JU Elektrotehnička škola

Prijedor

SEMINARSKI RAD
Тema: CPU

Zanimanje: Tehničar informacionih tehnologija

Mentor: Učenik:
Goran Knežević, dip.inž.el. Stefan Makivić, II-1

Prijedor, mart 2020. godine

Seminarski rad Stefan Makivić, II-1

Sadržaj
1. Uvod.......................................................................................................................................................2
2. Funkcije procesora.................................................................................................................................3
2.1. Osnovni djelovi procesora..............................................................................................................3
2.1.1 Jezgro............................................................................................................................................4
2.1.2 Cache memorija (keš memorija).................................................................................................4
2.1.3 Artimetičko-logička jedinica (ALU-Arithmetic Logic Unit)............................................................5
2.1.4 Upravljačka jedinica......................................................................................................................5
2.1.5 Registri..........................................................................................................................................6
2.2. Naredbe procesora............................................................................................................................7
3. Princip rada procesora...............................................................................................................................7
4. Brzina procesora........................................................................................................................................9
4.1 Hlađenje procesora........................................................................................................................9
4.1.1 Vodeno hlađenje procesora.......................................................................................................11
5. Zaključak..................................................................................................................................................12
6. Literatura.................................................................................................................................................13

ЈU Elektrotehnička škola Prijedor 1

Seminarski rad Stefan Makivić, II-1

1. Uvod

U današnje vrijeme skoro svi ljudi na svijetu imaju telefon, tablet, laptop… Ono što upravlja
svim našim uređajima je upravo procesor (CPU-central processing unit). Procesor (u stvari kratak
oblik za riječ mikroprocesor) predstavlja sastavni dio PC računara. Ova vitalna komponenta je na
neki način odgovorna za sve što radi PC računar. Procesor računara možemo nazvati i “mozgom”
svih operacija što računar radi.

ЈU Elektrotehnička škola Prijedor 2

Seminarski rad Stefan Makivić, II-1

2. Funkcije procesora
Procesor (centralni procesor, centralna jedinica) predstavlja programski upravljan digitalni
uređaj koji obavlja sljedeće funckije:
1. na osnovu instrukcija obrađuje podatke izvršavanjem nad njima relativno prostih
operacija-mašniskih operacija;
2. donosi odluke u procesu obrade o toku odvijanja izvršenja instrukcija programa;
3. upravlja ostalim komponentama računara;
4. objezbjeđuje prenos podataka između komponenata računara, kao i razmjenu podataka
sa spoljnim okruženjem. Procesor radi izvršavajući program smješten u operativnu
memoriju, koji se sastoji od sljedećih aktivnosti:
 prenos (pozivanje) svake instrukcije iz operativne memorije u upravljačku jedinicu;
 prenos podataka iz operativne memorije ili registra procesora u artimetičko-logičku
jedinicu;
 izvršenje (realizacija) operacije predviđene tom instrukcijom;
 pamćenje rezultata u operativnoj memoriji ili registrima

Slika procesora Intel i7, slika1

2.1. Osnovni djelovi procesora

Jedna od veoma važnih karakteristika svakog procesora je dužina procesorske riječi. To je
ono kada piše da li je sistem 32-bitni ili 64-bitni. To se odnosi na dužinu procesorske riječi. To je
broj bitova koji se istovremeno prenosi i obrađuje unutar procesora. Danas se koriste 64-bitni i
32-bitni procesori, mada 32-bitne rijetko viđamo u današnje vrijeme, a ranije su se koristili i 8-
bitni i 16-bitni procesori. Podatci sa kojima procesor trenutno obavlja operaciju se nalaze u
registrima.

ЈU Elektrotehnička škola Prijedor 3

Seminarski rad Stefan Makivić, II-1

Osnovni djelovi svakog procesora su:

2.1.1 Jezgro
Kada kažemo jezgro u procesoru to se odnosi na to da fizička jedinica procesora ima u
sebi jednu ili više centralnih jedinica za obradu podataka na sebi. U prošlosti, prije petnaest i više
godina, pojam je bio procesor s jednom jezgrom (takozvani ”single core”). S obzirom na količinu i
kompleksnost podataka koje je tada trebalo obraditi za svakodnevni rad ”single core” procesori
su bili više nego dovoljni za rad. Današnji, moderni procesori nude nove mogućnosti koje
dodatno olakšavaju obradu podataka. Mogućnosti kao što su više jezgri. U početku je procesor
imao samo jednu jezgru. Kako bi došlo do poboljšavanja brzine obrade podataka i performansi
proizvođači su s vremenom dodavali dodatne jezgre ili u stvari centralne jedinice za obradu
podataka. To znači da je na primjer dvojezgreni procesor zapravo procesor sa dvije centralne
jedinice za obradu podataka, što u operacijskom sistemu izgleda kao da se radi o dva procesora.

Jezgra u procesoru, slika 2

2.1.2 Cache memorija (keš memorija)

Cache su podaci koje procesor privremeno skladišti. Cache služi procesoru za brži rad,
odnosno brži pristup određenim informacijama. U suštini to znači da aplikacija ne obavlja isti
posao svaki put kada vi zadate neku operaciju, već koristi cache kao unapred pripremljenu i
odrađenu operaciju spremnu za upotrebu. Cache memorija se djeli u 3 “nivoa”: L1, L2, L3
Kada se pojavi neki sistemski zahtjev, procesor zahtjeva instrukcije za izvođenje tog
zahtjeva. Budući da je procesor daleko brži od RAMa, a u svrhu brzine obrade podataka, L1 cache
memorija sadrži spremne podatke koje smatra da će biti potrebni procesoru. L1 cache je jako
mala, ali je zato iznimno brza. Ako upute nisu dostupne u L1 cache memoriji, procesor provjerava
L2 cache, malo veću memoriju, koja je istodobno i malo sporija. Ako procesor mora obraditi
zahtjev kojeg nema u prvoj razini, tad brzo može provjeriti drugu razinu, pa zatim treću. Cache
dizajn memorije je ključna komponenta svakog procesora, jer direktno utiče na performanse

ЈU Elektrotehnička škola Prijedor 4

Seminarski rad Stefan Makivić, II-1

procesora i cijelog računarskog sistema. Ako se potrebne informacije npr. nađu u L3 cache
memoriji, podaci se mogu izbaciti iz L1 kako bi se napravilo mjesta za nove instrukcije, ukoliko
opet budu potrebne. L3 cache tada može ukloniti te instrukcije, jer se sad nalaze u nekoj drugoj
razini cache-a.

Keš memorija, slika 3

2.1.3 Artimetičko-logička jedinica (ALU-Arithmetic Logic Unit)

ALU predstavlja višefunkcionalnu kombinacionu mrežu koja može da obavlja različite
aritmetičke i logičke operacije nad dva n-bitska binarna broja. Аritmеtičkо-lоgičkа јеdinicа је
lоgičkо kоlо kоје izvоdi аritmеtičkе (sаbirаnjе, оduzimаnjе, mnоžеnjе i djеlјеnjе) i lоgičkе
оpеrаciје (upоrеđivаnjе dvе vrijеdnоsti dа bi sе оdrеdilа vеćа, оdrеđivаnjе dа li је iskаz istinit ili
nе...). Aritmetičko-logička jedinica je najvažniji deo svakog procesora, jer mogućnosti procesora
direktno zavise od karakteristika ove jedinice. Zbog veoma česte upotrebe, ALU se obično
izrađuje kao intergisana komponenta.  
2.1.4 Upravljačka jedinica
Upravljačka jedinica, upravljački sklop ili kontrolna jedinica je dio procesora koja
usmjerava radnju i ima izravnu kontrolu preko ostalih dijelova CPU-a: spremnika, aritmetičko-
logičke jedinice, instrukcijskih spremnika, sabirnica, ulazno/izlazih spremnika, spremnik prekida,
registara itd. Preko izlaznih signala upravljačkih sklopova usmjeruju radnje ostalih dijelova CPU
uređaja. Upravljačka jedinica je centralni dio mikroprocesora koji reguliše i organizuje izvršavanje
naredbi koji su sastavni dio nekog procesora ili mikroporcesora. Mnogi procesori/mikroprocesori
sastavni su dio većih cijelina, a i sam procesor odnosno mikroprocesor se sastoji od raznih
dijelova kao: ALU, međuspremnika, predmemorija, programskog brojila, spremnik
stanja, adresnog međuspremnika,  instrukcijskog međuspremnika i tako dalje. Ovi svi dijelovi ne

ЈU Elektrotehnička škola Prijedor 5

Seminarski rad Stefan Makivić, II-1

mogu raditi u isto vrijeme već mora postojati neki redosljed kojim se ti poddijelovi uključe,
odnosno isključe i kada koji dio procesora/mikroprocesora obavlja svoj rad. Ovaj redosljed može
biti organizovan sinhrono ili asinhrono. Postoje razna riješenja kako je izvedena upravljačka
jedinica od kojih je jedno od najzastupljenijih mikroprogram.. Kod mikroprograma upravljanjem
ostalih dijelova CPU-a obavlja se izvršavanjem skupa manjih radnji koje su kodirane u
mikroprogram.
Mikroprogram je pohranjen u kontrolnoj memoriji dok redosljed narebi mikrorprograma
održava posebna jedinica nazvan mikrosljedbenik. Mikrosljedbenik izvršava naredbe u
mikroprogramu u onom redoslijedu u kojem su one napisane.
2.1.5 Registri
Registri su posebne memorijske lokacije dostupne unutar samog procesora. U njima su
smješteni podatci sa kojima procesor upravo radi.  Dužina registra (broj bitova) mora da bude
stepen od 2  odnosno  8, 16, 32, 64. Pošto se u procesor odjednom prenosi onoliko bitova koliko
je dužina registra, a isto toliko se odjednom i obrađuje u procesoru, dužina procesorske reči
odgovara dužini registra procesora.

Postoje registri opšte namjene:

 registri podataka – u njih se smeštaju podaci iz memorije sa kojima procesor radi;

 adresni registri – u njih se smeštaju memorijske adrese, kako bi procesor mogao da
pročita neki podatak iz memorije ili da ga upiše nazad u memoriju.

Osim opštih, postoje i registri specijalne namjene od kojih su najvažniji:

 akumulator – ovo je registar u koji se smeštaju rezultati svih operacija;

 registar indikatora – svaki bit ovog registra predstavlja „zastavicu“ koja se „podiže“ ako
se prilikom izvršavanja operacije desi neki događaj, npr. ako je došlo do prekoračenja pri
izračunavanju (overfl ow fl ag) ili ako je rezultat operacije bio nula (zero fl ag) itd.
 brojač naredbi – registar koji sadrži adresu sledeće operacije programa.

ЈU Elektrotehnička škola Prijedor 6

Seminarski rad Stefan Makivić, II-1

Struktura mikroprocesora, slika 4

2.2. Naredbe procesora

Osnovni skup naredbi je kod modernih procesora isti kao i kod starijih modela, i možemo vidjeti da
procesor u stvari može da uradi relativno malo toga:

 aritmetičke operacije sa celim brojevima (povećavanje i smanjivanje za jedan,

sabiranje, oduzimanje, množenje, deljenje, upoređivanje);
 logičke operacije (logičko I, ILI, negacija...);
 prebacivanje podataka (iz memorije u registre procesora, vraćanje u memoriju,
prebacivanje sa jedne na drugu memorijsku lokaciju, rad sa stekom);
 rad sa bitovima (pomeranje bitova, postavljanje i proveravanje vrednosti bita);
 operacije kontrole toka programa (uslovni i bezuslovni skok na neku novu naredbu);
 operacije za rad sa indikatorima (flags – zastavice);
 operacije ulaza i izlaza.

Procesori kakve imamo u računarima kod kuće ili na poslu uglavnom su bazirani na međusobno

kompatibilnim Intel ili AMD procesorima, koji danas izvršavaju i mnoge druge instrukcije vezane za rad
sa decimalnim brojevima, grafiku, multimediju i sl.

3. Princip rada procesora

Principi kojima podležu svi računari su isti. U osnovi, oni svi uzimaju signale u obliku nula (0) i
jedinica (1) (koji se zato zovu binarni signali), manipulišu njima saglasno u nekom skupu instrukcija i
proizvode izlaze, opet u obliku nula i jedinica. Napon na liniji u trenutku kada se signal pošalje, određuje
da li je taj signal 0 ili 1. U sistemu koji radi na 3,3 V, napon od 3,3 V znači da je to 1, dok napon od 0 V
znaci da je 0.
Procesor radi pomoću reagovanja na ulaz od više 0 i 1 na određene načine i vraćanja izlaza
zasnovanog na odluci. Sama odluka se dešava u elektronskim sklopovima koji se zovu logička kola (od
kojih svako zahtjeva najmanje jedan tranzistor), čiji su ulazi i izlazi različito uređeni pomoću različitih
operacija. Činjenica da današnji procesori sadrže milione tranzistora ukazuje na to koliko je složen takav
logički sistem.
Logička kola u procesoru rade zajedno na stvaranju odluka koristeći Bulovu logiku, koja se
zasniva na algebarskom sistemu koji je osnovao George Boole. Glavni Boole-ovi operatori su I, ILI, NE i NI

ЈU Elektrotehnička škola Prijedor 7

Seminarski rad Stefan Makivić, II-1

logička kola rade putem hardvera koji se naziva prekidač - posebno digitalni prekidač. U vrijeme
računara veličine oveće prostorije, to su stvarno bili fizički prekidači, ali danas se više ništa ne kreće
izuzev same struje.
Najuobičajeniji tip prekidača u današnjim računarima je transistor poznat kao MOSFET (metal-
oksid poluprovodnicki tranzistor sa efektom polja). Ova vrsta tranzistora izvodi jednostavnu, ali suštinski
bitnu funkciju: kada mu se dovede napon, on reaguje uključujući ili isključujući kolo. Većina PC procesora
danas radi na 3,3 V, ali raniji procesori (do pojave, pa i uključujući neke od Pentijuma) radili su na 5V. Sa
uobicajenim tipom MOSFET tranzistora, ulazni signal na maksimalnoj vrijednosti naponskog opsega, ili
blizu nje uključuje kolo, dok ga onaj koji je blizu 0 isključuje. Milioni MOSFET tranzistora rade zajedno,
prema instrukcijama programa, da bi upravljali tokom elektriciteta kroz logička kola i proizveli zahtevani
rezultat.
Svako logičko kolo sadrži jedan ili više tranzistora i svaki tranzistor mora da kontroliše struju tako
da se kolo uključuje, isključuje ili ostaje u trenutnom stanju. Ako gledamo I i ILI logička kola na slici 5,
videćemo kako ona rade. Svako od ovih logičkih kola ima dva ulaza koji proizvode jedan izlazni signal.

Logička kola I i ILI, slika 5

Logičko I znači da oba ulaza moraju da budu 1 da bi izlaz bio 1; Logičko ILI znači da bilo koji ulaz
može da bude 1 da bi izlaz bio 1. U I kolu, oba ulazna signala moraju da budu na visokom nivou napona
(odnosno logičkom 1) da bi kolo propustilo struju kroz sebe. Tok elektriciteta kroz svako kolo se
kontroliše pomoću tranzistora u tom kolu. Međutim, ovi tranzistori nisu pojedinačne i diskretne jedinice.
Umesto toga, njihov veliki broj se proizvodi od jednog komada silicijuma i medjusobno povezuje pomoću
metalnih provodnika ili nekog drugog spoljašnjeg materijala. Ovakve jedinice se zovu integrisana kola
(IC) i njihov razvoj je, u osnovi, učinio ostvarivom složenost mikroprocesora. Integracija kola se nije
zaustavila na prvim rezultatima. Baš kao što su prva integrisana kola povezala više tranzistora, tako su se
kasnije povezivala i višestruka integrisana kola, u procesu koji je poznat kao visok stepen integracije

ЈU Elektrotehnička škola Prijedor 8

Seminarski rad Stefan Makivić, II-1

(Large Scale Integration –LSI). Na kraju su i ovakvi skupovi integrisanih kola bili povezivani, u procesu koji
se zove veoma visok stepen integracije (Very Large Scale Integration - VLSI).

4. Brzina procesora

Najbitnija karakteristika savremenih procesora jeste radni takt, odnosno brzina procesora,i to je
broj operacija koje procesor može da obradi u 1 s, i on se danas mjeri u gigahercima, tu nema mnogo
doumica, ali se one pojavljuju kod osnovne frekvencije. Razvoj procesora tekao je brže od razvoja svih
ostalih djelova računara, jer je ipak to “mozak” svega, pa su negdje kod frekvencije od 50MHz magistrale
počele da zaostaju; rješenje je nađeno u dvojnoj brzini procesora: dok obrađuje podatke, on radi sa
većom brzinom, a kada pristupa magistrali, brzina se smanjuje. Tehnički gledano, to je rješenje tako što
procesor dobija niži radni takt i njega koristi u komunikaciji sa magistralom; kad se bavi “ unutrašnjim
poslovima”, on taj takt poveća 2 puta(3 puta, 10 puta itd.). To u praksi znači da će neki procesor na 1,2
Ghz sa osnovnom frekvencijom od 133 MHz u prosjeku raditi brže nego taj isti procesor na 1,4G Hz sa
osnovnom frekvencijom od 100 MHz, jer brže pristupa magistrali. U vezi sa frekvencijom je i zagrijavanje
procesora, viši radni takt znači više toplote. Ovaj problem proizvođači pokušavaju da uklone
smanjivanjem dimenzija tranzistora u procesoru.

Brzina procesora naznačena na procesoru, slika 6

4.1 Hlađenje procesora

Hladnjaci omugučavaju stabilan i brz rad procesora a razlikuju se veličinom i brzinom okretanja. Iako se
često ne obraća pažnja na njih, hladnjaci su jedan od najbitnijih komponenata za pravilan rad našim
računara. Najpoznatiji proizvođači veoma dobrih sistema za hlađenje računara su  Raijintek, Cooler
Master, Corsair, NZXT, Fractal i SilentiumPC. Postoje dva načina hlađenja pasivno (slika 7) i aktivno (slika

ЈU Elektrotehnička škola Prijedor 9

Seminarski rad Stefan Makivić, II-1

8) hlađenje. Razlika između njih je što aktivno hlađenje ima ventilator, dok pasivno nema. Pasivno
hlađenje se svodi na disperziju toplote po “rebrima” (slika 7) dok aktivno ima ventilator koji izbacuje
topli vazduh napolje.

Pasivno hlađenje, slika 7 Aktivno hlađenje, slika 8

Kod CPU koji se ujedno i najviše zagrijava nikad nećemo vidjeti samo pasivno hlađenje, nego ćemo
vidjeti ili aktivno ili kombinaciju aktivnog i pasivnog hlađenja (slika 9).

Kombinacija aktivnog i pasivnog hlađenja, slika 9

U ranije vrijeme kada su Northbridge i Southbridge bili odvojeni, NorthBrige je uvijek imao pasivno
hlađenje (slika 10) dok Southbridge nije imao potrebu za hlađenjem, danas postoji čipset koji na sebi ima
pasivno hlađenje. Dok na GPU sve zavisi od jačine njega, ako je jači i ako se više zagrijava imaće aktivno
hlađenje, a ako je malo slabiji dovoljno mu je pasivno hađenje.

Pasivno hlađenje za Northbridge, slika 10

ЈU Elektrotehnička škola Prijedor 10

Seminarski rad Stefan Makivić, II-1

U današnje vrijeme takođe možemo da vidimo i vodeno hlađenje u računarima, koje je takođe aktivno
hlađenje.

4.1.1 Vodeno hlađenje procesora

Svako vodeno hlađenje se svodi na isti princip. Sva vodena hlađenja imaju 4 dijela i cjevčice za provod
tečnosti. Imamo rezervoar, pumpu, pločicu koja se nalazi na procesoru gdje bi obično bio ventilator i
imamo radijator.U rezervoaru se nalazi hadna tečnost koju pumpa izvlači i odvodi do pločisce koja se
nalazi na procesoru. Pošto se procesor grije, ta toplota će se prenijeti na tu pločicu pa će ta ploćica tu
tplotu prenijeti na tečnost. Nakon toga ta tečnost odlazi do radijatora. U radijatoru se nalaze 2
ventilatora koja hlade tu tečnost i onda je opet šalju u rezervoar gdje se proces onda opet ponavlja

Sistem za vodeno hlađenje, slika 11

ЈU Elektrotehnička škola Prijedor 11

Seminarski rad Stefan Makivić, II-1

5. Zaključak
CPU, centralna procesorska jedinica, ili jednostavno procesor, je mozak računara, glavni čip na računaru
odgovoran za izvođenje svih zadataka. On upućuje druge komponente računara šta da rade, prema
instrukcijama koje mu šalju programi (softver) pokrenuti na računaru.
Oblik, dizajn i implementacija CPU-a su se mijenjali tijekom svoje istorije , ali njihova osnovna
operacija ostala je gotovo nepromijenjena.
Osnovne komponente CPU-a su:
– aritmetička logička jedinica (ALU) koja obavlja aritmetičke i logičke operacije
– registri procesora koji opskrbljuju ALU operandima i pohranjuju rezultate ALU operacija
– kontrolna/upravljačka jedinica (CI) koja upravlja dohvaćanjem (iz RAM-a) i izvršenjem instrukcija
usmjeravajući koordinirane operacije ALU-a, registara i drugih komponenti
U osnovi, CPU-i obavljaju isti instrukcijski ciklus: dohvati, dekodiraj, izvrši i zapiši.

ЈU Elektrotehnička škola Prijedor 12

Seminarski rad Stefan Makivić, II-1

6. Literatura

- https://www.scribd.com/document/22901042/PROCESORI-CPU

- http://www.pef.uns.ac.rs/index.php/2015-03-31-06-44-10/vezbe/category/100-arhitektura-
racunarskih-sistema?download=575:uvod-u-procesore

- https://www.mikronis.hr/katalog/komponente/hladnjaci/

-https://www.youtube.com/watch?v=ik6CNDAISDs

-https://www.youtube.com/watch?v=R2aAveVb0GQ

-https://skolskainformatika.weebly.com/procesor.html#

-https://geek.hr/pojmovnik/sto-je-cpu/

-https://razno.sveznadar.info/3_RS_digit/10CPUmP/05_CPU/25_rrelementi.htm

-http://www.webnstudy.com/tema.php?id=delovi-procesora

-https://didu2017.wordpress.com/2017/05/11/upravljacka-jedinica/

-https://razno.sveznadar.info/3_RS_digit/03_komb/090-ALU1.htm

-https://racunarskihardver.weebly.com/procesor.html

-https://hr.wikipedia.org/wiki/Procesor_(ra%C4%8Dunarstvo)

-https://www.tportal.hr/tehno/clanak/2017-07-05t09-43-52-02-001

-https://pcchip.hr/hardver/komponente/osnovno-o-procesorima-sto-su-to-jezgre-hyper-threading-i-
koja-je-prednost-vise-jezgri/

-http://www.pametnitelefoni.rs/saveti/tablet/sta-je-kes-memorija-cemu-sluzi-i-da-li-je-treba-brisati-
video_29386.html

-https://pcchip.hr/helpdesk/sto-je-l1-l2-l3-cache-memorija-i-cemu-sluzi/

-http://poincare.matf.bg.ac.rs/~nenad/uoarh1/15.procesor.pdf

-http://www.gssjd.hr/wp-content/uploads/2009/09/Procesor.pdf

-https://hr.soringpcrepair.com/how-the-processor-works-and-what-it-does/

ЈU Elektrotehnička škola Prijedor 13