PISMO PELARIMA ZA JUN

Vladimir Hunjadi
Ul. Tunislava Paunovia br. 8
21131 Petrovaradin
(021) 6433-271
(063) 8699-979

ZA PODSEANJE

Nerado se podseamo bezpanog leta posle loe bagremove pae 2004.

godine. Jesen je takoe bila bezpana sa slabim i nedovoljnim prilivom hrane,
kada su mnogi pelari oekivali vrcanje, a pele nisu imale dovoljno hrane ni
za svoje ivotne potrebe. ekajui da pele pripreme kakvu takvu zimnicu,
veina pelara je zakasnila sa davanjem vetake hrane pelama. Kasno
prehranjivanje je prouzrokovalo izrabljivanje zimskih pela, koje su ve, na
mnogim pelinjacima, bile desetkovane najezdom varoe. Veina takvih
pelinjaka propala je ve tokom jeseni.
Kvalitetnu zimnicu svojim pelinjim zajednicama su mogli da obezbede
uglavnom selei pelari. Lipova paa u Vojvodini, a i suncokretova na
mnogim njivama, dale su zadovoljavajue rezultate, kako za vrcanje tako i za
stvaranje zimskih zaliha.
Sve do polovine januara 2005. godine zima je bila blaga, i izgledalo je kao da
je nee ni biti. Posle navedenog perioda dolo je do naglog i dugog
zahlaenja, sa niskim temperaturama, koje su se zadrale sve do prvog
aprila. Mnoge pelinje zajednice koje nisu bile dobro pripremljene sa
dovoljnim brojem zimskih pela, oiene od varoe, snabdevene kvalitetnom
i dobro rasporeenom hranom, nisu doekale taj spasonosni prvi april.
Ali tu nije kraj. Kiovito i prohladno prolee nastavlja da uzima svoj danak.
One pelinje zajednice koje su bile srednje jaine do prvog aprila, izale su iz
zime slabe i sa nedovoljnim brojem pela. Poele su da neguju leglo veliine
dlana na dva do tri rama, i nisu doekale smenu generacija. Poto im je ivot

isticao, broj pela se smanjivao iz dana u dan. Odnegovano leglo malih

povrina ostajalo je nezbrinuto sa svega nekoliko pela i maticom. Na nekim
pelinjacima to su bili vei i bolniji gubici od zimskih. Takvo propadanje
pelinjih zajednica trajalo je tokom celog aprila, sve do prvog maja. Tokom
navedenog perioda, slabe pelinje zajednice bile su konstantno izloene tihoj
grabei. Smanjenje leta nije davalo eljene rezultate, njega jednostavno nije
imao ko da brani.
Veliki gubitak pela u ovakvim situacijama mnogi pelari pripisuju loim
vremenskim prilikama, ali glavni krivac je ipak pelar. Razlozi su razni:
lenjost, nedostatak vremena, a najgore je ako se sve to desilo iz neznanja. U
tom sluaju, tragedija propadanja pelinjih zajednica e se neminovno
ponoviti i naredne zime.

PISMO PELARIMA ZA JUN

Pelarima iji su pelinjaci desetkovani tokom zime i prolea, tokom maja i

juna predstoji odgovoran i sloen posao. Prazne konice treba ponovo naseliti
pelama. Tragedija zimskih gubitaka e se nastaviti ako rojevi budu formirani
u julu ili avgustu. Kasni rojevi nikada ne uspevaju da pripreme kvalitetnu
hranu, kao i da odneguju dovoljan broj zimskih pela.
Jun je poslednji mesec u godini kada postoji mogunost formiranja kvalitetnih
rojeva. Majski rojevi i matice daju najbolji kvalitet pela u prezimljavanju i
narednoj godini. Kako se proizvode kvalitetne matice? Pcelar je do sada,
zahvaljujui naim kolegama pelarima, kao i mnogim naunim radnicima,
objavio mnogo radova. Oni pelari koji nisu savladali ovaj sloeni posao,
treba blagovremeno da nabave matice od poznatih proizvoaa. Tehnika
pravljenja vetakih rojeva, moe se takoe nai na stranicama prethodnih
brojeva Pelara.
Poto je jun mesec sa najduim danima u godini, novoformirani rojevi sa
mladom maticom imaju na raspolaganju najvie radnih sati svakog dana, da
kvalitetno omasove svoju zajednicu. Tokom tog perioda, novoformirani rojevi
moraju da se nalaze na lokaciji sa obiljem polena i nektara, tj. moraju da ive
u izobilju. Usled nedostatka hrane iz bilo kog razloga, pelar mora da
intervenie vetakom hranom.

Ne zaboravite da u julu i rojevi, kao i proizvodna drutva, treba da pripremaju

zimnicu i poklope med, koji pelar ne sme ni da pomisli da vrca iz plodita.
Pelinje zajednice koje su izale iz zime brojne i kvalitetne (jake), u maju i
junu treba izdano koristiti za proizvodnju vetakih rojeva, uz dobru tehniku
pelarenja. Pored mogunosti da se razrojavaju, jedino one e biti sposobne
da donesu tokom maja, juna i jula vikove meda za vrcanje.
Prva polovina maja protekla je sa hladnim i kiovitim danima. U takvim
vremenskim situacijama, maksimalno razvijena drutva su velika
potencijalna opasnost po pojavu rojevog nagona. Ako pelar na vreme ne
preduzme odgovarajue mere u tehnici pelarenja, tj. u spreavanju rojevog
nagona, opasnost nagona moe da bude prisutna sve do kraja juna, pa ak i
due. Rojevi nagon neopisivo smanjuje radno raspoloenje svake pelinje
zajednice.
Na varou ni u jednom momentu ne smemo da zaboravimo. Pored bioloke
zatite, oksalna kiselina uz pravilnu upotrebu i uz pomo iane podnjae,
daje dobre rezultate u borbi protiv varoe. Ako u borbi protiv varoe na naim
pelinjacima koristimo fluvalinat ili amitraz u bilo kom obliku, nakon tretmana
sae i takav vosak koji je bio kontaminiran ne smemo vie da koristimo u
meditima za dobijanje meda.
Podsetimo: mnogi pelinjaci su nastradali protekle zime, zato to nisu imali
zaokruenu zatitu od varoe tokom avgusta. Svako jaje koje matica poloi od
prvog avgusta pa dalje, bie zimska pela. U to leglo varoa vie ne sme da
ulazi.