MIRJANA PRO[I]-DVORNI]

Postoji obilje etnografskih podataka o hrani, ishrani i

obi~ajima vezanim za jelo prikupljenih u srpskom
ruralnom dru{tvu i objavljenih u regionalnim monografijama i drugim publikacijama. Me|utim, retko
se nadilazio nivo deskripcije i podaci interpretirali u
relevantnom kontekstu u skladu s izabranim teorijskim okvirom. S druge strane, problem hrane kao
izuzetno slo`ena pojava, totalna socijalna ~injenica,
koja sadr`i mnoge aspekte dru{tvene celine kao {to
su ekonomski, moralni, religijski, itd., pogodan je za
razli~ite vrste analiza. Autor, pre svega, iznosi neke
op{te podatke o dostupnosti hrane, njenoj proizvodnji, pripremanju i konzumiranju u normalnim, neritualnim situacijama. Ukazuje se i na sezonske varijacije u ishrani. To, me|utim, nisu jedine razlike u
sastavu i strukturi obroka, niti je opstanak njegova
jedina svrha. Jelovnik podjednako zavisi od kulturnih pravila koja defini{u {ta }e jesti, kada i ko, ~ime
doprinosi strukturisanju dru{tvenog i kulturnog vremena (ritualno/profano), uspostavljanju ili odr`anju

II 315

MIRJANA PRO[I]-DVORNI]

dru{tvenog poretka, odnosa i uloga, i, isto tako, kodiranju poruka relevantnih za grupu koja deli obrok.
Zna~enja i funkcije hrane postaju u potpunosti jasni
ako se posmatraju u nizu suprotnosti kao {to su normalni/ritualni jelovnik i, u okvirima ovog drugog,
post (tabui u ishrani): praznovanje (dozvoljena hrana i obilje). Dakle, trodelnu strukturu ishrane, post/
praznovanje/post, nalazimo i u godi{njem ciklusu rituala (obredi tranzicije) i u nekim od proslava koje
prate promene individualnog ili grupnog ili dr`avnog
statusa (rites de passage). Uop{te uzev, svaki zna~ajan
doga|aj u seoskom `ivotu nagla{en je gozbom. Ovde
izlo`eni podaci odnose se na kontekst tradicionalnog
srpskog sela, konkretno {umadijskog okruga u centralnom delu Srbije, s kraja 19. i po~etka 20. veka.
Srpska etnologija, otkad je konstituisana kao nauka
po~etkom pro{log veka, poklanja du`nu pa`nju bele`enju podataka o hrani, ishrani i obi~ajima vezanim za jelo kao jednom od svojih prioritetnih predmeta istra`ivanja u srpskoj ruralnoj populaciji. Uva`avaju}i njihovu va`nost ne samo kao na~ina za pre`ivljavanje ve} i kao kulturnih osobina zna~ajnih za
stvaranje celokupnog lokalnog, regionalnog i nacionalnog kulturnog sadr`aja i karaktera, svi istra`iva~ki
programi i upitnici, pa samim tim i objavljene monografije, sadr`ali su informacije o hrani. Otud velika koli~ina podataka o hrani (~esto u formi liste
recepata) sakupljenih u mnogim regionima {irom Srbije, od kraja 19. veka do danas. Ipak, kao u slu~aju
mnogih drugih tema tradicionalno orijentisane etnologije, osnovni cilj bilo je prevashodno popunjavanje
praznina, pa je i pristup hrani bio atomisti~ki, deskriptivan i li{en teorijskih uvida. Prakti~no, jedini
izuzetak su studije koje su poku{avale da interpretiraju konkretne vrste hrane u okviru formalne religijske analize zasnovane na evolucionisti~kim konceptima (sakralne ponude natprirodnim bi}ima, tabui na hranu u utvr|enim vremenskim segmentima
ili za konkretne osobe u nesvakodnevnim, ritualnim
stanjima ili ulogama, itd.), kao {to su, na primer, dela
S. Trojanovi}a (1911), V. ^ajkanovi}a (1932, 1941),
[. Kuli{i}a (1970) i mnogih njihovih sledbenika.
Stoga je studija hrane u Srbiji jo{ uvek netaknuto tle
koje ~eka na celovito istra`ivanje i pristupe s razli~itih teorijskih stanovi{ta. Nije sporno da je nastojanje da se stekne duboko saznanje o proizvodnji,
distribuciji i potro{nji hrane i, posebno, o determi-

II 316

MIRJANA PRO[I]-DVORNI]

nantama koje su u osnovi kulturnih i dru{tvenih koncepata, izuzetno va`no i vredno truda. Naime, hrana
nije samo neophodna za odr`anje biolo{kog `ivota,
niti je puki direktni izraz postoje}ih ekolo{kih i ekonomskih uslova ili na~ina proizvodnje i raspolo`ive
tehnologije, iako ti faktori mogu nametnuti znatna
ograni~enja. Naprotiv, izbor hrane, njena klasifikacija, na~in na koji se pribavlja, sprema, servira i konzumira pre svega su kulturno odre|eni. To je kulturna pojava, totalna dru{tvena ~injenica (M. Mauss,
1982 /1966/: 213) koja otelovljuje mnoge aspekte
dru{tveno-kulturnog entiteta ~iji deo predstavlja, budu}i i njihov odraz i aktivna komponenta u nastajanju njihove strukture. Re~ju, hrani se pripisuje velika simboli~ka vrednost i ona otkriva mnoge socijalne
probleme. Ona je medijum razmene, simbol razli~itih
odnosa i sredstvo da se niz emocija izrazi u konkretnoj
formi (Reid, 1986: 49).
Cilj ovog ~lanka je da ispita proizvodnju, pona{anje u
vezi s hranom, zna~enja i razli~ite aspekte kori{}enja
hrane u normalnim svakodnevnim situacijama nasuprot onim u raznim vrstama rituala (godi{nji ciklus,
obredi prelaska) kako su se odvijali u tradicionalnoj
srpskoj sredini, to jest u [umadiji, ili jo{ odre|enije u
njenim zapadnim podregionima Jasenici, Gru`i,
Ka~eru i Takovu krajem 19. i po~etkom 20. veka.

Sredina
Region [umadije zauzima centralni deo Srbije, ju`no
od Save i Dunava, i sastoji se od nekoliko podregiona
u kojima se mogu zapaziti neke lokalne varijacije
tradicionalne kulture. Ipak je najva`nija etnografska
karakteristika podela na zapadni i isto~ni deo. Naime, regioni zapadno od linije podele koja ide du`
planina Avale, Kosmaja, Ven~aca, Oplenca i Rudnika, uglavnom su bili naseljeni imigrantima iz jugozapadne Srbije (Sjenica), severne Crne Gore i isto~ne Hercegovine, odnosno, sto~arima i nosiocima dinarskih kulturnih karakteristika, dok su u isto~noj
polovini preovladavali starosedeoci heterogenog porekla iz ju`nih i isto~nih zemalja (P. @. Petrovi},
1963: 141-166). Takva populaciona struktura i raspored stvoreni su poslednjim masovnim doseljavanjem
u region, koje se dogodilo krajem 18. veka kona~no i
trajno naseliv{i [umadiju, posle mnogih fluktuacija
stanovni{tva kojima je bila izlo`ena u svojoj burnoj

II 317

MIRJANA PRO[I]-DVORNI]

istoriji jo{ od po~etka otomanskih osvajanja (T. \or|evi}, 1924: 24; B. Drobnjakovi}, 1954: 36-51). Bilo je
to ono isto stanovni{tvo koje je u~estvovalo u ustancima (Ora{ac, Takovo) protiv turske vladavine po~etkom 19. veka, kao i u kasnijem stvaranju nove, isprva
vazalne a potom nezavisne, kne`evine Srbije, za~etka
budu}e nacionalno i politi~ki slobodne dr`ave.
Po~etkom pro{log veka zemljoradnja je bila od sekundarne va`nosti i pribegavalo joj se radi obezbe|ivanja samodovoljnosti doma}instva, dok je uzgoj
stoke (ovce, koze, goveda, svinje) na bogatim pa{njacima i gustim hrastovim {umama predstavljao glavni
izvor i pre`ivljavanja i prihoda. Zapravo je uspe{na
trgovina `irom utovljenim svinjama bila ta koja je
stvorila prve prosperitetne klase koje }e, stekav{i i
politi~ku mo}, postati za~etnici dr`avnih slu`bi i, nekoliko decenija kasnije, nacionalnog gra|anskog
dru{tva. Me|utim, za ve}inu seoskog stanovni{tva `ivot je i dalje bio vrlo skroman, uz zadovoljavanje
samo osnovnih potreba. Ipak je [umadija i dalje bila
vrlo privla~na imigrantska destinacija, iz politi~kih
ali i ekonomskih razloga, po{to je jo{ uvek bilo dovoljno zemlji{ta koje se moglo besplatno zauzeti i,
kr~enjem {ume, pretvoriti u oranicu (B. Drobnjakovi}, 1925; M. S. Filipovi}, 1954: 74-87). No, krajem
prve polovine veka, okolnosti su se drasti~no promenile. Stopa doseljavanja i gustina stanovni{tva
znatno su porasle i, kad je zemlja postala retkost, doneti su zakoni koji su utvr|ivali i {titili razli~ite tipove
vlasni{tva (privatno, seosko, dr`avno) ukidaju}i tako
mogu}nost besplatnog zauzimanja /zemlji{ta/. Dotad
su {ume uglavnom bile pose~ene i, zajedno s pa{njacima, pretvorene u obradive povr{ine. To je bila prekretnica u seoskoj ekonomiji koja je dovela do inverzije zna~aja zemljoradnje koja je, umesto sto~arstva,
postala primarno zanimanje.
Ipak su, bez obzira na osnivanje nacionalne dr`ave,
postepeno nastajanje novog kapitalisti~kog dru{tveno-ekonomskog sistema i te`nju ka op{toj modernizaciji, promene u seoskom `ivotu bile veoma spore,
~ak i krajem 19. i po~etkom 20. veka. Nedovoljno
razvijeni gradovi, industrija i druge mogu}nosti zapo{ljavanja nisu mogli da apsorbuju priliv seoskog
stanovni{tva, pa su sela bila prenaseljena. Ve}ina poseda bila je mala (prose~ne veli~ine 5-9 hektara) i
fragmentizovana zbog deobe {irih porodi~nih doma}instava (zadruga) i obrazaca nasle|ivanja po kojima

II 318

MIRJANA PRO[I]-DVORNI]

su jednaki delovi pripadali njihovim osniva~ima (bra}i/sinovima). Prili~no primitivna poljoprivredna tehnologija (gvozdeni plugovi postali su ~e{}i tek krajem pro{log veka) nije mogla da omogu}i proizvodnju ve}ih vi{kova za tr`i{te pa je novac, neophodan u
nov~anoj privredi ali te{ko dosti`an u preovla|uju}im okolnostima, bio stalni problem seljaka, vode}i
jo{ jednom zadu`enosti (J. M. Halpern, B. Kerewsky-Halpern, 1986: 47-50).
Stoga je primarni cilj seoske ekonomije bilo direktno
odr`anje porodice, vlastitim proizvodima. Sama porodica bila je osnovna ekonomska i potro{a~ka jedinica i svaki ~lan je bio obavezan da izvr{ava svoje
uloge i du`nosti na dobrobit grupe. Me|utim, po{to
je poljoprivredni rad ~esto prevazilazio radne potencijale doma}instva, pogotovu ako ga je ~inila nuklearna porodica, ~esto se moralo oslanjati i na pomo}
spolja. Pomo} se mogla dobiti uglavnom dru{tveno
ustanovljenim i negovanim kanalima kao {to su rodbinski i susedski odnosi, na temelju reciprociteta ili,
u manjoj meri, unajmljivanjem radne snage u zamenu za novac ili robu. Zbog toga je iz egzistencijalnih
razloga bilo izuzetno va`no o~uvati tradicionalnu porodicu patrijarhalnog karaktera koji se izra`avao u
patrilinearnom nasle|ivanju i mu{koj dominaciji, pa
su rodbinska i op{tedru{tvena struktura, bez obzira
na nastaju}e unutra{nje konflikte, kao i postoje}i
kulturni i dru{tveni mehanizmi promovisali i reafirmisali postoje}e uloge, veze, odnose i obaveze me|u
njima, to jest, nastojali da obezbede pokoravanje prihva}enim pravilima pona{anja.
Pomo} se tra`ila u jo{ jednoj dimenziji, na metafizi~kom nivou egzistencije, u sferi magijsko-religijskih
koncepata i praksi. Narodna verovanja i obi~aji, jo{
uvek strogo po{tovani na razme|i vekova, a u mnogim aspektima sve do danas, otkrivaju nam da je
postojao i jedan specifi~an, religijski odnos izme|u
~oveka i prirode, dominantno zasnovan na animisti~kim konceptima, koji je bio posredovan i regulisan
ritualnim pona{anjem, bilo pro{irivanjem obi~nih aktivnosti (magija, kult), bilo njihovim redukovanjem
(tabui). Osnovna ideja iza religijskog kompleksa vezanog za poljoprivredni i sto~arski proizvodni ciklus
bila je te`nja za uspostavljanjem veze s imaginarnim
natprirodnim silama (duhovima, du{ama, demonima, bo`anstvima) za koje se verovalo da imaju mo}
nad rastom useva, plodno{}u stoke, itd. Antagoni-

II 319

MIRJANA PRO[I]-DVORNI]

zam izme|u ljudskih i nadljudskih bi}a mo`e se razre{iti uzajamnim reciprocitetom, magijskom radnjom,
po{tovanjem religioznih pravila, uva`avanjem, uzdr`avanjem, davanjem i zadovoljavanjem njihovih potreba u zamenu za milost, pomo}, nagradu, napredak. Iz tog razloga su sve bitne faze proizvodnje bile
predmet i magijsko-religijskih normi pona{anja (na
primer, izbegavanje mogu}eg zaga|enja kontaktom s
potencijalno opasnim stvarima ili bi}ima, vr{enje
magijskih radnji koje treba da obezbede pozitivne
rezultate, tabu na rad odre|enih dana u sedmici ili u
periodima kad su nebeska tela u karakteristi~nom
polo`aju, na va`ne praznike inkorporisane u hri{}anski kalendar, ali nesporno prehri{}anske sadr`ine)
(D. Bandi}, 1980a: 273-313; 1980b: 21-29).
Vide}i sebe kao deo prirode pre nego kao njene
gospodare, seljaci su nastojali da uspe{no funkcioni{u i
na racionalnom, tehni~kom i na iracionalnom, religijskom nivou kako bi osigurali egzistenciju za sebe i
svoju porodicu, o~uvali svoje najdragocenije vrednosti, za{titili svoju imovinu, regulisali pona{anje drugih i zadobili njihovu saglasnost za zajedni~ke interese i ciljeve. Verovanja, dru{tvena i internalizovana
kontrola svakog pojedinca uslovljena strahom od natprirodnog i nadom u odmazdu, odvra}ali su od suprotnog pona{anja i predstavljali neku vrstu garancije
za ostvarenje i egzistencijalnih i vrednosnih postulata.

Proizvodnja hrane i svakodnevna ishrana

Povoljna konfiguracija, pedolo{ka struktura i klima
omogu}ili su seljaku da ima prili~no diversifikovanu
ekonomiju, pa tako i sam obezbedi ve}inu svojih potreba u hrani.
Polja su se uglavnom koristila za gajenje `itarica.
Najva`niji usev bio je kukuruz koji je davao ve}e
prinose od ostalih i, samleven u bra{no i pe~en kao
hleb ili kuvan u vodi (palenta), bio je osnovni sastojak ljudske ishrane. U imu}nijim doma}instvima zrno je kori{}eno i u prehrani svinja i `ivine, a stabljike
i pleva davani su stoci. @ito se gajilo za tr`i{te (va`an
usev za prodaju postalo je naro~ito po izgradnji `eleznice, 1882. godine), a male koli~ine ~uvane su za
seme i praznike. Siroma{na doma}instva obi~no prodaju `ito direktno sa gumna, a novac koriste za kupovinu kukuruza za sopstvenu ishranu (kukurzni hleb
du`e traje i zasitiji je) i pla}anje prvog dela poreza (J.
Pavlovi}, 1921: 13). S druge strane, ritualni hlebovi

II 320

MIRJANA PRO[I]-DVORNI]

pe~eni za sve va`ne religijske praznike i posebne

prilike koje nala`u proslavu i gozbu, pravljeni su gotovo isklju~ivo od p{eni~nog bra{na, dok je kuvano
`itno zrno spremano za rituale posve}ene kultu mrtvih, kao i za proslave porodi~nog ili seoskog sveca-za{titnika, {to je srpska religijska specifi~nost, slava.
Druge sorte `itarica gajene su uglavnom za sto~nu
hranu: je~am (svinje), zob (konji za vu~u), heljda, ra`
i proso (svinje, `ivina). Neke od njih su se, ipak,
mogle koristiti i u ljudskoj ishrani, posebno ako bi
(je~am) ranije u godini sazrevale, poma`u}i tako da
se premoste prehrambene potrebe do `etve kukuruza i p{enice (M. S. Filipovi}, 1960: 33).
Okretanjem zemljoradnji kao osnovnoj privrednoj
grani, promenom namene zemlje i posledi~nim smanjivanjem pa{njaka i {uma, opadao je i zna~aj sto~arstva, iako je jo{ uvek bilo va`no za obezbe|ivanje
hrane za doma}u potro{nju. I na~in uzgoja stoke se
promenio: umesto ekstenzivnog, planinsko-ravni~arskog tipa koji je zahtevao velike pa{njake, slobodu
kretanja i dovoljno radne snage u doma}instvu da se
neki od ~lanova posvete isklju~ivo sto~arstvu, {to je
sve nedostajalo na po~etku veka, `ivotinje su dr`ane
u {talama, oborima i svinjcima u krugu imanja. Volovi i konji dr`ani su kao `ivotinje za rad u zemljoradnji, ovi drugi i za ko~ije ili dvokolice, ako je doma}instvo moglo da ih priu{ti. Krave su davale mleko
koje se dalje prera|ivalo u mle~ne proizvode (beli
sir, kajmak, jogurt pavlaka i buter nikad se nisu
pravili u zapadnom delu [umadije); ovce su davale
vunu neophodnu za ku}nu proizvodnju tkanina, mleko i meso, posebno za sve~anu pe~enicu, a svinje
mast, mnogo kori{}enu za kuvanje, meso bilo za pe~enicu, bilo su{eno i tako ~uvano za zimu, mada su
prodavane na pijaci i dalje bile zna~ajan izvor novca.
I nekad zna~ajno gajenje p~ela smanjeno je zbog
op{tih ekolo{kih i ekonomskih promena i dostupnosti industrijskog {e}era.
@ivina, uglavnom koko{ke i }urke, ponegde guske i
patke, gajena je zbog mesa i jaja za doma}u potro{nju, ali i za prodaju na pijaci, uklju~uju}i i perje.
Dok su proizvodnja i distribucija zemljoradni~kih
proizvoda i stoke bili u rukama mu{karaca, `ene su
se isklju~ivo bavile gajenjem i prodajom `ivine, {to
im je omogu}avalo da do|u do novca koji nije i{ao u
ku}ni bud`et, nego je ostajao njima.

II 321

MIRJANA PRO[I]-DVORNI]

@ene su isto tako uglavnom brinule o povrtnjacima u

sklopu samog gazdinstva, u vinogradima ili pored
potoka i reka za vrste koje su tra`ile vi{e navodnjavanja. Kupus, paprika, paradajz (od po~etka veka),
pasulj, so~ivo, crni i beli luk, krastavac, {argarepa,
cvekla, bundeva, dinja i lubenica, tako|e su uglavnom bili namenjeni ku}noj potro{nji. Oni su konzumirani sezonski (kasno prole}e do rane jeseni), sa
izuzetkom pasulja i so~iva, belog i crnog luka i krompira koji su, u podrumima i trapovima, ili kao kupus i
tur{ija (paprika, krastavci, plavi patlid`an, celerov
list) usoljeni ~uvani za upotrebu tokom zime.
Gajenje vo}a bilo je tako|e zna~ajno u seoskoj ekonomiji. [ljive su bile najva`nije jer su, su{ene ili kao
pekmez, bile osnovni izvozni proizvod, pa tako i jedan od osnovnih izvora prihoda. Destilacijom {ljiva
dobijala se rakija, omiljeno svakodnevno i ritualno
pi}e, ali i roba. S druge strane, vino pravljeno od
gro`|a gajenog u porodi~nim vinogradima, uglavnom se pilo u ku}i. Isti slu~aj bio je i sa drugim
vo}em kao {to su breskva, kru{ka, kajsija, dunja, dudinja, koje se jelo u ku}i ili u sezoni u bescenje prodavalo gradskim piljarama. Samo jabuke i orasi mogli su potrajati do zime kad mnogi `ude za vo}em
iako su ga leti imali u izobilju (J. Pavlovi}, 1921: 17).
Uz hranu koju su proizvodili sami seljaci, ishrana je
vrlo retko dopunjavana plodovima prirode (zelje,
kopriva, pe~urke, bobice; patke, golubovi, divlja~, riba) ili industrijskim proizvodima ({e}er, so, ulje, kafa, ~aj, crni biber i sli~no).
Stoga je asortiman proizvodnje istovremeno determinisao i izbor jestivih namirnica u ishrani.
Dok je proizvodnja hrane, u idealnom smislu, osim
`ivine i gajenja povr}a, bila posao mu{karaca koji su
bili isklju~ivi vlasnici zemlje, alatki i znanja, kao i
glavni proizvo|a~i i hranioci porodice, svakodnevnom obradom hrane (spravljanje mle~nih proizvoda,
pe~enje hleba, kuvanje obroka, dono{enje vode) su
se, s druge strane, bavile isklju~ivo `ene i to se smatralo jednom od njihovih osnovnih bra~nih obaveza.
Hrana se pripremala na ognji{tu, sme{tenom u ku}i, najva`nijoj i nekada jedinoj prostoriji koja je imala mnogo namena (kuvanje, skladi{tenje, okupljanje,
obedovanje, spavanje), po{to su {tednjaci u to vreme
bili redak luksuz.

II 322

MIRJANA PRO[I]-DVORNI]

Kulturna pravila propisivala su strukturu obroka i

na~in konzumiranja hrane. Zabele`eno je da je bilo
ku}a u kojima se nije po{tovalo utvr|eno vreme obroka ve} je svako jeo kad je gladan. To se, me|utim,
smatralo potpuno neprihvatljivim, znakom stagnacije ~ak neupeha, {to je podrazumevalo da se mo`e
napredovati isklju~ivo pona{anjem u skladu s postoje}im poretkom. Ku}e koje su po{tovale pravila imale su zimi tri obroka: doru~ak u osam ujutro, ru~ak u
podne, i ve~eru u {est uve~e. Leti je, kad radni dan
po~inje ranije i traje du`e, bilo ~etiri obroka: doru~ak pre {est, ru~ak oko deset, u`ina oko dva i ve~era u osam sati uve~e (J. Pavlovi}, 1921: 55-56).
Obroci su bili vreme porodi~nog okupljanja, izuzev u
prole}e i leto tokom velikih poljoprivrednih radova,
kad su se doru~ak i u`ina nosili mu{karcima na polje.
Ina~e je porodica zajedno obedovala, sede}i na trono{cima oko niskog okruglog drvenog stola prema
polu i starosti, pri ~emu su mu{karci i stariji imali
apsolutni prioritet. U velikim, pro{irenim doma}instvima, mu{karci su jeli prvi, dok su `ene i deca ~ekali na drugu rundu. Glava porodice delila je hleb i
meso, dok su se glavno jelo i prilozi jeli iz iste posude
na sredini stola i svako je koristio sopstvenu ka{iku
(P. @. Petrovi}, 1948: 134). Tako je svakodnevni zajedni~ki obrok, ograni~en na ~lanove porodice u privatnosti njihovog doma, slu`io reafirmaciji porodi~nih veza, ose}anja pripadnosti, harmonije i bliskosti
i, istovremeno, ponavljanju i nagla{avanju ideala hijerarhijske dru{tvene strukture. Re~ju, obrok je visokostrukturisan kulturni i dru{tveni doga|aj.
Kao {to su obrasci obedovanja varirali s godi{njim
dobima i ciklusom poljoprivredne proizvodnje, varirala je i ishrana. Od kasnog prole}a do rane jeseni
ishrana je bila uravnote`enija i raznovrsnija jer je
bilo dovoljno sve`eg povr}a i vo}a. Mada je to period
najte`ih poljskih radova i urkos tome {to se jelo ~etiri
obroka dnevno, hrana se umereno konzumirala a
jela su bila prili~no laka. Zimi, koja se mo`e smatrati
vremenom dokolice za poljoprivrednike, ishrana je,
naprotiv, znatno te`a i jednoli~nija, po{to se moglo
birati samo od proizvoda koje je mogu}e sa~uvati da
potraju du`e od svog godi{njeg doba, a istovremeno
se konzumirala u ve}im koli~inama. Dakle, kad je
priroda bila {irokogruda, ljudi su se umereno pona{ali, dok je u vremenima oskudice kulturni odgovor bio suprotan jelo se obilje hrane.

II 323

MIRJANA PRO[I]-DVORNI]

Slede}a paradigma predstavlja sezonske1 mogu}nosti za sastavljanje konkretnih jela.

LETO

ZIMA
Doru~ak

Doru~ak
kukuruzni hleb, mle~ni
proizvodi (sir i kajmak);
popara, jelo spravljano
od bajatog hleba, sira i
kajmaka;
cicvara, smesa p{eni~nog
bra{na s jajima i
kajmakom;

Kao leti, uz dodatak

dimljene svinjetine i
govedine;
ka~amak uz dodatak
mle~nih proizvoda, jaja
sa slaninom;
tur{ija, suve {ljive

jaja pr`ena s crnim i

belim lukom;
sve`e povr}e, salate,
vo}e
Ostali obroci

Ostali obroci

hleb

hleb, ka~amak

mle~ni proizvodi

mle~ni proizvodi

supe od povr}a ili mesa

(piletina)

varivo od pasulja/so~iva

povr}e ili meso

(piletina)

krompir, dinstan, pe~en

kiseli kupus

gula{ na masti

jela od testa i cerealija

bungar, prekrupa
kuvana sa ov~etinom ili
slaninom, kajmak

tur{ija
crni i beli luk
suve {ljive, jabuke, orasi

jela sa rezancima
(kuvanim, pe~enim) sa
sirom, jogurtom
meso pe~eno s
krompirom
crni luk, beli luk, salata
vo}e

Kao i u svim oblastima sa kontinentalnom klimom, postoje,

naravno, ~etiri godi{nja doba, ali se zapravo samo dva
suprotna obi~aja vezana za jelo i jelovnike mogu odrediti
jelovnik kojim dominira konzumiranje sirove hrane i jelovnik kojim dominiraju o~uvane namirnice.

II 324

MIRJANA PRO[I]-DVORNI]

Bez obzira na godi{nje doba, doru~ak je najmanje

zavisio od sezonskih varijacija i bio jedini obrok koji
se po sadr`aju razlikovao od ostalih na dnevnom jelovniku. Naime, ru~ak (u`ina) ve~era sastojali su
se od istih jela, uz male varijacije, koja su kuvana za
prvi obrok, a potom kori{}ena kao ostaci. Me|utim,
neka od jela koja su se doru~kovala mogu se na}i i u
drugim obrocima.
Okosnica ishrane bio je hleb koji se jeo za svaki
obrok. Isto va`i i za drugu po va`nosti hranu mle~ne proizvode. Sir i kajmak koristili su se kao predjela uz rakiju, ili kao dodaci u svim godi{njim dobima
i gotovo uz svaki obrok, kao i jogurt u letnjim sezonskim gula{ima od povr}a ili `ivine i drugim jelima. Mle~ni proizvodi i jaja tako su obezbe|ivali `ivotinjske proteine koji bi ina~e manjkali zbog oskudice
mesa (piletina, dimljena svinjetina) koja niija bila
redovno na dnevnom jelovniku. Kuvana jela su, uglavnom, kuvana na masti, s lukom i bra{nom, za~injana paprikom, crnim biberom, solju, belim lukom.
Po na~inu pripreme, hrana je bila: fermentisana
(mle~ni proizvodi), kuvana (supe, ka{e, gula{i), pr`ena (jaja), pe~ena (hleb, pite), dimljena (svinjetina,
{ljive), sirova (luk, vo}e, salate) (Cf. C. Levi-Strauss,
1970: 167-175). Osnovna sezonska razlika sastojala
se u tome {to se dimljena hrana koristila isklju~ivo
zimi. Isto tako, meso se nikad nije peklo na ra`nju za
svakodnevnu konzumaciju, ve} samo za praznike.2
Obrok se na svakodnevnom jelovniku, na sintagmati~kom nivou, obi~no sastojao od jednog toplog, kuvanog glavnog jela (ka{a, gusta supa, gula{, ovsena
ka{a) i dva ili tri dodatna (hleb, mle~ni proizvodi,
salata) ili, prema formuli koju je predlo`ila M. Daglas (M. Douglas, 1975: 259), A + 2/3 B, gde A ima
istu formulu (a + 2b). Me|utim, nagla{eni element

Kako je seosko stanovni{tvo bilo vrlo homogene ekonomske strukture, s pribli`no jednakim prihodima i tek rudimentarnom klasnom diferencijacijom, i jelovnik se, pored
toga {to je bio istog osnovnog tipa i strukture, jedva razlikovao od jednog do drugog doma}instva. Malo imu}nije
porodice mogle su, recimo, da imaju meso na dnevnom
jelovniku ~e{}e od drugih. Siroma{nije, na drugoj strani,
nisu imale previ{e izbora: jednoli~ni jelovnik koji se ve}inom sastojao od hleba, ka{e i sli~nog. Najupadljivija je bila
razlika izme|u dobrih i lo{ih godina, odnosno obilnih i
oskudnih prinosa.

II 325

MIRJANA PRO[I]-DVORNI]

(A) mo`e biti samo hleb ili jelo od hleba/bra{na (npr.

ka{a, palenta) dopunjeno mle~nim proizvodima i lukom ili salatom (2B). Bez obzira na konkretne sastojke, pristojan obrok uvek je sadr`ao nekoliko suprotnosti, kao {to su toplo/hladno, te~no/~vrsto, neutralno/jako za~injeno, te razli~ite vrste jestivih namirnica: `itarice, povr}e, `ivotinjske proizvode. Trodelna struktura svakodnevnog obroka bila je za nedeljni
ru~ak i ve~eru bogatija, uz ponavljanje osnovnog modela: mle~ni proizvodi, servirani s hlebom i lukom/
salatom/tur{ijom (A + 2B), gusta supa/gula{/ka{a s
hlebom i jogurtom (A + 2B), meso s povr}em i salatom (A + 2B) i poslasticom (pita od sira, suve
{ljive, itd.). Obrok sli~ne strukture izno{en je neo~ekivanom posetiocu na neprazni~ne dane, bez obzira na dan u nedelji3, {to je trebalo da poka`e po{tovanje, ispunjenje obaveze i jem~i jednak tretman
kad se uloga doma}in/gost obrne. S druge strane, za
razliku od slo`enijih obroka nedeljom (dan odmora i
praznik) i obroka za gosta, sreda i petak (sre}an
dan, povoljan za po~etak novog posla, svetac, i nesre}an dan, koji karakteri{u brojna ograni~enja u
pona{anju) bili su dani posta.
Dakle, ve} na nedeljnom nivou postojao je obrazac
sleda diferenciranih pona{anja vezanih za hranu,
konstantno smenjivanje normalnog konzumiranja,
bogatijih i obilnijih obroka (nedeljni obroci bili su
utvr|eni i repetitivni, dok su oni za goste bili povremeni). Tako|e je ve} o~evidno da je ~ak i svakodnevni obrazac obroka, koji su se jeli kod ku}e u
porodi~nom krugu, bio veoma bogat zna~enjima i
funkcijama, od porodi~ne integracije uz uva`avanje
dru{tvene stratifikacije i razli~itih uloga (po polu i
starosti), preko op{teg po{tovanja religijskih i tradicionalnih pravila pona{anja, do strukturisanja dru{tvenog i kulturnog vremena. Zapravo bi se u kategorijama pona{anja vezanog za hranu, nedeljni obrazac mogao, na neki na~in, smatrati odrazom i ponavljanjem u malom godi{nje strukture vremena.

Gost koji bi neo~ekivano do{ao u ku}u u vreme obroka

nikad nije pitan da li je gladan: bio bi ponu|en rakijom i,
ako bi prihvatio pi}e, to se smatralo znakom da }e rado
prihvatiti i hranu. Dok on pijucka rakiju i razgovara s
doma}inom, doma}ica bi na brzinu ali kako valja pripremila pristojno jelo, koje ne}e obrukati njeno doma}instvo
(J. Pavlovi}, 1928: 65).

II 326

MIRJANA PRO[I]-DVORNI]

Hrana i rituali
Antropolo{ki je truizam da je vreme, njegovo strukturisanje i ra~unanje, kulturno determinisano. ^ovekova potreba da defini{e i klasifikuje sve {to ga
okru`uje pomo}u simbola, podjednako verbalnih i
neverbalnih, i tako logi~ki organizuje i uredi haoti~ni
svet oko sebe, obuhvata i vreme. Naime, regularnost
vremena nije intrinsi~ni deo prirode; to je ~ovekova
ideja koju smo projektovali u na{u okolinu, za na{e
vlastite konkretne svrhe (E. Leach, 1977: 133).
Stvaranje i strukturisanje vremena u osnovi po~iva
na modelima opa`enim u prirodi (smena dana i no}i,
promena godi{njih doba, biolo{ki `ivot jedinke), ali
transponovanim u kulturne i dru{tvene pojmove i
kategorije. Taj proces obuhvata razbijanje njegovog
kontinuiranog toka u intervale dru{tvenog vremena,
kao i stvaranje ve{ta~kih granica izme|u njih. Ideja
granica podrazumeva da su dva me|usobno zamenljiva pojma vremena, koji pripadaju razli~itim porecima realnosti, va`na za njegovo strukturisanje: jedan koji se odnosi na jasno odre|ene, normalne, sekularne intervale kona~nog trajanja, i drugi, koji se
odnosi na neodre|ene, ne-normalne, svete i vanvremenske oznake prelaska iz prethodnog u naredni
segment. Zbog svog specijalnog, svetog svojstva druga~ijeg od profane egzistencije, prelazak granice i
prelaz iz profanog u sveto i obratno, zahteva elaboraciju rituala (Cf. E. Leach, 1976: 33-36; M. Eliade, 1980 /1956/: 31-50). Kulturni (religijski) koncept
vremena omogu}ava i da se izbegne duboka psiholo{ka odbojnost prema prihvatanju ideje ireverzibilnosti, smrti, nestajanja, kona~nosti time {to prevodi i
prikazuje empirijski do`ivljenu neponovljivost kao
ponovljivost, kao oscilacije izme|u krajnosti, kao ponovljivost (kraj se pretvara u po~etak, smrt transformi{e u `ivot). Otud se vremenski kontinuum opa`a kao diskontinuirano ponavljanje sekularnih i ritualnih sekvenci, kao smenjivanje suprotnosti (E.
Leach, 1977: 124-132).
Dakle, kulturna konstrukcija vremena poma`e i u
ure|ivanju i u preure|ivanju realnosti. Mogu}nost
prebacivanja iz jednog oblika egzistencije u drugi i
manipulisanja simbolima omogu}ava ljudima da menjaju svoju sredinu i uslove `ivota, bar na konceptualnom nivou, sti~u}i tako nadu i mir. Smenjivanje
sekvenci ima jo{ jednu dimenziju: ono daje meru,

II 327

MIRJANA PRO[I]-DVORNI]

raznovrsnost i ritam ljudskom `ivotu, ~ine}i ga podno{ljivijim (Cf. M. Mauss, 1982 /1966/: 346-353).
Tradicionalna srpska kultura ne predstavlja izuzetak
od ovih univerzalnih pravila. Kao {to je ve} re~eno, u
istorijskom vremenu na koje se odnosi ovo istra`ivanje kraj 19. i po~etak 20. veka weltanschauung
srpskog seljaka jo{ uvek je, po svom karakteru, bio
duboko religiozan. Njegova internalizovana vizija
sveta bila je dihotomna i sastojala se od dve potpuno
razli~ite realnosti: ovozemaljske (~ovek, dru{tvo, radne aktivnosti, dnevna rutina) i onozemaljske (nastanjene dobrim ili zlim nebeskim, zemaljskim ili htonskim duhovima, du{ama, demonima, bo`anstvima koji pokre}u univerzum), obe podjednako va`ne za njegov opstanak. On ih je, zbog toga, morao dr`ati u
ravnote`i i kontrolisati najbolje {to je mogao razli~itim sredstvima: prakti~nim postupanjima na jednoj, i
ritualnim manipulacijama, na drugoj strani. Otud je
sasvim prirodno {to je te koncepte vremena (i prostora) strukturisalo isto na~elo.
Narodni kalendar i godi{nji ciklus obi~aja pokazuju
da su prirodni tok vremena, kretanje nebeskih tela
(i samih smatranih bo`anstvima i predmetima kulta
cf. T. \or|evi}, 1958: 1; 20-47), smena godi{njih doba koju su donosila i uticaj koji su imala na odre|ivanje sleda ekonomskih aktivnosti, mereni kulturnim i dru{tvenim sredstvima. Svaku transformaciju,
po~etak i kraj svakog kona~nog vremenskog perioda
obele`avao je ritual, privremeni skok u abnormalno. Sled i smenjivanje rituala sa intervalima normalnog vremena izme|u njih, unosili su red i zna~enje u dru{tveni `ivot. Stoga je da bi se opisao obrazac u njihovoj osnovi neophodno u potpunosti proniknuti u godi{nji ciklus ceremonija.4
Trajanje meseca merilo se mese~evim menama, od
mladine do zadnje ~etvrti, od kojih je svaka bila ozna~ena kao povoljna ili nepovoljna za razli~ite vrste
aktivnosti, dok se tok godine odre|ivao solarnim vremenom, pri ~emu je pribli`ni po~etak svakog od ~etiri godi{nja doba odre|ivan prema letnjoj/zimskoj du-

Svaki praznik i prate}a gozba (a ima ih mnogo razli~itih

vrsta) tako je bogatog zna~enja da bi svaki zavre|ivao iscrpnu i fokusiranu analizu. Cilj ovog teksta je da ponudi
jedan mogu}i pregled op{teg ritma i alternacija, ne bave}i
se posebno ni jednim konkretnim praznikom.

II 328

MIRJANA PRO[I]-DVORNI]

godnevici/kratkodnevici ili prema prole}noj/jesenjoj

ravnodnevici ([. Kuli{i} et al., 1970: s.v. godi{njak; P.
@. Petrovi}, 1948: 499-500). Dva glavna godi{nja doba bila su, ipak, leto, to jest, vreme povoljnih biofizi~kih uslova (toplo i jako sunce, dugi dani, bujna
priroda, rast i zrenje useva, re~ju, obnavljanje `ivota), i zima, vreme nepovoljnih uslova (naizgled mrtva priroda, slabo sunce, hladne, duge no}i). U dru{tvenom smislu, leto je bilo doba intenzivne proizvodne aktivnosti i njenih bogatih plodova kad se ~inilo da ~ovek potpuno kontroli{e prirodu, ali i retkih
rituala. Ve}ina obreda obavljanih u utvr|ene dane/
periode ili izazvanih nu`dom, odnosila se na spre~avanje opasnih atmosferskih pojava, kao {to su grad,
poplava ili su{a (npr. sveti Ilija Gromovnik; magija
protiv zmajeva i orlova, gospodara oluje; pravljenje
za{titnih magi~nih krstova od leske), koje mogu da
uni{te plodove ~ovekovog rada, ili pak obratno, na
izazivanje ki{e (dodole, procesija nosilaca krsta), ili
proslavljanje uspe{ne `etve (npr. obredi s poslednjim
snopom `ita). Zima je, s druge strane, bila godi{nje
doba produktivne neaktivnosti ali intenzivnog i bogatog ritualnog `ivota, koji je po~injao proslavom
nove solarne godine (Bo`i}). Na konceptualnom nivou, leto i zima zami{ljani su analogno danu i no}i,
kao kraljevstva u vlasti razli~itih svetova, prvo u vlasti
~oveka, dru{tva i profane aktivnosti, drugo u vlasti
natprirodnog, misti~nog, svetog, pa otud i opasnog.
Nemo}an da obavlja stvarni rad u polju, koriste}i
preimu}stvo sveprisutnosti onozemaljskog koje tada
osvaja vi{e prostora zahvaljuju}i ~ovekovoj neaktivnosti, seljak je svoje napore usmeravao ka stvaranju
saveza sa natprirodnim posredstvom razmene, zasnovane na do ut des na~elu. On je u zimskim ritualima simboli~ki izvodio svoj poljoprivredni proizvodni ciklus, nastoje}i da unapred osigura `eljene
rezultate u stvarnom `ivotu i u pravo vreme (D. Brati}, 1988: 27-36; [. Kuli{i}, 1970). Rituali su slu`ili da
obrnu vreme, da izazovu ponavljanje `ivota (prirode,
vegetacije, useva, itd.) posle smrti.
Konceptualizacija takvog kontrastnog skupa uslova
logi~no podrazumeva da su morale postojati i neodre|ene grani~ne zone izme|u njih koje omogu}avaju siguran prelazak iz perioda obilja u prirodi u
period oskudice, i iz dominantno profanog u dominantno sveto stanje. Izgleda da su te tranzicione zone bile dva preostala godi{nja doba, pribli`no izme-

II 329

MIRJANA PRO[I]-DVORNI]

|u prole}ne ravnodnevice/letnje dugodnevice i jesenje ravnodnevice/zimske kratkodnevice, odnosno

prole}e i jesen (I. Kova~evi}, 1985: 143-161).
Religijska komponenta narodnih ritualnih ciklusa bila je, dakle, uglavnom prehri{}anskog porekla, ali je
na nju uticao hri{}anski kalendar.5 Nemo}na da iskoreni paganska verovanja i prakse, crkva ih je inkorporisala u hri{}anski sistem praznika daju}i im nova
tuma~enja. Rezultat je bio religijski sinkretizam: ritam starijeg ritualnog ciklusa pomalo je izmenjen i
razbijen, ali u biti uglavnom o~uvan. Dakle, postoji
znatna saglasnost izme|u smenjivanja dugodnevice i
kratkodnevice i posledi~ne smene godi{njih doba,
klimatske i dru{tvene, s jedne strane, i ritualnog pona{anja vezanog za hranu, s druge, premda je i tome
dato sekundarno, hri{}ansko zna~enje.
Tako je hrana, kao sastavni deo rituala, imala svoj
udeo u organizaciji dru{tvenog vremena. S druge
strane, kao {to je poljoprivredna proizvodnja hrane
bila pod uticajem religijskih shvatanja tako je, o~ekivano, bila i njena konzumacija, po{to su to dve strane
iste medalje ~iji je zajedni~ki cilj odr`anje `ivota zajednice.
^etiri puta godi{nje6 bili su obavezni strogi, dugi
postovi. To su bili: {estonedeljni post pre Bo`i}a;
sedmonedeljni veliki post ~iji je po~etak varirao (kraj
februara prva polovina marta); 2-3 nedeljni post
uo~i Petrovdana (28. jun/11. juli)7 i dvonedeljni post

Kalendar Srpske pravoslavne crkve kasni 15 dana za zvani~nim kalendarom.

Pored ~etiri glavna posta u godini, bilo je i specifi~nih,

jednonedeljnih postova, kao Mratinci (vu~ji praznik, poslednje nedelje novembra); pre Sv. Save (27. januar), tre}eg
sina osniva~a srpske srednjovekovne kraljevske porodice,
Nemanji}a, koji je bio kanonizovan kao svetac i pre porodi~nog sveca za{titnika. Ove postove niti su svi po{tovali,
niti su svuda po{tovani, ali dokazuju da je post postojao i
pre njegove hri{}anske interpretacije (telesno o~i{}enje,
ja~anje volje, uzdizanje du{e, slavljenje na{eg Gospoda i po{tovanje svetaca) i da prvobitno nije po~ivao na pobo`nosti
i moralnim obavezama, nego na animisti~kim konceptima
(Cf. D. Bandi}, 1980a: 184).

Po~etak Velikog posta zavisi od datuma Uskrsa koji se

ra~una lunarnim vremenom. I trajanje petrovdanskog posta zavisi od datuma Uskrsa, iako se Sv. Petar i Pavle slave
utvr|enog datuma. Post, me|utim, po~inje prve nedelje po
Trojstvu, ~iji datum varira jer pada 50-og dana po Uskrsu.

II 330

MIRJANA PRO[I]-DVORNI]

uo~i Velike Gospojine (15/28. avgust). Po~etak i kraj

posta bili su jasno obele`eni i uvek su bili deo istog
trijadnog obrasca. Naime, svakom postu prethodile
su poklade koje su, etimolo{ki i u pona{anju, zna~ile
dopu{teno i obilno konzumiranje hrane, kao i porodi~nu/ku}nu ritualnu gozbu, obaveznu za sve ~lanove. Na kraju posta bio je drugi praznik, `rtvenog i
pri~esnog karaktera, koji se odvijao na (hri{}anski)
svetac. Tako je suprotnost izme|u normalnog konzumiranja hrane i posta koji, kako propisuje Srpska
pravoslavna crkva, zabranjuje ne samo meso ve} i sve
namirnice `ivotinjskog porekla (mleko, jaja, mast),
bila jo{ dodatno poja~ana uvo|enjem po~etne i zavr{ne gozbe (M. Pro{i}-Dvorni}, 1984: 143). Post je
podrazumevao i druga ograni~enja u pona{anju (veselja, igranke, pevanje, seksualni odnosi, svadbe, itd.),
svedo~e}i tako o njihovom krajnje opasnom, neodre|enom i prolaznom karakteru.
Kao {to sledi iz obrasca postova, prva tri obuhvataju
ravnodnevicu ili dugodnevicu/kratkodnevicu, dok se
tre}i ne uklapa u tu shemu jer se zavr{ava tri nedelje
pre jesenje ravnodnevice (Ro|enje Bogorodice, koje
se slavi 21. septembra bli`e je tom doga|aju)8. To se
mo`e objasniti uticajem crkve i njenim rangiranjem
praznika, ali raspored postova tokom godine jo{ uvek
dopu{ta pretpostavku o njihovoj va`nosti u strukturisanju dru{tvenog vremena. ^ak i u originalnom
narodnom kalendaru, po{to se ta~no vreme promene
mo`e izra~unati jedino preciznim astronomskim instrumentima, merenja su se zasnivala na aproksimacijama i uz to se nijedna va`na i radikalna promena
nije ritualno obele`avala samo jedan dan ve} tokom
odre|enog perioda, uz ponavljanje ritualnih radnji,
pri ~emu je suvi{ak bio jedna od garancija uspeha.
Razli~ito trajanje postova tako|e implicira da bi se
njihov poredak mogao hijerarhijski urediti. Letnje
postove su sami seljaci smatrali manje va`nim i stoga
su ih po{tovali jedino stariji (P. [. Petrovi}, 1948:
250, 253). Dva duga posta su, s druge strane, strogo

U Gru`i se, pak, dani od Uspenja do Ro|enja Bogorodice

zovu me|udnevica za koju va`i jedno ograni~enje zajedni~ko svim postovima mladi parovi tada ne treba da se
ven~avaju jer ne}e biti sre}ni (P. @. Petrovi}, 1948: 254).
Ovo bi moglo ukazivati da su periodi posta bili bli`e ravnodnevici.

II 331

MIRJANA PRO[I]-DVORNI]

po{tovana. Oni ne samo {to su prethodili dvama va`nim hri{}anskim (a po njihovoj sadr`ini i prehri{}anskim) praznicima, ve} su padali i na dve najklju~nije vremenske prekretnice u godini oko zimske kratkodnevice i prole}ne ravnodnevice tako ta~no obele`avaju}i prekid produktivno aktivnog vremena izme|u prestanka poljoprivrednih radova (oranje i sejanje ozime p{enice u novembru, kao poslednji posao) i po~etka novog ciklusa (martovsko
oranje za kukuruz, letnju p{enicu i druge useve),
ome|uju}i ritualnu zimsku pauzu.
Zima je, dakle, bila izdvojena kao posebno doba godine pa stoga ne ~udi {to su je karakterisale i posebne vrste pona{anja, ni {to su obrarsci pona{anja vezani za hranu bili naro~ito nagla{eni, te su poklade
koje su prethodile Velikom postu trajale ne jedan
dan, ve} nekoliko nedelja. Posle perioda posta i op{te skru{enosti kao pripreme za proslavu Bo`i}a, za
koji su karakteristi~ni formalno pona{anje i ozbiljne
ritualne radnje usmerene na odre|ivanje povoljnog
toka ~itave naredne godine (zdravlje, plodnost, napredak, naro~ito preuveli~ani u ritualnom konzumiranju hrane cf. [. Kuli{i}, 1970) i veoma kriti~nog i
opasnog intervala Bogojavljenske no}i, sledi doba
dokolice, opu{tenosti, veselja i dru{tvenosti, netabuisano karnevalsko vreme, koje dozvoljava da za`ivi
istinski communitas (V. Turner, 1977: 96-7; 166-8;
177-8; 185). To je bilo vreme okupljanja, igranki,
uzajamnih poseta, ven~anja, gozbi i kru`enja veselih,
bu~nih, neobuzdanih ~ak lascivnih maskiranih povorki koje su prikazivale satiri~nu verziju ven~anja,
simulisale plodnost, ali i ismevale i kritikovale formalnost i ograni~enja dru{tvene strukture u normalno vreme, pru`aju}i tako dru{tveni sigurnosni ventil9. Produ`eni period dopu{tenosti, nu`an, ali i opasan ako je nekontrolisan, za funkcionisanje dru{tva,
morao se okajati tokom Uskr{njeg posta, koji je tako
~inio dru{tvo spremnim za jo{ jednu formalnu reintegraciju i veoma sve~ano gozbeno iskustvo (Uskrs)

Poklade pre Velikog posta, kao porodi~na gozba, u stvari se

dele na Mesojede (nedelju dana pre Velikog posta) i Belu
nedelju (u kojoj su dopu{teni samo mle~ni proizvodi a ne
meso, a pada u nedelju pre Velikog posta). Tako je, posle
produ`enog perioda veselja i obilnog konzumiranja hrane,
sledilo postepeno prilago|avanje narednom dugom periodu uzdr`anosti.

II 332

MIRJANA PRO[I]-DVORNI]

pre ponovnog povratka u normalnost (M. Pro{i}-Dvorni}, 1984: 152-157).

Ritualni karakter trijadnog konzumiranja hrane
gozba post gozba potvr|uje i ~itavi obrazac prate}eg pona{anja. Nije re~ samo o zajedni~kom pokladnom obroku (naro~ito ve~eri) obaveznom za sve
~lanove doma}instva. Pre jedenja obilnog obroka, svi
sukobi i povrede moraju se razre{iti, sve uvrede oprostiti kako bi pripadnici dru{tva mogli, socijalno i
ritualno o~i{}eni, da u|u u period askeze. Ostavljaju}i iza sebe gre{ne epizode i podvrgavaju}i se op{tem uzdr`avanju i nizu predostro`nosti u pona{anju
i ishrani, seljak je `eleo da otkloni negativne posledice koje je opasni, prelazni period mogao imati po
njega. Bio je to njegov na~in da uspostavi kontrolu
nad nepredvidivim, kulture nad prirodom. Tabuisane prehrambene namirnice ukazuju da bi mogle biti
izvor opasnosti i zaga|enja, {to potvr|uje i ~injenica
da se istom mehanizmu pribegavalo i u svim ostalim
slu~ajevima neodre|enih stanja kada je bila potrebna
za{tita jedinke ugro`ene natprirodnim i dru{tva od
takve jedinke (npr. trudnica, novoro|en~e, bolesnik,
u prisustvu umrlog) (D. Bandi}, 1980a: 39 ff; 125 ff.).
Ritualne gozbe posle uspe{nog zavr{etka opasne
tranzicije (ovde Bo`i} i Uskrs) nikako nisu bile arbitrarne. Naprotiv, one su bile podvrgnute skupu strogih pravila koja su se morala slediti. Ve}ina hrane
bila je `rtvena pa je, stoga, morala da bude ispravno
pripremljena. Ritualni hleb napravljen od p{enice,
~esto od bra{na posebno namenjenog za to i vode
donete na odre|en na~in, s kvascem, sve suprotno
pe~enju svakodnevnog kukuruznog hleba, mogla je
da mesi samo ritualno ~ista `ena (koja ne menstruira, nije trudna, ne doji). (Isto va`i i za pripremanje
uskr{njih jaja.) Me|utim, `ena koja je smatrana bli`om prirodi zbog vidljivih promena njenog tela u
reproduktivnom ciklusu, pa otud i trajno zaga|enom, nikad nije dr`ana dovoljno ~istom da priprema
prazni~nu pe~enicu (prase ili jagnje)10 jer bi se od

10 Svinja je uobi~ajena pe~enica za Bo`i} od 19. veka po{to su,

kako je ve} pomenuto, svinje bile va`an proizvod seoske
ekonomije. Jagnje je, pak, moglo biti starija `rtvena `ivotinja, po{to su stanovnici [umadije prvobitno stigli iz krajeva u kojima su se gajile ovce. Jagnje je bilo uobi~ajenije za
Uskrs ili \ur|evdan (6. maj), jer je to sezona jaganjaca.
Slavska pe~enica mo`e biti jedno ili drugo, ili oba.

II 333

MIRJANA PRO[I]-DVORNI]

njenog dodira umiru}a `ivotinja pretvorila u strvinu,

postaju}i tako neupotrebljiva za ljudsku ishranu (D.
Bandi}, 1980a: 300). ^itav posao, od klanja i pe~enja
nad otvorenom vatrom, do se~enja i serviranja (svaka faza zahtevala je posebne ritualne radnje i obzire), obavljali su mu{karci. Za gozbu se, kao {to bi se
i o~ekivalo, pripremalo mnogo razli~itih jela (predjelo, mle~ni proizvodi, supa, ka{a, sarma od kiselog
kupusa, pite), od kojih ve}ina s mesom (su{enim),
{to je ve} druga~ije od svakodnevnih obroka, ali sva
su izgleda bila samo uvod za glavno jelo, `ivotinju s
ra`nja, koja je uvek izno{ena na sto usred obroka,
zauzimaju}i tako istaknuto mesto u njegovoj strukturi. Srpski slu~aj, bar kad je re~ o sve~anoj pe~enici,
dodatno potvr|uje zaklju~ke Levi-Strosa (Levi-Strauss,
1970: 169-171): dok se kuvanje (barenje) hrane, kao
proces dvostruke kultivacije vezivao za `ene, pe~enje
je vezivano za suprotni pol; kuvanje hrane, kao ekonomi~an na~in pripreme, pripadalo je endo-kuhinji;
pe~enje mesa, kao rasipni{tvo, deo je ekso-kuhinje.
(Treba li ponovo ista}i da je druga vrsta mesa kori{}ena u zimskim jelima, naro~ito u bogatijim obrocima spremanim za goste ili kao deo ritualnih gozbi,
bilo dimljeno meso!)
Na veoma sve~ani, magijski i sveti karakter ritualnih
zimskih gozbi ukazuje jo{ jedan skup obrazaca pona{anja i verovanja: verovalo se da specijalni delovi
pe~enice (npr. ple}ka), ili neki ostaci (mrvice ritualnog hleba) imaju za{titne ili isceliteljske mo}i, odnosno da se iz njih mo`e gledati budu}nost. Dodatna
indikacija je ~injenica da se ni{ta spremljeno za gozbu nije smelo baciti: moglo se podeliti s drugima, van
doma}instva, ili dati siroma{nima, ali nikako stra}iti.
Budu}i `rtvena, gozbena hrana, naro~ito pe~enica i
p{eni~ni hlebovi, mogli bi se ozna~iti kao darovi koje
su jeli ljudi ali su prino{eni bogovima (ali i mutatis
mutandis, kao darovi od bogova). Kako je dar svojina koja i{~ezava... mora se iskoristiti, konzumirati, pojesti (L. Hyde, 1979: 8), po{to je jedino na taj na~in,
kru`enjem, obilje dosti`no, razumljivo je {to su se
ostaci morali dati ako ne bogovima, onda njihovim
izabranim supstitutima, siroma{nima (ili deci), kao
~in milosr|a (M. Mauss, 1982 /1966/: 45-6). I davanje
hrane maskiranim ritualnim povorkama koje su nekad pose}ivale svaku ku}u u selu, kao oli~enje sila
od onoga sveta pa su zato i bile sastavljene od ritualno podobnih aktera, da bi ih ve} od kraja 19.
veka ~inili siroma{ni seljani (P. [. Petrovi}, 1948:

II 334

MIRJANA PRO[I]-DVORNI]

237), moglo bi se, u istom smislu, smatrati davanjem

milostinje. Tako su ritualne povorke vr{ile jo{ jednu
zna~ajnu funkciju: primanjem dela gozbe svakog doma}instva (Bo`i} i poklade slavljeni su u porodi~nom
krugu) simboli~ki su objedinjavale zajednicu u jedinstven entitet, ~ine}i je sna`nijom i povezanijom u
kriznim vremenima (Cf. N. Pavkovi}, 1978).
U seoskom `ivotu bilo je, razume se, mnogo drugih
razli~itih vrsta gozbi prire|ivanih u drugim va`nim
prilikama. Me|u njima su najva`nije bile proslava
sveca za{titnika porodice/doma}instva (slava) ili sela
(zavetina); u ~ast umrlih, kao deo kulta predaka (zadu{nice, prole}ne i jesenje); zatim, po uspe{nom zavr{etku nekog posla (podizanja nove ku}e, okon~anju poljskih radova, naro~ito ako je obavljen zajedni~kim radom mobom), i, najzad, za sve obrede prelaska koji obele`avaju najva`nije doga|aje u `ivotnom ciklusu jedinke: babine (prva gozba za novoro|en~e, po{to je kr{teno i tako uvedeno u dru{tvo D.
Bandi}, 1981), ven~anje, odnosno niz svadbenih ritualnih gozbi, i da}e (sing. da}a), niz gozbi za mrtve u
prvoj godini posle njihove smrti.
Sve te druge gozbe sledile su ritam konzumiranja
hrane ustanovljen na godi{njem nivou. Ako je, na
primer, slava ili smrt padala u vreme posta, gozba se
morala pripremati isklju~ivo od dopu{tenih `ivotnih
namirnica (bez mesa, mle~nih proizvoda, itd. kao {to
je bio slu~aj s badnjom ve~erom, koja pada u vreme
posta, ali je, bez obzira na to, vrlo bogata i raznovrsna, jela se sa slame na podu, uz badnjak koji gori
na ognji{tu). Iz tog razloga su, kad god je bilo mogu}e birati, gozbe organizovane u vreme opu{tenosti.
Svadbe su organizovane ve}inom u jesen, po{to se
pokupe plodovi, i tokom zime, posle Bogojavljenja a
pre Velikog posta, pri ~emu je zima bila doba i ve}ine drugih proslava (M. S. Filipovi}, 1972: 1948).
Jo{ jedan element zajedni~ki svim gozbama bio je to
{to su uvek bile sastavljene od najpresti`nijih namirnica, kao {to su p{eni~ni hleb i pe~enica (koju su
spremili mu{karci), kao glavnog jela.
Za razliku od prethodno opisanih porodi~nih gozbi
(poklade, Bo`i}, Uskrs), na sve ostale gosti su (obi~no ista grupa ljudi, susedi, prijatelji, ro|aci, tazbina i
mu`evljeva rodbina, koja me|usobno razmenjuje posete u svim sve~anim prilikama cf. M. S. Filipovi},
1965: 157-167) li~no i ritualno, pozivani da do|u.

II 335

MIRJANA PRO[I]-DVORNI]

Jedino su pozvani bili dobrodo{li, dok su uljezi, mada im je bilo dozvoljeno da ostanu, bili omalova`avani tako {to im je dodeljivano nisko rangirano mesto na kraju stola. Naime, i na gozbama su pravila
dru{tvenog ranga, ovog puta na vanporodi~nom nivou, strogo po{tovana, u skladu sa polom, staro{}u i
zna~ajem u seoskoj mre`i i u odnosu na doma}ina.
Najuva`eniji gosti slu`eni su prvi i najbolja hrana je
stavljana upravo pred njih. Za razliku od svakodnevnih obroka, hrana se nije jela sa niske okrugle sofre,
nego sa stolarski napravljenih, pokrivenih stolova,
postavljenih u niz, ili na neki drugi na~in (ponekad u
obliku inicijala vladaju}eg kralja), dovoljno velikih
da sednu svi pozvani, svaki sa svojim tanjirom i priborom za jelo.
Neki od pozvanih gostiju bili su obavezni da pomognu u pripremanju gozbe, ako je potrebno nekoliko
dana unapred, a dolaze}i na proslavu donosili su i
darove u hrani.
Ulo`eni rad i darovi vra}ani su u odgovaraju}e vreme, kad su oni koji su ih dali i sami spremali vlastite
proslave, po{to je prihvatanje ne~ije pomo}i zna~ilo i
spremnost da se prihvati obaveza reciprociteta. Stalan protok darova hrane i rada izme|u u~esnika
doprinosio je boga}enju i davaoca i primaoca (M.
Mauss, 1982 /1966/:31-2; M. S. Filipovi}, 1965: 168-9).
Gozbe su, pored toga, bile prigodne prilike da se
glava porodice potvrdi kao sposoban doma}in i stekne ugledan status u zajednici, ~ak i okrugu. Doma}instva su se me|usobno nadmetala koje }e organizovati ve}u i rasko{niju gozbu, posebno za svadbu,
doga|aj od la prestation totale. Naro~ito su siroma{niji bili motivisani da steknu ugled i priznanje (M. S.
Filipovi}, 1972: 150, 152).
Tako su gozbe na koje su bili pozivani gosti bile
doga|aji od izuzetnog dru{tvenog zna~aja. Deljenjem
hrane i pozitivnih ose}anja ponovo su identifikovane
i reafirmisane postoje}e veze i nasle|ene obaveze i,
u slu~aju svadbe, uspostavljane nove. Hrana uop{te
mo`e da pomogne u strukturisanju dru{tvenog vremena, omogu}i kontakt sa natprirodnim, stvori lojalnost, bliskost i communitas, ali i poka`e mo} kulture i dru{tvenog poretka u kriznim vremenima.

II 336

MIRJANA PRO[I]-DVORNI]

LITERATURA
Bandi}, D.
1980a: Tabu u tradicionalnoj kulturi Srba, Beograd, 1980.
1980b: Zna~enja jednog sistema agrarnih tabua, Etnolo{ke sveske, vol. 3, Beograd, 1980, str. 21-29.
1981: Tabu kao element organizacije kulturnog vremena i
prostora, Gradina, vol. 6-7, Ni{, 1981, str. 46-72.
1988: Ko su no}nice i gde mogu predaniti, Glasnik
Etnografskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, vol. XXXVI-XXXVII, Beograd, 1988, str. 27-36.
^ajkanovi}, V.
1932: Nekolike op{te pojave u staroj srpskoj religiji,
Go{njica Nikole ^upi}a, vol. XLI, Beograd, 1932.
1941: O srpskom vrhovnom bogu, Srpska akademija
nauka, vol. CXXXII, Beograd, 1941.
Douglas, M.
1975: Deciphering a Meal, u: Implicit Meanings Essays in Anthropology, Routlage and Kegan Paul,
1975, p. 249-275.
Drobnjakovi}, B.
1923: Jasenica: Antropogeografska istra`ivanja, Srpski
etnografski zbornik (SEZb), vol. XXV, Beograd, 1923.
1925: Smederevsko Podunavlje i Jasenica, SEZb, vol.
XXXIV, Beograd, 1923.
1954: Stanovni{tvo u Srbiji za vreme Prvog ustanka, u:
Geografski lik Srbije u doba Prvog ustanka, Srpsko
geografsko dru{tvo, Spec.Pub., vol. 32, Beograd,
1954, str. 36-52.
\or|evi}, T.
1924: Iz Srbije kneza Milo{a: stanovni{tvo-naselja, II,
Beograd, 1924.
1958: Priroda u verovanju i predanju na{ega naroda,
SEZb LXXI, vol. 1-2, Beograd, 1958.
Eliade, M.
1980 (1956), Sveto i profano, Zamak kulture, Vrnja~ka Banja, 1980.
Erdeljanovi}, J.
1951: Etnolo{ka gra|a o [umadincima. Iz pi{~evih
bele`aka sredio P. @. Petrovi}, SEZb, vol. LXIV,
Beograd, 1951.
Filipovi}, M. S.
1954: Selo u Srbiji krajem 18. i po~etkom 19. veka, u:
Geografski lik Srbije u doba Prvog ustanka, Srpsko

II 337

MIRJANA PRO[I]-DVORNI]

geografsko dru{tvo, Spec. Pub. vol. 32, Beograd,

1954, str. 74-87.
1960: Takovo, SEZb vol. LXXV, Beograd, 1960.
1965: Zvanica ili uzov, ustanova uzajamnog go{}enja,
Radovi vol. XXVI, Nau~no dru{tvo Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 1965, str. 149-173.
1972: Takovci etnolo{ka posmatranja, SEZb vol.
LXXXIV, Beograd, 1972.
Halpern, M. J., Kerewsky-Halpern, B.
1986: A Serbian Village in Historical Perspective, Waveland Press, Inc., Illinois, 1986.
Hyde, L.
1979: The Gift: Imagination and the Erotic Life of
Property, Random House, Inc., New York, 1976.
Kova~evi}, I.
1985: Semiologija rituala, Beograd, 1985.
Kuli{i}, [.
1970: Iz stare srpske religije: novogodi{nji obi~aji, Beograd, 1970.
Kuli{i}, [., Petrovi}, P. @., Panteli}, N.
1970: Srpski mitolo{ki re~nik, Beograd, 1970.
Leach, E.
1976: Culture and Communication: The Logic by
which Symbols are Connected, Themes in the Social
Sciences, Cambridge University Press, 1976.
19774 : Two Essays Concerning the Symbolic Representation of Time, u: Rethinking Anthropology, LSE
Monographs on Social Anthropology, no. 22, The
Athlone Press, University of London, 1977, p. 124-136.
Levi-Strauss, C.
1970: (1965), Kulinarski trokut, Kritika, Spec. izd. 4,
Zagreb, 1970, str. 167-175.
Mauss, M.
1982: (19662 ), Ogled o daru; Ogled o sezonskim varijacijama u eskimskim dru{tvima, u: Sociologija i antropologija, vol. 2, Beograd, 1982, str. 7-220; 223-358.
Pavkovi}, N.
1978: Selo kao obredno-religijska zajednica, Etnolo{ke sveske, vol. 1, Beograd, 1978, str. 51-65.
Pavlovi}, J.
1921: @ivot i obi~aji narodni u Kragujeva~koj Jasenici
u [umadiji, SEZb, vol. XXII, Beograd, 1921.
1928: Ka~er i Ka~erci etnolo{ka ispitivanja, Beograd,
1928.

II 338

MIRJANA PRO[I]-DVORNI]

Petrovi}, P. @.
1948: @ivot i obi~aji narodni u Gru`i, SEZb, vol.
LVIII, Beograd, 1948.
1963: [umadija pro{lost, ime i polo`aj oblasti, Glasnik Etnografskog muzeja, vol. 26, Beograd, 1963,
str. 141-166.
Pro{i}-Dvorni}, M.
1984: Pokladni ritual: Na primeru {umadijske varijante
pokladnih igara, u: Folklorni teatar u balkanskim i
podunavskim zemljama, Balkanolo{ki institut Srpske
akademija nauka i umetnosti, Spec. izd. 21, Beograd,
1984, str. 143-158.
Reid, J.
1986: Land of Milk and Honey: the Changing Meaning of Food to an Australian Aboriginal Community, u:
Shared Wealth and Symbol: Food, Culture and Society in Oceania and Southeast Asia, (Manderson,
Lied), Cambridge University Press, 1986, p. 49-66.
Trojanovi}, S.
1896: Starinska srpska jela i pi}a, SEZb, vol. II, Beograd, 1896.
1911: Glavni srpski `rtveni obi~aji, SEZb, vol. XVII,
Beograd, 1911.
Turner, V.
1977: The Ritual Process: Structure and Anti-Structure, Cornell University Press, 1977.
S engleskog prevela Vera Vukeli}

II 339