ZAGAENJE ATMOSFERE

Gasni zakon

Ocenjivanje kvaliteta vazduha u

zonama i aglomeracijama

Zona predstavlja deo teritorije Republike Srbije sa

definisanim granicama, odreen u cilju ocenjivanja i
upravljanja kvalitetom vazduha koja sa stanovita
kontrole, odravanja i/ili unapreenja stanja
kvaliteta vazduha, ini karakteristinu funkcionalnu
celinu.
Aglomeracija je zona sa vie od 250.000 stanovnika.

*Zakon o zatiti vazduha Sl. Glasnik RS,

br.36/2009,10/2013
3

Kategorije kvaliteta vazduha

Prema nivou zagaenosti, polazei od propisanih graninih i
tolerantnih vrednosti, a na osnovu rezultata merenja, utvruju
se sledee kategorije kvaliteta vazduha:
1) prva kategorija - ist ili neznatno zagaen vazduh gde nisu
prekoraene granine vrednosti nivoa ni za jednu zagaujuu
materiju;
2) druga kategorija - umereno zagaen vazduh gde su
prekoraene granine vrednosti nivoa za jednu ili vie
zagaujuih materija, ali nisu prekoraene tolerantne vrednosti ni
jedne zagaujue materije;
3) trea kategorija - prekomerno zagaen vazduh gde su
prekoraene tolerantne vrednosti za jednu ili vie zagaujuih
materija.

 Granina vrednost je najvii dozvoljeni nivo zagaujue

materije u vazduhu, utvren na osnovu naunih saznanja,

kako bi se izbegle, spreile ili smanjile tetne posledice po
zdravlje ljudi i/ili ivotnu sredinu i koja se ne sme prei
kada se jednom dostigne;
Tolerantna vrednost je granina vrednost uveana za
granicu tolerancije.

1h
24h
.
1h

350
125

24
3

500
125

50

75

50

50

150

18

225

75

105

24h
.
24h
.

85

125

40

60

26

32

50

75

50

75

( )
( + )

(NO2)

(2)

( )

[g/m3]

Indeks kvaliteta vazduha (Air Quality

index - AQI)

Izraunavanje se vri na osnovu informacija o dnevnim

koncentracijama sumpor-dioksida, ozona i ugljen
monoksida.

Cp koncentracija polutanta,
Cp (O3/8h)=0.087
Cp (CO)=6.8
Cp (SO2)=0.230
BPHi granina vrednost vea ili jednaka vrednosti Cp
BPLo granina vrednost manja ili jednaka vrednosti Cp
IHi vrednost AQI koja odgovara BPHi
ILo vrednost AQI koja odgovara BPLo
7

U Agenciji za zatitu ivotne sredine je definisan Indeks

kvaliteta vazduha SAQI_11. U oznaci indeksa SAQI_11, deo
oznake "AQI" predstavlja uobiajenu oznaku za indeks
kvaliteta vazduha, "S" oznaava nacionalnu, srpsku, verziju,
a "_11" ukazuje na godinu kada je definisan i to je vanije
da je indeks kvaliteta vazduha baziran na zakonskoj
regulativi vaeoj u vreme definisanja.

estina (%) pojavljivanja klasa kvaliteta vazduha po indeksu

SAQI_11 u izabranim aglomeracijama tokom perioda 2010-2012.
9

Prikaz podataka o kvalitetu

vazduha

10

Polutanti - oksidi sumpora - SO i SO2

Vulkani,
Sagorevanje uglja u termoelektranama,
Sagorevanje fosilnih goriva.

SO2 je gas, bezbojan, zaguljivog mirisa, tei od vazduha,

rastvara se u vodi, stvarasumpornu kiselinu.
Izaziva:
hroninu opstruktivnu bolest plua,
ugroava obolele od astme,
u kontaktu s vodom stvara sumpornu kiselinu,
moe da izazove rak pri dugotrajnoj izloenosti.
11

Azotni oksidi-NOx

NOx je uoptena forma za mono-azotne okside (NO i NO2). Ovi

oksidi nastaju prilikom procesa sagorevanja, naroito prilikom
procesa sagorevanja na visokim temperaturama, sagorevanjem
goriva iz vozila...
4NO + 3O2 + 2H2O 4HNO3
2NO2 + H2O HNO2 + HNO3
azotna kiselina

12

Karbonatni oksidi (CO i CO2)

Ugljen monoksid (CO) je veoma otrovan gas, bez

boje mirisa i ukusa. Nastaje prilikom nepotpunog
sagorevanja fosilnih goriva. Koncetracija od 1% CO
u vazduhu je smrtonosna. CO je toksian u visokim
koncentracijama i indirektno doprinosi globalnom
zagrevanju kao prekursor ozona. Emisije potiu
uglavnom od saobraaja. U Evropi se emituje oko
11% od ukupne svetske emisije ovog gasa.
Ugljen dioksid (CO2) je gas sa efektom staklene
bate kioji nastaje tokom sagorevanja.
Na pr. gorivo koje sagori u motoru
automobila stvara proseno 2,5 kg CO2
emisije po litru.
13

Suspendovane estice PM10, PM2,5

14

Podela estica:
- one manje od 10 m i oznaavaju se kao PM10, a
nazivaju se grube suspendovane estice,
- one manje od 2,5 m i oznaavaju se kao PM2,5, a
nazivaju se kao fine suspendovane estice,
- one manje od 0,1 m i oznaavaju se kao PM0,1, a
nazivaju se kao ultrafine suspendovane estice.

Nastaju:
U procesu sagorevanja goriva iz vozila, elektrana,
eleznice, rafinerija, poari, praina sa odlagalita i
deponija, vetrom podignuta praina...

15

16

Ozon

Elementarni kiseonik se pojavljuje u prirodi u dva

oblika, kao O2(kiseonik) i kao O3(ozon), pri emu je
prisustvo ozona veoma malo u prirodi, ali i pored
toga veoma znaajno. Ozon u prirodi nastaje u
stratosferi (11-48 km iznad povrine Zemlje) pod
dejstvom UV zraenja. Ovaj ozon se naziva dobri
ozon jer ima zatitna svojstva u odnosu na ivot na
Zemlji.
Ozon moe nastati i u troposferi (0-20 km iznad
povrine Zemlje) takoe pod dejstvom UV zraenja i
poto je toksian za ive organizme ovaj ozon se
naziva lo ozon.

17

Nastanak ozona u troposferi

18

Isparljivi organski sastojci (VOC) i ozon

Poveana emisija NOx u troposferu ima za posledicu nastanak toksinog O3,

dok u viim slojevima atmosfere unitavaju ozonski omota, lananim
reakcijama sa sekundarnim aerozagaivaima.

19

Kako troposferni ozon nastaje u reakcijama koje zavise

sunevog zraenja i od koliine VOC i NOx koji takoe
uestvuju u reakcijama, njegova najvia koncentracija se
obino dostie u poslepodnevnim asovima.

Promene
koncentracije
ozona tokom
dana

20

Ostali polutanti

Olovo -

Glavni uzrok zagaivanja atmosfere olovom

su automobili (visoko-oktanski benzin). Koritenjem
bezolovnog benzina taj je uticaj znaajno redukovan.
Olovo slui za poboljanje antidetonatorskih svojstava
benzina, kao i za poboljanje podmazivanja u glavi i
cilindru motora. Koncentracija olova u atmosferi je cca
50 puta vea u urbanim sredinama u odnosu na
udaljenija seoska podruja.
U ljudski organizam se unosi olovo uglavnom udisanjem i
ishranom. Olovo, koje ue u krv, postupno se izluuje, a deo
se moe taloiti u kostima.

21

iva

- Glavni izvor zagaenja atmosfere ivom je zbog

otplinjavanja zemljine kore (25.000 do 125.000 tona
ive godinje). Para iz geotermalnih izvora uobiajeno
sadri znatne koliine ive.
Veliki izvori emisije ive u atmosferu su i
termoelektrane koje sagorevaju ugalj. iva se koristi u
papirnoj industriji, hemijskoj industriji, kao i u
proizvodnji boja. Odreena emisija ive dolazi i iz
poljoprivrede zbog korienja pesticida i fungicida.
Posebno je opasnareakcija ive i hlora (HgCl2) koji pri
koliini od samo 1 gr, ako se unese u telo, moe postati
smrtonosan za ljudski organizam.

22

Izvetaj Alijanse za zdravlje i

ivotnu sredinu (HEAL)

HEAL je objavio da je po stepenu zagaenosti

Bugarska na prvom, Srbija na drugom, Rumunija na
treem, Poljska na etvrtom, a Grka i Maarska na
petom i estom mestu.
HEAL istie da je u 2013. god. 73 % stanovnitva u
urbanim i urbano-industrijskim sredinama bilo
potencijalno izloeno koncentracijama zagaivaa
iznad dozvoljenog, kao i da je 2010. vie od 10.000
graana Srbije prevremeno umrlo zbog izloenosti
suspendovanim esticama i ozonu.

23