EVROPSKA MREA ZA TRAUMATSKI STRES

MODEL PRUANJA PSIHOSOCIJALNE POMOI POSLE VELIKIH NESREA I

KATASTROFA

1. UVOD
1.1 Ovaj dokument definie uloge, odgovornosti i zajednike radne planove vie javnih
slubi za pruanje psihosocijalne pomoi posle velikih nesrea. Potrebna je saradnja i
koordinacija meu slubama kako bi se osigurala delotvornost u radu.
1.2 Tokom i posle velike nesree, pojedincima koji su se u njima nali moe biti potreban
irok raspon usluga podrke i pomoi. Pristup razliitim intervencijama psihosocijalne
pomoi moe biti posebno potreban osobama koje su bile neposredno ukljuene u
nesreu i njihovim porodicama, svedocima i osoblju hitnih slubi.
1.3 Osobe odgovorne za psihosocijalnu pomo imaju naroitu odgovornost za:
1. 3. 1 dogovaranje prikladne psihosocijalne podrke svima koji su pogoeni velikom
nesreom.
1. 3. 2. koordinisanje aktivnosti slubi i organizacija ukljuenih u psihosocijalnu
pomo pogoenim osobama.
1. 3. 3 koordinisanje odgovarajue obuke i supervizije slubama i organizacijama
ukljuenim u pruanje psihosocijalne pomoi.
1. 3. 4 odravanje veze s medijima i pruanje prikladnih informacija javnosti.
1.4 Psihosocijalna pomo ukljuuje emocionalnu i praktinu pomo koja bi mogla biti
potrebna osobama pogoenim velikom nesreom. Ova podrka obuhvata
obezbeivanje neposredne udobnosti i praktine pomoi, kao i dugoroniju
psiholoku podrku. Osobe esto primaju znatnu podrku od svojih porodica,
prijatelja i zajednice. Svrha je svakog formalnog delovanja da se ova podrka dopuni.
Nekoliko komponenti ukljuenih u model pomoi usmerene su na pojedince, ali sve
aspekte psihosocijalne pomoi treba pruati jedino uz puno sagledavanje ireg
socijalnog okruenja pojedinaca, pogotovo njihovih porodica i zajednica.
1.5 Veini ljudi pogoenih katastrofama pomo moe biti potrebna samo tokom faze
spaavanja i neposredno potom. Bez obzira na to, u planiranju pruanja pomoi mora
se voditi rauna o potrebi da usluge podrke budu dostupne srednjorono i
dugorono. Posle velike nesree moe postojati potreba za uspostavljanjem
posebnih timova za podrku, ili slubi za upuivanje na dalju pomo. Mogue je da e
ove usluge biti potrebno pruati do tri godine, ili ak due, te je stoga kljuno da se
finansiranje ovih usluga od poetka utvrdi i osigura.
1.6 Ovaj dokument pokriva opti model pomoi. Ipak, on nije obavezujue prirode.
2. PLANIRANJE
2.1 Uspostavie se grupa za planiranje psihosocijalne pomoi koja ukljuuje razliite
javne slube. U nju e biti ukljueni strunjaci iz oblasti zatite mentalnog zdravlja koji
imaju specifino struno znanje o traumatskom stresu, kao i osobe koje su bile
pogoene velikim nesreama.

2.2 Grupa za planiranje psihosocijalne pomoi odgovorna je za razvijanje i odravanje

izvedivog plana psihosocijalne pomoi ugraenog u opti plan za velike nesree i
aurira se najmanje jednom godinje. Planiranje i koordinacija meu razliitim
slubama obezbedie delotvornost plana.
2.3 Postojee slube bie u potpunosti identifikovane i ukljuene u plan psihosocijalne
podrke. Pruaoci pomoi (strunjaci i volonteri) bie regrutovani i izabrani po
prikladnosti pre nego to budu prihvaeni.
2.4 Grupa za planiranje psihosocijalne pomoi odgovorna je za dogovaranje vebi
najmanje jednom godinje kako bi se plan testirao. Ove vebe treba da ukljuuju
zvaninike lokalne vlasti.
2.5 Grupa za planiranje psihosocijalne pomoi odgovorna je za osiguravanje programa
obuke, prilagoenih tako da odgovaraju ulogama i odgovornostima prualaca
psihosocijalne pomoi, kako bi se obezbedilo da pojedinci ukljueni u pruanje
psihosocijalne pomoi budu pripremljeni za svoje uloge i odgovornosti i da primaju
trajnu obuku, podrku i superviziju.
2.6 Grupa za planiranje psihosocijalne pomoi odravae vezu s vlastima kako bi se
osiguralo odgovarajue finansiranje za odravanje prikladnog plana psihosocijalne
pomoi koji se u sluaju katastrofe moe delotvorno sprovesti.
2.7 Zavisno od okolnosti, delovanje posle specifine velike nesree bie definisano u
pogledu veliine, rukovoenja i opsega u kome e ono biti proaktivno ili reaktivno.
3. UZBUNJIVANJE
3. 1 U sluaju velike nesree voditelj grupe za planiranje psihosocijalne pomoi i njegovi
zamenici bie neposredno posle dogaaja obaveteni, prema uobiajenom postupku
za hitno obavetavanje u krizama.
3. 2 Voditelj grupe za planiranje psihosocijalne pomoi hitno e obavestiti elnike ove
grupe i sazvati vanredni sastanak grupe kako bi se dogovorio integrisani odgovor na
dogaaj.
4. OPTE KOMPONENTE DELOVANJA
4.1 Opta naela delovanja treba da budu potovanje ljudskih prava pojedinaca u
svakom trenutku i ukljuivanje porodice i zajednice, kao i pojedinca. Delovanje e
unapreivati oseaj sigurnosti, snage i delotvornosti pojedinca i zajednice,
povezanosti, smirenosti i nade.
4. 2 Podsticae se stvaranje uslova za izvoenje odgovarajuih duhovnih i verskih
obreda svojstvenih pojedinoj kulturi i zajednici. Identifikovae se pravi izvori podrke
(npr. porodica, zajednica, kola, prijatelji itd). Ako ve unapred nisu deo grupe za
planiranje psihosocijalne pomoi, u njen sastav e se ukljuiti pojedinci koji poznaju
lokalnu kulturu i onu specifinu za zajednicu.
4. 3 Delovanje e pruati optu podrku, kao i pristup socijalnoj, fizikoj i psiholokoj
podrci. Odreenim resursima dae se prioritet, u skladu s potrebama pojedinaca.
4. 4 Delovanje e omoguiti uenje o reakcijama na traumu i noenja s njima.
4. 5 Delovanje e omoguiti pristup specijalizovanim psiholokim i farmakolokim
procenama i pomoi kad je to potrebno.
4. 6 Lekari primarne zdravstvene zatite bie senzibilisani za mogue psihopatoloke
posledice i za model pomoi koji treba primeniti.
4. 7 Bie dostupne dopunske usluge, kao na primer finansijska pomo i pravno
savetovanje.
4. 8 Ispraaji i sahrane planirae se u saradnji s onima koji su neposredno pogoeni
velikom nesreom.

4. 9 lanovi grupe za planiranje psihosocijalne pomoi pratie situaciju kako bi osigurali

da se planirano delovanje izvrava i da odgovara svrsi.
5. PRUANJE PSIHOSOCIJALNE POMOI U POETNOJ FAZI (U PRVOJ SEDMICI)
5. 1 Aktivnosti psihosocijalne pomoi u poetnim fazama delovanja bie usmerene na
pruanje praktine pomoi i pragmatine podrke na saoseajan nain pojedincima
na popritu dogaaja, u sklonitima za rtve ili u bolnicama. U ovoj fazi delovanja
vodeu ulogu preuzee socijalna sluba (mogue uz podrku zdravstvenih slubi,
lokalnih obrazovnih ustanova i volonterskog sektora).
5. 2 U mnogim hitnim situacijama rtve dogaaja bie evakuisane ili spaene s poprita i
odvedene na sigurno mesto (centar za prihvat/sklanjanje preivelih). U odreenim
okolnostima moe se uspostaviti i centar za prihvat rodbine.
5. 3 Socijalne slube e ovim centrima obezbediti osoblje uz podrku grupe za planiranje
psihosocijalne pomoi, relevantnih resora lokalne samouprave, zdravstvenih slubi, i
volonterskih organizacija. Centar za humanitarnu pomo ili mesto za dobijanje
razliitih vrsta pomoi osnovae se tamo gde se moe obezbediti pruanje potrebnih
usluga.
5. 4 Kljune uloge psihosocijalne pomoi tokom poetne faze ukljuuju:
5. 4. 1 pruanje udobnosti i saoseanja
5. 4. 2 beleenje linih podataka
5. 4. 3 stvaranje baze podataka
5. 4. 4 prikupljanje i pruanje podataka na poten i otvoren nain
5. 4. 5 neposrednu praktinu pomo i pragmatinu podrku
5. 4. 6 specijalistiku pomo deci, starijim osobama i drugim ranjivim grupama
5. 4. 7 podrku rodbini
5. 4. 8 povratne informacije upravnom odboru grupe za psihosocijalnu pomo.
5. 5 U ovoj ranoj fazi e najvei mogui broj ljudi biti obaveten o dostupnoj pomoi.
Veina ljudi pogoenih krizama ne trae pomo samoinicijativno, tako da se pomo
mora nuditi, ali bez nametanja. Informacije o dostupnosti pomoi treba uiniti iroko
dostupnima kroz razne kanale komuniciranja, ukljuujui novine, televiziju, radio i
internet. Oni koji nadgledaju poetno delovanje u tom smislu blisko e saraivati s
medijima.
5. 6 Socijalne slube dobie edukativne letke koji e se dostavljati stanovnitvu. Ovi leci
e opisivati neke od oseaja koji se esto javljaju kod ljudi pogoenih velikim
nesreama; ohrabrivati otpornost i davati osnovne savete i kontaktne brojeve za one
koji trae pomo. Pojedincima e se aktivno pruati edukacija o reakcijama na
traumu, ukoliko ele da je dobiju.
5. 7 Psiholoke reakcije e se normalizovati tokom poetnog delovanja. Pojedinci nee
biti ni nagovarani ni odgovarani od davanja detaljnih iskaza.
5. 8 Uspostavie se telefonska linija za pruanje emocionalne podrke i web-stranica
koja se bavi psihosocijalnim pitanjima.
6. NASTAVAK PRUANJA PSIHOSOCIJALNE POMOI (TOKOM PRVOG MESECA)
6. 1 Zdravstvene i socijalne slube e preuzeti vodeu ulogu u ovoj, drugoj fazi
delovanja. Kljuni zadaci su:
6. 1. 1 Umirivanje rtava objanjavanjem da su njihove emocionalne reakcije
normalne s obzirom na nenormalno iskustvo koje su imale.
6. 1. 2 Sluanje iskaza o nesrei, kao i pomo u razumevanju celokupnog iskustva.
6. 1. 3 Pruanje informacija o suoavanju s problemima koji se pojavljuju posle
nesree, npr. tugovanje, porodine tekoe, specifini strahovi, nesanica i tekoe u
radu.

6. 1. 4 Rad s tugom i emocionalnim problemima koje je izazvala kriza.

6. 1. 5 Podizanje svesti u celoj zajednici o emocionalnim reakcijama i prikladnim
odgovorima na njih, naroito meu zaposlenima u primarnoj zdravstvenoj zatiti i
socijalnoj slubi.
6. 1. 6 Identifikovanje osoba s psihosocijalnim tekoama i procenjivanje njihove
potrebe za formalnijom intervencijom.
6. 1. 7 Pruanje intervencija utemeljenih na dokazima osobama sa specifinim
potrebama, uz pomo prikladno obuenih i superviziranih savetnika/kliniara.
6. 1. 8 Proaktivno kontaktiranje pojedinaca koji su veoma uznemireni kako bi se
odrao kontakt s njima.
6. 1. 9 Osiguravanje daljeg proaktivnog kontakta s osobama pogoenima dogaajem
i njihovim porodicama.
6. 1. 10 Uspostavljanje i voenje grupa za uzajamnu podrku i podsticanje
samopomoi.
6. 1. 11 Planiranje pruanja dugorone pomoi i usluga.
7. NASTAVAK PRUANJA PSIHOSOCIJALNE POMOI (JEDAN DO TRI MESECA POSLE KRIZE)
7. 1 Osobe s psihosocijalnim potekoama e formalno proceniti obueni praktiari,
uzimajui u obzir njihove fizike, psiholoke i socijalne potrebe pre nego to im se
prui bilo kakva specifina intervencija.
7. 2 Tretman kognitivno-bihejvioralnom terapijom fokusiranom na traumu (KBT-FT) bie
dostupan pojedincima s akutnim posttraumatskim stresnim poremeajem; ova
terapija preporuuje se kao terapija izbora.
7. 3 Drugi tretmani za koje se pokazalo da su delotvorni za hronini posttraumatski
stresni poremeaj bie dostupni pojedincima s akutnim posttraumatskim stresnim
poremeajem kad KBT-FT nije dostupna ili se slabo podnosi.
7. 4 Pojedincima s drugim potekoama mentalnog zdravlja bie dostupne intervencije
utemeljene na dokazima.
7. 5 Pojedinci koji su veoma uznemireni bie proaktivno kontaktirani.
7. 6 Osobama pogoenima dogaajem i njihovim porodicama bie ponuena mogunost
daljeg aktivnog kontakta.
8. NASTAVAK PRUANJA PSIHOSOCIJALNE POMOI (POSLE TRI MESECA)
8. 1 Pojedince s psihosocijalnim potekoama formalno e proceniti obueni praktiari,
vodei rauna o njihovim fizikim, psiholokim i socijalnim potrebama pre nego to
oni prime bilo kakvu specifinu intervenciju.
8. 2 Pojedincima s drugim potekoama mentalnog zdravlja bie dostupne intervencije
zasnovane na dokazima.
8. 3 Pogoenima e biti pruene mogunosti za rad/rehabilitaciju kako bi se omoguilo
njihovo prilagoavanje rutini svakodnevnog ivota i samostalnost.
8. 4 S lokalnim vlastima i postojeim slubama e se detaljno planirati finansiranje i
donoenje dodatnih propisa u svrhu podrke lokalnim slubama za pomo tokom
nekoliko godina posle velike nesree.
8. 5 Velike nesree esto prate dugotrajne slubene istrage i suoavanja koji
predstavljaju ivi podsetnik na tragediju i mogu pogorati patnju. U svrhu podrke
porodicama dok prolaze kroz teke i esto duge zakonske procese koji slede posle
nesree moe biti potrebno donoenje posebnih propisa.
9. NIVOI PSIHOLOKE POMOI
9. 1 Identifikovana su etiri specifina nivoa psiholoke pomoi:

9. 1. 1 Praktina podrka i prisutnost.

9. 1. 2 Pruanje nformacija.
9. 1. 3 Savetovanje.
9. 1. 4 Dugoronija specijalistika psiholoka pomo i podrka.
9. 2 Intervencije rane socijalne i praktine podrke mogu imati preventivni uinak i spreiti
razvoj dugoronijih psiholokih problema. Ponekad e biti potrebno pruiti stalnu
potporu. Ipak, podsticae se razvoj i korienje spoljnih sistema podrke.
9. 3 Identifikovae se pojedinci pod najveim rizikom za razvoj izrazitijih reakcija, te e se
paljivije pratiti kroz nastojanja da se s njima odri kontakt (npr. telefonskom linijom
za emocionalnu podrku ili preko savetnika za traumu).
9. 4 Ako izgleda da se osoba ne oslobaa reakcije tokom nekoliko nedelja od nesree, ili
nesrea uzrokuje posebnu uznemirenost ili negativno dejstvo na funkcionisanje
osobe, njemu ili njoj bie ponuena procena obuenog savetnika za traumu. Rezultat
e biti stvaranje individualnog plana rada na sluaju koji moe ukljuivati kratku
psiholoku intervenciju zasnovanu na dokazima, usmerenu na simptome traumatskog
stresa, upuivanje u drugu slubu (npr. lokalna sluba za mentalno zdravlje,
savetovanje u tugovanju) ili nijednu intervenciju osim umirivanja i dogovora za stalno
praenje.
9. 5 Kad kratka intervencija nije uspena ili savetnik za traumu procenjuje da se radi o
naroito zabrinjavajuem sluaju, pojedinca e proceniti strunjak za mentalno
zdravlje, posebno obuen u podruju traumatskog stresa.
9. 6 Kako bi se pruila etiri nivoa psiholoke pomoi, potrebni su sledei tipovi
savetodavnih vetina i obuke:
9. 6. 1 Pomagai-laici oni su najee zaposleni u sistemu socijalne pomoi ili
pripadnici volonterskog sektora. Oni obino nee imati formalne kvalifikacije
za savetovanje ali e dobiti temeljnu obuku o principima psiholoke prve
pomoi i o saoseajnom i podravajuem zbrinjavanju praktinih potreba
pojedinaca posle velike nesree. Pomagai-laici pruaju neposredno drutvo,
sluanje i praktinu podrku. Oni obezbeuju fiziku udobnost rtvama,
pruaju im informacije o krizi i podrku uopte. Obino se uloga pomagaalaika ne nastavlja nakon rane faze krize.
9. 6. 2 Obueni radnici oni su radnici socijalnih slubi i pripadnici volonterskog
sektora koji su proli specifinu obuku u jednom ili vie podruja, npr.
savetovanju u tugovanju, radu na telefonskim linijama za pomo.
9. 6. 3 Savetnici za traumu ovo je grupa osoba s formalnim kvalifikacijama iz
podruja savetovanja ili zatite mentalnog zdravlja koje su prole specifinu
obuku za procenu i psiholoki rad s osobama sa simptomima
posttraumatskog stresnog poremeaja. Oni takoe imaju iskustvo u pruanju
tretmana osobama s posttraumatskom stresnim poremeajem pod
supervizijom strunjaka iz podruja zatite mentalnog zdravlja strunih za
traumatski stres.
9. 6. 4 Specijalisti ovo su strunjaci u podruju zatite mentalnog zdravlja
specijalizovani za traumatski stres.
9. 7 Koordiniui psihosocijalnu pomo, grupa za planiranje psihosocijalne pomoi e
raspodeliti uloge koje se uklapaju u ove etiri kategorije. Pojedinim osobama e se
dodeliti specifine uloge, a one e unapred biti prikladno obuene kako bi se
omoguilo brzo sprovoenje koordinisanog, unapred isplaniranog delovanja. Takvo
postupanje moe zahtevati da osobe ukljuene u pruanje pomoi napuste svoje
rutinske aktivnosti i da stoga njihove radne zadatke preuzmu drugi, eventualno i na
srednji ili dugi rok.

10. DECA I DRUGE RANJIVE GRUPE

10. 1 Potrebe dece i drugih ranjivih grupa bie ukljuene u planove grupe za planiranje
psihosocijalne pomoi. Specifine osobe ili slube bie odgovorne za koordinisanje
pruanja psihosocijalne pomoi deci. Pruanje pomoi njima smatra se kljunim
elementom u optem modelu pomoi, a ne zasebnim pitanjem.
10. 2 Model korien za decu i druge ranjive grupe bie slian modelu za odrasle. U
poetku e se panja usmeriti na pruanje emocionalne i praktine podrke. Uitelji,
kolske medicinske sestre, kolski psiholozi i zaposleni u oblasti zatite mentalnog
zdravlja dece i mladih imae kljune uloge u pruanju prikladnog odgovora na potrebe
dece.
10. 3 Postojee slube koje zbrinjavaju druge ranjive grupe, npr. starije osobe i osobe s
postojeim psihosocijalnim potekoama bie, uz podrku grupe za planiranje
psihosocijalne pomoi, odgovorne za koordinisanje poboljane pomoi posle vee
nesree.
11. KOORDINACIJA
11. 1 Grupa za planiranje psihosocijalne pomoi ima odgovornost za koordinaciju
aktivnosti svih slubi i organizacija ukljuenih u pruanje psihosocijalne pomoi.
11. 2 Tokom ranih faza psihosocijalnog delovanja u krizi, vodeu ulogu imae socijalna
sluba, pruajui socijalnu pomo i praktinu podrku. U kasnijim fazama, ova sluba
moe pruati podrku zdravstvenim slubama. Vano je da socijalne i zdravstvene
slube, kao i ostale ukljuene slube usko sarauju, kako bi isplanirale i pruile
intervencije psihosocijalne pomoi posle velikih nesrea. Deljenje dokumentacije,
programi obuke koji ukljuuju vie slubi, i upravni odbor grupe za psihosocijalnu
pomo trebalo bi da uvrste ovaj odnos.
11. 3 Grupa za planiranje psihosocijalne pomoi e usko saraivati i kontaktirati s
drugim slubama, kao to su hitne slube. Na primer, kljuan je dobar radni odnos i
uzajamno razumevanje izmeu kvartovskih policajaca u ulozi prikupljanja dokaza i
slubi za pomo u njihovoj ulozi pruanja psihosocijalne podrke.
11. 4 Uloga volonterskih organizacija bie unapred definisana u sklopu unapred
planiranog odgovora. Sastanak izmeu predstavnika rukovodstva grupe za
psihosocijalnu pomo i imenovanih lanova volonterskih organizacija koje imaju ulogu u
psihosocijalnom delovanju u krizi bie sazvan im to posle velike nesree bude
mogue. Svrha takvog sastanka bie izvetavanje o detaljima nesree i planiranje
uloge volonterske organizacije.
11. 5 Neki pojedinci iz lokalne zajednice koji do sada nisu spomenuti verovatno e imati
kljunu ulogu u nekoj specifinoj situaciji pruanja pomoi. To na primer mogu biti voe
u lokalnoj zajednici, voe verskih zajednica i lokalni timovi primarne zdravstvene
zatite. Predstavnici rukovodstva grupe za psihosocijalnu pomo stupie u vezu s ovim
pojedincima te e njihova specifina znanja i vetine ugraditi u planirano delovanje.
11. 6 Rukovodstvo grupe za psihosocijalnu pomo usko e saraivati i kontaktirati sa
slubama u drugim podrujima ukljuenim u delovanje u krizi. Mnoge velike nesree
ukljuuju pojedince iz razliitih podruja i vano je da su sva delovanja koordinisana.
12. UTICAJ NA POMAGAE
12. 1 Rad u kriznim podrujima predstavlja veliki pritisak za pruaoce pomoi. Kljuno
je da se njihove potrebe ne previde u elji da se zadovolji potranja za psihosocijalnom
pomoi.

12. 2 Tokom faze planiranja pojedinim osobama e biti dodeljene specifine uloge. U
nekim sluajevima moe se ustanoviti da bi iz razliitih razloga bilo neprimereno da
pojedina osoba radi u nekoj specifinoj situaciji.
12. 3 Tokom delovanja nuno je ukljuiti dovoljan broj pomagaa kako bi se omoguilo
redovno izmenjivanje i osiguralo da osobe ne rade predugo. Oni koji vode
psihosocijalnu pomo e, u skladu sa svojom profesionalnom procenom, utvrditi ta je
razumno. Organizovanje prikladne supervizije za svo osoblje bie kljuna uloga
rukovodstva grupe.
12. 4 Tokom pruanja psihosocijalne pomoi moe se pokazati da se neki kvalifikovani
pojedinci ne nose sa zadatkom kako treba. Tamo gde je to mogue bie im pruena
dodatna podrka, savetovanje ili obuka. Ipak, ovo ne mora biti dovoljno, te e
rukovodioci grupe taktino odstraniti osoblje ili pomagae-volontere s dunosti za koje
nisu prikladni i osigurati im podrku ukoliko im je potrebna.
12. 5 Zamiljeno je da pomagai u neposrednom kontaktu s osobama pogoenim
nesreom rade u smenama od oko etiri sata, uz tehniki debriefing posle zavretka
svoje smene. Svaki tim za psihosocijalnu pomo imae voditelja tima ija je kljuna
odgovornost osiguravanje da se pojedini lanovi tima uspeno suoavaju sa stresorima
uloge i da im je podrka dostupna.
Zahvala
Zahvalni smo rukovodstvima grupa za psihosocijalnu pomo Kenta, Midveja, Kardifa i
Glamorgana to su s nama podelili svoje smernice.