Fridrih Ritelmajer

Ulazak Rudolfa tajnera u moj ivot

Friedrich Rittelmeyer
Meine Lebensbegegnungen mit Rudolf tajner

Roen 5. oktobra 1872., u junoj Nemakoj, dr Fridrih Ritelmajer (Friedrich Rittelmeyer) je

bio vodea figura u Luteranskoj crkvi poetkom XX veka. U vreme kada je verovanje u
autentinost evanelja brzo bledelo, bio je jedan od pionira koji je ponovo otkrio njihov trajni
znaaj kroz meditativni pristup. Dramatian preokret u njegovom ivotu bio je susret sa
Rudolfom tajnerom, putem ije je duhovne nauke otkrio novi svet misli. Posveenje toj novoj
mudrosti donelo mu je vee, uzvienije shvatanje hrianstva. Godine 1922. rtvovao je
eminentan poloaj svetenika da bi vodio Hriansku zajednicu, meunarodni pokret za
religijsku obnovu utemeljen u saradnji sa Rudolfom tajnerom. Umro je 23. marta 1938., tokom
odravanja duhovne bitke protiv nakupljenih sila tame.
*****
OVA knjiga e nai svoj put do onih koje zanima pitanje: kakav je Rudolf tajner bio kao
osoba? i koji bi radije sasluali svedoka nego strance ili protivnike. Bie im kazano kako ovek
na osnovama moderne protestantske teologije dolazi do Rudolfa tajnera, i ta je doiveo u
odnosu s njim. Izvetaj ima svoja ogranienja: intimne i line stvari ne pripadaju oblasti javnosti,
premda su esto upravo to stvari koje su donele najjae uverenje; okultne i duhovne stvari ne
mogu uvek biti prenesene, iako su mogle dati podsticaj za najdublje doivljaje. Unutar tih
ogranienja, meutim, nudim ono za ta oseam da je na bilo koji nain mogue rei.

Nisam pisao zabeleke o mojim susretima sa Rudolfom tajnerom. Izgledalo mi je nekako

neprirodno da ulazim u svaku konverzaciju sa svesnom namerom da posle sve zapiem. Oseao
sam da bi to ugrozilo slobodu i polet direktnog odnosa i konano prisnost. I tako ne ponavljam
rei dr tajnera doslovno, kako su stvarno izgovorene, premda su korieni navodnici da bi se
razlikovale. Dajem ih onako kako ive u mom seanju i preuzimam odgovornost za njihov
sadraj i znaenje, ali ne i za njihovu doslovnu tanost.
Od poetka do kraja nisam razmiljao o sebi toliko kao o izdvojenoj linosti u konverzaciji
koju sam mogao imati sa Rudolfom tajnerom. Rekao sam sebi: samo nekolicina ima priliku da
doe u bliski kontakt sa takvim ovekom. Ali ta nekolicina ima obvezu prema celom
oveanstvu, i u onome to pitaju i istrauju, i u odgovorima i informacijama kojima su bili
udostojeni. Izgledalo je da je sam Rudolf tajner razumeo i odobravao moj pristup i rekao mi
mnogo. Znao je da neu na to gledati kao na moje vlasnitvo i da u to u pravo vreme ponovo
dati oveanstvu.
Ako e ova knjiga biti ono to se eli da bude pria kako ovek iz sadanjeg hrianstva
dolazi do Rudolfa tajnera dopustivo je uvesti ak i podreene osobine i konverzacije koje nisu
pune tekog sadraja, kada su delovi cele slike. Putevi do Rudolfa tajnera su mnogostruki. I sa
ovom knjigom je povezana nada da e ljudi iz sasvim razliitih sfera ivota lekari, uitelji,
umetnici, politiari takoe rei kako su oni doli do Rudolfa tajnera. Jer dok se pria na taj
nain ne uvea i upotpuni ne moe da nastane prava i potpuna slika o njemu.
POSTOJE trenuci u ovekovom ivotu kada izgleda da je svestan delikatne zvonjave zvona.
Svie novi sudbinski as. To je zaista kao da je pogled viih duhova usmeren na njega. Mnogo
zavisi i za njega i za druge, od onoga ta tada preduzima.
Jedan od takvih trenutaka je doao krajem 1910. godine, kada sam primio zahtev iz jednog
veeg grada na severu Nemake da odrim javno predavanje o religijskim stremljenjima
sadanjeg vremena. Bio sam duboko zainteresovan za tekue tenje za obnovom religije i sada,
kada je to bilo pitanje davanja opteg pregleda, inilo mi se da me jako izraen nedostatak
simpatije uvek terao da ignoriem odreeni fenomen vremena, naime teosofiju. Ako prihvatim
predavanje, bila je moja dunost da takoe uem i u fundamentalne principe te struje. Do tada
sam o tome znao veoma malo. Antagonistiko opredeljenje ispreilo se na putu. Izgledalo mi je
kao masa neutemeljenih izjava, kao radoznalo i nepromiljeno ispitivanje duhovne pozadine
univerzuma, zamorno i bezduno, stvarna meavina orijentalne misli i hrianstva, nesposobna
za sve ozbiljne duhovne zahteve, netolerantna za sve prave religijske oseaje, drska, hladna,
trgovina senzacijama.
Ali ipak jedino je ispravno pogledati ta vredi u oima ovih ljudi. rtve koje podnose
vredne su potovanja i oni su nalazili nepogreivu satisfakciju u ivotu. Svako ko osea da je bar
potrebno obratiti panju na religijski ivot savremenika, treba u odgovarajue vreme dublje da
ispita to podruje.
Tako sam pisao predstavnicima razliitih teosofskih institucija u Nirnberg, gde sam tada
radio kao protestantski svetenik, upitavi da li ih mogu posetiti da ih pitam u vezi njihovog
pokreta i da li mogu da pozajmim njihovu literaturu. Uskoro posle toga, moj budui prijatelj
Mihael Bauer (Michael Bauer) sedeo je u mojoj radnoj sobi. Utisak koji je ostavio na mene bio je
neoekivan i sasvim neobian. Iznenada sam imao pred sobom oveka retke duhovnosti, onog
koji tei najviim idealima u ivotu. Dolazei iz jednostavne seljake porodice iz Gornje
Frankonije, sa zanimanjem samo srednjokolski nastavnik, Mihael Bauer je pretraio svako

podruje moderne duhovne misli u svojoj potrazi za istinom. U svojim ranijim godinama
slobodni mislilac u koli Ernsta Hekela (Haeckel), posvetio se prirodnoj nauci, pre svega fizici i
hemiji.
Uporna tenja za viim samorazvitkom vodila ga je do spisa vapskog okultiste Kerninga, i
on se odluno posvetio praktikovanju njegovih vebi. Mihael Bauer je proao mnoga podruja
nemake filosofije, uvek na tragu konanih naela.
Hegel, o kojem ima temeljno znanje, postao je njegov najdrai filosof. Pokuao je da ovlada
stranim jezicima, ne samo francuskim i engleskim, ve takoe latinskim, grkim, ak i
sanskritom, da bi se napajao sa izvora. U to vreme tek je stigao na kraj svojih etrdesetih godina.
Taj visoki, mrav lik, sa tamnom bradom i dugim, upadljivo duhovnim licem, mogao bi se uzeti
za one indijske uitelje koji lutaju gradovima Evrope. uo sam o ljudima kojima je sam pogled
na Mihaela Bauera koji se kree meu cveem u njegovom vrtu, bio poseban dogaaj u ivotu.
Ali njegove oi su odavale najjai utisak. Nije tu bilo nikakvog nagovetaja bilo kakvog
indijskog elementa; kroz te oi sijalo je svetlo Hrista. Samo sa izuzetkom samog Rudolfa
tajnera nikada nisam video takvo zlatno svetlo u dubinama ljudskih oiju. Mudrou ispunjena
dobrota zraila je od njega i ispunjavala celo njegovo okruenje. Uvek je bio spreman da ceni
svako ljudsko bie, makar i najnezrelije; i nikada da dopusti da sam bude nadvladan od bilo kog
oveka, makar i najveeg. ak i prema Rudolfu tajneru njegov stav je bio zadivljujue
slobodan. Deja sposobnost potovanja je neumanjena ivela u oveku zrelih godina koji je bio
doveden na ivicu ponora tekim udarcima sudbine i nemilosrdnim naprezanjem. Ali ta ista mo
potovanja, kakvu nikada ranije nisam video kod odraslog oveka, bila je kombinovana, u
njegovu sluaju, sa vrstom samouverenou i oseajem sebe. To jedinstvo potovanja i slobode
u ljudskom biu podsticalo je atmosferu plemenitosti koja se mogla osetiti kad god je neko s
njim priao. Poseban tip provienja doveo je upravo ovog oveka na moj put kada sam se poeo
raspitivati o teosofiji. Da on nije bio tu, moja srea bi verovatno bila kao i stotine onih iz moje
generacije. Mogao sam da odem da ujem predavanje Rudolfa tajnera da bih saznao neto o
njemu. Proitao bih neku njegovu knjigu u kritikom duhu da bi formirao miljenje. Ali
proao bih pored najveeg oveka mog vremena a da ne naslutim ko je doao na moj put.
Naravno, bilo je tu i drugih stvari kao priprema za taj as sudbine. Kratko vreme pre toga
predavao sam na kongresu Prijatelja hrianskog sveta (Freunde der Christlichen Welt) u Junoj
Nemakoj. To je bilo drutvo ljudi koji u potpunosti priznaju rezultate savremenih istraivanja i
bore se za slobodu i istinu u religijskom ivotu budunosti. Oseao sam se vie duhovno srodan s
njima nego sa bilo kojim drugim skupom u svetu teologije u to vreme. Ali naslov koji sam
izabrao za moje predavanje ta nedostaje modernoj teologiji? oznaavalo je ono to sam
oseao kao svoj poloaj. To je jedino predavanje koje sam odrao na velikom skupu teologa. I
zaista nikada nisam traio jo jedno. U raspravi posle predavanja, Ernst Trel (Troeltsch) koji
kasnije postaje profesor filosofije na Univerzitetu u Berlinu ustao je da govori. Njegove
napomene o predavanju nisu bile potpuno neprijateljske ali je rekao: Ponovo smo sluali nekog
ko pokuava da izae iz svoje koe, a to je neto to ovek jednostavno ne moe. To me
naljutilo i u zavrnom govoru sam uzvratio: Vi ste jedan od onih koji paraliu mlade teologe sa
vaom venom doktrinom relativnosti; i kada kaete da ovek ne moe iz svoje koe, moj
odgovor vam je da bi trebalo. Ja, kao jedinka, stremim u tom smeru, i uspeu! Trel se
suzdrano nasmejao i ostali s njim. Ali kasnije mi je izgledalo kao da su dobri duhovi uli moju
elju i od tada nadalje vodili me putem kojim ovek u stvari ui da izae iz svoje koe.
Ovde se moe pomenuti jo jedan detalj koji nije bio bez znaaja. Godinama sam sebi
govorio: ako ita elim od sudbine to je da ne proem pored najveih duhovnih fenomena mojih

dana. Najmanje od svega bih eleo da podelim sreu Fridriha Velikog, koji je bio savremenik
Getea ali ga nije prepoznao. ta su te elje kada se pojave u oveku? Da li su predoseaj onoga
to e doi? Da li su mutne uspomene na aputanje naeg anela kada smo preputeni
zemaljskom ivotu? Ali upravo taj moj oseaj je bio pogreno protumaen od dobronamernih
prijatelja. Zato uvek ukazuje na drugog? ta je sa samim tobom! Za mnoge izvanredne ljude
meu naim savremenicima ova elja da budu neko bila je prepreka koja ih je spreila da ikada
pristupe Rudolfu tajneru. Ultimativna volja-za-istinom to govorim sa svim naglascima nije
bila u njima. Takoe im je nedostajao siguran oseaj sebe koji se nikada ne gubi ako se nae
svoje pravo mesto u univerzumu. I nedostajalo im je to shvatanje odgovornosti koja, bez
grozniave ambicije, zna da slobodno pruena pomo svih dobrih i aktivnih ljudi pripada onom
ko je vei radnik od svih njih.
Dakle, preda mnom je sedeo Mihael Bauer. Tonom nasmejane superiornosti pokuao sam da
zaponem razgovor pitanjem: I, dakle, vi verujete u reinkarnaciju? Ali sam odmah video da u
morati da napustim taj ton jednom za svagda. Senka se nadvila nad tim otvorenim, duhovnim
licem. Ne neljubazno, ve tonom koji oznaava nepogreivu odbranu, doao je odgovor: Ne
mogu drugaije. I zatim, u tom i sledeim razgovorima, nastavio je da mi govori kako su
njegova najdublja stremljenja uvek bila usmerena prema Hristu. injenica da je mogao sa
potovanjem nositi Hrista u sebi kao istinskog Sina Bojeg, zadravajui vrst, nepristrasan
poloaj u modernom svetu nauke i istraivanja to je dugovao teosofiji. ak i kada bi sve
drugo to mu je dala bilo oduzeto, ovo najvee ostvarenje ne moe biti izgubljeno. Najbolji
dokaz njegovih rei bio je on sam. Ovde je bio Boji pomazanik drugaiji ak i od ljudi kao to
su Fridrih fon Bodelving (Friedrich von Bodelschwingh) ili Kristof Blumhard (Christoph
Blumhardt), sa kojima sam takoe sedeo i razgovarao. Kod takvog oveka Hrist je iveo u
dubinama srca i u oseaju stvarnosti vieg sveta. Kod takvog oveka, Hrist je iveo u svetlu
iskonskog duha, u najveoj svetinji slobodnog Ja. I to je bilo neto uzvienije. Posebno je
Blumhard bio sjajan proizvod protestantskog verovanja ovek dostojan punog divljenja.
Mihael Bauer je bio neoekivani glasnik hrianstva koje dolazi. Hristova linost i delo kao
apoteoza pune i potpune budnosti prema svetu, sveproimajue jasnoe duha i najvie slobode Ja
to je ono to sam tada gledao.
Jednom, kasnije, tokom sastanka u Berlinu, dobaene su mi rei: Imamo Hrista! ta emo s
Rudolfom tajnerom? Na to sam uzvratio da bih bio iznenaen ako meu nama ne bi bili neki
koji moraju priznati da bez Rudolfa tajnera ne bi nali Hrista. I etiri od pet ljudi na skupu su u
istom smislu srdano govorili.
Mihael Bauer mi je takoe govorio o svojim naporima u oblasti duhovnog leenja. Posle
nekih uspenih sluajeva odbacio je taj nain rada jer su ljudi bili skloni da postanu previe
zavisni od njega i novo zlo mu je izgledalo gore nego prethodno. Ta iskustva su opisana u
atmosferi najvee istote i skromnosti i kada je govorio o ljudskim slabostima njegove oi su
sijale svetlom izvorne, ljudske naklonosti. Takoe mi je dopustio da ujem o njegovim
iskustvima sa umrlima. Zdrava atmosfera i smirena, mentalna budnost koja je proimala njegov
iskaz o tim iskustvima, uinila je da tu oblast vidim u novom svetlu, i nisam mogao usvojiti stav
pukog poricanja. Ali pre svega, bilo je znaajno da je Mihael Bauer bio ovek preko kojeg sam
najprije dobio sliku o Rudolfu tajneru. Rekao mi je kako je, tokom nonog putovanja vozom,
govorio dr tajneru o svojim iskustvima u vezi s Kerningovim vebama, kako se odmah naao
u prisustvu vieg znanja i kako je, kao rezultat saveta dr tajnera, brzo pobegao od neeljenih
stranputica i bio voen na stazu sigurnog i zdravog duhovnog razvoja. I tako smo govorili o
svetovima koji su danas jo strani veini ljudskih bia. Period izmeu je, naravno, doneo mnogo

jasnije dokaze da ti svetovi zaista ulaze u ivot oveanstva. Za mene tu apsolutno nije bilo
ikakve potrebe da zatim usvojim neki stav o onome to je bilo reeno ili da formiram sud
utemeljen na do tada steenom znanju. Jednostavno sam pustio da mi se kau mnoge stvari.
*****
Odjednom sam imao gomilu teosofske literature u svojoj kui, ukljuujui knjige koje je
izdala amerika organizacija Katarina Tingli (Catherine Tingley). Poslao ih je predstavnik te
grane teosofije, koji je sluajno iveo i radio u Nirnbergu Ali posle kratkog pregleda bez aljenja
sam ih stavio sa strane. Trebalo bi da se oseam prezren od Hegela i Fihtea (Fichte) ako bi takve
detinjarije mogao uzimati ozbiljno. Znanje o svetu je bilo krasno servirano iz srednjovekovnih
posuda i ljudi su uivali u ugodnim emocijama. Niti sam imao slutnji o Ani Besant (Annie
Besant) i njenim kolegama Duh, kako ga oni predstavljaju, bio je meavina drevne tradicije i
subjektivne emotivnosti. Svakakvi nezdravi elementi, enja i pohlepa za sreom javljaju se u
tim spisima kao oblak.
Jedini koji me zanimao bio je Rudolf tajner. Ali on je sigurno doao sa neke druge
planete! Kako ovek moe rei takve zapanjujue stvari, jednu za drugom, neizmerno nove, i
dati takve zapanjujue izjave sa takvim svakidanjim stavom? U to vreme nisam imao pojma da
je Rudolf tajner ve bio stekao ime filosofskim delima od istorijske i temeljne vrednosti pre
nego se pojavio kao duhovni istraiva, niti sam imao i najmanji nagovetaj da je upoznat sa
razliitim granama naunog istraivanja. Jednostavno sam oseao: ovde je ovek kojeg treba
uzeti ozbiljno. Kvalitet onoga to je rekao je bio toliki da se vie nije trebalo stideti pri pomisli
na Hegela i Fihtea.
Od samog poetka bio mi je doputen pristup privatnim predavanjima-kursevima
takozvanim ciklusima. Nameravao sam da uglavnom radim sa onim takama za koje se teolog
u meni oseao pozvan. Ispunio sam mnoge listove papira pasusima zabeleaka gde sam smatrao
da su objanjenja Rudolfa tajnera o Bibliji nemogua. Bio sam krajnje zbunjen u vezi tih
duhovnih istraivanja i pokuao sam da naem taku gde bi konano rekao: Ovde je uasna
greka koja baca podozrenje na sve ostalo! Ali da li je ijedan teolog pronaao takvu greku? Ja u
svakom sluaju nisam nijednu. Naravno, dosta toga mi je bilo nerazumljivo i izgledalo mi je u
najveem stepenu neverovatno. Oseaj otuenja pomean sa zabrinutou koji je u meni
mnoge stvari pobudio, teko da je mogao biti vei. Ali kada nisam popustio tom utisku i nastavio
da mislim nepristrasno, pojavile su se nove mogunosti. Kod svih dogaaja treba uzeti u obzir
govornikovu publiku i nesavrenost stenografskog izvetaja. Ali ipak, to je jednostavno stvar
obinog potenja. I tako bi obino zavrio govorei sebi: Pa dobro, mogao bi da bude u pravu!
A uz bok nekoliko zbunjujue neshvatljivih pasusa, nalazilo se takvo bogatstvo zapanjujueg
prosvetljenja da je rastao i oprez i poniznost sve vea elja za znanjem. Kao teologa, ono to
me pre svega zanimalo je bila jedinstvena sigurnost kojom je tumaena Biblija, i u potpuno
novom duhu. Postojala je samo jedna alternativa: ili ovaj ovek niti ne nazire to mi teolozi
mislimo o Bibliji ili on ima neto potpuno novo da d. Kasnije sam esto iao Rudolfu tajneru
sa popisom spornih tumaenja biblijskih pasusa u depu, ali dok bi govorio s njim druge stvari su
izgledale daleko vanije. Popis je ostajao u mom depu, nebitan u poreenju sa onim to sam
mogao pitati i doiveti. Sada sam se opet uverio pomou kratkog pitanja da postoji znaajna
pozadina ovim tumaenjima Biblije. Duh Rudolfa tajnera mi je rekao: Dovoljno se setiti svega
to vam se pokuava obratiti! Pokuajte jednom da uete u taj svet s dobrom voljom! to vie od
celine shvatite, razjasnie se mnoge stvari koje su sada teke. A ako ne da li je to ipak toliko

vano? Moe li novo duhovno uenje biti ita osim napada na stara, otrcana verovanja? Je li
poteno da vas nerazumljivi pasusi obuzmu i zatim svoj sud u celosti temeljite na njima? Ne bi li
vaa koncepcija celine trebalo da bude odreena njenim vlastitim ivotom i biem?
U to vreme je na mom stolu leala Tajna nauka Rudolfa tajnera. Jo uvek mogu tamo da je
vidim. Uznemirava me, jednostavno ne mogu da preem preko toga. Koliko god dugo da je
itam prevlada me oseaj munine. Sva ta koliina znanja imala je teinu kao nesvarena hrana, i
morao sam da itam s oprezom, nikada vie od dve ili tri stranice odjednom ako ne elim da mi
bude loe. I tako je prola skoro godina pre nego sam znao ta knjiga zaista sadri. U to vreme
nisam shvatao kako treba asimilovati takve spise. Danas znam da ljudi moraju biti sposobni da
itaju na sasvim nov nain ako e radovi kakav je ovaj preneti ono to stvarno jesu. Tu je, po
mom miljenju, jedna od najveih prepreka koja ometa gotovo svakog ko pripada starijoj
generaciji da se priblie Rudolfu tajneru. Treba moi slobodno itati, sa mnogo vie otvorenosti
uma nego to je to potrebno kod drugaijih vrsta spisa, da bi se spreilo s jedne strane prebrzo
prihvatanje a s druge prenaglo poricanje. Stvari treba ostaviti kakve jesu, s velikim unutarnjim
mirom, i ekati bez straha da e otrcana tradicija poeti da se klima. Ovakvu knjigu treba itati s
unutarnjom aktivnou, stalno stavljajui proitano na probu ivota i ivot na probu onoga to je
proitano, tako da je sopstveno vrsto stanovite u ivotu utvreno protiv poplave novih izjava. I
nadalje, treba moi itati meditativno, sa stalnim i prilino dugim pauzama, ponovo izgraujui
ono to je proitano unutar sebe i sluajui mirnoom i neometanom slobodom ta vlastiti duh i
iskustvo imaju o tome da kau. Ako ovek tako ne uradi, bie buduim generacijama ostavljeno
da otkriju duh i ivu sutinu ovakvih knjiga, i njemu e ostati toliko nerazumljivih knjiga. Koliko
sam esto u tim godinama oseao: ma ta me se tie ta grozna evolucija Saturna? Nije li to
iskuenje avola da odvrati oveka od neposrednih zadataka njegovog ivota i baci ga u movaru
zagonetki iz koje nikada nee nai svoj put? U toj prvoj godini sam doiveo sve oseaje
suprotstavljanja i otpora na koje sam naiao kasnije meu onim mojim potovanim kolegama
teolozima. Jedina stvar koja mi je ila u prilog je bila da me ti oseaji nisu dovodili do zastoja.
Neto unutar mene je govorilo: ako se sada okrene, to nee biti korektno prema nepoznatom.
Pitanje koje pre svih drugih treba da se pitate je: ta je istina? Nije na vama da urno odluite
kakvu vrstu istine elite za sebe ili smatrate korisnu za svet! Morate uiti polako promiljati novi
svet a ipak ne ostaviti vae neposredne zadatke neuraene. Morate biti strpljivi, ekati da vidite
kako se sve to razvija u duhu i dui! Tek sam postepeno poeo shvatati da zadubljivanje u
evoluciju sveta u dalekoj prolosti, ovekov karakter i duhovna sloboda mogu biti ojaani takoe
i u odnosu na probleme svakodnevnog ivota, i da e jedino pomou toga postati stvarno svestan
svog porekla i svog ovetva. Jedino to sam tada mogao je sebi rei: Dobro, ipak, za tri stotine
godina ovekova koncepcija sveta bie sasvim drugaija od nae dananje; i ak i ako je jedini
nain na koji ova teosofija pomae privlaenje vae panje, svojim udnim i nepoznatim
argonom, na tekue koncepcije koje bi inae prole pored vas, tada vam ini uslugu koju bi vam
teko moglo bilo ta uiniti u svakom sluaju u tako fundamentalnom smislu. Dakle, u redu,
sasvim poteno u pustiti da potpuno razliita slika sveta deluje na mene. To je jedina odluka
koju sam mogao da donesem.
Jedna stvar mi je uskoro postala jasna: nisam mogao da odrim svoje predavanje. Ili sam
samo u najboljem sluaju to mogao da sam sasvim iskreno rekao: Ovde je neto to jo ne
razumemo. Jer ako to sadri istinu, sva moderna duhovnost predstavlja razliiti aspekt. Doao
sam do najvanije prekretnice. Kada sam itao dela Rudolfa tajnera, unutar mene bi esto
aputao tihi glas, ali tek postepeno sam mu pridavao panju. Govorio je: Ako je ovaj ovek u
pravu, ti si sa svim svojim znanjem samo pigmej! Mogao bi takoe poeti sve ispoetka, i

ak i tada nikada nee doi do take dokazivanja ovih stvari sebi s tim viim organima koji su
dati! I dakle, ako dopusti da ita od ovog uenja ue u tebe, ponovo e poeti kao uenik i to
ostati ceo svoj ivot. Morae da izgradi svoj duhovni pogled upravo na ovim temeljima, u
trenutku kada misli da stoji pred ljudima kao uitelj i kada te, povrh toga, oni trae i trebaju. I u
svakom sluaju nee dospeti mnogo daleko u ovoj novoj sferi. Oni koji su imali stvarni
doivljaj ovog unutarnjeg glasa uju kako govori u drugima koji ga sami ne uju. Ovde je
primer: ovek pie uenu knjigu u kojoj pokazuje da oveanstvu nije potrebna ova nova
mudrost, da je ve sadrana u religiji samo ako bi je ljudi uzimali ozbiljno; ili dokazuje da za
sve novo postoji analogija u istoriji koju ve dugo poznaje. Ili moe dokazati da od Kanta
nita vie se ne moe znati o stvari-po-sebi; ili moe dokazati da novo znanje nije toliko
potrebno, da jednostavno skree panju od Boga to je najbitnija stvar, i tako dalje. Ali
onaj ije su ui podeene delikatnije, esto postaje svestan glasa koji govori o pigmeju.
Primeuje ga u oseaju muke koja ini da ga mrzi da preduzme izvorno ispitivanje novog u
skladu s zakonima novog, ali takoe i u stavu lane superiornosti koju usvaja prema novom da bi
sakrio sopstvene neadekvatnosti. Posebno kada sam uo da teolozi kau da su nali kao
nedostatak antroposofije pravilno shvatanje greha i poziva na pokajanje. Uvek sam eleo da
pitam: moda je razlog to vi ne elite da se pokajete? Jer postoje mnogi oblici pokajanja. Ne
bi li moda trebalo onaj oblik pokajanja koji oveka ini dovoljno potenim i hrabrim da shvati
svoju siunost u prisutnosti nove mase znanja postavljene u intelektualno doba i generaciju
ponosnu u duhu? Tu je zaista, test naeg stava prema duhu. Takoe, moda, test naeg doba. Gde
su ljudi koji kau: To nam je sve previe novo, treba temeljno razmisliti o tome? Naiao sam,
meutim, na neke i meu univerzitetskim naunicima, koji spremno kau: Jednostavno ne mogu
to da prouavam, svakako ne dovoljno duboko. Ne bih bio zadovoljan da to uradim bilo kako
drugaije. Ali nemam ni vremena ni energije. To treba ostaviti mlaoj generaciji. Poto to
nisam ispitao, ja, u svakom sluaju, neu govoriti protiv toga. To bi bar bilo poteno, premda ne
i odgovor kojem bi se neko nadao od priznatog tragaa za istinom.
Moe se samo iskreno preporuiti onima koji ele da vide Rudolfa tajnera u istinskom
svetlu da obrate panju na glas koji govori o pigmeju i ne doputa da bude sakriven iza plata
erudicije ili pobonosti. Ako glas ne bi bio prisutan, knjiga Kako se stiu saznanja viih svetova,
na primer, bila bi veoma drugaije primljena. U toj knjizi Rudolf tajner govori sasvim jasno
kako je doao do svojih rezultata. Ali to je ubijeno utanjem. Niko ne izlazi sa tvrdnjom: Ja
sam, takoe, imao ta iskustva, ali ona su iluzija. Niko ne kae: Ja sam, takoe, razvio te vie
organe, ali su me doveli do drugaijih rezultata. Ljudi su dovoljno otroumni da izbegnu
odluujui problem, ili uzimaju utoite u preziru. I sada, ta sa tom knjigom Kako se stiu
saznanja viih svetova? Jednom sam nabavio primerak, jer sam, kao kulturan ovek, eleo da
saznam neto o metodama istraivanja sa kojim su ti rezultati dobijeni. Ali jao ta me zadesilo!
Poetak knjige je predivan. Etike poruke su jednostavno osvojile moje srce. Ali ti lotosovi
cvetovi. Dvolatini, esnaestolatini, desetolatini vii duhovni organi okretali su se u knjizi!
Ali u meni se nita ne bi okretalo ni najboljom voljom! inilo se da je veliki toak mlina
samleo moj mozak i oseaj beznaa nadvio se nad moju duu.
Teko da bih mogao nastaviti da me ivot nije poveo u novi svet s druge strane. I to je zaista
bila posledica unutarnje pripreme sudbine. U mojim ranim dvadesetim skicirao sam neku vrstu
plana moga ivota koji je bio, za period od nekih dvadeset godina, misliti i pisati o onima koji su
osporavali i odobravali Isusa, ali uporedo sa tim radom, kontemplirati i govoriti o Njegovim
reima da bih napisao obimnu knjigu o Njemu kada bih dosegnuo doba oko etrdesete. ta bi
onda nastalo, bilo je ostavljeno kao otvoreno pitanje. Nadao sam se da e se to pojaviti kao

posledica knjige. Premda se nisam rigidno drao ovog plana moje mladosti, dogodilo se da, u
doba od trideset osam, ja iza sebe ve imam pripremni rad za predavanja koja sam onda
nameravao da pripojim knjizi o Isusu. Ali u vezi samog tog rada bilo je neto udno. On se
odvijao vie nesvesno, nisam to zaista sam dopustio i tek je kasnije uao u oblast jasne svesti.
Kada sam pokuao da formiram koncept osobe Isusa iz Njegovih rei i dela, povezujui ih sa
rezultatima modernog teolokog prouavanja, stalno sam dolazio do neshvatljive misterije. Glas
je uvek aputao: Ovaj Isus nije Isus. ak i s najveim oprezom i kritikim stavom uma nije
mogue doi do sutine rei izgovorenih od tog Voe oveanstva, ako je sve na emu to treba da
poiva sadanji nain miljenja i doivljaja modernog doba. Velika zagonetka je tu, zuri u nas
stalno nedokuivim oima. Ni dogma ni vii kriticizam ne mogu da nam pomognu. ta je prava
istina u vezi Isusa? Kao ljudi modernog doba zar ne moemo dopreti do stvarnosti sa kojom smo
suoeni? Na koji nain moramo razliito misliti, razliito uiti, da bismo bolje razumeli tu
stvarnost? Sva nemo tekue naune teologije otkriva se u licu misterije Hrista. U takvom sam
raspoloenju, kada sam jo bio sasvim skeptian, rekao Mihaelu Baueru, koji mi je u
meuvremenu postao prijatelj: Pitaj svog teosofskog visokog svetenika da doe jednog dana u
zimu nakon to budem dao moje predavanje o Isusu i kae ono to mora da kae. Dajem
obeanje da u sluati bez predrasuda, kao da moram da uim sve od samog poetka. U
decembru 1911., Rudolf tajner je stvarno doao u grad i odrao predavanje pod naslovom Od
Isusa do Hrista. Malo kasnije, kada je moje predavanje o Isusu bilo objavljeno, poslao sam ga
Rudolfu tajneru i pitao ta o njemu misli. Rekao je da je slika o Isusu bila korektna i da mu se
svidela, ali da je to slika Isusa, ne Hrista. O toj temi se mnogo vie moglo rei i bila bi dobra
stvar ako bi jednom predstavio sliku Hrista kao to sam to uradio s Isusom. Mnogo godina
kasnije u Berlinu, posle sluanja predavanja Rudolfa tajnera na kojem je slika Isusa
predstavljena od moderne teologije dola pod razne kritike, rekao sam mu: Ako je to vae
miljenje o Vajnelovoj (Weinel) slici Isusa, sigurno je i moja knjiga predmet iste kritike? O
ne, bio je odgovor, postoji velika razlika; sledbenik Vajnela je Artur Drevs (Arthur Drews); u
vaoj knjizi postoje elementi koji vode do antroposofije.
S istorijske take gledita ove stvari mi se ine vredne pomena. Danas je jo jasnije da je
moderna teologija u to vreme stajala na putevima razilaska. To je bilo pitanje okretanju
jalovoj, nepouzdanoj istoriji i rapidnog gubljenja svih tragova pravog hrianstva ili otkrivanja
novih metoda istraivanja koje su pogodnije za rvanje sa stvarnostima vieg sveta ili je ova
teologija osuena da se vrati na katolicizam, to danas neporecivo postaje sluaj. Moj susret s
Rudolfom tajnerom odigrao se u ambijentu velike pozadine duhovne istorije.
*****
Bilo je to 28. avgusta 1911., godinjica Geteovog roenja, kada sam prvi put video Rudolfa
tajnera. Morao sam na krae putovanje i podesio sam da prisustvujem teosofskom letnjem
skupu u Minhenu u nedelju. Ve est meseci, praktino sve moje slobodno vreme je bilo
posveeno itanju radova dr tajnera, ali jo mi nije padalo na pamet pristupanje Drutvu.
Uprkos tome, bilo mi je doputeno da prisustvujem svim sastancima bez ikakve obaveze.
Kada sam uao u prostoriju bio sam iznenaen atmosferom koju sam tamo zatekao. Publika,
najveim delom, odavala je neobian utisak. Neka vrsta pasivnog, senzacijama eljnog
mentaliteta, smetao mi je. Posebno kada sam video ljude s dugom kosom, moj nagon je bio da
pobegnem. Kasnije, sve su se te stvari promenile odluno na bolje, kada je teosofska koljka
ostavljena sa strane i Rudolf tajner poeo da privlai sve vie ljudi naunog naina razmiljanja.

Zasigurno je mnogo propatio u tim ranijim godinama, ali iz potovanja prema linoj slobodi nije
principijelno ulazio u spoljne trivijalnosti te vrste i pokuao je da postepeno obrazuje ljude
iznutra.
Ono to mi se svidelo bilo je oevidnost raspoloenja sveane posveenosti. Nije bilo teko
videti da je to bila sveanost oveka. Ti su ljudi bili puni radosti da su u prisustvu onoga za koga
su oseali da je sasvim neobian, voa vredan potpunog potovanja i koji se ipak kretao meu
njima kao ovek meu ljudima. Premda sam se oseao kao stranac i odbijale su me mnoge stvari
koje sam video, bio sam zainteresovan da pronaem koliko istinski i iskreno se na oveka gleda
kao na dogaaj u oveanstvu. Sve je ivelo u ast ovetva, jer su se ti ljudi oseali u
prisustvu velike figure ljudskog roda. Neto takvo treba biti doivljeno pre nego se moe shvatiti
uinak tiine koje jedan pojedinac moe imati na one oko njega. To je bilo posebno evidentno
tokom dramatinih nastupa. Oni koji su uestvovali nisu predstavljali svoju umetnost s obzirom
na novine i javnost, ve kao da su oseali da vie bie gleda kroz njih, i oni su prema tome
stremili bez line tatine da ponude svoje rtve u otkrivenoj prisutnosti boanskog sveta. Sasvim
novi koncept umetnosti kao oboavanja pojavio se u meni.
Izmeu nastupa dr tajner se kratko obratio. Ne mogu iskreno rei da je ostavio ikakav
poseban utisak na mene. Ui za ono to je bilo znaajno nisu, naravno, jo bile otvorene, i mnoge
druge prepreke je jo trebalo prevladati. Prilino zaobilazan i upetljan stil mnogih dr tajnerovih
fraza je bio objanjen, kako sam zakljuio u kasnijem razgovoru, injenicom da je govorio
gomili posebnog sastava svojih slualaca. Sedeo sam u udaljenom uglu dvorane, odluan da ni u
kom sluaju ne dopustim da budem ponesen masovnom sugestijom, ali i potpuno otvoren za
svaki utisak. Stalno sam se pitao: ta bi pomislio da je ovaj ovek da ga sretne na ulici?
Najverovatnije katoliki svetenik, rekao sam sebi. Ali tada bi jedino gledao na crni kaput, kojeg
kao svetenik posebno nisam voleo, a ne lice. Bilo mi je drago da sam bez ometanja mogao da
istraujem, pod zatitom potpune izdvojenosti. Kao neko ko je mnogo patio zbog ivljenja meu
modernim propovednicima, imao sam vrlo otro oko za dokaze ljudskih slabosti koji bacaju
svoje senke na ono to duboko potovani ljudi imaju da poduavaju. S potpunom sigurnou
kaem da su prie koje optuuju Rudolfa tajnera za tatinu ili elju za efektom, apsolutno
pogrene. Temeljene su na prolaznim, neproverenim prvim utiscima i sasvim se rue u njegovoj
stvarnoj prisutnosti. Ako je ikada postojalo olienje obrnuto od line tatine, to je bio Rudolf
tajner. I to se tie elje za efektom on nije bio samo previe iskren ve i previe sposoban da
bi tako neto radio.
I tako je moj prvi utisak bio da su sve mogunosti jo bile otvorene. Posle predavanja video
sam, za divno udo, da postaje centar kruga oboavatelja. Jedva je mogao napraviti korak a da ga
ne nagazi po prstima neki od njegovih sledbenika. Takvo stanje stvari, takoe, popravljalo se
kako su godine prolazile i ljudi poeli vie shvatati ta mu duguju. Tom prilikom, meutim,
nisam se dao odvratiti od odlaska do njega, iekujui kakav bi bio rezultat. Dobivi mig od
Mihaela Bauera, otiao sam da zahvalim Rudolfu tajneru na povlastici to sam primljen kao
gost, pitajui da li bih mogao ponovo doi navee. Pogledao me jedan prolazan trenutak i
njegove oi su se spustile. Izgledalo mi je kao da je to njegov nain dobijanja slike o duhovnom
biu oveka pred njim. Tada je suvo rekao: Ako ste bili prisutni jutros, moete isto tako doi i
veeras i produio. To su bile prve rei koje sam razmenio s njim.
Uvee je bilo posebno predavanje (ne deo ciklusa koji se odravao), u seanje na Getea. Gete
predstavljen na ovom predavanju bio je za mene novi doivljaj. Nije to bio Gete pesnik, niti Gete
ovek, ve Gete mislilac sveta. Nezavisnost, sigurnost i snaga sa kojom je govorio o Geteu
uzdigla je Rudolfa tajnera u mojim oima na visoki duhovni rang. Oseao sam se sve uvereniji

da je njegova poruka bila prilagoena potrebama njegovog vremena. Moglo je da se naui

gledanje u prirodu u njenoj slobodi kroz Geteove svevidee oi. Kada sam sluao teologe da
govore o Geteu, uvek su eleli da izvuku, iz svakog zamislivog ugla, izjave koje su bilo kako
mirisale na religiju. Kada su se odnosile na nauku, koketirali bi s njima neko vreme, konano ih
prepustili vlastitim ogranienjima i postavili vlastitog Boga u utoite neprobojno za svetlo
naunog istraivanja. Ali ne i Rudolf tajner. On je pustio da Gete bude Gete. On je gledao u
svet Geteovim oima. Ali on je uneo veu snagu u te oi i bogatiji, duhovniji svet u kojem je bilo
mesta za sve Bogove ljudi pre svega za Boga hriana. Ovde je, uistinu, bio carski um u oblasti
znanja, dalekovidan i moan u njegovoj slobodi. Pustio je da nauka o prirodi cveta oko nas,
mudrost daleko stimulativnija nego dananje mrtvo znanje i nauka u kojoj religija opet moe da
die. S radosnim predoseajem da je veliina u istinskom religijskom smislu uporediva s
krajnjom jasnoom misli i najslobodnijim istraivakim duhom, otiao sam kui.
Tri meseca kasnije zadesilo se na mom putu sluanje predavanja Rudolfa tajnera u
Nirnbergu na temu: Od Isusa do Hrista. Takoe sam uverio neke prijatelje, meu njima jednog
ili dva lekara, da odu na predavanje. Sluaemo bez predrasuda i videti da li taj ovek ima
vie da kae o Hristu nego to bih ja sam bio sposoban da kaem. Predavanje je bilo
razoaranje. ak su me i spoljanji detalji iritirali: krzneni kaput u kojem je doao, naoare kroz
koje je posmatrao svoju publiku, upadljiva crna kravata. A ipak sam rekao susedu s kojim sam se
sprijateljio: Samo pogledaj tog oveka. Ako je iko u ovom dobu natovek, to je on! Posle
predavanja sam alosno mislio: sada znam da je tu jo jedan ovek koji o Hristu ne moe rei
nita da me zadovolji. Moram prestati da se nadam da u nai ita to e mi pomoi u sopstvenoj
sferi religije. Nije mi se sviao prozaian nain govora o fizikim procesima u Hristu procesi
formiranja soli, procesi sagorevanja i slino. Jo nisam mogao oiveti rei dr tajnera unutar
sopstvene due i uzeti ih previe doslovno u smislu spoljne nauke. etiri godine kasnije, na kraju
predavanja tokom kojeg sam mogao imati iste oseaje, Rudolf tajner je doao pravo pred mene
i odseno rekao, premda nisam rekao ni rei o onome o emu sam razmiljao: Namerno
govorim o ovim stvarima na ovakav nain. Govoriti drugaije bio bi preveliki ok za ljude.
Priekajte da se ove stvari razviju u sledeih pedeset godina i onda vidite kako e same delovati
u ivotu oseaja i volje! Na tom predavanju u Nirnbergu samo jedan utisak je bio jak i
pozitivan: to je bila izuzetna duhovna snaga i mobilnost izraza koja se odigravala na licu Rudolfa
tajnera dok je govorio. U jednom je trenutku izgledao sasvim mlad, u sledeem bledi starac; u
jednom je trenutku imao muevnost mukarca, u sledeem lomljivu nenost ene; u jednom je
trenutku bio suvoparni uitelj, u sledeem nadahnuti Dionizije. Gledao sam to uzajamno
delovanje sa sve veim interesovanjem, jer nikada ranije nisam video nita slino. U poreenju
sa drugim govornicima koje sam sluao, ovde je, u najmanju ruku, snaga promene bila deset puta
vea, i neslueni opseg unutarnjih mogunosti. Velika nadmo duha nad telom moda? Ogromno
bogatstvo duhovnog ivota? Moda ipak natovek? Ili na putu za njega? Posle predavanja
pitao sam dr tajnera da li bi mogao da govorim s njim.
Sada kada sam bio na taki susreta s njim lino, rekao sam Mihaelu Baueru: Ima jedna stvar
zbog koje zaista oseam nelagodnost. Pretpostavimo da on stvarno vidi auru? Tihi osmeh
zadovoljstva uvukao se u oi Mihaela Bauera: Ali konano Bog to sve zna, rekao je. I onda
je doao nalet egoizma: ta me briga ta on vidi? Moe da vidi ta hoe. Ispred hotela
Maksimilijan, gde je Rudolf tajner odseo u to vreme, ta misao je jo jednom proletela mojim
umom: vi imate mnoge sledbenike, a ovaj ovek veoma malo; ako je u pravu, za dvadeset godina
on e imati mnogo a vi malo. Ali u svakom sluaju on ima pravo sretati ljudska bia koja ne
postavljaju to pitanje.

10

Na gornjem spratu, Rudolf tajner je stajao na poluotvorenim vratima kroz koja je upravo
proao jo jedan posetilac. Pogledao me poblie dok sam polako iao stepenicama. Nikada nisam
video nikog ko je mogao da gleda sa takvom panjom. To je bilo kao da je putao da se drugi
ovek izgradi pred njim u suptilnom elementu njegove vlastite due, dok je on sam ostajao
nepokretan, u nesebinoj predanosti. To nije bilo kao da razmilja o drugom oveku, ve je
izgledalo kao proces unutarnje, duhovne refleksije u kojem e se otkriti njegovo celo postojanje.
Sve do mnogo kasnije nisam razumeo raison d'tre ovog posmatrajueg zurenja, kada je dr
tajner jednom prilikom rekao da nain na koji ovek hoda moe otkriti veoma mnogo o
njegovim ranijim inkarnacijama.
Moje prve napomene dr tajneru nisu mu mogle biti ba ugodne. Nisam mnogo
zainteresovan za vaa okultna uenja, rekao sam. Moja iskustva lee u sferi religije i tamo
vidim mnogobrojne zadatke pred sobom. Nadalje, nemam dara za okultizam i bez obzira na to
bojim se kakve bi posledice mogao imati na ivce. Ali eleo bih da vas pitam odreene stvari o
daljem razvoju oveka. Rudolf tajner je to paljivo sluao i izgledalo je da tiho posmatra. Seo
je pred mene tako da je svetlo bilo iza njega. Znaajan deo male sobe je zauzimao njegov putni
sanduk, tako da nisam jasno video njegovo lice. Nije se pomerao, ali noga prekrtena preko
druge noge pokazivala je njegovu unutarnju budnost. Va okultizam meni nije razumljiv,
nastavio sam. Ali stalno ponavljate da se moe razumeti zdravorazumskim snagama oveka. Iz
toga zakljuujem da je vama razumljiv. Ali ako ga vi razumete a ostali ne, mogue je da je to
nesvesna posledica misli i moe se javiti tek kada je otkriven vidovitou. Izvrdavajui, ali bez
traga iritacije, Rudolf tajner je odgovorio: Mogu samo rei da me samo misao nikada ne bi
dovela do ovih rezultata; tek je kasnije njihova istina otkrivena i misli. Ali ni to, nisam mogao
da shvatim. Ima li razloga zato ovek ne bi mogao nesvesno nositi dve razliite sposobnosti
miljenja unutar sebe, jednu koja zamilja da je misao i drugu koja je zaista misao? ak i danas,
ta moja prva primedba mi se ini razumnija nego veina onih postavljenih od protivnika koje
sam proitao.
Ali bilo je sasvim oigledno da je Rudolf tajner nije uzeo sasvim ozbiljno. Znao je da e se
bitka voditi u drugoj sferi. Poeli smo da govorimo o doktrini reinkarnacije. Rekao sam da
nemam sumnji o nastavku ovekove egzistencije i razvitku posle smrti, ali da se u tu svrhu mora
vratiti na Zemlju izgledalo mi je pod znakom pitanja, u najmanju ruku. Niti sam naao ikakav
pomen o tome u Bibliji. Ne, odgovorio je Rudolf tajner, reinkarnacija nije doktrina
hrianstva. To je injenica koja je otkrivena okultnim istraivanjem. To mora biti prihvaeno, jer
takav je sluaj. Opet isto pribrano izvrdavanje.. Napokon je poeo: Ali zato kaete da nemate
dara za okultizam? eleo sam to i ranije da vam kaem. Imate sasvim dobar dar za to. I onda mi
je odjednom dao etiri predloga za vebe u odgovoru na moje pitanje o daljem razvoju oveka.
Pogodile su me kao krajnje udne. To vam izgleda udno. Ali ipak je to tako.
Kada sam opet bio na ulici, upitao sam se: ta ovaj ovek stvarno namerava? Da li je pokuao
da me pridobije kao sledbenika? Razmislio sam i morao priznati: ne, ni najmanje. Ali ta sa
onim vebama? Zar nee voditi u nepoznat svet? Zar ne doputa sebi da postane zavisan od
drugog? ta sa sugestijom, magijom? Moda je ovo najlukaviji nain da od tebe napravi
sledbenika!
Oko mesec dana nisam se uputao u vebe, ali onda je prevladao odreeni oseaj dunosti.
Nikada nee stei miljenje o ovim stvarima ako o njima ne bude znao, rekao sam sebi. I ne
toliko zbog vlastitih interesa ve zbog oveanstva i onog to ono zahteva od tebe, ne bi ih
trebalo ignorisati. Zar nisi eleo sopstveno znanje o daljoj evoluciji oveka? I zar Rudolf tajner
nije odmah video da je ovo jedini nain na koji se moe uveriti? Zar nisi dovoljno star da se

11

osea siguran, pod pretpostavkom da nastavi oprezno? U svakom sluaju nee napraviti ni
jedan korak bez potpunog shvatanja ta radi. Niti e uraditi bilo kakvu vebu ukoliko nisi
otkrio i razumeo njenu svrhu i nunost u sopstvenom ivotu i proao je u sopstvenoj misli.
Dakle, dobro, sve e ih asimilovati na svoj nain. Stalno e se morati iskuavati da otkrije da
li ide ovim novim putem iz sebinog interesa ili izvrava nesebian in. Morae odmah
prestati ako naie na ita dubiozno sa etikog stanovita ili nedokuivo za um. Ako tako
nastavi, nita ti se ne moe dogoditi i moe biti siguran da e tvoj ivot biti dobro i tano
voen.
Sa ovim stavom poeo sam da vebam i rekao sam dr tajneru, prilikom sledeeg susreta, da
za mene nema drugog puta. Rekao sam mu da nikada nisam meditirao na njegove rei tano
onako kako ih je izgovorio, ve u obliku u kojem su mi dole kada sam pratio smer na koji je
izgledalo da ukazuju. Potpuno je odobrio ovu moju metodu i zaista mi pomogao razradu i
proirenje mojih sopstvenih misli na nain s kojim sam potpuno saglasan. Tek mi je kasnije
poelo svitati da su moje zatitne mere pogreka zbog prevelike obazrivosti i da su me sopstvena
iskustva vodila do zakljuka da je frazeologija dr tajnera bila ispravna.
*****
S obzirom na krajnje pogrene i opasne utiske koje se ire u odnosu na ove vebe, rei u o
njima neto detaljnije. Ne sme se misliti da pomou ovih vebi ovek brzo stie vie znanje. U
ogromnoj veini sluajeva sigurno nee biti tako. Njihov efekt se daleko vie doivljava u
potpuno drugim oblastima. U mom sluaju, na primer, prvi efekt je bio da sam se oseao fiziki
mnogo zdravije. Vebe su bile kao lekovita kupka ili osveavajua telesna veba, samo
duhovnija i oivljujua. Ceo organizam postaje normalniji, harmoniniji.
Izgubljeni instinkti kao oni to je dobro za telo su se vratili. Simptomi neurastenije su se
smanjili. Na ovaj nain poinje se shvatati da se neurastenija nee izleiti oputanjem i
promenom, ili ne radei nita, ve zdravim jaanjem unutarnje aktivnosti kao to je koncentracija
na iscrpljenost uzrokovanu spoljanjim ivotom. Drugi rezultat je bio unapreenje snage umnih
dostignua. U poetku, moda, to je doivljeno u injenici da se bolje primeuju trenuci kada um
odluta, trenuci nesvesnog sanjanja i spavanja. Posle par meseci trebalo mi je moda pola
uobiajenog vremena za mentalni rad. Drugi rezultat je bio da se posmatraju biljke i cvee i da se
vole na sasvim razliit nain, i mnogo se suptilnije posmatraju druga ljudska bia. Duhovne
sposobnosti su bile stimulisane. Stvarne injenice vieg znanja jo nisu bile tu, osim moda u
obliku maglovitih predoseaja, ali je postojao utean oseaj sigurnosti o nalaenju puta do duha.
Nikada nisam doiveo nikakve loe telesne efekte, sa izuzetkom samo nekoliko koje je bilo
lako izbei ili ispraviti, premda sam obavljao vebe svom snagom za koju sam bio sposoban. Svi
koji su dobili vebe od Rudolfa tajnera govore isto. Pobliim ispitivanjem odmah je oito da su
onih nekoliko primera citiranih od protivnika u obrnutom smislu neoboriv dokaz. Neka ovde
bude naglaeno da ni jedna od tih osoba nije primila vebe od Rudolfa tajnera koje vode do
stvarnog razvoja viih organa. Takve vebe je dao samo nekolicini. U svakom drugom sluaju
vebe su bile vie opteg duhovnog i moralnog karaktera, stihovi meditacije i rei iz Biblije o
kojima e svako ko zna ta su, rei da jednostavno ne mogu telesno da nakode. Niko ne bi eleo
da napusti kolovanje jer je pod odreenim uslovima nekoliko pojedinaca bilo povreeno.
Imajui to na umu kao poreenje, poinje se shvatati kako je briljantno Rudolf tajner proao
ispit pravog duhovnog uitelja. Bio je takoe izuzetno oprezan i savestan dok je davao savet. On
bi sudelovao u takvim trenucima (video sam ga mnogo puta i paljivo posmatrao), to je bilo kao

12

da su svedoili svesti tako budnoj da se ni sa ime nije mogla uporediti. Same rei i boja glasa su
naznaivali promiljanje koje ispred sebe ima delikatne duhovne injenice a ipak se izraavaju
na najhumaniji, blagotvoran nain. Ba ako to se moe nauiti verovati lekaru gledajui ga
pored bolesnikog kreveta, tako je i duboko poverenje u Rudolfa tajnera raslo u tim trenucima.
Govorio sam sa stotinu ljudi koji su od njega dobili savet. Stalno je zadivljivao broj ljudskih
ivota koji je doao pred njegove oi i njegovu duu, kako se potpuno predavao i sa kakvim ih je
pouzdanim i prodiruim uvidom vodio. Mnogo puta kada sam uo savet koji je dao bio sam
zaprepaen svetlom koje je obasjalo ovekovo bie. Ni jedna jedina dua mi nikad nije rekla,
ak i u najveem poverenju, o bilo kakvoj teti proizaloj iz saveta dr tajnera. Svi koji su sledili
taj savet bez izuzetka su govorili u tonovima najdublje zahvalnosti, govorei da su primili
neizmernu dobrobit, nepogreiv podstrek, unutarnju radost u ivotu i prosvetljujue duhovno
znanje. Svi su, bez izuzetka, oseali da su zagazili na verodostojnu stazu prema duhu.
as svetske istorije je nad nama kada ovek mora uzeti svoje duhovno obrazovanje u svoje
sopstvene ruke. Podlei e neodoljivom zadovoljstvu spoljanjeg ivota ako ne naui da bude jak
u duhu. U naim danima, meditacija je pravo sredstvo kao protivmera neurasteniji koja prodire u
nas. Novi ritual,1 stvoren u saglasnosti s duhom, takoe je jaka isceljujua meditacija.
oveanstvo e jednostavno ii prema propasti ako ovek ne naui da primi u sebe snage koje se
bilo kakvom postojanou mogu stei pomou meditacije, odnosno, unutarnji ivot i razvoj
podrani od snage duha. No, radei u suprotnosti s ovom pomoi novoj i u stilu i u veliini
postoji drevno duhovno uenje, uenje koje ne ostavlja oveka slobodnim ve se po tragu vraa u
Srednji vek. I postoji takoe i suprotna volja, previe letargina ili previe bojaljiva da zagazi na
nove staze. Iz te volje se diu sumorni oblaci antagonizma i otrovna mrnja koja zadrava
oveka od toga da vidi i primi novo. Ali napokon zar ljudska bia nisu sama kriva ako su vie
sklona da veruju esto dijabolinim netanim navodima protivnika nego svedoenju onih koji
stvarno idu tim novim stazama?
*****
Skoro devet meseci je prolo pre no to sam ponovo video Rudolfa tajnera. U to vreme mi
se inilo ispravnim da sprovodim moja istraivanja sa odreene distance. To mi je omoguilo na
uinim moju vlastitu slobodu sigurnijom. Bilo je to zbog mojih iskustava u vezi vebi, ak i vie
nego zbog itanja antroposofske literature, da su vrata novog sveta bila otvorena. Nezavisno od
injenice da sam otkrio oblast duhovnosti koja ini zdravim ije odbijanje bi jedino moglo biti
na moju sopstvenu veliku tetu nezavisno od injenice da su ova uenja nesumnjivo bila na
liniji sa zdravim razvojem oveka i oveanstva, sve je vie postajalo oigledno da je moj strah
od okultnog bio potpuno neosnovan. Premda su, u poetku, utisci duhovnog sveta bili
ekstremno primitivni, u njima nije bilo nieg opasnog, niti ieg to je pretilo ivcima, kao to
sam predviao. To je kao da su doli iz sveta svetlosti, u kojem sav strah nestaje. Moje poverenje
je ojaano injenicom da nisam nikada doiveo nita od stvari koje sam oekivao ve, naprotiv,
neto sasvim razliito. Nadalje, koncepti koje sam ja sam formirao na osnovu opisa dr tajnera
pokazali su se kao neadekvatni. Njegove izjave, s druge strane, esto su bile potvrene iz sasvim
neoekivanih centara. Bio sam jednostavno nesposoban da ostvarim autosugestiju. Postojale su
vebe koje sam pokuavao da praktikujem svaki dan kroz mnogo godina ali nikada ih nisam
usavrio. Sve ove stvari u koje ne mogu, naravno, ii u detalje postepeno su rasprile sumnju
o sugestiji i autosugestiji kojih sam se drao koliko je god bilo mogue, i dale su oseaj
1

Dr Ritelmajer ovdje misli na ritual Hrianske zajednice.

13

sigurnosti i nezavisnosti. Ali ono to mi je od svega obezbedilo najvie poverenja bila je

injenica da su vebe bile neoekivani izvor pomoi u mojoj posebnoj sferi ivota onoj
religijskoj. Utisci su postali istiji, dublji, jai. Samo za to bih Rudolfu tajneru bio duan
najdublju zahvalnost. I oni za koje me moj poziv uinio odgovornim od toga su imali koristi,
premda nisu imali pojma o izvoru.
Kada sam otiao da posetim dr tajnera u Minhenu u avgustu 1912., jo jedan teosofski
praznik je upravo bio gotov. Dva dana posle zavrnog susreta, u otprilike osam sati uvee, nekih
deset ili jedanaest ljudi koji su eleli da govore s njim sedeli su u ekaonici, puni dubokog ali u
isto vreme ne i odbojnog potovanja, i to bi trajalo do prilino posle ponoi. Reeno mi je da celi
dan radi sa tim ljudima, a nou pie svoje Misterijske drame, koje onda rano ujutro nosi na
tampanje, i odmah se probaju na pozornici. Ali dr tajner je bio sve i budan, bez traga umora.
Ljudi e se morati suoiti sa zapanjujuom injenicom da je proveo mnoge noi bez prekida sa
samo jednim satom odmora. Zaista je bez te sposobnosti nemogue objasniti ono to je uradio u
svom ivotu, sa stanovita vremena. Samo to je fenomen koji moderan um ne moe da dokui.
Kasnije, godine 1919., oseao sam veliku elju za nekim nainom razumem tu enigmu. Poeo
sam pitajui, na injenini nain, da li je na bilo koji nain mogue smanjiti sate spavanja i tako
produiti sate rada. Dr tajner je odmah razumeo moje pitanje i rekao na jednak injenini nain
koji je gotovo uvek primenjivao u takvim prilikama, ta bi neko trebalo da uradi. Znao je da ja
ne bih zloupotrebio nita od onog to je rekao, ak ni u primeni na sebe. Ali poto ne znam da li
je ikome drugom govorio o tome, samo u kratko rei da postoji veba koncentracije koja moe
biti zamena za spavanje i smanjiti potrebu za odmorom na osminu normalnog perioda. Ali ne
sme da se radi stalno, rekao je. U meuvremenu mora biti pravog spavanja. Dakle, to je
nain. Jedina je teta to to ljudi nisu sposobni da primene. Ja sam nisam to nikada mogao, osim
na par sekundi. Kada je dr tajner govorio o ovakvim stvarima, to je bilo na potpuno prirodan
nain, bez i najmanjeg daha samovelianja ili uobraenosti. Niko na svetu nije od njega mogao
izvui tajnu ako on sam nije eleo da je otkrije. Govorei injenicu kao to je ova, on je
potvrivao svoja uenja i otvarao moan pogled u budunost oveanstva.
Nemojte brinuti to ima ljudi koji ekaju, rekao je kada me je primio. Govoriemo o
svemu to imamo da kaemo sasvim mirno, do kraja. Ponovo se moje pitanje uglavnom ticalo
vieg razvoja oveka. U svemu to sam rekao i pitao naao sam se u prisustvu nepogreivog
eksperta. Nije bilo nita to sam mogao rei to nije izgledalo da on ve ne zna. Dok sam se u
drugim razgovorima koje sam imao sa izuzetnim ljudima uvek uzdravao da govorim o
odreenim iskustvima poto se ovek navikne da nee naii na razumevanja, ovde sam se mogao
dotai koje god sam se intimne i delikatne teme eleo i uvek je bilo odgovoreno izvornom
ljudskom dobrotom i nadmonom snagom koja moe jedino nadahnuti svako poverenje. Ali ja
nikako nisam bio takav posluni, pokorni sluga, da ne bih izvalio: Da li zaista celo vreme
gledate u moju auru? Godinama sam uvek poputao podsticajima da dr tajneru postavim
pitanje kao to je ovo dok sam bio s njim. Dolazei kao nekakvo iznenaenje, izgledala su kao
dobra prilika za posmatranje suptilnijih emocija oveka. Nije se inilo da mu se ne svia, i
ponekad bi aludirao na tu moju naviku. Ba u ovoj prilici jedva primetan smeak preleteo mu je
preko lica. Za to se uvek moram malo podesiti, rekao je ljubazno. Ali u vaem sluaju to nije
toliko teko. Ne elei da budem odbijen, meutim, suzdrao sam se od postavljanja daljih
pitanja na ovu temu. Tri godine kasnije ponovo sam odvano pitao ovo pitanje o auri. Stao sam
pred nekoliko ljudi obdarenih medijumskom vidovitou koji su dali odreene izjave. Dvoje od
njih se sloilo u onom to su rekli, ali trei je rekao neto sasvim drugo. Sada sam postavio
pitanje dr tajneru a da nisam govorio o mojim drugim iskustvima. Sloio se s prvom dvojicom.

14

Kada sam mu rekao za treeg odgovorio je: On je gledao komplementarne boje. One katkada
izbiju kroz oveka a da on toga nije svestan. Da je to bilo tano i drugi put se potvrdilo: kao i
pre, dvoje ljudi se sloilo a trei je rekao suprotno.
Moj esej o delu Hrista pojavio se u pregledu naslovljenom Religija u istoriji i sadanjosti
(Die Religion in Geschichte und Gegenwart). Poslao sam ga dr tajneru i sada sam ga pitao ta
je, po njegovom miljenju, bilo u njemu netano. Nita nije bilo netano, odgovorio je. Ali
vidite ovde istrgnuo je list papira iz bloka i na njemu nacrtao mali krug. To te vi. Zatim je
paljivo nacrtao jo jedan krug blizu prvog ali ne dodirujui ga. Ovo je Ernst Haeckel. A zatim
je bio nacrtan veliki krug oko oba. A ovo je duhovna nauka. Mogao je rei: A ovo sam ja, ali
je izbegao re ja. U toj prilici nije mi bilo zabavno videti tu pounu sliku u kojoj je tako
nepogreivo preneo ono to mi je nedostajalo, i u isto vreme realizaciju vlastite nadmoi. Ali duh
s kojim je govorio bio je tako ist i taan da jedino budala ne bi bila s njim ushiena.
*****
Par meseci kasnije, kada sam video dr tajnera u Nirnbergu, promiljao sam neto u sasvim
odreenom smeru. U meuvremenu vebe su uinile da sve jasnije shvatim da neto kao ivotno
telo (eteriko telo) zaista postoji. Ono ima sopstvena sredita koja se ne podudaraju tano sa
fizikim organima i izdvajaju se od njih sa mnogo veim duhovnim oseajem za ivot. To telo
takoe ima sopstvene struje ivota koje u odreenoj meri ovek moe nauiti da kontrolie.
Moe postati svestan sopstvenog ivotnog tela i zatim jasno opaati gde je vie a gde manje
razvijeno. Goreo sam da saznam da li je dr tajner video u oveku iste stvari koje on moe znati
iz sebe. Prema njegovom pisanju, sigurno bi moralo biti tako. Ali moda je on rekao ono to je
tano ne kao posledicu direktne percepcije ve stoga to na neki nain moe itati ta je ljudsko
bie pred njim mislilo i oekivalo, dobivi to od svesti drugog. I tako sam pokuao da se zatitim
od toga. Kod kue sam vrsto fiksirao u umu moje sopstvene utiske o tome ta je jo nerazvijeno
i ta je pokazivalo znakove razvoja, a zatim svesno ubio sve te misli. Kao da sam sluajno pitao
dr tajnera o ivotnom telu i oajniki pokuao misliti o drugim stvarima. Ali bilo je gotovo
zastraujue kako je s preciznou i sigurnou naunog istraivaa koji pred sobom ima
predmet, poeo da opisuje stvari koje sam i sam mogao da znam. Uprkos tome moj oprez jo nije
bio zadovoljen. Godinu dana kasnije sam ponovio eksperiment. Podsticaj je bio vei jer se u
meuvremenu mnogo promenilo u tom ivotnom telu, bilo je zaista sasvim obrnuto. Ponovo
sam se utvrdio i poeo postavljati pitanja. U ovoj i u svim drugim prilikama dr tajner je uao u
njih spremno i bez oklevanja. Moda bi s vremena na vreme rekao: Znam, naravno, da traite iz
iskrenog interesa da saznate istinu. U ovoj posebnoj prilici kada sam postavio pitanje, odmah je
poeo reima: Na moje iznenaenje, veliki deo je promenjen; nisam to oekivao. . . . I opet je
opisivao s preciznou naunika, jedino inei ono to sam ve znao jo jasnijim. Znam,
naravno, da dananji naunik jo ne moe da gleda iskustva ove vrste kao dokaz. S druge
strane znam da mlaa generacija kojoj duhovne istine dolaze prirodnije nee sasvim razumeti
zato neko smatra neophodnim da napravi ovakve oglede. Ipak mi je drago da ih nisam
zanemario. I imam sve razloge da mislim da Rudolfu tajneru moj stav nije bio gnjavaa ve
suprotno, da mu je drago da se sretne s opreznim linim istraivanjem. Ovakva iskustva koja su
se mnogo puta ponovila postepeno su istopila oseaj nepoverenja koji je u poetku izgledao
kao da ga je duno odravati. I premda je isti stav budnosti i kritikog istraivanja odravan u
svakoj sledeoj prilici, bilo je sasvim dovoljno povoda i zaista oseaj obaveze da se nastavi
istraivanje u tom smeru.

15

Ako u opisati ono to se doivljava u okruenju Rudolfa tajnera, ne smem se potpuno

uzdrati da govorim o razgovorima na temu reinkarnacije. Sadanja generacija moe
skandalozno zloupotrebiti takve prie, ali dolazea generacija ima pravo da zna neto o tome s
line strane, i oni e za to biti zahvalni. Kako se moje prouavanje duhovne nauke nastavljalo,
sinulo mi je da sam ak i kao dete, i stalno kasnije, sve do doba od dvadeset jedne, iveo s
idejom da sam na Zemlji postojao vie od jednog puta. Ta je misao ivela odvojen ivot,
takorei, uporedo s duhovnim ivotom koji sam imao kao sin protestantskog svetenika. Nikad to
nisam nikome pomenuo. To nije toliko pitanje linosti u kojima neko veruje da je iveo u
prolosti, ili je bar tako bilo u nebitnim trenucima i bez ikakvog uverenja ve daleko vie o
vremenima i grupama ljudi sa kojima je neko oseao unutarnje srodstvo. Kada sam prvi put itao
istoriju sveta bilo je to u doba od osam godina pojavio se taj oseaj srodstva od tada se stalno
probijao do mene iz razliitih uglova. Tek od moje dvadeset prve godine nadalje, kada sam
sasvim svesno preao u duh vremena i naao da nije mogue vie povezati te unutarnje utiske sa
modernim koncepcijama, ideja o reinkarnaciji je potpuno nestala. U stvari sam napisao lanak u
Suddeutsche Monatshefte2 u kojem sam raspravljao da je konkretna ideja reinkarnacije (u ono
vreme sam bio s njom upoznat jedino u njenoj indijsko-teosofskoj formi), bila u svojoj
konkretnosti bolja u mnogim pogledima nego hrianski koncept o nebeskom ivotu, ali ipak
nepomirljiva s hrianstvom i samo je u svojim implikacijama izraava odreene potrebe ljudske
due na koje treba obratiti panju. Ali sada se osnovno pitanje opet pojavilo i ja sam morao
priznati da se primedbe hrianstva nisu mogle odrati u sueljavanju s uenjem o reinkarnaciji
kako je dao Rudolf tajner. Bio sam nestrpljiv da saznam koliko daleko ono to mi ima lino rei
s tim u vezi, opravdava ono to sam ja sam mislio. U odgovoru na moje pitanje odmah je
pomenuo period, ali dodao: Radije ne bih rekao nita vie. Takvi utisci su pogodni, ak i sa
mnom, da postanu previe rigidni kada ih izrazim reima. Radije bih paljivije ispitao pre nego
ita vie kaem. Pitao sam ga za period, ne za neku posebnu osobu. Duhovni oseaj mere koji se
izgleda raao u prisustvu dr tajnera rekao mi je sasvim izvesno da ne bi trebalo pitati o tome.
Ali ipak sam eleo da znam neto vie, i dodao sam: Vaa uenja su mi toliko strana da ne
mislim da sam ikada doao u kontakt s njima u ranijem ivotu. Niste, bio je odgovor. I zatim
je usmerio moju panju na hrianstvo i na izvesne elemente u mom karakteru koje je on jasnije
video nego ja u to vreme, na primer, elemente iz kojih se raao izbor tekstova mojih prvih
propovedi, o kojima naravno nije znao apsolutno nita. Na kraju ovog bogatog razgovora, kada
sam ve bio spreman da odem, dr tajner me pitao da li elim da budem gost na privatnom
predavanju koje je te veeri drao za lanove Teosofskog drutva. Bio je u pravu u miljenju da
bih voleo odgovoriti sa da. Ali ja nisam eleo da preduzmem ni jedan korak za koji sam nisam
oseao da je apsolutno nuan. I tako sam dopustio da mi angaman, koji je zapravo i postojao
premda je mogao da se izbegne, poslui kao izgovor. Ovde je opet bila mogunost da se upozna
Rudolf tajner kao ovek. Nije se meao u moju slobodu ni sa senkom nezadovoljstva.
*****
Jo par rei o mom razgovoru sa dr tajnerom na temu reinkarnacije moda nisu na odmet.
Veina kulturnih ljudi danas jo misli, uprkos Lesingu i Geteu, da je pretpostavljati istinu
reinkarnacije napola ludost, a izjava da je mogue bilo ta znati o prethodnim inkarnacijama
izgleda jo vie fantastina. Premda najliniji detalji ne spadaju u oblast javnosti i prii mora iz
tog razloga poneto nedostajati od ivotnosti i konkretnosti, ipak nain na koji je Rudolf tajner
2

U to vreme uticajan list; izlazio u Minhenu.

16

govorio o reinkarnaciji je toliko bogata batina za oveanstvo da se ne sme zakinuti. Ni

najmanjim deliem nije podlegao linoj tatini. Upravo suprotno, videlo se kako namerno
preduzima izuzetan napor da izbrie sve to bi moglo stimulisati tu tatinu. Jednako je bio
nepristupaan za pitanja postavljena iz iste radoznalosti. Video sam mnogo puta kada su mu
drugi postavljali pitanja. Kao apsolutno pouzdan uvar stvari duha, i bez mnogo napora, izbegao
je sve pokuaje, direktne ili indirektne, da se izvue neto iz njega. Ukazao je na objektivne
povezanosti i vrsto se odupro svakom linom senzacionalizmu. Ba kao to i najmanja
osetljivost na situaciju ini nemoguim pitati: Ko sam bio ja u prethodnoj inkarnaciji? tako i
sasvim nije dolazilo u obzir pitati: Ko si bio ti? Rezultat toga bi bio da Rudolf tajner dugo
vremena ne bi ljubazno doekao ispitivaa. Njegov stav u vezi Krinamurtija pokazuje da je
gledao kao na najvei okultni greh polagati bilo kakvo pravo na temelju prethodnih inkarnacija.
U dobu due svesti svako mora biti privuen njegovim uenjima jednostavno i iskljuivo
ovekovim sopstvenim objektivnim smislom za istinu i u njih se uveriti isto na temelju razuma.
Istorijski, poloaj Rudolfa tajnera je bio sve tei jer je drao da je sada dolo vreme kada
individualna ljudska bia, takoe, moraju vie znati o svom poreklu i pravom mestu u ivotu.
Kroz ne tako dugo vremena bie za oveka nemogue da se nosi s postojanjem ako ne shvati da
niti koje upravljaju njegovim ivotom vode daleko iza granica sadanjeg postojanja. Ali Rudolf
tajner je gledao ak i napola nesvesnu lakomislenost o ranijim inkarnacijama kao tetnu. Zaista
je koristio ba taj izraz u ne jednoj prilici. Zato je svako ko je proao kroz njegovo kolovanje
toliko uasnut uti izjavljeno u teosofskoj Liberalnoj katolikoj crkvi da su mesta apostola i
srednjovekovnih svetaca ve dodeljena. Zaista ih je malo ostalo upranjeno! I zatim se cela
stvar otvoreno raspravljala u novinama!
Jednom sam pitao dr tajnera zato su ljudi tako skloni da zamiljaju sebe kao inkarnacije
znaajnih osoba i da li postoji neki razlog za to, osim faktora ljudske tatine. Rekao je da neko
ima jasniju sliku o onima s kojima je iveo nego o sebi i da je to jednako tako i u sadanjem
ivotu. Kod grupe ljudi oko njega on je potisnuo sve to je teilo samozadovoljstvu i
senzacionalizmu sa dobrim uinkom. esto sam bio iznenaen videti koliko se malo u Drutvu
tokom ivota dr tajnera govorilo o detaljima reinkarnacije mnogo manje, zaista, nego bi se
oekivalo s pogledom na ljudski egoizam. To bi ga raestilo i svi su to znali. S druge strane, ono
to je radio u ovom podruju bilo je stimulisanje pojedinaca na unutarnju aktivnost: Pokuajte
do toga doi za sebe. itajte o toj epohi i vidite kakve utiske imate. O tome emo opet
razgovarati kasnije. Za mene, jedna od izvanrednih stvari u vezi njega bila je broj tajni koje je
svesno drao zakljuane unutar sebe, odnosei ih konano kroz smrt a da ih nije otkrio ni jednoj
jedinoj dui. Niti jednom nije dopustio da mu se izmami niti aluzija. Moglo se dogoditi da se
zakljuci izvuku iz neke sluajne opaske ili slino. Ali to kod Rudolfa tajnera nikada nije bio
sluaj. Govorio je jedino ono to moe pomoi i izbegavao sve to bi moglo tetiti, ak i u
budunosti. Kada bi samo ljudi mogli videti kako je govorio o ovim stvarima u linom
razgovoru! Njegove velike tamne oi postajale su jo opreznije. Sa sveu o odgovornosti od
koje se nita vee i istije ne moe zamisliti, govorio je svaku re sa oklevanjem. To je bilo kao
da je, nevidljivo, preao u hram gde je delovao pred oima viih sila. Moglo bi se poeleti da su
svi osetljivi umovi oveanstva bili prisutni kao svedoci ovakvog prizora. Ako e uenje
reinkarnacije biti obnovljeno u hrianskom smislu to nije moglo biti povereno savesnijem umu.
Sasvim odvojeno od mog miljenja o reinkarnaciji, esto sam sebi govorio, kada sam sluao da
dr tajner govori o ovom pitanju: Da sam samo Provienje i traim oveka dovoljne moralne
veliine da mu se poveri znanje o ovim stvarima i da o njima govori, oveka koji je dovoljno
veliki da se nosi sa opasnostima za sebe i druge, izbor ne bi mogao pasti na boljeg. Ali kako

17

bilo, nain tretiranja ove oblasti ivota od Rudolfa tajnera je kao sveta batina zavetana ne
samo Antroposofskom drutvu ve celom oveanstvu.
*****
Opet je nastao period od est meseci mirnog prouavanja i konkretnog ispitivanja
antroposofije pre nego sam u tutgartu video dr tajnera na mom povratku sa puta iz vajcarske.
Ono to se izdvaja u mom seanju je razgovor o Evanelju po Jovanu. Rekao sam neto u smislu
da mi karakter otkrivenja ovog evanelja izgleda jako naglaen injenicom da se u pasusima o
smrti izgovorenim od Hrista pre Njegovog odlaska, re Otac pojavljuje tamo gde bi se
oekivala re Smrt. Rudolf tajner me zainteresovano pogledao. Dakle, otkrili ste to? Morao
sam mnogo due da idem okultnom stazom pre nego to sam to otkrio. Naravno, tada se to vidi
sa neto drugaijeg gledita. Ali je isto tako sigurno mogue doi do takvih istina isto putem
religije. Zatim je sam od sebe poeo da govori o lanku koji sam napisao u saradnji sa mojim
prijateljem dr Gejerom (Geyer)i kojeg sam mu poslao da proita. Njegov naslov je bio: Zato
ostajemo u Crkvi? Proitao sam ga, rekao je, ali ne mislim da je to put kojim treba da se
ide. Tu je trebalo da pitam: Zato ne? ali u tom trenutku sam bio previe duboko povezan sa
borbama i nadama Crkve. Jo sam se nadao da u se izboriti za vlastiti put u Crkvi, kao to i
jesam. I tako sam dopustio da prilika isklizne. Nesvesni oseaj straha da bi dalji razgovor o toj
temi mogao dovesti do neeljenih posledica za mene i vie svesni impuls da nisam eleo da
Rudolf tajner ima uticaj na moj spoljni ivot pre nego mi je iznutra bio jasan njegov svet, zaista
sam eleo da moj spoljni ivot bude odreen iskljuivo mojim vlastitim unutarnjim sufliranjem
sve me to podstaklo da odgovorim dvosmisleno. Moda su nae unutarnje elje bolje nego naa
snaga razuma, rekao sam. Dr tajner je odmah shvatio i, kao uvek u ovakvim sluajevima,
sasvim prirodno odbacio temu i preao na druge stvari.
Prolo je sledeih est meseci. Ve dugo ima da sam shvatio da sudbina moe zahtevati da
otvoreno iskaem moju podrku antroposofiji. Za taj as sam eleo da budem spreman, jer je
ulog bio ceo moj ivot, s mogunou ukljuenja rtvovanja onoga to je do sada bio moj poziv.
Jedna je to stvar za oveka koga su u Nemakoj mnogi sledili, a druga za mladia koji se sa
entuzijazmom baca u neto to je zahvatilo njegov um i srce. Video sam ljude oko mene. Oni su
mi verovali i za njih sam oseao veliku odgovornost. Mnogi, zaista mnogi od njih, ne bi mogli ii
sa mnom i bili bi razoarani. Jer kada sam poeo javno da govorim o ovim stvarima, imao sam
period od mnogo godina prouavanja ve iza sebe i nisam sada mogao da vodim ljude kroz sve
stupnjeve mojih istraivanja. Nisam mogao da pomislim da se javno svrstam na stranu tog novog
okvira uenja dok nisam bio potpuno siguran u sopstvene temelje. Ali tada bi to bio razorni
udarac za moju kongregaciju. To nije bilo, kako protivnici to vole da kau, da je neko kome
nedostaje nezavisan sud ili zbog telesne iscrpljenosti jednog dana pao kao rtva suptilnog
hipnotizera. Jer gotovo pet godina sam posvetio praktino sve svoje slobodno vreme koje sam
dobio od moje profesije na teoretsko i, pre svega, praktino prouavanja antroposofije. Cilj mi je
bio da preuzmem moju deo odgovornosti za oveanstvo pa da onda imam prava da govorim sa
autoritetom. Postoji li iko meu protivnicima koji je potroio i blizu istu koliinu vremena i
potenog istraivanja pre nego je pisao protiv antroposofije? I pre svega, da li je iko meu njima
zaista ispitao na vlastitom iskustvu? Vie nego jednom sam naao da je ovek od imena i
poloaja u javnom ivotu traio antroposofsku literaturu sa naivnim izgovorom da eli da pie ili
govori o toj temi u bliskoj budunosti. I zaista je to bila bliska budunost! Ljudi nisu traili
razgovor s nekim ko zaista poznaje tu temu, a ponekad su ga svesno izbegli. Ima jedan izuzetan

18

sluaj gde osoba o kojoj se radi nije ak ni ekala da dobije knjige koje bi posluile kao pravi
uvod u antroposofiju. Iz mog linog iskustva znam da su mnogi napisi koji su kasnije u javnosti
uzimani ozbiljno proizali na ovaj nain.
Ali tek smo u godini 1913. Kada je dr tajner doao u Nirnberg, poetkom zime, imao sam
mnogo pitanja za njega. Tok razgovora je uvek bio isti. Jedan sat ili otprilike toliko ja bih
postavljao pitanje za pitanjem, kako sam ih unapred u sebi formulisao. Uvek je bio spreman za
odgovor. Zaliha znanja iz kojeg je izvlaio sve vie me je zaprepaivala. Ono to me najvie
iznenaivalo je da nikad nije pokuao da me impresionira. Davao bi upravo onoliko koliko je
potrebno da bi se odgovorilo na odreeno pitanje, ne vie. U vrlo retkim situacijama bi
odgovorio: Jo nisam u to pogledao. Mogu li vas neto upitati, gospodine doktore, esto
sam poinjao. Pitajte ta god elite. A onda je opet postavljano pitanje i problem je bio da li to
uopte treba pitati i ta pitati. I kako sam duboko poalio to nisam bio pametniji s pitanjima!
Neverovatna zaliha zanimljivih injenica bi tada izala na svetlo i zatim bi se o tome moglo
slobodno razmiljati. Jer dr tajner nikada nije traio slaganje. Jednostavno bi rekao i pustio to
da se slegne. Ponekad bi se moglo dogoditi da sam ga, zaprepaen sigurnou njegovih
odgovora, upitao: Zar nikad niste pogreili u vaim istraivanjima i zatim to naknadno morali
da ispravite? Nikada nisam govorio o onome u ta nisam sasvim siguran, rekao je. Ipak
nisam bio zadovoljan. Mislim, zar niste poblie ispitujui morali ispraviti svoje prve utiske i
rezultate istraivanja? Da, ali uvek je bio oigledan razlog za to. Na primer, ako vas sretnem
u magli i ne prepoznam vas, sama magla je faktor koji onda treba uzeti u obzir. Nisam
odustajao. Zar se nikada nije dogodilo da naknadno morate priznati: Tamo sam pogreio?
Tiho je razmiljao minut ili dva. Dakle, da, rekao je, kod ljudi sam ponekad bio obmanut. Ali
konano, kod ljudi, neto iz spoljanjeg ivota bi se esto uvuklo to se ne moe predvideti.
Povremeno bi doli do take u razgovoru kada bih ja iznenaeno pitao: Ako je tako, zato to
svetu ne kaete? Jer svet danas jo nije spreman da primi takve istine. Govorio je to mirno i
objektivno, bez ikakvog veselja ili traginog stava. I to su bile, u sutini, istine koje oigledno
zahtevaju dugu edukaciju od strane oveanstva pre nego ih ovek moe slobodno proveriti. Moj
vlastiti utisak i postajao je sve jai kako su godine prolazile je da je Rudolf tajner imao
zalihu svetskog znanja od kojeg, sve do dana smrti, niko od njegovih bliskih nije uo ni re.
Govorio je kao prosvetitelj, nikad kao onaj koji samo otkriva. Sve drugo nije bilo u pitanju.
Poverio je mnogo oveanstvu, bez obzira kakve udare bi mu to donelo, ali je bio potpuno
nepopustljiv govorei jedino to je nuno i to se moglo dati u tom trenutku.
Na kraju tog sastanka sa dr tajnerom jo jednom me upitao: Da li biste veeras doli na
moje privatno predavanje za lanove Drutva? Dodao je, iz ljubaznosti i da bi mi olakao da se
sloim: Govoriu o odreenim stvarima iz istorije o ranim godinama Isusa koje se ne mogu nai
u Evanelju. ta, zbilja ete se to usuditi? pitao sam. Mislite li da bih se usudio da nije bilo
nuno? uzvratio je. To je volja duhovnog sveta da u ovom dobu oveku bude vie reeno o
ovim stvarima. Vreme e pokazati zato.
Vee koja je usledilo ostae u mom seanju daleko iza ogranienja ovog ivota, kao jedno od
najdivnijih u mom iskustvu. Stotinak ljudi se okupilo u tesnoj prostoriji gde je Teosofsko
drutvo, kakvo je onda bilo, odravalo svoje sastanke. Publika koja se sakupila u toj sobi kao
katakombe u Zulcbahe trase (Sulzbache Strasse) da uje izuzetne stvari, sastojala se od male,
iskrene grupe ljudi koja se okupila oko Mihaela Bauera i nekoliko lanova iz bliza i iz daleka
koji su putovali iz grada u grad gde je dr tajner predavao. O grupi Mihaela Bauera nije se
mnogo razmiljalo u akademskim krugovima i premda su njegova predavanja bila visokih
duhovnih standarda, duboko fascinirajua i obilovala svim ljudskim kvalitetima, samo nekolicina

19

iz drutva i obrazovanih krugova u Nirnbergu bila su njima privuena. Takva je, dakle, bila
publika. Rudolf tajner je stajao pred nama i govorio o deatvu Isusa. Sa moje stolice u
prednjem redu mogao sam da vidim svaki izraz. Izgledalo je da on gleda daleko i iza publike,
posmatrajui paljivo slike pred njim. Uz najveu nenost dodira i najveu frapantnu budnost i
oprez, on je nastavljao da opisuje te slike. Povremeno bi bilo umetanje takvih fraza kao to je:
Ne mogu rei tano da li je poredak ovde u redu, ali tako je meni izgledalo. Ili: Uz sve moje
napore nisam mogao da otkrijem naziv mesta. injenica da je ime bilo skriveno mora imati
nekakav znaaj. Govorio je s potovanjem u kojem nije bila sugerisana servilnost i tamo stajao
odluan i vrst u prisutnosti udesnosti. Atmosfera iste duhovnosti proela je prostoriju. To je
bila atmosfera oiena od svih oseaja koji nisu roeni direktno iz duha koji je bio tamo u
svojoj sili. Rekao je kako su boanska otkrivenja sadrana u Starom zavetu osvanula u svoj
njihovoj veliini u dui deaka Isusa tokom godina neposredno posle Njegovog povratka u
Nazaret posle dogaaja u hramu u Jerusalimu, kako je njegova tuga sve vie jaala kako je
shvatao da je pravo razumevanje veliine tih bivih otkrivenja Boanstva nedostajalo meu
njegovim savremenicima, kako je ta tuga ivela u njemu, neizraena i neshvaena od onih u
Njegovom okruenju tuga u sebi daleko vea od bilo koje tuge koju sam upoznao meu
oveanstvom. Ali upravo zato to je ta tuga bila predodreena da potpuno boravi u
unutarnjem biu deaka Isusa, On je mogao da je oplemeni iznad svega. . .
Ovo nije mesto za ponavljanje onoga to nam je Rudolf tajner iz veeri u vee govorio iz
petog evanelja evanelja koje je ostalo neprolazno u tom delikatnom duhovnom zapisu
sveukupne prolosti koji jo i danas moe biti odgonetnut od onog ko je potpuno svestan duha.
Neizbrisive su u mom seanju oi u koje smo mogli da gledamo u tim prilikama, i kako su
posmatrale prolost. Njegova iva duhovnost zraila je takvu istotu, takav uverljiv integritet i
skromnost da bi se oseali u prisutnosti vrhovnog dogaaja u ljudskoj istoriji. Ponekad su oi
izgledale kao da su navlaene sasvim neno iznutra, i da svetlucaju tenim zlatom. Odjednom me
spopadne da sam ceo ivot razmiljao: kada posle smrti preem u vie svetove ne elim nita
drugo tokom prvih godina nego da mogu dugo vremena kontemplirati ivot Isusa duhovnim
oima. Stalno sam pokuavao biti potpuno svestan prirode cele situacije koja je bez presedana.
Napolju, elektrini tramvaji su tandrkali, jedan za drugim, kretei sirenama. Unutra je stajao
ovek koji je tvrdio da ima prolost u slikama pred sobom o kojima je govorio s neusiljenom
sigurnou. Ko si ti? stalno sam se pitao. Svaki test koji je ljudski um mogao sprovesti, ako
je bez predrasuda, izaao je u korist udesnosti. Zdravo-razumski? Ne moe biti uverljivijeg
oblika od ovoga. Svaka sugestija mentalne abnormalnosti kao svetenik bavio sam se sa toliko
mnogo sluajeva te vrste bila bi la zbog same atmosfere. Moralna istota? iveli smo u njoj i
disali je. Nesebinost? Ako se neko pitao: kakav mora da bude poklon slobodno poklonjen od
Bogova? ne moe biti drugaiji od ovog. Ali, onda, ta je sve to bilo? Poetak ljudske
uzvienosti kakva se jo nije mogla sanjati? Poruka od vieg sveta poslata u pravi as? Oni
roeni u vekovima posle teko e moi shvatiti oseaje onih od nas koji su iveli u materijalizmu
i bili svedoci ovakvih dogaaja. Ve danas pred nama vidimo mlau generaciju koja izgleda da
nema tekoa s onim to je nama izgledalo kao moni udarci maljem protiv svetske graevine u
kojoj ivimo. Ovom prilikom nisam iao iza take unutarnjeg shvatanja: ak iako se sve ne
dokae kao istina, to je, u svakom sluaju, najzanimljivija pria o Isusu koju sam ikada uo i
uprkos mnogim neshvatljivim takama, iskreno i najverovatnija. Mogu jedino da budem
zahvalan to sam imao iskustvo, jer osim za potrebe budueg promiljanja, to je u svakom
sluaju puno ivih i zdravih predloga.

20

ak iako u nekoj meri uspem da ne budem sasvim oboren ovim nadmonim prvim utiskom,
nekako sam izgubio ravnoteu u onom to se dogodilo kasnije. Rudolf tajner je polako
udaljavao od govornice, doao do mene i rekao: Ne znam kakav je utisak ovo ostavilo na vas.
Bilo je ljubaznog propitivanja u njegovim oima. ista skromnost sa kojom je govorio bila je
toliko neoekivana posle takvih izuzetnih duhovnih navoda da sam mogao samo nespretno da
odgovorim, u smislu da prvo moram sve promisliti, ili neto slino. A ipak u tom trenutku je
trebalo da kaem re ili dve takorei u ime oveanstva. Bio sam tako postien da sam tokom
noi Rudolfu tajneru napisao pismo da ne zameri ako nisam odmah bio u stanju da sredim svoje
misli o svemu tome. Ali jednu stvar sam oseao veoma duboko: ako je bio u pravu, ponuen nam
je dragoceni dar i njemu ide posebna zahvalnost za duh u kojem ga je predao.
Kasnije sam vie puta pitao dr tajnera da li bi nastavio ove prie iz Akaa zapisa. Bio sam
siguran da bi to bio najsnaniji impuls oveanstvu ako bi slike ivota Hrista, koje se javljaju
tako bogate pred njegovom jasnom duhovnom vizijom, bile postavljene uz Evanelja. Tokom
rata dr tajnerov odgovor je bio da je astralni svet cela duhovna atmosfera oko Zemlje sada
bila toliko uskomeana da bi mogao obavljati istraivanja takve vrste. Posle rata je rekao da su
drugi radovi za oveanstvo bili tada hitniji. Video je dolazee ekonomske nevolje i poeo
izlagati njegove ideje o svetskoj ekonomiji. Video je kako nadolazi glad, i postavio temelje za
novu poljoprivrednu nauku. Video je duhovnu glad uzrokovanu naunim materijalizmom
vremena i uveo svoje uenike u novu i produhovljenu prirodnu nauku. Video je potrebe mladih i
posvetio se razvoju nove umetnosti obrazovanja. Video je bespomonost moderne medicine,
posebno u oblasti internih i mentalnih bolesti, i dao je osnove duhovnonaune terapije, pune
novih i predivnih koncepcija. Video je zbrku u svetu religije i morala i pomogao onima koji su
traili njegov savet kako do sigurne i delotvorne religijske aktivnosti. I otiao je od nas pre
nego smo primili vie od nekoliko deliminih slika o ivotu Hrista koje su sjajno i jasno sijale
pred oima duha. Ali, konano, ta je zasluila generacija ljudi koja je primila te prve njegove
darove s velikim pitanjem koje su sadravali, na takav nain da je bilo mogue da se njegova
strana karikatura pojavi u ilustrovanim novinama s naslovom peti evanelist! I ni jedan
priznati religijski lider nije eleo ak ni uje, ni da istrai dar koji je ovaj ovek imao da d iz
boanskog sveta.
Kasnije mi je Rudolf tajner kao ovek oveku vie rekao o njegovim istraivanjima Akaa
zapisa, i tada sam prvi put upoznao njegove testove za istraivanje koje je primenjivao na
sopstvene sposobnosti kako bi bio siguran u njihov rezultat. Rekao je, na primer, da udnom
sudbinom nikada nije upoznao dogaaje povezane s Vaskrsom iz Biblije pre nego su ga vlastita
istraivanja dovela do njih. Kao deak bio je poslat u kolu preko granice Austrije i Maarske, i
njegov otac, slobodni mislilac, koji nije bio zainteresovan za veronauku dopustio je da se time
namui. I tako je mogao da vri eksperimente i dokui na prvom mestu duhovnim istraivanjem
to se dogodilo posle smrti Hrista. Zatim, kada je proitao Bibliju, naao je da se zapisi
Evanelja u svakom detalju slau sa slikama koje su njemu bile otkrivene, osim injenice da se
na raun nedostatka razumevanja ila materijalizma uvukla u evanelja kakva su danas. Rekao je
da je ta ila materijalizma takoe oigledna, na primer, u nainu na koji su iznesene Hristove rei
o drugom dolasku. U mnogim oblastima Rudolf tajner je oito vrio istraivanja godinama, pre
nego je i jednu re rekao o njima. esto su nedostajali detalji koje dugo vremena nije mogao
nai. Njegovo istraivanje je u mnogim sluajevima bilo zahtev upuen duhovnom svetu i na
zahtev nije uvek odgovoreno.
Ove stvari, naravno, nisu ispriane s namerom da se neto dokae. Jednostavno je namera
prenoenje injenica koje bacaju svetlo na duh ove vrste istraivanja. Nikada ne moe biti na

21

liniji sa pravim duhovnim istraivanjem ako bi se, na mestu dogmatski prihvaenog Novog
zaveta, pojavio jednako dogmatski prihvaen Akaa zapis koji bi prvenstveno zavisio od
duhovnih darova pojedine osobe. Ovde se, takoe, videlo previanje da sa svim sposobnostima
koje su im na raspolaganju ljudi mogu slobodno testirati ono to im je preneseno iz viih izvora.
Jedina stvar koja se od njih oekuje je da ne odbijaju iz predrasuda, samozadovoljstva, straha ili
udobnosti. Danas se jo brane primitivnom metodom ignorisanja ili poricanja onoga to je dato.
Mnoge stvari u duhovnom istraivanju mogu da budu ostavljene neodluene dugo vremena ili
zauvek ali druge koje pomau i prosvetljuju e zasigurno biti naene. Sluajui miljenja
protestantskih teologa, ortodoksnih i liberala ve dvadeset godina, mogao sam sebi verovati da
u prosuditi treba li ili ne uenja Rudolfa tajnera koja nisu dola ni iz jedne kole uzeti
ozbiljno. To je volja duhovnog sveta da u ovom dobu ljudima bude reeno vie o ovim
stvarima. Vreme e pokazati zato. Kad god itam sve jalove i neadekvatne opise koje teolozi
daju o ivotu Isusa i uporedim ih sa onima Rudolfa tajnera, opaam neto od te volje
duhovnog sveta. Ali teologija svejedno ide istim svojim putem, kao da se nita nije dogodilo.
*****
Ako sada govorim o uinku koji su ova nova duhovna uenja imala u mom celokupnom
ivotu due, to je uglavnom iz razloga da je stvarno shvatanje odreenih duhovnih zakona
osvanulo u meni samom. Izvori greaka postaju jasni. Pripovedanje moe, dakle, biti sredstvo
pomoi drugima kada je na njih red. Tokom tih godina jednom sam sanjao da sam pitao dr
tajnera: Ko ste bili u vaim ranijim inkarnacijama? Odgovorio je: Pitagora i Menander.
Kada sam se probudio, doivljaj je i dalje bio iv. Pitao sam se moe li tu biti istine. Pitagora
da, to bi mogla biti mogunost, premda mi se do tog trenutka ta ideja nikada nije svesno pojavila.
Ali Menander ko je to? Pogledao sam u enciklopediju i pronaao dva Menandera, jednog
pesnika i pisca komedija i drugog retoriara. Ali obojica su ivela toliko blizu vremena Pitagore
da nije bilo lako pomiriti nagovetaj sa drugim antroposofskim pogledima na tu temu. Da nije
moda kralj Milinda koji je imao izvanredan razgovor sa Budom? Par nedelja kasnije bio sam
u prilici da govorim sa dr tajnerom i rekao sam mu o snu. Najprije je pitao kada se to dogodilo i
rekao sam mu gotovo tano. To nema veze s mojim inkarnacijama, rekao je. Ali te noi bio
sam duboko zaokupljen prouavanjem Pitagore i Menandera, ne samo u naunom smislu. Koji
Menander je to bio? Pitao sam, radoznao da li dr tajner zna za dvojicu o ijem postojanju sam
tek saznao iz enciklopedije. To je bio retoriar. Radio sam na problemu povezanom sa govorom
i pokuavao sam da doem u kontakt s njim. Dogaaj kao ovaj podstie na razmiljanje u
mnogim smerovima. Za mene je najvea vanost da sam jasno video kako se lako pogreke
uvlae u duhovna iskustva ove vrste. Jer na prvi pogled, stvarni duhovni utisak je bio: tajner,
Pitagora, Menander. Ali odmah je iskrsnulo pitanje o ranijim inkarnacijama. To je dolo od
napola nesvesne radoznalosti unutar mene. Ipak je preko te radoznalosti doivljaj postao
dovoljno jak da se reflektuje u svesti. Kada sam posle razmiljao o iskustvu mogao sam jasno da
razlikujem razliit duhovni karakter dve oblasti onoj od interesa izmeanog sa radoznalou i
onoj od objektivne injenice. I tako sam imao prvi osnovni standard za diskriminaciju izmeu
ispravnog i pogrenog duhovnog iskustva. Sinulo mi je kako je dr tajner bio u pravu kada je
naznaio da niko ne moe primiti pouzdane utiske iz sveta duha ko nije proao uvara praga i
nije nauio potpuno kritiki da posmatra njegov celokupan unutarnji ivot da moe prepoznati
elemente koji sevaju unutra sa line strane njegova bia. U osnovi govorei, dva uvara praga

22

 figure koje mnogim ljudima izgledaju tako izvanredne jednostavno su predstave, ali na vrlo
visokom duhovnom nivou, hrianskih iskustava pokajanja i vere.
Drugi sluaj moe posluiti da naznai jezik ove oblasti. Rudolf tajner je stajao ispred mene
u snu i rekao znaajno: Reci A! Kada sam ga o tome posle pitao, inilo se da je eleo da
nauim vie pozitivno da prihvatim delikatne duhovne pojave. U ovakvim okolnostima glas A
odzvanja u duhovnom svetu, rekao je objanjavajui. Nita u to vreme nije bilo poznato u
odnosu na govorne glasove. Ja sam postao svestan stvarnosti ali nisam razumeo njen jezik.
Koliko mnogo vanih saveta koji su odblesak pravih snova je za nas izgubljeno kada ne
razumemo jezik sveta kojem pripadaju! Ali zato izgledate u snu kao da ste nepristrasni?
pitao sam. To ste dobili od sopstvene nepristrasnosti, bio je odgovor. Vae snage nisu bile
dovoljno jake da vas dovedu do prave percepcije. U malim stvarima i u velikim stvarima svaki
odgovor je izgledao kao dat sa znanjem i sigurnou. Ovde je govorio neko ko je u ovakvim
doivljajima bio kao kod kue. Uvek se imao taj utisak.
Ovi primeri mogu biti dovoljni. Ali dok govorimo o snovima koji su vie od snova, moe se
povezati jo jedno iskustvo, s obzirom na niz dogaaja. Sedam godina pre osnivanja Hrianske
zajednice, u snu sam video sebe kako se penjem na visoku planinu. Na trenutak sam zastao u
usponu i video s leva, naselje ljudi. To je bila Druina Johanesa Milera (Johannes Mller). Staza
me vodila blizu, ali ne stvarno u naselje, jer se nastavljala gore na stranu planine. Znao sam da
moram ii desno i sa neto vie take uspona pogledao sam dole na naselje sa saoseanjem. Na
vrhu planine jo ga vidim ispred mene stajala je crkva sa zvonikom koji se uzdie pravo u
nebo. Crkvu je izgradio Rudolf tajner. Staza nije bila laka a ipak ne i previe teka. Posle
kratkog pogleda mirno sam krenuo da se uspinjem. Kako je izvanredno da san kao to je ovaj
ne bi trebalo samo da izraava stvarnost trenutka, koju u mojoj budnoj svesti nikada ne bi izrazio
u ovakvom obliku, ve i da daleka budunost, o kojoj se nije moglo znati nita, moe takoe da
zasja u njemu!
*****
Vie od godine je prolo pre nego to sam ponovo video dr tajnera. Veliki rat je poeo i
svako je imao svoje neposredne dunosti. Razgovor koji sam imao s njim na poetku 1915. u
Dojer Hofu (Deutscher Hof), u Nirnbergu, bio je posebno znaajan. Dr tajner je odmah poeo
da govori o ratu. Drago mi je to vidim da ste imali istu ideju o svetskim dogaajima kao i ja,
rekao je. U kojem to smislu mislite? pitao sam, pomalo oklevajui. Ne znam ta ste govorili o
ratu. Ne, rekao je, i ne mislim to na taj nain. Ali imate veliku unutarnju osetljivost za ono
to se zaista dogaa. Priznanje sadrano ovim reima malo me postidelo, i nastavio sam:
Gospodine doktore, bilo bi mi drago da od vas saznam gde mislite da moja aktivnost tokom rata
nije na pravim linijama. To je bio prvi, vie eksplozivan izazov na temu tekuih stvari, onom
znanju koje prevazilazi uobiajeno znanje. Jer moj rad meu mojom kongregacijom u Nirnbergu
bio je obavljan daleko od lokalnih antroposofa kakvi su bili sada, posle konanog odvajanja od
Teosofskog drutva i bilo je sasvim neverovatno da je Rudolf tajner o tome ita uo. Odmah
je prihvatio izazov. Nije dobro rei ljudima da ne bi trebalo da mrze Englesku, rekao je. To
samo uzbuuje i ne pomae im. Bolje je rei: Vi stvarno uopte ne mrzite Englesku ako ste pravi
Nemci. Kada Nemac ratuje on nikada ne mrzi osobu, mrzi uzrok. To je bila, zapravo, slaba
taka u mom radu u to vreme. Ljudi nisu uopte bili zadovoljni mojim nedostatkom mrnje.
Naravno, to su izraavali sasvim drugaije i govorili bi da nemam dovoljno saoseanja Ali,

23

zapravo, nisam uspevao da im dam ideale dovoljno velike i vredne da dou na mesto previe
ljudskih osjeaja.
To je bila slaba taka kod svih duhovnih voa u Nemakoj tokom rata. Nisu bili sposobni da
uliju duhovnu supstancu u ivotne borbe nemakog naroda. To mi je pomoglo da razumem ta je
Rudolf tajner pokuavao u predavanjima koje je odrao u Berlinu u ranim godinama rata. U
vezi sa najveim figurama nemake duhovne istorije Geteom, ilerom, Fihteom, Hegelom
eleo je da ispuni srca ljudi shvatanjem duhovne misije Nemake. Ta predavanja obilato
zasluuju da budu objavljena. Uinak koji su na mene lino imala je da su sadravala neto to je
moglo da ispuni srca mladih u Nemakoj nadahnuem za neto emu su teili, neto to je, bez i
jedne nepravilne note, moglo da ulije moralnu stabilnost i osvetli veliinu duha iz kojeg je jedina
prava snaga Nemake mogla da se rodi. Ni jednu re danas ne treba povui. Plemenito
nadahnue rasplamsano ovim predavanjima, i javnim i, ak i u veoj meri, onima datim
intimnijoj grupi, bila su jedna od najlepih darova Rudolfa tajnera. Mudrou ispunjena vizija
pravog mesta Nemake meu nacijama i uzviene Volje iza toga, tu postaje ista i vitalna snaga,
ozarena svetlom ali takoe i rtvom. Ali Nemci su sluali emberlena (Chamberlain) i Trauba i
nisu uli Rudolfa tajnera.
Moe se s enjom razmiljati o onome to se moda ne bi dogodilo da su njegove ideje,
prenesene naciji u njenom kobnom sukobu od dovoljnog broja dobro obavetenih i duboko
oseajnih interpretatora, bile osnova za pravu patriotsku pouku.
Nikada nisam uo da je Rudolf tajner rekao i jednu re o tome da je ignorisan. Njegova
ljubav za nemaku kulturu, nezamagljena i roena iz duha, ostala je potpuno postojana, bez traga
line uvrede. Ali protivnici su uredili da napolju raire izjavu da je Rudolf tajner ovek kojeg
uglavnom treba okriviti za gubitak bitke na Marni i poraz u ratu. U prolazu kroz Koblenc, imao
je kratki lini razgovor kao ovek s ovekom s fon Moltkeom, efom generaltaba. Fon Moltke
nije bio lan Antroposofskog drutva i samo je povremeno uo neko predavanje Rudolfa
tajnera. To je sve to se ikada dogodilo. Vojni poslovi u razgovoru ni jednom nisu pomenuti. Ko
bi bio bolji voa za Nemaku: duh sposoban da napravi ovakve optube ili duh koji govori na
predavanjima Rudolfa tajnera? O tome e poslednju re rei potomstvo.
Drugi predmet mojih razgovora sa dr tajnerom koji se pojavio je njegov odnos sa sadanjom
priznatom naukom. Vrlo brzo poto sam ga sreo, u meni se pojavio osjeaj odgovornosti. Bar
u da uradim ono to vidim da mogu da Rudolf tajner ne ostane nepoznat onima kojima je
danas povereno istraivanje raznih grana nauke. ivot me doveo u kontakt sa mnogim
univerzitetskim profesorima. Razmiljao sam o svima njima i naleteo na Osvalda Kilpea
(Oswald Klpe), s kojim sam bio vezan bliskim prijateljstvom. Oni koji su poznavali Osvalda
Kilpea znaju da bi u to vreme u celoj Nemakoj bilo teko nai profesora obrazovanijeg u
filosofiji i psihologiji, ili oveka vee iskrenosti, istote karaktera i osloboenog predrasuda.
Ljudska plemenitost Kilpea bila je neto to ostaje kao nezaboravno, gotovo sveto iskustvo kod
svih koji su s njim doli u blii kontakt. Jednom ranije sam pitao Rudolfa tajnera da li bi ikada
pristao da sa mnom poseti Kilpea i dopusti da mu ovaj postavlja pitanja, ako uspem da ugovorim
sastanak. Nisam razmiljao ni o kakvom psiholokom ogledu u uobiajenom smislu. Moja ideja
je bila da pokuam da dovedem jednog od najobjektivnijih ljudi u modernoj nauci licem u lice s
tajnerovim izuzetnim sposobnostima, da ga dovedem da sasvim slobodno raspravi metode
pomou kojih bi nauka mogla da bude uverena u sopstvenu ulogu, a da ne izgubi svoj temelj
ali takoe bez nekorektnosti prema neobinom karakteru fenomena. Bio sam proet oseajem:
Rudolf tajner ne sme umreti a da se ovo ne pokua; ako bi se moderna nauka mogla nagoditi sa
novoiskrslim ljudskim sposobnostima, to bi sigurno moralo biti od neizmerne vanosti za celo

24

oveanstvo. Rudolf tajner, sa svoje strane, nije pravio problem. Jedino je rekao: Unapred vas
upozoravam da je stvar vrlo komplikovana. Misao oveka u molitvi, na primer, izgleda plavo, ali
ona od bankara predanog njegovom novcu takoe plavo. U emu se onda sastoji razlika?
pitao sam ga. U celokupnoj konfiguraciji.
Ove rei pokazuju da je u izvesnom smislu Rudolf tajner bio ak spreman da se podvrgne
eksperimentu. Jedino se to ne bi smelo pretvoriti u priliku gde ga u institutu neki naunik
podvrgava ispitivanju, izlaui ga celom svetu kao da je kriminalac koji e biti demaskiran. Jer
to radije mora biti prilika za oveka otvorenog uma o ovoj stvari, da postavi pitanja i pokua da
doe do razumevanja kako nauno istraivanje moe da nae pristup fenomenu.
U Nirnbergu u to vreme dr tajner mi je nedvosmisleno rekao da je voljan da sa mnom ode
Kilpeu. Rekao je: Na va zahtev ponovo sam pogledao njegov Uvod u filosofiju, i mislim da e
s njegovim realizmom teko biti zaista otvoren da primi ove stvari. Aura je previe bezbojna. Ali
javiu vam se kada sledei puta budem u Minhenu i onda emo pokuati. Odmah zatim sam
otiao da vidim Kilpea, koji je tada bio profesor filosofije na Univerzitetu u Minhenu, rekao mu
o mojim linim iskustvima sa Rudolfom tajnerom, dao mu najbitnije knjige i traio da ispita
stvar u interesu nauke i antroposofije. Ljubazno je odgovorio: Da to nisam uo od tebe lino, ne
bi se zamarao time. Ali sada u pogledati knjige. Oko est meseci posle toga dolo je pismo
Rudolfa tajnera koje govori da e biti u Minhenu i da je spreman za razgovor. Ali kada sam
pokuao da utvrdim dan i vreme sa Kilpeom, napisao je izgovor. Knjige su uinile da shvati da se
povrnim prouavanjem nee postii nita. U predmet bi trebalo ii fundamentalno. Ali to bi
znailo ulaenje na druge zadatke, i knjige mu nisu ostavile utisak da su dovoljno znaajne da to
doputaju. Izgledalo mu je da je verovatnost da bude koristi od razgovora previe slaba. Dakle,
za mene nije bilo druge nego da dr tajnera odloim. To je bio jedini pokuaj za koji sam
pomislio da ima ansu za uspeh. Ali u ovom sluaju nije bio Rudolf tajner taj koji se povukao.
To je udno poglavlje, ovo ponaanje od strane ortodoksne nauke. Debele knjige su napisane o
misticima iz prolosti; ljudi su putovali u Indiju u potrazi za jogijima da bi s njima razgovarali.
Ali nisu videli da je u samom srcu evropske civilizacije postojalo neto daleko vee, neto to bi
im dalo najivlje razumevanje mistika prolosti i jogija u dalekoj Indiji. Oi su bile uprte u
mikroskope i teleskope; svaka buba i svaka kometa je istraivana. No, naunici se nisu zamarali
fenomenom najreim od svih a ipak tako pri ruci, u obliku onog koji je bio u stanju sa mnogo
strana da osvetli ono to je znaajnije od svega drugog na prirodu bia oveka. Niti jednom u
ivotu Rudolfa tajnera, koliko ja znam, nije se dogodilo da je priznati naunik doao do njega
govorei: Piete tako izvanredne stvari. Mogu li da vas pitam o njima? Nita to je napisao
nije uzimano ozbiljno. Ljudi ne bi dopustili da budu privueni njegovim drugim radovima niti da
budu kompromitovani dolazei u kontakt sa neim nepoznatim i nepriznatim. Uglavnom se
oekuje od Rudolfa tajnera da sam istupi napred i trai proveru i priznanje. Ali zahtev za ovo
prethodno je dovoljno jasno naveden u njegovim knjigama. Kada to nije imalo uinka, svaki
drugi korak bi bio ispod njega.
Dakle, sve to je preostalo za nauku bilo je da se bavi starinskim vidovnjacima ili
automatskim slikarima. Ali svi takvi fenomeni vode jedino u mrane, nesvesne oblasti ivota
due, i u svakom sluaju tu nisu bile prave metode istraivanja. Kod Rudolfa tajnera
jednostavno nije bilo govora o transu. Tu se videla nadsvest, ne tamna, snena podsvest. To je bila
razlika kao izmeu neprirodnog bljeskanja raketa nou i sjajnog Sunevog svetla po danu.
to se tie ostalog, dopustite da ovde kaem da mi se samom inilo da posmatram naznake
odreenog razvoja od strane samog Rudolfa tajnera. U ranijim godinama mi se inilo da kada je
davao ljudima savet voleo bi da sedne gde ne bi morao da gleda u svetlo. Kada bi poinjao da

25

koristi njegovu sposobnost duhovnog uvida primetilo bi se izvesno namerno podeavanje

njegovog bia, esto praeno sputanjem oiju. Tada bismo se setili onoga to kae u svojim
knjigama, naime, da fiziko telo mora da bude izbrisano pre nego se mogu spoznati vii
lanovi. Kako su godine prolazile to sam primeivao sve manje i konano uopte ne. Izgledalo
je da bez napora prelazi u vie stanje svesti; ili pre da je bio u oba stanja svesti, ono ulne
percepcije i ono duhovne percepcije, tu su bili za njega slobodno i prirodno, jedno do drugog. Na
isti nain, u vie prilika u ranijim godinama mislio sam da esto primeujem da na poetku
razgovora za njega nije bilo lako nai prave rei. Neko bi sebi rekao da je sigurno bio zaokupljen
svojim duhovnim istraivanjima i da mu je trebalo par sekundi za prelazak u svet isto fizike
egzistencije. Pokuao je da nae odgovarajue rei, nije uspeo, i zastao je. Kratki napor i
tekoa je prevladana. I to sam, takoe, primeivao sve manje kako je vreme prolazilo. U ranijim
godinama ponekad je na predavanju bilo trenutaka kada bi se imao utisak sada je zaokupljen
nekom duhovnom opservacijom. U takvim trenucima govorio bi oklevajui, putajui da se
reenica sama polako zavri, ponekad je ak i dopunjavajui. Kasnije, esto se moglo videti iz
samog njegovog izgleda koji se mogao menjati zbunjujue brzo kao rezultat monih duhovnih
impulsa da se u njemu zbivaju izuzetne stvari, daleko izuzetnije nego je u stvari reeno. A ipak
ta dva aspekta nisu izgledala odvojena ve pre ivo sjedinjena. Kada sam razmiljao o razvoju
koji je sam Rudolf tajner ispoljavao utoliko koliko sam ga mogao opaati izgledao mi je
zadivljujue brz i sve ostale od nas je mogao postideti. Nije poteno prema svetu zadrati ova
zapaanja. Ali ja sam ne bih voleo da ih se smatra merodavnim ukoliko se ne uporede s onima
koje su isto tako napravili drugi.
Neoekivana i prerana smrt Kilpea dogodila se odmah posle ove epizode. U intimnom
razgovoru Rudolf tajner mi je rekao da jo nikad nije video nekog ko se posle smrti tako snano
pokuavao reiti svog starog naina razmiljanja. Kilpeovo odbijanje da se s njim sretne nije ga
ni na koji nain spreilo da ima obzirnog interesa za sudbinu tog oveka u drugom svetu.
Trei razgovor, koji se dogodio rano 1915. godine, ovde treba da se pomene. U mojim
meditacijama na rei Hrista bio sam postao svestan da te rei imaju jak uinak na telo. To je bilo
kao da su zaista govorile: ako emo iveti unutar tvog bia, moramo ga najprije preobraziti.
Raste svest o delikatnoj, duhovnoj telesnosti koja lei iza fizikog tela kao njen duhovni arhitekt.
Promene ovog finijeg tela mogu se opaziti. Meditacija na rei Hrista moe se pojaati u mone
telesne oseaje, ak i u akutni fiziki bol. Posledica je svest o predivnom isceljenju koje je, po
prvi put, dalo nagovetaj o tome ta je pravo zdravlje celog bia. Ta iskustva su me vodila da se
zapitam da li meditacija na rei Hrista moda moe da kae neto o Njegovom stvarnom izgledu.
Na odreenim takama sopstvene telesne forme, tada bi trebalo posmatrati u emu bi Hrist
morao da se razlikuje od nas. Rei Hrista otkrivaju, vie ili manje primetno, kako bi moralo
izgledati telo u kojem te rei mogu stvarno da ive. Uveren sam takoe da se i na rei drugih
velikih ljudi meu oveanstvom moe tako snano meditirati da mogu nastati slini doivljaji,
premda manje ivopisni.
Iako nita detaljnije nisam rekao o tim opservacijama, pitao sam Rudolfa tajnera: Da li je
stvarno mogue, jednostavno meditirajui na rei Hrista, doi do take da se ita moe rei o
Njegovom stvarnom izgledu? I kako mislite da je On izgledao? dolo je mirno pitanje. Kada
sam poeo da govorim neke stvari, Rudolf tajner je preuzeo moj opis i vodio ga mogu samo
rei do jasnoe. To je bila ista slika koju je kasnije dao u svojim predavanjima: elo drugaije
od onog kakvo je kod modernih mislilaca, ve onakvo na kome je ispisano potovanje za duboke
misterije postojanja; oi koje nisu gledale u ljude tek posmatrajui ih, ve prodirui u njihovo
samo bie u vatri samortvovanja; usta Kada sam ih po prvi puta video imao sam ovaj utisak:

26

ova usta nisu nikada uzela hranu, ve proglaavale boanske istine iz venosti. U zaprepaenju
sam pitao: Da, ali ako znate kako je Hrist zaista izgledao, zar ne bi trebalo napraviti tu Njegovu
sliku na neki nain pristupanu oveanstvu? Da, zaista, bio je njegov odgovor. I zato sam
rekao umetniku u Dornahu da napravi model Hrista prema mojim uputstvima.
U tom trenutku sam odluio da e moje sledee slobodno vreme biti provedeno u Dornahu da
bih omoguio da taj model Hrista deluje na mene na dohvatu ruke. Jo nisam razmiljao da se
pridruim Antroposofskom drutvu. Rudolf tajner mi nikada nije dao ni najmanju aluziju u tom
smeru. Dao mi je stalnu neogranienu slobodu gosta. Ali je, takoe, znao da se ne uzdravam od
toga iz trivijalnih pobuda.
*****
Sredinom leta, godine 1915., s grmljavinom topova koja je odjekivala iz susednog Alzasa i
reflektorima koji su nou arali nad okolinom, stajao sam pred likom Hrista u Dornahu. U to
vreme postojalo je samo pola figure u plastelinu koju je izvajao sam Rudolf tajner. Rekao je
umetniku koji je tamo radio da mi dopusti pristup u studio u bilo koje vreme, i da me pusti da
tiho sedim ispred modela. Iskoristio sam to doputenje u meri u kojoj sam mislio da nee ometati
umetniki rad. I tako sam mogao da uronim u evanelja s tom figurom Hrista ispred mene. as
sam poredio model sa evaneljima a as evanelja sa modelom. Postojala je takoe mogunost
razgovora s Rudolfom tajnerom o figuri. Ali tip uopte ne smatram semitskim, gospodine
doktore, rekao sam mu. Dakle, deo oko usta i brada su semitski. Gornji deo glave je arijski,
bio je njegov odgovor. Znai emberlen i ostali su u pravu kada kau da kod Hrista postoje
arijski elementi? Sigurno. Oba elementa su prisutna. Ono to je dr tajner rekao na
predavanjima, naime, da su u dalekoj prolosti izale dve struje naroda, od kojih je jedna naena
kod vie arijskih naroda, koji su bili predodreeni da otkrivenja boanskog trae uglavnom u
spoljanjem svetu, a druga u vie junim, semitskim narodima koji su traili boansko u svetu
unutarnjeg bia, dok konano obe struje nisu ujedinjene u hrianstvu sve je to bilo impresivno
izraeno u glavi ove statue. Ve due vreme sam prouavao ovaj model, rekao sam, i mogu
dobro zamisliti da je to ono kako je Hrist iz evanelja izgledao. Ali ima neto to nedostaje:
element dobrote. Tu ste sasvim u pravu, dr tajner je odgovorio. Pokuao sam uhvatiti
Njegov izraz u trenutku iskuenja. Ali ne moe se dobiti da statua oslikava element dobrote,
poto oi jo nisu prisutne. Zato sam je pokuao izraziti u pokretu podignute leve ruke. Ako je
uspeno, trebalo bi da pomogne ljudima da shvate da se pod uticajem te dobrote Lucifer
dobrovoljno baca u dubine. A zatim je dr tajner govorio o tome koliko ga je napora kotalo
doi do zakljuka da ak i Hrist od Mikelanela ima neto luciferskog i da nova prezentacija
Hrista mora da se usudi da mnogo blie odgovori realnosti koju otkriva duh.
Jedan groteskni dogaaj moe da otkrije drugu stranu Rudolfa tajnera. Jednog dana u
Dornahu posetio me pronicljiv vajcarski teolog, koji je takoe pokazao interes za antroposofiju i
imao elju da razgovara sa Rudolfom tajnerom. Moe da doe sa vama u studio i njemu u
takoe pokazati model. Kada nas je Rudolf tajner primio i kada je skinut ovoj sa kalupa, novi
gost, posle trenutka tiine, poeo je da govori: Vidim slinost s nemakim prestolonaslednikom, rekao je utivo. Nebesa otvorite se! Promislio sam. Kako e dr tajner to primiti? S
ravnodunou i strpljenjem koja je dirala u srce, rekao je: O zaista! Tako mislite? Gde vidite
slinost? Na sasvim miran i prijateljski nain razgovor se nastavio do svog prirodnog zavretka.
U takvim trenucima, kada je izgledalo da dalji razgovor ne bi imao svrhe, Rudolf tajner je
mogao staviti na sebe neto kao plat. Spolja, njegova ljubazna prisutnost je bila tu, ali njegovo

27

pravo bie je ivelo na skrivenim mestima u koja se nije moglo ui. Teolog je sigurno mislio da
e tim poreenjem rei neto to e se Nemcima svideti. Nisam nikada govorio sa dr tajnerom o
tome ta se dogodilo. Ali me on, sa svoje strane, nikada ponovo nije pitao o njemu.
Bilo je predivno moi kontemplirati Hrista tako objektivno i duhovno u drutvu Rudolfa
tajnera. Odreena udnovatost koju sam, u poetku, oseao u vezi statue Hrista, morala je da
bude prevladana. Ali tada se sve jasnije poinje shvatati da je jednostavno bilo nemogue imati
bilo koji drugaiji koncept Hrista. U svojoj uzvienoj istoti ova forma je bila daleko superiornija
od svih ostalih. Odjednom sam se prisetio moje este elje: kada bi samo znao kako je Hrist
stvarno izgledao! To bi sigurno stvorilo jai utisak o Njegovom svetu. Zato nam je to
uskraeno? Jo jedna elja koju su aneli uli. Kada pomislim kako sam se borio sa reima
Hrista, iskustvo u Dornahu izgledalo mi je kao predivna i istinita nagrada za mnogo tihog
napora. I kada sam mislio o sadanjem dobu: zar je bilo bez znaaja da je lik Hrista doao upravo
u ovo vreme? Zar u mojoj elji za slikom Hrista nije bilo neto od enji generacije koja voli i
posebno je nadarena za razumevanje vidljivog sveta generacije koja trai i dosee punu i
potpunu zrelost? Zar u iskustvu u Dornahu nije vrsta ispunjenja udnji doba u kojem ljudi trae
duh i sada duh mogu razumeti na nov nain uprkos njihovoj materijalnoj egzistenciji? Zar ovde
nije element obeanja: Doi u ponovo i prebivau s vama? Pred tom bistom Hrista u Dornahu
moja dugogodinja potraga dobila je pomo koju je antroposofija mogla da ponudi.
Razgovori koje sam vodio sa dr tajnerom u Dornahu u to vreme su, naravno, bili i o sasvim
drugim stvarima pre svega, na primer, o Svetskom ratu. Moe li se zaista znati kako e Rat da
se zavri? pitao sam. To bi bilo mogue, bio je njegov odgovor. Ali tada bi trebalo da se
potpuno povuemo iz uestvovanja u dogaajima. Ne bi ilo da se istrae te stvari okultnim
sredstvima i zatim se dopusti da tako steeno znanje oboji vlastite akcije. S panjom s kojom je
uvek radio ovakve stvari na papiru je nacrtao kartu. Belgija i severna obala Francuske obeleene
su kao podruja pod engleskim uticajem, takoe i istoni deo Mediterana i Bosfor. Kau da se
sada bore za Rusiju, ali to je, naravno, iluzija. Nemaka je odseena na Istoku i liena Alzasa i
Lorene na Zapadu. To je manje-vie karta Evrope kakva u stvari postaje posle Rata, osim to su
Nemaka i Nemaka-Austrija bile spojene. Mogu dokazati da je ova karta postojala u Engleskoj
u ranim devedesetim. Moe biti jo starija, ali u to nisam jo iao. To je ono to e se dogoditi
ako se stvari okrenu onako kako ele neprijatelji Nemake. Ipak, moj utisak je bio da je tada
Rudolf tajner anticipirao povoljniji zavretak rata za Njemaku. Kada je rat zavrio jednom mi
je rekao: Stvari se nisu morale okrenuti kao to jesu. Ali ono kako je prolo bilo je, ipak,
neizbeno. est meseci posle naeg razgovora u Dornahu, otprilike u martu 1916., pitao sam dr
tajnera o mnogim proroanstvima koje krue okolo. Pralja generala u Minhenu opet je
predviala mir u mesecu maju. Da, ti ljudi vide neto, rekao je. Duhovni uslovi su takvi da je
mir zaista mogu tokom sledeih nekoliko meseci. Ali oni ne vide suprotstavljene uticaje koji su
na delu. Zato se njihova proroanstva ne ostvaruju.
Razgovori u Dornahu su se takoe bavili mnogim sasvim linim stvarima. Ponovo mi je
Rudolf tajner rekao neto zapanjujue tano o meni. Zaista je predivno da to moete videti!
provalilo je iz mene. Rei su izgovorene u impulsu trenutka, ali u isto vreme bio sam sasvim
svestan elje da vidim kako e reagovati na ovakvu primedbu. Predivno? rekao je, s
ljubaznou a ipak nepogreivim odbijanjem. Ne bi tako trebalo da mislite o tome. Neko moe
ili ne moe videti takve stvari. Ali da znam ta hrianstvu treba danas da, to je milost. Ceo
impuls due sadran u tim reima pokazao se tako jednostavno, tako slobodno i sa takvom
prirodnom sigurnou da nisam mogao zamisliti nita lepe. Scene kao to je ova e pomoi
ljudima da osete kakve su izvanredne sposobnosti Rudolfa tajnera i kako ga njegova ljudska

28

jednostavnost ponovo vraa na Zemlju. Mogla je postojati unutarnja povezanost izmeu ovih
primedbi i injenice da je tokom istog razgovora rekao: Kada neko dublje pogleda u neije
unutarnje bie, otkriva stvari o kojima ne voli da govori. Ton s kojim je rekao posebno nekoliko
poslednjih rei, bi nekog ko je sluao okrenuo u pravednog i poniznog oveka. Ni traga
sentimentalnosti ni skrivenog samozadovoljstva. ovek u prisutnosti Boga moglo bi se rei.
Tu je bio ovek koji gleda u sopstveno bie u jasnom svetlu svesti, bez gubljenja oseaja sebe.
Ovakva scena utelovljava sve to ini protestantizam velikim: samospoznaja i doivljaj milosti.
Ali te stvari su bile samo osnovni smisao, otkrivajui moan ivot punog otkrivenja. Nije to bilo
zato jer sam sedeo pred njim kao protestantski teolog da je Rudolf tajner rekao stvari koje mi se
sviaju. U samim dubinama njegove svesti oseao je svoju misiju da bude na usluzi hrianstvu i
to je oseao kao milost. Ali s njegovom dubokom poniznou nije to govorio ee nego to je
apsolutno nuno.
Da li ste uvek mislili o Hristu kao to mislite danas, ak i u vaim naunim danima? pitao
sam ga. Seam se da sam u razgovoru sredinom mojih dvadesetih ovako govorio o Hristu,
odgovorio je. Ali je onda naravno to privremeno palo u pozadinu. Morao sam da proem kroz
sve ostale faze. To je bila karmika nunost. Zato ste uprkos svemu to ste znali u tim ranijim
godinama, utali o okultnim stvarima do vaih etrdesetih godina? pitao sam. Morao sam prvo
da stvorim odreeni poloaj za sebe u svetu. Ljudi danas mogu rei da su moji spisi ludi, ali moj
raniji rad je takoe tu i ne mogu ga potpuno ignorisati. I, nadalje, morao sam dovesti stvari do
odreene jasnoe u meni, do take gde sam im mogao dati oblik, pre nego je o njima bilo
mogue govoriti. To nije bilo tako lako. I zatim iskreno priznajem zahteva hrabrost otvoreno
govoriti o ovim stvarima. Morao sam prvo da steknem tu hrabrost.
Da li zaista mislite da e antroposofija uspeti da postane vie od jakog impulsa nae civilizacije? Mislite li da se zaista moe probiti kao nova kultura? Postao je izuzetno ozbiljan. Ako
oveanstvo ne prihvati ono to se sada nudi, morae da eka sledeih sto godina, rekao je.
Izgledao je duboko dirnut. To nije bila samo emocija, ve neto poput grmljavine presude. Nije
rekao nita vie. Nikada pre niti kasnije nisam video kako dua cele epohe moe podrhtavati u
jednom oveku.
*****
Na prelazu izmeu 1915-16 stigao je iz Berlina upit da li bih hteo da budem predloen za
Novu crkvu. Ali zar nisam pozvan tamo pod pogrenim pretpostavkama? Napisao sam: Ja
nisam ovek na koga mislite. Poslednjih godina sam bio u bliskom kontaktu sa antroposofskim
pokretom; i premda neu rei da propovedam nepatvorenu antroposofiju, ve hrianstvo, kako
e propovedi poslate uz ovo pokazati, eleo bih da zadrim punu slobodu da se otvoreno
izjasnim na strani antroposofije, na primer, slobodu da postanem lan Antroposofskog drutva. Ja
sam, u svakom sluaju, uveren da bi u doba koje sada svie bilo jako dobro ako bi svetenik koji
razmilja u antroposofskom smeru imao propovedaonicu u Berlinu. Ali poto vi verovatno
mislite drugaije, moram iskreno izloiti stav. Odgovor je bio: Doite takvi kakvi ste.
Mislim da je vano to naglasiti. Kasnije, kada su mi ljudi govorili da odobravaju ranijeg dr
Ritelmajera ali ne i onog kasnijeg, nisu znali da od godine 1912. nesvesno uestvuju u
antroposofiji. Ne toliko u podrobnim iskazima koliko u unutarnjoj sigurnosti s kojom se govorilo
o viem svetu, u poveanoj snazi koja dolazi iz unutarnjeg izvora pomoi, u novom odnosu
prema Hristu antroposofija je bila tu.

29

Sada sam prvi put bio suoen sa pitanjem da li bi trebalo da se pridruim Antroposofskom
drutvu. Jedna stvar je bila sigurna: ako se sada ne pridruim, ve kasnije, moje lanstvo bi u
velikoj meri izgledalo kao konverzija, moda ak i krenje vere za birae i zajednicu. Ako je
pridruivanje ukljuivalo bilo kakvo dogmatsko prihvatanje i jednog jedinog rezultata duhovne
nauke, za mene bi bilo nemogue preduzeti taj korak. Ve sam se dovoljno ustro borio za moju
slobodu protiv dogmatizma u Crkvi. Ali, kako je kasnije novo ureenje Antroposofskog drutva
na Boi, 1923., jasno pokazalo, lanstvo je jednostavno ukljuivalo priznavanje prava na
postojanje i vanost duhovnonaunih istraivanja, i bilo je ujedinjenje s onima koji su hteli to da
slede u smeru koji je naznaio Rudolf tajner. Nije se trailo da neko prihvati istine duhovne
nauke ve jednostavno da ih uzme ozbiljno i sam na njima radi. in priznanja samog Rudolfa
tajnera, meutim, izgledao mi je kao ista dunost prema istini i pristojnosti, s obzirom na
nerazumevanje i klevetanje koji su bili njegov usud.
*****
Sada je postojao poseban povod da moj ceo odnos s antroposofijom stavim na probu i doem
do konanog zakljuka.
Kako se stvarno moe otkriti da li je skup novog duhovnog uenja kao to je ovo, sa svim
svojim tvrdnjama, zaista zasnovan na istini ili je to kolosalna greka? To je bilo pitanje. Ja sam
lino oseao da je prirodno bilo formirati to je mogue taniji sud o oveku koji je znanje
donosio. Nisam doputao da mi promakne ni jedna jedina mogunost za prosuivanje Rudolfa
tajnera kao oveka. U ivotu sam imao privilegiju da doem u kontakt sa mnogim izuzetnim
osobama i, kao svetenik, sa sudbinama i karakterima veoma mnogo ljudskih bia. Dobra osnova
za procenu vrednosti oveka je, dakle, bila tu.
Izgledalo mi je vrlo verovatno da ako je bila prisutna tendencija prema fantaziji i
samoobmani u oveku s obzirom na oblast natulnog, neizbeno se mora pokazati u nekoj taki u
uobiajenom optenju i u kontaktu sa stvarima praktinog ivota. Inae bi trebalo da
pretpostavimo postojanje ili retke i neverovatne dvojnosti, u obliku koji se ne moe nai niti u
najsuptilnijim sluajevima mentalne bolesti, ili dijabolike nevaljalosti. Koliko je veliko bilo
moje zaprepaenje kada sam video sve vie dokaza sigurnosti i jasnoe s kojom je Rudolf
tajner opaao i savladavao najtrivijalnije pojedinosti ivota. Njegovo poznavanje ljudske
prirode je bilo jednostavno zadivljujue. Do sada, kako se odvijalo moje iskustvo, jedini oseaj u
kojem je mogao biti obmanut, bio je to je vie nade polagao u ljude nego to su oni posle
ispunili. Dr tajner se obraao najboljem u drugim ljudima, a odgovor je preesto dolazio od
onog manje vrednog u njima. Imao je da dodeli mone zadatke, ali ne i ljude kojima bi ih mogao
poveriti. Tako je birao najbolje koje je mogao nai, nadajui se od njih najboljem i zatim se
verovatno mogao oseati vrlo umereno zadovoljan. Ali to nije bila greka u prosuivanju
Rudolfa tajnera; to je bila greka drugih.
U jednu sam stvar takoe bio uveren: ako postoji bilo kakav trag unutarnjeg samovelianja i
volje za moi kod oveka, to ne moe ostati stalno skriveno tokom uobiajenog razgovora. esto
sam imao razbijene iluzije kada izvanredan ovek dopusti tatini da konano proviri kroz neku
pukotinu njegove proroke mantije i napokon se suoi sa ambisom u reima, ili aluziji ili
prizvuku koji se izmigoljio u odnosu na sebe. Ni jednom nisam doiveo ni najmanji trag toga
kod Rudolfa tajnera. Zna se, naravno, da se danas ovo govorei samo rizikuje da se bude
optuen za bolesne hvalospeve ili slepilo. Ipak, istina je da su se nove ideje i koncepcije svih
ljudskih vrlina pojavile kada je neko stvarno video Rudolfa tajnera. Jer nikada se nije pravio

30

vaan, ak i u najlinijem i intimnom razgovoru. Upravo suprotno, prikrivao je sebe onde gde bi
ga mogli veliati, i inilo se kao da eli da drugi sami saznaju ta on predstavlja za njih.
Izrastao bi novi koncept istine kada bi neko video paljivu preciznost sa kojom je odgovarao
promislivi svaku re i ton, ali bez traga diplomatije, s dobrom voljom za beznaajne ljude koji
nisu mogli da se uzdignu do bilo ega veeg, ali takoe bez pokroviteljske ljubaznosti. Nisam
znao za sluaj gde ga je pogled na spoljnu dobit spreio da ne kae golu istinu i napravi neto to
je moglo da bude neugodno. Ljudi koji su igrali ulogu u svetskim poslovima i mogli mu biti
korisni uzaludno su ekali da im pristupi ili se smesti do njih u centar panje. Kada sam jednom
sa aljenjem video da je ignorisao oveka koji je mogao biti koristan, rekao je kratko i
nedvosmisleno: Ne elim da pridobijem ni jednog oveka.
Divljenje ena pokvari gotovo svakog popularnog govornika. To dovodi do lane
priguenosti u govoru i pogrene nijanse u proceni neije snage. Stav Rudolfa tajnera prema
njegovim potovateljima bio je vredan najveeg potovanja. To je samo po sebi bila istota. On
nije stao na kraj divljenju, jer je znao da je potovanje plodno tlo za mnogo toga to je plemenito.
Takoe je bio potpuno osloboen tvrdoe, ali ako bi je postao svestan ne bi, s njegove strane,
pretrpeo plaljivu priguenost nezdrave emocije. to se njega ticalo, sredio je da oko sebe ima
ljude koji ga potuju ali o njemu ne govore ushieno.
I tako bih mogao nastaviti, na toliko mnogo stranica. No, nekima to nije potrebno a drugi to
ne bi podnosili. Za sada je dovoljno rei da je utisak Rudolfa tajnera kao oveka bio takav da je
poverenje u njegovom sluaju moglo jedino rasti to ga se vie upoznavalo. U mnogim
pogledima bio mi je stran, ovek sasvim razliitog poretka. Ali ba iz tog razloga oseao sam se
osloboen i siguran u moj sud.
Nezavisno od linosti Rudolfa tajnera i poverenja u nju, neko bi pokuao biti naisto s
antroposofijom postavljajui se u skladu sa dr tajnerovim vidovitim sposobnostima u linim
sluajevima. Sve skupa nije moglo lako spojiti oseaj mere koji je duan drugome, mogue
velikom oveku, s opravdanom eljom za znanjem i neumanjenim naunim smislom. Rudolf
tajner nikada nije izgledao nesklon mom stavu i ni jednom ga nije, bilo direktno ili indirektno,
odbacio ili korigovao. Oigledno je sasvim nemogue sve rei, ali ovoliko je moglo biti reeno.
Sve sumnje u odnosu na istinu o njegovim viim sposobnostima su sve vie iskljuivane onim
to sam doivljavao kako su godine prolazile. To, naravno, nije dokaz kategorike tanosti, niti
to izostavlja nunost testiranja svakog novog dela znanja, ali oznaava da neiji odnos prema
istinama duhovne nauke nije onakav kakav je bio na stepenu kada je postavljao prva elementarna
pitanja. Moja polagano rastua vera u njegove vidovite sposobnosti nije nikada bila potresena
toliko da je to bilo vie od nevanog sluaja.
Dalja borba s antroposofijom i zaista i najvea sastojala se u pokuaju da sam dobijem
rezultate pomou njegovih metoda. Antroposofski pokret je stalno predmet zamerki: Meu
vama ima samo jedan ovek koji vidi sve te stvari. Bar su to govorili ljudi koji su prevazili
primitivne primedbe da to nije nita osim provakani gnosticizam. Pokaite nam vie vidovitih
koji se slau jedni s drugima. Tada emo o tome moi vie da kaemo! Ovu vrstu govora mogu
uzeti jedino kao izbegavanje pravog istraivanja. Naravno da postoji samo jedan koji sve te
stvari vidi. I meu onima koje sam poznavao, nema nikog ije bi se sposobnosti mogle na
trenutak uporediti s onim Rudolfa tajnera. Ali, ipak, da li je tako neobino i neverovatno u
svetskoj istoriji da jedan ovek bude toliko ispred svih drugih? Zar to nije bio Aristotel, Sv.
Augustin, Gete? Veliki ovek ne sme da bude odbaen samo zato jer stoji sam. injenica da niko
ne tvrdi da je video ono to je video Rudolf tajner je, u stvari, dokaz koliko malo sugestija igra
ulogu u antroposofiji. Sluaj je, meutim, da ima mnogo antroposofa koji iz stvarnog iskustva

31

znaju poetne elemente stvari o kojima Rudolf tajner govori, i ja se i sam sada ubrajam u njih.
Slabi poeci individualnog znanja su bili tu u odnosu na gotovo svaku oblast o kojoj je govorio.
Ali svaki korak napred prema sopstvenom znanju ini se za slobodu. Od slobode koju sam ve
sam stekao, mogao sam posmatrati Rudolfa tajnera. Ali ko je bio tamo ko mi moe rei ta se
dogaa na kasnijim stupnjevima onoga to sam poznajem kao rudimente: vii lanovi ovekovog
bia, Imaginacija, Inspiracija, Intuicija, nebeske hijerarhije? Nauka zasigurno ne. Niti ne nazire
ove stvari. Indijska uenja dolaze bilo preko filologa, koji nemaju iskustva u ovoj oblasti, ili
preko teosofa, koji ih daju u obliku previe udaljenom od sadanje svesti. I tako je bio jedino
Rudolf tajner. Svaka od njegovih izjava mogla se povezati sa poetkom sopstvene spoznaje i
tako staviti na probu.
Drugi napor u vezi antroposofije bio je da sam pokuao da otkrijem njene uinke u stvarnom
ivotu. Na isto hipotetian nain pokuao sam da ivim pod pretpostavkom da bi mogla biti u
pravu. Na taj nain se ulazi u oblast ivog duha umesto odugovlaenja u apstrakciji. Konano,
neko ne bi trebalo da usvoji nita to mu ne slui ili radije neko to radi jedino na nain na koji
izgleda da se uklapa. Ali onda uinak antroposofije na zdravlje je prilino jasan. Po prvi put se
ima utisak da je tu bio pravi odnos izmeu Duha i Prirode. Postaje se zdrav u pravom smislu,
po prvi put shvatajui krajnje siromatvo neduhovnog materijalizma koji je zgrabio ak i
hrianstvo. I postaje se zaista ovek. Jer ovek jedino moe uistinu iveti ako se osea kao
graanin dva sveta. Kada ima veliki nadsvet iznad sebe svet kojeg moe postati lan s
njegovim sopstvenim posebnim zadatkom tada i jedino tada postaje potpuno svestan
dostojanstva ovetva.
Konani napor u vezi antroposofije se sastojao u proveri na sudu aktuelnosti i misli, sveg
ostalog znanja i intelekta koji je inae na raspolaganju, uporeujui antroposofiju s drugim
spoznatljivim stvarnostima i druge spoznatljive stvarnosti sa antroposofijom. I onda se uvek
inilo da je, u poetku, neko uzeo antroposofiju previe apstraktno ili na previe grub nain, ili
da je iveo u svetu realnosti punom predrasuda. Nije nam namera da ovde detaljno govorimo o
svim stazama na koje je trebalo kroiti. Idem li predaleko ako proglasim da ni jedan od
protivnika nije podneo ni desetinu bola koju sam ja sa antroposofijom pre nego sam se pridruio
Pokretu?
Stvarno istraivanje od strane protivnika onakvo kakvo je je sramno amatersko, puno
predrasuda i strahova. Izgleda da ljudi uvek zamiljaju da moraju prihvatiti ta vidovnjak govori,
bez ispitivanja. Oni koji se nisu potpuno reili praznoverja nee joj ak moi doi ni blizu. Ne
prihvatiti nita, ali takoe i ne odbaciti nita to nije stavljeno na probu, pustiti da stvari odstoje,
bez obzira na njihovu meru verovatnosti, priznati slobodne hipoteze u odnosu na oblasti o kojima
ostali nemaju nita da kau i zatim mirno ekati ta e se pojaviti iz ivota i misli ako bi ljudi
doli do toga da usvoje ovaj stav, mogunost krajnje jasnoe bi bila tu. I bitka antroposofije bi,
verujem, bila dobijena.
U svakom sluaju tada sam prvi puta video ta koncepcija sveta zaista znai. Sigurno niko
u njihovom smislu ne bi uzeo slepi naturalizam Ernsta Hekela ili aneminu duhovnost Rudolfa
Ojkena (Euckena), kao koncepciju sveta? ak i u estetskom smislu, ogromna slika sveta koja
ukljuuje oblasti duha i materije koju iznosi antroposofija je zapanjujua. ovek koji neto zna o
duhovnoj istoriji oveanstva morae da se upita: kada i gde je oveanstvo ikada doivelo neto
ovakvo? Aristotel, Toma Akvinski ali ovde je bilo neto vie, neto zaista kao sublimirana unija
obojice. istota duha, mnogobrojne potvrde u stvarnom ivotu, osvetljavajue objanjenje
stotina detalja, velianstveno uzajamno podudaranje delova, zdrav nain na koji je dato mesto
svetu prirode i njegova priroena veza sa svetom duha, iva punoa duha kao stvaraoca

32

prirodnog sveta kada neko sve to razmotri i podvrgne testu ivota, tu je zaista bila koncepcija
sveta s kojom se zaista moglo iveti! Moja sopstvena elja je bila da se drim onoga to sam
znao o Hristu u mom unutarnjem biu i da sve drugo gledam kao sporedno. Ali moje hrianstvo
je moglo iveti i disati u ovoj koncepciji sveta, ak iako sam ga jo prihvatao samo kao hipotezu.
Zaista se uvealo u jasnoi i snazi. To je bio vie ili manje moje raspoloenje kada sam se
suoio sa pitanjem da li bi trebalo postati lan Antroposofskog drutva.
Do tada mi niko nije rekao ni rei o toj temi, ponajmanje dr tajner. Mihael Bauer mi je na
poetku jednostavno rekao da u svemu mogu uestvovati bez vezivanja za Drutvo. Sada sam o
tome poeo sam govoriti Rudolfu tajneru. Rekao sam da sam ja sa moje strane sada spreman da
pristupim Drutvu; suzdrao bih se jedino ako bi on eleo da ima oveka izvan Drutva koji bi
bio potpora. Odgovorio je: Beznaajno je da li ete ui ili ostati napolju; napadae vas u
svakom sluaju. To je bilo sve to sam mu ikada rekao o toj stvari. To je tragedija u ljudskoj
istoriji da ovek u ijoj se neposrednoj blizini disao vazduh slobode koja treba da doe treba da
ivi u glavama veine savremenika kao krivac za zavoenje, arobnjak sa hipnotikom moi,
vrsta polumaga, polumistini arobni frula. Sigurno, mnogi meu njegovim sledbenicima su
osetili sopstveno unutarnje samopouzdanje uzdrmano neodoljivom superiornou snage Rudolfa
tajnera. Bilo je takoe previe lakog brbljanja o antroposofskim istinama i veliki deo slepog
sleenja voe antroposofije. Takva je tragedija koja ide uz veliinu, tragedija koja e uvek biti tu
kada se pojavi veliki ovek. Ali Rudolf tajner nije nikad propustio da objavi da mu se najvie
sviaju ljudi koji pred njim stoje u slobodi i samopouzdanju. ak ni samovolja nije da mu se u
celosti nije sviala, premda je nije mogao gledati kao svojstvo koje e pogodno promovisati stvar
antroposofije. Nain na koji je kombinovao preke potrebe s obzirom na linu slobodu uvek je
izazivao moje bezuslovno divljenje. Kada bi to bila stvar izbora, on bi uvek stavio slobodu
oveka ispred potreba cilja. Jer je na budui hram oveanstva gledao kao na izgubljen ako bi
bio sagraen na srednjovekovnim temeljima.
*****
Sredinom godine 1916. dao sam moju prvu jo uvek privremenu propoved u Berlinu.
Kada sam sledeeg dana posetio dr tajnera uo sam, na moje zaprepaenje, da je bio prisutan.
Rekao je vrlo ljubazno: Naravno uvek vidim neto posebno u takvim sluajevima. Muzika
orgulja na poetku u tome nije bilo niega. Kada ste poeli da govorite ljudi su bili ratrkani
pojedinci, ali tokom propovedi sve se spojilo i na kraju je bila jedna homogena eterika forma.
Bilo je stvarno predivno i drago mi je to sam je video. Trebalo bi da ee doem i vidim kakav
e biti dalji razvoj. Njegove rei sadravale su radost uestvovanja koje su otvarale dobre
izglede u odnosu na moj rad u Berlinu. Ali dr tajner nije mogao, ipak, da nastavi sa dolascima.
Vrlo brzo posle toga njegovi napori da dovede do duhovnog reenje svetske krize polagali su
nadljudske zahteve na njegovo vreme i energiju. I tako sam ga video samo dva puta, na
pogrebnim obredima koje sam, na njegov predlog, odrao za lanove Antroposofskog drutva.
Oba puta sam ga posle ispitivao, jer sam se pitao oko te eterike-forme. U oba sluaja je moj
utisak bio da nije mogue proizvesti mnogo unutarnjeg uinka na gomilu nepoznatih, lino
nezainteresovanih uesnika. Neto bi se moglo ostvariti reima u slavu umrlog u tim pogrebnim
govorima ali ne i preko stvarnih istina religije. Dr tajner je rekao u prvom sluaju: Nekoliko
izolovanih eterikih-formi se pojavilo meu zajednicom, ali nita vie od toga. Drugi put je
rekao: Ostvarili ste dobar kontakt sa stvarno oaloenima.

33

Osim ovoga teko da sam izmenio i re sa dr tajnerom o mom svetenikom pozivu. Sasvim
otvoreno sam hteo da iskujem sopstveni put i dopustim da antroposofski impulsi slobodno
deluju. Od samog poetka mog rada kao mladog teologa stalno sam bio iznutra siguran da me
bilo koji dan moe odvesti iz evangelistikog svetenstva i bio sam odluan da budem spreman
kada taj dan doe, ive i budne svesti. Ali s njegove strane, dr tajner nikada to nije iskoristio da
bi izvrio uticaj, ak ni indirektnom sugestijom, na koju bi moja tenja za slobodom snano
reagovala. Izgledalo je da me podrava u mojim metodama. esto sam ono to je rekao mogao
da primim u smislu ohrabrenja, na primer, kada je govorio o supstanci ili dobrim rezultatima
meditacije kod propovedi. Jednom prilikom mora da je bilo godine 1917. kada sam ga sreo
na putu za njegovo predavanje i pridruio mu se par koraka, rekao je: U mojoj ivotnoj misiji
moram se ograniiti na okultno inae neu uspeti. Va zadatak je religija. To takoe smatram
ohrabrenjem da nastavim mojim putem. Ali danas ako se osvrnem unatrag, znam da je to opet
bio trenutak kada je trebalo da pitam dalje.
*****
Prvo privatno predavanje koje sam uo od dr tajnera poto sam se preselio u Berlin, bilo je
na temu Hrista. Utisak koji je ostavilo bio je jedan od najivopisnijih iskustava u mom ivotu.
Rudolf tajner je stajao za govornicom u maloj, predivno ukraenoj prostoriji Antroposofskog
drutva u Gaisbergstrasse i govorio. Tada sam shvatio kako ovek u samoj prisutnosti Hrista
govori o Hristu. U reima je bilo neto vie od odanog potovanja. U slobodi i potovanju ovek
je traio Hrista ija je prisutnost bila sasvim blizu i u ijoj prisutnosti se samo njegovo bie
promenilo u utelovljenje plemenite molitve. U predavanju nije bilo nieg od stila propovedi ili
molitve. To je bilo duhovnonauno prenoenje injenica o viem svetu kako su se u istraivanju
same otkrivale i tada mogle biti iznesene sa savrenom slobodom. Jo je moniji bio utisak o
tome kako sama stvarna prisutnost dovodi oveka u raspoloenje oboavanja koje mu po prvi
put daje njegovo pravo dostojanstvo. Niti svetenik niti prorok, ve poznavalac stvarnosti koji je
stajao tu pred nama i dopustio da gledamo u tu stvarnost kroz njega. Samo je iskrivljena priroda
mogla propustiti da opazi da je ovde neko stajao u samom svetlu istine. ovek pred nama je
govorio o svetu u kojem je sam ivio. Stotine propovedi koje sam uo o Hristu i koje su mi
odlazile na um potpuno su izbledele. Mi govorimo o onome to znamo i svedoimo o onome to
smo videli. Nova objava Hrista je bila tu. Nova era Hrista je svanula jo u prvim blagim
zracima obeanog jutra. Smo predavanje je govorilo o tome govorilo bez i najmanjeg traga
sebinih enji za onim to tek treba da doe, jednostavno objavljujui ono to jeste i to bi sam
eleo da nam pokloni. Svako ko je bio svedok toga ne moe vie imati sumnji da je pred njim
stajao potpuno ovlaeni sluga Hrista.
*****
Sada su sledile dve zimske sezone 1916-17. i 1917-18. kada sam svaku nedelju mogao da
sluam predavanje dr tajnera, a ponekad dva, tri i etiri. Osim toga bilo je mogue s vremena na
vreme otii do njega s pitanjima, premda je obzir prema njemu i prema drugima zahtevao da se
te mogunosti ne iskoriste sebino. Ali posle gotovo svakog predavanja mogao sam na krae
vreme razgovarati s njim u zajednikoj prostoriji Antroposofskog drutva. Poto bi zadovoljio
ostale koji su propitivali i zavrio razgovore, obino bi doao i stajao ili seo na neko vreme,
avrljajui na prijateljski, ljudski nain u sada praznoj prostoriji. U tom vremenu se mogla

34

pojaviti najneposrednija ideja o njegovoj linosti. Sluao je sve sa najveim ljudskim

interesovanjem i komunicirao je na najhumaniji nain.
Ali povremeno su za mene ti asovi imali neto od potitenosti. Tu i tamo se jasno moglo
osetiti da bi dr tajner voleo jo neto da kae o sadraju predavanja. Ponekad bi, zaista, tako i
zapoeo. Ali esto je nedostajao brz i inteligentan odgovor na te primedbe. Neko se bojao da bi
ga neinteligentna re zabolela vie od tiine. Nije izgledalo mogue orijentisati se dovoljno brzo i
sigurno u novom svetu misli. I nije retkost da su ti pokuaji konverzacije bili bolno oskudni.
Oseala se tragina usamljenost velikog oveka a ipak mu se nije moglo pomoi. Dr tajner
nikada nije pokazao ni jedan znak razoarenja, i nosio se s takvom neumesnou s ljubaznim
strpljenjem. Moe se zamisliti kakav je uinak njegova ljubaznost imala kada je neko bio svestan
tih oseaja stida. Jednom prilikom, kada je objavio da tokom par sledeih meseci nee moi
odravati privatne razgovore, doao je odmah posle predavanja i rekao: Ono to sam upravo
rekao ne vai za intimne prijatelje. Toliko sam se postideo da sam samo mogao ostaviti utisak
da nisam uo. A onda je ponovio rei lagano naglaavajui, gledajui me paljivo dok nisam bio
sposoban da nagovestim da sam razumeo.
*****
Sada bi iz tih godina trebalo da budu ispriane odreene epizode vie opteg interesa, u
objektivnijem okviru.
Panja javnosti jo nije bila usmerena na dr tajnera. Napisao je dela od najveeg znaaja i
ona su itana u daleko irim krugovima nego to je to Antroposofsko drutvo. Ali ni jedan ovek
ija je re imala teinu u javnosti nije rekao ni re o njemu. Njegov rad je izgledao osuen na
smrt tiinom. Kristijan Morgentern (Christian Morgenstern), koji je, kao pesnik, iskreno i
nedvosmisleno javno priznao svoju privrenost Rudolfu tajneru, jo je bio slabo poznat i on je,
tavie, uivao pesniku slobodu da ga se ne uzima dovoljno ozbiljno u oblasti filosofije.
Zapravo je dr tajner namerno izbegao sav posao oko izdavakog reklamiranja. Nisu izdati
ogledni primerci, nije bilo pregleda, nisu izdate liste. Iskoristio je priliku da delo bude
prepoznato u svetu prema vlastitim zaslugama. ista iskrenost njegove spoznaje da je njegova
obaveza bila prema duhu i samo prema duhu, upravo je obrnuta od reklamnih metoda sa kojima
su ga protivnici optuivali. Kakve god greke da su napravili njegovi prijatelji tokom pokretanja
ideje trolanog drutvenog ureenja a hitne potrebe vremena tu mnogo objanjavaju sam
Rudolf tajner je bio nevin. Kao neko ko je imao direktno iskustvo, mogu rei da niko od njega
nije u duh verovao hrabrije i odlunije. Dokaz za suprotno jo treba izneti ako je zaista ikada
postojao.
Kod ovakvog stanja stvari bilo mi je jasno da treba podii glas da bi bilo ikakve nade da se
uje, u svakom sluaju od odreenih delova javnosti. Kakva korist od sve panje koju bi neko
uspeo da privue ako ne bi mogao da baci neku re na vagu na vanoj prekretnici duhovne
istorije oveka?
I tako, posle moje posete Dornahu 1915., napisao sam prvi lanak u asopisu, Christentum
und Gegenwart, iji sam bio jedan od osnivaa. lanak je nosio naslov Dornach und Elmau.
Dvadeset godina, od 1895. do 1915., sledio sam u duhu Johanesa Milera na putu njegove
sudbine. Pre nego ga je ijedna crkvena vlast ili teoloki fakultet uzeo ozbiljno, bio sam jedan od
onih koji su ga podravali. Ne poriem da sam u tim danima, i to dugo vremena, polagao u njega
vee nade nego to je on kasnije mogao da ispuni. Njegovo iskustvo vieg Ja u oveku,
njegova objava vie stvarnosti i organ pomou koja je mogla da se opaa, davao mi je

35

predoseaj da svie zora novog doba religije. Ali upravo zato to sam previe nade polagao u
Johanesa Milera bio sam toliko oprezan, u poetku, u odnosu prema Rudolfu tajneru. Posle
mog iskustva u Dornahu osetio sam impuls da idem do Johanesa Milera u Elmau da bi povukao
ivo uporeenje, pouzdane linije vodilje u duhu, i da razbistrim moje misli. Ali ovaj prvi lanak
o Johanesu Mileru i Rudolfu tajneru bio je zamiljen samo kao bruenje pera.
Magazin Kunstwart izgledao mi je kao pogodan kanal kojim bih doao do javnosti. Krai
napisi na temu religije obezbedili su mi izvesno pravo autorstva. Jedina stvar za koju sam mario
bila je da antroposofija jednog dana privue panju javnosti i bude uzeta ozbiljno. Dr tajner je
prvo uo za moju nameru kada sam ga pitao da li bi mu mogao unapred proitati lanak da bih
izbegao netanosti. Tokom itanja, s kojim se spremno saglasio, stalno sam ga pogledavao tako
da mi ne pobegne ni jedna naznaka oseaja. Seo je ispred mene sluajui s hladnom
nepristranou i izgledalo je da ne troi vie mentalnog napora i interesa nego je apsolutno
neophodno. lanak je zavravao slikom koja je trebalo da bude neodoljivi izazov za tvravu
utanja: . . . Kada je Nie (Nietzsche) izgubio svoje mentalne sposobnosti i iveo u Vajmaru, u
njegovu kuu je doao mladi ovek sa kojim se Nie vie nije mogao svesno upoznati. S
njegovim mirnim, iroko otvorenim oima Nie je mogao gledati kroz njega u prazninu. Prema
emu je gledao? Je li on bio u potrazi za svojim natovekom? Moda e kasnija generacija
govoriti o ovom sastanku kao o izvanrednom simbolu u ljudskoj istoriji.
Kada sam ovo proitao gledao sam to je paljivije mogue Rudolfa tajnera. Na moje
zaprepaenje, pitao je, gotovo sa znatieljom: I ko je bio mladi ovek? Pa vi sami, gospodine
doktore! Oh da, odgovorio je, ali to je bilo u Naumburgu, ne u Vajmaru. Za mene je bilo
izuzetno zanimljivo da vidim kako je geografska pogreka uinila da propusti da shvati da se to
sasvim oigledno odnosilo na njega, i kako je posle objanjenja priznao s takvom prirodnom
sigurnou istorijsku vanost s kojom ga je lanak obdario. Jedino ista nezainteresovanost i u
isto vreme savreno samopouzdanje mogli su uine takav stav moguim. Onaj ko sekundu za
sekundom uestvuje u ovakvim scenama, gledajui samu igru onih kapaka, moe sigurno rei
neto o tome ta je stvarno u oveku. To je bilo kao da je hor duhova aputao: ono to govori je
istina! I onaj od koga govori, on je takoe istina! S istom prirodnom jednostavnou i
slobodom s kojom je Rudolf tajner pristao da bude tako postavljen na istorijsku pozornicu,
preao je razgovor na druga pitanja. Na trenutak su njegove misli boravile na lanku kao celini.
Njegovo bledo lice, koje je esto odavalo utisak da u venama iza tamne koe tee bela krv,
razvedrilo se jedva primetnom senkom. Tada je rekao ozbiljno: lanak je postignue zaista je
postignue! Izazvae negodovanje. Ali sigurno nee biti prihvaen? Zapravo je bio prihvaen
od urednika magazina uz uslov da ceo poetak bude izbrisan. Ali ak i u tom unakaenom obliku
bio je, kako sam sluajno posle uo, sredstvo upoznavanja nekoliko ljudi sa antroposofijom.
Malo posle toga poeo sam da radim na lanku za Christliche Welt, asopis sa kojim sam
nastavio kontakt. Pitao sam dr tajnera da li bi ga mogao pitati odreene stvari iz njegovog
ivota kako bih bio dobro informisan. Da, jednom doite i rei u vam detaljno, bio je njegov
odgovor. Kada sam stigao rekao je: Smeta li vam da dovedem gospou tajner? I tako sam
ga mogao sluati due od sata, prekidajui ga pitanjima to je ree mogue. Sposobnost
vidovnjatva je ve bila probuena u najranijoj mladosti kada je postao svestan smrti roake pre
nego su stigle o tome vesti. Ali, napokon, njegova autobiografija je sada bila objavljena i
sadrala sve to je on sam eleo da prenese javnosti.
A za antroposofe postoji takoe spis Fragment iz mog ivota, koji govori manje-vie ono to
sam tada uo, jedino u intimnijim i linijim detaljima. Ono to je na mene ostavilo najvei utisak
je nain na koji govori o velikim uiteljima koje je sreo na njegovom putu. Ljudi izuzete

36

duhovnosti, potpuno nepoznati u javnom ivotu, bili su tamo u pravom trenutku, pomaui mu
da u kritinim godinama shvati i razvije njegove sposobnosti, stojei kao pokrovitelji na poetku
njegove ivotne misije. Rudolf tajner ne govori o tome, ali se ima utisak da su vrene duge
pripreme za ivot kao to je taj, da su u pravim trenucima poslati nuni pomagai, i da je sve
vodilo do poduhvata koji e se, mudrou ispunjenim znanjem, urezati u ljudsku istoriju. Spoljni
svet nije imao ni najmanjeg nagovetaja o tome. ivot voe oveanstva s uzvienom misijom
umetniko je delo u kojem aneli i ljudi sarauju. Bilo je predivno uti u takvim direktnim
detaljima o stvarnom postojanju takvih duhovnih voa oveanstva, bia koja zatiena
prikrivanjem vladaju iza vela ljudske istorije kao vidovnjaci i vodii. Oni koji se seaju
posredovanja onog zvanog Nepoznati u ivotu Jakoba Bemea (Jacob Boehme), pojave
Prijatelja Boga u ivotu Taulera, mogu da steknu ideju o stvarima o kojima je Rudolf tajner
govorio tom prilikom. Jedina je razlika bila da je ovde vostvo ovih uzvienih voa prema
velikoj zemaljskoj misiji bila svesnije i jasnije prepoznata. Premda udno zvui, kada neko
razmilja o svakodnevnom svetu, ne osea se nita neobino kada Rudolf tajner o tome govori.
Neu nikada zaboraviti izraz njegovog lica kada je za jednog od ove dvojice ljudi rekao: To je
bila najznaajnija linost! Njegove su oi izgledale ispunjene kontemplacijom o njemu. Bile su
ispunjene potovanjem jednog velikog znalca za drugog. Kasnije mi je priao da je jednom bio
iznenada spasen od Uitelja kada je bio na taki da neto uradi to bi znailo smrt. Na moje
pitanje da li je bilo koji od ta dva oveka jo iv i da li ga je ikada video, odgovorio je: Nema
potrebe. Oseao se sposoban da ustanovi duhovni kontakt bez spoljne prisutnosti. Jednom,
kasnije, neto me nagnalo da pitam: Gde su posveenici sada, kada je u pitanju ivotno delo
kao vae? Odgovorio je: Duhovne istine sada treba dosegnuti ljudskom milju. Da ste danas
sreli te posveenike ne biste mogli u njima nai bilo ta za ime tragate. Oni su svoje zadatke
imali vie u ranijim inkarnacijama. Danas miljenje oveka treba da bude produhovljeno. Zar
se ne oseate krajnje usamljeni u vaem zadatku? pitao sam, svestan distance koja ga je
odvajala od nas ostalih. Ne oseam se usamljeno, mirno je odgovorio. Toliko se moe rei iz
vremena tokom kojeg je bilo doputeno pogledati u pozadinu takvog ivota.
*****
Za moj lanak u Christliche Welt, Von der Theosophie Rudolf Steiners, dr tajner je
predloio dodavanje napomene zahvalnosti za Ludviga Lajstnera (Ludwig Laistner), koji je bio
na tragu slinih ideja. Kada se lanak pojavio rekao mi je: Ako bi postojala samo petorica koji
bi mogla da istupe perom kao to ste to vi uradili, napredovaemo! Postojala je radost u ovim
reima. Bio je zadovoljan uzdranim tonom lanka, koji od ljudi nije traio nita vie osim
ozbiljnog razmatranja i istraivanja. Ali video sam ga stvarno tunog kada se, u odgovoru na moj
lanak, tu pojavio jedan iz pera Johanesa Milera, u kojem je dao emotivno i hitno upozorenje u
vezi antroposofije. Napokon se u javnosti pojavilo neto u prilog antroposofiji, i sada dolazi
ovaj ovek i ponovo ponitava sve dobro! Napisau jo jedan lanak protiv njega, rekao sam.
Zar ete zaista? Nije se inilo da misli da bi mnogo dobra proizalo iz toga. Jedan kontra
lanak za drugim je apsolutno nezahvalna stvar. Niko vie nee ulaziti u to. To je takoe bio i
moj doivljaj u vezi tog lanka. Te nedelje su ostale u ivom seanju po nainu na koji me dr
tajner tretirao kao da sam napredovao u rangu. Njegovo odobravanje nije toliko bilo izraeno
reima koliko poverenjem. Sada kada ste tako dobro uradili sa lankom dajem vam doputenje
da koristite sopstvenu diskreciju i dovedete kog elite na moja privatna predavanja. Vie ne treba
da pitate za doputenje. I tako sam mogao poploati put do antroposofije brojnim prijateljima u

37

Berlinu ljudima kao to su Rudolf fon Koucki (Rudolf von Koschutzki), Emil Bok (Emil
Bock), Eberhard Kuras (Eberhard Kurras).
Drugi nisu mogli da nau dodirnu taku. Bio sam zaprepaen jasnoom s kojom bi dr
tajner video i izrazio to unapred. Ne mislim da e on doi. Njegov intelektualizam e ga
spreiti. Na moje zaprepaenje, na jednom od javnih predavanja, dr tajner je odjednom
spomenuo moj lanak u Christliche Welt koji je, kada sada gledam na to, izgledao izuzetno
skroman. Posle predavanja je doao do mene i rekao: Imate li neku primedbu to sam vas
pomenuo po imenu? Sada mora biti tako ako emo da radimo zajedno. ak i u jednostavnoj
stvari koja se podrazumevala i koja bi mi bila ast to se mene tie, traio je pristanak. Tokom
tog perioda napisao sam jo jedan lanak Maks Desoar (Max Dessoir) i Rudolf tajner. U
svojoj knjizi, Von Jenseits der Seele, berlinski uenjak je dodirnuo oblasti u kojima je Rudolf
tajner bio potpuno kod kue. lanak je bio napisan, ali nisam se mogao setiti ni jednog asopisa
koji bi ga prihvatio. Sada sam prvi put video koliko je vanosti dr tajner pridavao injenici da
antroposofija treba da bude predstavljena javnosti na pravi nain. Sa pronicljivim interesom je
pomenuo pola tuceta asopisa u kojima bi bila dobra stvar pisati o toj temi, pre svega Pruski
godinjak. Ali moj pokuaj tamo je mizerno zavrio. Reeno mi je da sam stavio previe
naglaska na razlike izmeu Maksa Desoara i Rudolfa tajnera. Javnost je bila vie
zainteresovana da zna gde se njih dvojica slau i, pre svega, ta um kakav je Desoar ima da kae
o Rudolfu tajneru!
Ako bi lanak prepravio u tom smislu bio bi rado prihvaen. Bezizgledno, dakle! lanak
je konano prihvaen i objavljen u Suddeutsche Monatshefte. Ali su zatim urednici zatvorili vrata
za tajnerovce. Isti ovek iji lanci nisu nikada ranije bili odbijeni sada odjednom nije bio
doputen, a kamoli upitan da kae ili pie o antroposofiji, o temi o kojoj bi, ipak, on bio
kvalifikovan. Nije mogue, tavie nije ni vano, dati detalje o svemu to se s time u vezi
dogaalo, ali bih naveo sledee karakteristino iskustvo: Fridrih Gogarten (Friedrich Gogarten)
koji je u to vreme bio pozdravljan kao novi prorok Nemake napisao je lanak o Rudolfu
tajneru u Frankfurter Zeitungu lanak kojem krajnje nedostaje razumevanja, prezrivo
destruktivnog tona. Moj odgovor je odbijen sa sledeom izjavom: Do sada smo mnogo puta
raspravljali problem tajnera i to emo i nastaviti, ali ne moemo se sloiti da se objanjava sa
stanovita koje je suprotno od nae ureivake politike. Naravno da smo tolerantni, ali ne
moemo dopustiti da naa tolerancija doe do take samoporicanja.
Poplava kontra lanaka je provalila sa sve veom snagom poto je ideja trolanog
drutvenog ureenja probudila strasti politikog i ekonomskog sveta protiv Rudolfa tajnera.
Osuda je bila bojkot, a zabrana je takoe vaila i za njegove prijatelje. Nevidljivi papa javnog
mnjenja je izdao svoj dekret.
Ovaj niz iskustava treba zavriti pominjanjem knjige Vom Lebenswerk Rudolf tajners.
Njegove rei, Da postoje samo petorica . . . proganjale su me. eleo sam da naem tu petoricu,
a ako je mogue i vie, slinog uma i ujedinim ih u zajedniku akciju za Rudolfa tajnera u
javnosti. Njegov ezdeseti roendan je dao spoljanju priliku za to. Jedan deo duga oveanstva
prema njemu tog dana bi trebalo da bude smanjen. Moj doprinos knjizi mogao je jedino da bude
diktiran tokom duge bolesti. U to vreme nisam znao da li u se oporaviti i u glavi sam prevrtao
dug koji sam imao prema oveanstvu, u sluaju da je dolo vreme da odem. I tako sam napisao
moj doivljaj Rudolfa tajnera kao vrstu oporuke. Sledei pasus iz pisma e pokazati kako je
primio ovaj dokaz odanosti. To je praktino jedini put da se knjiga meu nama pomenula:
. . . U ime antroposofskog pokreta dopustite mi da vam najsrdanije zahvalim na vaoj knjizi.
Ona je zasigurno zaokruena na nain koji se ocenjuje mudrim u krugovima u kojima bi mogla

38

imati nekog uticaja. I ako bi njen stvarni sadraj doao pred svet bez bilo kakve povezanosti sa
mnom, ne bi moglo a da ne donese neizmernu koliinu dobra. Ali tu nema pomoi Bogovi su
mi naloili da moram lino biti povezan sa svime to je uraeno kroz antroposofiju. I ne mogu
nita da radim drugaije nego to radim. U naem dobu, pravo priziva najljue neprijateljstvo.
Va esej o prosuivanjima koja sam izrazio tokom Rata nije mogao biti opravdaniji. Ipak njihov
uinak odzvanja u mnogim stvarima koje nai protivnici sada preduzimaju. Jedino to oni,
naravno, ne mogu to da kau. Oni esto moraju sebi da govore neto sasvim razliito od onog to
govore drugima.
I tako e biti s mnogim stvarima koje iznosi vaa knjiga. To e ozlovoljiti mnoge ljude, ali
vi ne smete dopustiti da vas to obeshrabri. Knjiga je iznikla iz napora da se formira ovaj
zakljuak: Kako treba moderan ovek teolokog obrazovanja i iskrenih religijskih oseaja da
razmilja o antroposofiji? I taj zakljuak progovara iz knjige. Takva je njena volja i namera, i ta
volja je opravdana. To je moj utisak onaj koji je evoluirao u vremenu koje nije bilo ba
pogodno jer otkada ste mi poslali knjigu, in na kojem sam vam vrlo zahvalan, morao sam
proi period napornog rada. Sve u antroposofskom pokretu je zaista tek na poetku i glavna briga
je da se to razvije. To se stalno nadvija nad mojom duom. Na primer, ono to sam mogao dati u
ciklusu predavanja lekarima koji se upravo zavrio to je sve tek na poetku. Ono to sam rekao
u tom ciklusu tek su poetni osnovi, a ono to bi kasnije trebalo da proizae je neto neizmerno
vee. Zadaci su tu, a vremena nedostaje za sve. To je samo objektivna izjava o tome kako stvari
stoje; ako ne moe, naravno, biti drugaije. Ako moje rei izgledaju kao tuan uzdah, taj utisak
ne bi bio taan. Kaem to jer stvari treba da budu uraene, ne da bih se alio da toliko toga nije
uraeno. Vi ste, dragi dr Ritelmajeru, dali vau knjigu svetu u vreme velikih linih tegoba. Ali
utoliko to se tie knjige, vaa bolest je stvarno bila donosilac slobodnog vremena, omoguivi
vam da to uradite ak i bolje nego to biste to u svakom sluaju mogli da uradite hrabro i
energino tokom perioda zdravlja koji bi bio preoptereen radom. I dakle, u ime Pokreta, ponovo
vam najtoplije zahvaljujem i srdano vas pozdravljam.
S ljubavlju va,
R. tajner.
Na radost onima koji su dali doprinos knjizi, dr tajner je tri godine kasnije na sastanku
rekao da je knjiga bila najjai gest koji je za sada nainjen u smeru upoznavanja javnosti sa
antroposofijom.
*****
Tokom svetskog rata Rudolf tajner je za mene bio predivno iskustvo. Niti jednom svih tih
godina nisam ga uo da daje privatno predavanje a da prethodno nije usmerio misli svojih
slualaca na one na bojnom polju i one koji su pali. Uvek bi izrekao dui stih, u kojem je bila
izraena snaga pomauih misli. Davao je meditacije te vrste za one koji se bore na bojnom
polju, one koji brinu za bolesne, one kod kue. I rei su bile bremenite unutarnjom, darujuom
snagom.
Njegova predavanja tokom prve godine rata su ve pomenuta. Kada sam ga pitao, u kasnijim
godinama rata, zato mu predavanja nisu vie onakva kakva su bila na poetku, odgovorio je:
Jer bi sada trebalo rei mnoge stvari koje se ne mogu rei. I tako je pokuao da pomogne na
druge naine. Unutarnje uestvovanje sa kojim je sledio dogaaje bilo je izuzetno ivo. S
vremena na vreme bi detaljno govorio o dogaajima na frontu na nain da bi se neko pitao da li

39

je to mogao sakupiti iz novina ili ih je mogao, daleko verovatnije, videti u direktnoj viziji.
Govorio je tako konkretno i s takvim ivim interesovanjem kao da je delio sve doivljaje onih na
frontu. Bio je toliko proet svetskom misijom duha Srednje Evrope i tako intenzivno eleo da
bude ispunjena, a ne samo da se brblja okolo. Voleo je svetsku misiju Nemake, ali to je bila
ljubav roena iz nade i brige. Tu je bio duh, ne samo entuzijazam. Niti je nepravedna ili ak
antagonistika re o drugim nacijama ikada izgovorena naravno da ne. Dr tajner nije bio
nacionalista u uskom smislu, niti je bio pacifist u povrnom smislu. S pravom je rekao da je doba
pacifizma doba Velikog rata. Inaugurisao je poetak budueg bratstva meu narodima, a u zemlji
u kojoj je Liga naroda odravala svoje sastanke iznikao je Geteanum graevina na kojoj su
tokom rada radili lanovi vie od dvadeset nacija.
Poetkom 1917., kada je Vudrou Vilson (Woodrow Wilson) lansirao svojih etrnaest taaka
svetu, za dr tajnera poinje novi period aktivnosti u vezi sa ratom. Re duha mora sada da
proizae iz Srednje Evrope. Ako se to ne dogodi podlei emo ovom Vilsonovom programu. To
ima mnogo jai uinak nego to to Nemaka shvata. . . . Srednja Evropa ne moe postojati pod
Vilsonovih etrnaest taaka. Ali im treba biti odgovoreno iz duha koji je pravi i istinski duh za
Srednju Evropu. Inae e dobiti bitku. Oko godinu dana kasnije, pre poslednje ofanzive, moj
prijatelj je uo da govori: Vilson e doneti veliku nesreu Srednjoj Evropi i nee postii nita
to eli da postigne. Sada kada je taj duh govorio na Zapadu, Rudolf tajner je mislio da bi i
duh na ovoj strani trebalo takoe da govori. U tome je video svoj poziv. Bilo je tada, poetkom
1917., da je jednom posle predavanja govorio o okultnim metodama koje su sa takvom snagom
bile koriene u zapadnim zemljama. Odgovorio sam: Ako je lani okultizam toliko aktivan u
sadanjem vremenu, zar pravi okultizam ne bi trebalo da moe neto da uradi u vezi toga? Da,
rekao je, i to je zato ja sada pokuavam neto da uradim. ta bi to trebalo da se dogodi?
pitao sam. Dve stvari. Prvo, publikacija jasne i dokumentirane izjave o tome ta se dogaalo pri
izbijanju rata sat po sat. Betmanova (Bethmann) deklaracija uopte nije od koristi. Neko to
moe verovati ili ne. Ali ako se sve to se dogaalo kae bez zadrke, svet e videti da Nemaka
nije tako podmukla i mnogo je manje treba kriviti nego to ljudi misle. Ali to je samo jedna
strana. Treba neto rei o buduem reimu u Srednjoj Evropi koji stvarno odgovara istorijskom
poloaju i u kojem bi bilo mogue iveti. Rekao je da ako bi to bilo uraeno, videli bi dravnike
Antante da, slubeno malo govorei, odmah poinju da menjaju taktiku. Shvatili bi postojanje
duhovne snage u Nemakoj ne toliko slabe da se moe zanemariti, i plaili bi se da bi njihovi
vlastiti ljudi mogli obratiti panju na ono to se dogaa i eleli bi to i za sebe takoe. Sada treba
delovati odluno i na irem nivou. Narod Austrije bi tada sebi rekao: Ako to zaista moemo
sprovesti sami, nemamo interesa u savezu s Rusijom. Radnika klasa u Nemakoj bi takoe
mogla povratiti poverenje u dravu koja ide napred sa pravom vrstom slobode. I meu narodima
Antante, javio bi se oseaj: bili smo u zabludi. Ovde u Srednjoj Evropi u stvari govori dolazee
doba. Moramo s tim da se pomirimo. Jedino je tako postojala bilo kakva mogunost poeljnog
ishoda rata.
Kratko posle toga dr tajner mi je dao kopiju rukopisa koji je pokuavao da predstavi
vodeim dravnicima u Nemakoj i Austriji posredstvom prijatelja. Nita nije bilo udaljenije od
njega od line ambicije. Ali da li je imao pravo da ostane tih ako je znao kako da pomogne?
Kada sam ga pitao ta bih ja tu mogao da uradim, odgovorio je: lanci sada vie ne koriste;
jedino to se moe uiniti je doi do oveka na vrhu. Treba biti budan na mogunosti koje se u
tom smeru mogu ponuditi. Zajedno sa drugim antroposofima u to vreme, i posebno kasnije,
napisao sam pismo vodeim ljudima molei ih da stvari shvate ozbiljno. Ali avaj! sve je bilo
uzalud. esto sam viao Rudolfa tajnera kako se iscrpljen vraa iz razgovora sa vodeim

40

ljudima. Jedan od njih mu je rekao: Moda ste u pravu, ali ja nisam va ovek. Vi morate
biti taj ovek, jer vi imate poloaj, bio je odgovor. Drugi mu je rekao: Ono to predlaete
publikaciju onog to se dogaalo oko izbijanja rata vodilo bi do abdikacije cara. Onda je
bolje sada nego kasnije, odgovorio je dr tajner. Tokom tih meseci jednom sam ga video sa
novinama u rukama. Bio je duboko uznemiren. Ovde Betman-Holveg (Bethmann-Hollweg)
daje jo jedan idiotski govor. To e odloiti mir za jo est meseci. Ni jedna konkretna izjava o
Belgiji! To uopte ne pomae na duge staze. Samo pomae politici stranke.
Duboko urezan u mom seanju je razgovor koji sam vodio sa dr tajnerom u njegovoj sobi,
tokom prvih est meseci 1917. Dolo je do uvenog Hindenburgova povlaenja. Sva Nemaka je
slavila nepogreivu strategiju novog zapovednika. Kakvo je miljenje dr tajnera o situaciji?
Stvarno je srea da sada imamo Hindenburga i Ludendorffa, poeo sam. Gledao sam nepomino lice. Dakle, rekao je polako, Hindenburg je starac koji je uspeo u sukobu tamo gore.
(Referirao je na Mazurijska jezera.) Ali, naravno, znate da se glavni posao obavlja od strane
naelnika generaltaba. Ja naravno to nisam znao u to vreme, ali sam nastavio s pitanjima: Dakle, svetla taka Nemake je sada Ludendorff? Ve sam bio nesiguran. Dr tajner me pogledao
dubokoumno i ozbiljno. Nije u interesu Nemake da ima ovakve generale! silo je s njegovih
usana. Kako to mislite? pitao sam zaprepaeno. Dakle, njih dvojica su uspeli da srede ovo
povlaenje sa svim razaranjima. Svako ko moe da proceni ta to znai za budunost Nemake,
moe samo rei da nije u njenom interesu da ima ovakve generale. To je za mene bio ok. Kada
se danas osvrnem unatrag, pitam: ko je bio u to vreme u Nemakoj ko je mogao da vidi stvari
ovako jasno? Svake nedelje sam razgovarao sa ljudima iz univerzitetskih krugova na koje se gledalo kao vodee mislioce. Ali koliku su bili slepi u poreenju sa Rudolfom tajnerom kada se
upravo poprialo s njim! ak ni sa vojnog stanovita nije ga se moglo impresionirati. to se tica lo najvieg vojne komande nije mislio nita o tome to je bilo postignuto putem vostva. Smatrao
je takoe da ovaj rat nije ponudio, kao to su to raniji ratovi, bilo kakvu mogunost stvarno fine
strategije. I politiko meanje od strane Vrhovnog taba! U njihovu odbranu, rekao je: Stvarno
ne bi trebalo da budemo previe strogi prema njima. Oni bar neto rade, ostali ba nita.
Posebno zanimljivo iskustvo tokom tih meseci treba zabeleiti iz istorijskih razloga. Bila je
sredina leta, 1917. Kilman (Khlmann) je podneo ostavku. Dr tajner je jednog dana rekao:
Uvek ste oduevljeni kada ste znali stvari koje su se kasnije potvrdile. Sada u vam neto rei.
Otkrio sam da Moltke (ne naelnik Generaltaba, ve njegov stric, feldmaral) sada pokuava da
radi na miru iz duhovnog sveta. I sada proitajte Kilmanov govor. Stalno citira starog Moltkea.
Dogovoreno je da ne bi trebalo nita rei o miru u svom govoru. Ostali neu pominjati imena
posle su otili Kilmanu i prigovarali jer se nije drao dogovora. Kilman im je rekao da ni sam
nije znao zato je to uradio. I zatim je dr tajner dao pronicljiv opis Kilmanovog telesnog stanja
upravo tog jutra, to je dovelo do poneto smanjene svesnosti. To ga je uinilo posebno
podlonim natulnim uticajima, i oni su uticali u njega pod najnesrenijim uslovima.
Jednog dana u leto 1917. opet sam sreo dr tajnera s novinama pored sebe. Uvek je itao
brojne novine razliitih usmerenja. Da li ste ve itali o papinom gestu za mir? Jao nama ako
moramo da prihvatimo mir iz ruku pape! Mislite li da to ide prema tome? pitao sam. A ta vi
mislite o tome? Mislim, odgovorio sam, da e ovaj nov gest za mir jednostavno poveati
optu iznurenost ratom. To je sve to e se dogoditi. Tu nipodatavate uticaj pape, bio je
njegov odgovor. Kod svih stvari koje mi je dr tajner rekao tokom rata, to je bila taka gde je
dokazao da nije potpuno u pravu. Kod svih dogaaja njegove rei je izgledalo da sugeriu vie
nade nego to bi se posle ispunilo. Ali sada se zna da je u osnovi bio u pravu. Sada je poznato

41

koliko su bile stvarne mogunosti za mir u to vreme. Da je Rajhstag bio ispravno informisan sve
je moglo biti drugaije:
Mihaelis (Michaelis) je tih dana postavljen za carskog kancelara, i na samom poetku sam
izrazio gledite koje je bilo suprotno od prevladavajueg miljenja da on nije bio pravi ovek
na pravom mjestu. Nije, dr tajner je rekao. Najbolja stvar koja se o njemu moe rei je da e
odreeno vreme drati poziciju dalje od nekog ko je jo manje pogodan. I ko je to? pitao sam
sa odreenom radoznalou. Hertling, bio je odgovor. I kada je, uprkos svemu, Hertling postao
kancelar, dr tajner je rekao: Jednostavno je neuveno da takav neko bude kancelar!
Reim Kerenskog je bio svrgnut. Sigurno emo imati mir s Rusijom sada? pitao sam.
Rudolf tajner je odmahnuo glavom. Mir s Rusijom je trebalo da bude postignut najdalje do
avgusta 1917. Sada je prekasno. Na prekretnici godina 1917-18. dr tajner je bio sve alosniji i
bez nade. Mir je trebalo postii godine 1916. U 1917., s iroko zamiljenim duhovnim planom,
jo je postojala ta mogunost. U 1918. to vie nije mogue. Naravno da ne mislim da je spoljanji
zavretak rata nemogu. Ali to nee biti mir kao to bi bio da je ranije postignut. Rat e se
nastaviti samo pod razliitom maskom. Seam se neega to je dr tajner rekao u ranim danima
rata: U godini 1916. rat e sutinski biti na kraju. Njegove rei su se obistinile u drugaijem
smislu nego sam to u to vreme razumeo.
Dr tajner je zauzeo izuzetno ozbiljan stav prema pojavi boljevizma. Nikada nisam video
ozbiljniji izraz na njegovom licu nego kada je rekao: Ako doe boljevizam to e biti gore nego
itav rat. Kada prenose boljevizam preko u Rusiju i sprovode voe u zatvorenim vagonima kroz
Nemaku, ti dravnici izgleda zamiljaju da e boljevizam zatim stati na granicama njihove
drave!
Najvea uznemirenost koju sam ikada video da je pokazao bila je posle mira u BrestLitovsku. Sreo sam ga na ulici na putu na njegovo predavanje. ta mislite o ovom mirovnom
ugovoru? pitao me. Uopte mi se ne svia, rekao sam, ali bar sada moemo odahnuti na
Istoku. I moda e biti mogue, poto bude postignut opti mir, da se iskupimo za in vojnog
nasilja. To je strano, jednostavno strano! dr tajner je rekao. Trebalo bi samo da vidite
kakav efekt to ima na umrle, posebno na one koji su s nama povezani i koji su i sami imali
uea u tim dogaajima. To je kao eksplozija; jednostavno ih baca natrag. To je prosto
uasno! Od tada nadalje inilo se da je izgubio svaku nadu u podnoljivi prestanak rata. Sada
stvari idu prvo u haos!
Ofanziva u prolee 1918. probudila je novu nadu kod mnogih Nemaca, ukljuujui mene. Dr
tajner je nikada nije imao ni za trenutak. ta mislite, pitao sam ga, zar ne mislite da bi trebalo
doi do Kalea? Dakle, moemo, odgovorio je. Ali ne vidim kako e nam to pomoi. To nije
nain da se okona rat. Njegove rei o Kaleu bila su druga mala netanost koju sam uo s
njegovih usana. To ne uskraujem, i u svakom sluaju nema vanosti u poreenju s izvanrednom
jasnoom s kojom je opaao stotine stvari koji drugi teko da su bili i svesni. Nita bitno nije
izostavljeno u njegovom prianju i nita nije zaglaeno. Svako za sebe treba da prosudi da li je
znanje dr tajnera izdralo test godina koje su usledile.
Kada se danas osvrnem na ta iskustva: Vilsonovih etrnaest taaka, potrebe nemakog
poloaja, mogunosti mira, linosti voa, znaaj pojedinih dogaaja, dogaaji u Rusiji u
poreenju sa politikim uvidom Rudolfa tajnera, svi drugi sa kojima sam priao, ak i visoko
pozicionirani, izgledali su samo kao sanjari. Ovde je bila prava vizija, prava akcija i sve ostalo
ne znam za izuzetak izgledalo je, u poreenju s tim, slepo posrtanje kroz dogaaje. U tim ranim
mesecima 1917., kada je Rudolf tajner doao na scenu, istorijska slika je bila krajnje
izvanredna. Iz nepoznatog mraka pojavljuje se ovek. Ide dravnicima Srednje Evrope i

42

pokazuje im put spasa. Danas bi se moglo jasno videti da je to zaista bio jedini nain. Dravnici
su ga sluali sa interesovanjem i deliminim slaganjem, ali ni jedan od njih nije imao snage i
hrabrosti da djeluje. Dr tajner nije imao nikakvih linih ambicija. Bio bi sasvim zadovoljan da
ostane u pozadini i pomogne onima koji su bili odgovorni u svetu dogaaja. Ali pre nego se
pomo moe dati, dve stvari su nune: onaj koji pomae i onaj koji doputa da mu se pomogne.
ovek religiji okrenuta uma bi mogao da kae: to je bilo kao da se molitva ula iz hiljada srca:
pomo se pojavila ali nije bila prihvaena.
Lako je zamisliti oseaje onih koji su tokom rata doiveli ovakve stvari, kada je, posle
njegovog kraja, Rudolf tajner napravio jo jedan napor da pomogne. Javnosti e ovo izgledati
kao preuveliane, nepodesne rei tajnerizma. Ali javnost ne zna kako su stvari izgledale
onima koji su sebi rekli: Nije se sluao prvi put. Niti e se sluati drugi put. I onda za mnogo
godina, moda decenija, bie prekasno.
Kada je doao slom nisam bio u blizini Rudolfa tajnera, jer ga nisam video izmeu kraja
jula 1918., i septembra 1919. ta je govorio i radio tokom tog perioda sauvano je u mnogim
predavanjima i u seanju mnogih. Ovde nabrajam ono to sam ja sam doiveo. U to vreme je
vodio nadljudsku borbu za dve stvari: da se sauva radnike Nemake od boljevizma i nemaku
naciju od sporazuma koji joj je diktiran u Versaju.
U septembru, 1919., kada sam ponovo video dr tajnera u Berlinu, rekao mi je da je veliko
negodovanje u uenim krugovima uzrokovalo njegovo pojavljivanje na radnikim skupovima.
Mogao je jedino rei da ako bi govorio kako bi ti ljudi eleli, da ga radnici jednostavno ne bi
razumeli. U razgovoru s radnim ljudima u to vreme u Berlinu, video sam Rudolfa tajnera iz
novog ugla neverovatno brz i budan kao uvek, ali u isto vreme zadivljujue aktivan i energian.
Njegovi protivargumenti slivali su se sa razornom silom na one koji su mu se suprotstavljali.
Jedan od manjih voa, ovek ne bez nekog znanja, ali koji je odrao uobraeni mali govor, bio je
tako poraen od Rudolfa tajnera da je napustio dvoranu i plakao u predvorju. Ne bi bilo dobro
sueliti se s njime ovde, promislio sam. Ali videti ga ovakvog je zbilja bilo zadovoljstvo!
U razgovoru je bio sve pomirljiviji. Na putu na predavanje ugodno je avrljao o Indiji. Pitao
sam ga da li bi bilo mogue, da bi se utedelo vreme, provoditi jedan ili vie duhovnih zadataka u
isto vreme. Rekao je da je mogue. Okultno istraivanje se moe raditi dok se u stvarnosti odvija
razgovor. Ali od evropskog tela ne bi se trebalo oekivati isto kao od indijskog. Indijci mogu biti
sposobni da alju njihova tela u grad da neto urade i u isto vreme ostati onde gde jesu, u dubokoj meditaciji. Rekao je da naa evropska tela nisu pogodna za takva odvajanja. U isto vreme, sa
njegovom uobiajenim saoseanjem, primetio je da sam povredio nogu, nastavio je da govori o
ranijim inkarnacijama a sledeeg asa je bio angaovan munjevitim duhovnim bitkama.
U to vreme jesen 1919. javno je rekao: Dolazi trolano drutveno ureenje. Za oko
petnaest do dvadeset godina bie tu. No, onda e doi usred mnogih katastrofa.
Budui da je sva pomo u politikoj sferi nije dolazila u obzir, okrenuo je svoju panju na
oblasti gde je mogla da se d i gde su bili ljudi voljni da je prihvate: obrazovanju mladih,
poljoprivredi, terapeutici. Nesmanjena energija sa kojom je to radio, bez traga ozlojeenosti,
sama je bila dokaz svetske istorijske veliine. Ali od tada nadalje, u kulturalno-politikom svetu,
problem Zapad-Istok stajao je u svoj svojoj veliini i viestranosti pred njegovim duhom.
*****
Nasuprot ovim iskustvima u oblasti politikog ivota, postojala su i druga sasvim razliitog
karaktera o kojima bi sada trebalo neto da se kae.

43

U to vreme Antroposofsko drutvo je meu lanovima imalo oficira vieg ranga koji je bio
stacioniran u Berlinu i koji je imao ugledan poloaj i u vojnim i u drutvenim krugovima. Bio je
ozbiljno bolestan. Dr tajner je jedne veeri rekao: N.-ovo stanje je veoma ozbiljno. Ukoliko se
ne dogodi udo sutra e umreti. U takvim sluajevima je neobina i upeatljiva tuga stalno bila
upisana na njegovom licu. ta nije u redu s njim, dakle? pitao sam. Ako ispravno vidim,
postoji neto na dnu stomaka to se moe operisati. Ali lekari se ne mogu nagovoriti da operiu.
Moete zamisliti ta neko osea kada vidi da se neto moe uraditi a lekari to ne ele. Rekao sam
N.-ovoj eni da mora iskoristiti i najmanji nagovetaj operacije. To je, naravno, sve to se moe
uraditi. Drugom prilikom sam video dr tajnera, koji je uvek imao najivlju naklonost u
sluajevima bolesti ili smrti meu lanovima, veoma ozbiljnog i uznemirenog. Kada sam stigao,
smrt se ve bila navukla do grla. Borio sam se sa smru cele noi i bio poraen. ta, mislite
rei da ste se borili sa smru ak i iako ste videli da su stvari dole do te take? pitao sam ga.
Moe li se drugaije?
U sluaju N.-a smrt se stvarno dogodila sledeeg jutra. Na zahtev dr tajnera, koji je bio pun
brige za enu u njenoj usamljenosti, do mene je doao antroposof i pitao da li bi mogao doi do
njega oko podne; eleo je neto da mi kae o umrlom kako bih mogao da odrim opelo na
sahrani. Kada sam stigao dr tajner je rekao: Jutros, pre no to sam ustao, N. je doao i oprostio
se. Dvadeset minuta posle toga stigao je glasnik sa veu o njegovoj smrti. Na trenutak sam se
morao sabrati, jer je tako jednostavno i prirodno govorio o susretu sa nekim ko je umro. Kako
to izgleda kada umrli kae zbogom? pitao sam ga. Oh, to je upravo kao kada ovek doe u
prostoriju nekom drugom prilikom, rekao je s osmehom. Jednostavno doe i kae zbogom. U
prvim satima posle smrti sasvim je jednostavno to videti. Posle toga postaje tee. Zatim mi je
rekao da je predloio obdukciju. To sam uradio da bi takoe proverili moje opaanje.
Rezultat je bio da je, protivno lekarskoj dijagnozi, uzrok smrti bio tumor u trbunoj upljini.
Lekari misle, naravno, da se ne bi mogao operisati. Ta operacija se jedino smatra moguom kod
dece. Oni ne znaju da je mogua i kod ljudi kao N. koji su mnogo meditirali. Moje miljenje je
potvreno obdukcijom.
Posle par dana odrao sam pogrebnu slubu u velikoj sali berlinske loe i posle toga na
berlinskom groblju. Dr tajner je bio jedan od oaloenih. Bio je udan prizor videti ga da
jednostavno sedi meu ostalima koji nisu imali pojma o tome ko je bio. Kada sam odlazio od
groba do moje koije doao mi je u susret u hodao sam s njime par koraka. Da li su umrli zaista
tamo kada im se dri pogrebni govor? pitao sam, i eljno ekao odgovor na ovo neoekivano
pitanje. Kada ste govorili reima koje su ga teile na njegovoj samrtnoj postelji, on je doao i
ostao tamo sve dok knez X. nije tako naglo ustao i otiao. Tada ga vie nisam video. Ponovo
sam pokuao da shvatim izuzetnu situaciju. Tamo je meu tri stotine ostalih bio ovek koji je to
doiveo. Ali to niko nije mogao da nasluti. Kakav bi izraz lica imali da su odjednom videli ta se
dogaa? Mora biti da je neugodno umrlima kad moraju da sluaju te pogrebne govore!
nastavio sam. Dr tajner je odgovorio: Nikada to nisam primetio. Ako nemaju unutarnji odnos
prema onome to je reeno dre se podalje. U mojim studentskim danima jednom sam naiao
na knjigu naslovljenu Pisma iz pakla. Postojao je drastian opis toga kako avo ima posebno
dijabolian prijem za one koji su igrali izvesnu ulogu u javnom ivotu, naime da moraju itati
pogrebne govore koji su odrani nad njihovim leom na Zemlji. Sada na Otac na nebesima
uzima naeg voljenog umrlog u Njegove vene odaje . . . i tako dalje. U to vreme sam doneo
odluku: Nikada u ivotu neu odrati pogrebni govor koji sam umrli ne bi mogao da slua!
Moji govori posle toga su esto izgledali neadekvatni onima koji su bili oaloeni i bili eljni

44

pohvale za umrlog. No, ono to je dr tajner rekao bilo je u skladu sa mojim sopstvenim
nastojanjima.
Naravno dr tajner je govorio tako bezrezervno i konkretno ljudima za koje je znao da nee
biti time okirani. Ali u takvim sluajevima nije bilo nieg tajanstvenog. Bilo je reeno sasvim
oveno, na najprirodniji nain kao da su zidovi ovog zemaljskog sveta odjednom probijeni i
ljudi koji su iza su se pojavili meu ivima. Osetilo bi se: nema ovog sveta i sveta iza. Ne,
postoji jedan svet, sa vidljivom i nevidljivom oblau i ta nevidljiva oblast je u stvari tu i moe
se pokazati u svakom trenutku ako je tu ovek koji za to ima osetljivosti.
Ni u najmanjoj meri dr tajner nije traio da se veruje u ono to bi rekao. On je jednostavno
govorio i pustio druge da rade s time to mogu.
Sledee iskustvo moe baciti svetlo na vezu Rudolfa tajnera s velikom oblau ivota u
kojoj i umrli takoe igraju ulogu. Direktor instituta u Berlinu rekao mi je ta odem i pogledam
kolekciju slika koju je ostavio mladi umetnik koji je poginuo u ratu. Izgledalo je da slike
sugeriu svakakve uticaje iz natulnog sveta i da su ga terale na umetniki izraz.
Pitao sam dr tajnera da li bi mogao da ide sa mnom. Doi u, bio je njegov odgovor. Dok
je na trenutak sedeo u mojoj sobi, paljivo je sve pogledao okolo i ljubazno rekao: Ono tamo je
lepo. Zatim je krenuo s gospoom tajner kroz ulice unutarnjeg grada do instituta. Slike su
prouavane skroz leerno. Ono to me impresioniralo bila je sigurnost i struno znanje o
umetnosti koje se ispoljavalo u svakoj reenici koju je dr tajner izgovorio. Ali bio sam ak i
vie impresioniran karakteristino nenim nainom sa kojim je govorio o svakom detalju, uvek
kreui od onog to je umetnik zaista eleo da iskae. Jedina naznaka kritike je bila kada je
pokazao kako je volja iza slika mogla savrenije voditi do stvarnosti. To me nagnalo da pitam:
Da li je umrli mogao uti ta ste govorili? Sigurno, bio je odgovor. Bio sam u kontaktu i
govorio s njim i pokuao da pomognem. U meni se pojavila potpuno nova koncepcija
zajednitva sa dostignuima onih koji vie nisu na Zemlji. Dok smo ili kui, u podzemnoj
eljeznici dr tajner je govorio o neem sasvim razliitom. Ne bi mi smetalo da dobijem malo
gripa da bih ga prouavao. Sledeeg dana ga je imao, i vie nego malo! Svejedno je odrao
predavanje, uprkos kalju. Nekoliko godina kasnije, kada je sedeo kraj moga bolesnikog kreveta
i davao mi savet i pomo u vezi gripa, morao sam se setiti tog dogaaja. Mislio sam na
Petenkofera (Pettenkofer) koji je prouavao bacile radei oglede na sebi. Mnogi kojima se
tajnerovo tretiranje bolesti pokazalo blagoslovom bilo bi dobro da shvate da je pomo mogla
biti data po cenu rtvovanja.
Nije bilo mogue da tajnerov ivi kontakt sa svetom umrlih ostane potpuno nepoznat u
Berlinu. Tu i tamo su ljudi, ije su misli bile s njihovim umrlima, dolazili do mene sa molbom da
ih upoznam s njim. Koliko se seam to sam uradio samo u jednom sluaju. ovek u Berlinu,
veoma potovan i to s pravom, molio me, u okolnostima koje su izgledale u redu, da udovoljim
njegovoj elji. Dr tajner se zainteresovao za sluaj s velikom ljubaznou i spremnou da
pomogne. Posle par nedelja ovek je doao do mene i rekao: Dr tajner je zaista vidovnjak.
Rekao mi je detalje koje je mogao saznati jedino vidovitou. Ali su ga zatim ponovo spopale
sumnje o tome da li je, konano, takve istine bilo mogue izvui iz rada njegovog sopstvenog
podsvesnog uma.
Mnogi sluajevi su uinili da se shvati koliko je neophodno da dr tajner bude zatien
odreenom merom prikrivanja. Inae bi za njega bilo nemogue da ispuni svoje ivotne zadatke
suoen sa juriima onih koji su mu dolazili sa svojim zahtevima. Na primer, jednom prilikom mi
je dola dama govorei: Mislim da poznajete Rudolfa tajnera? Da li zaista verujete da moe
prorei budunost? Zato to elite da znate? pitao sam je. Dakle, vidite, ja sam nesreno

45

udata. Zapravo sam odluila da se razvedem. Ali tada bih izgubila celu imovinu. Ako bi mi dr
tajner mogao rei da li e mi suprug umreti ove godine, odluila sam da izdrim jo dvanaest
meseci, ali sigurno ne vie. U ovakvim sluajevima odbijao sam da dam adresu dr tajnera,
premda se mogla nai u svakom adresaru. Ovakvi primeri su mi jasno pokazali da je ceo poloaj
dr tajnera bio izuzetno teak. Imao je svoje sposobnosti i nije ih mogao potpuno sakriti ako je
eleo da pomogne oveanstvu. A s druge strane, morao se pobrinuti da ono to mora da kae
bude prihvaeno zdravim razumom i provereno. Jedino sa najveom unutarnjom istotom koja
gasi i najmanji podsticaj egoizma, bilo je mogue bilo ta uraditi u tom smeru.
Jednostavno nije mogue detaljno govoriti o svemu to mi je pomoglo da lino formiram sud
i ojaam moje uverenje. Sve to se moe pokuati je opta slika koja e se suprotstaviti pogrenim idejama i ojaati itaoevo poverenje u njegovo sopstveno mirno, objektivno istraivanje.
Kao zakljuak ovog niza iskustava, treba pomenuti jo jedan razgovor. Posle predavanja
jednom sam pitao dr tajnera: Da li ste u duhovnom svetu ikada sreli moju majku? Odgovorio
je: Kada ste sluali predavanje esto je dolazila linost za koju smatram da je vaa majka. Sa
sobom je vodila ostale. Malo je nemirna i kree se tamo-amo. Ali je duboko zainteresovana za
va duhovni ivot. Zatim se okrenuo mojoj eni, koja je esto bila prisutna pri ovakvim
razgovorima, i rekao na najljubazniji nain: S druge strane, jo nisam uspeo doi u kontakt s
vaim umrlim ocem.
Ono to me pogodilo kao znaajno bio je oprezan izraz: Linost za koju smatram da je . . .
Ali bio je takoe taan opis moje majke i spominjanje ostalih oito mojih umrlih sestara,
koje mu nikada nisam pominjao. I, ne manje vano, bilo je ljubazno uzeto u obzir ta je moja
ena u tom trenutku trebalo da osea.
Ali sada, kada se osvrnem natrag, moje misli me nose dalje. Kakve sve doivljaje Rudolf
tajner nije imao tokom jednog predavanja! uo sam druge primere raznih natulnih utisaka
koje je imao dok je predavao, u vezi s raznim pojedincima. Bilo je prilika to sam zakljuio iz
mnogih izjava koje sam uo kada se njegovo predavanje obraalo uglavnom jednom pojedincu.
Ali s druge strane njegova velika javna predavanja esto su bila istinske bitke duhova. Ljudi su
to oseali na maglovit nain. Ali poto su oni gledali Rudolfa tajnera fizikim oima, smatrali
su ga demonom, dok je istina bila da je vodio rat protiv demona. Da su obratili panju na ono
to je rekao u tim vremenima umesto doputajui sebi da ih ponese praznoverni prvi utisak, tada
bi to bili u stanju da prepoznaju.
*****
Takoe sam vodio razgovore sa dr tajnerom o nauci, ali samo povremeno. Moja nauna
ogranienja spreila su me od voenja razgovora na nivou na kojem bi bi bio opravdan. O toj
temi je na drugima da govore. Moje vlastito iskustvo u ovoj oblasti je dvojako. Imao sam obiaj
da aljem mlade naunike i lekare zainteresovane za antroposofiju, direktno Rudolfu tajneru,
govorei: Samo ponite da postavljate pitanja o grani koju najbolje poznajete i vidite ta ete
dobiti. Kada sam ih posle ispitivao, uvek je bila ista pria: Pa on je u toj oblasti kod kue i dao
mi je vane sugestije. Meu nekoliko desetina mlaih i starijih naunika nije bilo ni jednog koji
je govorio u drugaijem smislu ili se mogao oseati superioran prema dr tajneru u oblasti
prirodne nauke.
Bez obzira na to, sve to mogu rei je da su me tek sada, kada ih je obasjalo svetlo duhovne
nauke, naunici zaista poeli zanimati. Nemogue je opisati neizrecivo olakanje oveka iji su
ivotni interesi bili usmereni na religiju, da kroi u oblast nauke o prirodi koja ne stoji hladna i

46

daleka, ak ni neprijateljska, po strani od religije, svesna samo mrtvih zakona. Neka u ovoj nauci
o prirodi ivi duh Boji sija kroz sve stvari i neka svim naukama donese vodu duhovnog
krtenja; u dubinama stvari bila su ista otkrivenja ivota kao i ona proklamovana u religiji: rtva,
smrt, uskrsnue. Ono to sam uvek proricao pre mnogo godina, naime da e zakoni fizike i
hemije jednoga dana biti otkriveni u proienom razumevanju kao emanacije istog dragog Boga
koji otkriva sebe u hrianstvu to je odjednom bilo tu, u opipljivom obliku, ispred mene.
Danas, kada je tu antroposofija, moe se svim istraivaima rei: prouavajte sve to je na Zemlji
dovoljno duboko, isto, duhovno i otkrie vam se isto lice koje i mi takoe vidimo. Na kraju ima
samo jedna istina, zato jer je samo jedna stvarnost.
Dopustite da dodam i sledee. Otprilike sredinom 1918. godine jednom prilikom sam rekao
dr tajneru: Gospodine doktore, kada rat bude zavren, trebalo bi da bude osnovan istraivaki
institut gde e se pokuati istraivati rezultati duhovne nauke takvim naunim sredstvima koja su
mogua. Ja ve imam nekoliko stotina maraka i znam jednog ili dva mlada naunika koji bi
sigurno bili na raspolaganju za posao. Dr tajner je stavio obe ruke na moja ramena sa radou
koju sam retko kod njega video: Da, zaista, dragi doktore Ritelmajer, to emo uraditi! U
takvom trenutku se sasvim jasno moglo videti ta mu je na srcu. Istraivaki institut je zapravo
nastao, premda u drugaijoj formi, ne u Berlinu ve u Dornahu i tutgartu. I da su bili na
raspolaganju milioni maraka i umesto par naunika veliki broj vanih saradnika, rezultat je
mogao biti veliki blagoslov za oveanstvo, uprkos injenici da dr tajner vie nije ovde da
usmeri istraivanje.
Kako sam morao da ograniim broj mojih pitanja, uglavnom sam se drao stvari od opteg
ljudskog interesa, naroito okultne, istorijske i religijske oblasti. To je sigurno bio novi svet za
protestantskog teologa. Protestantska teologija, koja je do tada bila moja sfera, u dubljem se
smislu nije uzimala ozbiljno u svakom sluaju nije nikako igrala vanu ulogu. U ranim
godinama esto sam se pitao da li dr tajner stvarno poznaje na rad. Znao je upravo dovoljno!
Postepeno se javljalo u naim razgovorima da je proitao Harnaka, Trela, Ota, Vajnela, Hajma
(Harnacka, Trltscha, Otta, Weinela, Heima). Poznavao je lajermahera (Schleiermachera),
takoe, i dopustio mu da proe kao teolog ali ne i kao filosof. Jednom je rekao: Istorijska i
kritika istraivanja koja je sproveo protestantizam su nesumnjivo najmarljivija i najpronicljivija
poslednjih vekova. U tom smislu je ak u rangu, ta vie ak premauje, nauna istraivanja. Ali
je tragedija da je sav rad na pogrenom koloseku i potpuno promauje ono to je stvarno u
Bibliji. Duboko potresen pomilju da li bi to mogao biti sluaj, otiao sam kui.
Raznovrsnim pitanjima, takoe, pokuao sam da saznam ta sam mogao o nainu na koji su
se stvari predstavljale dr tajneru. Zar vi ne mislite da u evanelju po Jovanu imamo rei Hrista
kako se reflektuju u specifinom pojedincu, dok sinoptika (ostala tri, prim. prev.) predstavljaju
Hristov stvarni nain govora? Za mene je to upravo obrnuto, bio je njegov odgovor. Kada
sam itao evanelje po Jovanu odmah sam naao put do jezika kojim je Hrist stvarno govorio.
Kod sinoptikih evanelja moram prvo da se prilagodim. Moe se shvatiti koliko je duboko
ovakva izjava u sukobu sa teologijom uopte, ali takoe i koliko je olakanje bila za oveka koji
je uronjen u Jovanovo evanelje i koji je od samog poetka pokuao da ga opravda iz duboke
unutarnje svesti. I oprotajne rei Hrista? Tako su izgovorene? Naravno, jesu; ali isto tako su
izgovorene mnoge druge rei koje nisu zabeleene. Kada je Rudolf tajner govorio o ovakvim
stvarima to je uvek bilo sa odreenom smernou i potovanjem.
A Hristove rei na krstu stvarno su izgovorene tako? Sigurno da jesu. Ali zato, onda,
jedan evanelist daje jedan izvetaj a drugi razliit? pitao sam. Oni, naravno, nisu davali
istorijski izvetaj. To nisu istorijski zapisi. Evanelisti daju ono to im se otkrilo kao istina posle

47

duboke kontemplacije dogaaja, ak iako nisu bili prisutni. I tako je jedna re dola jednom,
druga drugome, svakom u skladu s njegovom posebnom pripremom. Naravno da e biti
potrebno mnogo oduavanja pre nego teologija bude mogla da prihvati ovakvo gledite. U
kojem se smislu to mislilo sinulo mi je tek kasnije, kada sam mislio o reima koje, u Delima
apostolskim, Luka stavlja u usta umiruem Stefanu, shvatio sam kako tri rei tano odgovaraju
trima reima umirueg Hrista zapisanim od Luke u njegovom evanelju. Treba pretpostaviti,
dakle, da je Luka esto uo impresivni izvetaj o smrti Stefana od apostola Pavla, i da je to
osvestilo njegovu duu na tri rei izgovorene na krstu. Moderni istoriari svakako bi iz toga
izvlaili sasvim razliite zakljuke. Ali takoe je sigurno da ti zakljuci ne moraju nuno biti
prihvaeni kao poslednje rei i da postoje jo i druge mogunosti za istraivanje.
Tako se dobro seam tona kojim je Rudolf tajner jednom govorio o Tajnoj veeri. Tek sam
ga u seanju postao potpuno svestan. To je ton koji nije mogao a da ne prizove najvee
potovanje u bilo kom osetljivom oveku. Mnogo puta, kasnije, razmiljao sam da kada bi se
uvek moglo govoriti o religijskim istinama u tom duhu ljudi bi se sami uverili, jer bi jednostavno
bili odvedeni u viu oblast. Ali bilo da se bavio spaljivanjem templara ili prijateljem Boga iz
Oberlanda, dr tajner je uvek govorio kao da mu nisu potrebne istorijske knjige, ve da je sam
stvarni svedok svih tih dogaaja.
A sada Luter (Luther)! Sredinom 1917. godine jednom sam obedovao sa dr tajnerom.
Pomenuo je rei Hermana Grima (Hermann Grimm), mislim da je bilo, u smislu da e se Nemci
uvek oseati ujedinjeni u delu Lutera, Fridriha Velikog, Getea i Bizmarka. Ali delo Fridriha
Velikog i Bizmarka je sada uniteno, rekao je. Geteov pravi genije nije imao svog uinka. A
Luter je zaista imao malo uticaja na nemaku naciju kao celinu. Rekao sam par rei u
suprotnom smislu. Ali u prilikama kao to je ova mnogo vie mi je bilo stalo da saznam miljenje
dr tajnera nego da on uje moje. Izgledalo mi je da je naao neto povoda da ide dublje u
pitanje Lutera.
Dopustite da dodam neto za one u redovima staroutemeljenog hrianstva koji se raspituju,
bez ikakvih predrasuda, o antroposofiji.
U vreme proslave Reformacije, 1917., dr tajner je neoekivano odrao dva privatna
predavanja o Luteru. Njihova korist za teologe moe se zamisliti. To je bila stvar pokazivanja
taaka razliitosti izmeu antroposofije i protestantskog hrianstva i te razlike su se jasno
obelodanile. Luterov cilj: subjektivno spasenje. tajnerov cilj: objektivna stvarnost.
Fundamentalno razliiti stav u svetu! Dr tajner je bio zainteresovan za ono to je Luter video.
Na primer, na Luterovu borbu sa avolom gledao je kao na stvarne borbe sa pribliavajuim
duhovima narednih vekova, sa duhom materijalistikog intelektualizma, poznatog u antroposofiji
kao Ahriman. Takoe je smatrao da je Luterova mnogo osuivana prostota bila zbog njegovih
Imaginacija, koje se nisu, meutim, uzdigle na nivo jasne svesti. Dakle, kada Luter pie
protiv okrunjene krmae Engel-zemlje imao je u vidu natulne slike bia kralja Henrija pred
sobom? pitao sam posle predavanja. Da, bio je odgovor. Niko od drugih oko njega nije
razumeo i zbog toga Luter nije bio ometan. Znao je da je video vie od ostalih. Tako je ovde
Luter branjen od jednog nepripadnika u smislu onoga to je potpuni luteranski oaj, naime:
njegove polemike i njegovo praznovjerje o avolu. Ali dr tajner je objasnio da upravo zbog
toga to je Luter iveo na prekretnici dve epohe, i, uprkos srednjovekovnim silama koje su u
njemu radile, ipak je oseao svoj put u budunost upravo zbog toga, mogao je dati hrianstvu
formu koja moe privremeno da ivi kroz dolazea stolea.
Ali greh i milost? To je bio, ipak, najosnovniji doivljaj kod Lutera! Rudolf tajner nije to
uopte razumeo tako kau teolozi. Razumeo je to tako malo da je govorio dublje i

48

pronicljivije nego svi njegovi savremenici o aktuelnosti i uticaju zla. Istraivao je istoriju Pada u
greh i opaao njegove posledice s jedne strane u samoj prirodi a s druge u misli, koja je postala
apstraktna, bljutava, mrtva, kad god se pogleda u teologiju. Kasnija e epoha biti suoena sa
izvanrednim fenomenom u istoriji da je ovek, koji je govorio kao niko pre njega ne
subjektivno ve objektivno o uasnoj pustoi koju je iskovalo zlo, morao trpeti optube teologa
da ne poznaje znaenje greha.
A milost? Toliko je malo razumeo da je, kao niko drugi pre njega, poduavao delo Hrista
taj in milosti od nas nezasluen i koji daleko nadmauje sve nae miljenje kao odluujui
dogaaj u ljudskoj istoriji bez kojeg bi celo oveanstvo bilo izgubljeno, ali koji nije mogao
proizai iz njih samih dogaaj toliko presudan da na njemu poiva cela budunost oveanstva
i svakog pojedinca. Razumeo je toliko malo da je rekao: to se vie neko uzdigne, to vie sve
postaje milost. Ali malo je rekao o tome i nije mogao govoriti jezikom teologa.
*****
Ovaj spis nije apologija ve doivljaj Rudolfa tajnera od jednog teologa. Jo jedna stvar se,
meutim, moe pomenuti. Karma i reinkarnacija zakoni sudbine i ponovog roenja. Oni su
upravo suprotni hrianskom doivljaju milosti i biblijskom evanelju spasenja tako je reeno.
Kao protivno tome neka bude navedeno sa svim naglascima da u nae vreme obe te istine,
premda se ne mogu nai u Bibliji, mogu biti prepoznate kao hrianske istine. Za mene to nisu
toliko nauni rezultati duhovnog istraivanja sa kojim se hrianstvo mora pomiriti premda su
takoe i to ve mnogo vie aktuelni zahtevi hrianstva kada se ispravno shvati .
Razmislite samo: ovek prelazi u vii svet. ta e biti s njim? Na neko vreme moe se
radovati to je slobodan od Zemlje i sve njene bede. Ali zatim, ako bi mu bila doputena molba
ta bi to bilo? Sigurno bi eleo da opet sretne ona ljudska bia prema kojima je bio nepravedan u
zemaljskom ivotu, i udeo bi za mogunou da uradi dobro onima prema kojima je bio
nepravedan na Zemlji. Milost lei upravo u tome, da trai da li mu to moe biti dodeljeno.
Zakon karme se mogao pojaviti na Istoku kao neopoziva svetska nunost u svetlu Hrista
postaje in milosti, naa sopstvena slobodna volja. Ali taj in milosti jedini za kojeg obino
ujemo da se pominje naime da je ovek uhvaen u realnost Hrista, taj in milosti morao bi
najpre nestati da bi takva elja uopte bila mogua.
I sada pretpostavimo da je oveku u drugom svetu doputen jo jedan zahtev ta bi on
eleo? eleo bi da moe pomoi Hristu tamo gde je njegov zadatak najtei i najugroeniji, gde
Hrist sam pati i mora se najljue boriti. Ta elja, ako bi bila ispunjena, vodila bi oveka ponovo
natrag na Zemlju.
Nije hrianski teiti za odmorom i blaenstvom daleko od nevolja Zemlje. Hrianski je
nositi u sebi svest koju je jednom Hrist doneo sa Neba na Zemlju da bi nali radost da budemo
kao On i radimo s Njim, gde god smo mu potrebni. Celokupna istina hrianske doktrine o
Uskrsnuu ostaje netaknuta kako se moe pokazati teolokom raspravom zaista jo jasnija i
vea.
Hrianska zajednica, u ijoj slubi sada ivim, nema dogmi zasigurno ni reinkarnaciju. U
Hrianskoj zajednici moe iveti svako ko je jedno s nama u privrenosti Hristu, ak i ako kae:
odbacujem sve te stvari. Ali oni koji drugima ostavljaju slobodu takoe imaju pravo da trae
slobodu i za sebe. I u ime te iste slobode neka bude reeno: istina o reinkarnaciji je re Hrista
naem vremenu. Dolazi u pravi as, upravo kada put prema hristijanizaciji Istoka treba da bude
osloboen.

49

Sve ove stvari ine deo teologovog doivljaja Rudolfa tajnera.

I sve velike stare istine s kojima se hrianstvo hranilo vekovima Trojstvo, Boji Sin,
boanska smrt, uskrsnue, poslednji sud, obnova sveta ponovo se pale kao vene zvezde. Ali
ne kao da su preuzete od neke boanske uredbe i donesene kui dijalektikom. One nisu otkrivene
kao najdublje stvarnosti sveta koje su, ipak, potpuno poznate jedino onima koji su s njima
voljni da ujedine svoje celo bie u ljudskom smislu. Zar toliko puta nisam rekao ranijih godina,
nasuprot mnogim drugim modernim teolozima: postoji istina u svim ovim dogmama, zaista
vie istine nego dijalektika i etika danas iz njih izvlae. Ali ne moemo poteno tvrditi da ih
posedujemo; moramo ekati dok one ne dou nama na na put u novom obliku. To ekanje je
sada ispunjeno. Neko moe ponovo posedovati te istine potpuno i iskreno ak i ako stav prema
naunoj svesti vremena nije bio samo negativan, ak i ako prepoznaje njenu relativnu vrednost.
Jer nauna svest naeg vremena takoe ima svoje boansko pravo. Nauna misao nije bila
odbaena kao naturalistika, paganska, nehrianska. Neko nije iskupljen naunom misli; ne,
sama nauna misao je bila iskupljena. To je razliito. Hrist je uao u miljenje, ne samo u oseaje
i volju oveka.
Velike zvezde koje su jednom sijale u misterijima, ali u drugaijem obliku, ponovo se
pojavljuju ne kao dogme, ne jo kao predmet vere, ve kao boanske stvarnosti, ujedinjujui se
s drugim istinama u jednu veliku harmoniju duha i obasjavajui novostvoreni svet.
Kada hrianski teolozi u velikom broju shvate da se jedino tu moe nai spas hrianstva, da
ako je to ignorisano hrianstvo e ili ii u svoju propast kao rezultat maglovitog miljenja ili se
vratiti u ortodoksnost, i otuda u katolicizam kao rezultat polovinog miljenja?
ak i danas ja ne kaem: prihvatite ve: uzmite ozbiljno. Ispitajte bez predrasuda i ispitajte
potpuno. I tada je bitka dobijena.
*****
Ako bi bi me danas pitali: zato ste antroposof? odgovorio bih: ne zato to sam bio u
mogunosti kroz sopstveno istraivanje da ispitam sve to je rekao Rudolf tajner o tome ne
moe biti govora ve zato u ono malo to sam mogao da ispitam nalazio sam sve vie
zapanjujuih potvrda. Ne zato to sam mogao da prihvatim rezultate duhovnonaunog
istraivanja u celini i potpunoj veri, ve zato jer su bacili uverljivo svetlo u mnogim oblastima
gde se nikakvo svetlo nije moglo nai. Ne zato jer je nova vrsta pape izdala dogme, ve zato jer
je jedan napredni uvar oveanstva video stvarnosti, koje su se pokazale izvornim ak i ako je
neko samo prihvatio i iveo sa njima kao mogunostima. Ne zato jer nisam poznavao ni jednog
drugog duhovno znaajnog oveka u mom ivotu, ve zato jer sam jednostavno video kako ih
Rudolf tajner sve nadmauje. Ne zato jer mislim da osim Rudolfa tajnera niko drugi na svetu
nema nita to je vredno rada i govora, ve zato to prepoznajem da je kritini broj bedema duha
provaljen i, kao rezultat toga, veliki i moni zadaci su postavljeni pred oveanstvo za vreme
koje dolazi. Ne zato jer sam prethodno sanjao ili uvek bio uveren da e u stvarnom ivotu voa
oveanstva biti upravo kakav je bio Rudolf tajner, ve zato jer sam sve jasnije video da je on
bio jedan od tih voa oveanstva i poto takve voe kada nam dou moraju da budu prihvaene,
i jer je postajalo sve oitije da je genije Rudolfa tajnera bio jednak njegovoj svetskoj istorijskoj
misiji. Ne zato jer su sve potekoe s obzirom na rezultate njegovih istraivanja sada za mene
zavrene, ve zato to su mnoge ve zavrene i zato jer neko treba da bude u stanju da uzme
stvari onakve kakve jesu, ne kakve bi neko mogao eleti da budu i ostavi ih da miruju dok ih se
ne razume. Pre svega: jer su slika sveta sa kojom hrianstvo moe iveti i ii napred u

50

budunost i jer bez takve slike sveta hrianstvo ne moe u viem smislu nastaviti da vodi estitu
egzistenciju na Zemlji. Ne zato jer ne znam ili ne mogu saoseati sa okovima koje antroposofija
moe sadravati za one koji su doli iz kolevke starijeg hrianstva, ve zato jer smatram takve
okove nedovoljno utemeljenima i u osnovi neinteligentnima. Za mene, antroposofija je
postignue koje konano utire put napolje iz materijalizma, delo duhovnog iskupljenja koje e,
izvirui iz Srednje Evrope, zahvatiti celo oveanstvo, spas hrianstva roen iz proienog
naunog duha vremena, iva re Hrista za sadanje doba re koja je bila potrebna ako
oveanstvo nee da krene u svoju propast.
Pogledajte gde i ja ne nalazim nita tako veliko, tako uverljivo. Posebno u teologiji, ak i
najnovijoj, ja ne vidim spasenje. Zato oklevati, dakle, kada je pomo tu, samo zato jer ne
izgleda onako kako je neko oekivao?
*****
Jo jedan veliki ispit me je oekivao u to vreme. Krajem 1919. razboleo sam se. Sav naporan
misaoni rad nije dolazio u obzir, a bolest se pokazala uobiajenim probavnim smetnjama. ta je
bio problem? Da li je moj naporan rad na okultnom razvoju vodio konano do tetnih posljedica?
ta je govorio dr tajner? O meni su mu pisali drugi, premda ja lino nisam. Nije bilo odgovora.
Rekao sam brojnim ljudima kako su njegove dijagnoze bile pouzdane i kako je nepogreiva bila
njegova pomo. Oni oko mene u Berlinu su govorili: ta je sada s vaim dr tajnerom? Zar ne
zna? Zar ne moe nita da uradi? Pogledaj kako sad postupa prema tebi!
Tek posle est meseci se pokazalo da je dr tajner dao instrukcije da se poalje pismo, ali to
je bilo previeno. Konano, deveti lekar, svetski poznati neurolog, doneo je pravu dijagnozu:
posledice pada, uticaj na osetljive membrane mozga. Prepisao je tretman koji e dovesti do
sporog poboljanja. Poto sam leao bolestan est meseci i iz posebnog razloga, ponovo sam
pristupio dr tajneru, preko poznanika. Ovaj put je od njega dolo detaljno pismo. Dijagnoza:
posledice pada, uticaj na osetljive membrane mozga, naravno duevni ivot koji je proao mnogo
poslednjih par godina. Terapija: ista ona koju je pripisao specijalista jedino vie ritmina i
preciznije prilagoena odreenom organizmu. Rudolf tajner me nije video tokom celog perioda.
ak i da je, to bi bilo neobino, uo o dijagnozi i postupku specijaliste, njegova uputstva su u
svakom sluaju bila preciznija i temeljnija tako da nije moglo biti govora samo o ponavljanju.
Mnogo puta sam uo o slinim sluajevima o ispravnoj dijagnozi i tretmanu koje je dr tajner
dao izdaleka. Ali tu bi se mogli uti i lekari koji su saraivali s njim. Jednom sam pitao jednog
od lekara koji je radio s njim dvanaest godina, da mi kae sasvim iskreno i u poverenju, koliko je
puta dr tajner pogreio. Malo se zamislio i zatim odgovorio: Ne seam se ni jednog sluaja.
Ovakva iskustva koja su se nagomilavala kod onih u blizini Rudolfa tajnera nisu mogla nego
uveavati veru u njegove vie sposobnosti.
U njegovom pismu, dr tajner je napisao da bi bolest zahtevala bar est meseci potpunog
mirovanja . . . Trajala je devet meseci ali, zapravo, eleo sam da zavrim knjigu o njegovom
ivotnom delu koju sam ve bio zapoeo.
Tek sredinom leta 1921., posle blizu dve godine ponovo sam video dr tajnera u Dornahu.
Trivijalne detalje posete treba takoe ispriati jer pripadaju celokupnoj slici. Dr tajner je na
stanicu poslao motor i, kako sam oigledno bio promaio vezu, jo jedan na kasniji voz. Otiao je
sa mnom do mog smetaja i sve pregledao da li funkcionie snabdevanje vodom, i da li postoji
ena da mi oisti izme. Uvee, posle njegovog predavanja, doao je i rekao mi: Zaboravio sam
pogledati poslugu za vas. Ali to u sada. Bie tu sutra rano ujutro. Dva dana kasnije, kada sam

51

ponovo odlazio, bio sam iznenaen kada sam video da mi dolazi preko breuljka u Dornahu u
susret. Primetio je da nosim runi prtljag. Trebalo je da poaljem nekog da vam ponese prtljag.
Osvrnuo se okolo i mahnuo mladom antroposofu, odmahujui na moj protest: Njemu e biti
drago da to uradi. Zatim je sa nama otiao u kantinu i seo da dorukuje, naruujui nam hranu
sa stola za serviranje, i onda jo jednom kada je shvatio da nam treba jo hrane za putovanje.
Posle toga je iao niz breuljak pravo do stanice, avrljajui ljubazno i zanimljivo o raznim
ljudima, ali takoe i o protuberancama na Suncu. Na stanici je stajao do prozora blagajne jo
mogu videti tog delikatno graenog oveka kako stoji do korpulentnog opata i stajao je, jo
govorei, dok voz nije otiao. Bio je primetno zabrinut da kao siromana nemaka rtva inflacije,
ja ne bi trebalo da imam trokove, ali nije to uradio ni najmanje oigledno. Sebi sam u to vreme
rekao: to stvarno nema veze s tobom kao pojedincem. On bi to uradio za svakoga. Ali to nije
mogue i tako je iskoristio mogunost kao to je ova da pokae da bi to uradio za svakog. Neki
misle da su ovakvi detalji sasvim nebitni. Ali bilo kako bilo: neko treba da ispria kakav je
Rudolf tajner bio u svakodnevnom ivotu.
Nai razgovori su u to vreme varirali od prianja bezazlenih viceva a dr tajner je imao
nesputano zadovoljstvo mladih u humoru do najozbiljnijih rasprava o budunosti oveanstva.
est meseci kasnije video sam ga u sasvim razliitom izdanju. Berlinska agencija se za njega
poduhvatila organizovanja velike predavake turneje. U to vreme Rudolf tajner je mogao da
bude ovek dana da je to eleo. Ali stvari su se odvijale drugaije. Bio sam prisutan na skupu u
sali berlinske filharmonije veliki auditorijum ispunjen do poslednjeg mesta. Napolju su se ljudi
grabili za ulaznice i plaali su za njih i do stotinu maraka. Sala je bila puna napetog iekivanja.
Nesvesno su ljudi ekali na proroka vremena. Rudolf tajner se pojavio i vie od sata govorio
masi od tri hiljade koja je sluala bez daha, neumorno i temeljno, o Imaginaciji, Inspiraciji,
Intuiciji. Stalno sam se pitao: da li je ijedan ovek ikada dopustio da prilika za impresioniranje
mase tako apsolutno promakne? Oficir vieg ina, potovani lan Vagnerovog kruga, sedeo je do
mene u loi. Ja sam ga zainteresovao za dr tajnera. Sedeo je paljivo i sa simpatijom, jako se
trudei da razume. Postepeno je izgubio nadu i naslonio se. Zatim je razdraljivo tresao glavom i
nestao prilino pre kraja predavanja.
Da li je Rudolf tajner znao to radi da je dosaivao ovom neobinom skupu ljudi koji su
ekali, otvorenih usta, na senzaciju? Niko ko je poznavao Rudolfa tajnera ne moe sumnjati u
to da je bio potpuno svestan ta je radio. Zbunjenost pred ogromnim skupom? Nesposobnost da
se govori masama? Nita od toga nije moglo doi u pitanje ni na trenutak onima koji su znali
kako se od grmljavine govora Rudolfa tajnera moe zadrhtati. Za koga je on zapravo govorio?
Tokom predavanja sam raunao koliko njih iz publike ga je moglo i htelo u nekoj meri slediti.
Osim atroposofa, nagaao sam pet do deset. On je govorio njima, sasvim svesno. Sve to je od
njega moglo da napravi senzaciju beskompromisno je potisnuto. Ni najmanji dah volje za
impresioniranjem nije zatitrao skupom. Nadao se da probudi interes za duhovne stvari kod one
desetorice moda dvadesetorice s sutinskom ozbiljnou i temeljnou s kojom je govorio o
oblastima krajnje nepoznatim veini ljudi.
Jednom sam uo da Johanes Miler govori da neko ne treba biti spreman da govori punoj
sali ve takoe i praznoj. U ovom je sluaju Rudolf tajner uradio to savreno. Kratko posle
toga, kada je opet traeno da odri niz predavanja kroz Nemaku, sale su bile napola ispunjene, i
susretom u Minhenu, gde mu se fiziki pretilo i ivot bio u opasnosti kao rezultat pokuaja bande
huligana a na podsticanje novina, okonan je krai period kada je bio u modi.
Samo ih je nekoliko videlo ta se dogaa. Samo je nekolicina prepoznala veliinu oveka i
epohalnog dela. To mogu izraziti samo, s odreenom rezervom, koristei biblijski jezik: onaj

52

koga su hteli da okrune za kralja, ostavio ih je u krajnjem preziru i povukao se u planine,

ekajui ko e ga tamo slediti. Nije bio prodavac magle, ovek koji je udeo za moi.
Sline situacije, jedino ne toliko vane, video sam mnogo puta. Zahtevalo je neto napora za
one spolja da ne budu sami zavedeni pojavom. Ali su onda, ak i pametni i ljudi oigledno
otvorena uma bili nadmudreni.
*****
Godine 1921., izvestan broj mladih ljudi je doao dr tajneru i traio savet za religiozni rad,
ne u smislu ve postojeih Crkava, ve kao novo duhovno uenje. Na njihovim univerzitetima
nisu pronali ono to u traili i sada su s poverenjem i nadom doli do antroposofije. Posle promiljanja dr tajner je voljno i aktivno uao u njihove elje. Uvek je naglaavao da antroposofsko drutvo nije Crkva i ne moe imati elje za osnivanjem nove Crkve. Antroposofija svakom
ostavlja savrenu slobodu da neguje svoj religiozni ivot na sopstveni nain. I tako impuls za
aktivnost u religioznoj sferi i odgovornost za institucionalizovanje neeg novog mora leati
negde drugde. Ali tada bi mogao da pomogne. Nije mogao ignorisati zahtev u ovakvoj oblasti. I
odmah je nastavio da prua najefikasniju pomo i omoguio dobroj volji da postane delo.
Praktino od poetka su ti mladi ljudi bili u kontaktu sa mnom, bili smo povezani. Veinu od
njih sam poznavao lino. Ali sada sam bio suoen s ozbiljnim pitanjem: da li da poveem svoju
sudbinu s njima? S jedne strane sam imao svoj veliki rad u Berlinu s dvadeset pet godina
pripreme iza njega. Taj je rad bio u svom zenitu i mogao me zadovoljiti do kraja ivota, jer se
odvijao u najslobodnijim uslovima koje bih mogao da poelim. S druge strane, video sam da je
metodama stare Crkve samo nekolicina uspela da proizvede bilo kakav uinak, da dolaze nova
vremena i zahtevaju potpuno novu formu religijske aktivnosti, da potrebe vremena zovu u pomo
sa sve veom hitnou. Gde bi se nadao za pomo, ako ne kod antroposofije? Va zadatak je
religija te rei dr tajnera bile su u skladu s mojim sopstvenim oseajem. Priznajem da mi ne
bi bilo lako da se izuzmem iz novog rada koji je zapoeo pod znakom antroposofije. To je bilo
duevno stanje u kojem sam iveo tokom tih meseci. A druge strane, bilo mi je jasno da je jedino
potpuno uverenje da je to ispravno i nuno moglo opravdati odluku onako kako sam je ja video.
Niti je bilo mogue doi do konanog zakljuka dok dr tajner ne izrazi sve to mu je na umu.
Jedna je stvar ako mlad ovek ispunjen entuzijazmom stavlja svoje usluge na raspolaganje
poduhvata koji ga privlai, a druga ako ovek od pedeset odustane od svega da bi zapoeo neto
novo. I tako sam morao da ekam na dva ciklusa predavanja dr tajnera o mogunostima
religijske obnove u leto i jesen 1921. Iz zdravstvenih razloga, meutim, nisam mogao sam da im
prisustvujem.
Kada je celi sadraj svih tih predavanja i rasprava doao do mene, ponovo sam bio
zaprepaen dr tajnerom. Uprkos svemu to sam ve doiveo, nisam oekivao da u ga videti
kao kralja u oblasti teologije, ne samo u vezi Biblije i biblijskog uenja ve takoe i crkvene
istorije, razlika meu denominacijama, duhovne i moralne dubine hrianstva, imao je novo i
velianstveno uenje da d. To je bilo uenje koje ukazuje na budunost rukom nesavladive
snage. Ono to je za mene bilo posebno pouno i znaajno bila je konkretnost, sigurnost i
promiljenost sa kojom se latio pitanja religijske prakse. Sve to je bilo veoma stimulativno. Ali
konani ishod je jo bio na vagi. Bio mi je poslat tekst ina posveenja oveka
(Menschenweihehandlung, obred nove Svete priesti). Odmah sam ga sa svih strana poeo
prouavati i meditirati o njemu. Kada je nekoliko trivijalnih potekoa jezika bilo prevladano,
istota i uzvienost ina posveenja oveka veoma me impresionirala. Sinulo mi je da tu postoji

53

mogunost stvaranja boanske slube u kojoj svi pravi hriani mogu biti ujedinjeni, na koju se
moe gledati kao na sredinju taku pravog hrianskog zajednikog ivota, oko koje se iri novi,
raznovrsni, stalno rastui religiozni ivot. Polako se raalo u meni: to se oveanstvu ne sme
uskratiti! Ne sme sada da pogrei ako ne eli da pogrei protiv oveanstva i boanskog
otkrivenja! I ako to nije mogue doneti ljudima u postojeim oblicima Crkve, tada se treba
osmeliti na neto novo! Neka ovde bude naroito navedeno da je dr tajner dugo vremena traio
da li je mogue da se uradi neto unutar postojee organizacije Crkve i to nezavisno od mladih,
ja lino sam bio onaj koji je nedvosmisleno rekao: to se ne moe, jer e novo biti ugueno od
starog!
Ali za mene je stvarno odluujui faktor doao neoekivano i iz razliitog pravca. To je bilo
shvatanje da u svetom hlebu ivi Hrist zapravo dolazi oveku. Njegova prisutnost je bila tu u
neopisivoj istoti i sjaju. To je bio utisak samog duha onog koji je doao, ne u protestantskom
obredu svete priesti, kako sam ga esto slavio s opipljivim doivljajem blizine boanskog sveta,
ve u meditaciji na in posveenja oveka. To je bio tako jak i siguran utisak da je itav ivot
mogao biti utemeljen na njemu. Pokuau da opiem ta je izgledalo da govori: sada je zbogom
tvom radu u protestantskoj crkvi! Ako je ono to si naao ovde istina, to mora stajati u sasvim
drugaijem smislu kao sredinja taka religijskog ivota, misli i objave religije nego to je
mogue u protestantskoj crkvi kakva je sada postala! Jer ako je novi impuls istinit, on sadri
seme novog boanskog oboavanja, nove zajednice, novi impuls Hrista, novo evanelje Hrista.
Do sada nisam o tome govorio nikom, ak ni najbliim prijateljima u svetenstvu. Jer, ipak, stvar
nije u tome to sam ja doiveo, ve u onom to je stvarno tamo i moe vie ili manje biti
prepoznato od svakog i svih na njihov sopstveni nain. Od tada nadalje bilo mi je jasno da se
moram staviti u slubu stvarnosti koja mi je bila otkrivena, bez smetnje drugih spona. Tako sam
doao u novu Hriansku zajednica iz samog jezgra stvari. I drago mi je da to mogu rei.
Poslednju re nije rekao dr tajner ve Onaj vii od njega.
ak dr tajneru nisam ni rekao nita od toga. S njim se esto ne govori o ovakvim iskustvima
bar ja nisam a i onda samo kratko i na injenini nain. I ako je neko prevaziao poetne
nivoe, tada vie nije ni potrebno.
S druge strane moram pomenuti jo jedan razgovor. Sastojao se od samo dve reenice, ali je
sadravao neizmerno mnogo. Sinulo mi je u meditaciji da Hrist stvarno moe biti primljen u
samo telo i krv, bez hleba i vina. Line karakteristike koje su mi decenijama uzrokovale najvee
potekoe, naime, da su utisci iz duha i due stalno veoma snano radili na telu, sada je
objanjeno na predivan nain, dajui nagovetaj kako su voene sudbine ljudi. To je bila
priprema koja mi je omoguila da tako slikovito shvatim da ako je Njegova prisutnost stvarna,
Hrist radi u telu i krvi, dajui iz Sebe oveku novo telo i novu krv i priliku da upozna i iskusi da
je to stvarna, sutinska pobeda nad materijalizmom vremena. U tom razgovoru s Rudolfom
tajnerom pitao sam: Zar nije mogue primiti telo i krv Hrista bez hleba i vina, isto u
meditaciji? On je odgovorio: Mogue je. Iza jezika nadalje to je potpuno isto. Priznajem da
mi neverovatna konkretnost izraena u tim reima jo uvek dolazi kao nekakav ok. Ali tako je
esto bilo u razgovoru s Rudolfom tajnerom. On odmah d neto vie onima koji s njim
razgovaraju, neto iz ega onda mogu da ue dugo vremena. Ali danas znam da je bio u pravu i
da je Hrist Hleb ivota u mnogo realnijem i snanijem smislu nego to velika veina hriana
ak i nejasno pretpostavlja.
Sada je preda mnom bilo pitanje: dobro, mogue je tako direktno ui u Hrista; ali koliko e
ljudskih bia biti za to sposobno? Zar nije bitno za veliku veinu da imaju oblik oboavanja u
kojem do ovog iskustva dolaze na sopstveni nain i tako budu voeni do stvarnosti Hrista?

54

To je taka na kojoj odnos izmeu antroposofskog pokreta i Hrianske zajednice postaje

jasan. Ako bi bio dat obred za Antroposofsko drutvo mogao bi u mnogo veoj meri biti
zasnovan na detaljima nove koncepcije sveta koju je donela antroposofija. Ali ta nova koncepcija
sveta jo mora izboriti svoj put u svim oblastima i pred sobom ima dovoljno velike potekoe.
oveanstvo kao celina to ne moe da eka. Nadalje, ima mnogo ljudi koji nemaju neposrednog
interesa za borbu u koju bi bila ukljuena nova koncepcija sveta. Za sve takve ljude moe
postojati oblik oboavanja koji je u punoj saglasnosti sa duhovnim znanjem koje postoji u
antroposofiji i koje zaista bez antroposofije ne bi moglo da bude tu, ali koji ne poduava ili
pretpostavlja to znanje i koji, kao direktan put, daje ljudima ono to e ih ujediniti s najviom
stvarnou.
Ono to Hrianska zajednica mora da prui ljudima je od Najvieg: ivog Hrista, u Njegovoj
punoj stvarnosti i moi. Nema nieg uzvienijeg. Ali to je tu u oveanstvu u odreeno vreme i
za jasnu potrebu.
Ako bi se Hrianska zajednica sastojala samo od antroposofa dr tajner bi smatrao da je
njena misija promaena. Antroposofsko drutvo ima svoj veliki zadatak kao pokret u civilizaciji
pokret koji je sve sutinskiji u dobu intelektualistikog materijalizma, i mora se dovoljno
marljivo boriti da utre svoj put. Iz tih, a takoe i finansijskih razloga, jednostavno ne moe
podneti teinu nove zajednice. Ali nezavisno od toga, dr tajner je takoe eleo da edukuje ljude
kojih e u budunosti biti vie. Takvi ljudi trae duhovnu zajednicu i kroz ono to je dao dr
tajner mogu svojim putem doi do istog uzvienog cilja kakav je postavljen, na svoj nain, od
Hrianske zajednice. Jer cilj antroposofskog pokreta, takoe, je zajednica sa Hristom u telu i
krvi. Ta zajednica moe se doiveti, premda moe i nesvesno, u meditaciji kao i u obredu.
Kada je dr tajner bio upitan: kakva je razlika izmeu antroposofskog pokreta i Hrianske
zajednice? odgovorio je: Antroposofski pokret obraa se ovekovoj potrebi za znanjem i
donosi znanje; Hrianska zajednica obraa se ovekovoj potrebi za uskrsnuem i donosi
Hrista. Ve smo pokazali u kojem smislu znanje, takoe, samo po sebi moe voditi do Hrista.
Onaj ko ivi unutar Hrianske zajednice moe se tokom obreda oseati u neposrednoj
prisutnosti Hrista. Ima hranu za svoju duu i pomo za svoj ivot pomo jaku i monu kakvu bi
samo mogao da poeli. Ne treba se zamarati detaljima antroposofskog znanja, ali uestvuje u
najviem cilju kome antroposofsko znanje moe da tei. Ako je prisutan zahtev za znanjem, mi
koji vodimo Hriansku zajednicu i koji smo od antroposofije primili takvo bogatstvo, moemo
mu dati, iz antroposofije, pomo koja mu je potrebna. Jer na cilj je drati korak sa koncepcijom
sveta koja se stvara i ne ostati sa onom koja je prola. Ali u svim ovim stvarima pojedincu je
ostavljena puna sloboda svetenicima i lanovima zajednice podjednako. Ni jedno
antroposofsko uenje nije dogma Hrianske zajednice. Ono ime je vrsto spojena Hrianska
zajednica su velike osnovne istine hrianstva, gledano, naravno, u svetlu novog duhovnog
uenja a istorija modernih vremena pokazuje da bi bez toga mogle biti izgubljene ali date u
takvom obliku da izraavaju ono to vodi do stvarnog spasenja oveka. Antroposofsko drutvo je
pokret u civilizaciji koji obuhvata sve oblasti kulture. Hrianska zajednica je Crkva spasenja
koja moe da obuhvati sve ljude.
Ako su sve ove stvari jasno percipirane i otvoreno izjavljene i ukoliko se svakakvi previe
ljudski oseaji ne pojave tu i tamo, svako moe sam znati gde pripada. Ono to mu najvie
pomae da postane pomaga oveanstva i saradnik Hrista to je za njega prava stvar.
To je smisao u kojem je Rudolf tajner postao savetnik i pomaga u osnivanju Hrianske
zajednice. Pored same antroposofije, njegovo ivotno ostvarenje je bilo Antroposofsko drutvo.
Ali bilo je ispravno da se pojavi zajednica koja pomae svim ljudskim biima da postanu

55

hriani u pravom smislu i u skladu sa potrebama modernog doba. Cilj antroposofije je da bude
orue pomou kojeg u istoti i uzvienosti duha Hrist moe da bude doveden svim ljudima u
ovom naem dobu. Ipak, antroposofija, sa svojim bogatstvom novog znanja, ne eli da bude
supstanca te zajednice ljudi, ve radije e ekati i videti da li e biti traena premda je zaista na
usluzi i onima koji to ne trae.
Sada kada je pravi i zdrav odnos izmeu prirode i duha prepoznat, moe se jo jednom
pristupiti svetim tajnama i svetom inu u emu se jedinom prava hrianska zajednica moe
ujediniti i sebe edukovati. Na isti nain moe se ponovo pronai nain za objavu Hrista stvarnom
snagom, otkrivajui Ga u Njegovim ivim delima na oveku i Zemlji. Jedino takvo evanelje je
sposobno da zauzme svoje mesto u materijalistikom vremenu.
Sve to, meutim, sada stoji tu smo i govori za sebe, i ako se navodi ovde to nije samo zato
jer mnogi ljudi trae jasne informacije, ve i zato jer se Rudolf tajner kao ljudsko bie otkriva u
svim tim stvarima.
*****
Sada je usledila moja ostavka iz aktivnog rada u svetenikoj slubi. Kao i velika veina
mojih prijatelja nisam napustio samu Crkvu. Niti podstiemo ikog da to uradi. Ostavljamo
crkvama da nas odbace i ekskomuniciraju. Nita prirodnije i stvarnije nego moji razgovori sa
Rudolfom tajnerom na temu ovog koraka u mom ivotu ne moe se zamisliti. Nikada nije
pokuao da izvri ni najmanji uticaj. Na pripremnom stepenu rekao sam mu da sam se jo oseao
dovoljno elastian da napustim poloaj koji sam dotada drao; zavisilo je od toga koliko e me
uveriti ono to bi on rekao na svojim predavanjima. Na to je odgovorio da ako bih odluio da
uem, vostvo novog pokreta bi verovatno palo na mene. Odgovorio sam da sa take gledita
momentalne telesne snage, nisam se oseao dorastao zadatku. Kasnije je ponovo rekao, u
potpunosti to se njega tie: Ako napustite svoj poloaj neki fond mora postojati iza vas. To je
bilo sve to je ikada reeno izmeu nas o promeni od starog na novo. Ne znam da li je ikada
pronaao da takav fond nije postojao. Sentimentalnost i udobnost nisu igrale ulogu u ovoj
atmosferi istote.
*****
Istorija osnivanja Hrianske zajednice sama bi ispunila celu knjigu. Zajedniko iskustvo
izvornog svetenikog tela pripada svetinjama u hramu, ne pijaci javnosti. Ono to se moe rei
moda jednog dana bude predstavljeno u sopstvenim postavkama. Ali slike koje se ovde mogu
dati ne bi bile kompletne bez pominjanja dve stvari. Rudolf tajner je stajao tu meu nama,
odgovarajui na naa pitanja ba kao da je on sam takorei ceo univerzitet, ali univerzitet sasvim
novog poretka. I kretao se meu nama kao emisar obdaren punom snagom koji u svojoj istoti
nosi poklon Onog vieg od njega. Niko ko je bio prisutan nije mogao sumnjati u to da smo na
svetom mestu. Pogled na dr tajnera to bi mu rekao, ako ne bi glas sopstvene savesti.
Tokom ove poslednje dve godine, razgovori sa dr tajnerom su bili manje uestali. Koliinu
njegovog vremena neko je opravdavao tvrdei da je neophodna za najhitnije stvari u vezi s
Hrianskom zajednicom. Takoe se videlo breme, kao kod Atlasa, koje je na njegovim
ramenima lealo iz dana u dan. Ako je doao u tutgart, gde je Hrianska zajednica otvorila svoj
centar, valdorfska kola, Kommende Tag, klinika, institut za znanstvena istraivanja, izdavako

56

preduzee, redakcije asopisa, pokret mladih, Antroposofsko drutvo svi su stajali molei na
njegovim vratima, elei da ive po njegovim savetima. Njegov je genije bio u svima njima.
Kada bi ljudske mane promaile, uvek je morao ispravljati stvari. ta je najhitnije meu svim
hitnim potrebama? to je bilo jedno jedino pitanje. Seam se prilike kada sam imao elju da
pitam neko lino pitanje. Ali pogledao sam u njegove oi i video zenice suve i upaljene kao
rezultat mnogih neprospavanih noi, i rei su zamrle na mojim usnama. I tavie, oseao sam: mi
stariji smo stvarno primili izobilje linih bogatstava; to vreme koje jo mora pokloniti sada
pripada mladima, koji bi trebalo da ga upoznaju kao to ga mi znamo. I tako je primedba koju je
jednom dao bila dovoljna da je odnos izmeu nas jo uvek onaj stari, premda spoljanji uslovi
nisu dozvoljavali isti ljudski odnos kao u ranijim danima.
Ali kao kompenzacija za to upoznao sam ga sa druge, nove strane kao vou i uesnika na
svim sastancima kojima sam sada prisustvovao kao novi lan Odbora antroposofskog drutva.
To su bili izuzetno zanimljivi sastanci. Dr tajner bi esto sedeo kao da ne bi imao aktivno
uee u njima podupirui iscrpljenu glavu rukom i izgledao bi kao da drema. Doputao je
drugima da govore i u njegovoj prisutnosti u poetku bi govorili oprezno, a kasnije sve ivlje.
Bili su veoma nadareni ljudi iz najrazliitijih oblasti ivota. Dr tajner bi sedeo tamo zagonetno
sluajui, zatim, sasvim iznenada, poeo bi da govori posle ega bi ostali govori izgledali
siromano. Via sila je bila tako nadmona da je, duhovno, to bilo kao drama bogova, lino,
meutim, esto katastrofa. Svaki egoistini oseaj u tim divnim ljudima proao bi kroz krizu. Na
mnogim sastancima kojima sam decenijama prisustvovao, nikada nisam video nita slino ovom
primeru veliine jednog pojedinca prema ostalima. Dr tajner je govorio i mnogi umovi na
sastanku su bili jedno; u svakom sluaju na otpor se nije raunalo. Svi su piljili ta sve on nije
video.
Retko je bilo mogue da dr tajner hvali. Premda je to, takoe, palo na mene, radije govorim
o vremenu kada sam se sreo s njegovim nezadovoljstvom, jer i to je deo prie o ivotnom
druenju. Jedva je bio neko meu njegovim najbliim saradnicima ko u odreeno vreme nije bio
podvrgnut njegovoj strogoj kritici. Jer on je mnogo oekivao, pogotovo u vezi nepopustljive
objektivnosti i nesebinosti. Ako e, suoen s kolosalnim tekoama ivotnog zadatka, izvui
najvie iz ljudi koji su svi bili neodgovarajui, nije mogao gledati s ljubaznou nedostatke i
greke koje je video.
U to vreme to je bilo otprilike godinu dana posle osnivanja Hrianske zajednice napisao
sam lanak u obranu dr tajnera. Bio je previe milostiv prema njegovim protivnicima i otiao
predaleko da im udovolji. Istina je da je na sastanku stalno ponavljao ne manje od pet puta da
mene ne okrivljuje. Ali nisam mogao ne uzeti duboko k srcu nain na koji je zamerao urednicima
i Odboru u celini to su dopustili da se lanak pojavi. U stvari nisam bio svestan raznih
razgovora u kojima je izrazio svoje elje u tom smeru. Nije za mene sve u tim raspravama bilo
ljudski razumljivo, niti je bilo u jo nekim prilikama. Ali ak i u tim delikatnim i tekim
trenucima kakvi su ovi, nikada nita nije kazano ili uinjeno to je promenilo izuzetno miljenje
koje sam imao o osobinama Rudolfa tajnera kao oveka.
Uskoro sam shvatio da nisam ispravno procenio uinke ovakvih lanaka. Moda ne svesno,
ali sigurno nesvesno, njihov uticaj je pogodan da ostane ono to se nije elelo, ne samo meu neantroposofima ve takoe, kako mi je jednom dr tajner naglasio, meu samim antroposofima.
Jedna stvar mi je, pre svega, bila jasna, premda ne u potpunosti sve do smrti dr tajnera.
injenica da ga antroposofi nisu zatitili onako kako je trebalo, oigledno mu je uzrokovala
mnogo veu patnju nego to smo to znali. Protivnici su ga obasuli porugom i prezirom, a
antroposofi su preko svega olako prelazili, i nastavili da uivaju njegova predavanja. Nije ga

57

brinulo to na raun sebe kao osobe ve na raun uinka kojeg bi besramni napadi mogli imati na
njegov rad. Bio je potpuno svestan da njegovi protivnici povlae njegovu linost u blato da bi
unitili njegov rad. I video je da to antroposofi ne vide. Oni su se povukli u njihovo utvrenje i
nisu videli da je oko njegovih zidova potpaljena vatra. Ja sam jednom prilikom rekao to u
prisutnosti dr tajnera i on se srdano sloio. Ali u tim godinama nije mogao tano rei ta je
oseao o tome; trebalo je ekati na ono to e doi iz uvida i slobode ostalih ako ne bi hteo da
bude prisiljen da moli posle ega bi neko napokon mogao stati u njegovu obranu! Tokom tih
dana bio je kao jedna velika otvorena rana, kako mi je neko kasnije rekao. A s druge strane se
moemo okrenuti prozranoj mirnoi i ljubaznom duhu u kojem je napisao Moj ivotni put.
Moda i ta knjiga, takoe, pomogne smestiti dr tajnera pred javnost u pravom svetlu.
Sami poslednji meseci njegovog ivota sadre tri ugodna razgovora s njim. Predloio ih je on
sam. Kada sam otiao u Dornah u maju 1924., posle predavanja je doao do mene. Izgledao je
kao olienje same ljubaznosti. Kada pokuam da shvatim ta je prava ljubaznost, mislim na lik
kako stoji ispred mene, zraei ljubaznou i svetlom duha. Dok smo priali video sam, na moje
iznenaenje, da mu je oito bilo drago razgovarati o odreenim stvarima u Antroposofskom
drutvu koje su ga krajnje uznemiravale. Izgledao je gotovo preplavljen manama njegovih
sledbenika. Ali onda je uao u moje line stvari ba kao da nita drugo na svetu nije bilo vano.
Kako se fiziki nisam oseao dobro, eleo je da detaljno priam o onome kroz ta sam prolazio.
Kada to nisam bio voljan ak niti pod pritiskom, jer je u tom trenutku izgledalo previe nevano,
razumeo je sve iz najmanjih pokazatelja.
Tek posle njegove smrti sinulo mi je da je poslednji lini razgovor s njim bio u stvari
oprotaj u dubljem smislu nego sam u to tada svesno razumeo. Rekao je nekoliko rei o meni
za koje je izgledalo da izraavaju ono to je on mislio o naoj ivotnoj povezanosti. Previe su mi
svete da bi ih mogao izrei. Jo jednom sam mu zahvalio to mi je iz daleka pomogao tako
efikasnim savetom u odnosu na moju bolest. To je prekinuo s izrazom beskrajne dobrote: Ne,
dragi gospodine doktore, ja zahvaljujem vama to mi je data mogunost da pomognem. To su
bile poslednje rei koje mi je rekao na Zemlji. Znaajniji ili lepi zavretak moga ivotnog
odnosa s njim ne moe se zamisliti. Bilo je to kao razgovor sa samim oveanstvom za ijeg sam
predstavnika u tom trenutku ja mogao biti uzet. Da li e mu oveanstvo dati mogunost da
pomogne u velikoj meri?
Dimenzije koje je ovaj ivot i delovanje sada pretpostavljalo jednostavno su ostavljali bez
daha. Bile su dve i po nedelje tokom kojih je, uprkos abdominalnim smetnjama koje su trajale
mesecima, odrao oko sedamdeset predavanja jedno predavanje svakog dana za lekare i
teologe, jedno za glumce i umetnike, jedno samo za teologe, jedno za okupljene lanove
Antroposofskog drutva i svakog drugog dana predavanje za radnike na Geteanumu. Sva ova
predavanja su odrana ljudima koji su bili eksperti u njihovoj struci, i neuporedivo bogatstvo
novog uenja je dato u svim oblastima. To je bilo kao kad bi neko samo dotakao dr tajnera o
nekoj stvari i poplava nadljudskog znanja bi se izlila na sluatelje. Ali konano, dostupni su svi
stenografski zapisi predavanja i budue vreme e moi da prosudi o tome ta se tada zbivalo.
Svaki dan u Geteanumu je bio tako ispunjen da bi samo tome bio potreban ceo period
prouavanja. Stalno sam se pitao: gde je, u celoj istoriji sveta, postojalo ita slino ovome? Da li
je to slepi entuzijazam koji ini da neko to vidi ili je to radije slepa glupost to ne videti? Rudolf
tajner, koji je esto bio vrlo slab kada bi stigao, oigledno se za vreme predavanja oseao dobro
i bio sve sveiji kako je odmicalo. Ali dodatna injenica da je morao proi kroz dve stotine
razgovora s ljudima koji su mu dolazili s zahtevima, bilo je vie nego je njegova snaga mogla da

58

podnese. (Broj poseta je brojao vratar. Sam dr tajner nije nikada o tome govorio.) A ipak ljudi
su ga koristili nemilosrdno za to mogu dati primere za sopstvene line stvari.
Godinama pre, u vezi s mojim mnogo skromnijim radom na isceljenju dua, dr tajner je
jednom rekao mojoj eni: Mora prestati sa svim tim posetama. Ono to mu ljudi govore sve se
pohranjuje unutar njega i to ga ini bolesnim. Oni koji nagaaju koliko je mnogo unutarnjeg
rtvovanja potrebno za stvarno duhovnu razboritost i savetovanje rtvovanje koje daleko
nadmauje ono to se obino zove ljubav moi e da procene ta se zbivalo tih dana. Tokom
njegove poslednje bolesti Rudolf tajner je sam rekao da je konani udar bio broj linih
razgovora, ne predavanja. Naravno, jednom pre, kada je lan Uprave traio od antroposofa da
pokau ljubav za njega tako da nemanju toliko linih zahteva za njega, dr tajner je rekao:
Jedina ljubav koju mi ljudi mogu pokazati je da me zovu i danju i nou kada sam im potreban.
Ali poslednje rei nisu uzete sa dovoljno dubokim oseajem odgovornosti. I tako se jezikom
religije moe rei: dr tajner je umro od ruke ljudskih grehova. Oni spolja i oni iznutra su
radili zajedno. Njegova slobodno data pomo vodila ga je u smrt.
*****
est meseci kasnije stajao sam kraj njegovog odra. Niko od nas nije oekivao da e Rudolf
tajner podlei bolesti. Smrtni ovoj, upravo odbaen od duha koji je otiao na svoje dugo
putovanje, poivao je na samrtnoj postelji u podnoju statue Hrista koja je tamo stajala gotovo
zavrena. Oni koji su posmatrali lice umrlog mogli su da vide ta duh moe da uradi od tela u
ivotu istinski velikog oveka na Zemlji. Uzvienost i istota njegovih osobina bila je jedna
svakoj proveri i nenadmana. Moda samrtna maska, ako ikada bude reprodukovana kao slika,
bude sredstvo uveravanja mnogih. Stalno je pogled skretao od naputenog zemaljskog tela do
velike figure Hrista koja nesavladivim pokretom ukazuje na budunost. Uenik je pao pred noge
Uitelja. To je bilo kao da je Hrist zatitnikim rukama uzimao Uenika k Sebi dok je On Sam
iao napred neprekidnim koracima prema budunosti sveta. Misija uenika je ispunjena.
Uiteljevo elo je bilo ozareno svetlou boanskog cilja sveta.
Kada sam, po elji gospoe tajner, i u sveano dekorisanoj sali gde je dr tajner odrao
najvei broj njegovih velikih predavanja, obavljao pogrebnu slubu u skladu s obredom
Hrianske zajednice, kap vode koja je prskana pala je na sredinu ela i tamo je sijala tokom
celog obreda kao blistavi dijamant. Svetlost mnogih svea se odraavala u ovoj blistavoj zvezdi
jednako kao da su se otkrivenja svetla iz viih svetova odravala u njegovom duhu. Tako
ukraeno, telo je utonulo u koveg. Za mene je to bilo kao da su vii duhovi zemaljskom slikom
naznaili ono to je bilo naa sudbina da doivimo.
Kada je obred bio na kraju, jedan utisak je mono oiveo u mojoj dui: Ovo delo je sada
zavreno. Kao veliko pitanje stoji pred oveanstvom. Ako svi koji tom delu pripadaju posvete
njemu svoje snage s jednim ciljem, ono e pobediti!
KRAJ
Preveo Monte Christo

59