Kombinacione I Sekvencijalne Mreze

Materijal za vebe iz predmeta OSNOVE RAUNARSTVA 1
Kombinacione mree
Kombinacione mree su logika kola kod kojih se vrednost izlaza odreuje na osnovu trenutne
vrednosti ulaza u logiko kolo. U realnosti je potrebno neko odreeno vreme (zbog propagacije
signala) za formiranje vaeeg izlaznog logikog nivoa posle svake promene vrednosti ulaza ali nakon
toga vrednost izlaza je nezavisna od prethodnih vrednosti ulaza.
Ponaanje kombinacionih mrea opisano je preko Bulovih funkcija. Promenljive x1,x2...xn nazivaju se
binarnim (logikim, Bulovim) promenljivama ako mogu imati samo dva stanja, koja se nazivaju
"istinit" (1) i "laan" (0). Bulova algebra, kao i svaka druga algebra zahteva definiciju skupa osnovnih
simbola i definiciju operacija nad osnovnim simbolima. U Bulovoj algebri skup osnovnih simbola
predstavljaju 0 i 1, dok su osnovne logike operacije Bulove algebre su: I, ILI, NE, NI, NILI i ekskluzivno
ILI. Tabele istinitosti i simboli osnovnih logikih operacija moemo videti na slici 1.
NE kolo I kolo ILI kolo
Ekskluzivno ILI
NI kolo NILI kolo
kolo
Slika 1 Osnovne logike operacije
X X Y X Y +
0 1 0 0 0 0 0 0
1 0 0 1 0 0 1 1
1 0 0 1 0 1
1 1 1 1 1 1
X Y X Y X Y +
0 0 0 0 0 1 0 0 1
0 1 1 0 1 1 0 1 0
1 0 1 1 0 1 1 0 0
1 1 0 1 1 0 1 1 0
Tabela 1 Tabela istintosti za osnovne logike operacije
Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

Svaka logika funkcija se moe izraziti jednom od sledeih kombinacija logikih operacija:
NE, I i ILI logikih operacija,
NILI logikom operacijom ili
NI logikom operacijom.
Svaka od ove tri kombinacije naziva se bazis. Iz praktinih razloga najee se koristi NILI ili NI
operacija za implementiranje logikih funkcija.
Aksiome Bulove algebre, kao i najvanije teoreme (bez dokaza) su:
1. Neutralni element:
0 + = 1 =
2. Idempotencija:
+ = =
3. Komplementacija:
+ =1 =0
4. Involucija:
=
5. Komutacija:
+ =+ =
6. Asocijacija:
(+)+=+(+) ()=()
7. Distribucija:
( + ) = + + ( ) = ( + ) ( + )
8. Apsorpcija:
+ ( ) = ( + ) =
+ ( ) = + ( + ) =
9. De Morganova teorema:
+ = =+

Dekoderi
Dekoderi su kombinacione mree sa vie ulaza i izlaza, gde svaka dozvoljena kombinacija ulaznih
promenljivih aktivira odreen izlaz. U okviru ovog kursa bie korien potpuni dekoder. Ulazi
potpunog dekodera su binarno kodirani brojevi. Ako je broj ulaza potpunog dekodera jednak n, onda
je broj moguih varijacija 2n i zato je broj izlaza potpunog dekodera jednak 2n. Za svaku ulaznu
kombinaciju uvek je samo jedan izlaz aktivan. Dekoder moe imati enable (kontrolni) ulaz koji
dozvoljava rad dekodera prema funkcijskoj tablici, ili zamrzava stanje na izlazima dekodera na
predefinisano stanje, bez obzira na stanja na ostalim ulazima. Na Slika 2 Potpuni dekoder (2/4)je
prikazan potpuni dekoder sa dva ulaza i etiri izlaza (2/4), pored slike prikazana je i kombinaciona
tabela potpunog dekodera, kao i logike funkcije koje opisuju njegove izlaze.
E
S0
A0 S1
DC
A1 S2
S3
Slika 2 Potpuni dekoder (2/4)
E A1 A0 S3 S2 S1 S0
1 0 0 0 0 0 1
1 0 1 0 0 1 0
1 1 0 0 1 0 0
1 1 1 1 0 0 0
0 X X 0 0 0 0
Tabela 2 Kombinaciona tabela potpunog dekodera (2/4)
0 = 1 0
1 = 1 0
2 = 1 0
3 = 1 0

Koderi
Koderi su kombinacione mree sa vie ulaza i izlaza, gde svaki od ulaza generie odreen kod na izlazu.
U okviru ovog kursa bie razmatran potpuni koder, odnosno koder kod kog se izlazni kod duine n
bita formira na osnovu 2n ulaza. Koder moe imati enable (kontrolni) ulaz koji dozvoljava rad kodera
prema funkcijskoj tablici, ili zamrzava stanje na izlazima kodera na predefinisano stanje, bez obzira
na stanja na ostalim ulazima. Na Slika 2 Potpuni dekoder (2/4) je prikazan potpuni koder sa etiri
ulaza i dva izlaza (4/2), pored slike prikazana je i kombinaciona tabela potpunog kodera, kao i logike
funkcije koje opisuju njegove izlaze.
E
I0
I1 A0
CD
I2 A1
I3
Slika 3 Simbol kodera (4/2)
E I3 I2 I1 I0 A1 A0
1 0 0 0 1 0 0
1 0 0 1 0 0 1
1 0 1 0 0 1 0
1 1 0 0 0 1 1
0 X X X X 0 0
Tabela 3 Kombinaciona tabela potpunog kodera (4/2)
0 = (1 + 3 )
1 = (2 + 3 )
Multiplekseri
Pored n binarnih ulaza i jednog izlaza, multiplekser ima adresne ulaze koji odreuju ulaz koji e biti
prosleen do izlaza i ENABLE (kontrolni) ulaz koji omoguuva funkcionisanje logikog kola (EN = 1) ili
postavlja izlaz za nulu za bilo koje stanje ulaza.

Multiplekser je najlake razumeti ako se posmatra kao viepoloajni mehaniki prekida (Slika 4).
I0
I1
I2
I3 S
In-1
Adresa
Slika 4 Unutranja struktura multipleksera predstavljena kao viepoloajni mehaniki prekida
Multiplekser prosleuje jedan od svojih ulaznih signala (I0...In-1) na izlaz S. Adresni ulazi multipleksera
(A0...Am-1) odreuju koji e od ulaznih signala biti prosleen na izlaz S. U jednom vremenskom
trenutku samo jedan ulaz moe biti povezan na izlaz multipleksera. Na Slika 5 Simbol multipleksera 4
na 2 je prikazan multiplekser sa etiri ulaza i dva adresna ulaza (multiplekser 4 na 2), pored slike
prikazana je i logika funkcija koja opisuje njegov izlaz.
E
I0
I1
MUX S
I2
I3
A0 A1
Slika 5 Simbol multipleksera 4 na 2
= (1 0 0 + 1 0 1 + 1 0 2 + 1 0 3 )
Demultiplekseri
Uloga demultipleksera je da podatak sa ulaza I prosleuje na jedan od svojih izlaza (S0...Sn-1) u
zavisnosti od stanja na adresnim ulazima demultipleksera (A0...Am-1). U datom vremenskom trenutku
ulaz moe biti prosleen na samo jedan izlaz.

Pored jednog ulaza i n binarnih izlaza, demultiplekser ima adresne ulaze koji odreuju na koji e izlaz
biti prosleen ulaz i ENABLE (kontrolni) ulaz koji omoguuva funkcionisanje logikog kola (EN = 1) ili
postavlja izlaz za nulu za bilo koje stanje ulaza.
Princip funkcionisanja demultipleksera se najlake predstavlja viepoloajnim mehanikim
prekidaem, prikazanom na slici 6.
S0
S1
S2
I
S3
Sn-1
Adresa
Slika 6 Unutranja struktura demultipleksera predstavljena kao viepoloajni mehaniki prekida
Na Slika 2 Potpuni dekoder (2/4) je prikazan demultiplekser sa etiri izlaza i dva adresna ulaza
(demultiplekser 2 na 4), pored slike prikazane su i logike funkcije koja opisuju njegove izlaze.
E
S0
S1
I DMUX
S2
S3
A0 A1
Slika 7 Simbol demultipleksera 2 na 4
0 = 1 0
1 = 1 0
2 = 1 0
3 = 1 0

Zadaci:
1. Koristei Karnaugh-ove karte nai minimalnu DNF i minimalnu KNF prekidake funkcije koju
realizuje kombinaciona mrea prikazana na slici.
a) Realizovati dobijenu KNF sa to manje NILI elemenata
b) Realizovati dobijenu DNF sa to manje NI elemenata
U svim sluajevima na ulaze mree dolaze i signali koji predstavljaju negacije nezavisnih
promenjivih.
x3
E
S0
S1
x1 I DMUX
S2
S3
A1 A0 f
x1 x2
x2
x1
E
S0
x3 A1 S1
DC
x4 A0 S2
S3
Reenje:
0 = 2 3 4
1 = 2 3 4
3 = 2 3 4
0 = 1 2 1 3 = 1 2 3
1 = 1 2 1 3 = 1 2 3
= 0 + 1 + 1 0 + 1 + 3 = 1 2 3 + 1 2 3 + 1 2 3 4 + 2 3 4 + 2 3 4
= 1 3 + 1 2 3 4 + 2 4
(1) = {01, 1010, 01}
a) KNF

x1 x2
x 3 x4 00 01 11 10
00 0 0 0 0
01 1 0 0 1
11 1 1 0 1
10 1 1 0 1
= (1 + 2 ) (3 + 4 ) (2 + 3 ) =
(1 + 2 ) (3 + 4 ) (2 + 3 ) =

= (
1 + 2 ) + (3 + 4 ) + (2 + 3 )
x1 x2 x3 x4

b) DNF
x1 x2
x3 x4 00 01 11 10
00 0 0 0 0
01 1 0 0 1
11 1 1 0 1
10 1 1 0 1
1 3 + 2 4 + 2 3 =
= 1 3 + 2 4 + 2 3 =
1 3
2 4
2 3
x1 x2 x3 x4

promenjivih.
1
x3 E
I0
x3 I1
MUX S
x1 I2 1
x1 I3
A1 A0 E
S0
x1 x3 A1 S1
DC f
A0 S2
S3
1
x1 E
I0
x2 I1
MUX S
x3 I2
x4 I3
A1 A0
x1 x2
Reenje:
1 = 3 1 3 + 3 1 3 + 1 1 3 + 1 1 3 = 1 3
2 = 1 1 2 + 1 2 2 + 3 1 2 + 4 1 2 = 1 2 + 1 2 3 + 1 2 4
1 =
1 2 = 1 3 (1 2 + 1 2 3 + 1 2 4 ) = (1 + 3 ) (1 2 + 1 2 3 + 1 2 4 )
= 1 2 + 1 2 3 + 1 2 3 4 = 1 2 + 1 2 3 4
2 = 1 3
2 = 1 (1 2 + 1 2 3 + 1 2 4 ) = 1 3 (
1 2
1 2 3 )
1 2 4 =
= 1 3 (1 + 2 ) (1 + 2 + 3 ) (1 + 2 + 4 ) =
= 1 3 (1 2 + 1 3 + 1 2 + 2 + 2 3 ) (1 + 2 + 4 ) =
= 1 3 (1 3 + 2 ) (1 + 2 + 4 ) = 1 2 3 (1 + 2 + 4 ) = 1 2 3 4
3 = 1 2 = 1 3 (1 2 + 1 2 3 + 1 2 4 ) = 1 2 3 + 1 2 3 4
= 1 + 2 + 3 = 1 2 + 1 2 3 4 + 1 2 3 4 + 1 2 3 + 1 2 3 4
= 1 2 + 1 2 3 4 + 1 2 3 + 1 2 3 = 1 2 + 1 2 3 4 + 1 3
(1) = {00, 1101,11}

a) KNF
x1 x2
x 3 x4 00 01 11 10
00 1 0 0 0
01 1 0 1 0
11 1 0 1 1
10 1 0 1 1
= (1 + 2 ) (1 + 2 + 3 ) (1 + 3 + 4 ) = (
1 + 2 ) (1 + 2 + 3 ) (1 + 3 + 4 )

= (
1 + 2 ) + (1 + 2 + 3 ) + (1 + 3 + 4 )
x1 x2 x3 x4
b) DNF
x1 x2
x 3 x4 00 01 11 10
00 1 0 0 0
01 1 0 1 0
11 1 0 1 1
10 1 0 1 1
1 2 + 1 3 + 1 2 4 =
= 1 2 + 1 3 + 1 2 4 =
1 2
1 3
1 2 4

x1 x2 x3 x4

promenjivih.
x3
E
I0
MUX S
1
I1
E A0
S0
x1 A1 S1 x0 f
DC
x2 A0 S2
1
S3
E
I0
MUX S
I1
A0
x3
Reenje:
0 = 1 0 = 1 2
1 = 1 0 = 1 2
2 = 1 0 = 1 2
3 = 1 0 = 1 2
1 = (0 0 + 1 0 ) = 3 (1 2 0 + 1 2 0 ) = 0 1 2 3 + 0 1 2 3
2 = (0 0 + 1 0 ) = 1 (1 2 3 + 1 2 3 ) = 1 2 3 + 1 2 3
= 2 + 1 + 2 = 1 2 + 0 1 2 3 + 0 1 2 3 + 1 2 3 + 1 2 3 =
= 1 2 + 0 1 2 3 + 1 2 3 + 1 2 3
(1) = {10, 0011, 001, 110}

a) KNF
= (1 + 3 ) (1 + 2 + 3 ) (0 + 1 + 2 ) = (1 + 3 ) (1 + 2 + 3 ) (0 + 1 + 3 ) =
= (1 + 3 ) + (1 + 2 + 3 ) + (0 + 1 + 3 )
b) DNF
= 2 3 + 1 3 + 0 1 3 = 2 3 + 1 3 + 0 1 3 =

2 3
1 3
0 1 3


4. Koristei Karnaugh-ove karte nai minimalnu DNF i minimalnu KNF prekidake funkcije koja
realizuje logiku integrisanog kola 4511. Na ulaz integrisanog kola dolazi etvorobitna
promenljiva x4x3x2x1 koja predstavlja broj koji treba prikazati u binarnom zapisu.
Reenje:
X4 X3 X2 X1 a b c d e f g
0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 0
0 0 0 1 0 1 1 0 0 0 0
0 0 1 0 1 1 0 1 1 0 1
0 0 1 1 1 1 1 1 0 0 1
0 1 0 0 0 1 1 0 0 1 1
0 1 0 1 1 0 1 1 0 1 1
0 1 1 0 1 0 1 1 1 1 1
0 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0
1 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1
1 0 0 1 1 1 1 1 0 1 1
1 0 1 0 X X X X X X X
1 0 1 1 X X X X X X X
1 1 0 0 X X X X X X X
1 1 0 1 X X X X X X X
1 1 1 0 X X X X X X X
1 1 1 1 X X X X X X X

Za segment a:
DNF:
= 4 + 2 + 1 3 + 1 3 = 4 + 2 + 1 3 + 1 3 = 4 2 1 3 1 3
x1 x2 x3 x4
KNF:
= (1 + 2 + 3 + 4 ) (3 + 1 + 2 ) = (1 + 2 + 3 + 4 ) (3 + 1 + 2 ) =
= (1 + 2 + 3 + 4 ) + (3 + 1 + 2 )

x1 x2 x3 x4
Za segment b:
DNF:
= 3 + 1 2 + 1 2 = 3 + 1 2 + 1 2 = 3 1 2 1 2
x1 x2 x3 x4
KNF:

= (1 + 2 + 3 ) (1 + 2 + 3 ) = (1 + 2 + 3 ) (1 + 2 + 3 ) =
= (1 + 2 + 3 ) + (1 + 2 + 3 )
x1 x2 x3 x4
Za segment c:
DNF:
= 3 + 2 + 1 = 3 + 2 + 1 = 3 2 1

x1 x2 x3 x4
KNF:
= 1 + 2 + 3 = 1 + 2 + 3
x1 x2 x3 x4
Segment d:
DNF:
= 4 + 1 3 + 1 2 + 2 3 + 1 2 3 = 4 + 1 3 + 1 2 + 2 3 + 1 2 3 =
= 4 1 3 1 2 2 3 1 2 3

x1 x2 x3 x4
KNF:
= (1 + 2 + 3 + 4 ) (1 + 2 + 3 ) (1 + 2 + 3 ) =
= (1 + 2 + 3 + 4 ) (1 + 2 + 3 ) (1 + 2 + 3 ) =
= (1 + 2 + 3 + 4 ) + (1 + 2 + 3 ) + (1 + 2 + 3 )
x1 x2 x3 x4
Za segment e:
DNF:

= 1 3 + 1 2 = 1 3 + 1 2 = 1 3 1 2
x1 x2 x3 x4
KNF:
= 1 (2 + 3 ) = 1 (2 + 3 ) = 1 + (2 + 3 )
x1 x2 x3 x4
Za segment f:
DNF

= 4 + 1 2 + 2 3 + 1 3 = 4 + 1 2 + 2 3 + 1 3 = 4 1 2 2 3 1 3
x1 x2 x3 x4
KNF:
= (1 + 2 ) (2 + 3 ) (1 + 3 + 4 ) = (1 + 2 ) (2 + 3 ) (1 + 3 + 4 ) =
= (1 + 2 ) + (2 + 3 ) + (1 + 3 + 4 )

x1 x2 x3 x4
Za segment g:
DNF:
= 4 + 2 3 + 2 3 + 1 2 = 4 + 2 3 + 2 3 + 1 2 = 4 2 3 2 3 1 2
x1 x2 x3 x4
KNF:

= (1 + 2 + 3 ) (2 + 3 + 4 ) = (1 + 2 + 3 ) (2 + 3 + 4 ) =
= (1 + 2 + 3 ) + (2 + 3 + 4 )
x1 x2 x3 x4

Sekvencijalne mree
Kod sekvencijalnih mrea (sekvencijalnih maina, sekvencijalnih automata) za razliku od
kombinacionih mrea signal na izlazu (izlazna funkcija) ne zavisi samo od trenutne vrednosti ulaznih
signala, ve i od prethodne sekvence ulaznih signala.
Postoji podela sekvencijalnih mrea u zavisnosti od ega zavisi izlazna funkcija. Postoje dve klase
sekvencijalnih automata:
1. Mealy-jev automat. Kod Mealy-jevog automata izlaz zavisi od trenutnog stanja automata i
stanja ulaznih signala.
2. Moore-ov automat. Kod Moore-ovog automata izlaz zavisi samo od trenutnog stanja
automata.
Kako je kod sekvencijalnih mrea potrebno pamtiti redosled promene stanja ulaznih signala,
neophodno je da sekvencijalne mree sadre memorijske elemente. Osnovni memorijski elementi
kod standardnih sekvencijalnih mrea su flip-flopovi (bistabilno kolo). Ukoliko sekvencijalna mrea
sadri n flip-flopova tada tada postoji 2n razliitih stanja u kojima sekvencijalna mrea moe da se
nae.
Postoji vie vrsta flip-flopova. Od prikljuaka svi flip-flopovi imaju bar jedan ulaz za podatke, ulaz za
takt i bar jedan izlaz. Flip-flop svoje stanje menja na (naee) na rastuu ivicu taktnog ulaza. U okviru
ovog kursa taktni ulaz na svim flip-flopovima e biti podrazumevan i nee se crtati na emama.
SR flip-flop
SR flip-flop (Set Reset flip-flop) ima dva ulaza: set i reset. Kod SR flip-flopa je potrebno znati da
postoji zabranjeno stanje na ulazu. Signali S i R ne mogu biti istovremeno na jedinici, poto tada flip-
flop odlazi u neodreeno stanje (nula ili jedinica u zavisnosti od propagacije). Na slici je prikazan
simbol SR flip-flopa.
S Q
R Q
Slika 8 Simbol SR flip-flopa
U sledee dve tabele date su funkcionalna tablica i eksitaciona tablica SR flip-flopa.
S R Qt+1

0 0 Zadrava stanje
0 1 1
1 0 0
1 1 Nestabilno stanje
Tabela 4 Funkcionalna tabela SR flip-flopa
Qt Qt+1 S R
0 0 0 X
0 1 1 0
1 0 0 1
1 1 X 0
Tabela 5 Tabela pobude SR flip-flopa
JK flip-flop
JK flip-flop predstavlja nadogradnju SR flip-flopa, tako to sluaj kada se na oba ulaza pojave jedinice
JK flip-flop sledee stanje generie kao invertovano prethodno stanje. Na slici ispod dat je simbol JK
flip-flopa.
J Q
K Q
Slika 9 Simbol JK flip-flopa
U sledee dve tabele date su funkcionalna tablica i eksitaciona tablica JK flip-flopa.
J K Qt+1
0 0 Zadrava stanje
0 1 1
1 0 0
1 1
Tabela 6 Funkcionalna tabela JK flip-flopa

Qt Qt+1 J K
0 0 0 X
0 1 1 X
1 0 X 1
1 1 X 0
Tabela 7 Tabela pobude JK flip-flopa
D flip-flop
D flip-flop (D delay, data) ima jedan ulaz. Sledee stanje D flip-flopa jednako je stanju na ulazu D,
zbog te osobine najee se koristi kao memorijski element u elektronici. Na slici ispod dat je simbol
D flip-flopa.
D Q
Q
Slika 10 Simbol D flip-flopa
U sledee dve tabele date su funkcionalna tablica i eksitaciona tablica D flip-flopa.
D Qt+1
0 0
1 1
Tabela 8 Funkcionalna tabela D flip-flopa
Qt Qt+1 D
X 0 0
X 1 1
Tabela 9 Tabela pobude D flip-flopa
T flip-flop
T flip-flop (T toggle) ima jedan ulaz. Ukoliko je ulaz na jedinici sledee stanje flip-flopa predstavlja
invertovano prethodno stanje. Ako je ulaz na nuli sledee stanje je jednako prethodnom stanju flip-
flopa. Na slici ispod dat je simbol T flip-flopa.

T Q
Q
Slika 11 Simbol T flip-flopa
U sledee dve tabele date su funkcionalna tablica i eksitaciona tablica T flip-flopa.
T Qt+1
0 Zadrava stanje
1
Tabela 10 Funkcionalna tabela T flip-flopa
Qt Qt+1 T
0 0 0
0 1 1
1 0 1
1 1 0
Tabela 11 Tabela pobude T flip-flopa
Zadaci:
1. Projektovati sekvencijalnu mreu koja detektuje povorku od tano dve uzastopne jedinice
koristei JK flip-flopove i NI logika kola.

Reenje:
U Q1n Q0n Q1n+1 Q0n+1 Z J1 K1 J0 K0
0 0 0 0 0 0 0 X 0 X
0 0 1 0 0 0 0 X X 1
0 1 0 0 0 1 X 1 0 X
0 1 1 0 0 0 X 1 X 1
1 0 0 0 1 0 0 X 1 X
1 0 1 1 0 0 1 X X 1
1 1 0 1 1 0 X 0 1 X
1 1 1 1 1 0 X 0 X 0
Potrebno je popuniti Karnaugh-ove mape za: Z, J1, K1, J0 i K0.

Za izlaz Z:
= 0 1 = 0 1
Za J1:

1 = 0 = 0
Za K1:
1 =
Za J0:
0 =
Za K0:
0 = + 1 = + 1 = 1

2. Konstruisati strukturnu emu krunog taktovanog brojaa ija su stanja redom 1, 3, 0, 2 za

sluaj inkrementirajueg brojanja. Kada da je signal INC jednak jedinici, broja broji u
inkrementirajuem, a kada je INC jednak nuli u dekrementirajuem poretku. Koristiti RS flip-
flopove i NILI elemente.
Reenje:
INC Q1n Q0n Q1n+1 Q0n+1 S1 R1 S0 R0
0 0 0 1 1 1 0 1 0
0 0 1 1 0 1 0 0 1
0 1 0 0 0 0 1 0 X
0 1 1 0 1 0 1 X 0
1 0 0 1 0 1 0 0 X
1 0 1 1 1 1 0 X 0
1 1 0 0 1 0 1 1 0
1 1 1 0 0 0 1 0 1
Za S1:
1 = 1
Za R1:
1 = 1
Za S0:

0 = 0 ( + 1 ) ( + 1 ) = 0 ( + 1 ) ( + 1 ) =
= 0 + ( + 1 ) + ( + 1 )
Za R0:
0 = 0 ( + 1 ) ( + 1 ) = 0 ( + 1 ) ( + 1 ) =
= 0 + ( + 1 ) + ( + 1 )
INC
S1 Q1
R1 Q1
S0 Q0
R0 Q0

3. Konstruisati strukturnu emu trobitnog krunog taktovanog brojaa ije se stanje menja na
sledei nain: ako je signal M23 jednak jedinici sledee stanje brojaa se dobija kao trenutno
stanje brojaa uveano za 2 (po modulu 8), ako je signal M23 jednak nuli, sledee stanje se
dobija kao trenutno stanje uveano za 3 (po modulu 8). Koristiti T FF-ove i minimalan broj NILI
elemenata.
Reenje:
M23 Q3n Q2n Q1n Q3n+1 Q2n+1 Q1n+1 T3 T2 T1
0 0 0 0 0 1 1 0 1 1
0 0 0 1 1 0 0 1 0 1
0 0 1 0 1 0 1 1 1 1
0 0 1 1 1 1 0 1 0 1
0 1 0 0 1 1 1 0 1 1
0 1 0 1 0 0 0 1 0 1
0 1 1 0 0 0 1 1 1 1
0 1 1 1 0 1 0 1 0 1
1 0 0 0 0 1 0 0 1 0
1 0 0 1 0 1 1 0 1 0
1 0 1 0 1 0 0 1 1 0
1 0 1 1 1 0 1 1 1 0
1 1 0 0 1 1 0 0 1 0
1 1 0 1 1 1 1 0 1 0
1 1 1 0 0 0 0 1 1 0
1 1 1 1 0 0 1 1 1 0
Za T3:
3 = (1 + 2 ) (23 + 2 ) = (1 + 2 ) (23 + 2 ) = (1 + 2 ) + (23 + 2 )

Za T2:
2 = 23 + 1 = 23 + 1
Za T1:
1 = 23

M23
T3 Q3
Q3
T2 Q2
Q2
T1 Q1
Q1

4. Konstruisati strukturnu emu krunog taktovanog inkrementirajueg brojaa po modulu 6.

Broja prelazi u sledee stanje samo kada je signal INC jednak jedinici. Koristiti D FF-ove i
minimalan broj NI elemenata. Pretpostaviti da broja ne moe biti u nedozvoljenom stanju.
Reenje:
INC Q3n Q2n Q1n Q3n+1 Q2n+1 Q1n+1 D3 D2 D1
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 1 0 0 1 0 0 1
0 0 1 0 0 1 0 0 1 0
0 0 1 1 0 1 1 0 1 1
0 1 0 0 1 0 0 1 0 0
0 1 0 1 1 0 1 1 0 1
0 1 1 0 X X X X X X
0 1 1 1 X X X X X X
1 0 0 0 0 0 1 0 0 1
1 0 0 1 0 1 0 0 1 0
1 0 1 0 0 1 1 0 1 1
1 0 1 1 1 0 0 1 0 0
1 1 0 0 1 0 1 1 0 1
1 1 0 1 0 0 0 0 0 0
1 1 1 0 X X X X X X
1 1 1 1 X X X X X X
Za D3:
3 = 3 + 1 3 + 1 2 = 3 + 1 3 + 1 2 = 3 1 3 1 2

Za D2:
2 = 1 2 + 2 + 3 2 1 = 1 2 + 2 + 3 2 1 =
= 1 2 2 3 2 1
Za D1:
1 = 1 + 1 = 1 + 1 = 1 1

INC
D3 Q3
Q3
D2 Q2
Q2
D1 Q1
Q1

Kombinacione I Sekvencijalne Mreze

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kombinacione I Sekvencijalne Mreze

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Materijal za vebe iz predmeta OSNOVE RAUNARSTVA 1

Slika 1 Osnovne logike operacije

Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

Slika 2 Potpuni dekoder (2/4)

Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

Slika 3 Simbol kodera (4/2)

Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

Slika 5 Simbol multipleksera 4 na 2

Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

Slika 7 Simbol demultipleksera 2 na 4

Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

U sledee dve tabele date su funkcionalna tablica i eksitaciona tablica SR flip-flopa.

Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

U sledee dve tabele date su funkcionalna tablica i eksitaciona tablica JK flip-flopa.

Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

U sledee dve tabele date su funkcionalna tablica i eksitaciona tablica D flip-flopa.

Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

U sledee dve tabele date su funkcionalna tablica i eksitaciona tablica T flip-flopa.

Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

Potrebno je popuniti Karnaugh-ove mape za: Z, J1, K1, J0 i K0.

Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

2. Konstruisati strukturnu emu krunog taktovanog brojaa ija su stanja redom 1, 3, 0, 2 za

Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

3 = (1 + 2 ) (23 + 2 ) = (1 + 2 ) (23 + 2 ) = (1 + 2 ) + (23 + 2 )

Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

4. Konstruisati strukturnu emu krunog taktovanog inkrementirajueg brojaa po modulu 6.

Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

Asistenti: Sran Tegeltija, Marko Markov Fakultet tehnikih nauka, 2017/2018

You might also like