Slika 6.6, Aparaturo 20 elektrolizu vode Per eLeKreoLie! vODE votAvaTe: Stsjelu provilnos, formulate odgovaraivéi zakon kojim éete is azo v kokvom su medusobnom odnosv wolumeni(koliéine) pinove iz lugenih ne katodt (ii ened) i elektriéni naboj koi je prosco kroz eleke trol. lz podatcka mierenia (tablics) ustonovite u kakvom su medusobnom ‘ocnosu volumeni plinove izlugenih no katodi i anodi u svakom pojedi- nom trenutku elektrolize. Koda se epruveta iznad katode nopuni plinom, prekinite elektrolizu. Zogepite epruvetu pod vodom, prinesite je otvorom prema plomenu ‘odéepite. Sto opoZate? Da Ii plin gori? Plin sckuplien iznad anode ispi- talte tinjojuéom tregicom. Sto zokluéujete? Koji su to plinovi? Ako ste ustonovil koji su to plinovi,izraéuncite omer masa plinova ko- ji se no katodi i onodi iziuée jednckim elektrignim nabojem. Uoéavate Ii kokw previlnost? Modete li formulirati odgovarajuti zakon kojim ée- te izraziti v kakvom su medusobnom odnosu mase plinova izlvéenih na katodi i onodit Ako se elektrolizira otopina modre galice, odnosne beker||)-sulfata, i to to- ko da se kao elektrode upotrijebe bakrene plozice, jem se mode us- tanoviti da se masa katode poveés. Istodobno, ze kolike se poveéala mas kotode toliko se je smenijla mase onode. U ovom sliéajy, bez obzira koko dugo eleltrolizirali otopinu modre galice, njezina se boja ne mijenja. Kol- wen tata Slika 6.7. Shorvatski prikar elektrolize otopine modre galice. Str kroz elektrolit prenose ioni. Kationi, odnosne ioni pozitivneg naboja, putuiu pre: me negativnoj elektrodi koje se naziva katoda. Anioni, odnosno ion nego tivnog naboja putuju preme pozitivno} elektrodi koju nazivamo onod. Ne ‘nod! atomi bokra ofputtaju elektrone i preloze u otopinu kao ioni Cu? Elektron’ oslobodeni ne anodi putuju metalnim vodigem prema + poly iz vora struje pa s—pola dolaze ne katodu gdje reduciraju ione Cut u ele- mentarni baker. Kole {@ god se katione Cu? izlvéilo na katodi, istodobno ih se toliko stvori ne Conodi. To je primjer elektrolize s topliivem anode.6.3. Faradayjevi zakoni elektrolize Prouéavajuéi djelovanie elektrigne struje no elektralite M, Faraday [Feredi] (1791-1867) uoéio je ove zakonitost: Kolizina tvari koja se pri elektrolizi izluzi na bil porcionalna je elektriénom naboju koji protege kroz elektrol kojoj elektrodi pro- (I. Fa redayjev zokon). Jednoki elektriéni naboji izluéuju razligite tveri v jevih ekvivalentnih mass (II. Faradayjev zokon): Ekvivelontna masa pojedinog ione jednaka je njegovej molarnoj moti podi- jelien| nabojnim brojem ion. No primjer, ekvivelentna masa iona Fe? Pace 5585 ot jedncka je 3 MiFe?*), odnesne 588 ‘9 mol éu iz otomistitke prirode tvorl i elek er, vodena otopina koja sadréi ione Forodayjevi zakoni eleitrolize prois tricitete. Elektrolizia Ii se, no. pri Ag, no katodi se dogade reakeia: Ag" (oa)-+0" — Aafs) Ze redukciy jednog iona Ag *potreban je jedon eleltron. Razumije se, z0 redutely jednog mola fora Ag’ potvaban je jedan mol, odnosne 6,022 - 10 elektrona. Taj ¢e elektriéni naboj ialvéti 107.9 g srebra. Dva pu {a vet elekriéni nobsj zl ée srebro dvo puta veée mose, ato je bit | Feradayjeva zckonc. Elektrolizira lise otopina koja sadri fone Cu", katodne se reakciio moze prikazati jednadzbom: Leys - +d culg Ov%{aq)+e- =} Cols) lz jednadibe reakcije moze se zakljutti da ée 1 mol elektrona reduciroti 1/2 mola ona Cu**, Sto znati da ée se no kotod! izluéiti 1/2 mole atome Cu, ednosne 31,77 g bakra, «to je upravo smisao Il. Faradayjeve zckona. Problem 6.1. Kolikielektriéni naboj mora proti kroz elektrolizer de se na katodi izlugi 1 kg bokra? Napitime neipriiejednadbu reokelie ne kotod Cut fogl+20~—+ Cola) lz jednadibe reckcie vidimo da sv 20 izlutivone jednog atoma bakro potreb- na 2 eleltronc. To znaéi de ée za izlivanie jednog molo otome bakra biti potrebna 2 mola elektrona, De bismo odgovoril na postaviieno pitanle trebo dakle iaragunotikolito se ‘mola boira i2lei na katodi. Te éemo deznat tako de moss bakra podiieimo 5 njegovom molarnom masom. m(Cu) Mica) meget BES gmol =1573 mol aC Qdavde motemo zokéiti do je 22 ‘zlivanje 1000 g bokra potrebno 251573 mol elektronc. Nabe} jednog elektrone ie e=1,602x10-C. Nobo) jednog mole elektrona, kof se inate nosive Forodayieve konstanta, F lzratuna se toko da se nabo) jednog elektvonc, «, pomnodi Avogadrovorn onstentom, Nq-= 6,022 10” mol~!. Odovde protic 02 x 10" € x 6022 10% mol! =96487 Cm Prema tome, 20 ilutivanie 1573 mole bokre potrebon elektrién! nab! anos! QanF =15,73 mol 96.487 C mol~ =152x18C ‘mol sadréi 6.022% 10 estca (toma, molekula, “ona, elektrona, J 81