INTELEKTUALNO

VASPITANJE
POJAM I ZADACI INTELEKTUALNOG VASPITANJA
FAKTORI INTELEKTUALNOG VASPITANJA
DRUTVENA USLOVLJENOST STARE I NOVE
KONCEPCIJE ; SADRAJI INTELEKTUALNOG
VASPITANJA- TRADICIONALNI I SAVREMENI
PRISTUPI
NOVE KONCEPCIJE INTELEKTUALNOG
VASPITANJA
OBLICI I METODE INTELEKTUALNOG VASPITANJA
FAZE INTELEKTUALNOG RAZVOJA

POJAM I ZADACI INTELEKTUALNOG

VASPITANJA
jedna od komponenti vaspitanja proces :

1. formiranja oveka kao razumnog

ljudskog bia
2.njegovih intelektualnih mogunosti
3.stvaralakih snaga i sposobnosti

Elementi koji ga ine :

1.Sticanje znanja ( o prirodi, drutvu,
oveku )
2.Razvijanje umenja (spretnost,
umenost )
3.Sticanje navika (sa malo snage brzo i
tano se obavlja neka radnja )
4.Intelektualne sposobnosti ( saznanje
istine, kritiko i stvaralako miljenje )
5.Kultura intelektualnog rada (nauiti
kakao se ui )
6.Saznanje istine (otkrivanje istine i njeno
primenjivanje )
7.Ljubav prema istini

1.

ZADACI
Usvajanje znanja , umenja i formiranje
pogleda na svet
sticati osnovna znanja o prirodi,
drutvu, oveku
znanja treba da su selektivna a proces
sticanja usmeren ka osnovnim
zakonitostima razvoja prirode, drutva
i oveka
znanja koja predstavljaju vorne
take i koja omoguuju izgraivanje
vlastitog pogleda na svet

2.

Razvijanje intelektualnih sposobnosti

imaju naslednu ( uroenu ) osnovu
razvijaju se postepeno u skladu sa
uzrastom i procesom rastenja
u osnovi int.sposobnosti nalazi se
miljenje
najvii oblik miljenja- apstraktno
(kritiko i stvaralako miljenje ) sloeni
intelektualni postupci : analiza , sinteza,
uporeivanje, uoptavanje, klasifikacija,
razlikovanje bitnog od nebitnog, slinost
u razlikama, razlike u slinostima i sl.

3. Osposobljavanje za samostalno
sticanje znanja, razvijanje kulture i
tehnike intelektualnog rada
uenje kako se ui upoznavanje
sa razliitim tehnikama
intelektualnog rada
razvijanje kulture intelektualnih
aktivnosti

FAKTORI INTELEKTUALNOG
VASPITANJA
1. Porodica pitanja koja dete postavlja izraz
su njegove intelektualne radoznalosti
2. Deji vrti program rada u vrtiu predvia
prvenstveno odreeni kvantum znanja
3. kola zadaci nastave :materijalni ( uvek u
slubi intelektualnog
vaspitanjaznanjaopte i struno
obrazovanje ), funkcionalni (psihofizike
sposobnosti ) i vaspitni (razvijanje linosti )

4. Ustanove za vaspitanje i
obrazovanje odraslih ( narodni
univerzitet, teajevi, seminari,
tribine, izlobe, predavanja, filmske i
pozorine predstave )
5. Sredstva informisanja
6. Kulturne institucije

DRUTVENA USLOVLJENOST
STARE I NOVE KONCEPCIJE
staro koliko i ovekrazum izdvojio
ovekapojavom govora i komunikacije
javlja se potreba za prenoenjem iskustava
robovlasnitvo i feudalizam: pripada deci
vladajue klaseposebne kole; deca
siromanih klasa rastu u porodici, do
saznanja o stvarnosti dolaze u neposrednom
ivotuintelektualno nerazdvojivo od radnog
vaspitanja
Sparta : formiranje ratnikih osobina
Atina : fiziko, umetniko i
intelektualnoodvojenost od radasutinsko
obeleje sistema klasnog drutva

 feudalizam : crkva nosilac

obrazovanjausvajanje autoritativnih
gledita i stavova religijedominira
pamenje injenica , stavova i reprodukcija
humanizam i renesansa : novi sistem
vrednosti,novi vaspitni idealiprihvata se
antiki model harmoninog razvitka duha i
telaintelektualno vaspitanje dobija
najveu afirmaciju: Vitorio da
Feltre( klasini jezici, antika knjievnost,
algebra, prirodopis ), Rable (posmatranje
prirode, razgovor, itanje, poseta
radionicama ), Montenj (svako da misli
svojom glavom, znati napamet ne znai
znati )

Erazmo Roterdamski (kritikuje

skolastiku,uenje napamet ),Komenski
(izuavanje gradiva prirodnih i drutvenih
nauka, maternjeg i stranih jezika ), Lok
(vano je miljenje )Ruso (samostalno
usvajanje znanja ) Pestaloci (buenje
duhovnih snaga i sposobnosti miljenja )
buroasko drutveno ureenje :
dualizamopte i struno
obrazovanjeakademski ideal puna
glava i praktini ideal zlatne ruke
razredno- asovni sistem, kruta
organizacija nastave, uenik u
objekatskoj poziciji, knjika znanja,
enciklopedizam- stare koncepcije

 U odnosu na sadraje intelektualnog

vaspitanja nastale su dve grupe
teorijskih shvatanja o izboru sadraja :
tradicionalne i savremene teorije
Tradicionalne :
Didaktiki formalizam ( nisu bitni sadraji
ve razvijanje sposobnosti- na manjem
obimu sadraja razvijati forme
miljenja:gramatika, logika, matematika i
klasini jezici )
Didaktiki materijalizam (usvajanje to
vie znanja- enciklopedizam )
Didaktiki utilitarizam (praktine vetine )

 Savremene
Teorija egzemplarizma - izbor samo najbitinijih
sadraja koje omoguava uenje
poskokovima
Problemsko kompleksna teorija- sadraji se
grupiu po kompleksnim problemima bez
obzira na nastavne predmete
Teorija strukturalizma - birati one sadraje koji
omoguuju saznanje strukturnih- uzrono
posledinih veza i odnosa
Funkcionalni materijalizam- birati one
sadraje koji omoguuju harmonijsku
povezanost sadraja sa nihovom funkcijomveza znanja sa delatnou
Teorija svestranog obrazovanja- iroka znanja

NOVE KONCEPCIJE
INTELEKTUALNOG VASPITANJA
u okviru pokreta za novu kolu javili
se razni nastavni sistemi i metode koje
se zasnivaju na principu ivota i rada,
principu individualizacije i socijalizacije
nastave
Kompleksna nastava
Manhajmski sistem
Projekt metoda
Dalton plan
Jena plan
Vinetka - plan

Kompleksna nastava
polazi od veih celina, tj.kompleksa ,sve
teme koje se obrauju u okviru jednog
kompleksa moraju da tee istoj ideji i cilju
izbor glavnih kompleksa vri najvia
prosvetna vlast
kompleks moe biti ui (sadri samo
jedan konkretan objekat ili pojavu,
obrauje se u niim razredima i obrada
moe da traje od 1-3 nedelje ) i sloeniji (
obuhvataju sasvim nove teme, ukljuen
veliki broj predmeta )
osnovni oblik rada je kolektivni rad

Manhajmski sistem Sikinger

svako dete obuhvaeno adekvatnim
nastavnim radom koji odgovara njegovim
individualnim sposobnostima i
potrebama
svu decu podelio prema obdarenosti i
sposobnostima u vie grupa
u odnosu na individualne razlike osnovao
paralelna odeljenja ili naroite razrede
:glavni razredi ( 8 stupnjeva, deca
redovnih sposobnosti ), razredi za
potpomaganje ( 6 ili 7 stupnjeva, deca
slabijih sposobnosti ),pomoni razredi (4
stupnja , deca koja nisu bila za redovnu
nastavu )

Projekt metoda Kilpatrik

rad po projektima , tj.
problemimauenici po sklonostima i
sposobnostima odabiraju jedan problemiz
drutvenog ivota koji prouavaju po
grupamasvaka grupa dobija odreen
zadatak i tei da obavi svoj deo posla na
razliite naine
4 tipa projekata- projekat konstruktivnog
tipa(ureivanje dvorita, pravljenje
kaveza ),projekat tipa usvajanja i
procenjivanja (sluati predavanje, uivati
u muzici ), projekat problemskog tipa
(angaovanje int.sposobnosti ) i projekat
tipa uenja (savladati odreene raunske
operacije i sl. )

Dalton plan
1920. Helen Parherst
radikalniji oblik individualizacije nastave
primenjivan od 3. razreda osnovne kole
umesto frontalnog rada sa celim
razredom i po utvenom rasporedu
asova radilo se individualno i bez
rasporeda
uenici su mogli da biraju minimalni,
srednji i maksimalni program
svako je napredovao svojim tempom,
raspolagao svojim vremenom
nastavni program se delio na mesene
radne zadatke oni na nedeljne

 uenik je dobijao pismeni radni

zadatak , radnu doznaku s
detaljnim uputstvom za realizaciju
umesto uionica postojale laboratorije
za svaki predmetrad kontrolisali
nastavnici iz pojedinih predmeta a
samo napredovanje uenika trostruko
je praeno i kontrolisano putem
kartica( jednu je vodio uenik, drugu
nastavnik a treu upravitelj kole )

Jena plan Peterzen

grupe nisu bile po razredima ve
razliitog uzrasta i pola, razliitih
sposobnosti i nivoa znanjaroditelji
aktivno uestvovali u ivotu i radu
kolepri polasku u kolu svako dete je
dobijalo po dva mentora iz redova
starijih uenika koji su ih uvodili u kolski
ivotnastava se realizovala prema
temama koje su predlagale grupe
uenika
nije bilo dnevnog rasporeda asova,
postojali su samo petodnevni planovi
rada tokom nedelje
veliki znaaj pridavan igrama

Vinetka plan -Voborn

dve grupe predmeta : osnovni
( aritmetika, ortografija, pismenost,
itanje, istorija, geografija, graansko i
drutveno vaspitanje ) i fakultativni
(literatura, muzika, umetnost, runi
rad)
program svakog predmeta bio je
podeljen na JEDINICE RADA , uenik
kad ispuni zahteve pristupa proveri
znanja putem testova, ukoliko pozitivno
rei rezultati se registruju na njegovom
individualnom kartonu

OBLICI I METODE
INTELEKTUALNOG VASPITANJA
u istoriji pedagogije najpoznatiji putevi
ostvarivanja intelektualnog vaspitanja:
projekt- metoda (tesna saradnja sa
uenicima u izboru i formulisanju
ivotnog problema, poveanjem
zainteresovanosti uenika i
osposobljavanjem za samostalno
miljenje i aktivnosti u svim fazama
rada )
egzemplarno prouavanje i uenje
(putem egzemplara )

 genetiki postupak (stvaralaki se

pronalaze u nauci i ivotu ve
otkrivene injenice i zakonitosti )
problemski put sticanja znanja
(intelektualno vaspitanje pomou
formulisanja i reavanja problema )
postupak algoritmizacije uenja ( tok
intelektualnog vaspitanja razlae se
na veliki broj algoritamaprecizno
formulisana uputstva koja treba
primeniti da bi se reio neki problem )

RAZVOJA
Pijae opis razvojnih faza osnova za
kognitivnu teoriju uenjaintelektualni
razvitak se deli na vie stadijuma a
svaki od njih na podetape
U Psihologiji inteligencije ( 1946 )
stupnjevi:
Senzomotorne inteligencije
Preoperativnog miljenja
Konkretnih operacija
Formalnih operacija

Stupanj senzomotorne inteligencije do

2.godine;simbolika aktivnost je
minimalna,dete inicijalno reaguje na svaki
objekat, ponaanje je prevashodno
motorno
Preoperativnog miljenja- od 2. do
7.godine, predkolski uzrast,razvoj jezika i
pojmova; shvataju se jezike sheme,
gramatika pravila, upotreba prolog,
sadanjeg i budueg vremena, mogunost
apstrahovanja prostora i vremena, razvoj
dejeg stvaralatva u jeziku i drugim
vidovima ispoljavanja

Stupanj konkretnih operacija od 7. do

11.godine, razvoj sposobnosti za
logiko miljenje na osnovu konkretnih
problema; prerastanje egocentrizma,
znatan razvoj shvatanja kauzalnih
odnosa, razvoj konzervacije kao i
sposobnost shvatanja veliine
Stupanj formalnih operacija od 11.do
15.godine, primenjuje logiku na sve
vrste problema, konkretne operacije
postaju apstrahovane i nezavisne od
konkretnih sluajeva;miljenje postaje
hipotetino

 Pijae mentalni razvoj deteta shvata

kao karakteristiku prelaza od jednih
psihikih formi ka drugima
njihov sukcesivni redosled je stalan
mada mogu postojati varijacije koje
mogu dovesti do ubrzanja ili zastoja
za svaki stadiju karakteristina je neka
celovita struktura
strukturne celine mogu se integrisati ali
se ne zamenjuju jedne drugima, svaka
proizilazi iz prethodne integriui je kao
zavisnu strukturu i priprema sledeu
integriui se pre ili kasnije u nju