Istorija pravilnih poliedara ne pocinje otkricem pojedinih pravilnih

geometrijskih tela,vec saznanjem da ta tela imaju neka zajednicka

svojstva
koja ih karakterisu.
Dokazacemo da postoji tacno pet topoloskih pravilnih poliedara,
koji se
nazivaju Platonovim telima.
Platon (429-348 p.n.e.) se zalio na neznanje svojih
savremenika.Licno se
nije bavio cisto matematickim istrazivanjima, ali je podsticao
svoje ucenike
na taj rad:
Njegovi savremenici i ucenici su ispunili mnoge praznine u
nauci.Dok su,
npr., pitagorejci (uza skola Pitogorina), od pravilnih poliedara
poznavali
samo kocku i tetra edar, a mozda jos i dodekaedar, Teetet (umro
369 p.n.e.)
im dodaje oktaedar i ikosaedar i prvi postavlja teoriju svih pet
pravilnih
poliedara.Da su pitagorejci mogli poznavati dodekaedar, vidi se iz
toga sto
su ga Etrurci vestacki predstavljali po ugledu na kristalni oblik u
kome se
javlja pirit u severnoj Italiji i obelezavali ga narocitim znacima kao
predmet
kulta.
Jedan takav vestacki primerakiz steatita nadjen je i brizljivo
proucen.Utvrdeno je da potice iz prvog gvozdenog doba (La Teneperiod
3

1000-900 p.n.e.).Etrurci ili Gali mogli su to znanje preneti u juznu

Italiju,gde su ga primili pitagorejci.Teetetovi radovi se javljaju u I u
XIII
knjizi Euklidovih Elemenata , a (325p.n.e.) u kojoj se rapravlja
upravo o
pravilnim poliedrima.
I Aristotel (384-322p.n.e.) je poznavao pravilne poliedre, ali
njegova

Matematicka rasprava nije sacuvana, a i Istorija geometrije

koju je
napisao njegov ucenik Teofrast (374-287p.n.e.), I druga koju je
napisao
njegov ucenik Eudem (350-290p.n.e.) su izgubljene.
Kasnije, Papo (oko 295p.n.e.) izvesne brojne odnose izmedu
osnovnih
elemenata pet pravilnih poliedara .
Kepler (1571-1630g.) je nastavio teoriju pravilnih poliedara svojim
zvezdastim poliedrima, a pokusao je i da redukuje rastojanja
planeta
Suncevog sistema na metricke osobine Platonovih tela
alternativno upisanih
i opisanih oko nebeskih sfera pridruzenih planetama:
Saturnu,Jupiteru,Marsu,Zemlji,Veneri i Merkuru koje su odvojene
redom,kockom,tetraedrom,dodekaedrom,oktaedrom i ikosaedrom.
Naravno,Kepler nije nista znao o Uranu,Neptunu i Platonu koji su
otkriveni
kasnije 1781.,1846.,i 1930-te godine.
Teorija pravilnih poliedara igra vrlo vaznu ulogu ne samo u
teorijskoj
matematici I geometriji, vec i u primenjenoj matematici,mehanici i
fizici.