udotvorni ma

prvi
srpski
lm
po
motovima
narodnih
bajki1

Vidan Nikoli (Uice)

Film je otkrio novi svet, pristupaan svakoj mati kao
i poezija Snimajui zemlju, pokazao je zvezdu!
Pol Elijar

1.
Istorija kinematograje potvruje da je u Srbiji poelo snimanje lmova pre

sto godina, krajem prve decenije XX veka. Zato bi se uslovno moglo rei da
istorija srpskog lma nije ni kratka, a gledano iz dananje perspektive (kada
je srpski lm izaao na svetski scenu) verovatno ni siromana. Poto je
u ovom radu re o srpskom lmu udotvorni ma, koji je neka vrsta prekretnice u lmskom posuivanju tema i ideja iz literature, potrebno je razmotriti,
izmeu ostalog, i drutveni i iri umetniki okvir, tj. iri kontekst u kome se
ovaj lm pojavio.
2.
Mlada umetnost lm: spoj svih umetnosti i tehnike verovatno je
specina umetnost koja je ula u sve slojeve drutva i dananja civilizacija se
ne bi mogla zamisliti bez te tekovine koja je kasnije sa velikog ekrana nala
primenu i u drugim medijima.
Film nazivaju sedma
umjetnost jer je otkriem i armacijom lma udaren
temelj potpuno novoj umjetnikoj oblasti. Starim oblicima umjetnikog izraavanja slikarstvu, kiparstvu, muzici, arhitekturi, knjievnosti i kazalitu koji
prate ovjeka iz daleke prethistorije, u moderno se doba pribliio i lm sa
svojim specinim formama izraavanja. Film je jedina tekovina modernog
pesnikog razvitka kojim je udarena potpuno nova stvaralaka sfera umjetnosti
(rnja 1962: 14).
1

Ovaj rad je izraen u okviru projekta broj 149054 D, koji nansira Ministarstvo nauke
Republike Srbije.

slavistik o
online
sds
Nr. 2 (Mai 2010), 8396
issn 1868-0348
Vidan Nikoli 2010
http://www.suedslavistik-online.de/02/nikolic.pdf

84 |

vidan nikoli

3.
Ubrzo posle prve lmske projekcije u Parizu 28. decembra 1895. godine za
pokretne slike, koje su zadivile svet, probudilo se veliko interesovanje i u
kraljevini Srbiji. O tome svedoi oglas u Malim novinama, u Beogradu, 7.
juna 1896. godine:
Od danas e u gostionici kod Zlatnog
krsta na Terazijama g. g. Ogist i Luj
Limijer iz Liona (Francuska) prikazivati najvei i skoro neverovatan uspeh u
fotograji: To je takozvano oivljeno fotograsanje pomou kinematografa. Tu
e se moi videti snimci stvorova i predmeta u najrazliitijim kretanjima: videe
se pokreti kako dete igra: pokret koji ini voz kad ide; i to je sve tako ivo
predstavljeno da vam se ini kao da gledate stvarnost a ne fotograje (rnja
1962: 119120).

4.
Posle Drugog svetskog rata u Jugoslaviji kinematograja je postala izuzetno znaajna delatnost, pa se naglo razvijaju sve njene delatnosti: osnovana su
proizvodna preduzea u glavnim gradovima republika (Jovanovi 1995: 86).
Poto je u tadanjoj Jugoslaviji bilo est republika, u glavnim republikim
gradovima je osnovano est lmskih centara. U Beogradu, glavnom gradu
Srbije (i Jugoslavije), osnovana je lmska kua Zvezda lm, u kojoj e biti i
snimljen lm udotvorni ma.


5.
Srpski lm
udotvorni ma je crno-beli igrani lm, u trajanju od 101
minuta; scenario i reija Vojislav Nanovi; produkcija Zvezda lm, Beograd; prvo prikazivanje: 8. avgust 1950. godine.
5.1.
Ko je Vojislav Nanovi reiser i scenarista lma udotvorni ma?
Vojislav Nanovi je roen u Skoplju 1922. godine, a umro u Beogradu 1983.
godine. Studirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Za vreme
studija poeo je da se bavi novinarstvom, a neposredno posle Drugog svetskog rata uestvovao je u formiranju novog lmskog centra u Beogradu. Ve
1945. godine bio je ef prve redakcije Filmskih novosti i sam je poeo da snima
informativne i dokumentarne lmove. Od 1948. intezivno se posveuje pisanju scenarija i reije za dokumente i igrane lmove: Besmrtna mladost, udotvorni ma, Majka Frosina, Ciganka, olaja, Tri koraka u prazno, Pogon B,
Bolje je umreti (Volk 1996: 508).
5.2.
U lmu udotvorni ma javljaju se dve generacije glumaca: prva, starija
generacija, koja se ve bila armisala u pozoritu izmeu dva svetska rata:
Milivoje ivanovi (1900), Ljubia Jovanovi (1908), Milan Ajvaz (1897) i
druga generacija koja e biti nosilac lmskog ivota posle Drugog svetskog
rata u Srbiji: Rade Markovi (1921), Vera Ili-uki (1928), Mihajlo-Bata

udotvorni ma prvi srpski lm po motovima narodnih bajki

| 85

Paskaljevi (1923), Pavle Vujisi (1927), Stevo igon (1926), Miroslav Belovi
(1927) i dr.
5.3.
Glavne uloge u lmu podeljene su sledeim glumcima: Rade Markovi
kao Neboja, Vera Ili-uki kao Vida, Milivoje ivanovi kao Baelik, Marko Marinkovi kao deda Ivan, Mihajlo-Bata Paskaljevi kao
Gricko, Milan Ajvaz kao Vidin otac, Ljubia Jovanovi kao starac, Pavle
Vujisi kao vitez, Vilma Zedrinski kao carica, Zora Zlatkovi kao baba/
vetica.


6.
Film udotvorni ma zamiljen je kao veoma ambiciozan lmski projekat u
posleratnoj srpskoj kinematograji. Da je reiser Vojislav Nanovi imao
veliki kredit od dravnih institucija, potvruje uee Baleta Narodnog pozorita iz Beograda, Konjikog eskadrona policije grada Beograda, kao i velikog
broja statista u masovnim scenama. Lokacije za snimanje su bile atraktivne, u
pravom prirodnom ambijentu: planina, more, a neke scene su snimane ak u
Areni u Puli (u kojoj e se kasnije odravati uveni Pulski festival).


7.
Za temu lma udotvorni ma moe se preuzeti denicija da je to prva
jugoslovenska [srpska] lmska bajka (1950) s venom temom sukoba dobra i
zla (Filmska enciklopedija, Jugoslovenski leksikografski zavod, knj 2, Zagreb
1960, str. 209).
Kratak sie lma glasi: Maginu silu Ba-elika i njegovih ljudi uspeva da
pobedi obanin Neboja, uz pomo udotvornog maa koji je stekao svojom
hrabrou i mudrou (isto).


8.
Vreme radnje u lmu udotvorni ma podeljeno je i formalno u dve vremenske ravni, koje su sukcesivno uzrono-posledino povezane.
8.1.
U prvoj ravni, koja predstavlja ekspoziciju lma, postoji vrsta veza
uzrono-posledinih segmenata:
Jednog zimskog dana u planini deak Neboja i njegov deda Ivan polaze u
lov. Deda Ivan neuspeno strelom gaa srnu, a Neboja odlazi da je pronae.
U trci po snegu deak gubi dedu, a iz daljine se uje potmuli glas: Pomozi,
rode! Kada se glas jo jednom zauje, deak ugleda naputeni zamak i ulazi
unutra.
Neboja u zamku pronalazi bure iz koga uje glas: Daj mi vode, umreh od
ei. I kada iz oblinje esme naspe jednu au vode na bure, pukne jedan
obru, pa onda drugu au vode pukne drugi obru. Deak se uplai i
zastane, ali ga duh iz bureta nagovara da mu da jo jednu au vode, a
zauzvrat e mu pokloniti jedan ivot. Kad deak sipa jo jednu au, puca i

86 |

vidan nikoli

trei obru, a iz bureta izlazi snani neobini div koji ga epa i kae mu da je
on strani Ba-elik i da e ga iz zahvalnosti to ga je oslobodio pustiti, ali da
nikome ne sme rei ta se desilo.
8.2.
Druga vremenska ravan je odvojena tekstom na pici (kao u nemom
lmu): Prolaze godine.
Neboja je sad odrastao momak koji se zabavlja s lepoticom Vidom. U
jednoj ljubavnoj igri Vida mu kae da se moe za njega udati tek kada tano
napuni osamnaest godina. I to jutro u tree petlove moe doi i isprositi je
jer se, po porodinom predanju, prosac ne sme odbiti. Meutim, taj razgovor
slua Gricko, sin lokalnog stareine.
Pastir Neboja i Gricko dolaze zajedno da izjutra stignu u tree petlove i
prose lepoticu Vidu. Vidin otac je zbunjen jer u porodinom predanju se ne
kae ta treba da se radi ako se odjednom pojave dva prosca. On tu situacija
razreava tako to trai da oba momka ostave svoje darove, a devojka neka
sama odlui koji e uzeti i time pokazati svoju naklonost. Gricko ostavlja
zlatnu jabuku, a pastir Neboja obinu jabuku. Devojka se odluuje za obinu Nebojinu jabuku. Gricko odlazi uvreen, upuujui velike pretnje
8.3. Zaplet e poeti kada na nagovor podloga Gricka dolaze oklopnici Baelika, rasteraju svadbu Neboje i Vide i strani Ba-elik odnosi nevestu.
Neboja polazi u poteru za Vidom. Poto se njegov ma rasprsne o jak
oklop Ba-elika, lako ga zarobe i bacaju u tamnicu. Tu Neboja nalazi jednog starca koji je okovan u gvoe. Starac zna tajnu kako se moe pobediti
Ba-elik. Kae mu da na sedamdeset i sedmoj planini ima peina, u peini
baba, kod koje se moe najmiti. Treba da uzme u babe kobilu i da je uva tri
dana i noi i da e za nagradu imati pravo da bira jednog od dvanaest konja;
savetuje mu da izabere poslednjeg gubavog iznad koga je udotvorni ma
kojim moe pobediti zloglasnog Ba-elika.
8.4.
Kulminaciju radnje predstavljaju dogaaji u kojima pastir Neboja
treba da se domogne udotvornog maa. Na tom putu su mnogobrojne prepreke.
Neboja ide u svet. Deda Ivan ga savetuje da se na velikom putu dri
samo istine i ljubavi i da e na kraju pobediti.
Na svom putu prema planini u kojoj ivi baba-vetica, Neboja nae ribu
na suvom koja ga moli da je vrati u vodu. On to ini, a ona mu za uzvrat daje
jednu krljut koju moe iskoristiti kada mu bude potrebno da razrei nepovoljnu situaciju u ivotu.
Dok Vida na kuli veze koulju i igra se s golubovima, Neboja dolazi u
peinu kod babe i samouvereno je moli za slubu. Baba se smeje i pokazuje

udotvorni ma prvi srpski lm po motovima narodnih bajki

| 87

mu kolje na koje su nabijene odseene ljudske glave onih koji nisu uspeli da
sauvaju kobilu tri dana. Jedan prazan kolac vie: Daj baba glavu!
Neboja jae kobilu i, sluajui savet starca, s nje ne silazi da ne bi zaspao.
Meutim, u jednom trenutku se budi i vidi da je na nekoj kladi u umi, a
kobile nema nigde. Sad je na redu da se dobro dobrim vrati: Neboja uzima
krljut ribe i zove je u pomo.
Neboja za nagradu moe da bira jednog od dvanaest konja. Po savetu
starca on bira poslednjeg, gubavog konja. Meutim, baba mu kae da udotvorni ma nije tu nego daleko, kod jednog cara.
Mladi obanin ne odustaje da i dalje traga za arobnim maem. Dolazi u
grad i saznaje da je car umro pre godinu dana, da je njegova ker najavila
turnir i ko pobedi, dobie udotvorni ma i ruku careve keri.
Poinje nadmetanje u mudrosti. Potrebno je odgovoriti na tri pitanja: ta je
najlepe, ta najjae a ta najotrije? Neboja odgovora da je najlepa sloboda, najjaa ljubav, a da je najotrija istina. Kada ga carica pita ko ga je to
nauio, on odgovara: Nevolja.
Neboja je savladao jo dve prepreke: gaao je uspeno kroz prsten jabuku
i pobedio jednog viteza u dvoboju. Kao pobednik uzima ma, ali ne i ruku
carske keri.
8.5. U peripetiji radnje obanin je ve poprimio elemente viteza i s udotvornim maem polazi da razrei svoj sukob sa stranim Ba-elikom i
oslobodi svoju nevestu Vidu.
Podrazumeva se da u meuvremenu Vida treba da se svojom mudrou i
potenjem odupre prevrtljivom Gricku i nasilnom Ba-eliku. Ona e svoju
svadbu sa Ba-elikom odlagati s vezenom kouljom, koja e Gricka kotati
glave.
8.6.
U konanom raspletu Neboja se stavlja na elo naroda koji eka
osloboenje od Ba-elika.
Na kraju, pobeuje pravda i ljubav. Neboja e savladati silnog Ba-elik, a
mrani zamak simbolino gori.


9.
Film udotvorni ma sniman je po motivima narodnih bajki Ba-elik i
Zlatna jabuka (i devet paunica). Kako smo naglasili, u ekspoziciji lma, u
prvoj vremenskoj ravni, scenarista se opredelio za poetak koji nije prisutan
ni u jednoj od dve bajke iz kojih su posuivani motivi. To je pokuaj da se iz
realnog sveta pree na uvoenje lika Ba-elika, za koga emo kasnije saznati
(u prii Nebojinog dede Ivana to je retka retrospektiva u lmu) da je tu
davno zarobljen i od njegovog nasilja privremeno osloboeno carstvo.

88 |

vidan nikoli

9.1.
ta je scenarista Vojislav Nanovi u lmu udotvorni ma preuzeo iz

bajki Ba-elik i Zlatna jabuka (i devet paunica)?
Iz narodne pripovetke Ba-elik, pune dramatinih junatva na vodi, zemlji i
vazduhu, pisac scenarija i reditelj Vojislav Nanovi uzeo je u stvari samo
stranog silnika urkovi 1950: 5). Dalje, urkovi smatra da je je Ba-elik
u lmu sa svojim u gvoe i elik okovanim pratiocima, pre nalik na neku
modernu, realnu silu, na kakvu tajnu inkviziciju (urkovi 1950: 5).
Vie detalja i celih prizora za fabulu lma dala ja ivopisna skaska Zlatna jabuka i
devet paunica. U njoj, na primer, hrabri carevi napaja vodom i oslobaa zmaja iz
bureta; nezahvalni zmaj ugrabi nevestu svoga oslobodioca; pa mladi junaina
slui u babe s dvanaest konja i varljivom kobilom itd. (urkovi 1950: 5).

9.2.
Uopte gledajui, kada su u pitanju motivi za lm udotvorni ma,

urkovi konstatuje: Bez ograde valja rei da je Nanovi uinio dobar izbor
motiva u prebogatoj riznici divnih narodnih umotvorina, i da je izabrane
motive, detalje, opise i prizore veoma spretno sjedinio i zaoblio u dosta
dinaminu i aroliku, literarno zanimljivu fabulu (urkovi 1950: 5).
Verovatno bi uzbudljivost lma bila jo blia anru kome je reiser teio
to je fantastika, bajka da je do kraja ispunio jo dva uslova, a to su: (1)
savrenija lmska tehnika i (2) potpuno oslobaanje od socrealistikog
pristupa.
9.3.
Dakle,
lm udotvorni ma je lmska adaptacija knjievnog dela, u
ovom sluaju narodnih bajki. Bogata praksa lmskog adaptiranja provocirala
je trajne teoretske polemike, u kojima su se iskristalisala tri osnovna stava:
Prvi stav: Knjievnost i lm su dvije zasebne umjetnosti. Adaptacija podjednako izdaje i jednu i drugu. [].
Drugi stav: Film treba da se to vernije snima prema originalnom knjievnom
djelu. [..].
Trei stav: Film trai u literaturi sie ili samo motive. Filmski stvaralac iznova
odsanja san literarnog autora i preoblikuje djelo po svojoj zamisli i zahtjevima
specine zakonitosti lmskog izraavanja. Film nije umjetnost za nepismene,
on ne treba da bude prilika da publika vidi ono to nee da ita. Adaptacija
treba da invocira nov doivljaj. Imitiranje nije umjetniko stvaralatvo (Vrabec
1966: 179180).

9.4. Znaaj lma udotvorni ma je u tome to je uneo nove teme i ideje u

mladu nerazvijenu lmsku industriju u Srbiji (i Jugoslaviji) posle Drugog
svetskog rata, u vreme kada se lm bavio iskljuivo ratnim dogaajima,
socijalistikom revolucijom i posleratnom izgradnjom.
Ideja za lm je osnovna tematsko-dramska zamisao koja po svojoj prirodi
mora biti literarna, a po mogunosti realizacije lmina.
Ideju treba strogo razlikovati od teme, jer se radi o kategorijama koje se po

udotvorni ma prvi srpski lm po motovima narodnih bajki

| 89

samoj svojoj prirodi razlikuju, ali koje se, zbog zajednikog predmeta na koji
se odnose, vrlo lako pojednostavljuju. Tema je objektivna kategorija i odnosi se
na ivotne pojave kao to su ljubav, portvovanje, patnja, mrnja, rat, sport,
zloin i tako dalje, na sve mogue datosti sveta i ivota; ideja je, meutim,
subjektivna kategorija, koja ne postoji u objektivnoj stvarnosti, ve nastaje u
svesti stvaraoca kao emocionalno-intelektulna poetsko-dramska interpretacija
teme (Nedeljkovi 1965: 136).

10.
Kakav je bio odjek lma udotvorni ma u lmskoj kritici i istoriji lma?2
10.1.
Filmski kritiar
Rado Novakovi u kratkoj istoriji lma u Jugoslaviji
ak direktno i ne pominje lm udotvorni ma kada govori o lmovima koji
su nastali 1950. godine. On kae: Sledea godina, 1950, mrava je svega
etiri lma od kojih je neuspeh jednog, Jezero, preuvelian, a vrednost
drugog, Crveni cvet, po scenariju O. Bihalji-Merina, u reiji G. Gavina, nedovoljno zapaena (Novakovi 1962: 349).3
10.2.
Takva kritika je izreena i kasnije: Voja Nanovi je posle relativnog
uspeha sa lmom Besmrtna mladost ostvario novo delo udotvorni ma, kao
prvu nau bajku na osnovu pripovedaka Ba-elik i Zlatna jabuka, bez uzbudljive fantastike, slobodnije matovitosti i poetskog nadahnua, pa je ovakvu kompoziciju opteretio preteranom i uproenom angaovanom moralnom didaktinou (Volk 1996: 333).


11.
Filmska kritika nije o lmu udotvorni ma govorila samo uopteno, ve
su analizirani neki vani segmenti posebno. Govorilo se o vie segmenata: (1)
o glumi, (2) o jeziku u lmu, (3) o fotograji, (4) o muzici.
11.1.
O
glumi. Ve je reeno da je reiser pred sobom imao dve generacije
glumaca. Poto je ovo lm u anru bajke,
moe se govoriti o izrazitoj polarizaciji na pozitivne junake i negativne likove.


11.2.
Glavni pozitivni junaci u lmu su obanin Neboja (Rade Markovi) i
devojka Vida (Vera Ili-uki).
2

Film udotvorni ma je po svojoj tematici i kao prva lmska bajka u srpskom lmu
privukao panju publike. U razgovoru sa generacijom koja je rasla s tim prvim posleratnim lmovima veina se s velikim simpatijama sea tog lma. Da je lm i danas
gledan, potvruje nova kompilacija DVD, Delta video, Beograd.
Ni za sledei lm V. Nanovi iz 1952. godine Novakovi nema pohvale: Izmeu nesrenog Afrievog Hoja Lero, neuspele drutvene drame Svet na Kajarju Franca tiglica,
blede komedije Svi na more S. Popovia, neodreene melodrame U oluji M. Mimice i
jo uvek primitivno patetine Majke Frosine V. Nanovia teko je nai znake nekoga
napretka (Novakovi 1962: 349).

90 |

vidan nikoli

11.2.1. Smatra se da i najbolje izraen lik obanina Neboje, Dobar samo

kao potvrda izraajnosti lmske glume R. Markovia, ali je u isti mah i promaen, jer to nikako nije obanin iz arobne bajke, ve, moda, hrabra
momina iz slovenske starine (urkovi 1950: 5).
Rade Markovi je nedavno, povodom jedne velike nagrade, rekao za sebe
Poeo sam kad i na lm odmah posle rata (Jovanovi 2001: 87). Ve u
svom drugom lmu Rade Markovi se dri onoga principa kako kae uveni
teoretiar pozorita Stanislavski: nisi bitan ti u umetnosti nego umetnost u
tebi (Jovanovi 2001: 75).
O svojoj saradnji sa Vojislavom Nanoviem, Rade Markovi istie: Onda
je doao lm Besmrtna mladost, koji je reirao Voja Nanovi (ja sam bio asistent reditelja). Radio je u Filmskim novostima i poznavao je moj amaterski
rad. Angaovao me je da radim sa grupom mladih ljudi koji nemaju iskustva
u glumi, da ih spremim za snimanje lma. Molio da ih nauim osnovnim
stvarima u glumi.
11.2.2.
Kritika se slae da je slabo mesto u lmu glavna enska uloga Vida.
Takvom bledom poetnikom glumom prikazana je i junakinja lma,
nevesta Vida. Ne samo u prvoj epizodi, kada pria Neboji o predanju, ve i u
ostalim scenama, Vera Ili-uki je jo jednom pokazala siromatvo izraza i u
govoru, i u mimici, i u gestu (urkovi 1950: 5).
11.3.
U lmu izrazito negativne uloge nose glumci Milivoje ivanovi kao
Ba-elik i Mihajlo-Bata Paskaljevi kao Gricko.
11.3.1. Milivoje ivanovi je doao na lm kao armisani pozorini glumac.
O njegovom radu pozorina i lmska kritika je rekla svoj sud:
Snaan, izuzetni emocionalne umetnike prirode, iskrenog, neposrednog i
dubokog doivljavanja, jakog stvaralakog nagona, vrlo raznovrstan, prirodan i
realistian u izrazu; tumaio s podjednakim uspehom ozbiljne i karakterne,
karakternokomine i tragine uloge klasinog, romantiarskog, realistikog i
modernog repertoara stranog i domaeg. U karakterizaciji velike galerije likova
gradi snane ljudske individualnosti, koje ubedljivo izrastaju iz njegove nadahnute stvaralake mate i nepresunog doivljaja, prelazei esto okvire dramskih tekstova. Njegova umetnika snaga odlikuje se vitalnou i spontanou,
to se ispoljava u uvek dinamikoj igri, skladno odmerenoj i psiholoki dobro
intoniranoj dikciji. Veina njegovih uloga su izraajno diferencirane i subjektivno naglaene (Enciklopedija Jugoslavije, knj. 8, Zagreb, Jugoslovenski leksikografski zavod, Zagreb 1971, str. 646).

11.3.2.
S druge strane, Mihajlo-Bata Paskaljevi se bio potvrdio na poetku

svoje pozorine i lmske karijere i, kasnije, konano kao vrstan glumac
karakternih, i posebno uloga u komedijama, verovatno je jedan od srpskih
glumaca sa najveim brojem pozorinih i lmskih uloga.

udotvorni ma prvi srpski lm po motovima narodnih bajki

| 91

11.4.
Meutim, za glumu Milivoja ivanovia i Mihajla-Bate Paskaljevia u

lmu Ba-elik postoje primedbe za neujednaenost glume. Meu njima
Ba-elik i Gricko, predstavljaju pravu stilsku zbirku: as stilizovanim
govorom, izgledom i pokretom, doaravaju pojavu uz drevne prie, a as
sivom prirodnou ne daju da se nasluti da ovi glumci, Milivoje ivanovi i
Mihailo Paskaljevi, inae izvrsno igraju Kantora i Nuievog Jerotija u
pozoritu (urkovi 1950: 5).
11.5. Za neke epizodne likove se kae da je sasvim diletantska igra raznih
velikaa i Ba-elikovih doglavnika.
11.6. U lmu udotvorni ma ulogu kovaa je igrao jedan od najveih
srpskih glumaca Ljubia Jovanovi koji je ve imao zapaenu ulogu u
lmu Slavica, prvom jugoslovenskom lmu posle Drugog svetskog rata. Za
njegovu ulogu u ovom lmu, u kojoj treba da skuje maeve za veliku i presudnu bitku Neboje i njegovih ratnika protiv silnika Ba-elika, moe se
rei da se ispoljio na malom prostoru: velikim glumcima je dovoljna i mala
uloga. Ono to je za njega reeno uopte, potvrdilo se i u ovoj lmskoj roli:
Mimika obdarenost Ljubie Jovanovia je izuzetna, a njegov glas, baritonske boje, ima veliki volumen i njime postie i najsloenije i najtoplije tonske
izraze sa uvek istom ubedljivou (Enciklopedija Jugoslavije, knj. 4, Leksikografski zavod, Zagreb 1960, str. 541).


12. O
jeziku
(govoru)
u
lmu. Kritika je zapazila da glumci govore i kreu
se priblino prirodno, a ta siva realistinost u bajci bode oi i para sluh.
Bez obzira na te opte zahteve u pogledu stila, jezika i dijaloga u lmu,
udotvorni ma, naalost, prua izvestan broj primera prostog ogreenja o
pravilnost jezika (Radovi 1950: 3).
Arhitektonska i stilska razbijenost i neujednaenost lma kao takvog
dovela je do toga da udotvorni ma ni u literarno-jezikom pogledu nema
svoj stil, nema svoju ujednaenost izgraenu literarnu stilsku celinu (Radovi 1950: 3).


13.
O
fotograji.

Kada se danas gleda lm udotvorni ma ostaje utisak da
je impresivna fotograja onaj segment koji se posebno izdvaja. U fotograji se vidi presudna uloga velike sovjetske kole lma. Odmah posle Drugog
svetskog rata Vojislav Nanovi je u susretu sa stvaraocima iz Sovjetskog
Saveza, koji su buli prisutni u jugoslovenskom lmu mogao da dobije presudne uticaje (o emu e biti vie rei).

92 |

vidan nikoli

14.
O
muzici. Emotivna muzika u ovom lmu je segment koji lmska

kritika posebno istie, kao uostalom i fotograju. Muziku u ovom lmu potpisuje Mihajlo Vukdragovi, koji je veto ukomponovao elemente klasine
muzike i folklora. U lmu uestvuju i dve popularne pevaice: Danica Obreni i Persida Orli, koje interpretiraju izvorne narodne pesme.


15.
Da bi se shvatila sudbina lma udotvorni ma u irem kontekstu, valja
sagledati sudbinu srpskog (i jugoslovenskog) lma tog vremena.
15.1.
Dejvid A. Kuk u svojoj trotomnoj Istoriji lma posveuje panju i
jugoslovenskom (i srpskom) lmu.
Lien dostojne domae lmske tradicije, koja je krasila poljsku, ehoslovaku i
maarsku kinematograju, jugoslovenski lm se spontano rodio posle Drugog
svetskog rata, da bi u narednim godinama postao najneobinija istonoevropska
kinematograja. Dobar deo uspeha ova kinematograja neosporno duguje Titu
koji ne samo da je posluao Lenjinov savet o znaaju lma Film je jedno od
najuticajnijih sredstava moderne komunikacije i njegova drutvena, moralna i
obrazovna uloga je ogromna ve je sam bio veliki ljubitelj lma koji je gledao
sve lmove koji su za njegovog ivota snimljeni u zemlji (Kuk 2007: 547).

15.2.
Ve je istaknuto da je presudan uticaj na lmske stvaraoce u Jugoslaviji

(i Srbiji) posle Drugog svetskog rata imala sovjetska lmska kola. Vojislav
Nanovi je bio uenik te kole. Meu glumcima u lmu je i Stevo igon,
koji je boravio od 1948. do 1950. godine na usavravanju u Moskvi.
Dva su puta kojima je sovjetska lmska kola uticala na srpsku kinematograju.
15.2.1. Prvo, literatura o lmu. Lev Kuljeev je od 1919. godine nastavnik na
Dravnom institutu za kinematograju u Moskvi. Posle deset godina, 1929.
godine, uoi velikih potresa u sovjetskom lmu, javlja se njegova malena
knjiga Umetnost lma koja je bila osnovna lektira lmskim stvaraocima u
Srbiji.


15.2.2.
U lmu se osea uticaj koji je izvrio lmski stvaralac i teoretiar
lma Sergej Mihailovi Ejzentajn (18901948). Ejzentajnov lm Oklopnjaa
Potemkin je ostavio duboki trag i van granica Sovjetskog Saveza: 1926. godine
i zvanino je dobio najvea priznanja u Americi i Francuskoj.
Istoriari lma govore o Ejzentajnu kao sineasti koji paljivo analizira
svoje delo da bi ga lake branio. U jednom radu iz 1934. godine Ejzentajn
analizira 14 kadrova iz svog kultnog lma Oklopnjaa Potemkin, i time se,
smatraju autori, zapoinje estetska analiza lma. To je prva faza koja e trajati
do ezdesetih godina. Neosporno je da se u fotograji lma udotvorni ma

udotvorni ma prvi srpski lm po motovima narodnih bajki

| 93

(o emu su se posebno pohvalno izrazili lmski kritiari) veliki uticaj imao

Ejzentajnov lm Oklopnjaa Potemkin.


16.
Meutim, dve godine pre snimanja lma udotvorni ma (tanije 1948.
godine) dolo je do politikog raskida Jugoslavije sa Sovjetskim Savezom
posle Rezolucije Informbiroa. Naravno te prestupne godine (1948) umro je
i veliki S. M. Ejzentajn. U kulturnom smislu dolo je do zaokreta i vetakog
raskida sa sovjetskom lmskom kolom: dolo je do izraenijeg okretanja
nacionalnim temama. I lm udotvorni ma po nainu izbora teme i ideje
ini tu novu prekretnicu.
16.1. U kome je lmskom okruenju stvaran lm udotvorni ma? U
meuvremenu su stvarani lmovi poput Barba vane Vjekoslava Afria, Pria
o fabrici Vladimira Pogaia, Jezero Radivoja Lole ukia i udotvorni ma
Vojislava Nanovia, uz Crveni cvet Gustava Gavrina. Filmovi su imali izvesne
nijanse u izrazu, ali nisu mogli da se odupru toj nasilnoj angaovanosti na
kojoj se insistiralo jo uvek sa izrazito dramskih pozicija. Sve je to uticalo na
izvesno osveivanje lmske kritike dok Vicko Raspor nije nedvosmisleno izrazio protest protiv tako shvaenog realizma, izvitoperivanja istine, crnobelog slikanja i preteranog insistiranja na klasnim podvojenostima koliko u
ematizmu u prikazivanju drutvenih odnosa, bez obzira na vreme, realne
okolnosti i poznate injenice. Rasporova kritika misao imala je svoju teinu,
argumentaciju i logiku koju se teko bilo suprotstaviti (Volk 1996: 81).
16.1.1.
Ko je Vicko Raspor? I kolika je njegova uloga u razvoju srpskoga (i
jugoslovenskog) lma posle Drugog svetskog rata? Koliko se to moe
dovesti u vezu sa stvaralatvom Vojislava Nanovia?
Vicko Raspor (19181993) posle rata bio je savetnik u Zvezda lmu, prvi
generalni sekretar Saveza lmskih radnika Jugoslavije, lmski kritiar i urednik asopisa (Vokl 1996: 521). Prvi je izvrio kritiku analizu sovjetsko-jugoslovenske saradnje u oblasti lma (Volk 1996: 81)
Raspor se zalagao da reditelji i scenaristi budu vie okrenuti kao domaoj
literaturi koja poseduje neiscrpne mogunosti i podsticaje za autentino i
originalno lmsko stvaralatvo (Volk 1996: 82). Upravo zbog svega ovoga
tokom pedesetih godina bio je neosporan uticaj Vicka Raspora na stvaralatvo unutar jugoslovenske, a posebno srpske produkcije (Volk 1996: 82).
16.1.2. U emu se sadrala nova postavka odnosa srpskog i sovjetskog lma
u idejama Vicka Raspora? Svemu tome Vicko Raspor video je velikoruski
hegemonizam i jasne znake ovinizma koji ne mogu da dovedu do prave i
istinske saradnje. Zbog toga je on podvrgao kritikim razmatranjima najznaajnije sovjetske lmove koji su se u poratnim godinama prikazivali u

94 |

vidan nikoli

bioskopima nae zemlje. Bili su to veoma zanimljiva i nekonvencionalna razmatranja o socijalistikom patriotizmu, estetici koja se potiskuje aktuelnim
politikim potrebama i svim onim oznakama koje odreene pojave predstavljaju kao mistiicizam, antikomunizam, nacionalizam, pesimizam, a u
sutini vulgarizuju ljudsku psihu, izvitoperuju ljudska oseanja i obezvreuju
lepotu ljudskog postojanja (Volk 1996: 82)


17.
Kako je vien stvaralaki opus Vojislava Nanovia na prekretnici izmeu
etrdesetih i pedesetih godine XX veka u kontekstu razvoja lma?
etrdesetih, na jednoj strani, doekuje ga socijalistiki realizam u jednoj od
najpotpunijih, to jest najrunijih ovdanjih manifestacija (Besmrtna mladost, iz
1948, Voje Nanovia), onda lmsko okretanje knjievnoj klasici u prvom, ishodinom ekranskom dometu te vrste (Sofka, iz 1948, Radoa Novakovia),
koji e zadugo biti kakav-takav orijentir svim slinim pokuajima i autorskim
anitetima.
Pedesetih ga eto u pionirskim nastojanjima da se igrano-lmska struktura oslobodi ocijelne ideologije i patetike, da bude makar za trenutak neto leernije,
dopadljivije, najirem auditorijumu privlanije, mimo partizanske i udarnike
euforije: otuda bajka udotvorni ma (Voja Nanovi, 1950), komedija Sumnjivo lice (Soja Jovanovi i Predrag Dunilovi, 1954) ili kostimirana melodrama
Lani car (Velimir Stojanovi, 1955).

18.
Kada se
donosi sud o lmu udotvorni ma Vojislava Nanovia, polazi se

iz dve vremenske odrednice. Ocene savremenika su dosta iskristalizovane i
otre, a one ocene koje se odnose sa vremenske distance od pola veka a
toliko je potrebno za realno sagledavanje jednog dela one govore vie o
istorijskom znaaju ovog lma. Kada se izrie sud o nekom lmu, moe se
uvek poi od stava koji uznosi Arnhajm:
to god se o lmu kae danas, postoji opasnost da e ve sutra biti opovrgnuto:
do takvog zakljuka se lako moe doi ako na kinematograju gledamo kao na
umetniki medijum koji se neprekidno razvija, uporedo sa svojom tehnikom.
Ako se, pak, kinematograja shvata kao apsolutno vizuelno izraajno sredstvo
kome razvoj tehnike jedino smeta, jer stalno donosi nove elemente koji unitavaju dejstvo pokretnih slika, onda sve to se o lmu reklo u doba kada on jo nije
bio progovorio stoji danas i nikad ne bi smelo da se menja (Arnhajm 1962: V).

19.
Umesto
zakljuka. Na kraju, moe se rei da je lm Vojislava Nanovia

Ba-elik u vie pravaca neka vrsta prekretnice u srpskoj kinematograji:
19.1. Prvo, i najvanije:
Gotovo cela decenija protekla je u ispitivanju
anrova, stilskih odrednica, odnosa prema literaturi, teatru, tradiciji ali i aktuelnim opservacijama svakodnevnog ivota. U tom znaku su lmovi Jezero

udotvorni ma prvi srpski lm po motovima narodnih bajki

| 95

Radivoja Lole ukia i scenariste Jugoslava orevia, udotvorni ma

Vojislava Nanovia (Vokl 1996: 105).
19.2.
Drugo, to moe biti vano:
udotvorni ma ima znaaja za istoriju
srpske (i jugoslovenske) kinematograje kao lm koji je meu prvima otiao u svet.
Kako u poetku lmska preduzea nisu bila ekonomski zainteresovana za
izvoz jugoslovenskih lmova i jedino se obavljala izvesna razmena sa drugim
kinematograjama a posebno sa ehoslovakom i maarskom, to je prvi
izvozni aranman napravljen krajem 1951. godine sa Izraelom (), a 1952.
godine udotvorni ma iz Avaline produkcije, Sjedinjenim Amerikim Dravama (Vokl 1986: 134).

19.3. Videli smo da je savremena izbirljiva lmska kritika rekla da lm

udotvorni ma ostaje prosean lm koji je sa vie obinog kinematografskog znanja, fantazije, i naroito, oseanja stila, mogao da bude odlina
lmska bajka. Meutim, zakljuak i takve kritike je i ovaj sud: I pored svih
veoma brojnih slabosti i isto zanatskih i tananije umetnikih ve se moe
rei da je publika dobro primila lm udotvorni ma. O emu je re? Oigledno, publika pozdravlja uvoenje novog anra u nau kinematograju,
anra koji treba da donese vedru zabavu, poeziju, humor i zanimljiv dogaaj
(urkovi 1950: 5).
Literatura

Arnhajm, Rudolf (1962): Filmska umetnost. Beograd: Narodna knjiga.
rnja, Zvane (1962): Filmska umjetnost, prirunik za lmski odgoj. Zagreb: kolska knjiga.
urkovi, Dimitrije (1950): Naa prva lmska bajka udotvorni ma. U: Politika,
nedelja, 1. oktobar 1950, br. 13673, god. XLVII, str. 5.
Jovanovi, Sreten (1995): Osnovi lmske produkcije. Beograd: Fakultet dramskih umetnosti.
Jovanovi, Zoran T. (2001): Rade Markovi. Beograd: Savez dramskih umetnika Srbije.
Karadi, Stef. Vuk (1988): Srpske narodne pripovijetke. Beograd: Prosveta.
Kosanovi, Dejan (1995): Vek lma. Beograd: Galerija SANU Jugoslovenska kinoteka.
Kuk, Dejvid A. (2007): Istorija lma. knj. IIII. Beograd: CLIO.
Nedeljkovi, Boidar: (1965): Savremena lmska umetnost. Poarevac: Novinska ustanova
Poarevac.
Novakovi, Rado (1962): Istorija lma. Beograd: Prosveta.
Omon, ak i Miel Mari (2007): Analiza lm(ov)a. Beograd: CLIO.
Petri, V Lj. Radenkovi (1950): Naa prva lmska bajka (udotvorni ma scenario i
reija V. Nanovi, produkcija Zvezda lm, Beograd, 1950). U: Knjievne novine, god.
III, br. 44, 31. oktobar 1950, str. 3.
Radovi, uza (1950): Jezik u lmu. Nekoliko napomena povodom naeg novog umetnikog lma udotvorni ma. U: Knjievne novine, god. III, br. 43, 24. oktobra 1950,
str. 3.

96 |

vidan nikoli

Volk, Petar (1986): Istorija jugoslovenskog lma. Beograd: Institut za lm.

Volk, Peter (1996): Srpski lm. Beograd: Institut za lm.
Vrabec, Miroslav (1966): Filmska umjetnost i kola. Sarajevo: Zavod za izdavanje udbenika.

Internet izvori
udotvorni ma, http://www.filmovi.com/film/8.shtml, pristup: 1. februar 2009.
udotvorni ma, http://sr.wikipedia.org/sr-el, pristup: 1.f ebruar 2009.
udotvorni ma, http://www.imbd.com/title/tt0042359, pristup: 1. februar 2009.
Rade Markovi, http://sr.wikipedia.org/sr-el, pristup: 1. februar 2009.