Profilaksa i terapija mastitisa

I. Profilaksa mastitisa kod krava podrazumeva niz aktivnosti

koje treba preduzeti da ne doe do pojave mastitisa.
Obavezna je svakodnevna kontrola vimena, kao i
ispunjenje osnovnih zoohigijenskih i zootehnikih uslova.
Pranje vimena pre svake mue, pravilna runa i mainska
mua, kao i potapanje sisa u dezinficijens, predstavljaju
nezaobilazne inioce u suzbijanju mastitisa. Runa mua
sa savijenim palcem kod meko muznih krava dovodi do
oteenja sfinktera sisnog kanala, te omoguava
nesmetan prodor m.o. u vime.

 Za

spreavanje irenja infekcije vimena u

zapatima muznih krava, kao i za spreavanje
kolonizacije sisnog kanala, obavlja se:
-dezinfekcija vimena pre mue
-dezinfekcija sisnih aa izmeu dve mue
-dezinfekcija papila posle mue
Za dezinfekciju papila posle mue koriste se
dezinficijensi koji u sebi sadre i repelente protiv
ujeda insekata, a da pri tome ne oteuju kou
papila, potpomau saniranje lezija, unitavaju
m.o i odbijaju insekte, a ne utiu na zdravstvenu
ispravnost mleka

Danas su u upotrebi preparati koji ispunjavaju ove zahteve i pripadaju grupi

jodofornih preparata, hipohloridnih i hlor-heksidnih preparata. Dezinfekcija
preparata za muu i sisnih aura ili aa obavlja se tako to se sisne aure potope
u dezinficijens. Povratno ispiranje vodom pri temperaturi od 85C u trajanju od 5
sekundi smanjuje kontaminaciju sisnih aura bakterijama i pogodna je za
izmuzita tipa riblje kosti.
Terapija mlene lezde u zasuenju podrazumeva lokalnu aplikaciju antibiotika
posle poslednje mue. Ovaj postupak se moe smatrati i preventivnim, s obzirom
da u narednoj laktaciji treba da obezbedi to dui period neinficiranosti vimena.
Obzirom da se u subklinikom toku bolesti obavezno u laktaciji lee infekcije
vimena izazvane sa Streptococcus agalactiae i Staphylococcus aureus, dok
se ostali uzronici samo identifikuju, kada treba uraditi antibiogram i za ostale
uzronike, kako bi se u zasuenom periodu leili odgovarajuim antibiotikom.
Preparati koji se koriste u zasuenom periodu su posebno obeleeni za
korienje u tom periodu, a pokrivaju kompletnu antibiotsku paletu lekova. Pravilno
izvedena terapija u zasuenju spreava nastajanje novih infekcija u zasuenom
periodu i smanjuje broj starih infekcija vimena.
Treba napomenuti da se u ovom periodu izlei oko 80% krava obolelih od
mastitisa izazvanih sa St.aureus-om u odnosu na oko 40% izleenja u laktaciji.
ak do 90% streptokoknih mastitisa se izlei u ovom periodu u odnosu na 70%
izleenja u laktaciji.

Terapija mastitisa
Terapija akutnog i hroninog kataralnog mastitisa sprovodi se lokalno
(intracisternalno) i parenteralno.
- Lokalna terapija se sastoji u tome da obolele krave treba odvojiti i izmuzati
nakon zdravih ivotinja. Najei prouzrokovai ovog mastitisa su bakterije iz
roda Streptococcus (Str.agalactiae, dysgalactiae, uberis). Kod klinike forme
mastitisa potrebno je aplikovati visoku dozu penicilina G (2-4 miliona/po
etvrti/po aplikaciji), ili polusintetskog penicilina. Ree se koriste drugi antibiotici
iz razloga to su streptokoke osetljive na penicilinske preparate koji su lek izbora
za ove mastitise.
Ako dijagnoza nije sigurna ili potvrena, treba koristiti lokalnu intracisternalnu
aplikaciju antibiotika irokog spektra (500mg ampicilina, 200-300mg cefalosporina
ili 500mg tetraciklina, pri emu treba biti oprezan jer drae vime). Mogue su i
razne kombinacije antibiotika u cilju proirenja spektra npr. Gentamicin+penicilin
(300mg+ 1-3 miliona i.j.) i sl. Pre tretmana ivotinji treba dati oksitocin 20 i.j.
Intravenski, dobro je izmusti, a obolelu etvrt treba dobro isprati fiziolokim
rastvorom. Terapiju ponavljati na svakih 12-24h.

U tim sluajevima je indikovano davanje pentamat-hidrohlorpenicilina (5-10 miliona

i.j. i makrolidnih antibiotika 3-5 g eritromicina, tilozin). Ako se sumnja da su izazivai
iz roda Staphylococcus, u praksi su se dobro pokazali antibiotici koji nisu osetljivi na
enzim penicilinazu (oksicilin 400-1000 mg/po etvrti) koju sintetiu ove bakterije.
Kod stafilokoknog mastitisa mogu se koristiti i cefalosporini, makrolidi u gore
navedenim dozama kao i tetraciklini (400 mg).
-Terapija piogenog mastitisa moe se sprovesti lokalno i parenteralno. Najei
uzronici ovog mastitisa su Arcanobacter pyogenes, ree Staphylococcus aureus, a
retko Spherophorus necrophorus i ostali. Leenje je mogue samo kod
pojedinanih, dobro kapsuliranih apscesa, koji su blizu povrine, nakon njihovog
pucanja i otvaranja. Leenje apscesa ili amputacija obolele etvrti moe se
sprovesti kod visoko vrednih grla, kao to su bikovske majke ili visoko
mlene rekorderke. Kod febrilnih stanja indikovano je davanje antibiotika irokog
spektra, a parenteralna terapija traje dok je ivotinja febrilna. Obolelu etvrt treba
tokom dana to ee izmuzati i uvee ubaciti antibiotik. Terapija ne spreava
pojavu bolesti i njeno irenje, pa je profilaksa jedini pravi nain borbe protiv ovog
mastitisa. Profilaksa se sastoji u upotrebi insekticida, bilo u vidu zapraivanja
ivotinje ili upotrebom unih markica koje su natopljene repelentima protiv insekata.

-Terapija flegmonoznog mastitisa sastoji se od lokalne i parenteralne terapije

Najei uzronik flegmonoznog mastitisa jeste E.coli i drugi koliformni m.o..
Preporuuje se parenteralna upotreba antibiotika irokog spektra, i to gentamicina,
tetraciklina i sl.. Kod perakutnih stanja indikovano je intravensko davanje
antibiotika, oksitocina u dozi od 30 i.j. Intravenski, kao i velike koliine dnevne
kontinuirane intravenske infuzije( do 100 ml/kg telesne mase). Primenjuje se i
davanje diuretika u cilju eliminacije toksina iz krvi.
-Terapija granulomatoznog mastitisa sprovodi se uglavnom samo lokalno. Na
osnovu veterinarskih propisa do sada korieni antimikotici ( Nystatin, Clotrimazol)
se ne mogu vie koristiti kod goveda. Leenje se sprovodi upotrebom Natamacina, i
to u koliini od 1g ( 100mg aktivne supstance) koja se rastvori u 500 ml fiziolokog
rastvora i aplikuje se u cisternu vimena. Obavezno je temeljno izmuzanje i ispiranje
vimena.

Imunoprofilaksa mastitisa
Polivalentne vakcine nisu se pokazale uspenim u imunprofilaksi mastitisa, za
razliku od monovakcina koje su dale mnogo bolje rezultate. Eksperimentalne
vakcine protiv mastitisa su monovalentne i sadre inaktivisane elije m.o
Staphylococcus aureus-a.
Veliki broj radova ukazuje na to da vakcina koja je pripremljena od inaktivisane
bakterije smanjuje pojavu klinikih i subklinikih mastitisa. Stafilokoke i streptokoke
su veoma slabi imunogeni, to dovodi do toga da efikasna vakcina protiv ovih m.o
jo nije pronaena. Veoma dobar imunogen je E.coli, za razliku od prethodnih m.o,
to olakava i pojednostavljuje pripremu efikasne vakcine. Veoma dobre rezultate
postigla je vakcina protiv koliformnih m.o, tj. E.coli, vakcina po imenu J5, koja je
proizvedena od tzv. Core-antigena ili J5 bakterina. U ovom trenutku je to jedina
visoko efikasna vakcina, koja daje zatitu, ne samo protiv razliitih sojeva E.coli
ve i protiv drugih koliformnih m.o. Takoe i vakcina proizvedena od ivih m.o
Mycoplasmae bovis pokazala je dobre rezultate, poveavajui nivo At u serumu
(IgG i IgM) i smanjujui broj klinikih i subklinikih mastitisa izazvanih
mikoplazmama.

 Akutno

zapaljenje vimena ovce

 Aplikacija

mamarnih injektora

Sastav mleka krave obolele od mastitsa

Constituent

Normal

High SCC

Solids-Not-Fat
Fat
Lactose
Total Protein
Total Casein
Whey Protein
Serum Albumin
Lactoferrin
Immunoglobulins
Sodium
Chloride
Potassium
Calcium

8.9
3.5
4.9
3.61
2.8
0.8
0.02
0.02
0.10
0.057
0.091
0 .173
0.12

8.8
3.2
4.4
3.56
2.3
1.3
0.07
0.10
0.60
0.105
0.147
0.157
0 .04

99
91
90
99
82
162
350
500
600
184
161
91
33

 Mastitis

kod kuje

mastitis kobile