Procesori

Dejan Mili

Rezime:
U ovom radu govorit emo openito o procesorima. Spomenut u kako CPU tako i GPU.
Poet u sa definicijom samog procesora i njegove funkcije u raunaru,preko razvoja
procesora,njegovih varijacija,do novih generacija super-procesora. Takoer u objasniti
princip rada jednog procesora,koje su uloge pojedinih njegovih dijelova i kako on sarauje
sa nekim drugim hardverskim elementima raunara.

Kljune rijei: Procesor,intel,CPU,GPU,ALU,registar,RAM memorija.

ta je aktuelno?
Kako tehnika napreduje,tako se i stari procesori zamjenjuju novim brim,sposobnijim,manjim
ali i dabome skupljim. Novi programi i operacije koje se izvravaju zahtijevaju sve vee
performanse, uraditi to vie operacija za to manje vremena. To su izazovi koji se nalaze
ispred svih proizvoaa procesora. Oni naravno pored toga to moraju ispuniti ove
zahtjeve,takoer moraju biti korak ispred konkurencije ako ele zaradu od klijenata.
Kako se to profesionalno radi pokazala je jo jednom kompanija Intel sa svojim novim
etverojezgrenim Intel Core i7 procesorima tree generacije. Oni zaljubljenicima u video
igre, multimedijalne sadraje i obinim korisnicima nude znatno bolje vizualne i procesorske
performanse.
3D grafike mogunosti u procesorima intel core tree generacije veliki su korak naprijed u
raunarskim igrama, izjavio je Gabe Newell, suosniva i generalni direktor kompanije Valvet
Software, vodeeg dobavljaa internetskih igara.
Oito je da je Intel postavio visoke standarde svim ostalim proizvoaima procesora. Da li e
ipak, pored toga oni uspjeti napraviti neto bolje i plasirati svoj proizvod na trite? Da li je
mogue napraviti neto bolje od ovih Intelovih nevjerovatnih super-procesora?
Dobro doli u svijet modetne tehnike.

Pojam procesora

Procesor je elektronika komponenta sastavljena od velikog broja tranzistora koji su

postavljeni na ipu.Sam ip je poluvodiki integralni sklop.Kaemo da je poluvodiki upravo
zbog osobina samih tranzistora koji su poluvodiki elementi,budui da pod odreenim
uvjetima provode odnosno ne provode struju. Procesora u raunaru ima vie (procesor na
grafikoj kartici (GPU),na zvunoj kartici itd.) ali pod imenom procesor najee se misli na
CPU (Central Processing Unit) koji je srce svakog raunara.Iako na oko jednostavan procesor
je veoma kompleksna komponenta jer sadri ogroman broj (stotine miliona) tranzistora na
jednom ipu. Prvi procesor je bio Intel 4004 (1971.) koji je, iako je samo mogao sabirati i
oduzimati, bio veliki napredak u tehnologiji tog doba.
Na slici [1] vidimo 80486 intelov procesor.

Sl. [1]

ta je tranzistor

Tranzistor je poluprovodnik i fundamentalna komoponenta skoro svakog elektronskog

ureaja.Ponekad se kae da su jedno od najveih otkria 20 stoljea. Mogu imati ulogu
prekidaa ili regulatora napona u strujnom kolu. Njihova najznaajnija osobina je to to pod
nekih uslovima provode struju a pod nekim ne.
Ovako izgleda shema tranzistora u strujnom kolu:

Sl.[4]
A fiziki tranzistor izgleda ovako :

Sl.[6]

E-emitor,B-baza,C-kolektor

Kako procesor radi

Brzina kojom procesor radi (to je njegova bitna odredba) mjeri se u Mhz (megaherc), ili
veim jedinicama(Ghz). Pa tako recimo procesor brzine 200 Mhz moe poslati 200 000 000
impulsa u sekudni.A to se tie operacije koje on izvrava,evo onih glavnih:

Memory access pristup memoriji ili prebacivanje podataka izmeu registara

Arithmetic operations- aritmetike operacije (zbrajanje,oduzimanje,mnoenje...)

Logic operations- logike operacije (disjunkcija,konjunkcija,negacija...)

Control- kontrola protoka informacija,uvjetne veze ...

U gore navedenoj listi spomenuli smo pojam registri. ta su to ustvari registri? Kada
procesor izvrava naredbe,podatci se smjetaju u privremenu lokalnu memoriju od 8,16,32 ili
64 bita. Te memorijske lokacije se nazivaju registri.Zavisno od tipa procesora moe ih biti od
desetak do par stotina.
Pogledajmo pojednostavljenu shemu [2] procesora i objasnimo malo kako stvari funkcioniu.
Procesor obrauje i izvrava mainski kod koji mu govori ta da procesor radi. A tri osnovne
stvari koje radi su:

Pomou ALU procesor izvodi osnovne matematike operacije. Noviji procesori su u

stanju i da obavljaju komplikovanije operacije.

Procesor prebaciva podatke sa jednog memorijskog mjesta na drugi.

Shodno naredbama procesor moe skoiti na novi set instrukcija.

Na slici [2] je prikazan najjednostavniji mogui procesor na kojem je mogue objasniti

princip rada procesora iako je on veoma sofisticiran,moda ak i najkomplikovaniji dio
raunara.

Sl.[2]
Glavni dijelovi procesora su:

Aritmetiko-logika jedinica (ALU)

Dio koji obavlja matematike operacije.

Registri
Registri su jednostavne flip-flop zakake,na slici imamo samo 3 ali noviji procesori ih
imaju vie.

Program counter
Dio koji je zaduen za brojanje,u zavisnosti od naredbe on poveava vrijednost za 1 ili
je resetira na 0.

Indukcijski registar i dekoder

Dijelovi koji kontroliu sve ostale dijelove procesora.

Poslije obrade podataka adresa sabirnica alje adresu memoriji,dok se kroz ulaz i izlaz
dobijaju odnosno alju podati u memoriju.itanje i pisanje se odnosi na adresiranu
memoriju,tj kada je procesor eli,reset postavlja program counter na 0.
Procesor tijesno sarauje sa RAM memorijom,odnosno on adresira svaki podatak koji
ide u memoriju. RAM memorija je brza i podatci u njoj su brzo dostupni,pa je bitno
imati to vie RAM memorije jer CPU moe onda adresirati vie podataka.

GPU (Graphics processing unit)

Sl.[5]

Grafiki procesor,(GPU) ili grafiki ip je procesor specijaliziran za prikazivanje obine i

napredne raunarske grafike i najee je smjeten na samoj grafikoj kartici. O njemu u
ovise mogunosti grafike kartice, a u puno manjoj mjeri o koliini memorije na istoj.
Grafikom procesoru je glavna zadaa obavljati obraivanje scene, dok memorija slui kao
spremnik za teksture i ostale neophodne podatke. to je bra memorija na grafikoj kartici, to
bre ona moe pohraniti i dostaviti podatke koje GPU obrauje. Grafiki ip je programiran
tako da vrlo brzo obrauje razne vrste grafike. Prvi grafiki ipovi su imali primitivne
operacije kojima se iscrtavanje trouglova krugova i kuteva izvravalo mnogo bre, to ujedno
znai da je glavni procesor osloboen i ne mora izvravati te operacije to rezultira u ukupno
veoj brzini sustava. Svi noviji ipovi imaju podrku za obraivanje jednostavnih i naprednih
3D i video operacija.

Najistaknutiji proizvoai GPU-ova su:

nVidia

Ati

Intel

Matrox i drugi.

Zanimljiv software koji se moe besplatno skinuti sa interneta a slui za iitavanje detaljnih
informacija o grafikoj kartici i o GPU zove se GPU-Z a njegovo suelje izgleda ovako:

Sl. [3]

Najzastupljeniji proizvoai grafikih kartica koji podravaju GPU-Z

NVIDIA-57%

ATI-36%

Intel-7%

Ostali: 0%

Literatura
[1]http://www.techpowerup.com/gpuz/
[2] http://bs.wikipedia.org/wiki/Procesor
[3] http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Datoteka:80486dx2large.jpg&filetimestamp=20051230202736 (dostupno 27.10.2012)
[4]http://bs.wikipedia.org/w/index.php?
title=Datoteka:Procesor.png&filetimestamp=20051018234719 (dostupno 27.10.2012)
[5] http://images.konisto.de
[6] http://www.williamson-labs.com/480_xtor.htm
[7] http://hyperphysics.phy-astr.gsu.edu/hbase/solids/trans.html
[8] http://www.reuk.co.uk/What-is-a-Transistor.htm