JA SAM TO

Razgovori sa
RI NISARGADATA MAHARADOM

Naziv originala:
I AM THAT
Talks with Sri Nisargadatta Maharaj
Izdava:
Samostalno izdanje
Copyright: 2008 by Vladimir Ribar
Priprema:
Ivan Anti
Prevodilac: nepoznat
Lektura i korektura:
Ivan Anti
tampa:
Agencija Jovan Beograd, 2008
Tira. 500
ISBN

"Ono u kome borave sva bia i koje boravi u svim biima, koje je
davalac milosti svima, Svevinja Dua Univerzuma, Bezgranino
Bie - Ja sam To."
Amritbindu Upaniad

"Ono to sve proima, kojeg nita ne prevazilazi, i koje, kao

univerzalni prostor oko nas ispunjava sve potpuno, iznutra i
spolja, taj Svevinji Brahman bez dvojstva - to ti jesi".
ankaraarja

Tragalac je onaj koji traga za samim sobom.

Napustite sva pitanja osim jednog: Ko sam ja? Konano, jedina
injenica u koju ste sigurni je da vi jeste. "Ja jesam" je izvesno,
"Ja sam ovo" nije. Teite da spoznate ta ste vi u stvarnosti.
Da biste znali ko ste vi, morate najpre tragati i saznati ta vi
niste.
Otkrijte sve to vi niste - telo, oseanja, misli, vreme, prostor,
ovo ili ono - nita konkretno ili apstraktno to vi opaate ne
moete biti vi. Sam in opaanja pokazuje da vi niste ono to
opaate.
to jasnije shvatite da na nivou uma vi moete biti opisani samo
u negativnim pojmovima, to ete bre doi do kraja vaeg
traganja i uvideti da ste vi bezgranino bie.
Sri Nisargadatta Maharaj

Predgovor
Nije iznenaujue da je trebalo da se pojavi jo jedno novo izdanje knjige "JA SAM
TO". Uzvienost rei izgovorenih od ri Nisargadata Maharade, njihova neposrednost,
iskrenosti i lucidnost, jasnoa sa kojom se odnose na Najvie, Uzvieno, ine da je ova knjiga
literatura od najvie vanosti.
Zapravo, mnogi je smatraju jedinom knjigom duhovnog uenja, zaista vrednom
prouavanja.
Postoje razliite religije i filozofski sistemi koji tvrde da donose smisao ljudskom
ivotu. Ali oni pate od izvesnih bitnih ogranienja. Oni izlau svoja verovanja i ideologiju
milozvunim reima, bilo teoloki ili filozofski. Pre ili kasnije, vernici, meutim, otkrivaju
ogranienost smisla i upotrebljivosti takvih rei. Oni postaju otrenjeni i tee da napuste
sisteme na isti nain kao to se naputaju naune teorije, kad se, zbog previe kontradikcija u
dokazima dovedu u pitanje.
Kada sistem duhovne interpretacije (tumaenja) postane neubedljiv i nesposoban da
bude racionalno opravdan (podeen), veina ljudi dozvoljava sebi da bude preobraena u neki
drugi sistem.
Meutim, uskoro oni otkrivaju ogranienja i kontradikcije (suprotnosti) takoe i u
drugim sistemima. U ovakvom neostvarenom traganju prihvatanja i odbacivanja, ono to im
ostaje je samo skepticizam i agnosticizam (stvarnost se ne moe spoznati), koji ih odvodi do
iluzornog (bolesnog) naina ivljenja, obuzetog samo grubim potrebama ivota,
konzumiranjem materijalnih dobara.
Ponekad, ali retko, sumnja moe dovesti do intuicije o osnovnoj stvarnosti, mnogo
temeljnijoj od one opisane svetim izrekama, religijama ili filozofskim sistemima. Neobino, ali
to je pozitivna odlika skepticizma.
U takvom stanju skepticizma, a imajui intuiciju o osnovnoj stvarnosti, desilo se da sam
itao knjigu ri Nisargadata Maharade: JA SAM TO. Bio sam odmah opinjen knjigom i
nenametljivoj ispravnosti njegovih rei. Mada su rei ograniene po svojoj samoj prirodi,
pronaao sam da su iskazivanja Maharade prozrana kao sjajno uglaani prozori, kako to
behu. Meutim, nijedna knjiga duhovnih uenja, ne moe da zameni prisustvo samog Gurua.
Jedino rei izgovorene direktno vama od Gurua potpuno gube svoju nesavrenost.
U Guruovom prisustvu i poslednje umom postavljene granice se osvetljavaju i nestaju.
ri Nisargadata Maharad je, zaista takav Guru. On nije propovednik, ali daje tragaocu
sve one nagovetaje i smernice koje mu trebaju. Stvarnost koja isijava iz njega je Apsolutna i
autentina. Poto su iskusili istinitosti njegovih rei na stranicama knjige JA SAM TO, i
inspirisani njima, mnogi sa Zapada su nali put do Maharade tragajui za prosvetljenjem.
Maharadino tumaenje Istine se ne razlikuje od onoga iz Dnana joge (Advaita
Vedante). Ali on je opisuje na njemu svojstven nain.
Raznovrsni oblici oko nas, kae on, su stvoreni od pet elemenata. Oni su prolazni, u
stanju su neprestanog toka i potinjeni su zakonu uzronosti. Sve ovo se takoe odnosi na telo
i na um, jer su oba privremeni i podloni raanju i umiranju.
Mi znamo da spoljanji svet moemo upoznati samo posredstvom telesnih ula i uma.
Kao i u Kantovom gleditu to je uzajamna veza ljudskog saznajnog subjekta (sistema), i
predstavlja temeljnu strukturu naeg naina saznavanja. Ovo znai da vreme, prostor i
uzronost nisu "objektivni" ("stvarni"), ili da su neki spoljni entiteti, ve mentalne kategorije u
kojima je sve smeteno (oblikovano). Postojanje i oblik svih stvari zavise od uma. Poimanje
4

(saznanje) je mentalni proizvod (plod), a svet vien umom je subjektivan i privatan (lian) svet
koji se menja neprestano u skladu sa nespokojstvom samoga uma.
Naspram nespokojnog uma, sa njegovim ogranienim kategorijama (svojstvima) dualnosti, subjektivnosti, spontanosti, itd. - stoji uzvieni neogranieni opaaj "JA SAM".
Jedina stvar u koju mogu da budem siguran je da "JA SAM" nije mentalni "ja sam" u
Kartezijanskom smislu, ali bez svih osobina. Neprestano nas Maharad navodi da obratimo
panju na ovu osnovnu injenicu sa ciljem da bi osvestili nae "JA SAM" i na taj nain se
oslobodili svojih samostvorenih ogranienja. On kae: Jedino istinito stanovite je "JA SAM".
Sve drugo je samo zakljuivanje (izvoenje). Bez imalo napora moete promeniti "Ja sam" u
"Ja nisam".
Sagledajte, onaj koji stvarno doivljava nije um, ve ja sam, svetlost u kojoj se sve
pojavljuje. Sopstvo je zajedniki faktor (sutina) u korenu svakog iskustva, svesnost u kojoj se
sve odigrava. Celokupno polje uma je samo film, ili trunka (mrlja), u "JA SAM" svesti. Ovo
"JA SAM" je, budui svesno svesnosti, svesno sebe samog. A to je neopisivo, jer ono nema
atributa (svojstava). Ono je samo bivanje mene samog, a bivanje mene samog (mog bia) je sve
to to uistinu postoji (jeste).
Sve to postoji, postoji u meni samom (kao moje Sopstvo). Nema niega, to je
razliito od mene. Nema dualnosti, a prema tome ni bola. Nema problema. To je sfera ljubavi u
kojoj je sve savreno. ta se deava, deava se spontano, bez namere, kao starenje ili rast kose.
Ostvari ovo i budi slobodan od ogranienja uma.
Sagledaj da u dubokom snu nema saznanja da sam ovo ili ono.
Ipak "JA SAM" ostaje (postoji).
Sagledaj veno sada.
Seanja izgledaju kao da donose stvari iz prolosti, ali sve to se deava, deava se
jedino u sadanjosti.
Jedino u bezvremenskom sada pojave manifestuju same sebe.
Prema tome, vreme i uzronost ne postoje u stvarnosti. "JA SAM" pre sveta, tela i
uma. "JA SAM" sfera u kojoj se oni pojavljuju i nestaju. "JA SAM" izvor svih njih, univerzalna
mo, pomou koje se svet sa svim svojim zbunjujuim i raznolikim promenama manifestuje.
Uprkos svoje iskonske budnosti, oseaj "JA SAM" ipak nije Najvii (Svevinji). Nije
Apsolutan.
Oseaj ili ukus "ja sam" (I am-ness) nije apsolutno iznad vremena. Budui sutina od
pet elemenata, on, na neki nain, zavisi od sveta. On izvire iz tela koje je, sa svoje strane,
sagraeno od hrane, koja sadri pet elemenata. Ono nestaje kad telo umre, kao mrlja (taka)
kada se tamjan zapali.
Kada se ista svest ostvari nikakva potreba vie ne postoji, niti ak ni za "ja sam" koje
je koristan ukaziva, direktni nagovetaj prema Apsolutnom.
Svesnost "ja sam" onda lagano nestaje. Ono to ostaje (preovladava) je to to ne moe
biti opisano, to je iznad rei (ostaje samo Apsolutno na koje je 'Ja sam' jedino direktno
ukazivalo).
To je to stanje koje je najstarije, stanje istog potencijala (mogunosti), koje je izvor
svega. "Ja sam" je (najfiniji, najdirektniji) odraz univerzuma (u oveku). To je ono
stanje koje je dnani (Mudrac) ostvario.
Najbolje to moete uraditi je da paljivo sluate dnania (mudraca) - iji je ri
Nisargadata ivi primer - i da mu verujete i da se pouzdate.
Takvim sluanjem vi ete shvatiti da je njegova stvarnost i vaa stvarnost.
On vam pomae da vidite prirodu sveta i "Ja sam". On vam dokazuje (tera vas) da treba
da studirate (posmatrate) ponaanje tela i uma sa intenzivnom i ozbiljnom koncentracijom, da
bi prepoznali da vi niste ni jedno od njih i da treba da ih se odreknete (da ih ne smatrate za vau
sutinu). On savetuje da se neprestano vraamo naoj sutini "ja sam" kao svom jedinom
5

prebivalitu, izvoru kada nita ne postoji, dok ego kao ogranienje "ja sam" ne iezne. Tek
onda e se najvie ostvarenje desiti bez napora.
Zapazite rei mudraca koje se probijaju kroz sve koncepte i dogme.
Maharad kae: "Dok ne postanete samoostvareni, dok ne steknete znanje o samom
sebi, dok ne prevaziite sebe, sve dotle, sve ove "cock-and-bull" (izmiljotine) prie su
potrebne, svi ovi koncepti. Da, one su koncepti (pojmovi), ak je to i "ja sam", ali sigurno
nema koncepta vrednijeg od toga. Tragalac treba da ih razmatra najozbiljnije, jer oni
nagovetavaju Najviu Stvarnost.
Nikakvi bolji koncepti nisu u mogunosti da zamene sve koncepte.
Zahvalan sam Sudhakar S. Dikitu, izdavau, koji me je pozvao da napiem predgovor
ovom novom izdanju knjige JA SAM TO i tako mi omoguio da pokaem svoju zahvalnost Sri
Nisargadata Maharadi, koji je proirio najuzvienije znanje na najjednostavniji, najjasniji i
najubedljiviji nain.
Filozofski fakultet
Erazmus Univerzitet
Roterdam, Holandija
Juni, 1981

Douwe Tiemersma

KO JE NISARGATA MAHARAD?
Kada smo ga pitali o datumu njegovog roenja Majstor je odgovorio da on nije nikad
roen!
Pisanje biografije ri Nisargadata Maharade je frustrirajui i neuspean zadatak. Jer,
ne samo da su podaci o njegovom roenju nepoznati, ve nema pouzdanih injenica o
njegovim ranim godinama. Meutim neki od njegovih starijih roaka i prijatelja kau da je on
roen u martu 1897 godine na dan punog meseca, koji se poklapa sa festivalom Hanumana
Jaynti, kada Hindusi pokazuju svoje potovanje Hanumana, takoe zvanog i Maruti,
majmunskom Bogu iz poznatog epa Ramajane. I do bi povezali njegovo roenje sa ovim
povoljnim (svetim) danom, njegovi roditelji dali su mu ime Maruti.
Pouzdane informacije o njegovom deatvu i ranoj mladosti su nepovezane i nesigurne
(neispitane). Saznali smo da je njegov otac ivrampant, bio promaen ovek, koji je radio neko
vreme kao kuni posluitelj u Bombaju, a kasnije dopunjavao svoje prinadlenosti kao sitan
farmer u Kandalgaonu, malom selu u umskom predelu Ratnagiri distrikta (okruga)
Maharatrea.
Maruti je odrastao skoro bez obrazovanja (kolskog). Kao deko pomagao je ocu u
takvim poslovima kao to su - uvanje stoke, rad na polju i donoenje porudbina, sve to je
bilo potrebno u skladu sa njegovim mogunostima.
Njegova zadovoljstva (zabave) bila su jednostavna kao i njegovi poslovi (rad), ali on je
bio obdaren jednim radoznalim umom koje je vrvio pitanjima svih vrsta (oblasti).
Njegov otac je imao prijatelja Brahmina koji se zvao Vinu Taribhani Gore, koji je bio
poboan ovek i koji je polagao mnogo na poljske poslove. Gore je esto govorio o
religioznim temama, a deko Maruti je paljivo sluao i bavio se ovim temama mnogo vie
nego to bi bilo ko pretpostavljao. Gore je bio za njega idealan ovek - ozbiljan, ljubazan i
mudar.
Kada je Maruti napunio osamnaest godina njegov otac je umro, ostavljajui svoju
udovicu, etiri sina i dve keri.
6

Siromaan prihod od male farme jo se je umanjio, posle smrti njegovog oca i nije bio
dovoljan da ishrani tako mnogo usta.
Maruti je napustio selo i otiao u Bombaj da trai posao, i Gore ga je pratio u tome
neto kasnije. Govorilo se da je u Bombaju on radio nekoliko meseci kao slabo plaen mlai
trgovaki pomonik u jednoj poslovnici, ali je napustio posao sa gaenjem. Zatim je uzeo malu
trgovinu kao prodavnicu cvea i poeo je sa prodavnicom deje odee, duvana i runo
pravljenih seoskih cigareta. Ovaj posao je procvetao tokom vremena i doneo mu neku vrstu
finansijske sigurnosti. U toku tog perioda on se oenio i imao sina i tri keri.
Detinjstvo, mladost, enidba, potomstvo - Maharad je iveo jednolian ivot bez
posebnih dogaaja sve do svojih sudnjih godina bez neke naklonosti uopte ka svetosti da bi je
sledio.
Meu njegovim prijateljima, u to vreme, bio je neki Javantrao Bagkar, koji je bio
poklonik Sri Sidharamevar Maharade, duhovnog uitelja Navnath Sampradaja, sekte
Hinduizma.
Jedne je veeri Bagkar odveo Marutija svom Guruu i te veeri se pokazalo da je to bila
kljuna prekretna taka u njegovom ivotu. Guru mu je dao mantru i instrukcije za meditacije.
Rano u svojoj praksi on je poeo da dobija vizije i povremeno je ak padao u trans. Neto je
eksplodiralo unutar njega, kao da je dalo roenje kosmikoj svesnosti, oseaju venog ivota.
Identitet Marutija, sitnog trgovca, rastopio se u prosvetljenu linost ri Nisargadata koja se
pojavila.
Veina ljudi ivi u svetu ego svesti (odvojenosti) i nema elju ili snagu da to napusti.
Oni postoje samo za sebe same, svi njihovi napori su usmereni prema dosezanju
samozadovoljstva (sebinosti) i linog isticanja.
Postoje, meutim, vidioci (sveci), uitelji i buditelji (gurui), koji, dok spolja oevidno
ive u istom svetu, ive istovremeno u drugom svetu takoe - svetu kosmike svesnosti
obasjani beskonanim znanjem.
Posle svog prosvetljujueg iskustva ri Nisargadata Maharad poeo je da ivi takav
dvostruki ivot. On je vodio svoju prodavnicu, ali je prestao da bude profitno orijentisan
trgovac.
Kasnije, naputajui svoju porodicu i posao, on je postao prosjak, hodoasnik prostrane
i raznolike Indijske religiozne scene.
Iao je bosonog na svom putu ka Himalajima, gde je planirao da provede ostatak svojih
godina u traenju venog ivota.
Ali uskoro je odluio da se vrati istim putem nazad kui, shvatajui besmislenost
takvog traganja.
Spoznao je da veni ivot ne treba traiti, on ga ve ima.
Prevazilazei ideju ja sam telo, zadobio je mentalno stanje velike radosti, mira i
uzvienosti, tako da je sve u poreenju s tim bilo bezvredno.
On je postigao samoostvarenje.
Mada neobrazovan (kolski), Majstor je svoju konverzaciju pojasnio do jednog
izvanrednog (uzvienog) nivoa. Mada roen i vaspitan u siromatvu, on je najbogatiji od
najbogatijeg, jer ima neogranieno bogatstvo izvornog (venog) znanja, tako da su u poreenju
s njim, i najvea blaga samo koljkice.
On je srdaan i nean, lukavo duhovit, potpuno bez straha i apsolutno istinit inspiriui, poduavajui i podravajui svakoga ko mu doe.
Svaki pokuaj da se napiu biografski podaci o takvom oveku je trivijalan i uzaludan.
Jer on nije ovek sa prolou ili budunou. On je iva sadanjost - vena i nepromenljiva.
On je Sopstvo koje je sve.

KOMENTAR PREVODIOCA
Susreo sam se sa ri Nisargadata Maharadom pre nekoliko godina i bio sam zadivljen
spontanom jednostavnou njegove pojave i ponaanja, dubinom i istinitou njegove
ozbiljnosti u razjanjavanju svog iskustva.
Mada je njegov mali stan u predgrau Bombaja skroman i vrlo teak za pronalaenje,
ipak mnogi nalaze put do njega.
Veina od njih su Indijci, koji slobodno razgovaraju na njihovom maternjem jeziku, ali
tu je bilo takoe mnogo stranaca, kojima je bio potreban prevodilac.
Kad god sam bio prisutan taj zadatak bi bio poveren meni. Mnoga postavljena pitanja i
dati odgovori bili su toliko zanimljivi i znaajni da je koriten i magnetofon.
Dok je veina traka (magnetofonskih) bila normalnog Marati-engleskog tipa, neka su
bila poliglotski ifrovana na nekoliko Indijskih i Evropskih jezika. Kasnije svaka traka je bila
deifrovana i prevedena na engleski.
Nije bilo lako prevesti doslovno, a u isto vreme izbei monotona ponavljanja i
ponavljanja. To daje nadu da ovaj prevod magnetofonskih traka nee umanjiti uticaj ovog
jasnog, genijalnog i na mnogo naina neobinog ljudskog bia.
Marati verzija ovih govora, lino verifikovana od samog ri Nisargadata Maharade,
bila je posebno objavljena.
Bombaj, oktobar 16, 1973

Prevodilac
Maurice Frydman

PRIMEDBA IZDAVAA
Sadanje izdanje knjige JA SAM TO je preraena i ponovo izdata verzija 101
razgovora, koja se je pojavila u dva toma u ranijim izdanjima.
Ne samo da je materija bila preureena na itljiviji slog i sa naslovima poglavlja, ve su
nove slike ri Nisargadate Maharade ukljuene, a dodaci sadre izvestan do sad neobjavljen i
vredan materijal.
Preporuujem posebnu panju itaocu na prilog pod naslovom "Nisarga joga" (dodatak
I), u kome je moj potovani prijatelj, pokojni Maurice Frydman, jezgrovito prikazao uenje
Maharada.
Jednostavnost i skromnost su osnovne karakteristike njegovog uenja, kako to Maurice
primeuje.
Majstor ne propagira nikakvo intelektualno uenje (koncept) ili doktrinu. On ne stavlja
pred tragaoca neke preduslove i srean je sa njima.
U stvari ri Nisargadata Maharad je naroito slobodan od svakog ponienja i
osuivanja, grenik i svetac samo izmenjuju iskustva. Svetac je greio, a grenik moe da bude
prosveen. Vreme ih je razdvojilo, vreme e ih spojiti.
Uitelj ne procenjuje; njegova jedina briga je "patnja i okonavanje patnje".
On zna iz svog linog i trajnog iskustva da su koreni patnje u umu i da je um taj koji se
mora osloboditi od svojih destruktivnih i iskrivljenih navika. Od ovih navika identifikacija sebe
sa projekcijama uma je najsudbonosnija.
Sa primerom i poukom ri Nisargadata Maharad pokazuje krai put, nelogian
(nesvakidanji) ali iskustveno pouzdan. To deluje kad se razume.
Revidiranje i izdavanje knjige JA SAM TO, bilo je za mene hodoae za moje
unutarnje Sopstvo - odjednom oplemenjeno i prosvetljeno. Uradio sam moj posao u duhu
prosveenosti, sa velikom ozbiljnou. Posmatrao sam pitanja svakog pitaoca kao moje
sopstveno pitanje i upijao odgovore od Majstora sa umom ispranjenim od svega to sam znao.
Meutim, u ovom procesu koji bi mogao biti nazvan dvoglasna meditacija, mogue je
da sam se na nekim mestima mogao izgubiti u hladnokrvnoj preciznosti oko sintakse i
interpunkcije, oekivane od jednog izdavaa.
Zbog takvih propusta, ako ih ima, molim oprotaj od itaoca.
Pre nego to zakljuim, eleo bih da izrazim moju duboku zahvalnost Profesoru Douve
Fiemersma iz Filozofskog Fakulteta Erazmus, Univerzitet Roterdam, Holandija za priloeni
novi Predgovor ovom izdanju. To to se on odazvao na moj zahtev odmah, ini me jo
zahvalnijim.
Bombaj
Izdava
Sudhakar S. Dikit
Juli, 1981.

1. OSEAJ "JA SAM"

Pitalac: Dnevno iskustvo, koje imamo kad se budimo, je da se svet iznenada pojavio. Odakle
to dolazi?
Maharad: Pre nego bilo ta moe da se pojavi naem biu, mora da postoji neko kome to
dolazi. Svo pojavljivanje i nestajanje unapred pretpostavlja promenu nasuprot neke
nepromenljive pozadine (osnove).
P: Pre buenja ja sam bio nesvestan.
M: U kom smislu? Da li zaboravljajui ili nemajui iskustvo? Da li moda imate iskustvo ak i
kad ste nesvesni? Moete li postojati a da to ne znate? Gubitak pamenja; da li je to dokaz da i
ne postojite? I da li vi moete opravdano govoriti o vaem sopstvenom nepostojanju kao
stvarnom iskustvu?
Vi ne moete rei ak i to da va um ne postoji. Ne budite li se vi kad vas pozovu
(bude)? A pri buenju, nije li to bio oseaj "ja sam" koji prvi dolazi?
Neko seme (zrnce, iskra) svesnosti mora da postoji i u toku spavanja, ili nesvesti.
Pri buenju iskustvo se pokree u sledu: "Ja sam - telo (u) svet(u)."
Moe izgledati da se to deava sukcesivno, ali u stvari, sve je to istovremeno, samo
jedna ideja o imanju tela u svetu.
Moe li postojati oseaj "ja sam", bez da budemo neko ili neto.
P: Ja sam uvek neko sa svojim seanjima i navikama. Ja ne znam za drugo "ja sam".
M: Moda te neto spreava da to zna. Kad ne zna neto to drugi znaju, ta radi?
P: Ja traim izvor njihovog znanja po njihovim instrukcijama (uputima).
M: Nije li vano za tebe da zna da li si ti samo telo ili neto drugo? Ili moda nisi uopte? Ne
vidite li da su svi vai problemi telesni problemi - hrana, odea, prevoz, porodica, prijatelji,
ime, slava, sigurnost, preivljavanje - sve ovo gubi svoj smisao u momentu kada vi shvatate da
ne moete biti samo telo.
P: Kakve je koristi u saznanju da ja nisam telo?
M: ak i kad kaete da vi niste telo to nije sasvim tano. Na neki nain svi ste vi telo, srce i
umovi i mnogo vie.
Idite duboko u oseaj "ja sam" i nai ete. Kako nalazite stvar koju ste izgubili ili
zaboravili? Vi je drite u vaem umu ( mislite na nju) dok je ne naete.
Ovaj oseaj bia (postojanja) "ja sam" je prvi koji se javlja. Pitajte sebe odakle on
dolazi, ili samo posmatrajte to u tiini.
Kada um boravi u "ja sam" bez pokreta (potpuno smiren), svi ulazite u stanje koje se ne
moe reima opisati, ali se moe doiveti.
Sve to treba da radite je da neprestano pokuavate. Na kraju krajeva oseaj "ja sam" je
uvek sa vama (to ste vi), jedino ste vi vezali (poistovetili) sve druge stvari za njega - telo,
oseanje, misli, ideje, posedovanje, itd. Sve ove samoidentifikacije (poistoveenja) su
obmanjivanja. Zbog njih vi sebe poistoveujete sa onim to niste.
P: Onda ta sam ja?
M: Dovoljno je da znate ta niste! Ne treba da znate ta jeste. Jer sve dok znanje predstavlja
opis u izrazima (pojmovima) koje ve poznajete, opaanjem (shvatanjem), ili miljenjem
(idejom), ne moe postojati tako neto kao to je samosaznanje (samoostvarenje), jer ono to
ste vi se ne moe opisati, osim kao potpuna negacija. Jedino to moete rei je: "Ja nisam ovo,
ja nisam ono". Vi ne moete rei: "ovo sam ja" ("ovo je ono to sam ja"), jer to upravo nema
smisla. Kada vi moete oznaiti "ovo ili ono" za vas, to ne moe biti vae Sopstvo. Sigurno, vi
ne moete biti "neto" drugo.
Vi niste nita vidljivo (opaajno) ili zamislivo (zamiljeno). Ali ipak, bez vas ne postoji
ni percepcija (opaanje) ni imaginacija (zamiljanje).
10

Vi posmatrate oseaj srca, miljenje uma, delovanje tela; sam akt (in) percepcije
(opaanja) pokazuje vam da vi niste ono to opaate.
Moete li biti opaanja, iskustva, bez vas?
Iskustvo mora "pripadati" nekome. Neko mora doi i izjasniti se (objaviti) to kao
njegovo sopstveno.
Bez onoga ko doivljava (ima iskustvo), iskustvo nije stvarno.
Iskustvo koje vi ne moete imati, od koje je ono koristi vama?
P: Oseaj da sam onaj koji ima oseaj "ja sam", nije li to takoe jedno iskustvo?
M: Oigledno, sve to je doivljeno je iskustvo. A u svakom iskustvu se pojavljuje njegov
iskusitelj (onaj koji doivljava).
Seanje stvara iluziju kontinuiteta. U stvarnosti svako iskustvo ima svog sopstvenog
iskusitelja (onog ko doivljava), a oseaj identiteta (linosti) je upravo zajedniki faktor u
osnovi svih odnosa iskusitelj - iskustvo.
Identitet i kontinuitet nisu isto. Upravo kao to svaki cvet ima svoju sopstvenu boju,
mada su sve boje prouzrokovane od iste svetlosti, tako se mnoga iskustva pojavljuju u
nepodeljenoj (jedinstvenoj) i neodvojivoj svesti, svako, odvojeno u seanju, identino u sutini.
Ova sutina je koren, temelj, bezvremene i bezgranine "mogunosti" svih iskustava.
P: Kako u to zadobiti (ostvariti)?
M: Vi ne moete to da dobijete, jer ste vi to! To e ostvariti vas, ako mu vi date ansu.
Napustite vau vezanost za nestvarno i stvarno (istinito) e neno i spremno zakoraiti
u svojoj pravoj prirodi.
Prestanite da zamiljate da ste vi ovo ili ono, ili da vi inite ovo ili ono, i spoznaja da
ste vi izvor i srce svega e vam se sama razotkriti.
Sa ovim e doi i velika ljubav, koja nije izbor ili pristrasnost, ve mo koja stvara sve
stvari vredne ljubavi i dostojne ljubavi.

2. OPSEDNUTOST TELOM
Pitalac: Maharad, vi sedite ispred mene, a ja sam ovde pored vaih stopala. ta je osnovna
razlika meu nama?
Maharad: Ne postoji sutinska razlika.
P: Ipak mora postojati neka stvarna razlika, ja sam doao do vas, vi niste doli meni.
M: Vi zamiljate razlike pa idete tamo-amo u potrazi za "superiornim" ("uzvienim") ljudima.
P: Vi ste takoe uzviena (sveta) osoba. Vi tvrdite da znate stvarnost, dok ja ne.
M: Da li sam vam ikad rekao da ne znate i da ste zato inferiorni? Pustimo takvima koji
izmiljaju (pronalaze) takve razlike da ih dokau! Ja ne tvrdim da znam ta vi niste. U stvari, ja
znam mnogo manje to nego vi.
P: Vae rei su mudre, vae ponaanje dostojanstveno, vaa milost (veliina) svemona.
M: Ja ne znam nita o tome i ne vidim razliku izmeu vas i mene. Moj ivot je niz dogaaja,
kao i va. Jedino to sam ja nevezan i vidim prolaznu dramu (igru) kao prolazni san (paradu),
dok ste vi vezani za stvari i kreete se zajedno sa njima.
P: ta vas ini tako spokojnim?
M: Nita posebno. Desilo se tako da sam verovao svom Guruu. On mi je rekao da sam nita
do moje Sopstvo i ja sam mu poverovao.
Verujui njemu ponaao sam se dosledno tome i prestao da se brinem o onome to ja
nisam i to nije moje.
11

P: Zato ste vi bili sretni da verujete vaem Uitelju, dok je naa vera nominalna (naslovljena) i
verbalna (usmena)?
M: Ko zna zato? Tako se desilo. Stvari se deavaju bez uzroka i posebnog razloga i, posle
svega, zato je vano ko je ko?
Vae visoko miljenje o meni je samo vae miljenje. Svakog momenta ga moete
promeniti.
Zato vezivati, davati vanost miljenjima, ak i naim sopstvenim?
P: Ipak vi ste razliiti. Va um izgleda da je uvek smiren i sretan. I uda se deavaju oko vas.
M: Ja ne znam nita o udima, i sam se udim da li priroda doputa izuzetke u svojim
zakonima, ako ne, mi se slaemo da je sve udo.
U pogledu mog imena, ne postoji takva stvar (udo).
Postoji svest u kojoj se sve deava. To je sasvim oevidno i u svaijem iskustvu. Vi
samo ne gledate dovoljno paljivo.
Posmatrajte dobro (jasno) i vidite ta ja vidim.
P: ta vi vidite?
M: Ja vidim ono to i vi takoe moete videti, ovde i sada, ali vi gledate iz pogrenog fokusa
(sredita) vae panje. Vi ne obraate panju na vas same. Va um je samo sa stvarima, ljudima
i idejama, nikad sa vama samima.
Dovedite sebe u fokus (sredite, izvorite), postanite svesni svog sopstvenog
postojanja.
Vidite kako funkcioniete, posmatrajte motive i rezultate vaih akcija.
Prouavajte zatvor koji ste sagradili oko sebe nenamerno.
Saznajui ta vi niste, vi ete doi do saznanja ta jeste.
Povratak vama, vaem sopstvu, nazad je kroz odbijanje i odbacivanje.
Jedna stvar je izvesna (sigurna): stvarnost nije imaginarna (zamiljena), to nije proizvod
uma. ak i oseaj "ja sam" nije neprekidan mada je to koristan indikator (nagovetaj), on
pokazuje gde traite, ali ne ta traite.
Samo imajte dobar pogled na to.
Jednom kad budete ubeeni da moete rei o samom sebi istinski jedino "ja sam", i da
nita do to ne moe biti oznaeno, to moete biti vi (vae Sopstvo), tada je potreba za "ja sam"
prevaziena - vi vie nemate nameru verbalizovanja ta ste vi.
Sve to vam je potrebno je da se oslobodite namere da definiete samog sebe. Sve
definicije pripadaju samo vaem telu i njegovom izraavanju.
Jednom kada vaa opsednutost telom nestane, vratiete se vaem prirodnom stanju,
spontano i bez napora.
Jedina razlika izmeu nas jeste da sam ja svestan svog prirodnog stanja, dok ste vi
udubljeni u misli.
Upravo kao to zlato oblikovano u ornamente (ukrase) nije razliito od zlatnog praha,
tako smo i mi jedno u sutini - jedino se razlikujemo po spoljanjem izgledu i aktivnostima
uma.
Mi otkrivamo to kad bivamo marljivi, kada istraujemo, ispitujemo, postavljamo pitanja
i danju i nou, dajui ivot da bi to otkrili.

12

3. VENA SADANJOST
Pitalac: Kako mogu da shvatim, nema niega loeg u vezi sa mojim telom niti sa mojim
stvarnim biem. Oba nisu moj produkt i ne moraju da budu poboljavana. Ono to je krenulo
na loe je "unutarnje telo", nazovimo ga umom, materijalnom svesnou, antahkaranom
(unutarnjim organom), bilo kako da se zove.
Maharad: ta vi smatrate da je loe sa vaim umom?
P: On je nemiran, pohlepan na zadovoljstvo a uplaen od neprijatnog (neugodnog).
M: ta je pogreno u njegovom traenju prijatnog i odbijanja neprijatnog? Izmeu obala bola i
zadovoljstva reka ivota protie! Jedino kada um odbija da prati taj tok ivota, i vezuje se za
obale, tada nastaje problem.
Smatram prihvatanjem toka ivota stav: neka doe ta e doi i neka ode ta e otii.
elje nema, straha nema, posmatrajte stvarnost, kako i kad se deava, jer vi niste ono
to se deava, vi ste onaj kome se to deava.
Konano, vi ak niste ni posmatra kome se to deava.
Vi ste krajnja svest koja omoguava sve, i materijalnu manifestaciju i onoga kome se
ona ispoljava.
P: Ali izmeu tela i Sopstva su oblaci misli i oseanja, koji ne slue ni telu ni Sopstvu. Ove
misli i oseanja su nesolidni, prolazni i besmisleni, samo mentalna praina koja zaslepljuje i
priguuje, oni su unitavajui i zamraujui.
M: Svakako, seanje na neki dogaaj se ne moe smatrati kao dogaaj sam po sebi. Niti moe
biti predvianje. Postoji neto izuzetno i jedinstveno u vezi sadanjeg dogaaja (u sadanjosti),
to prethodni ili dolazei nemaju. Postoji ivotnost u njemu, jedna aktuelnost (stvarnost,
zbilja), on upravo prosvetljava. Postoji "obeleje stvarnosti" o sadanjosti (zbilji), to prolost i
budunost nemaju.
P: ta daje sadanjosti to "obeleje stvarnosti"?
M: Nema nita posebno u sadanjim dogaaju to ga ini razliitim od onog iz prolosti ili
budunosti. Za trenutak prolost je bila stvarna (realna), a budunost e biti takoe.
ta ini sadanjost tako razliitom?
Oevidno, moje prisustvo. Ja sam stvaran, jer ja sam uvek upravo u sada, u sadanjosti,
i ono to je sa mnom sudeluje u mojoj stvarnosti.
Prolost je u seanju, budunost u imaginaciji. Nema nita i samom sadanjem dogaaju
to ga ini izdvojenim kao stvarnim.
To moe biti neka jednostavna povremena pojava (dogaaj) kao kucanje asovnika.
Uprkos naem znanju da je periodino kucanje identino, sadanji otkucaj je sasvim
razliit od prethodnog i sledeeg - kao zapamen ili oekivan.
Stvar fokusirana (usredsreena) u sadanjosti je sa mnom, jer Ja sam uvek prisutan, to
je moja sopstvena realnost (stvarnost) da ja sudelujem u sadanjem dogaaju.
P: Ali mi se bavimo stvarima kojih se seamo kao da su stvarne.
M: Mi razmatramo seanja jedino kad ona dou u sadanjost. Zaboravljeno nije od vanosti
(ne uzima se) dok se osoba ne seti - to sadri u sebi (zahteva) dovoenje u sadanjost.
P: Da, ja mogu da vidim da postoji u sadanjosti neki nepoznat faktor (inilac) koji daje
trenutno stvarnost prolaznoj stvarnosti.
M: Ne treba da kaete da je to nepoznato, jer to vidite u stalnom delovanju.
Otkad ste se rodili da li se to ikad promenilo? Stvari i misli se menjaju neprestano. Ali
oseaj da je stvarno ono to je u sadanjosti, nije se nikad promenio. ak ni u snu.
P: U dubokom snu nema iskustva o sadanjoj stvarnosti.
13

M: Praznina dubokog sna je uglavnom zbog gubitka posebnih memorija. Ali glavno seanje o
dobrobiti je tu. Postoji razlika u oseaju kad mi kaemo "ja sam bio u dubokom snu" od "ja
sam bio odsutan".
P: Ponoviu pitanje sa kojim smo poeli: izmeu izvora ivota i ispoljavanja ivota (koji je
telo), postoji um i njegova stalna promenljiva stanja. Strujanje (talasanje) mentalnih stanja je
beskrajno beznaajno i bolno. Bol je stalni faktor. Ono to mi zovemo zadovoljstvom to je
samo meuprostor (praznina) interval (izmeu dva bolna stanja). elja i strah su izopaeni
sainitelji ivota, i oba su sainjena od bola.
Nae pitanje je: postoji li radostan um?
M: elja je seanje na zadovoljstvo, a strah je seanje na bol. Oba ine um nemirnim. Trenuci
zadovoljstva su samo pauze u ivotnom toku. Kako um moe biti radostan?
P: Istina je da elimo zadovoljstvo, ili oekujemo bol. Ali postoje trenuci neoekivane,
nepredviene radosti. iste radosti, nezagaene eljom - netraene, nezasluene, Bogom dane.
M: Ipak, radost je samo radost naspram pozadine bola.
P: Da li je bol kosmika injenica, ili isto mentalna?
M: Univerzum je potpun kao celina, a gde je potpunost, gde nita ne nedostaje, ta moe da
zada bol?
P: Univerzum moe biti potpun kao celina, ali nepotpun u delovima (detaljima).
M: Deo celine vien u odnosu (povezanosti) na celinu je takoe potpun. Jedino kad je vien
odvojeno (izolovano) on postaje nedovoljan (nepotpun) i na taj nain mesto (sedite) bola. ta
nas dovodi do izolacije (odvojenosti)?
P: Ogranienja uma, naravno. Um ne moe da vidi celinu za deo celine.
M: Potpuno tano. Um, po svojoj prirodi, deli (odvaja) i suprotstavlja. Moe li postojati
drugaiji um, koji sjedinjuje i harmonizuje (usaglaava), koji vidi celinu u delu celine i deo
celine kao potpuno sjedinjen sa celinom?
P: Drugaiji um - gde tragati za njim?
M: U prevazilaenju (nadilaenju) ogranienog, razdvajajueg i suprotstavljajueg uma. U
naputanju mentalnog procesa (naina miljenja) koga smo dotad poznavali. Kada se to desi,
um je roen ponovo.
P: U takvom umu (koji sjedinjuje) problem radosti i bola (tuge) vie ne postoji?
M: Ne onako kako ih mi znamo, kao poeljne ili odvratne (neprijatne).
To tada postaje vie pitanje ljubavi koja tei da se ispolji i susretne sa preprekama.
Sveobuhvatni (celoviti) um je ljubav u akciji, koja se bori sa okolnostima, u poetku
frustrirajuih, ali na kraju pobeuje.
P: Izmeu duha i tela, da li je ljubav ta koja osigurava povezanost?
M: A ta bi drugo? Um stvara pakao razdvojenosti, srce ga prevazilazi.

4. STVARNI SVET JE IZNAD UMA

Pitalac: U izvesnim prilikama pitanje se pojavljuje da li je Univerzum podvrgnut zakonu
uzroka, ili da li on postoji i funkcionie van zakona. Vi ste dakle miljenja, da je on neuzroan,
da se sve, ma kako malo, bez uzroka, pojavljuje i iezava bez nekog znanog razloga.
Maharad: Poto je prostor (i vreme) fiziki ili mentalan, to uzronost znai sled dogaaja u
prostoru i vremenu.
Vreme, prostor, uzronost su mentalne kategorije, koje se pojavljuju i nestaju (prestaju)
sa umom.
P: Sve dok um funkcionie (deluje), uzronost je valjan (pravovaljan) zakon.
14

M: Kao i sve mentalno, takozvani zakon uzronosti je kontradiktoran sam sebi.

Nita u postojanju (egzistenciji) nema poseban uzrok, ceo Univerzum doprinosi
postojanju ak i najmanje stvari, nita ne moe biti onako kakvo je bez Univerzuma.
Kada je izvor i temelj celine, jedini uzrok i svega pojedinanog, govoriti o uzronosti
kao univerzalnom zakonu je pogreno. Univerzum nije ogranien sa svojim sadrajem, poto
su njegovi potencijali beskonani; pored toga on je manifestacija ili izraz principa i
fundamentalnosti (bitnosti) i potpune slobode.
P: Da, moe da se uoi da je sasvim pogreno kada, generalno govorei o nekoj stvari,
istiemo da je ona jedini uzrok drugoj stvari.
U svakodnevnom ivotu mi zapoinjemo stalno delovanje sa oekivanjem rezultata (sa
svrhom ishoda).
M: Da, ima takvih aktivnosti koje se odvijaju zbog neznanja. Kad bi ljudi znali da se nita ne
moe desiti dok ceo Univerzum ne uini da se to desi, oni bi postigli mnogo vie sa manje
rasipanja energije.
P: Ako je celina uzrok svega, kako moemo govoriti o usmerenom delovanju prema
odreenom uspehu?
M: Samo zalaganje (tenja) za uspehom (dostignuem) je takoe jedino izraavanje ukupnog
Univerzuma. To se pokazuje smo kada se energetski potencijal povea na odreenoj taki.
Zabluda vremena vas zavodi da govorite o uzronosti.
Kada se prolost i budunost sagledaju u bezvremenom (venom) sada kao delovi
zajednikog uzora, ideja o uzronom efektu (posledici) gubi svoju verodostojnost i kreativna
sloboda zauzima njegovo mesto.
P: Ipak, ne mogu da shvatim kako ita moe da doe (da se desi) bez uzroka.
M: Kad ja kaem da je stvar (pojava) bez uzroka, ja mislim da ona moe biti bez posebnog
uzroka. Vaa roena majka nije bila neophodna da vam da roenje; vas je mogla roditi neka
druga ena. Ali vi niste bili u mogunosti da se rodite bez Sunca i Zemlje (planete). ak ni ovo
nije moglo prouzrokovati vae roenje bez najvanijeg faktora: vae sopstvene elje da se
rodite.
To je elja koja daje ivot (roenje), koja daje oblik i ime. elja je zamiljena i
manifestuje samu sebe kao neto opipljivo ili shvatljivo. Zato je i stvoren svet u kome mi
ivimo, na personalni (individualni) svet.
Stvarni svet je iznad vidokruga (znanja) uma, mi ga vidimo kroz mreu naih elja,
podeljeni u bolu i zadovoljstvu, ispravnom i pogrenom, unutranjem i spoljanjem.
Da bi videli Univerzum onakav kakav jeste, morate zakoraiti iznad mree. To nije tako
teko, jer je mrea puna rupa.
P: ta vi podrazumevate pod rupama? I kako ih pronai?
M: Gledajte u mreu i njene mnoge suprotnosti (kontradiktornosti). Vi inite i ne inite pri
svakom koraku.
Vi elite mir, ljubav, sreu (radost) a radite naporno da stvorite bol, mrnju i rat.
Vi elite dug ivot a jedete previe, elite prijateljstvo a eksploatiete.
Gledajte vau mreu kako je satkana od takvih protivurenosti i otklonite ih samo
vae prepoznavanje e uiniti da one nestanu.
P: Poto moje uoavanje protivurenosti ini da one odu, ne postoji li uzrona veza izmeu
mog gledanja i njihovog odlaska?
M: Uzronost ak i kao koncept (pojam), ne dovodi do haosa.
P: Do kog stepena je elja uzroni faktor?
M: Jedan od mnogih. Za sve postoje nebrojeni uzroni faktori. Ali izvor svih njih je
Beskonana Mogunost, Svevinja Stvarnost, koja je u vama i koja daje svoju mo i svetlost i
ljubav svakom iskustvu.
15

Ali ovaj izvor nije uzrok, a uzrok nije izvor. Zbog ovoga, ja kaem da je sve
bezuzrono.
Vi znate da pokuate da uete u trag kako se stvari deavaju, ali ne moete da naete
zato su stvari takve kakve jesu.
Stvar je onakva kakva je, jer je Univerzum takav kakav je.
5. ROENO MORA DA UMRE
Pitalac: Da li je svesnost svedoenja stalna ili nije?
Maharad: Nije stalna. Znalac (onaj koji zna) pojavljuje se i odreuje zajedno sa znanim
(saznanjem).
Ono u emu oba, i znalac i znano, nastaju i odreuju se, jeste izvan vremena. Rei
stalno ili veno nisu prikladne.
P: U snu nema ni saznanja ni znalca. ta odrava telo osetljivim i prijemivim?
M: Sigurno da vi ne moete rei da je znalac odsutan. Iskustvo o stvarima i mislima nije
prisutno, to je sve.
Ali iskustvo o odsustvu iskustva je takoe iskustvo. To je isto kao kad se ue u mranu
sobu i kae: "Ne vidim nita".
ovek slep od roenja ne zna ta je mrak.
Slino, jedino znalac zna da ne zna. San je samo gubitak pamenja. ivot ide dalje.
P: A ta je smrt?
M: To je promena ivotnog procesa odreenog (posebnog) tela. Integracija (sjedinjenost) se
zavrava i dezintegracija nastupa.
P: ta biva tad sa znalcem? Sa nestankom tela, da li nestaje i znalac (saznavalac)?
M: Upravo kako se spoznavalac (znalac) tela pojavljuje pri roenju, tako on nestaje pri smrti.
P: I nita ne ostaje?
M: ivot ostaje. Svesti je potreban nosa i instrument za njeno manifestovanje. Kad ivot
stvori novo telo, novi saznavalac se raa.
P: Postoji li uzrona veza izmeu uzastopnih (naizmeninih) saznavatelja tela, ili telesnih
umova?
M: Da, postoji neto to bi se moglo nazvati memorija tela, ili kauzalnost (uzrono telo), zapis
svega to je miljeno, eljeno i uraeno. To je kao vie slika spojenih zajedno.
P: ta je ovaj oseaj odvojenog postojanja?
M: On je odraz jedne stvarnosti u odvojenom telu. U tom odrazu neogranieno i ogranieno
su u konfuziji i smatraju se istovetnim. Svrha toga je da ukloni ovu konfuziju.
P: Da li smrt uklanja ovu konfuziju?
M: U smrti samo telo umire. ivot ne umire, svesnost ne umire, stvarnost ne umire.
A ivot nikad nije tako ivotan (svestan) kao posle smrti.
P: Da li se osoba ponovo raa?
M: Ono to je roeno mora umreti. Samo neroeno je besmrtno. Pronaite ta je to to nikad
ne spava i nikad se ne budi, a ija bleda refleksija je na oseaj "ja".
P: kako da to pronaem?
M: Kako vi tragate za bilo im drugim? Vezujui svoj um i srce za to. Mora postojati interes
za to i neprestano podseanje. Seanje na ono to je neophodno da bude podseano je tajna
uspeha. Doi ete do toga kroz ozbiljnost i marljiv rad.
P: Da li mislite da kaete da je samo elja za iznalaenjem dovoljna? Sigurno, da su potrebni i
uslovi (kvalifikacije) i mogunosti (prilike).
M: To e doi sa ozbiljnim radom. Ono to je najvanije je osloboditi se protivrenosti
(kontradikcija); cilj i put ne mogu biti na razliitim nivoima; ivot i svetost ne mogu da se
suprotstavljaju (svaaju); ponaanje ne sme da izda verovanje. Nazovite to potenjem
16

(estitou), integritetom (celovitou), jedinstvom; ne moete ii nazad, ne raditi i napustiti

ono to elite da osvojite.
Istrajnost i estitost svrhe (odlunosti) i estitosti u tenji dovee vas do vaeg cilja.
P: Istrajnost i estitost su sigurno darovi. Ja nemam ni traga od njih.
M: Sve e doi kako budete nastavili traganje. Prvo koraknite prvi korak. Svi blagoslovi e
doi iznutra. Okrenite se unutra, "ja sam" vi znate. Budite s tim sve vreme koje moete
odvojiti, dok se ne okrenete (vratite) tome spontano (prirodno). Ne postoji jednostavniji ni
laki put.1

6. MEDITACIJA
Pitalac: Svi duhovni uitelji savetuju da se meditira. Kakva je svrha i cilj meditacije?
Maharad: Mi znamo spoljanji svet oseaja (opaaja, oseta) i delovanja (akcija), ali o naem
unutranjem svetu misli i oseanja znamo vrlo malo.
Glavni cilj meditacije je da postanemo svesni, i bliski s naim unutarnjim ivotom.
Konani cilj je dosegnuti izvor ivota i svesti.
Povremeno praktikovanje meditacije deluje duboko na na karakter. Mi smo robovi
onoga to ne znamo; ono to znamo mi smo tu gospodari. ta god da otkrijemo u sebi porono
ili slabo i razumemo njegove uzroke i njegovo delovanje, mi to prevazilazimo sa samim
saznanjem; nesvesno se rastvara (nestaje) kada se dovede u svesnost.
Rastapanje nesvesnog oslobaa (vezanu) energiju; um se osea zadovoljno i postaje
smiren.
P: Kakva je korist od smirenog uma?
M: Kada je um miran, mi spoznajemo sami sebe kao istog (potpunog) svedoka.
Mi se povlaimo (izdvajamo) iz iskustva i onoga-ko-iskuava i stojimo odvojeno, u
istoj svesti, koja je izmeu i iznad oba.
Individualnost zasnovana na odvojenoj samoidentifikaciji koja zamilja sebe da je neto,
"ja sam ovo", "ja sam ono", se nastavlja, ali samo kao deo objektivnog (predmetnog) sveta.
Njegova identifikacija sa svedokom (Sopstvom) prestaje.
1

Vano je razumeti da je pored discipline (meditacije) potrebno izvesno vreme koje mora da se istraje u stalnoj
svesti o sebi da bi ona postala trajno i prirodno stanje. Relativno je o kolikom vremenu se radi jer je to
individualno. Nekome je dovoljno 24 asa, nekome nekoliko dana, a nekome godine truda.
Iz svog skromnog ali viegodinjeg iskustva probuenja mogu rei samo da je u poetku potrebno svu
volju i energiju uloiti u stalnu svest o sebi koja je po svojoj prirodi nezavisnost od tela, oseaja i uma, i svega
to se s njima zbiva. Kada ta panja postane ispravna, uvia se najpre da nije potrebno ulagati napor i energiju
u njeno odranje jer se svest o sebi ne razlikuje od samog postojanja: mi uvek postojimo i samo postojanje je
svest. Bie se pokazuje kao svesno. Svi dogaaji i oblici ivota se pokazuju kao jedno svesno ivo bie. A zatim,
kada to postane jasno, vreme nestaje, kao i razlike izmeu spoljnjeg sveta i unutarnjeg bia. U stvarnosti
bivstva nema vremena. I na kraju, trajna budnost se ostvaruje istog trena kada nestaje vremenost zbivanja i
postaje konano jasno da nije potrebno nikakvo vreme da bi postali trajno budni, jer to je naa prava priroda.
Dovoljno je samo da budemo nezavisni od vremena. A to emo biti onda kada osvestimo svoju nezavisnost od
tela, oseaja i uma. Nezavisnost od individualnog tela-uma, nestanak vremena i trajna budnost jedno su isto.
Jedina osobina svega toga je blaenstvo i potpuna ispunjenost smislom postojanja.
Dakle, svakome e biti potrebno da uloi onoliko energije, vremena i truda koliko treba da zaista
spozna injenicu da mu nije potrebno vreme, energija i trud za buenje (jer ono je uvek ovde kao samo
postojanje), niti moe da se probudi, da doe k Sebi, u budunosti (jer ono je uvek sada). Budnost (objektivna
svest) je sama Stvarnost koja ne moe biti nigde drugde do bezvremeno ovde i sada. I zaborav Sebe (Sopstva) i
njegovo osveenje tokom vremena i truda, samo su sadraji i aktivnosti uma. A mi nikada nismo ni bili um.
Stvarnost, koja je nae Sopstvo i ista svest, uvek jeste ovde u bezvremenom sada i zato nikada nije mogla biti
izgubljena jer omoguava samo postojanje i nita osim nje ne postoji. (Primedba: Ivan Anti)

17

P: Kako mogu da razaberem (shvatim), ja ivim na vie nivoa, a ivot na svakom nivou
zahteva energiju.
Sopstvo po samoj svojoj prirodi oivljuje (ushiuje) u svemu i njegove energije teku
spolja. Nije li cilj meditacije da pregradi (odvoji) energije na viim nivoima, ili da ih vodi dole
gore sa ciljem da snabde vie nivoe da procvetaju takoe?
M: Nije u pitanju toliko u vezi sa nivoima, koliko od svojstava (guna).
Meditacija je satvina (istinita, ista) aktivnost i ima za cilj da potpuno eliminie
(odstrani) lenjost (tamas) i strastvenu elju (raas).
ista sattva (harmonija) je savrena sloboda od lenjosti (tromosti) i uznemirenosti
(nemira).
P: Kako ojaati i proistiti sattvu (harmoniju)?
M: Sattva (harmonija) je uvek ista i stabilna (snana). Ona je kao sunce. Ona moe da izgleda
zamraena oblacima ili prainom, ali samo iz take gledita posmatraa (gledaoca), koji se bavi
uzrocima zamraenja (nejasnosti), a ne sa suncem.
P: Od koje je koristi sattva (harmonija)?
M: Koja je korist od istine, dobrote, harmonije, lepote? One su svoj sopstveni cilj. One se
manifestuju spontano (prirodno) i bez napora (lako), kada su stvari preputene same sebi, nisu
ometane sa izbegavanjem, ili eljom, ili zamiljanjima (koncepcijama), ve samo iskuane
(doivljene) u punoj (istoj) stvarnosti (svesnosti).
Takva svesnost (stvarnost) sama po sebi je sattva (harmonija). Ona ne koristi stvari i
ljude - ona ih ispunjava.
P: Poto ja ne mogu da poboljam sattvu (harmoniju), da li da se bavim sa tamasom (lenjou)
i raasom (agresijom) jedino? Kako da se borim s njima?
M: Posmatranjem (uoavanjem) njihovog uticaja na vas i u vama.
Budite svesni njih u delovanju, posmatrajui njihovo izraavanje u vaim mislima,
reima i delima, i postepeno e se njihov uticaj (stisak) na vas smanjiti i pojavie se jasna
svetlost sattve (sklada). To nije ni teak ni dugaak proces; ozbiljnost (upornost) je jedini uslov
uspeha.

7. UM
Pitalac: Postoje vrlo zanimljive knjige koje su pisali oevidno vrlo kompetentni ljudi, u kojima
su razotkrivene obmane sveta (mada ne i njihove prolaznosti).
Saglasno sa njima, postoji hijerarhija bia, od najniih do najviih; na svakom nivou
savrenost (sloenost) organizma omoguava i odraava dubinu, irinu i jainu svesnosti bez
neke vidljive ili poznate kulminacije (vrhunca).
Jedan svevinji zakon vlada svuda; oblici evoluiraju za rast i obogaenje svesti i
manifestacije njenog neogranienog potencijala.
Maharad: To moe, ali i ne mora biti tako. ak i da je tako, to je samo tako sa take
gledita uma, ali u stvari ceo univerzum (mahadaka), postoji jedino u svesti (chidaka) dok ja
boravim u apsolutu (paramaka).
U istom postojanju (biu) svest se javlja; u svesti se svet pojavljuje i nestaje.
Sve to postoji je u Meni, sve to postoji je Moje.
Pre svih bia, posle svih svretaka (krajeva) - Ja sam. Sve ima svoje postojanje u Meni,
u "ja sam", koje sija u svakom ivom biu.
18

ak i nebie je nezamislivo bez Mene. togod da se desi, Ja moram biti tamo kao
svedok toga.
P: Zato vi negirate postojanje sveta?
M: Ja ne negiram svet. Ja ga vidim kao pojavnog u svesti, koji je totalitet znanog u
neizmernosti neznanog.
Ono to poinje i zavrava se samo je pojavnost. Moe se rei da se svet pojavljuje ali
ne postoji. Pojavnost moe trajati vrlo dugo u nekoj vremenskoj skali, ili na nekoj drugoj vrlo
kratko, ali konano deava se isto. Sve to je ogranieno vremenom je trenutno i nema
realnosti (biti).
P: Vi svakako vidite aktuelni svet kako vas okruuje? Vi se izgleda ponaate sasvim normalno!
M: To je kako se on pojavljuje vama. Ono to u vaem sluaju zaokuplja celo polje vae svesti,
je samo mrlja (taka) u mojoj svesti.
Svet traje, ali za trenutak. Samo vae seanje tera vas da mislite da je svet neprekidan.
Ja lino ne ivim sa seanjem. Ja vidim svet onakav kakav je, kao trenutno pojavljivanje u
svesti.
P: U vaoj svesti?
M: Svaka ideja "ja" i "moje", ak i "ja sam" je u svesti.
P: Da li je onda vae "apsolutno postojanje (paramaka) nesvesno?
M: Ideja o nesvesnom postoji jedino u svesnosti.
P: Onda, kako vi znate da ste u uzvienom stanju?
M: Jer sam u njemu. To je jedino prirodno stanje.
P: Moete li ga opisati?
M: Jedino negacijom, kao bezuzronim, nezavisnim, nedeljivim, nesastavljenim, neuzdrmanim,
neospornim, nedostinim pomou napora. Svaka pozitivna definicija je iz seanja, i zbog toga,
neprimenjiva. A ipak moje je stanje savreno stvarno i, prema tome, mogue ostvarivo,
dostupno.
P: Niste li vi utonuli u vanvremensku apstrakciju (mentalnu odvojenost)?
M: Apstrakcija (odvojenost) je mentalna i verbalna i iezava u snu, ili nesvesti, ona se vraa
vremenom; ja sam u mom sopstvenom stanju (svarupa) neprekidno u sadanjosti (sada).
Prolost i budunost su jedino u umu - Ja sam sada.
P: Svet je takoe u sadanjosti (sada).
M: Koji svet?
P: Svet oko nas.
M: To je va svet koji imate u umu, ne moj. ta vi znate o meni, kad je ak i moj razgovor sa
vama samo u vaem svetu? Vi nemate razloga da verujete da je moj svet identian sa vaim.
Moj svet je realan, istinit onakav kakav je opaen, dok se va pojavljuje i nestaje,
saglasno stanju vaeg uma. Va svet je neto strano (protivureno) i vi ste uplaeni od njega.
Moj svet je moj sopstveni. Ja sam kod kue.
P: Ako ste vi svet, kako moete biti svesni njega? Nije li subjekat svesti razliit od njegovog
objekta?
M: Svesnost i svet se pojavljuju i nestaju zajedno, zato su oni dva aspekta istog stanja.
P: U snu ja nisam, a svet postoji.
M: Kako to znate?
P: Kad se probudim ja saznam. Moje seanje mi kae.
M: Seanje je u umu. Um postoji u snu.
P: To je delimino u nesvesnosti.
M: Ali njegov svet slike nije dirnut. Sve dok je um tu, vae telo i va svet su tu.
Va svet je mentalan, subjektivan, zarobljen (ograen) u umu, fragmentaran (podeljen),
privremen, individualan, okaen o nit seanja.
19

P: Isto tako je i va?

M: Oh, ne. Ja ivim u svetu realnosti (bivstvovanja), dok je va imaginaran (nestvaran). Va
svet je lian, privatan, intimno va sopstveni. Niko ne moe ui u njega, vidi kako vi vidite,
slua (uje) kako vi ujete, osea vae emocije i misli vae misli.
U vaem svetu vi ste zaista sami, zatvoreni u vaim uvek promenljivim snovima, koje vi
smatrate ivotom.
Moj svet je jedan otvoren svet, jedinstven za sve, pristupaan svima. U mom svetu je
jedinstvo, sagledavanje, ljubav, istinski kvalitet; individualno je u celini, apsolutna celina je u
individualnom i individualno je celovito. Sve je Jedno i Jedno je sve.
P: Da li je Va svet pun stvari i ljudi kao i moj?
M: Ne, on je pun mene samog.2
P: Da li vi vidite i ujete kao i mi?
M: Da, ini se da sluam, vidim, govorim i radim, ali za mene to se samo deava, kao vama
varenje ili znojenje. Telesno-mentalna maina deluje iza toga, ali me to ne uznemirava (Ja sam
izvan toga). Upravo kao to ne morate da brinete o rastu kose, tako ja ne moram da brinem o
reima i akcijama (delovanjima). One se jednostavno deavaju i ostavljaju me bezbrinog, jer u
mom svetu nita nikad ne ide pogreno.

8. SOPSTVO JE IZNAD (IZVOR) UMA

Pitalac: Kao dete sam vrlo esto doivljavao stanja potpune sree, pribliavajui se ekstazi.
Kasnije, ona su prestala, ali otkad sam doao u Indiju ona su se ponovo pojavila, posebno
posle susreta sa vama. Ipak ova stanja toliko predivna ne traju dugo. Ona dou i odu i ne zna
se kad e se ponovo vratiti.
Maharad: Kako bilo ta moe biti stabilno (pouzdano) u umu, koji sam po sebi nije smiren
(postojan) ?
P: kako mogu moj um da uinim postojanim?
M: Kako jedan nesmiren um moe sam sebe da umiri? Naravno da to on ne moe. Priroda je
uma da on luta okolo. Sve to moete da uinite je da promenite usredsreenost svesti iza uma.
P: Kako se to radi?
M: Odbacite sve misli sem jedne misli: "Ja sam". Um e se u poetku buniti (odupirati), ali sa
strpljenjem i istrajnou on e se predati i postati smiren. Jednom kad se smirite, stvari e
poeti da se dogaaju spontano (svojevoljno) i sasvim prirodno, bez bilo kakvog intervenisanja
(posredovanja) sa vae strane.
P: Da li mogu da izbegnem ovu dugotrajnu borbu sa mojim umom?
M: Da, moete. Samo ivite va ivot kako se odvija (dolazi), ali svesno (paljivo), sa oima
iroko otvorenim, doputajui svemu da se desi to e se desiti, radei prirodne stvari, patei,
radujui se - kako ivot donese. Ovo je takoe put.
P: Dakle, ja mogu isto tako da se oenim, imam decu, jurim za poslom... budem srean.
M: Svakako. Vi moete biti ili ne biti srean, uzmite to kao va napredak.
2

Nisargadata esto identifikuje sebe sa svetom. To emo lake razumeti ako se podsetimo na SAP (Jai
antropiki princip) po kome kosmos postoji ba ovakav kakav je sa svrhom stvaranja svesnog subjekta. To se
izvodi iz injenice da je bilo koja fundamentalna konstanta kosmosa malo drugaija, nita ne bi postojalo to
postoji, pa ni mi. Stoga ishod kosmosa se reava i dovrava u svesnom (prosvetljenom) subjektu. Na taj nain
postojanje kosmosa zavisi od svesnog subjekta, kao to tvrdi Nisargadata. (Prim. Ivan Anti)

20

P: Ipak, ja elim da budem srean.

M: Istinska srea ne moe da se pronae u stvarima koje se menjaju i prolaze (nestaju).
Zadovoljstvo i bol se neumoljivo smenjuju.
Srea dolazi iz Sopstva i jedino moe da se nae u Sopstvu. Naite svoje istinsko
Sopstvo (svarupa), a sve drugo e doi sa tim.
P: Ako je moje istinsko Sopstvo mir i ljubav, zato je ono tako uznemireno (nespokojno)?
M: Vae istinsko bie (vae Sopstvo) nije ono koje je nespokojno (uznemireno), ve njegova
refleksija (odraz) u umu, koja izgleda nespokojna, jer je um nespokojan.
To je upravo kao meseev odsjaj u vodi koja se talasa od vetra. Vetar elje talasa um i
"mene", to je samo refleksija (odraz) Sopstva u umu, pojavljujui se tako kao da je
promenljiv. Ali ove ideje o kretanju, uznemirenosti, zadovoljstvu i bolu su sve u umu.
Sopstvo stoji iznad uma, svesno, ali neuznemireno.
P: Kako to ostvariti?
M: Vi ste Sopstvo, ovde i sada, samo napustite um, budite sreni i bezbrini i shvatiete da
kad ste paljivi (svesni), a nevezani (odvojeni) dok posmatrate dogaaje kako dolaze i odlaze,
da je to aspekt vae istinske prirode.
P: ta su drugi aspekti?
M: Aspekti (izrazi) su bezbrojni. Shvatite jedan i shvatili ste sve.
P: Kaite mi neto to bi mi pomoglo.
M: Vi znate najbolje ta vam treba.
P: Ja sam uznemiren. Kako mogu zadobiti mir?
M: Zato elite mir?
P: Da bih bio srean.
M: Vi niste sad sreni?
P: Ne, nisam.
M: ta vas ini nesrenim?
P: Imam ono to ne elim, a elim ono to nemam.
M: Zato to ne obrnete; elite ono to imate, a ne brinite o onome to nemate?
P: Ja elim ono to je prijatno i ne elim ono to je bolno.
M: Kako vi znate ta je prijatno, a ta ne?
P: Iz prolog iskustva, naravno.
M: Vi ste sledili zadovoljstvo, a izbegavali nezadovoljstvo, voeni seanjem. Da li ste uspeli?
P: Ne, nisam. Zadovoljstvo nije trajalo, a bol se ponovo vratio.
M: Koji bol?
P: elja za zadovoljstvom, strah od bola, oba su stanja elja. Postoji li stanje nepromenljivog
(istog) zadovoljstva?
M: Svako zadovoljstvo, fiziko ili mentalno, zahteva instrument (objekat). Oba, i fiziki i
mentalni instrumenti (objekti) su materijalni, oni malaksavaju i habaju se ( iscrpljuju se).
Zadovoljstvo koje oni donose je svakako ogranieno i po intenzitetu i u trajanju.
Bol je pozadina svih vaih zadovoljstava. Vi ih elite zato jer patite.
S druge strane samo traganje za zadovoljstvom je uzrok bola.
To je grean (poroan) krug.
P: Mogu da vidim mehanizam (nain stvaranja) moje konfuzije, ali ne vidim svoj put izlaska iz
toga.
M: Smo istraivanje naina stvaranja mehanizma pokazuje put. Konano, vaa konfuzija
je jedino u vaem umu, koji se nikad ne buni mnogo protiv konfuzije i nikad se sa njom ne
hvata u kotac. On se buni jedino protiv bola.
P: Onda, sve to mogu da uinim je da ostanem konfuzan (smuen)?
21

M: Budite svesni (budni). Pitajte, posmatrajte, istraujte, uite sve to moete o konfuziji
(pometnji), kako ona radi, ta ini vama i drugima. Postajui svesni konfuzije, postajete
slobodni od pometnje.
P: Kada gledam unutar sebe, nalazim da je moja najvea elja da stvaram spomenike, da
stvorim neto to e me nadiveti. Isto tako kad razmiljam o domu, eni i deci, to je zato to
mi je to postojanost, solidnost, potvrivanje mene samog.
M: Pravilno, graditi sam sebi spomenik. Kako predlaete da se to radi?
P: Nije vano ta gradim, sve dotle dok je to stalno (permanentno).
M: Svakako, vi moete videti i sami da nita nije stalno. Sve se obre, slama i rastapa. Sam
temelj na kome gradite nestaje. ta moete sagraditi da moe due da traje?
P: Intelektualno, verbalno, ja sam svestan da je sve prolazno. Ipak, na neki nain moje srce eli
trajnost (postojanost). elim da stvorim neto to e trajati.
M: Onda morate graditi neto to e trajati. ta vi imate to je trajno? Niti vae telo niti va
um nee ostati. Morate traiti negde drugde.
P: Ja teim za stalnou, ali je nigde ne nalazim.
M: Da li ste vi sami po sebi nestalni?
P: Roen sam, umreu.
M: Moete li zaista rei da niste bili pre nego to ste se rodili, i da li moete s verovatnoom
rei kada umrete: "Sada ja vie ne postojim"? Vi ne moete iz svog sopstvenog iskustva rei da
niste postojali. Moete samo rei: "Ja jesam", jer vi sad postojite. Drugi takoe ne mogu rei
vama da "vi niste".
P: Ne postoji "ja sam" u snu.
M: Pre nego to donesete takav dalekosean (potpun) zakljuak, prouite paljivo vae budno
stanje. Uskoro ete otkriti da je ono puno pukotina (praznina), kada je um prazan
(bezizraajan). Primetite kako se vrlo malo seate ak i kad ste sasvim budni. Vi ne moete
rei da niste bili svesni u toku sna. Vi se samo ne seate. Praznina u seanju nije obavezno i
praznina u svesnosti.
P: Mogu li da osposobim sebe da se setim mog stanja u dubokom snu?
M: Naravno! Sa eliminacijom intervala nepaljivosti (nesvesnosti) u toku vaih budnih asova
vi ete postepeno eliminisati dug interval odsutnosti - svesnosti (uma), koju vi zovete san.
Biete svesni da spavate.
P: Ipak, problem stalnosti, kontinuiteta bia, nije reen.
M: Stalnost (trajnost) je samo ideja, roena od delovanja vremena. Vreme opet ovisi od
seanja. Sa stalnou vi podrazumevate neiscrpnu memoriju kroz beskrajno vreme. Vi elite da
ovekoveite um to nije mogue.
P: Onda ta je veno?
M: Ono to se ne menja s vremenom. Vi ne moete da ovekoveite prolaznu stvar - jedino
nepromenljivo je veno.
P: Ja sam upuen u glavni smisao o emu vi govorite. Ne udim za vie znanja. Sve to elim
je mir.
M: Moete imati sav mir koji elite, ako traite molei.
P: Ja molim.
M: Morate moliti sa nepodeljenim (punim) srcem i da vodite integralan (jedinstven) ivot.
P: Kako?
M: Odvojte (oslobodite) sebe od svega onoga to uznemirava va um. Odrecite se svega to
uznemirava njegov mir. Ako elite mir, zasluite ga.
P: Svakako, svi zasluuju mir.
M: Zasluuju ga samo oni koji ga ne uznemiravaju.
P: Na koji nain ja uznemiravam mir?
22

M: Postajui rob svojim eljama i strahovima.

P: ak i kad su oni opravdani!
M: Emocionalne reakcije, stvorene neznanjem ili nepanjom, nisu nikad opravdane. Tragajte
za jasnim (smirenim) umom i istim srcem.
Sve to vam je potrebno je da budete smireno budni (svesni), istraujui istinsku
prirodu vas samih.
Ovo je jedini put ka miru.

9. ODGOVORI SEANJA
Pitalac: Neki kau da je univerzum stvaran. Drugi kau da je on oduvek postojao i da je
zauvek podvrgnut (trpi) promenama. Neki kau da je on podvrgnut venim zakonima. Drugi
poriu ak i uzronost. Neki kau da je svet istinit. Drugi - da on nikad i nije postojao.
Maharad: Koji ste svet vi istraivali?
P: Svet mojih opaaja, naravno.
M: Svet koji vi moete da opazite je zaista vrlo mali. I on je potpuno individualan. Smatrajte
da je on san i budite zadovoljni s tim.
P: Kako svet mogu smatrati snom? San ne traje dugo.
M: Koliko e dugo va sopstveni mali svet trajati?
P: Uostalom, moj mali svet je deo ukupnog.
M: Nije li shvatanje da ukupni svet sadri va individualni svet samo jedna predstava?
Univerzum nije doao kod vas da vam kae da ste vi deo njega. Vi ste izmislili da totalnost
(ukupnost) sadri vas kao deo. U stvari, sve to vi znate je va sopstveni privatni (individualni)
svet; onoliko dobar koliko ste ga opremili sa vaim imaginacijama i oekivanjima.
P: Ali percepcija nije zamiljanje!?
M: A ta je drugo? Opaanje je prepoznavanje, nije li? Neto potpuno nepoznato moe da
bude opaeno ulima, ali ne mora da bude prepoznato. Prepoznavanje zahteva seanje.
P: Sigurno, ali seanje ne ini to iluzijom (obmanom).
M: Opaanje, zamiljanje, oekivanje, predvianje, obmana - svi su bazirani na seanju. Teko
da postoji neka granina linija meu njima. Oni se jednostavno stapaju meusobno jedno u
drugom. Svi su oni odgovori (reakcije) seanja.
P: Ipak, seanje je tu da potvrdi realnost moga sveta.
M: Koliko se vi seate? Pokuajte da napiete po seanju ta ste mislili, govorili, i radili 30-tog
prolog meseca.
P: Da, postoji praznina.
M: To nije tako loe. Vi se seate mnogo ega - nesvesno seanje stvara svet u kome vi ivite
tako prisno.
P: Priznajem da je svet u kome ja ivim subjektivan i parcijalan (pristrasan). A ta je sa vama?
U kojoj vrsti sveta vi ivite?
M: Moj svet je upravo kao va. Ja vidim, ujem, oseam, mislim, govorim i radim u svetu koji
opaam, ba kao i vi. Ali za vas to je sve, a za mene to je skoro nita!! Znajui da je svet deo
mene samog, ja ne obraam veu panju na njega nego to vi obraate panju na hranu koju ste
pojeli! Dok ste je spremali i jeli, hrana je bila odvojena od vas i va um ju je posmatrao; kad ste
je progutali jednom, postali ste potpuno nesvesni njenog prisustva. Ja sam progutao svet i
nemam potrebe da mislim na njega vie.
P: Da li to znai da ste postali potpuno neodgovorni?!
23

M: Kako bih mogao? Kako bih mogao povrediti neto to je jedno sa mnom. Naprotiv, bez
razmiljanja o svetu, to god da radim bie mu od koristi!! Upravo kao to telo nesvesno
odrava samo sebe, tako i ja prestajem da budem aktivan u ispravnom ureivanju sveta.
P: Ipak, da li ste vi svesni ogromne patnje sveta?
M: Naravno, mnogo vie nego to to vi opaate.
P: ta onda radite?
M: Ja gledam na patnju Boanskim oima i vidim da je sve dobro!!
P: Kako moete rei da je sve dobro? Pogledajte na ratove, eksploataciju, okrutne sukobe
izmeu graana i drave.
M: Sve te patnje su delo ljudi i u ljudskoj je moi da prestanu sa tim. Bog pomae da ljudi
sagledaju rezultate (posledice) njihovih dela i zahteva da ravnotea bude uspostavljena. Karma
je zakon koji radi za pravednost; to je isceliteljska ruka Boja.

10. SVEDOENJE
Pitalac: Imam puno elja i elim da ih ispunim. Kako u dobiti ono to elim?
Maharad: Da li vi zasluujete ono to elite? Na ovaj ili onaj nain moraete da radite da
biste ispunili svoje elje. Utroite energiju i ekajte na rezultate.
P: Gde u dobiti energiju?
M: elja sama po sebi je energija.
P: Zato se onda svaka elja ne ispuni?
M: Moda nije dovoljno jaka i trajna.
P: Da, to je moj problem. Ja elim stvari, ali sam lenj kada doe do rada.
M: Kada vaa elja nije ni jasna ni jaka, ona se ne moe razviti. Pored toga, ako je vaa elja
lina, za vae sopstveno uivanje, energija koju joj dajete je neminovno ograniena, ona ne
moe biti vea nego to vi elite.
P: Ipak, esto obine osobe dobiju ono to ele.
M: ak i posle dugotrajne i jake elje, ak i onda njihovo ostvarenje je jako ogranieno.
P: A kako je sa nesebinim eljama?
M: Kada vi elite zajedniko dobro, ceo svet eli sa vama. Uinite humane elje vaim
sopstvenim i radite za njih. Tu ne moete zakazati.
P: ovekoljublje, Boanski rad, ne moj! Ja sam zabrinut za samog sebe. Nemam li ja prava da
vidim moje sopstvene elje kako se ispunjavaju? One nee povrediti nikoga. Moje su elje
legitimne. One su ispravne elje, zato se one ne bi ispunile?
M: elje su ispravne ili loe zavisno od okolnosti, one zavise od toga kako ih gledate. Jedino je
za pojedinca opravdano (vredno) razlikovanje izmeu dobrog i loeg.
P: Kakvi su principi za takvo razlikovanje? Kako da znam koje su od mojih elja dobre, a koje
loe?
M: U vaem sluaju elje koje vode ka patnji su pogrene, a one koje vode srei su ispravne.
Ali vi ne smete zaboraviti na druge. Njihove patnje i srea se takoe uzimaju u obzir.
P: Rezultati su u budunosti. Kako mogu da znam kakvi e biti?
M: Koristite va um. Pamtite. Posmatrajte. Vi niste drugaiji od drugih. Mnoga od njihovih
iskustava vredna su i za vas. Razmiljajte jasno i duboko, uite u celokupnu strukturu vaih
elja i njihovo razgranavanje. One su najvaniji deo vaeg mentalnog i emocionalnog sastava
(naravi) i mono deluju na vae akcije. Zapamtite, vi ne moete napustiti neto to ne znate. Da
biste se podigli iznad sebe, morate poznavati sebe.
P: ta to znai da poznajem sebe? ta u ja tano saznati upoznavanjem sebe?
24

M: Sve ono to vi niste.

P: A ne ono to ja jesam?
M: Ono to vi jeste, to ste uvek. Saznavanjem onoga to niste (iluzija), vi se oslobaate od
toga i ostajete svoj sopstveni u svom prirodnom stanju (koje uvek jeste). To se sve deava
sasvim spontano i beznaporno.
P: I ta u otkriti?
M: Otkriete da nema ta da se otkriva. Vi ste ono to ste i to je sve!!
P: Ali u krajnjoj istini ta sam ja?
M: Krajnja istina osporava sve ono to vi niste.
P: Ne razumem!
M: Vaa je fiks ideja da vi morate biti ovo ili ono, to vas zaslepljuje (zavarava).
P: Kako se mogu osloboditi ove ideje?
M: Ako mi verujete, imajte poverenja kad vam kaem da ste vi ista svest (bit), koja osvetljava
i va um i njegove beskrajne sadraja (univerzum). Shvatite ovo i ivite po tome. Ako ne
verujete meni, onda idite unutra u vau nutrinu (bit) i istraujte "Ko sam ja?", ili usredsredite
va um na "Ja jesam!", koje je isto i jednostavno bie (postojanje).
P: Od ega moja vera u vas zavisi?
M: Od vaeg sagledavanja srca drugih ljudi. Ako ne moete videti moje srce, gledajte u vae
sopstveno.
P: Ja ne mogu ni to.
M: Proistite sebe sa dobro ureenim i korisnim ivotom. Posmatrajte vae misli, oseanja,
rei i delovanja. To e razbistriti vau viziju.
P: Ne moram li ja prvo da se odreknem svega i ivim ivotom prosjaka?
M: Vi se ne moete odrei. Moete napustiti va dom i doneti nevolja vaoj porodici, ali
vezanosti su u umu i nee vas napustiti sve dok ne spoznate va um unutra i spolja. Prva stvar:
prvo upoznajte sebe, sve drugo e doi sa tim.
P: Ali vi ste mi ve rekli da sam ja Svevinja Istina. Nije li to samospoznaja?
M: Naravno, vi ste Svevinja Istina!! I, ta? Svako zrno peska je Bog; znati je vano, ali to je
samo poetak.
P: E pa, vi ste mi rekli da sam ja Svevinja Stvarnost (Istina). Ja Vam verujem. ta je sad
sledee za mene to treba da radim?
M: Ve sam vam rekao. Otkrijte sve ono to vi niste. Telo, oseanja, misli, ideje, vreme,
prostor, postojanje i nepostojanje, ovo ili ono - nita konkretno ili apstraktno to vam moe
ukazati da ste vi. Smo verbalno stanovite nee delovati - moete ponavljati formulu
beskonano bez ikakvog rezultata. Morate posmatrati sebe neprestano - posebno va um - iz
momenta u momenat, ne proputajui nita. Ovo svedoenje je bitno (sutinsko) za odvajanje
Sopstva od ne-sopstva.
P: Svedoenje - nije li to moja sutinska priroda?
M: Za svedoenje mora postojati neto drugo da svedoi. Mi smo jo u dualnosti!
P: Kako stoji sa svedoenjem svedoka? Svesnost svesnosti?
M: Stavljajui rei jednu do druge, neete stii daleko. Uite unutra i otkrite ono to vi niste.
Nita drugo nije vano.

25

11. DUHOVNA BUDNOST (SVESNOST) I MENTALNA SVESNOST

Pitalac: ta vi radite kad spavate?
Maharad: Ja sam svestan da spavam.
P: Nije li to stanje nesvesnosti?
M: Da, ja sam svestan da sam nesvestan.
P: A kad se probudite ili kad sanjate?
M: Svestan sam da sam budan, ili da spavam.
P: Ne razumem vas. ta tano mislite? Dopustite da pojasnim moje izraze; biti u snu ja
smatram da je to nesvesnost, a u budnom stanju to je svesnost, u snovima ja smatram svesnost
uma, ali nesvesnost okoline.
M: Da, to je izgleda isto kao kod mene. Ipak, izgleda da ima razlike. U svakom stanju vi
zaboravljate druga dva, dok za mene postoji Jedno stanje bia (Sopstva), koje ukljuuje i
prevazilazi tri mentalna stanja: budnosti, snevanja i stanje dubokog sna.
P: Vidite li svrhu i pravac sveta?
M: Svet je samo odraz moje imaginacije. to god elim da vidim, ja mogu da vidim. Ali zato
bih izmiljao obrasce stvaranja, evolucije i transformacije (destrukcije)? Ja ih ne trebam. Svet je
u meni, svet je Ja sm (moj sopstveni). Ja nisam uplaen zbog njega i nemam elju da ga
zatvaram u mentalnu sliku.
P: Vraajui se u san, da li sanjate?
M: Naravno.
P: Kakvi su vai snovi?
M: Odjeci mog budnog stanja.
P: A va duboki san?
M: Svesnost mozga je obustavljena.
P: Da li ste onda nesvesni?
M: Nesvestan moje okoline - da.
P: Ne potpuno nesvesni?
M: Postajem svestan da sam nesvestan!!
P: Vi koristite rei: "budan" i "svestan". Nisu li one isto?
M: Budnost (duhovna) je prapoetna (osnovni princip); ona je originalno poetno stanje, bez
poetka, beskrajna, bezuzrona, nepotpomognuta, nedeljiva, bez promena.
Svesnost (mentalna) je povrna refleksija objekata, stanje dualnosti (subjekta sa
objektima).
Ne moe biti svesnosti (mentalne) bez budnosti (duhovne), ali moe biti budnosti
(duhovne) bez svesnosti (mentalne), kao u dubokom snu.
Duhovna budnost je apsolutna (potpuna), mentalna svesnost je relativna (zavisna) u
odnosu na svoj sadraj; ona je uvek od neega (nekoga). Ona je delimina i promenljiva,
duhovna budnost je totalna (sveukupna), nepromenljiva, spokojna i smirena. I ona je
zajednika matrica (zaetak) svakog iskustva.
P: Kako se prelazi iznad mentalne svesnosti u duhovnu budnost?
M: Poto je duhovna budnost ta koja omoguava postojanje mentalne svesti, duhovna budnost
je prisutna u svakom stanju mentalne svesti (obuhvata je). Prema tome, sama mentalna
svesnost postajui svesna sebe je ve tada kretanje u duhovnoj budnosti (svesti). Posmatranje
vaeg toka mentalne svesti dovodi vas do duhovne budnosti (svesti). To nije novo stanje. Ono
se odmah prepoznaje kao izvorna osnova egzistencije (postojanja), ono je sam ivot, a takoe i
ljubav i radost.
26

P: Poto je istina sve vreme sa nama, ta sadri u sebi samorealizacija?

M: Ostvarenje je jednostavno suprotnost neznanju.
Smatrati svet kao istinit, a sebe samog kao neistinitog (prolaznog) je neznanje, uzrok
patnje.
Znati (smatrati) sebe kao jedinu istinitost (stvarnost), a sve ostalo kao privremeno i
prolazno je sloboda, mir i radost.
To je sasvim jednostavno!!
Umesto da vidite stvari kao zamiljene, nauite da ih vidite onakve kakve jesu.
Kad moete da vidite stvari onakve kakve jesu (sve onako kako je), vi ete takoe
videti i sebe onakvim kakvi ste. To je kao ienje ogledala.
Isto ogledalo koje vam pokazuje svet onakvim kakav je, pokazae vam i vae
sopstveno lice.
Misao (vodilja) "ja jesam" je glaajua tkanina. Koristite je.

12. LINOST (INDIVIDUALNOST) NIJE ISTINA

Pitalac: Kaite nam, molim vas, kako ste se vi ostvarili?
Maharad: Sreo sam mog gurua kad sam imao 34 godine i do 37-me sam ostvario
realizaciju.
P: ta se desilo? Kakva je bila promena?
M: Zadovoljstvo i bol su izgubili svoj uticaj na mene. Postao sam osloboen od elje i straha.
Oseao sam se ispunjen, nita mi nije nedostajalo. Video sam da u okeanu iste duhovne svesti,
na povrini univerzalne mentalne svesti, niu i nestaju bezbrojni talasi pojavnih (stvari) svetova
bez poetka i bez kraja.
Kao mentalna svest, oni su svi ja. Kao dogaaji, oni su svi moji.
Postoji tajanstvena mo koja brine o njima. Ta mo je duhovna svesnost, Sopstvo,
ivot, Bog, bilo koje od ovih imena da joj date. To je temelj, osnovna potpora (oslonac) svega
to jeste (postoji), upravo kao to je zlato osnova za sav zlatni nakit.
I ona nam je tako biska! Odbacite ime i oblik dragulja i zlato e postati oevidno.
Oslobodite se imena i oblika i elja i strahova koje oni stvaraju, i ta onda ostaje?
P: Nitavilo.
M: Da, praznina ostaje. Ali praznina je puna do vrha. To je veni potencijal svesti i vena
stvarnost.
P: Pod potencijalom vi mislite budunost?
M: Prolost, sadanjost i budunost - oni su svi tu. I daleko vie.
P: Ali poto je praznina prazna, ona je od malo koristi za nas?
M: Kako moete to rei? Bez prekida u kontinuitetu kako bi moglo biti ponovnog roenja?
Kako bi moglo biti obnavljanja bez smrti? ak i mrak sna je osveavajui i podmlaujui. Bez
smrti zaglibili bismo se zauvek u venu senilnost.
P: Postoji li uopte neto tako kao besmrtnost?
M: Kada ivot i smrt budu vieni kao neophodnost jedno drugom, kao dva aspekta jednog
bia (postojanja), onda je to besmrtnost.
Videti kraj u poetku i poetak u kraju je prisutnost u venosti. Konano, besmrtnost
nije kontinuitet. Jedino se proces promene nastavlja. Nita ne ostaje.
P: Duhovna svesnost ostaje?
M: Duhovna svesnost nije u vremenu (od vremena). Vreme postoji jedino u mentalnoj svesti.
Iznad mentalne svesti, gde su vreme i prostor?
27

P: U vaoj mentalnoj svesti takoe je vae telo.

M: Naravno. Ali ne postoji ideja "moje telo", kao razliito od drugih tela. Za mene to je "telo",
ne "moje telo", i "um", ne "moj um".
U redu, um pazi na moje telo, nemam potrebu da se uznemiravam. ta treba da se uradi
biva uraeno, na normalan i prirodan nain.
Vi moete biti objektivno svesni (mentalno) vaih fiziolokih funkcija (potreba kao
nesvesnih), ali kad doete do misli i oseanja, elja i strahova, vi postajete sasvim subjektivni
(poistoveeni). Za mene ovo poslednje je takoe u velikoj meri nesvesno.
Ja vidim sebe da govorim s ljudima, ili da radim stvari sasvim ispravno i odgovarajue a
da sam ih vrlo malo svestan (mentalno). To izgleda kao da ivim moj fiziki, budan (mentalni)
ivot automatski i reagujui spontano i precizno.
P: Da li ova spontanost (spontano ponaanje) dolazi kao rezultat ostvarenja, ili od
uvebanosti?
M: I od jednog i od drugog. Posveenost vaem cilju navodi vas da ivite ist i uredan
(skladan) ivot, posveen traganju za istinom i pomaganju ljudima, a ostvarenje donosi
predivne (plemenite) vrednosti (vrline) lako i spontano uklanjajui smetnje u obliku elja i
strahova i pogrenih ideja.
P: Da li imate jo elja i strahova?
M: Moja sudbina je bila da se rodim kao obian ovek, osoba treeg stalea, ponizni zanatlija,
sa malo formalnog obrazovanja. Moj ivot je bio obian, sa obinim eljama i strahovima.
Kada sam kroz veru u mog uitelja, i poslunou prema njegovim reima, ostvario
svoju istinsku prirodu (bie), ostavio sam za sobom moju ljudsku prirodu da se brine sama o
sebi, dok se njena sudbina ne istroi. Povremeno neka stara reakcija, emocionalna ili mentalna,
se dogodi u umu, ali ona je odmah sagledana (opaena) i odbaena.
Posle svega, sve dok je osoba optereena sa linou, ona je izloena njenim navikama i
nainom ponaanja.
P: Bojite li se vi smrti?
M: Ja sam ve mrtav!!
P: U kom smislu?
M: Ja sam dvostruko mrtav. Ne samo da sam mrtav za moje telo, ve i za moj um takoe.
P: Dobro, ali vi ne izgledate mrtvi nipoto!!
M: Tako vi kaete! Vi izgleda znate moje stanje bolje nego ja.
P: Izvinite, ali ja samo ne razumem. Vi kaete da ste bez tela (odsutni telom) i bez uma
(odsutni umom), dok vas ja vidim potpuno ivog i sposobnog za razgovor.
M: Ogroman i kompleksan posao se svo vreme odvija u vaem mozgu i telu, da li ste vi njega
svesni? Uopte ne. Ipak, za jednog posmatraa sve izgleda da se odvija inteligentno i namerno.
Zato ne dopustiti da se neiji celokupan individualni ivot moe spustiti u velikoj meri ispod
praga svesti (mentalne), a ipak odvijati zdravo i prijatno?
P: Da li je to normalno?
M: ta je normalno? Da li je to va ivot - opsednut eljama i strahovima, pun nesloge i borbe,
besmislen i bez radosti - normalan? Biti stvarno svestan (mentalno) vaeg tela, da li je to
normalno? Zdravo telo i zdrav um deluju u velikoj meri neprimeeni od njihovih vlasnika;
jedino povremeno, kroz bol i patnju oni privlae panju i sagledavanje. Zato to isto ne proiriti
na celokupan individualan ivot? Osoba moe da funkcionie pravilno, odgovorno i potpuno na
sve to joj se deava, a da ne mora da to iznosi (donosi) u sredite panje duhovne svesti.
Kada samokontrola postane druga (sporedna) priroda, duhovna svesnost pomera
(usmerava) svoje sredite panje u dublje nivoe postojanja i delovanja.
P: Da ne postajete robot?

28

M: Kakva je teta da se automatizuje neto to je uobiajeno (deo navike) i stalno se ponavlja?

To je ionako automatsko. Ali kad je to konfuzno, ono prouzrokuje bol i patnju i odvlai panju
(zahteva brigu).
Celokupna svrha istog (posveenog) i dobro ureenog (disciplinovanog) ivota je da
oveka oslobodi od ropstva haosa i tereta patnje.
P: Vi ste izgleda skloni kompjuterizovanju ivota?
M: ta je pogreno u ivotu koji je osloboen od problema? Linost (individualnost) je samo
refleksija istinskog bia. Zato ne bi refleksija sama po sebi bila automatska u odnosu na stvarni
original? Ima li potrebu linost da projektuje sebe samu? ivot, iji je ona izraz, e je voditi.
Jednom kad shvatite da je osoba samo senka istinskog bia, a ne bie smo, vi ete
prestati da se sekirate i brinete. Vi ete dopustiti da budete voeni iznutra i ivot e postati
putovanje u nepoznato.

13. SVEVINJI, UM I TELO

Pitalac: Iz onog to nam govorite izgleda da vi niste sasvim svesni (mentalno) vae okoline.
Nama vi izgledate krajnje svesni (budni) i aktivni. Mi ne moemo uopte da verujemo da ste vi
u nekoj vrsti hipnotikog stanja, koje je bez memorije. Naprotiv, vaa memorija izgleda
savrena. Kako mi da razumemo da svet i sve to on sadri ne postoji, to se tie vas?
Maharad: To je stvar fokusa (sredita) usredsreenja. Va um je usredsreen na svet. Moj je
usredsreen na stvarnost (sutinu). To je slino kao mesec na dnevnoj svetlosti - kad sunce sija
mesec se teko moe videti. Ili posmatrajte kako vi uzimate hranu. Sve dok je ona u vaim
ustima, vi ste je svesni; kad je progutate, ona vas vie ne zabrinjava. Bilo bi vrlo muno da je
stalno drimo na umu do njenog izluivanja. Normalno je da um bude privremeno ne delatan neprestana aktivnost je morbidno stanje.
Univerzum deluje sam po sebi - to ja znam. ta bi drugo trebalo da znam?
P: Dakle, Gnani (prosvetljeni) saznaje ta radi jedino kad usmeri svoj um na to; inae on samo
dela, a da nije svestan.
M: Prosean ovek nije svestan svog tela kao takvog. On je svestan svojih oseta, misli i
oseanja. ak i onda, kad nastupi nevezanost, pomeraju se iz centra (mentalne) svesnosti i
dogaaju se spontano i bez napora.
P: ta je onda u centru (mentalne) svesnosti?
M: Ono emu se ne moe dati ime i oblik, jer je to bez kvaliteta (materijalno - umnih) i iznad
mentalne svesnosti. Moete rei da je to taka u mentalnoj svesnosti, koja je iznad nje
(mentalne svesnosti). Kao rupa u papiru, jeste u papiru, a ipak nije papir, tako je i uzvieno
stanje u samom centru (mentalne) svesnosti, a ipak iznad nje.
To kao da je otvor u umu kroz koji prosijava svetlost svesti u um. Otvor ak nije ni
svetlost. To je samo otvor.
P: Otvor je samo praznina, odsustvo.
M: Sasvim tako. Sa take gledita uma to je samo otvor kroz koji svetlost duhovne svesti
dospeva u mentalno stanje (prostor). Samo po sebi svetlost moe jedino da se uporedi sa
neprekidnom, neprozirnom, kao stena homogenom i nepromenljivom masom iste duhovne
svesnosti koja je slobodna od mentalnih obrazaca (ablona) imena i oblika.
P: Postoji li neka povezanost izmeu mentalnog prostora i svevinjeg (duhovnog) boravita?
M: Duhovno (Svevinje) daje postojanje (egzistenciju) umu. I daje postojanje telu.
P: A ta boravi iznad?
29

M: Uzmimo jedan primer. Dostojanstveni jogi, majstor umetnosti dugovenosti, star preko
1000 godina, doao je da me ui tu svoju umetnost. Ja potpuno uvaavam i potujem njegovo
dostignue, ali ipak sve ono to mogu da mu kaem je: od kakve koristi je dugovenost za
mene? Ja sam iznad vremena. Ma koliko dugo moj ivot trajao, on je samo trenutak i san. Na
isti nain ja sam iznad svih kvaliteta. Oni se pojavljuju i nestaju u mojoj svetlosti, ali me ne
mogu opisati. Univerzum je sav od imena i oblika zasnovan na kvalitetima (gunama) i njihovim
razlikama, dok sam ja iznad toga.
Svet je tu zato to ja jesam, ali ja nisam svet.
P: Ali vi ivite u svetu?!!
M: To je ono to vi kaete! Ja znam da postoji svet, koji obuhvata i ovo telo i ovaj um, ali ih ja
ne smatram vie "Mojim" nego ostala tela i umove. Oni su tu u meni, u vremenu i prostoru, ali
sam ja bezvremen i beskonaan.
P: Poto sve postoji od Vae Svetlosti, niste li vi stvaralac (Kreator) sveta?
M: Ja nisam ni potencijal ni stvarnost (dogaanja), niti stvarnost stvari. U mojoj svetlosti oni
dolaze i odlaze kao takice praha koje pleu na sunevim zracima. Svetlost osvetljava takice,
ali ne zavisi od njih. Niti se moe rei da ih stvara. ak se ne moe rei i da ih poznaje.
P: Ja vam postavljam pitanje, a vi odgovarate. Da li ste vi svesni (mentalno) pitanja i
odgovora?
M: U Istini ja niti ujem niti odgovaram. U svetu dogaanja pitanje se deava i odgovor se
dogaa. Nita se ne dogaa meni. Sve se samo dogaa!!
P: A vi ste svedok?
M: ta znai biti svedok? Samo znanje. Padala je kia i sada je prestala. Ja se nisam okvasio.
Ja znam da je padala kia, ali nisam dodirnut, samo sam svedoio kiu.
P: Potpuno ostvaren ovek, spontano boravi u svevinjem (duhovnom) stanju, izgleda da jede,
pije itd. Da li je on svestan toga ili ne?
M: Ono u emu se (mentalna) svesnost deava, u univerzalnoj svesti ili umu, mi nazivamo etar
mentalne svesnosti.
Svi objekti mentalne svesti formiraju univerzum. ta je iznad oba, to je svevinje
(duhovno) stanje, stanje potpunog mira i istine. Bilo ta da ode tamo, nestaje. To je nedostino
reima ili umu. To moete nazvati Bog, ili Parabrahman, ili Svevinja Istina, ali to su imena
data mentalno. To je bezimeno, besadrajno, oputeno i spontano stanje, iznad bitisanja i ne
bitisanja.
P: Ali, da li osoba ostaje (mentalna) svesna?
M: Kako je univerzum telo uma, tako je i mentalna svest telo svevinje (duhovne) svesti. Ona
nije mentalno svesna, ali daje roenje mentalnoj svesti.
P: U mojim dnevnim aktivnostima veina se odvija po navici, automatski. Ja sam svestan
glavne namere, cilja, ali ne svakog pokreta u detaljima. Kako se moja mentalna svest proiruje i
produbljuje, detalji tee da se izgube, ostavljajui mi slobodu za glavne namere. Da li se isto
deava sa znalcem (Svecem), ili slino?
M: Na nivou mentalne svesti - da. U duhovnoj svesnosti - ne. Ovo stanje je potpuno
jedinstveno i nedeljivo, jedinstven vrsti blok Istine. Da bi se on opazio nisu potrebna ula; da
bi se on spoznao nije potreban um.
P: Tako Bog upravlja svetom?
M: Bog ne upravlja svetom.
P: Onda ko to radi?
M: Niko. Sve se deava samo po sebi. Vi postavljate pitanje i vi dajete odgovor. A vi znate
odgovor kad postavljate pitanje. Sve je igra u svesnosti. Sve podele su iluzorne. Vi moete
znati samo lano. Da bi znali istinu, morate biti.
P: Postoji osvedoena prola svesnost i postoji svesnost svedoenja (sadanja). Da li je druga
duhovna (svevinja)?
30

M: Postoje dvoje - osoba i svedok, posmatra. Kada ih vidite kao jedno, i odete iznad, vi ste u
duhovnom (svevinjem) stanju. To nije vidljivo, jer je to (ono) to ini opaanje moguim. To
je iznad bia i nebia. To nije ni ogledalo niti slika u ogledalu. To je ono to je - bezvremena
istina, neopisivo vrsta i stvarna.
P: Dnani (Svetac) - da li je on svedok ili Svevinji?
M: On je Svevinji, naravno, ali on moe biti takoe smatran kao univerzalni svedok.
P: Ali on ostaje persona ( osoba)?
M: Kad smatrate sebe za personu (osobu), vi vidite osobe svuda. U istini ne postoje osobe,
jedino niti (tkanje) seanja i navika.
U momentu ostvarenja (realizacije) osoba prestaje da postoji. Identitet ostaje, ali
identitet nije persona (osoba); identitet je spojen sa samom istinom. Osoba (persona) nema
sutinu (bie) u sebi; ona je refleksija u umu svedoka, u "ja jesam", koji je opet oblik samog
bia (sutine).
P: Da li je Svevinji (mentalno) svestan?
M: Niti svestan niti nesvestan, ja vam to kaem iz iskustva.
P: Prognanam Brahma. ta je Progna?
M: To je ne-samosvesno (ne-mentalno) znanje o ivotu samom.
P: Da li je to vitalnost (ivotna snaga), energija ivota, ivotnost (postojanje)?
M: Energija dolazi prvo. Sve je oblik energije. Svesnost je najstvarnija u budnom stanju.
Jednolika u sva etiri stanja. Iznad je neizrecive monolitne stvarnosti (istinitosti), boravite
Sveca (Dnania).
P: Posekao sam ruku. Zarasla je. Kojom snagom se izleila?
M: Snagom ivota.
P: ta je ta snaga?
M: To je svesnost. Sve je svesnost.
P: ta je izvor svesnosti?
M: Svesnost sama po sebi je izvor svega.
P: Moe li biti ivota bez svesnosti?
M: Ne, niti svesnosti bez ivota. Oni su oboje jedno. Ali u stvarnosti jedino je Konano
(Osnovno) istinito. Ostalo je stvar imena i oblika. I sve dok vi naginjete ideji da jedino to ima
ime i oblik postoji, Svevinji e se vama initi nepostojeim.
Kada shvatite da su imena i oblici samo prazne ljuture bez bilo kakvog sadraja, a ono
to je istinito da je bez imena i oblika, ista energija ivota i svetlost svesti, biete uronjeni u
duboki mir istine.
P: Ako su vreme i prostor samo iluzije, a vi ste iznad toga, molim vas, recite mi, kakvo je
vreme u Njujorku? Da li je toplo ili pada kia tamo?
M: Kako to mogu da vam kaem? Takve stvari zahtevaju poseban trening. Ili, jednostavno
otputovati u Njujork.
Ja mogu biti sasvim siguran da sam izvan vremena i prostora, a ipak u nemogunosti da
prenesem sebe po volji u neku taku (mesto) vremena i prostora. Ja nisam za to zainteresovan
dovoljno i ne vidim svrhu da se podvrgnem posebnom jogijskom treningu. Ja sam samo uo o
Njujorku. Za mene to je samo re. Zato bih trebao da znam vie nego to re saoptava
(prenosi)?
Svaki atom moe biti univerzum, tako sloen kao na. Moram li ih ja znati sve? Mogao
bih - ako bi uvebao!!
P: Pri postavljanju pitanja o vremenu u Njujorku, gde sam napravio pogreku?
M: Svet i um su stanja bia. Svevinji (Duh) nije stanje. On prevazilazi sva stanja, ali nije stanje
neeg drugog. On je potpuno bezuzroan, nezavisan, potpun sam po sebi, izvan vremena i
prostora, uma i materije.
31

P: Na koji nain, kojim zakonom vi to prepoznajete?

M: Stvar je u tome to to ne ostavlja tragove!! Ne postoji nita ime bi se to prepoznalo. To
mora biti vieno direktno, naputajui svako traganje za znacima (zakonima) i pristupima.
Kada sva imena i oblici budu naputeni, stvarnost je u vama. To ne treba da traite. Mnotvo i
promena (razliitost) su samo igra uma. Stvarnost je jedna.
P: Ako istina ne ostavlja traga, nema rezona govoriti o njoj. (Ne moe se o njoj govoriti).
M: Tako je! Ona ne moe biti poricana (da ne postoji). Ona je duboka i skrivena, tajna nad
tajnom. Ali ona jeste (postoji), dok se sve ostalo uglavnom (samo) deava.
P: Da li je to Nepoznato (Nesvesno)?
M: Ono je iznad oba, znanog i neznanog. Kad god je neto saznato, to je istina koja je
saznana.
P: Da li je tiina svojstvo istinitog?
M: Ona je takoe od uma. Sva stanja i uslovi (okolnosti) su od uma.
P: Gde je mesto samadhija? (Nadsvesno stanje)?
M: Nekorienjem (mentalne) svesnosti osoba dospeva u stanje samadhi-ja (nadsvesno stanje).
Jednostavno ostavite va um po strani. Vi ne elite nita, niti od vaeg tela, niti od vaeg uma.

14. POJAVNO I ISTINA

Pitalac: Vie puta ste bili rekli da su dogaaji bezuzroni, stvari se jednostavno dogaaju i
nikakav uzrok ne moe da im se odredi. Svakako sve ima uzrok, ili vie uzroka. Kako da
razumem bezuzronost stvari?
Maharad: Sa najvie take gledita, svet nema uzroka.
P: Ali ta je vae sopstveno iskustvo?
M: Sve je bezuzrono. Svet nema uzroka.
P: Ja ne istraujem uzroke koji su doveli do stvaranja sveta. Ko je video stvaranje sveta? On
moe biti bez poetka, uvek postojei. Ali ja ne govorim o svetu. Ja smatram da svet postoji na
neki nain. On sadri tako mnogo stvari. Sigurno, svaka mora imati uzrok, ili vie uzroka.
M: im stvarate za sebe svet u vremenu i prostoru, koji je podloan uzronosti, vi ste na putu
da tragate i naete uzroke za sve. Vi postavljate pitanje i nameete odgovor.
P: Moje pitanje je vrlo jednostavno: ja vidim stvari svih vrsta i shvatam da svaka mora imati
uzrok, ili bezbroj (vie) uzroka. Vi kaete da su one bezuzrone - sa vae take gledita.
Ali za vas nita ne postoji i prema tome, pitanje uzronosti se ne pojavljuje.
Ipak vi izgleda priznajete postojanje stvari, a negirate njihovu uzronost. To je ono to
ja ne mogu da shvatim. Ako jednom prihvatate postojanje stvari, zato odbacujete njihovu
uzronost?
M: Ja vidim jedino svesnost, i znam da je sve samo svest, kao to vi znate da je slika na
bioskopskom platnu samo svetlost.
P: Ipak, pokretanja svetlosti imaju uzrok.
M: Svetlost se uopte ne kree. Vi znate vrlo dobro da je pokret iluzoran, niz isprekidanih
slika i kolorita u filmu. Ono to se pokree je film - koji je um.
P: Ne ini li ovo sliku uzroenom: postoji film, i glumci sa tehniarima, reiser, producent,
razni radnici. Svet je regulisan uzronou. Sve je meusobno povezano.
M: Naravno, sve je meusobno povezano, te prema tome ima brojne uzroke.
Ceo univerzum doprinosi krajnjoj, trajnoj, stvari. A stvar je onakva kakva je, jer je svet
onakav kakav je.
32

Vidite, vi pravite od zlata ukrase i, oni su uvek zlato. Izmeu razliitih ukrasa nema
uzrone povezanosti (odnosa). Kada vi ponovo pretopite ukras da bi napravili drugi, ne postoji
uzrona veza izmeu njih. Zajedniki faktor je zlato.
Ali vi ne moete rei da je zlato uzrok. Ono ne moe biti nazvano uzrokom, jer ono ne
uzrokuje nita samo po sebi. Ono je reflektovano u umu kao "ja jesam", kao posebno ime i
oblik ukrasa. Ipak, sve je samo zlato.
Na isti nain, istina ini sve moguim, a ipak, nita to ini stvar onakvom kakva je,
njeno ime i oblik, ne dolazi od istine.
Ali zato toliko brinuti o uzronosti? to pridavati tome takav znaaj, kad su stvari
same po sebi prolazne? Pustimo da doe to doe i neka ide to odlazi - zato se vezivati za
stvari i istraivati njihove uzroke?
P: Sa relativne take gledita, sve mora imati uzrok.
M: Od koje je koristi za vas takvo (relativno) gledite? Vi ste sposobni da vidite iz apsolutne
(sveobuhvatne) take gledita - zato se vraati na relativnu? Da li se vi plaite apsolutnog?
P: Plaim se, bojim se da ne padnem u san preko moje takozvane apsolutne sigurnosti. Jer
ivei ivot apsolutno siguran ne pomae. Kad je vama potrebna koulja, kupujete platno,
zovete krojaa itd.
M: Sav ovaj govor pokazuje neznanje.
P: A kakav je stav znalca?
M: Postoji samo svetlost i svetlost je sve. Sve drugo je samo slika sainjena pomou svetlosti.
Slika je u svetlu i svetlo je u slici. ivot i smrt; Sopstvo i ne-Sopstvo - napustite sve te ideje.
One su za vas beskorisne.
P: Sa koje take gledita vi negirate (poriete) uzronost? Sa relativne - univerzum je uzrok
svega. Sa apsolutne - stvari ne postoje uopte.
M: Sa kojeg stanovita vi pitate?
P: Sa svakodnevnog budnog (mentalnog) stanja u kome se jedino sve ove razlike dogaaju.
M: U svakodnevnom budnom stanju svi ovi problemi se pojavljuju, jer je takva njihova
priroda. Ali vi niste uvek u tom stanju. ta dobro vi moete uraditi u stanju u koje bespomono
zapadate vraate? Na koji nain moe da vam pomogne to to vi znate da su stvari uzrono
povezane - kako se one mogu pojaviti u vaem budnom stanju.
P: Svet i budno stanje se pojavljuju i iezavaju zajedno.
M: Kada je um miran, potpuno miran (utian), budnog stanja vie nema.
P: Rei kao Bog, univerzum, total, apsolut, svevinje su samo buka u vazduhu, jer nikakva
akcija ne moe da se izvede na njima.
M: Postavljate pitanja, na koja jedino vi moete odgovoriti.
P: Nemojte me terati na takav nain! Vi ste tako ustri da govorite o totalnosti, univerzumu i
takvim imaginarnim stvarima! One ne mogu doi i zabraniti vam da govorite u njihovu korist.
Ja mrzim takva neodgovorna uoptavanja! A vi ste tako skloni da ih prisvojite. Bez uzronosti
ne bi bilo reda; niti korisne akcije.
M: Da li vi elite da znate sve uzroke svih dogaaja? Da li je to mogue?
P: Znam, to nije mogue! Sve to elim da znam jeste: ako postoje uzroci za sve, i ako se na
njih moe uticati, da li se na taj nain moe uticati i na dogaaje?
M: Da utiete na dogaaje, vi ne treba da znate uzroke. Zato zaobilazite put reavanja stvari!!
Niste li vi izvor i kraj svih stvari (dogaaja)? Kontroliite ih na samom izvoru.
P: Svako jutro kupujem novine i itam sa uasom da se svetske patnje - siromatvo, mrnja i
ratovi - nastavljaju nesmanjenom estinom. Moja pitanja se odnose na injenicu patnje, uzrok,
otklanjanje. Ne terajte me govorei da je to Budizam! Ne etiketirajte me. Vae nastojanje na
bezuzronosti uklanja svaku nadu sveta za nekom promenom sveta.
33

M: Vi ste konfuzni, zato to vi verujete da ste u svetu, a ne svet u vama!? Ko dolazi prvo - vi
ili vai roditelji? Vi zamiljate da ste se rodili u odreeno vreme i na odreenom mestu, da
imate oca i majku, telo i ime. To je va greh (greka) i vaa nesrea (propast)!
Sigurno da moete promeniti va svet ako radite na tome. Svakako, radom. Ko vas
zadrava? Ja vas nisam nikad obeshrabrio. Uzronost ili neuzronost, vi ste stvorili ovaj svet i
vi ga moete promeniti.
P: Bezuzroni svet je potpuno izvan moje kontrole.
M: Naprotiv, svet iji ste vi jedini izvor i temelj je potpuno u vaoj moi promene. Ono to je
stvoreno uvek moe biti rastvoreno i ponovo stvoreno. Sve e se desiti kako vi to elite, uzevi
da vi to stvarno i elite.
P: Sve to ja hou je kako da se borim sa svetskim patnjama.
M: Vi ste ih stvorili zbog vaih sopstvenih elja i strahova, i vi se nosite (borite) sa njima. Sve
je to zbog toga to ste zaboravili vae sopstveno bie. Posmatrate datu realnost kao sliku na
platnu, volite ljude na slici i patite zbog njih i elite da ih spasite. To nije tako. Morate poeti sa
sobom. Nema drugog puta. Radite, naravno. Nema tete u radu.
P: Va univerzum izgleda da sadri svako mogue iskustvo. Individua trasira put kroz njega i
doivljava prijatna i neprijatna stanja. To ga nagoni da postavlja pitanja i da traga, to proiruje
sagledavanje i osposobljava pojedinca da ide iznad svog skuenog i samostvorenog sveta,
ogranienog i egocentrinog. Ovaj lini svet moe da se promeni - vremenom. Univerzum je
bezvremen i savren.
M: Uzimati pojavnost za istinitost je bolna pogreka i uzrok svih nesrea. Vi ste
sveproimajua, vena i beskonana stvaralaka duhovna svest. Sve ostalo je ogranieno i
privremeno.
Ne zaboravite ko ste!!
U meuvremenu radite na sadraju vaeg srca. Rad i znanje treba da idu ruku pod ruku.
P: Moje sopstveno oseanje je da moj duhovni razvoj nije u mojim rukama. Sopstveni planovi
koje pravim i sprovodim, ne vode me nikuda. Ja jednostavno jurim u krug oko samog sebe!?
Kada Bog smatra da je voe zrelo, on e ga ubrati i pojesti. Bilo koji plod, ako njemu izgleda
nedozreo, ostae na drvetu sveta za neki drugi dan.
M: Vi mislite da vas Bog zna? ak ni svet On ne zna!!?
P: Va Bog je drugaiji. Moj je drugaiji. Moj je milostiv. On pati zajedno sa nama.
M: Vi se molite da spasete jednoga, dok hiljade umiru. I kad bi svi prestali da umiru, ne bi vie
bilo mesta na zemlji.
P: Ja se ne plaim smrti. Moja zabrinutost je zbog bola i patnje. Moj Bog je jednostavan Bog i
veoma bespomoan. On nema snage da nas primora da budemo mudri. On jedino moe da stoji
i eka!?
M: Ako ste vi i va Bog oba bespomoni da li vas to ne navodi na pomisao da je svet sluajan?
I ako je to tako, jedina stvar koju vi moete da uinite je da idete izvan njega.

34

15. PROSVETLJENI (DNANI) - ZNALAC

Pitalac: Bez Boanske moi nita se ne moe uraditi. ak ni vi ne biste sedeli ovde i govorili
sa nama bez njega.
Maharad: Sve je njegovo delo, bez sumnje. ta to znai meni, jer ja ne elim nita? ta mi
Bog moe dati, ili uzeti od mene? Ono to je moje, moje je, i bilo je moje, kada Bog nije bio.
Naravno, to je vrlo mala, sitna stvar, mrlja - oseaj "ja jesam", injenica biti. Ovo je moje
sopstveno mesto, niko mi ga nije dao. Zemlja je moja; ono to raste na njoj je Boije.
P: Da li je Bog uzeo Zemlju (planetu) na zakup od vas?
M: Bog je moj poklonik (posveenik) i sve je ovo uradio za mene.
P: Ne postoji li Bog odvojeno od vas?
M: Kako to moe biti? "Ja sam" je koren, Gospod (Bog) je drvo. Kome ja da se molim i zbog
ega?
P: Da li ste vi posveenik i objekat oboavanja?
M: Nisam ni jedno ni drugo, Ja sam oboavanje (posveenost) smo!!
P: Nema dovoljno posveenosti u svetu.
M: Vi ste uvek iza poboljanja sveta. Da li vi stvarno verujete da svet eka da vi budete
spaeni?
P: Ja samo ne znam koliko mogu da uradim za svet. Sve to mogu da uradim je da pokuam.
Postoji li neto drugo to bi vi hteli da uradim?
M: Bez vas, postoji li svet? Vi znate sve o svetu, ali o sebi ne znate nita. Vi ste sami sebi
instrument vaeg rada, nemate druge maine. Zato ne brinete o instrumentu pre nego to
mislite o radu?
P: Ja mogu da ekam, dok svet ne moe.
M: Sa neistraivanjem vi ostavljate svet da eka.
P: eka na ta?
M: Ne nekoga ko moe da ga spase.
P: Bog pokree svet, On e ga spasiti.
M: To je ono to vi kaete! Da li je Bog doao do vas i rekao vam da je svet njegova briga i
kreacija, a ne vaa?
P: Zato bi to bila moja iskljuiva briga?
M: Razmislite. Svet je ono u emu vi ivite, ko drugi zna o tome?
P: Vi znate. Svi znaju.
M: Da li je neko doao spolja van vaeg sveta da vam kae? Ja i svako drugi se pojavljuje i
nestaje u vaem svetu. Mi smo svi na vaoj milosti.
P: To ne moe biti tako loe! Ja postojim u vaem svetu i vi postojite u mom.
M: Vi nemate iskustva o mom svetu. Vi ste potpuno zamotani u svet koji ste sami stvorili.
P: Shvatam. Potpuno, ali - beznadeno?
M: U zatvoru vaeg sveta pojavljuje se osoba koja vam kae da je svet pun bolnih suprotnosti
koje ste vi stvorili, i da nije ni stalan ni neprekidan i da je zasnovan na nerazumevanju. On se
raspravlja sa vama da izaete iz njega, na isti nain na koji ste uli u njega. Vi ste uli u njega
zaboravljajui ko ste, i vi ete izai iz njega spoznavajui ko ste.
P: Na koji nain to utie na svet?
M: Kad ste slobodni (nevezani) od sveta, moete da uradite neto u vezi njega. Sve dok ste
zatvorenik u njemu, vi ste bespomoni da ga promenite. U suprotnom, to god da uradite
oteae situaciju.
P: Pravinost e me osloboditi.
35

M: Pravinost e bez sumnje uiniti vama i vaem svetu da vam bude udobno, ak sreno
mesto. Ali od kakve koristi? Nema stvarnosti u tome. To ne moe potrajati.
P: Bog e pomoi.
M: Da bi vam Bog pomogao on mora znati vae postojanje. Ali vi i va svet ste u stanju sna. U
snu moete patiti u agoniji. Niko to nee znati, i niko vam ne moe pomoi.
P: Dakle, sva moja patnja, moja traganja i prouavanje su beskorisni?
M: Ona su samo komeanja oveka koji je umoran od spavanja. Ona nisu uzroci buenja, ali su
njegovi rani znaci. Ali vi ne smete postavljati nekorisna pitanja, na koja ve znate odgovor.
P: Kako da dobijem pravi odgovor?
M: Postavljajui pravo pitanje ne reima, ve smelo da ivite u saglasnosti sa vaom
svetlou. ovek koji je spreman da umre za istinu dobie pravi odgovor.
P: Jo jedno pitanje. Postoji osoba. Postoji i saznavalac osobe. Postoji svedok. Da li su
saznavalac i svedok isto, ili su oni odvojena stanja?
M: Da li su saznavalac i svedok dvoje ili jedno? Kada se saznavalac vidi kao odvojen od
saznajnog, tada svedok stoji sam. Kada se saznajno i saznavalac vide kao jedno, svedok postaje
jedno sa njima.
P: Ko je prosvetljeni, svedok ili Svevinji?
M: Mudrac (Svetac) je Svevinji, a takoe i svedok. On je oboje i bit (sutina) i duhovna svest.
U odnosu na svesnost spoljnjeg sveta, on je duhovna svesnost. U odnosu na univerzum, on je
isto bie (bit).
P: A ta je sa personom (osobom)? ta dolazi prvo, persona (pojedinac) ili svedok?
M: Osoba (pojedinac) je vrlo mala stvar (pojava). U stvari ona je sklop, i ne moe se rei da
ona postoji sama po sebi. Nezapaena, ona jednostavno nije tamo. Ona je samo senka uma,
suma zbira memorija.
isto bie (bit) se reflektuje u ogledalu uma kao saznavanje. Ono to je znano ima
oblik osobe (persone), zasnovano na memoriji i navici. To je samo senka ili projekcija
saznavaoca na platnu uma.
P: Ogledalo je tamo, refleksija je tamo. Ali gde je sunce?
M: Svevinji je sunce.
P: To mora biti svesnost.
M: To nije ni svesnost ni nesvesno. Ne razmiljajte o tome u pojmovima svesnosti i
nesvesnosti. To je ivot koji sadri i jedno i drugo, a iznad je i jednog i drugog.
P: ivot je tako inteligentan. Kako on moe biti nesvestan?
M: Vi govorite o nesvesnom kad postoji odsustvo pamenja. U stvarnosti postoji samo
svesnost. Sav ivot je svestan, sva svesnost - iva.
P: ak i kamenje?
M: ak i kamenje je svesno i ivo.
P: Nevolja sa mnom je da sam sklon da negiram postojanje onoga to ne mogu da zamislim.
M: Bili bi mudriji da negirate postojanje onoga to zamiljate. Nestvarno je ono to je
zamiljeno.
P: Da li je svo zamiljanje nerealno?
M: Imaginacija (zamiljanje) zasnovana na memoriji (seanju) je neistinita. Budunost nije
potpuno neistinita.
P: Koji deo budunosti je istinit, a koji nije?
M: Neoekivano i nepredvidivo (neiskazivo) je istinito.

36

16. BEELJNOST, NAJVEE BLAENSTVO

Pitalac: Sreo sam mnoge ostvarene osobe, ali nikad osloboenog oveka. Da li ste vi proli
kroz fazu osloboenog oveka, ili da li osloboen ovek, takoe naputa telo?
Maharad: ta vi podrazumevate pod ostvarenim i osloboenim?
P: Pod ostvarenjem ja smatram prekrasno iskustvo mira, dobrote i lepote, kad svet ima smisla i
kad postoji sveproimajue jedinstvo oboje: i supstance i sutine. Iako to iskustvo ne traje
dugo, ono moe biti zaboravljeno. Ono svetli u umu, i kao seanje i kao tenja, oboje. Ja znam
o emu govorim, jer sam imao takva iskustva.
Pod osloboenjem smatram stalno boravljenje u tom blaenom stanju.
Ono to sam pitao je, da li je osloboenje u skladu sa opstankom tela.
M: ta je pogreno sa telom?
P: Telo je tako slabo i kratkotrajno. Ono stvara potrebe i udnje. Ono preteko ograniava
osobu.
M: Pa ta? Neka fizika iskustva budu ograniena. Ali osloboenje je osloboenje od samog
sebe, od svojih pogrenih i samonametnutih ideja; ono nije sadrano u nekom posebnom
iskustvu, ma kako ono bilo velianstveno.
P: Da li ono traje veno?
M: Svako iskustvo je ogranieno vremenom. Sve to ima poetak mora imati i kraj.
P: Dakle, osloboenje, u mom shvatanju te rei ne postoji.
M: Naprotiv, osoba je uvek slobodna! Vi ste oboje i svesni i slobodni da budete svesni. Niko
ovo ne moe da vam oduzme. Da li ste vi ikad znali sebe kao nepostojeeg ili nesvesnog?
P: Ne mogu da se setim, ali to ne opovrgava da je moje bie povremeno nesvesno.
M: Zato se ne okrenete od iskustva ka onome ko iskuava i ostvarite potpun znaaj jedinog
istinskog stanja kojeg moete imati: "ja jesam"
P: Kako to uraditi?
M: Ne postoji "kako" ovde. Samo drite u umu oseaj "ja jesam", utonite u njega, dok va um
i oseanje (ja jesam) ne postane jedno.
Pomou stalnog ponavljanja pokuaja vi ete stei ispravnu ravnoteu izmeu panje i
oseaja i va e um biti snano utvren u misaono - oseajno "ja sam".
ta god da mislite, govorite ili radite, ovaj oseaj nepromenljivog i nenog bia ostaje
kao uvek prisutna osnova uma.
P: Da li vi to nazivate osloboenjem?
M: Ja to nazivam normalnim. ta je loe u tome ako ivimo, saznajemo i delujemo bez napora
i sreno? Zato smatrati to neobinim i oekivati neposredno unitenje tela? ta je loe sa
telom koje treba da umre? Popravite vae ponaanje prema telu i ostavite ga na miru! Nemojte
ga razmaziti, a ni terorisati. Samo ga ostavite, najvei deo vremena ispod praga svesne panje.
P: Seanja na moja prekrasna iskustva mi ne daju mira. Ja bi ih eleo ponovo.
M: Poto ih elite ponovo, vi ih ne moete imati; stanje udnje za neim blokira sva dublja
iskustva. Nita se vredno ne moe desiti u umu koji tano zna ta eli. Jer nita nije od velike
vrednosti to um moe da zamisli i eli.
P: ta ima vredno eleti?
M: eleti najbolje. Najviu sreu, najveu slobodu. Beeljnost je najvee blaenstvo.
P: Sloboda od elje nije sloboda od 'ja elim'. Ja elim slobodu da ispunim moju udnju.
M: Vi ste slobodni da ispunite svoje udnje. U stvari, vi i ne radite nita drugo.
P: Ja pokuavam, ali postoje prepreke koje me ostavljaju frustriranog, neispunjenog.
37

M: Prevaziite ih.
P: Ne mogu. Slab sam.
M: ta vas ini slabim? ta je slabost? Drugi ispunjavaju svoje elje, zato ne biste i vi?
P: Mora da gubim energiju.
M: ta se deava sa vaom energijom? Gde ona odlazi? Niste li vi rasuli nju na tako mnogo
kontradiktornih elja i tenji? Vi nemate beskonaan izvor energije.
P: Pa zato da ne?
M: Vae tenje su male i niske. One ne obavezuju na neto vie. Jedino Boanska energija je
beskonana - jer on ne eli nita za sebe. Budi kao on i sve tvoje elje e se ispuniti.
to su uzvienije vae ideje (ciljevi), i sveobuhvatnije (nesebinije) vae elje, vie ete
imati energije za njihovo ispunjenje.
elite dobro svima i univerzum e raditi sa vama. Ali ako vi elite vae sopstveno
zadovoljstvo, morate to zasluiti na mukotrpan nain. Pre eljenja, zasluite.
P: Ja sam angaovan na studiranju filozofije, sociologije i obrazovanju. Mislim da je vii
mentalni razvoj potreban pre nego to ja budem mogao da sanjam o samoostvarenju. Da li sam
na pravoj stazi?
M: Da bi zaradili za izdravanje neko specijalizovano znanje je potrebno. Opte znanje razvija
um, bez sumnje. Ali ako idete za tim da protraite va ivot u nagomilavanju znanja, vi gradite
zid oko sebe. Da bi otili iznad uma, dobro snabdeven um nije potreban.
P: ta je onda potrebno?
M: Ne verovati svom umu i ii iznad.
P: ta u nai iznad (izvan) uma?
M: Direktno iskustvo postojanja (bia), znanja i ljubavi.
P: Kako da se dospe iznad uma?
M: Postoje mnoge polazne take - sve one vode ka istom cilju. Moete poeti sa nesebinim
radom, odriui se, naputajui plodove svoga rada; zatim moete prestati da mislite i elite
sve vae elje. Ovde je odustajanje (tyaga) operativni faktor.
Ili moete da se ne brinete ni o jednoj stvari koju elite, ili mislite, ili radite i
jednostavno se prenesete u misao i oseanje "ja jesam" usredsreujui "ja jesam" snano u svoj
um.
Razne vrste iskustva vam se mogu dogoditi - ostanite nepokolebivi u saznanju da je sve
to opaate (spolja) prolazno, a da jedino "ja jesam" traje.
P: Ne mogu ceo svoj ivot utroiti na takve vebe. Imam svoje obaveze o kojima moram
brinuti.
M: Na svaki nain brinite o svojim dunostima. Delovanje, u kome vi niste emocionalno
ukljueni, a koje je korisno i ne prouzrokuje patnju, nee vas vezivati. Vi moete biti
angaovani u nekoliko pravaca i raditi sa ogromnim uivanjem, a ipak iznutra biti slobodni i
mirni, sa umom kao ogledalom, koji reflektuje sve, a da nije uznemiren.
P: Da li je takvo stanje ostvarivo?
M: Ja ne bih govorio o tome, ako to ne bi bilo mogue. Zato bih se angaovao u iluzijama?
P: Svi citiraju svete knjige.
M: Oni koji znaju samo svete knjige, ne znaju nita. Znati znai biti. Ja znam o emu govorim,
to nije od itanja ili uvenja.
P: Ja sam studirao sanskrit, ali sam stvarno samo itao svete knjige. Tragam za
samoostvarenjem i doao sam da naem neophodno vostvo. Lepo vas molim, ta treba da
radim?
M: Poto ste itali svete knjige zato onda pitate mene?
P: Svete knjige pokazuju glavna usmerenja, dok individualna (osoba) treba line instrukcije.
38

M: Vae Sopstvo (bie) je va vrhunski (krajnji) uitelj (Sadguru). Spoljanji Uitelj (guru) je
samo putokaz. Samo va unutranji uitelj je onaj koji e ii sa vama do cilja, jer on sam je cilj.
P: Unutarnjeg uitelja nije lako dosegnuti.
M: Poto je on u vama i sa vama, tekoa ne moe biti tako ozbiljna. Zagledajte se unutra, i
nai ete ga.
P: Kad gledam unutra ja nalazim oseaje i opaanja, misli i oseanja, elje i strahove, seanja i
oekivanja. Ja sam uronjen u taj oblak i ne vidim nita drugo.
M: Onaj koji vidi sve to, i nita drugo, je unutarnji uitelj. On jedini jeste, sve ostalo se samo
priinjava da jeste. On je vae Sopstvo (svarupa), vaa nada i pouzdanje slobode. Pronaite ga
i drite ga se i biete spaeni i sigurni.
P: Ja vam verujem, ali kad doem do stvarnog pronalaenja tog unutarnjeg Sopstva, vidim da
mi ono bei.
M: Ideja "to mi bei", gde se ona raa?
P: U umu.
M: A ko zna um?
P: Svedok uma zna um.
M: Da li je neko doao kod vas i rekao vam: "Ja sam svedok vaeg uma"?
P: Svakako da nije. To bi bila smo jo jedna ideja u umu.
M: Onda ko je svedok?
P: Ja sam.
M: Dakle, vi znate svedoka, jer ste vi svedok. Vi ne morate da vidite svedoka ispred vas. Ovde
ponovo (opet vidimo), znati je biti.
P: Da, vidim da sam ja svedok, sama duhovna svest. Ali na koji nain mi to uopte koristi?
M: Kakvo pitanje! Kakvu vrstu koristi vi oekujete? Da spoznate ko ste vi, nije li to sasvim
dovoljno?
P: Kakvu primenu ima samospoznaja?
M: Samospoznaja vam pomae da spoznate ko niste i oslobaa vas od pogrenih ideja, elja i
delovanja.
P: Ako sam ja samo svedok, ta odreuje ta je ispravno, a ta je pogreno?
M: Ono to vam pomae da spoznate sebe je ispravno. Ono to vas spreava je pogreno.
Znati svoje istinsko Sopstvo je blaenstvo, zaboraviti - je bol (patnja).
P: Da li je svedoea svesnost istinsko Sopstvo?
M: Ona je refleksija stvarnosti u umu (buddhi). Stvarnost je iznad (uma). Svedok je kopija
kroz koju vi prolazite iznad.
P: ta je cilj meditacije?
M: Vienje lanog kao lanog je meditacija. Ovo mora da se sprovodi sve vreme.
P: Vi ste rekli da se meditira redovno (sistematino).
M: Promiljena svakodnevna veba u razluivanju izmeu istinskog i lanog i odricanje od
lanog je meditacija. Postoje mnoge vrste meditacija sa kojima se poinje, ali se sve one
konano stapaju u jedno.
P: Molim vas, recite mi, koji je put ka samoostvarenju najkrai?
M: Nijedan put nije ni kratak ni dugaak, ve su neki ljudi revnosniji, a neki nisu. Mogu vam
rei o sebi. Ja sam bio obian, jednostavan ovek, ali sam verovao mom Guruu. Ono to mi je
rekao da uradim, ja sam uradio. Rekao mi je da se koncentriem na "ja jesam" - i ja sam to
radio. Rekao mi je da sam ja iznad svega to je vidljivo i shvatljivo - i ja sam poverovao. Dao
sam mu moje srce i duu, moju sveukupnu panju i celokupno moje raspoloivo vreme (morao
sam da radim da izdravam porodicu).
Kao rezultat vere i revnosne predaje, ja sam ostvario Sebe (svarupa) kroz tri godine.
39

Moete odabrati bilo koji put koji vam odgovara - vaa revnost (iskrenost) e odrediti
brzinu vaeg napretka.
P: Postoji li nada za mene?
M: Uvrstite se snano u svesnost (duhovnu) "ja jesam". To je poetak, a takoe i kraj sveg
nastojanja.

17. UVEK PRISUTAN (SVEPRISUTAN)

Pitalac: Najvee moi uma su razumevanje, inteligencija i sagledavanje.
ovek ima tri tela - fiziko, mentalno i kauzalno (prana, mana, karana).
Fiziko telo reflektuje njegovo postojanje; mentalno njegovo znanje i kauzalno
(uzrono) - njegovu radosnu kreativnost (stvaralatvo).
Naravno, sva su ona (tela) oblici u svesnosti. Ali ona izgledaju kao da su odvojena
svojim posebnim kvalitetima.
Inteligencija (buddhi) je refleksija u umu sposobnosti znanja (chit). To je ono to ini
um obavetenim. to je bistrija inteligencija, ire, dublje i istinitije je saznanje.
Poznavati stvari, ljude i znati sebe su funkcije inteligencije; a poslednje (znati sebe) je
najvanije i sadri prethodna dva.
Pogreno shvatanje sebe i sveta dovodi do lanih ideja i elja, koje opet vode do
robovanja (vezivanja).
Ispravno razumevanje sebe je potrebno zbog slobode iz ropstva iluzija.
Ja razumem sve ovo teorijski, ali kada doem do prakse, vidim da padam beznadeno
sa mojim reagovanjima na situacije i ljude, i sa mojim neumesnim ispadima ja sve vie stvaram
moje ropstvo. ivot je tako brz za moj tupi i spori um. Ja shvatam (konano) ali suvie kasno;
tek kada se stare greke ponove.
Maharad: ta je onda va problem?
P: Ja trebam bre reagovanje (odgovor) na ivot, ne samo za intelekt. On ne moe biti brz dok
nije potpuno spontan. Kako mogu da ostvarim takvu spontanost (prirodnost)?
M: Ogledalo ne moe da uini nita da privue sunce. Ono jedino moe da postane isto. im
je um spreman, sunce sija u njemu.
P: Da li je svetlost od Sopstva ili od uma?
M: Od oba! Ono je bezuzrono i nepromenljivo samo po sebi i obojeno umom, kako se on
kree i menja. To je vrlo slino bioskopu. Svetlo nije u filmu, ali film boji svetlost i ini je
vidljivom da se kree...
P: Da li ste vi sad u savrenom stanju?
M: Savrenstvo je stanje uma, kad je on ist. Ja sam iznad uma, ma kakva da su njegova
stanja, ista ili neista. Duhovna svesnost (probuenost) je moja priroda, naposletku, ja sam
iznad bia i nebia.
P: Da li e mi meditacija pomoi da dosegnem to stanje?
M: Meditacija e vam pomoi da pronaete svoje okove, da ih se oslobodite, da se otpetljate
od njih i zbacite vae vezanosti. Kada vie niste vezani ni za nita, vi ste uradili va deo posla.
Ostalo e biti uraeno za vas.
P: Od koga?
M: Od iste moi koja vas je dovela tako daleko da je podstakla vae srce da eli istinu i va um
da je trai. To je ista mo koja vas dri u ivotu. Moete je nazvati ivot ili Svevinji.
P: Ista sila e me ubiti u kad doe vreme.
40

M: Niste li bili prisutni pri vaem roenju? Neete li biti prisutni u vreme vae smrti? Pronaite
onoga ko je uvek prisutan i va problem spontanosti i savrenog ponaanja (odgovora) e biti
reen.
P: Ostvarenje venog, i beznaporno i odgovorno ponaanje na veno promenljive dogaaje,
dva su razliita i odvojena problema. Izgleda da ih vi spajate u jedno. ta vas navodi na to?
M: Ostvariti veno znai postati venost, celina, univerzum, sa svim to on sadri u sebi.
Svaki dogaaj je rezultat i izraz celine i u temeljnoj je harmoniji sa celim. Svi odgovori
iz celine moraju biti ispravni, beznaporni i neposredni.
Ne moe biti drugaije, ako je to ispravno. Odloen odgovor je pogrean odgovor.
Misli, oseanja i delovanje moraju biti jedno i jednovremeno sa situacijom koja ih
zahteva.
P: Kako se to ostvaruje?
M: Ve sam vam rekao. Naite onoga ko je bio prisutan pri vaem roenju i koji e svedoiti
pri vaoj smrti.
P: Moj otac i majka?
M: Da, va otac-majka, izvor iz kog ste vi doli. Da reite problem morate ga pratiti do
njegovog izvora. Samo u rastapanju problema u univerzalnim rastvaraima istraivanja
spokojstva, nepristrasnosti, mogu se nai njegova ispravna reenja.

18. DA BI STE ZNALI KO STE, SAZNAJTE TA NISTE

Pitalac: Vae objanjenje univerzuma, koje govori da se on sastoji od materije, uma i duha, je
jedno od mnogih. Postoje i drugi modeli po kojima se oekuje prilagoavanje univerzumu, te je
osoba zbunjena, koji je od ovih modela istinit, a koji nije. Na kraju, osoba sumnja da su svi
modeli samo verbalni i da nijedan model ne moe da sadri istinitost.
Po vama realnost se sastoji od tri prostranstva (ekspanzije); prostranstva materije energije (mahadoka), prostranstvo svesnosti (chidoka) i istog duha (paramaka).
Prvi je neto to ima i pokret i energiju, oboje. To mi opaamo. Mi takoe znamo da mi
opaamo - mi smo svesni i takoe svesni (znamo) da smo svesni.
Dakle mi imamo dvoje: materiju - energiju i svesnost.
Materija se vidi u prostoru, dok je energija uvek u vremenu; povezane su promenom i
odreene su koliinom promene.
Svesnost izgleda kao da je na neki nain ovde i sada, u jednoj taki (trenutku) vremena
i prostora.
Ali izgleda da vi sugeriete da je svesnost takoe univerzalna - to je ini
bezvremenom, neogranienom i bezlinom.
Ja nekako mogu da razumem da ne postoji suprotnost izmeu bezvremenog i
neogranienog i ovde i sada, ali bezlinu svesnost ne mogu da razumem.
Za mene je svesnost uvek usmerena, centrirana, individualizovana, lina. Vi izgleda
kaete da moe da postoji opaanje bez opaaoca, saznavanje bez znalca, voljenja bez
ljubavnika, delovanja bez aktera!?
Ja mislim da trojstvo saznavanja, znalca i znanog moe da se vidi u svakom pokretu
ivota.
Svesnost sadri u sebi svesno bie, objekt svesnosti i injenicu postojanja svesnosti.
Onoga ko je svestan ja zovem personom (linou). Persona ivi u svetu, kao njegov
deo, utie na njega i svet utie na nju.
41

Maharad: Zato vi ne istraujete koliko je realan svet i persona (osoba)?

P: O, ne! Nemam potrebu da istraujem. Jedino ako osoba nije manje realna od sveta u kojoj
osoba postoji.
M: Onda, ta je u pitanju?
P: Da li su osobe realne, i univerzalno i konceptualno, ili je univerzalno stvarno, a personalno
zamiljeno?
M: Nijedno nije realno.
P: Sigurno, ja sam dovoljno stvaran da bih mogao da zasluim va odgovor, i ja sam linost.
M: Niste kad spavate.
P: Utapanje (u san) nije odsustvovanje. ak i kad spavam ja sam osoba.
M: Da bi bili osoba, morate biti samosvesni. Da li ste vi to uvek?
P: Ne kad spavam, naravno, i kad sam u nesvesti, ili drogiran.
M: U toku vaih budnih asova, da li ste vi neprestano samosvesni?
P: Ne, ponekad sam mentalno odsutan, ili jednostavno obuzet.
M: Da li ste vi linost u toku praznina u samosvesnosti?
P: Naravno, ja sam ista linost sve vreme. Seam se sebe kako sam postojao jue i prole
godine - to je jasno, ja sam ista osoba.
M: Dakle, da biste bili linost, potrebno vam je seanje?
P: Naravno.
M: A bez seanja, ta ste vi?
P: Nepotpuna memorija stvara nekompletnu personalnost. Bez seanja ja ne mogu da postojim
kao linost.
M: Svakako da moete postojati bez seanja. Vi postojite pri spavanju.
P: Jedino u smislu da ostajem iv. Ne kao linost.
M: Poto vi doputate da kao linost imate samo povremeno postojanje, moete li mi rei: ta
ste vi u intervalima izmeu kojih doivljavate sebe kao linost?
P: Ja sam, ali ne kao linost. Poto ja nisam svestan sebe u tim intervalima, mogu samo da
kaem da postojim, ali ne kao linost.
M: Hoemo li to nazvati impersonalnim (bezlinim) postojanjem?
P: Ja bih to nazvao radije nesvesno postojanje; ja sam, ali ja ne znam da jesam.
M: Upravo ste rekli sad: "Ja sam, ali ne znam da ja jesam." Moete li to rei, eventualno,
vaem biu u nesvesnom stanju?
P: Ne, ne mogu.
M: Vi jedino to moete opisati u prolom vremenu: "Ja nisam znao. Bio sam nesvestan", u
smislu neseanja.
P: Poto sam bio nesvestan, kako se mogu seati i ega?
M: Da li ste bili stvarno nesvesni, ili se samo ne seate?
P: Kako to da protumaim?
M: Razmislite. Da li se vi seate svakog sekunda od jue?
P: Naravno da ne!
M: Da li ste onda bili nesvesni?
P: Naravno da ne!
M: Dakle, vi ste svesni, a ipak se ne seate?
P: Da!
M: Moda ste bili svesni u snu (spavanju) i da se samo ne seate.
P: Ne, nisam bio svestan. Spavao sam. Nisam se ponaao kao svesna osoba.
M: Opet, kako to znate?
P: Reeno mi je tako od nekoga ko me je video da spavam.
42

M: Sve to oni mogu da potvrde jeste da su vas videli da leite mirno sa zatvorenim oima i
diete ravnomerno. Oni nisu mogli da zakljue da li ste vi svesni ili niste. Va jedini dokaz je
vae seanje. Ona je vrlo nesigurni dokaz!
P: Da, slaem sa moje strane da sam ja osoba jedino u toku mojih budnih asova. ta sam ja
izmeu, ne znam.
M: Konano, vi znate da ne znate!
Poto smatrate da niste svesni u intervalima izmeu budnih asova, pustimo sad
intervale na miru. Razmotrimo sad samo budne asove.
P: Ja sam ista persona u mojim snovima.
M: Slaem se. Razmotrimo ih sad zajedno - budno i stanje sna. Razlika je samo u kontinuitetu.
Kada bi se vai snovi stalno ponavljali (bili neprekidni), donosei sobom iz noi u no istu
okolinu i iste ljude, bili biste u zabuni da odredite koje je budno stanje, a koje je san. Od sada,
kada govorimo o budnom stanju, mi emo tu ukljuivati takoe i stanje sna.
P: Saglasan sam. Ja sam osoba u svesnom odnosu sa svetom.
M: Da li su svet i va svesni odnos sa njim bitni za postojanje vas kao osobe?
P: ak i zazidan u peini, ja sam osoba.
M: To dovodi u vezu telo i peinu. I svet u kome oni mogu postojati.
P: Da, mogu da shvatim. Svet i svesnost o postojanju sveta su bitni (neophodni) za moje
postojanje kao linosti.
M: Ovo ini linost delom i odeljkom sveta ili obrnuto (uzajamno). Dva su jedno.
P: Svesnost postoji posebno. Linost i svet se pojavljuju u svesnosti.
M: Vi ste rekli: pojavljuje. Moete li dodati i: iezava?
P: Ne, ne mogu. Ja sam jedino svestan mog pojavljivanja i pojave sveta. Kao osoba ja ne mogu
rei: "Svet ne postoji". Bez sveta ni ja ne bih bio tu da to kaem. Poto svet postoji, ja sam
ovde da kaem: "Postoji svet".
M: Moda bi to bilo i obrnuto. Zbog vas postoji svet!
P: Za mene takvo stanovite izgleda besmisleno!
M: Njegova besmislenost moe da nestane u toku istraivanja.
P: Odakle da ponemo?
M: Sve to ja znam jeste da sve to zavisi nije realno. Stvarnost je zaista nezavisna!!
Poto postojanje linosti zavisi od postojanja sveta i ogranieno je i definisano
(ustanovljeno) svetom, ono ne moe biti istinito.
P: Linost ne moe biti san, sigurno.
M: ak i san ima postojanje, kada je on svestan i uivan ili prepaen. Sve to vi mislite i
oseate ima postojanje. Ali to ne moe da bude ono to vi smatrate da jeste. Ono to vi mislite
da je linost (osoba) moe biti neto sasvim razliito.
P: Ja sam ono to znam o sebi da sam.
M: Ne moete sa sigurnou rei da ste vi ono to mislite o sebi da ste!
Vae ideje o vama menjaju se iz dana u dan i iz trenutka u trenutak. Vaa slika o sebi je
najpromenljivija stvar koju imate. Ona je krajnje ranjiva, zavisna od milosti prolaznosti. Otpori,
alost, gubitak posla, uvrede, utiu na vau sliku o sebi, koju vi zovete linou (personom), i
ona se temeljno menja.
Da biste znali ko ste vi morate prvo ispitati ono to vi niste. A da biste znali ono to
niste, morate posmatrati sebe paljivo, odbacujui sve ono to ne ide neophodno sa osnovnom
temeljnom injenicom: "Ja jesam".
Ideje: ja sam se rodio na odreenom mestu, u odreeno vreme, rodili su me moji
roditelji i danas sam ovo ili ono, ivim negde, oenjen sam, otac, zaposlen tu, i tako dalje, nisu
nerazdvojivi u oseanju "ja jesam".
43

Nae uobiajeno ponaanje je tipa "ja sam ovo ili ono". Odvojte svesno i trajno "ja
jesam" od "ovo" ili "ono" ("to") i pokuajte da to ('ja jesam') znai biti, jednostavno biti, bez
postojanja (vezivanja za) "ovo" ili "ono". Sve vae navike idu protiv toga i va zadatak borbe
sa njima je dug i teak ponekad, ali jasno razumevanje mnogo pomae.
to jasnije vi razumete da na nivou uma moete samo biti opisani u negativnim
pojmovima, bre ete doi do kraja vaeg traganja i ostvarenja vaeg neogranienog bia.

19. REALNOST POIVA NA OBJEKTIVNOSTI (BEZLINOSTI)

Pitalac: Ja sam slikar i zaraujem slikajui slike. Da li to ima neku vrednost sa duhovne take
gledita?
Maharad: Kad slikate, o emu mislite?
P: Kad slikam postoji samo slikanje i ja.
M: ta radite tamo?
P: Slikam.
M: Ne, vi to ne radite. Vi gledate da se slikanje deava! Vi samo gledate, sve se ostalo deava.
P: Slika se slika sama od sebe? Ili, postoji li neko dublje (savrenije) "ja", ili Bog, koji slika?
M: Svesnost sama je najvei slikar. Ceo svet je slika.
P: Ko je naslikao sliku sveta?
M: Slikar u slici!!
P: Slika je u umu slikara, a slikar je u slici, koja je u umu slikara, koji je u slici!!
Nije li ovaj beskraj stanja i dimenzija apsurdan?!
U momentu kada govorimo o slici u umu, koji je i sam u slici, mi dolazimo do
beskrajnog ponavljanja svedoka, vii svedok svedoi nieg. Nije li to kao da stojimo izmeu
dva ogledala i naemo se guvi!
M: Upravo tako, vi sami i duplo ogledalo ste tu. Izmeu njih, vai oblici i imena su bezbrojni.
P: Kako vi gledate na svet?
M: Ja vidim slikara, koji slika sliku. Sliku ja nazivam svetom, a slikara Bogom. Ja nisam ni
jedno ni drugo. Ja ne stvaram, niti sam stvoren. Ja sadrim sve, nita ne sadri mene.
P: Kad vidim drvo, lice, zalazak sunca, slika je savrena! Kad zatvorim oi, slika u mom umu
je slaba i maglovita. Ako je to moj um koji projektuje sliku, zato moram da otvorim oi da bih
video divan cvet, dok ga sa zatvorenim oima vidim nejasno?
M: To je zato to su vae spoljanje oi bolje od vaih unutranjih. Va um je sav okrenut
spoljnjem svetu. Kada nauite da gledate va mentalni svet videete ga ak vie obojenim i
savrenijim nego to to telo moe da prui.
Naravno, trebae vam odreeni trening. Ali zato dokazivati? Vi zamiljate da slika
mora doi od slikara, koji je stvarno slika. Sve vreme vi traite porekla i uzroke. Uzronost je
u umu jedino; seanje daje iluziju o kontinuitetu, a ponavljanje (neprekidno) raa ideju
uzronosti.
Kada se stvari deavaju zajedno ponavljajui se, mi smo skloni da vidimo uzronu vezu
meu njima. To stvara mentalnu naviku, a navika nije potreba.
P: Upravo ste rekli da je Bog stvorio svet.
M: Zapamtite da je jezik instrument uma, um ga je stvorio, zbog uma. Kada jednom dopustite
uzronost, onda je Bog glavni uzrok, a svet posledica (ostvarenje). Oni su razliiti, ali nisu
odvojeni.
P: Ljudi govore o vienju Boga.
44

M: Kada vidite svet vi vidite Boga. Ne moe se videti Bog odvojeno od sveta. Videti Boga
izvan sveta je biti Bog. Svetlost s kojom vi vidite Boga, koja je Bog, je sitna mala mrlja: "ja
jesam", naizgled tako mala, a ipak prva i poslednja u svakom aktu saznavanja i ljubavi.
P: Moram li ja videti svet da bih onda video Boga?
M: Kako drugaije? Ako nema sveta, nema ni Boga.
P: ta ostaje?
M: Vi ostajete kao isto (istinsko) bie.
P: A ta biva sa svetom i Bogom?
M: Istinsko (isto) bie (avjakta).
P: Da li je to isto kao Veliki Prasak (ekspanziija) - paramaka?
M: Moete to tako nazvati. Rei nisu bitne, jer one ne doseu to. One se odbijaju od potpune
negacije.
P: Kako mogu da vidim svet kao Boga? ta to znai videti svet kao Boga?
M: To je kao ui u mranu sobu. Ne vidite nita - moete dotai, ali ne vidite - nema boja,
nema oblika. Prozor se otvara i soba se ispunjava svetlou. Boje i oblici se pojavljuju. Prozor
je davalac svetla, nije njegov izvor.
Slino, materija je kao mrana soba, svesnost - prozor - ispunjavajua materija sa
osetima i percepcijama, a Svevinji je sunce; izvor oboje: i materije i svetlosti.
Prozor moe biti otvoren ili zatvoren, meutim sunce sija sve vreme. Ovo ini svu
razliku za sobu, ali ne za sunce.
Ipak, sve je ovo drugorazredno za malu, sitnu stvar koja je "ja jesam". Bez "ja jesam"
nema niega. Svo znanje je o "ja jesam".
Pogrene ideje o ovom "ja jesam" vode ka ropstvu, ispravno znanje vodi ka slobodi
i srei.
P: Da li je "ja jesam" i "postoji" isto?
M: "Ja jesam" oznaava unutarnje, a "postoji" - spoljanje. Oba su zasnovana na oseanju
bivanja (bia).
P: Da li je to isto kao iskustvo postojanja (egzistencije)?
M: Postojati, znai biti neto, stvar, oseanje, misao, ideja. Svo postojanje je odreeno. Jedino
je bivanje univerzalno, u smislu da je svako bie u harmoniji sa svakim drugim biem.
Postojanje se sukobljava, bivanje nikad. Postojanje znai postati, menjati se, roenje,
smrt, i ponovno roenje, dok je u bivanju tihi mir.
P: Ako sam ja stvorio svet, zato sam ga uinio tako loim?
M: Svako ivi u svom vlastitom svetu. Nisu svi svetovi jednako dobri ili loi.
P: ta odreuje razliku?
M: Um koji projektuje svet, boji ga na svoj sopstveni nain. Kada sretnemo oveka, on je
stranac. Kad se venate za njega, on postaje va sopstveni. Kada se svaate, on je va
neprijatelj. Takvo je ponaanje vaeg uma koji odreuje ta je on vama.
P: Mogu da vidim da je moj svet subjektivan. Da li ga to ini takoe iluzornim?
M: On je nestvaran sve dokle je subjektivan i samo do tog stepena. Stvarnost boravi u
objektivnosti (bezlinosti).
P: ta objektivnost (bezlinost) znai? Vi kaete svet je subjektivan, a sad govorite o
objektivnosti. Nije li sve subjektivno?
M: Sve je subjektivno, ali je realnost objektivna.
P: U kom smislu?
M: Ona ne zavisi od seanja i oekivanja, elja i strahova, svianja ili nesvianja. Sve je vieno
onakvo kakvo je.
P: Da li je to to vi nazivate etvrto stanje (turija)?
45

M: Nazovite je kako hoete. Ono je vrsto, stabilno, nepromenljivo, bez poetka i kraja, uvek
novo, uvek svee.
P: Kako ga ostvariti?
M: Beeljnou i hrabrou ete doi tamo.

20. SVEVINJI JE IZNAD SVEGA

Pitalac: Vi kaete, stvarnost je jedna. Jedinstvo je kvalitet linosti (persone). Da li je onda
realnost linost sa univerzumom kao svojim telom?
Maharad: Bilo ta da vi kaete bie oboje, istina i la. Rei ne doseu iznad uma.
P: Samo pokuavam da razumem. Vi nam govorite o personi (linosti), Sopstvu i Svevinjem
(vjakti, vjakta, avjakta).
Svetlost iste svesnosti (pragna), postavljena kao "ja jesam" u Sopstvu (jivatma) i kao ivot
(prana) oivljava telo (deha).
Sve ovo je lepo sve dok rei teku. Ali kad to treba da raspoznam u meni samom,
linost od Sopstva i Sopstvo od Svevinjeg, postajem zbrkan!!
M: Persona (linost) nije nikada subjekt (sutina). Vi moete videti linost, ali vi niste linost,
vi ste uvek Svevinji koji se pojavljuje na datom mestu i prostoru kao svedok, most izmeu
(duhovne) iste Svesti Svevinjeg i pojedinane (umnoene) svesnosti linosti.
P: Kada posmatram sebe, nalazim da sam vie linosti koje se bore meusobno za korienje
tela.
M: One se usaglaavaju sa razliitim naklonostima (samskarama) uma.
P: Mogu li da dovedem do mira meu njima?
M: Kako moete? One su tako kontradiktorne! Gledajte ih onakve kakve su - same navike
misli i oseanja, gomile seanja i udnji.
P: Ipak one (linosti) sve kau "ja jesam".
M: To je jedino zato jer se vi identifikujete sa njima (sa svakom od njih posebno). Jednom kad
shvatite da bilo ta to se pojavljuje pred vama ne moe biti vi (vae sopstveno), i da za to ne
moete rei "ja jesam", tek onda ste slobodni od svih vaih "persona" ("linosti") i njihovih
zahteva (elja).
Oseaj "ja jesam" je va sopstveni. Vi ga ne moete podeliti, ili dodeliti neemu, kao na
primer govorei: ja sam mlad, ja sam bogat i tako dalje. Takva samopoistoveivanja
(identifikacije) su oevidno lana i uzrok robovanju.
P: Sada mogu da razumem da nisam persona (linost), nego onaj, koji je reflektovan u osobi, i
daje joj oseaj bia. Sada o Svevinjem. Na koji nain da spoznam sebe kao Svevinjeg?
M: Izvor svesti ne moe biti objekat (predmet) u svesti. Znati izvor je biti izvor. Kada vi
spoznate da niste persona (linost), nego ist i smireni (neposredni) svedok i da je neustraiva
svest (duhovna) vae sopstveno bie, vi ste bit (sutina). To je izvor, Neiscrpna Mogunost.
P: Postoji li mnogo izvora ili je jedan za sve?
M: To zavisi kako vi gledate na to, sa kog kraja. Objekata na svetu je mnogo, ali oko koje ih
vidi je jedno. Vie se uvek javlja kao Jedno niem, a nie kao mnotvo prema viem.
P: Da li su oblici i imena od jednog istog Boga?
M: Opet vam kaem, da to zavisi od toga kako vi gledate na to. Na verbalnom nivou sve je
relativno. Apsolutno treba da se doivi, a ne da se o tome raspravlja.
P: Kako se Apsolutno doivljava?
46

M: To nije neki objekat koji treba da bude prepoznat i pothranjen u seanju. To je u

sadanjosti i vie u oseanju. To je vie povezano da se uini sa "kako" nego sa "ta". To je u
kvalitetu), u vrednovanju; budui da je izvor svega, ono je u svemu.
P: Ako je ono izvor, kako i zato ono sebe manifestuje.
M: Ono daje roenje svesnosti. Sve ostalo je u svesnosti.
P: Zato ima tako mnogo centara svesti?
M: Pojavni (objektivni) univerzum (mahadaka) je u stalnom kretanju, stvarajui i
transformiui (rastvarajui) bezbrojne oblike. Kad god je oblik udahnut ivotom (prana),
svest (chetana) se pojavljuje kao odraz (duhovne) svesnosti u materiji.
P: Kako je Svevinje podravano?
M: ta ga moe podravati i kako? Izvor nije podravan od udljivosti reke, niti je metal - od
oblika nakita. Da li je svetlost podravana slikom na paravanu? Svevinji ini da je sve ostalo
mogue, On je sve.
P: Kako to da se neke stvari deavaju, a neke ne?
M: Traenje uzroka je razonoda uma. Nema dualnosti uzroka i posledice. Sve je svoj sopstveni
uzrok.
P: Da li je onda mogua namerna (svrsishodna) akcija?
M: Sve to sam ja rekao jeste da svesnost sadri sve. U svesnosti je sve mogue. Vi moete
imati uzroke, ako ih elite, u vaem svetu. Neko drugi e moda biti zadovoljan sa jednim
uzrokom - Boijom Voljom. Temeljni uzrok je jedan: oseaj "ja jesam".
P: Kakva je veza izmeu Sopstva (Vjakta) i Svevinjeg (Avjakta)?
M: Iz take gledita Sopstva svet je poznat a Svevinji nepoznat. Poznato je beskonano,
nepoznato je beskonanije od beskonanog. Upravo kao zrak svetlosti koji se nikad ne vidi
dok ne padne na takicu praine, tako Svevinji sve obelodanjuje, a On sam ostaje Nepoznat.
P: Da li to znai da je nesaznajno nepristupano?
M: Oh, ne! Svevinji je najlaki za dosezanje jer On je smo vae bie. Dovoljno je prestati
misliti i ne eleti nita sem Svevinjeg.
P: Svet je pun elja. Svako eli neto, ovo ili ono. Ko je taj ko eli? Persona (linost) ili
Sopstvo?
M: Sopstvo. Sve elje, potene (svete) ili grene, dolaze od Sopstva; sve su one okaene na
oseaju "ja jesam".
P: Ali ako ja ne elim nita, ak ni Svevinjeg?
M: Onda ste kao takvi dobri, ili ste mrtvi, ili ste Svevinji.
P: Mogu da razumem svete elje (satja-kama) da se javljaju iz Sopstva. Ali zato nesvete
elje?
K: Sve elje su usmerene ka srei. Njihov oblik i kvalitet zavisi od psihe (antahkarane).
Kada lenjost (tamas) preovlada, mi nalazimo pokvarenost (izopaenost). Sa
energinou (rajas), javlja se ljutnja (naglost). Sa bistrinom (satva) motiv iza elje je dobra
volja, saoseanje, poziv da se neko uini srenim vie nego da se bude srean. Ali Svevinji je
iznad svega, ak zbog svog neogranienog prisustva, sve ispravne elje mogu biti ispunjene.
P: Koje su elje ispravne?
M: elje koje unitavaju svoje subjekte (tvorce), ili objekte (predmete), ili se ne smiruju pri
ispunjenju, su protivne sebi i ne mogu biti ispunjene.
Samo elje motivisane s ljubavlju, dobrom voljom i saoseanjem i korisnosti za oboje: i
subjekat i objekat, mogu biti potpuno ispunjene.
P: Sve elje su bolne, bilo svete ili grene (protivne).
M: One nisu iste, a i bol nije isti. Strast (agresivnost, bes, ljutnja) je bolna, saoseanje - nikada.
Ceo univerzum nastoji da se ispuni elja nastala iz saoseanja (samilosti).
P: Da li Svevinji zna samog sebe? Da li je bezlino svesno?
47

M: Izvor svega ima sve. Sve to tee iz izvora mora ve tamo biti u semenoj formi. Seme je
rezultat bezbroj semena, i sadri iskustvo i obeanje brojnih uma (predaka), tako da
Nepoznato sadri sve to je bilo, ili je moglo biti, i sve to e biti ili bi moglo biti. Sveukupno
polje postojanja je otvoreno i pristupano; prolost i budunost postoje zajedno u venom
sada.
P: Da li vi ivite u Svevinjem Nepoznatom?
M: A gde bih drugde?
P: ta vas navodi da kaete to?
M: Nijedna elja se ne pojavljuje u mom umu.
P: Da li ste vi onda nesvesni?
M: Naravno da ne! Ja sam potpuno svestan, ali poto nijedna elja niti strah se ne pojavljuju u
mom umu, u meni je savren mir (tiina).
P: Ko saznaje tiinu?
M: Tiina saznaje samu sebe. To je tiina smirenog uma, kada su strast i elje umirene (ne
postoje).
P: Da li vi imate povremeno elje?
M: elje su samo talasi u umu. Kad vidite jedan talas vi znate ta je to. elja je samo stvar
meu mnogima. Ne oseam potrebu da ih zadovoljim, i nikakvo delovanje nije potrebno za to.
Sloboda od elje znai ovo: prinuda za zadovoljenje ne postoji.
P: Zato se uopte javlja elja?
M: Zato to vi zamiljate da ste bili roeni i da ete umreti ako ne vodite brigu o svom telu.
elja za telesnim (otelovljenjem) postojanjem je temeljni uzrok nevolje.
P: Ipak, toliko mnogo jiva (individualnih dua) je otelovljeno (dobilo tela). Sigurno da to ne
moe biti neka greka rasuivanja. Mora postojati svrha. ta to moe biti?
M: Da biste saznali sebe, Sopstvo mora biti suoeno sa svojom suprotnou - nesopstvom.
elja vodi ka iskustvu. Iskustvo vodi ka prosuivanju, vezanosti, samorazumevanju, slobodi.
I ta je osloboenje uopte? To je saznanje da ste iznad roenja i smrti. Zaboravljajui
ko ste i zamiljajui sebe smrtnim stvorenjem, vi ste stvorili toliko mnogo nevolja i patnji za
sebe da se morate probuditi, kao posle loeg sna.
Traganje vas takoe budi. Ne treba da ekate na patnju, tragajte u srei. To je bolje, jer
je um u harmoniji (skladu) i miru.
P: Ko je stvarno krajnji iskuenik - Sopstvo ili Nesaznajni?
M: Sopstvo, naravno!
P: Zato se onda uvodi naziv Svevinji, Nesaznajni?
M: Da bi se objasnilo Sopstvo.
P: Ali, postoji li neto iznad Sopstva?
M: Izvan Sopstva ne postoji nita. Sve je jedno i sve je sadrano u "ja jesam". U stanjima
budnosti i sna postoji persona (linost). U dubokom snu i turija (samadhi) najvia svest je
Sopstvo.
Iznad budnog stanja najvie svesti (turije) lei velianstveni, tihi mir Svevinjeg. Ali u
stvari sve je jedno u sutini, a podvojeno u pojavnosti.
U neznanju vidilac postaje vieno, a u mudrosti (spoznaji) on je vienje. Ali zato biti
zabrinut za Svevinjeg? Znaj znalca (onoga koji zna) i sve e biti saznato.

48

21. KO SAM JA?

Pitalac: Savetovani smo da oboavamo istinu olienu kao Bog, ili kao Savrenog oveka.
Reeno nam je da ne pokuavamo da oboavamo Apsolutno (Bezgranino), jer je to mnogo
tee za modano usmerenu svesnost.
Maharad: Istina je jednostavna i otvorena za sve. Zato vi komplikujete? Istina je voljenje i
voljeni. Ona ukljuuje sve, prihvata sve, proiava sve. Neistina je ta koja je teka i izvor
nevolje. Ona uvek eli, oekuje, zahteva. Budui lana, ona je prazna, uvek u potrazi za
potvrivanjem i poverenjem. Ona je uplaena i izbegava istraivanje. Ona se poistoveuje sa
nekom potporom, meutim, uvek slabom i trenutnom. to god da dobije, ona gubi i trai jo.
Prema tome, ne stvarajte sukob u svesti! Nita nije tako kako vidite, oseate ili mislite.
ak i greh i vrlina, zasluga i kazna nisu ono to mi smatramo. Obino su dobro i loe stvar
konvencije (dogovora) i obiaja, a odobravani su ili izbegavani zavisno od upotrebe rei.
P: Ne postoje li dobre i loe elje, vie (uzviene) i nie (grene) elje?
M: Sve elje su loe, ali su neke gore od drugih. Sledei bilo koju elju, dovee vas uvek do
nevolje.
P: ak i elje da se bude slobodan od elja?
M: Zato elja uopte? elei stanje slobode od elja nee vas dovesti do slobode. Nita vas ne
moe osloboditi, jer ste ve slobodni. Pogledajte sebe sa beeljnom jasnoom, to je sve.
P: Potrebno je vreme da spoznamo sebe.
M: Kako vam vreme moe pomoi? Vreme je niz trenutaka; svaki trenutak se pojavljuje iz
niega i iezava u niemu, nikad se ne pojavljujui ponovo. Kako moete graditi na neemu
tako prolaznom?
P: ta je trajno?
M: Traite u sebi trajno. Zaronite duboko unutra i naite ta je istinito u vama.
P: Kako da tragam za sobom?
M: to god da se desi deava se vama. Ono to radite, radi Tvorac u vama. Naite subjekat
(uzrok), svega onog to ste kao persona (linost).
P: ta drugo mogu biti?
M: Pronaite. ak i ako vam ja kaem da ste svedok, tihi posmatra, to vam nee nita znaiti
dok vi ne naete put do vaeg sopstvenog bia.
P: Moje pitanje je: kako nai put do svog sopstvenog bia?
M: Napustite sva pitanja sem jednog: "Ko sam ja?" Naposletku, jedina injenica u koju ste
sigurni je da vi jeste (postojite). Pouzdano je da "ja jesam". "Ja sam ovo" - nije. Teite (trudite
se) da saznate da ste vi u realnosti (svakog trena kakav jeste).
P: I ne radim nita drugo ve 60 godina!
M: ta ima loe u nastojanju? Zato oekivati rezultate? Trud sam po sebi je vaa istinska
priroda.
P: Traganje je bolno.
M: Vi ga inite takvim oekujui rezultate. Tragajte bez oekivanja, borite se bez pohlepe.
P: Zato me je Bog stvorio ovakvim kakav sam?
M: O kom Bogu vi govorite? ta je Bog? Zar nije on sama svetlost pomou koje vi postavljate
pitanje? "Ja jesam" samo po sebi je Bog! Traganje samo po sebi je Bog! U traganju vi otkrivate
da niste ni telo niti um, a ljubav Sopstva u vama je za Sopstvo u svemu. Dvoje je jedno.
Svesnost u vama i svesnost u meni, prividno dve, istinito jedna, tee jedinstvu, a to je ljubav.
P: Kako da naem tu ljubav?
49

M: ta vi volite sada? "Ja jesam". Predajte vae srce i um tome, ne mislite nita drugo. Ta
predaja, kad je laka i prirodna, najvie je stanje. U njemu ljubav sama je i ljubavnik i voljeno.
P: Svako voli da ivi, da postoji. Nije li to samoljublje?
M: Sve elje imaju svoj izvor u Sopstvu. To je sve stvar izbora ispravne elje.
P: Ono to je dobro ili loe varira sa navikom i obiajem. Standardi se menjaju sa drutvima.
M: Odbacite sve tradicionalne standarde. Ostavite ih licemerima. Jedino ono to vas oslobaa
od elja, straha i pogrenih ideja je dobro. Sve dotle dok vi brinete o grehu i vrlini neete imati
mira.
P: Ja se slaem da su greh i vrline drutvene norme. Ali moraju postojati takoe duhovni gresi i
vrline. Mislim pod duhovnim apsolutno. Postoji li takva stvar kao apsolutni greh ili apsolutna
vrlina?
M: Greh i vrlina se odnose samo na linost (osobu). Bez grene i edne osobe (linosti) ta
(gde) je greh ili vrlina?
Na nivou apsolutnog nema individualnih osoba; okean iste duhovne svesnosti niti je
grean niti bezgrean. Greh i vrlina su, sigurno, relativni.
P: Mogu li izai na kraj sa takvim nepotrebnim stavovima?
M: Ne, sve dotle dok mislite o sebi da ste osoba (linost, ego).
P: Kako u znati da sam iznad greha i vrline?
M: Kad postanete slobodni od svih elja i strahova, i od same ideje da ste osoba. Hraniti ideje:
"Ja sam grenik", "ja nisam grenik" je greh! Poistoveivati se sa partikularnim (posebnim,
linim) je sav greh koji postoji. Bezlino (sveopte) je istinito, lino se pojavljuje i iezava.
"Ja jesam" je sveopte Bie.
"Ja sam ovo" je persona (linost).
Linost je relativna (prolazna), a isto Bie - temeljna (osnovna).
P: Svakako da isto Bie nije nesvesno, niti je lieno raspoznavanja. Kako mogu da budem
iznad greha i vrline? Samo nam recite, molim vas, ima li to smisla ili ne?
M: Sva ova pitanja nisu iz vaeg verovanja o sebi da ste persona. Idite iznad linog i vidite.
P: ta vi stvarno mislite kad mi kaete da prestanem da budem osoba?
M: Ja vam ne kaem da prestanete da budete - ono to ne moete (da prestanete da postojite).
Ja vam samo kaem da prestanete da zamiljate da ste bili roeni, da imate roditelje, da imate
telo, da ete umreti i tako dalje. Samo pokuajte, uinite pokuaj (za poetak) - to nije tako
teko kako mislite.
P: Misliti o sebi kao o personi je greh prema sveobuhvatnom.
M: Opet lini nain gledanja! Zato insistirate na blaenju sveopteg (bezlinog) sa vaim
idejama o grehu i vrlini? To se jednostavno ne moe dovesti u vezu. Sveopte (bezlino) ne
moe biti opisano u izrazima dobro i loe.
Ono je Bie (stvarnost) - Mudrost - Ljubav - sve apsolutno (bezgranino). Gde postoji
podruje greha ovde?
P: Vi govorite o boanskoj (duhovnoj) vrlini.
M: Istinska vrlina je duhovna (boanska) priroda (svarupa). Ono to ste vi uistinu (realno) je
vaa vrlina. Ali suprotnost grehu, to vi nazivate vrlinom, je samo pokornost roena iz straha.
P: Onda zato sav napor da se bude dobar?
M: On vas dri u pokretu. Vi idete i idete dok ne pronaete Boga. Onda vas Bog uzima u
Sebe - i stvara vas onakvim kakav je On.
P: Ista akcija se smatra prirodnom s jedne take gledita, a greh s druge. ta je ini grenom?
M: ta god vi radite protiv vaeg vieg znanja je greh.
P: Znanje je zasnovano na seanju.

50

M: Seanje na svoje Sopstvo je vrlina, zaboravljanje je greh. To se sve opet svodi na mentalnu
ili psiholoku vezu izmeu duha i materije. Mi moemo zvati to psihikom vezom
(antahkarana).
Kada je psiha gruba, nerazvijena, skoro primitivna, ona je subjekat (inilac) materijalnih
(prostih) iluzija. Kako onda napreduje (narasta) u irini i senzibilitetu (osetljivosti), ona postaje
savrena veza izmeu iste materije i istog duha i daje smisao materiji i izraavanje
(ispoljavanje) duhu.
Postoji materijalni svet (mahadaka) i duhovni (paramaka). Izmeu lei univerzalni
um (chidaka), koji je takoe univerzalno srce (premaka). To je mudra ljubav koja dvoje ini
jednim.
P: Neki ljudi su glupi, a neki inteligentni. Razlika je u njihovoj psihi. Oni koji su zreli imaju vie
iskustva sa sobom. Upravo kao dete kad raste jedui i pijui, spavajui i igrajui se, tako je
ovekova psiha razvijena sa svim to ovek misli, osea i ini, sve dok nije dovoljno savrena
da slui kao most izmeu duha i tela. Kako most obezbeuje prelaz izmeu obala, tako i psiha
spaja u jedno izvor i njegovo ispoljavanje.
M: Zovite to ljubav. Most je ljubav.
P: Konano sve je iskustvo. togod da mislimo, oseamo, inimo, je iskustvo. Iza toga je
iskuenik. Tako da sve to znamo sadre ovo dvoje, iskuenik i iskustvo. Ali dva su uistinu
jedno - sam iskuenik je iskustvo. Ipak, iskuenik smatra da je iskustvo spolja. A na isti nain
Duh i telo su jedno; a samo izgledaju kao dvoje.
M: Za Duh nema drugoga.
P: Kome se onda drugo pojavljuje? Izgleda mi da je dualnost iluzija proizvedena
nesavrenou psihe. Kada je psiha savrena, dualnost se vie ne vidi.
M: Vi ste to rekli.
P: Ipak u vam ponoviti moje jednostavno pitanje: ko je stvorio razliku izmeu greha i vrline?
M: Onaj koji ima telo, grei sa telom; onaj koji ima um, grei umom.
P: Sigurno, samo posedovanje tela i uma ne prisiljava na greh. Mora postojati i trei faktor u
osnovi ovoga. Ja se vraam neprestano na ovo pitanje greha i vrline, jer u dananje vreme
mladi ljudi dre se devize da nema takve stvari kao to je greh, da ne treba biti gadljiv i da
treba slediti rado trenutne elje. Oni ne prihvataju ni tradiciju, ni autoritet i mogu biti pod
uticajem jedino solidne i potene ideje.
Ako se oni uzdravaju od izvesnih dela, to je vie zbog straha od policije nego zbog
ubeenja ili osude. Nedvosmisleno postoji neto u emu se oni izjanjavaju, jer moemo videti
kako se nae vrednosti menjaju od mesta do mesta i s vremena na vreme. Na primer - ubijanje
u ratu je danas velika vrlina, a moe biti smatrano kao uasan zloin u narednom stoleu.
M: ovek koji se kree zajedno sa Zemljom e sigurno doiveti dan i no. Onaj koji ostaje sa
Suncem nee znati za mrak. Moj svet nije va. Kako ja vidim to, vi ste svi glumci na pozornici.
Nema stvarnosti u vaem pojavljivanju i odlasku. A i vai problemi su tako neistiniti!
P: Mi moemo biti uspavani etai, ili subjekti nonih mora (komara). Postoji li neto to vi
moete uiniti?
M: Ja ve radim. Ja sam uao u stanje vaeg sna i kaem vam: "Prestanite da povreujete sebe
i druge, prestanite da patite, probudite se!"
P: Zato se mi ovde ne budimo?
M: Hoete, ja neu biti prepreka. To moe da traje neko vreme. Kada ponete da istraujete
va san, probuenje e doi, ne tako daleko.

51

22. IVOT JE LJUBAV I LJUBAV JE IVOT

Pitalac: Da li je vebanje joge uvek svesno? Ili, moe li ona biti sasvim nesvesna, ispod praga
svesnosti (duhovne)?
Maharad: U sluaju poetnika praksa joge je esto promiljena i zahteva veliko ogranienje.
Ali za one koji praktikuju iskreno vie godina, i koji misle na samoostvarenje sve vreme, joga
moe biti svesna ili nesvesna. Nesvesna sadhana (duhovna praksa) je najefikasnija, jer je
spontana i ne priinjava napor (postojana je).
P: Kakav je poloaj oveka koji je bio iskren student joge neko vreme, i onda se obeshrabrio i
napustio sve napore?
M: Ono to ovek izgleda da radi, ili ne radi, esto je obmanjujue. Njegova vidljiva letargija
moe biti samo jednostavno prikupljanje snage.
Uzroci vaeg ponaanja su vrlo suptilni. Ne sme se biti brzoplet u osuivanju
(kritikovanju), niti isto tako u pohvalama. Zapamtite da je joga rad unutarnjeg Sopstva (vjakta)
na spoljanjem sopstvu (vjakti). Sve ono to ini spoljanje je uglavnom (samo) odgovor prema
unutarnjem.
P: Ipak i spoljanje pomae.
M: Koliko ono moe pomoi i na koji nain? Ono ima izvesnu kontrolu nad telom i moe
poboljati njegove poloaje i disanje. Nad mislima uma i oseanjima spoljanje ima malo
kontrole, jer ono je i smo um. Samo unutarnje moe kontrolisati spoljanje. Spoljanje e biti
mudro da poslua.
P: Ako je unutarnje ono koje je krajnje odgovorno za ljudski duhovni razvoj, zato je
spoljanje tako mnogo angaovano i ohrabreno?
M: Spoljanje moe pomoi ako je smireno i slobodno od elja i straha. Treba da primetite da
su svi saveti spoljanjem u obliku negacija: nemoj, stani, uzdravaj se, predupredi,
odustani, posveti se (rtvuj se), predaj se, vidi lano kao lano.
ak i mali opis realnosti koji je dat je dat kroz poricanje - "ne ovo, ne ovo" (neti, neti).
Sve to je pozitivno (boansko) pripada unutarnjem Sopstvu, kao: Apsolutno,
Realno.
P: Kako emo razlikovati unutarnje od spoljanjeg u sadanjem (stvarnom) iskustvu?
M: Unutarnje je izvor nadahnua, spoljanje se pokree seanjem.
Izvor je neogranien (nesaznajan, bez poetka), dok seanje negde ima poetak. Prema
tome spoljanje je uvek odreeno, dok unutarnje ne moe biti ogranieno reima.
Greka uenika se sastoji u njihovom zamiljanju da je unutarnje neto to se moe
dohvatiti (opaziti), a zaboravljaju da je sve pojavno prolazno i, prema tome, neistinito.
Jedino ono to ini opaanje moguim, nazovimo ga ivot ili Brahman, ili kako hoete,
je istinito.
P: Mora li ivot imati telo za svoju manifestaciju?
M: Telo tei da ivi. ivot nije taj koji treba telo, telo je ono to treba ivot.
P: Da li ivot to ini pod prinudom ili promiljeno?
M: Da li ljubav deluje promiljeno? I da i ne! ivot je ljubav, a ljubav je ivot. ta dri telo u
celini (ivotu) nego ljubav? ta je elja nego ljubav Sopstva? ta je strah nego urba za
zatitom? I ta je znanje nego ljubav istine? Postupci i oblici mogu biti pogreni, ali motiv
(pokreta) iza njih je uvek ljubav - ljubav od mene i moja. 'Ja' i 'moje' moe biti malo, ili moe
eksplodirati (proiriti se) i zagrliti ceo univerzum, ali ljubav ostaje.
P: Ponavljanje Boanskog imena je vrlo esto u Indiji. Ima li neke vrednosti u tome?
M: Kada znate ime stvari, ili osobe, vi je moete lako nai. Prizivajui Boga njegovim imenom,
moete uiniti da on doe do vas.
52

P: U kakvom e obliku on doi?

M: U skladu sa vaim oekivanjima. Ako vam se desilo da ste bili nesreni, i neka sveta dua
d vam mantru za dobru sreu, a vi je ponavljate sa verom i pobonou, vaa nesrea je
spreena da se vrati. Snana vera je jaa od sudbine. Sudbina (karma) je rezultat uzroka,
uglavnom sluajnih, te je, prema tome, neodreeno stvorena. Poverenje i dobra nada
(nesalomiva vera) e je lako prevazii.
P: Kada se peva mantra, ta se stvarno deava?
M: Zvuk mantre stvara oblik koji e Sopstvo da uoblii. Sopstvo moe da otelotvori svaki
oblik - i radi kroz njega. Posle svega, Sopstvo izraava sebe u akciji - a mantra je primarna
energija u delovanju. Ona deluje u vama, i deluje na vau okolinu.
P: Mantra je tradicionalna. Mora li to ona biti?
M: Od pamtiveka veza je bila stvorena izmeu odreenih rei i odgovarajuih energija i
pojaavana je brojnim ponavljanjima. To izgleda upravo kao put kojim se koraa. To je jedan
laki put - samo je potrebna vera. Vi verujete putu koji e vas odvesti do vaeg odredita.
P: U Evropi nema tradicije mantre, osim u nekim kontemplativnim (verskim) redovima. Od
koje je koristi to (mantranje) modernim mladim zapadnjacima?
M: Od nikakve, ako nisu jako privueni (zainteresovani). Za mladog zapadnjaka ispravan
postupak je da se sloi sa milju da je on temelj sveg znanja, nepromenjena i vena (duhovna)
svest svega to se deava ulima i umom, da je on sposoban da raskine ogranienja nesvesnosti
i utopi se u isti ivot, svetlost i ljubav.
Ideja: "Ja sam samo svedok" e proistiti telo i um i otvoriti oko mudrosti. Onda ovek
ide iznad iluzije, a njegovo srce je slobodno od svih elja. Upravo kao to se led pretvara u
vodu, a voda u paru, a para rastvara u vazduhu i nestaje u prostoru, tako se telo rastapa u istu
svesnost (duhovnu) - chidaka, a onda u isto bie (paramaka), koje je iznad svakog
postojanja i nepostojanja.
P: Samoostvareni ovek jede, pije i spava. ta ga pokree da to radi?
M: Ista sila koja pokree univerzum, pokree njega takoe.
P: Sve se pokree istom silom; kakva je razlika?
M: Samo ovo: Samoostvaren ovek zna (sveoptu silu), dok drugi samo uju, a ne
doivljavaju. Intelektualno oni mogu da izgledaju ubeeni, ali u delovanju oni ispoljavaju svoje
ropstvo dok je ostvaren ovek uvek slobodan.
P: Svi kau: "Ja jesam". Realizovan ovek takoe kae: "Ja jesam." U emu je tu razlika?
M: Razlika je u znaenju koje se pripisuje reima "Ja jesam". Za realizovanog oveka iskustvo:
"Ja sam svet, svet je moj" je najvrednije (vrhovno samopotvrivanje). On misli, osea i deluje
celovito i u jedinstvu sa svim to ivi. On ak moe i da ne zna teoriju i praksu samoostvarenja,
i bude roen i odgajan slobodan od religioznih i metafizikih ideja. Ali nee biti ni najmanje
pukotine u njegovom saznavanju i saoseanju.
P: Mogu doi do golog i gladnog prosjaka i upitati ga: "Ko ste vi?" On moe odgovoriti: "Ja
sam Svevinje Sopstvo". "Dobro", kaem ja, "poto ste vi Svevinji, promenite vae sadanje
stanje". ta e on uraditi?
M: On e vas pitati: "Koje stanje? ta ima tu da se menja? ta nije u redu sa mnom?"
P: Zato bi on tako odgovorio?
M: Zato to on nije vie ogranien pojavnostima, on sebe ne poistoveuje sa imenom i
oblikom. On koristi seanje, ali seanje ne moe da koristi njega.
P: Nije li svo znanje zasnovano na seanju?
M: Nie znanje - da. Vie znanje, znanje o Istini (Stvarnosti), je nerazdvojivo od ovekove
istinske prirode.
P: Mogu li vam rei da ja nisam ono ega sam svestan, niti sam svestan sebe samog?
M: Sve dotle dok ste tragalac, bolje se drite ideje da ste vi ista svest, osloboena svih
sadraja (mentalno-materijalnih). Otii iznad svesti je svevinje stanje.
53

P: elja za realizacijom, da li ona potie iz svesti, ili iznad nje?

M: U svesti, naravno. Sve elje se raaju iz seanja, a ono je u carstvu svesti. Ono to je iznad
je slobodno od svih udnji. Sama elja da se ide iznad svesnosti je u svesnosti.
P: Postoji li neki nagovetaj ili oznaka onoga iznad u svesti?
M: Ne, ne moe biti!
P: Onda gde je veza izmeu njih? Kako se moe nai prelaz izmeu dva stanja koji nemaju
nita zajednikog? Da li je ista svest (duhovna) veza meu njima?
M: ak i ista svest je oblik svesti.
P: Onda, ta je iznad? Praznina?
M: Praznina se opet odnosi samo na svesnost. Punoa i praznina su relativni pojmovi. Istina
(Realno) je stalno iznad i nije u odnosu sa svesnou, ve iznad svih odnosa (veza, uzroka) bilo
koje vrste.
Tekoa se pojavljuje sa reju "stanje". Istina nije stanje neeg drugog - to nije stanje
uma, ili svesti, ili psihe - niti neega to ima poetak i kraj, postojanje ili nepostojanje. Sve
suprotnosti su sadrane u njoj (Istini) - ali ona nije u igri suprotnosti.
Vi ne morate uzeti da to bude kraj prelaza. To je samo po sebi, posle svesti kao takvo i
nita vie.
Onda rei "ja sam ovek", ili "ja sam Bog" nemaju znaenja. Jedino u tiini i u tami to
se moe uti i videti.

23. RAZLIKOVANJE DOVODI DO NEVEZANOSTI

Maharad: Vi ste potpuno pokisli jer jako pada kia. U mom svetu uvek je lepo vreme. Ne
postoji ni no ni dan, niti je toplo, ni hladno. Ne opsedaju me tamo brige, niti alosti. Moj um
je slobodan od misli, jer ne postoje elje koje ga porobljavaju!
Pitalac: Da li postoje dva sveta?
M: Va svet je prolazan, promenljiv. Moj svet je savren, nepromenljiv. Vi mi moete rei: ta volite u vaem svetu - Ja u sluati paljivo, ak i sa interesovanjem, ipak ak ni za tren ja
neu zaboraviti da va svet ne postoji, da vi sanjate.
P: ta je to to razlikuje va svet od moga?
M: Moj svet nema osobina pomou kojih moe biti identifikovan. Vi ne moete rei nita o
njemu. Ja sam moj svet. Moj svet sam Ja Sopstveni. On je potpun i savren. Svaki utisak je
izbrisan, svako iskustvo. Ja ne trebam nita, ak ni samog sebe (materijalno), jer samog sebe ne
mogu izgubiti.
P: ak ni Boga?
M: Sve te ideje i razlike postoje u vaem svetu; u mom nema niega takvoga. Moj svet je
jedinstven i vrlo jednostavan.
P: Tamo se nita ne deava?
M: Sve to se desi u vaem svetu, jedino tamo ima vrednosti i prouzrokuje odgovore. U mom
svetu se nita ne deava.
P: Sama injenica vaeg doivljavanja vaeg sopstvenog sveta zahteva dualitet usaen u
postojanje.
M: Verbalno da, ali va svet ne dosee moj. Moj svet je neverbalni svet. U vaem svetu
neizgovoreno (neizrecivo) nema postojanje. U mom - rei i njihovi sadraji nemaju postojanje.
U vaem svetu nita ne stoji, u mome se nita ne menja. Moj svet je istinit, dok je va sainjen
od snova.
P: Ipak, mi razgovaramo.
54

M: Razgovor je u vaem svetu. U mome - je vena tiina. Moja tiina peva, moja praznina je
puna, ne zahtevam nita. Vi ne moete znati moj svet dok ste tamo.
P: To izgleda da ste vi sami u vaem svetu.
M: Kako moete rei sam sm ili ne, kad se svetovi ne dodiruju? Naravno, ja sam sm, jer sam
ja sve.
P: Da li vi ikad dolazite u na svet?
M: ta je odlaenje i dolaenje za mene? To su opet rei? Ja jesam. Otuda imam li ja odakle da
doem ili gde da odem?
P: Od kakve je koristi va svet za mene?
M: Morate razmotriti poblie va sopstveni svet, prouiti ga kritiki, i, odjedanput, jednog
dana, vi ete se nai u mom svetu.
P: ta mi dobijamo s tim?
M: Vi ne dobijate nita. Vi ostavljate za sobom ono to nije vae sopstveno i nalazite ono to
nikad niste izgubili - vae sopstveno bie.
P: Ko je vladar vaeg sveta?
M: Ne postoji tamo vladar i onaj kojim se vlada. Ne postoji dualitet uopte. Vi samo
projektujete svoje sopstvene ideje. Vae svete knjige i vai bogovi tamo nemaju svrhe ni
znaenja.
P: Vi jo uvek imate ime i oblik, ispoljavajuu svesnost i aktivnost.
M: U vaem svetu ja se pojavljujem takoe. U mom svetu ja imam samo postojanje. Nita
drugo. Vi ljudi ste bogati sa vaim idejama posedovanja, kvantiteta i kvaliteta. Ja sam potpuno
bez ideja.
P: U mom svetu postoji uznemirenost, tuga i beznae. Izgleda da vi ivite na nekom skrivenom
bogatstvu, dok ja moram da robujem da bih preiveo.
M: Uradite kako vam je volja. Slobodni ste da napustite va svet i doete u moj.
P: Kako se ostvaruje prolazak?
M: Sagledajte va svet onakav kakav je, a ne kako vi zamiljate da je!! Sposobnost
razlikovanja (razluivanja) e vas dovesti do nevezanosti; nevezanost e osigurati ispravno
delovanje; ispravno delovanje e sagraditi unutarnji most ka vaem istinskom biu.
Delovanje je dokaz iskrenosti (ozbiljnosti). inite ono to vam se kae sa puno vere i
marljivo i sve prepreke e nestati.
P: Da li ste vi sreni?
M: U vaem svetu ja bih bio najbedniji. Buditi se, jesti, razgovarati, ponovo spavati - kakva
dosada!
P: Tako da vi ne elite ni da ivite?
M: iveti, umreti - kako su to besmislene rei! Kad me vidite da sam iv, ja sam mrtav. Kad
mislite da sam mrtav, ja sam iv! Kako ste vi zbunjeni!
P: Kako ste vi nezainteresovani! Sve patnje naeg sveta su nita za vas!
M: Ja sam potpuno svestan vaih nevolja.
P: Onda ta vi radite sa njima?
M: Ne postoji nita to ja trebam da radim. One dolaze i odlaze.
P: Da li one odlaze sa samim aktom vae panje koju dajete?
M: Da, tekoe mogu biti fizike, emocionalne, mentalne; ali su uvek individualne
(pojedinane). iroka skala nesrea su skup brojnih individualnih sudbina, i treba vremena da
se srede (zadovolje). Ali smrt nije nikada nesrea.
P: ak i kad je ovek ubijen?
M: Nesrea je za ubicu!
P: Ipak, izgleda da postoje dva sveta: va i moj.
M: Moj je istinit, va je od uma.
55

P: Zamislite jamu i abu u jami. aba moe provesti svoj ivot u savrenom blaenstvu,
neuznemirenosti, skladnosti. Izvan jame svet postoji. Ako bi se abi u jami kazalo o
spoljanjem svetu, ona bi rekla: "Ne postoji tako neto. Moj svet je od mira i blaenstva. Va
svet je samo struktura rei, on nema postojanje". To je isto sa vama. Kad vi kaete nama da
na svet jednostavno ne postoji, ne postoji zajednika osnova za diskusiju.
Ili, uzmimo drugi primer. Ja idem kod doktora i alim se na bol u stomaku. On me
pregleda i kae: "Vi ste dobro". "Ali boli me", kaem ja. "Va bol je mentalan" tvrdi on. Ja
kaem: "To mi nita ne pomae to znam da je moj bol mentalan. Vi ste doktor, izleite moj
bol. Ako me ne moete izleiti, vi niste moj doktor."
M: Sasvim ispravno.
P: Vi ste sagradili prugu, ali zbog nedostatka mosta nijedan voz ne moe da proe. Sagradite
most.
M: Nema potrebe za mostom.
P: Mora postojati neka veza izmeu vaeg sveta i moga.
M: Ne postoji potreba za vezom izmeu istinskog sveta i zamiljenog sveta, jer ne moe
postojati nikakva veza.
P: Dakle, ta emo da radimo?
M: Istraujte va svet, usredsredite va um ka njemu, ispitujte ga kritiki, prouite svaku ideju
o njemu, to e pomoi.
P: Svet je suvie velik za istraivanje. Sve to ja znam jeste da ja jesam, da svet jeste, svet me
uznemirava i ja uznemiravam svet.
M: Moje je iskustvo da je sve blaenstvo. Ali elja za blaenstvom stvara bol. Tako blaenstvo
postaje seme bola. Ceo univerzum bola je roen od elje. Odustanite od elje za zadovoljstvom
i vi ak neete ni znati ta je bol!
P: Zato bi zadovoljstvo bilo seme bola?
M: Zato to zbog cilja zadovoljstva vi inite mnogo grehova. A plodovi greha su patnja i smrt.
P: Vi kaete da nam svet nije od koristi - samo patnja. Ja oseam da ne moe biti tako. Bog
nije takva budala. Svet mi izgleda kao velika fabrika za donoenje potencijala u stvarnost
(aktuelnost), materije u ivot, nesvesnog u punu svesnost. Da bismo ostvarili svevinje,
moramo iskusiti suprotnosti. Upravo kao za graenje hrama, trebamo kamen i malter, drvo i
gvoe, staklo i crep, da bi oveka uinili boanskim mudracem, gospodarom ivota i smrti,
potreban je materijal (graa), svakog iskustva. Kao kad ena ide u trgovinu, kupuje hranu
raznih vrsta, dolazi kui, kuva, pee i hrani svog gospodara, tako mi peemo (eliimo) sami
sebe prijatno u vatri ivota i hranimo naeg Boga.
M: Dakle, ako vi mislite tako, radite na tome. Hranite vaeg Boga na svaki nain.
P: Dete ide u kolu i ui mnoge stvari, koje e mu malo koristiti kasnije. Ali u toku uenja ono
raste. Tako mi prolazimo kroz brojna iskustva i sve ih zaboravljamo, ali u meuvremenu mi
odrastamo sve vreme. A ta je gnani (znalac), nego ovek genije za realnost (istinu). Ovaj moj
svet ne moe biti nesrean sluaj. On ima smisao, mora biti plan za njega. Moj Bog ima plan.
M: Ako je svet laan, onda su i plan i njegov kreator takoe lani.
P: Ponovo vi negirate svet. Nema mosta meu nama.
M: Ne postoji potreba za mostom. Vaa greka lei u tome to vi mislite da ste roeni. Vi niste
nikad roeni niti ete ikad umreti, ali vi verujete da ste roeni u odreeni dan i na odreenom
mestu i da je to posebno telo vae sopstveno.
P: Svet jeste, ja jesam. To su injenice.
M: Zato vi brinete o svetu pre nego to se pobrinete o sebi? Vi hoete da spasete svet, neete
li? Moete li vi spasti svet pre nego to spasete sebe? I ta znai biti spasen? Spasen od ega?
Od iluzije. Spasenje je videti stvari onakvima kakve jesu.
56

Ja stvarno ne vidim sebe u odnosu sa bilo kim ili bilo im, niti ak prema sebi, ma ta bi
moje Sopstvo moglo biti. Ja ostajem zauvek nedefinisan. Ja sam unutra i izvan - prisan i
nepristupaan.
P: Kako ste vi doli do toga?
M: Sa verom u mog Gurua. On mi je rekao: "Ti jedino postoji (jesi)", i ja nisam sumnjao u
ono to mi je on rekao. Ja sam jednostavno uporno razmiljao o tome, dok nisam shvatio da je
to apsolutna istina.
P: Ubeenje uz pomo ponavljanja?
M: Pomou samoostvarenja. Pronaao sam da sam potpuno svestan i srean i jedino grekom
sam mislio da posedujem bit-svesnost-blaenstvo pomou tela i sveta.
P: Vi niste (svetovno) obrazovan ovek, niste itali mnogo i ono to ste itali, ili uli
verovatno nije bilo kontradiktorno samo sebi. Ja sam poprilino dobro obrazovan i itao sam
mnogo i uvideo sam da su knjige i uitelji beznadeno kontradiktorni meusobno.
Otuda sam sumnjao u sve ono to sam itao ili uo. "To moe biti tako", "To ne moe
biti tako", je bila moja prva reakcija. I kako je moj um nesposoban da odlui ta je istina, a ta
nije, ja sam ostao na cedilu (bespomoan) sa mojim sumnjama. Sumnjiavi um u jogi je
ogromna smetnja.
M: Meni je drago to to ujem, ali me je moj Guru takoe uio da sumnjam - u sve i potpuno.
On je govorio: "Porii postojanje potpuno osim sebe samoga (svog Sopstva)". Kroz elju vi ste
stvorili svet sa njegovim bolovima i zadovoljstvima.
P: Mora li to biti tako bolno?
M: Kako drugaije? Po svojoj samoj prirodi zadovoljstvo je ogranieno i prolazno. Iz bola
elja se raa, u bolu ona trai ispunjenje, i to se zavrava u bolu neispunjenja i oaja. Bol je
poreklo zadovoljstva, svo traganje za zadovoljstvom je roeno u bolu i zavrava se u bolu.
P: Sve to kaete jasno mi je. Ali kada doe neka psihika ili fizika nevolja, moj um postaje
tup i mraan, ili pomamno trai olakanje (pomo).
M: to je to vano? To je um koji je glup i uznemiren, ne vi. Pogledajte, sve mogue vrste
stvari se deavaju u ovoj sobi. Da li sam ja uzrok tom deavanju? One se jednostavno deavaju.
Tako je i sa vama - kolo sudbine se odmotava samo od sebe i neizbeno ostvaruje.
Vi ne moete izmeniti tok dogaaja, ali moete promeniti vae ponaanje, a ta je
stvarno vano je ponaanje (stav), a ne prazan dogaaj.
Svet je carstvo elja i strahova. Ne moete nai mir u njemu. Za mir morate otii iznad
sveta.
Temeljni uzrok sveta je samoljublje. Zbog toga mi traimo zadovoljstvo i izbegavamo
bol.
Zamenite samoljublje za ljubav Sopstva i slika e se promeniti.
Brahma stvoritelj je zbir svega - totalitet elja. Svet je instrument za njihovo ispunjenje.
Due uzimaju sva zadovoljstva njihovih elja i plaaju zbog njih u suzama. Vreme
umnoava sve raune (bolove). Zakonom ravnotee vlada Svevinji.
P: Da bi bio savren ovek mora se prvo biti ovek. Zrelost (ovekova) je plod bezbrojnih
iskustava. elje pokreu ka iskustvu, otuda u svoje vreme i na svom nivou elja je ispravna.
M: Sve ovo je istina na neki nain. Ali dan e doi kada ete se dovoljno obogatiti iskustvom i
moraete poeti da gradite. Onda e biti apsolutno neophodno da razvrstavate i odbacujete
(viveka - vairagja). Sve mora biti proueno, i nepotrebno bez pogovora uniteno. Verujte mi,
ne moe biti suvie mnogo unitenja. Jer u stvarnosti nita nije od vrednosti.
Budite strasno bestrasni - to je sve.

57

24. BOG JE SVEINITELJ, GNANI - MUDRAC JE NEINITELJ

Pitalac: Neke Mahatme (velike due - prosvetljena bia) tvrde da svet nije ni sluajan niti
Boja igra, ve rezultat i izraz svemogueg plana rada sa ciljem buenja i razvijanja svesti kroz
univerzum. Od beivotnosti (smrti) ka ivotu, od nesvesnosti ka svesnosti, od neznanja ka
istoj inteligenciji, od nerazumevanja ka jasnoi - to je pravac u kome se svet kree neprekidno
i neminovno.
Naravno, postoje periodi odmora i oiglednog mraka, kada univerzum izgleda zaspao,
ali odmor se zavrava i rad na osveavanju ponovo se nastavlja.
Sa nae take gledita, svet je dolina suza, mesto sa kojega treba pobei, na svaki
mogui nain i to to pre.
Za prosvetljena bia svet je dobar i on slui za dobru svrhu. Oni ne poriu da je svet
mentalna struktura, da je konano sve jedno, ali oni vide i kau da struktura ima smisao i slui
savrenoj neophodnoj svrsi.
Ono to mi nazivamo Bojom Voljom nije kapriciozni ef nestanog Boanstva, ve
izraz jedne apsolutne potrebe da se raste u ljubavi, mudrosti i snazi, da se ostvare beskonani
potencijali ivota i svesti.
Kao to batovan odgaja cvee iz malog semena do velianstvenog savrenstva, tako
ini Bog u svom sopstvenom vrtu, meu drugim biima, ljudima, ka nadljudima, onih koji znaju
i vole i rade sa njim.
Kada se Bog odmara (pralaya) oni ije odgajanje (odrastanje duhovno) nije zavreno,
postaju nesvesni neko vreme, dok oni savreni, koji su otili iznad svih oblika i sadraja svesti
ostaju svesni univerzalne tiine (mira).
Kada vreme doe za pojavljivanje (raanje) novog univerzuma, spavai se bude i njihov
rad poinje. Najnapredniji se bude prvi i pripremaju tlo za manje napredne koji tako nalaze
oblike i obrasce ponaanja (prakse) pogodne za njihov dalji napredak.
Dakle, nastavimo priu. Razlika u vaem uenju je ova:
Vi tvrdite da svet nije dobar i treba da bude izbegavan. Oni kau da je izbegavanje
sveta prolazno stanje, neophodno i da se uskoro zamenjuje sa sveprisutnom ljubavlju, i vrstom
voljom da se radi sa Bogom.
Maharad: Sve to kaete je u redu za spoljanju (svetovnu) stazu (pravritti). Za unutarnju
(duhovnu) stazu (nivritti), za stazu povratka, nitavnost sebe samoga je neophodna. Stav koji
sam uzeo bio je da najvie (paramakash) - nedokuivo jeste. Rei tamo ne dopiru niti misli. Za
um to je sve mrak i tiina. Zatim svest poinje da pokree i budi um (chidakash), koji
projektuje (smilja) svet (mahadakash), gradi memoriju i imaginaciju.
Jednom kad svet doe u postojanje, sve to moete rei moe biti tako. U prirodi je
uma da mata o ciljevima, da stremi prema njima, da istrauje smisao i puteve, da iri viziju,
energiju i hrabrost. Ovo su boanski (sveti) kvaliteti i ja ih ne poriem. Ali ja drim do
stanovita boravita tamo gde ne postoje razlike, gde nema stvari, niti uma da ih stvara. Tamo
sam ja kod kue.
tagod da se desi, ne utie na mene - stvari deluju na stvari, to je sve. Slobodan od
seanja i oekivanja, ja sam sve, bezazlen i punog srca.
Um je veliki radnik (mahakarta) i on treba odmor. Nemajui potrebe ni za im, ja sam
neustraiv. Od koga da budem uplaen? Ne postoji odvojenost, mi nismo odvojena sopstva.
Postoji samo jedno Sopstvo, Svevinja Istina (Realnost) u kojoj su personalno (lino) i
impersonalno (bezlino - sveopte) jedno.
P: Jedino to elim je da pomognem svetu.
58

M: Ko kae da vi ne moete pomoi? Vi ste stvorili va um tako da niste sigurni ta znai

pomo i potreba, i doveli ste sebe samog u sukob izmeu onoga to trebate i ta moete,
izmeu neophodnog i mogueg.
P: Ali zato mi tako radimo?
M: Va um projektuje (stvara) strukturu, a vi poistoveujete sebe sa tim. U prirodi je elje da
podstie um da stvara svet za svoje ispunjenje. ak i mala elja moe da zapone dugi niz
delovanja; a ta je tek sa nekom veom eljom?! elja moe da proizvede univerzum; njene
moi su udesne. ak i mala eravica moe da zapali veliku umu, tako ini elja potpaljujui
vatre manifestovanja (ostvarivanja).
Sama svrha stvaranja je ispunjenje elje. elja moe biti plemenita, ili grena
(demonska), prostor (akash) je neutralan - on se moe ispuniti sa onim to se eli: morate biti
vrlo paljivi, to se tie onoga to elite.
A kada elite da pomognete ljudima (narodu), oni su u njihovim posebnim (linim)
svetovima zbog cilja (interesa) njihovih elja, tako da ne postoji drugi nain da im se pomogne
osim kroz njihove elje.
Vi ih jedino moete uiti da imaju ispravne elje, tako da oni mogu da se uzdignu iznad
njih i da mogu da budu osloboeni od urbe da stvaraju i ponovo stvaraju svetove elja,
prebivalita bola i zadovoljstva.
P: Ali mora doi dan kad e predstava da se zavri, ovek mora umreti, a univerzum dolazi do
svog kraja.
M: Upravo onako kao kad usnuli ovek zaboravi sve i probudi se za novi dan, ili on umire i
raa se u novom ivotu, tako ine i svetovi elja i straha. Rastapaju se i nestaju.
Ali univerzalni svedok, Svevinje Sopstvo, nikad ne spava i nikad ne umire. Veno
Veliko Srce kuca i svakim otkucajem novi univerzum dolazi u postojanje.
P: Da li je ono svesno?
M: Ono je iznad svega to um moe da shvati. Ono je iznad postojanja i nepostojanja. Ono je
da i ne za sve, iznad i unutra, stvaralac i unititelj, nezamisliva stvarnost.
P: Bog i Mahatma (Velika Dua), da li su oni jedno ili dvoje.
M: Oni su jedno.
P: Mora postojati neka razlika.
M: Bog je Sveinitelj, Gnani je neinitelj. Bog sam za sebe ne kae: "Ja inim sve". Njemu se
stvari deavaju po njihovoj sopstvenoj prirodi. Za Gnanija sve je uraeno od Boga. On ne vidi
razliku izmeu Boga i prirode.
Oboje, i Bog i Gnani (prosvetljeni) se znaju meusobno da su nepokretni
(nepromenljivi) centar pokretanja (promenljivog), veni svedok prolaznog.
Centar je taka praznine (prostora), a svedok je taka iste svesti; oni se znaju
meusobno da su kao nita, te prema tome nita im se ne moe odupreti.
P: Kako se to vidi i osea u Vaem linom iskustvu?
M: Budui da nisam nita, ja sam sve! Sve je ja, sve je moje. Upravo kako se moje telo
pokree samo sa mojom pomilju o kretanju, tako se i stvari deavaju kako ja pomislim na njih.
Shvatate li, ja ne radim nita. Ja samo vidim da se stvari deavaju.
P: Da li se stvari deavaju zato to vi hoete da se one dese, ili da li vi elite da se one dese,
kako se deavaju?
M: I jedno i drugo. Ja prihvatam i ja sam prihvaen. Ja sam sve i sve sam ja. Budui da sam
svet, ja se ne bojim sveta. Budui da sam sve, ega bi se plaio? Voda se ne plai vode, niti
vatra vatre. Takoe ni ja nisam uplaen, jer sam ja nita da bih mogao iskusiti strah, ili da
budem u opasnosti. Ja nemam oblik niti ime. Vezanost za ime i oblik je ono to raa strah. Ja
nisam vezan, ja sam nita, a nita se ne boji od nita.
U suprotnom, sve se boji od niega, jer kad stvari dodirnu nita (prazninu), one postaju
nita. To je isto kao jama bez dna, to god padne u nju, nestaje.
59

P: Da li je Bog osoba (linost)?

M: Sve dotle dok vi mislite o sebi kao o osobi, on je takoe osoba (linost). Kad ste vi sve, vi
vidite i njega kao sve.
P: Mogu li ja promenom ponaanja (dranja) da promenim injenice (dela, istinu)?
M: Ponaanje je delo (injenica). Uzmite ljutnju. Ja mogu biti besan, etajui se po sobi tamoamo; ali u isto vreme ja znam da Ja jesam (ko sam), centar mudrosti i ljubavi, atom istog
postojanja. Sve se stiava i um se utapa u smirenje.
P: Ipak, moda ste ponekad ljuti?!
M: Prema kome da budem ljuti i zbog ega? Ljutnja je dolazila i rastapala se pri podseanju na
ono to jesam.
Sve je to igra guna (svojstava kosmike materije). Kada poistovetim Sebe sa njima, ja
sam njihov rob. Kada stojim nezavisno, ja sam njihov gospodar.
P: Moete li uticati na svet s vaim stavom (ponaanjem)? Odvajajui sebe od sveta, vi gubite
svu mogunost (nadu) da mu pomognete.
M: Kako to moe biti? Sve sam Ja sm - da li ja ne mogu da pomognem sebi? Ja se ne
poistoveujem ni sa kim pojedinano (posebno), jer ja sam sve - i posebno i univerzalno
(sveopte).
P: Moete li onda pomoi meni, pojedinanoj osobi?
M: Ali ja vam pomaem uvek - iz unutranjosti (Due). Moje Sopstvo i vae Sopstvo su jedno.
Ja to znam, ali vi ne. To je sva razlika i to ne moe tako stalno trajati.
P: A kako vi pomaete celom svetu?
M: Gandhi je mrtav, ipak njegov um proima zemlju.
Misao gnanija (mudraca) proima oveanstvo i deluje neprekidno za dobrobit. Budui
bezimena, i dolazei iznutra, ona je monija i kompletnija.
Na taj nain se svet usavrava - unutarnje potpomae i blagosilja spoljanje.
Kada gnani (mudrac) umre, on nije prisutan, na isti nain kao to reka nije vie kad se
ulije u more; ime i oblik ne postoje vie, ali voda ostaje i postaje jedno sa okeanom.
Kad se gnani (mudrac) sjedini sa univerzalnim umom, sva njegova dobrota i mudrost
postaju nasledstvo (batina) oveanstva i unapreuju svako ljudsko bie.
P: Mi smo vezani za nau linost. Nau individualnost, nau razliitost od drugih mi cenimo
jako mnogo. Vi izgleda da kritikujete oboje kao beskorisne. Od kakve je praktine koristi za
nas vae manifestovanje?
M: Neispoljeno, ispoljeno, individualno, lino - (nirguna, saguna, avyakta, vyakti); sve su to
samo rei, take posmatranja, mentalno delovanje. Nema realnosti u njima. Istina se doivljava
u tiini.
Vi se vezujete za lino - ali vi ste samo svesni da ste linost kad ste u nevolji - kada
niste u nevolji vi ne mislite o sebi.
P: Niste mi kazali o primeni nemanifestovanog.
M: Svakako, morate spavati da biste se probudili, morate umreti da biste iveli, morate se
rastvoriti da biste ponovo dobili novi oblik. Morate poruiti da biste ponovo gradili, unititi da
biste ponovo stvarali.
Svevinji je univerzalni rastvara, koji nagriza svaku sadrinu (koja je u njemu), koji
sagoreva (transformie) svaku prepreku (smetnju).
Bez apsolutnog negiranja svega, tiranija stvari bila bi apsolutna.
Svevinji je najvei usklaiva, garant sveopte i savrene ravnotee - ivota u slobodi.
On vas rastapa i na taj nain ponovo utvruje (uspostavlja) vae istinsko bie.
P: To je sve lepo (dobro) na njegovom sopstvenom nivou. Ali kako se to odvija u
svakodnevnom ivotu?

60

M: Svakodnevni ivot je ivot delovanja. Voleli vi to ili ne, vi morate delovati. Bilo ta da
radite za svoju sopstvenu korist akumulira se i postaje eksplozivno (razarajue); jednog dana
se to oslobaa i stvara pusto u vama i vaem svetu.
Kada vi obmanjujete sebe da radite za dobrobit svih, to ini stvar jo gorom, jer vi ne
treba da budete voeni vaim sopstvenim idejama o tome ta je dobro za druge.
ovek koji proklamuje da zna ta je dobro za druge, je opasan.
P: Kako onda da se osoba angauje?
M: Niti za sebe, niti za druge, ve za cilj samoga rada. Stvar koja je vredna da se uradi ima
svoju sopstvenu svrhu i smisao. Ne initi nita ima smisao neeg sasvim drugog. Ne vezuje.
Bog nije stvorio stvar da slui drugoj. Svaka je stvorena za svoju sopstvenu korist. Poto je
ona stvorena za sebe samu, ona se ne sukobljava ni sa im. Vi koristite stvari i ljude za svrhe
koje su njima tue i vi stvarate haos sa svetom i samim sobom.
P: Vae istinsko bie je stalno sa nama, vi to kaete. Kako to da ga mi ne primeujemo?
M: Da, vi ste uvek Svevinji. Ali je vaa panja usredsreena na stvari, fizike ili mentalne.
Kada je vaa panja dalje od stvari i nije fiksirana na neto drugo, u tom intervalu (razmaku) vi
ste isto bie.
Kada kroz praksu razluivanja i nevezanosti (viveka - vairagya), vi izgubite oseaj ula
i mentalnih stanja, isto bie (Sopstvo) se pojavljuje kao prirodno stanje.
P: Kako da se uini kraj ovom oseaju odvojenosti?
M: Sa usredsreenjem uma na "Ja Jesam" na oseaj Sopstva (bia), misao "ja sam ovo ili ono"
se rastapa (nestaje); "ja sam jedino svedok" ostaje i to se takoe utapa u "ja sam sve". Onda
sve postaje Jedno i Jedan - svoj sopstveni, neodvojiv od mene (tj. od vas).
Napustite ideju odvojenosti, "Ja" ("mene") i pitanje "ije iskustvo?" se nee pojavljivati.
P: Vi govorite iz vaeg sopstvenog iskustva? Kako bih ja to mogao uiniti svojim?
M: Vi govorite o mom iskustvu kao da je razliito od vaeg iskustva, jer vi verujete da smo mi
odvojeni. Ali nismo. Na dubljem nivou moje iskustvo je i vae iskustvo. Zaronite duboko
unutar sebe samog i pronai ete to lako i jednostavno.
Idite u smeru "JA JESAM".

25. VRSTO SE DRITE ZA "JA JESAM"

Pitalac: Da li ste vi ikada radosni ili tuni? Da li poznajete radost i bol?
Maharad: Nazovite ih kako elite. Za mene su oni samo stanja uma, a ja nisam um.
P: Da li je ljubav stanje uma?
M: Ponovo, to zavisi ta vi podrazumevate pod ljubavlju. elja je, naravno, stanje uma. Ali
ostvarenje jedinstva je iznad uma. Za mene nita ne postoji sem njega (Jedinstva). Sve je
Sopstvo, sve sam Ja sam. Videti sebe u svakome i svakoga u sebi najsigurnije jeste ljubav.
P: Kada vidim neto lepo (poeljno), ja to elim. Ko tano eli to? Sopstvo ili um?
M: Pitanje je pogreno postavljeno. Ne postoji "ko". Postoji elja, strah, ljutnja, a um kae ovo sam ja, ovo je moje. Ne postoji stvar, koja bi se mogla nazvati "ja" ili "moje". elja je
stanje uma, viena i imenovana (nazvana) umom. Bez uma koji uvia (opaa) i imenuje, gde je
elja?
P: Postoji li tako neto kao opaanje bez imenovanja?
M: Naravno. Imenovanje ne moe ii iznad uma, dok je opaanje sama svesnost.
P: Kada neko umre, ta se stvarno deava?
M: Nita se ne deava!! Neto postaje nita. Nita je bilo, nita ostaje.
P: Sigurno da postoji razlika izmeu ivota i smrti. Vi govorite o ivotu kao smrti i smrti kao
ivotu.
61

M: Zato se vi sekirate ako jedan ovek umre, a ne brinete nimalo o milionima koji umiru
svakodnevno? Celi univerzumi implodiraju i eksplodiraju svakog momenta - da li da plaem za
njima? Jedna stvar mi je sasvim jasna: da sve to postoji, ivi i pokree se ima sopstvenu bit u
svesnosti, a ja sam u, i iznad, te svesti. Ja sam u njoj kao svedok. Ja sam iznad toga kao Bie.
P: Sigurno da vi brinete kad je vae dete bolesno, sigurno da?
M: Ja ne postajem frustriran. Samo inim najneophodnije. Ja ne brinem o budunosti. Ispravan
odgovor u svakoj situaciji je u mojoj prirodi. Ja ne stajem da razmislim ta da radim. Ja delujem
i idem dalje. Rezultati ne utiu ne mene. Ja ak i ne brinem da li su oni dobri ili loi. Ma kakvi
da su, oni su tu - ako se vrate k meni, ja se bavim njima ponovo.
Ne postoji oseaj svrhe u mom radu bilo ega. Stvari se deavaju kako se deavaju - ne
zbog toga to sam ja uinio da se dese, ve je to zbog Ja Jesam da se one deavaju.
U stvarnosti nita se nikada ne deava. Kada je um uznemiren on plee iva ples, kao
to uznemirene vode jezera ine da Mesec plee u njihovom odsjaju. To je sve pojavljivanje
usled pogrenih ideja.
P: Svakako, vi ste svesni mnogih stvari i ponaate se u saglasnosti sa njihovom prirodom. Vi
gledate na dete kao na dete, a odraslog kao odraslog.
M: Upravo kao to ukus soli proima veliki okean i svaka pojedinana kap morske vode ima
isti ukus, tako mi svako iskustvo daje dodir istine (realnosti), uvek sveeg ostvarenja mog
sopstvenog bia.
P: Da li ja postojim u vaem svetu, kao to vi postojite u mom?
M: Naravno, vi jeste i ja jesam. Ali samo kao (skupne) take u svesnosti. Mi nismo nita
odvojeno od svesnosti Ovo mora biti potpuno shvaeno; svet lebdi u svesnosti; nema svesnosti,
nema sveta.
P: Postoje mnoge (skupne) take u svesti; da li su one mnogi svetovi?
M: Uzmite san kao primer. U bolnici moe biti mnogo pacijenata, svi spavaju, svi sanjaju,
svako sanja svoju sopstvenu privatnost, lini san, nesrodan, iskren, koji ima jedan zajedniki
faktor - bolest. Slino, mi smo odvojili sebe u naem zamiljanju od istinitog (realnog) sveta
opteg iskustva i zakljuali sebe u oblak (zamraenost) linih elja, strahova, slika i misli, ideja
i koncepata (planova).
P: Ovo mogu da razumem. Ali ta bi mogao biti uzrok ogromnim razlikama personalnih
svetova?
M: Razlike nisu tako velike. Svi snovi su nametnuti od zajednikog sveta. Do izvesnog stepena
oni oblikuju i utiu jedan na drugi (meusobno). Osnovna jednakost deluje uprkos svega. U
sutini toga svega lei samozaborav; neznanje 'ko sam ja'.
P: Da bih zaboravio, prethodno moram znati. Da li sam ja znao ko sam, pre nego to sam to
zaboravio?
M: Naravno. Samozaborav je usaen u samoznanje. Svesnost i nesvesno su dva aspekta
(istog) ivota. Oni postoje zajedno. Da biste znali svet, vi zaboravite sebe - da biste znali sebe,
vi zaboravite svet (a uvek postojite).
ta je svet uopte? Kolekcija seanja. Prilepite se za jedinu stvar koja vredi, drite se
vrsto za "JA JESAM" i napustite sve ostalo. Ovo je sadhana. U ostvarenju ne postoji nita za
ta se treba drati i nita to treba zaboraviti. Sve je poznato, nita nije zapameno.
P: ta je uzrok samozaborava?
M: Ne postoji uzrok, jer nema zaboravljanja. Mentalna stanja slede jedno za drugim, i svako
brie prethodno. Samoseanje je jedno mentalno stanje, a samozaborav je drugo. Ona se
smenjuju kao dan i no. Istina (stvarnost) je iznad oba.
P: Sigurno da mora postojati razlika izmeu zaborava i neznanja. Neznanje ne treba uzrok.
Zaboravljanje predstavlja prethodnicu saznanju, a takoe i sposobnost ili tendenciju da
zaboravi (saznato). Prihvatam da ne mogu istraivati razumom nesaznajno, ali zaboravljanje
mora imati neku osnovu.
62

M: Ne postoji takva stvar kao neznanje. Postoji samo zaboravljanje. ta je loe u

zaboravljanju? Jednostavno je zaboravljati kao i seati se.
P: Nije li propast zaboraviti sebe?
M: Isto tako loe kao i seati se sebe neprestano. Postoji stanje iznad zaboravljanja i
nezaboravljanja - prirodno stanje. Seati se, zaboravljati - sve su to stanja uma, umne ograde,
misaone ograde, svetovne ograde. Uzmimo jedan primer, ideju biti roen. Ja sam roen - to
mi je reeno. Ja se ne seam, reeno mi je da u umreti. Ja to ne oekujem. Vi ste mi rekli da
sam zaboravio, ili ja oskudevam u imaginaciji. Ali ja se samo ne mogu setiti onoga to se
nikada nije desilo, niti oekivati potencijalno nemogue. Tela su roena i tela umiru, ali ta je
to za mene? Tela dolaze i odlaze u svesnosti, a svesnost sama ima svoj izvor u meni. Ja sam
ivot, a moji su um i telo.
P: Vi kaete da je u temelju sveta potpuni samozaborav. Da bih zaboravio ja moram da se
seam. ta sam zaboravio, da bih se setio? Ja nisam zaboravio da ja jesam.
M: Ovaj "JA JESAM" takoe moe biti deo zablude.
P: Kako to moe biti? Vi mi ne moete dokazati da ja nisam. ak i kad sam ubeen da ja nisam
- ja jesam.
M: Istina ne moe biti dokazana niti nedokazana. Unutar uma vi to moete, a iznad uma
nemate potrebe. U stvarnosti pitanje "ta je stvarnost?" se ne pojavljuje. Manifestovano
(saguna) i nemanifestovano (nirguna) nisu razliiti.
P: U tom sluaju sve je stvarno.
M: Ja sam sve. Kao Ja sam sve je stvarno. Odvojeno od mene nita nije stvarno.
P: Ja ne oseam da je svet rezultat pogreke.
M: Vi to moete rei nakon potpunog istraivanja, ne pre. Naravno, kad vi razaznate i
odbacite sve to je neistinito, ono to ostaje je istinito.
P: Da li ita ostaje?
M: Istinito ostaje. Ali ne budite obmanuti reima!
P: Od pradavnih vremena, u toku bezbrojnih roenja, ja sam gradio i poboljavao i ulepavao
moj svet. On niti je savren, niti je nerealan. To je proces.
M: Vi greite. Svet nema postojanje odvojeno od vas. U svakom momentu on je samo
refleksija (odraz) vas samih. Vi ga stvarate, i vi ga transformiete (razarate).
P: I ponovo se gradi i usavrava.
M: Da bi ga usavrili (poboljali) vi ga morate opovrgnuti. Mora se umreti da bi se ivelo. Ne
postoji ponovno roenje, a da nema smrti (jedino kroz smrt).
P: Va svet moe biti savren. Moj lini svet se usavrava.
M: Va lini univerzum ne postoji sam po sebi. On je samo ogranien i iskrivljen pogled na
stvarnost. Nije univerzum onaj koji treba usavravanje, ve va nain posmatranja.
P: Kako vi gledate na to?
M: To je stanje (pozornica) u kojem se odigrava svetovna drama. Kvalitet predstave, sve ono
to je vano nije ta uesnici govore i rade, ve kako to rade i govore.
P: Ja ne volim tu ideju o igri (lila). Ja bih radije uporedio svet sa radnim poljem u kome smo
mi graditelji.
M: Vi uzimate to suvie ozbiljno. ta ima loe u igri? Vi imate cilj jedino dotle dok niste
kompletni (potpuni); sve dotle punoa, savrenstvo, je cilj. A kada ste vi potpuni (savreni) u
sebi samom, potpuno integrisani (celoviti) iznutra i spolja onda vi uivate univerzum; vi se ne
muite (napreete) uopte.
Za necelovite (neostvarene) vi ete im izgledati da radite naporno, ali to je samo
njihova obmana. Sportista izgleda da ini ogromne napore, ali njegov jedini motiv je igra i
paradiranje (razmetanje).
P: Da li vi hoete da kaete da se Bog samo igra, da je On angaovan u besciljnu akciju?
63

M: Bog nije samo istinit i dobar, On je takoe prelep (satyam - shivam - sundaram). On stvara
lepotu.
P: Dakle, onda je lepota njegov cilj!
M: Zato vi umeete cilj? Cilj (svrha) uplie kretanje, promenu, oseaj nesavrenosti
(nedovoljnosti). Bog ne tei lepoti - sve to On radi je prelepo. Da li bi vi rekli da cvet
pokuava da bude lep? On je lepota po samoj svojoj prirodi. Slino tome Bog je savrenstvo
Sam po Sebi, a ne napor (pokuaj) za savrenstvom.
P: Cilj ispoljava sebe u lepoti.
M: ta je lepota? Sve to se opaa s blaenstvom (savrenom sreom) je lepo. Blaenstvo je
sutina lepog.
P: Vi govorite o Sat - Chit - Anandi (Postojanje - Svest - Blaenstvo). To ja jesam je
oevidno. Da ja znam je jasno. To ja sam srean nije potpuno jasno. Gde je moja srea nestala?
M: Budite potpuno svesni vaeg sopstvenog bia i biete neprekidno u blaenstvu. Poto vi
odvodite (sklanjate) svoj um od sebe samog i inite da on luta tamo gde vi niste (po onome to
vi niste), vi gubite oseaj o dobrobiti, o blaenstvu.
P: Postoje dva puta pred nama - put napora (yoga marga), i put uivanja (bhoga marga). Oba
vode istom cilju - osloboenju.
M: Zato vi zovete bhoga (uivanje) putem? Kako vam uivanje moe doneti osloboenje?
P: Savren isposnik (jogi) e nai istinu. Savren uivalac (bhogi) takoe e doi do nje.
M: Kako to moe biti? Nisu li oni kontradiktorni?
P: Ekstremi se susreu. Biti savren bhogi (uivalac) je mnogo tee nego biti savren jogi
(isposnik). Ja sam ponizan ovek i ne smem se usuditi da procenjujem vrednosti. Oba, i jogi i
bhogi, na kraju krajeva, su zainteresovani traganjem za sreom. Jogi je eli neprestano, bhogi
je zadovoljan sa prekidima. esto bhogi tei jae nego jogi.
M: Kakva je vrednost vae sree kad vi morate da teite i radite za nju? Srea je spontana
(prirodna, izvorna) i beznaporna.
P: Sva bia tragaju za sreom. Smisao je samo drugaiji. Neki je trae unutra i zato su nazvani
jogiji. Neki je trae napolju i proglaeni su (osueni su) kao bhogiji. Ipak oni su potrebni jedni
drugima (meusobno).
M: Zadovoljstvo i bol se smenjuju naizmenino. Srea je nepromenljiva. Ono to vi moete
traiti i nai, nije prava stvar. Naite ono to nikad niste izgubili, naite neotuivo.

26. LINOST (PERSONALNOST), PREPREKA

Pitalac: Kako mogu da sagledam, svet je kola joge, a sam ivot je joga praksa. Svako udi
za savrenstvom, a ta je joga nego tenja za veim (jedinstvom). Nema nieg prezrenog u vezi
"obinog" ("jednostavnog") oveka (ljudi) i njihovih "zajednikih" ("optih") ivota. Oni tee
toliko snano i pate isto kao i jogiji, jedino to oni nisu svesni njihovog stvarnog cilja.
M: Na koji su nain vai obini ljudi - jogiji?
P: Njihov konani cilj je isti. Ono to jogi ostvaruje pomou odricanja (tyaga), obini ovek to
ostvaruje putem iskustva (bhoga). Put bhoge je nesvestan i prema tome ponavljajui i
produen, dok je put joge promiljen i intenzivan i, prema tome, moe biti bri.
M: Moda se periodi joge i bhoge naizmenino smenjuju, prvo bhogi, zatim jogi, onda ponovo
bhogi, onda ponovo jogi.
P: ta tu moe biti svrha?
M: Slabe elje mogu da se odbace pomou ispitivanja i meditacije, ali jake elje, duboko
ukorenjene moraju biti ispunjene i njihovi plodovi, slatki ili gorki, iskuani.
P: Zato bi mi onda hvalili jogije a nipodatavali bhogije? Svi su jogiji na neki nain.
64

M: Na ljudskoj skali vrednosti promiljen napor se smatra dostojnim hvale. U stvarnosti oba i
jogi i bhogi slede svoju sopstvenu prirodu saglasno prilikama i mogunostima. Jogijski ivot je
rukovoen jednom eljom - nai Istinu; bhogi slui mnogo gospodara. Ali bhogi postaje jogi, a
jogi moe da se ponovo vrati na put bhoge. Konani rezultat je isti.
P: Buda je rekao da je strahovito vano uti da postoji prosvetljenje, potpuni preobraaj u
svesnosti. Dobra vest se moe uporediti sa iskrom u brodskom tovaru pamuka; polako ali
nemilosrdno ceo tovar ona e pretvoriti u pepeo. Slino e i dobra vest o prosvetljenju, ranije
ili kasnije, doneti preobraaj.
M: Da, prvo sluanje (shravana), zatim pamenje (smarana), razmiljanje (manana) i tako
dalje. Mi smo na poznatom terenu. ovek koji je uo vest postaje jogi, dok ostali nastavljaju u
njihovoj bhogi.
P: Ali vi se slaete da ivei ivot - jednostavno ivei ljudski ivot u svetu, budui roen da
umre i umirui da bude roen - napredan (duhovan) ovek sa svojom istom zapreminom
(masom) nae svoj put upravo kao to reka nae svoj put do mora sa istom masom vode koju
skupi.
M: Pre nego to je postojao svet bila je svest. U svesnosti on je doao u postojanje, u svesnosti
je trajao, i u istoj svesti e nestati. U temelju svega je oseaj "JA JESAM". Stanje uma:
"postoji svet" je drugorazredno, jer da bih bio, ne trebam svet, svet treba mene.
P: elja za ivotom je izvanredna stvar.
M: Ipak, vea je sloboda od zalaganja za ivotom.
P: Sloboda od kamena?
M: Da, sloboda od kamena, i mnogo vie pored toga. Sloboda neograniena i svesna.
P: Da li je linost potrebna za sakupljanje iskustava?
M: U stanju u kakvom ste vi sad, linost je samo prepreka (smetnja). Poistoveivanje sa telom
moe biti dobro za dete, ali istinsko odrastanje (napredovanje) zavisi od sklanjanja tela s puta.
Normalno, ve u ranom periodu ivota treba prerasti elje zasnovane na telesnom. ak i bhogi,
koji ne odbacuje uivanja, ne bi trebalo da tei za onim eljama, koje je ve iskusio. Navika,
elja za ponavljanjem, frustrira oboje i jogija i bhogija.
P: Zato vi smatrate da persona (vyakti) nije od vanosti i ne vrednujete je? Linost je primarni
faktor nae egzistencije. Ona zauzima celokupnu predstavu (ivot u svetu).
M: Sve dok vi ne vidite da je to samo navika, sagraena na seanju, podstaknuta eljom, vi
ete misliti o sebi kao linosti - koja ivi, osea, misli, deluje, odmara se, uiva ili pati.
Postavite sebi pitanje: "da li je to tako?", "ko sam ja?", "ta je iza i iznad svega ovoga?" I
uskoro ete uvideti vau pogreku. A u samoj prirodi pogreke (iluzije) jeste da prestaje da
bude (iluzija) kada se uoi.
P: Jogu ivljenja, samog ivota, moemo nazvati Prirodna Joga (nisarga yoga). To me
podsea na Svevinju Jogu (Adhi Yoga), koja se spominje u Rig-Vedi, i koja je opisana kao
venanje ivota sa umom.
M: ivot koji se ivi misaono (osmiljeno), u punoj svesnosti, je sama po sebi Nisarga Yoga
(Prirodna Joga).
P: ta znai venanje ivota i uma?
M: iveti u spontanoj svesnosti, svesnosti spontanog ivljenja, potpuno zainteresovan za svoj
ivot - sve ovo je ukljueno.
P: Sharada Devi, supruga Sri Ramakrine Paramahamse, imala je obiaj da ukori svoje uenike
zbog suvie velikog napora. Ona ih je uporedila sa mangoima na drvetu, koji su otkinuti pre
nego to su sazreli. "Zato uriti?", ona je obino govorila. "Saekajte dok potpuno ne sazrite,
razmekani i slatki."
M: Koliko je ona bila u pravu! Ima ih tako mnogo koji smatraju zoru za podne, trenutno
iskustvo za potpuno ostvarenje i unitavaju ak i ono malo to su ostvarili neumerenim
65

ponosom. Poniznost i smirenost su bitni za tragaoca (sadhaku), koji je napredan. Jedino

potpuno sazreo gnani (mudrac) moe dopustiti sebi potpunu spontanost.
P: Postoje izgleda kole joge gde je student posle prosvetljenja obavezan da bude u tiini od 7,
ili 12, ili 15, ili ak 25 godina! ak je Bhagavan ri Ramana Mahari nametnuo sam sebi 20
godina utanja pre nego to je poeo da poduava.
M: Da, unutarnji plod mora da sazri. Dok se to ne desi, disciplina (sadhana) ivljenja u
svesnosti, mora da se nastavi. Postepeno praksa (sadhana) postaje sve vie i vie suptilna, dok
ne postane potpuno ista.
P: Krinamurti takoe govori o ivljenju u svesnosti.
M: On je uvek ciljao direktno u "bitno" ("osnovno") - "konano". Da, konano sve se joge
zavravaju u vaoj Adhi jogi (Svevinjoj jogi), venanju svesti (neveste) - sa ivotom
(mladoenjom). Svesnost i bie (sat-chit) se susreu u blaenstvu (ananda). Da bi se
blaenstvo rodilo mora postojati spajanje, kontakt, potvrivanje jedinstva u dualnosti.
P: Budha je takoe rekao da je za postizanje nirvane neophodno postojanje ivih bia.
Svesnosti je neophodan ivot da bi rasla.
M: Svet sam po sebi je kontakt (dodir) - ukupnost svih kontakata aktuelizuje se u svesnosti.
Duh dodiruje materiju, a svesnost sledi rezultate. Takva svesnost, kada se uprlja seanjem i
oekivanjem postaje prepreka. isto iskustvo ne vezuje; oekivanje zarobljeno izmeu elje i
straha je neisto (greno) i stvara karmu (sudbinu).
P: Moe li postojati srea u jedinstvu? Ne zahteva li svaka srea obavezno kontakt, prema
tome dualitet?
M: Nema nita loe u dualnosti sve dok ona ne stvara sukob. Mnotvo i razliitost bez sukoba
je radost. U istoj svesnosti je svetost. Za oduevljenje potreban je kontakt. Iznad jedinstva
postojanja je jedinstvo ljubavi. Ljubav je smisao i svrha dualnosti.
P: Ja sam usvojeno dete. Mog pravog oca nisam upoznao. Majka mi je umrla kad sam se
rodio. Moj hranitelj (ouh), zamolio je svoju suprugu, koja nije imala dece, da me usvoje sasvim sluajno. On je jednostavan ovek - poseduje tovarna kolica i vozi. Moja majka je
domaica. Sada imam 24 godine. Poslednjih dve i po godine sam putovao, neumorno,
tragajui. elim da ivim dobrim (potenim) ivotom, svetim ivotom. ta treba da radim?
M: Idite kui, preuzmite teret posla svog oca, pazite na svoje roditelje u njihovoj starosti.
Oenite devojku koja vas eka, budite lojalni, budite jednostavni, budite ponizni. Skrivajte
svoje vrline, ivite smireno.
Pet ula i tri kvaliteta prirode (gune) su vaih osam stupnjeva joge. A "JA JESAM" je
Veliki Podsetnik (mahamantra).
Moete iz njih nauiti sve to vam je potrebno da znate. Budite paljivi, istraujte
neprestano. To je sve.
P: Ako samo ivljenje ivota oslobaa, zato svi nisu osloboeni?
M: Svi e biti osloboeni. Nije vano ta vi ivite, ve kako ivite, to je vano. Ideja
prosvetljenja je od vrlo velike vanosti. Samo saznanje da postoji takva mogunost, menja
potpuno ljudsku perspektivu. To deluje kao zapaljiva ibica u gomili suve strugotine. Svi veliki
uitelji nisu radili nita drugo. Mrvica (iskra) istine moe da sagori planinu lai. Suprotno je
takoe istina. Sunce istine ostaje sakriveno iza oblaka samopoistoveivanja sa telom.
P: Ovo irenje dobre vesti prosvetljenja izgleda je vrlo vano.
M: Samo sluanje (saznanje) o njoj (toj vesti o prosvetljenju), je obeanje (nada) prosvetljenja.
Samo susret sa guruom je osiguranje prosvetljenja. Savrenstvo je posveenje ivota i
stvaralaki napor.
P: Da li ostvareni ovek ikada misli: "Ja sam ostvaren?" Nije li on iznenaen kad mu ljudi
ukazuju veliku panju? Ne smatra li on sebe za obino (svakodnevno) ljudsko bie?
M: Niti obino, niti neobino. Samo biva svestan i nean - intenzivno (duboko). On posmatra
sebe bez povlaivanja u samoodreivanjima i samopoistoveivanjima. On ne zna sebe kao
66

mesto odvojeno od sveta. On je svet. On je potpuno osloboen sebe, kao ovek koji je veoma
bogat, ali neprestano poklanja svoje bogatstvo. On nije bogat jer nema nita; on nije siromaan
jer daje izobilno. On je upravo bez svojine. Slino, ostvareni ovek je bez ega; on je izgubio
sposobnost da se identifikuje sa bilo im. On je bez odredita, bez mesta boravita, iznad
prostora i vremena, iznad sveta. On je iznad misli i rei.
P: Dobro, to je duboka tajna za mene. Ja sam obian ovek.
M: Vi ste onaj koji je dubok, kompleksan, tajanstven, teak za razumevanje. Ja sam
jednostavnost sama, u poreenju sa vama. Ja sam ono to jeste - bez ikakvog razlikovanja
(posebnosti) biti to unutra ili spolja, bilo moje ili vae, dobro ili loe. Ono to je svet, ja jesam,
ono to sam ja, svet jeste.
P: Kako se to desilo da svaki ovek stvara svoj sopstveni svet?
M: Kad veina ljudi spava, svako sanja svoj sopstveni san. Jedino se onda pojavljuje pitanje o
mnogim razliitim snovima (u budnom stanju) kad se oni svi vide kao snovi, kao neto
zamiljeno.
P: ak i snovi imaju temelj (osnovu).
M: U seanju. ak i onda, ono to je zapameno, je samo drugi san. Seanje neistine (lanog)
moe biti jedino izvor neistini. Nema nita loe u seanju kao takvom. Ono to je neistinito je
njegov sadraj. Zapamtite injenice, zaboravite miljenja.
P: ta je injenica?
M: Ono to je opaeno pri istoj svesnosti, nedodirnuto eljom i strahom je injenica.

27. BESPOETNOST POINJE VENO

Pitalac: Prethodnog dana sam vas pitao o dva puta napredovanja (evolucije) - odricanja i
uivanja (joge i bhoge). Razlika nije toliko velika kako izgleda - jogi se odrie da bi uivao,
bhogi uiva da bi se odricao!? Jogi se prvo odrie, a bhogi prvo uiva.
M: Pa ta? Ostavite jogija njegovoj jogi, a bhogija njegovoj bhogi.
P: Put bhoge meni izgleda bolji. Jogi je kao zeleni mango, odvojen od drveta neprestano i
ostavljen da sazri u slamnoj koari. Bez vazduha i pregrejan, on ne zri, ali pravo cvetanje (cvet)
i miris su izgubljeni.
Mango ostavljen na drvetu raste do pune veliine, boje i slatkoe, i uiva na svaki
nain. Ipak, na neki nain, joga donosi sve hvale, a bhoga sva prokletstva. Kako ja to vidim,
bhoga je bolja od joge.
M: Zbog ega tako govorite??
P: Ja sam posmatrao jogije i njihove ogromne napore. ak i kad postanu ostvareni, ima neeg
gorkog ili oporog u tome. Oni izgleda provode mnogo vremena u transevima (ekstazama), a
kada govore, oni uglavnom izgovaraju njihove svete knjige. U njihovom najboljem izdanju su
takvi gnani - (mudraci) kao cvetovi - savreni, ali samo mali cvetovi, irei svoj miris na malim
odstojanjima.
Postoje i neki drugi koji su kao ume - bogati, raznoliki, ogromni, puni iznenaenja,
svetovi u njima samima. Mora postojati razlog za ovu raznolikost.
M: Dobro, vi tako kaete. Po vama jedan zadobija podvige (dobrobiti) u svojoj jogi, dok se
drugi rascvetava u bhogi.
P: Nije li to tako? Jogi se plai ivota i traga za mirom, dok je bhogi avanturista, pun duha, ide
napred. Jogi je vezan za jedan ideal, dok je bhogi uvek spreman da istrauje.
M: Stvar je u tome: biti zadovoljan sa malim, ili teiti ka viem. Jogi je ambiciozan
(astoljubiv), dok je bhogi vie pustolov (avanturista). Va bhogi izgleda da je bogatiji i
67

zanimljiviji, ali to nije tako u realnosti. Jogi je uvek oprezan, kao na otroj ivici noa. On mora
da bude - da zaseca duboko i neno, da bi prodro nepogreivo u mnoge naslage neistine
(obmane).
Bhogi oboava na mnogo oltara; jogi slui samo svom Sopstvu.
Nema svrhe u suprotstavljanju jogija bhogiju. Put koji vodi spolja (u prirodu) pravritti, obavezno prethodi putu povratka (nivritti) - odricanje. Smeno je sedeti, davati
miljenje (prosuivati) i deliti etikete. Sve doprinosi konanom savrenstvu. Neki kau da
postoje tri aspekta stvarnosti: Istina - Mudrost - Blaenstvo. Onaj koji traga za istinom postaje
jogi, onaj koji traga za mudrou postaje gnani (mudrac); onaj ko traga za sreom postaje
ovek od akcije.
P: uli smo o blaenstvu nedualnosti.
M: Takvo blaenstvo je vie od prirode bilo kog mira. Zadovoljstvo i bol su plodovi delovanja
- pravednosti i nepravednosti.
P: ta ini razliku?
M: Razlika je u davanju i grabljenju. Ma kakav da je put prilaza, na kraju svi postaju jedno.
P: Poto ne postoji razlika u cilju, zato postoji razlika u prilazima?
M: Neka svako deluje saglasno svojoj prirodi. Krajnji cilj e biti ostvaren na svaki nain. Sve
vae diskriminacije i klasifikacije su sasvim u redu, ali one ne postoje u mom sluaju.
Kao to opis sna moe biti detaljan i precizan, mada nema neku osnovu, tako i va
obrazac nije nita drugo do vae sopstvene pretpostavke. Vi poinjete sa jednom idejom i
zavravate sa istom idejom u razliitoj odei.
P: Kako vi vidite stvari?
M: Jedna i sve su iste za mene. Ista svesnost (chit) se pojavljuje kao bie (sat) - postojanje i
kao blaenstvo (ananda). Chit (svesnost) u kretanju je Ananada (Blaenstvo). Svesnost (chit)
u mirovanju je bie (postojanje).
P: Vi ipak pravite razliku izmeu kretanja i mirovanja.
M: U tiini govori nerazliitost. Rei donose razliku. Nemanifestovano (nirguna) nema ime,
sva imena se odnose na manifestovano (saguna). Beskorisno je pokuavati reima izraziti ono
to je iznad rei. Svesnost (chidananda) je duh (purusha), svesnost je i materija (prakriti).
Nesavren duh je materija, savrena materija je duh. U poetku, kao i na kraju sve je jedno.
Sve razlike (posebnosti) su u umu (chitta); ne postoji nijedna razlika u stvarnosti (chit) - u
istini. Kretanje i mirovanje su stanja uma i ne mogu postojati bez svojih suprotnosti. Samo po
sebi nita se ne kree, nita ne miruje. Ogromna (alosna) je pogreka pripisivati mentalne
konstrukcije apsolutnom postojanju. Nita ne postoji samo po sebi.
P: Vi izgleda poistoveujete mirovanje sa Svevinjim stanjem.
M: Postoji mirovanje kao stanje postojanja (bia) - atmaram. Prvo dolazi i odlazi, dok je
istinsko mirovanje samo srce (sutina) delovanja. Naalost, jezik je mentalni instrument i deluje
jedino u suprotnostima.
P: Kao svedok, da li vi radite ili mirujete?
M: Svedoenje je iskustvo, a mirovanje je sloboda od iskustva.
P: Mogu li oni koegzistirati, kao uzburkanost talasa i smirenost duboke koegzistencije
(stapanja) u okeanu?
M: Iznad uma ne postoji tako neto kao iskustvo. Iskustvo je dualistiko stanje. Vi ne moete
govoriti o stvarnosti kao o iskustvu. Jednom kad se ovo shvati neete vie gledati na bivanje i
postajanje kao odvojene i suprotne. U istini (realnosti) oni su jedno i nerazdvojivo, kao koren i
grane istog drveta. Oboje mogu postojati jedino u svetlosti svesti, koja opet, izranja u javi
(saznanju) oseanja "JA JESAM". Ovo je glavna injenica. Ako ovo izgubite (ne spoznate),
propustili ste sve.
P: Da li je oseaj bivanja (postojanja "JA JESAM") jedino produkt iskustva? Velika objava
(Mahavakya) 'tat sat' nije bilo samo nain pominjanja?
68

M: to god da je reeno samo je govor. ta god da je zamiljeno samo je misao. Stvarni

smisao je neobjanjiv, mada moe da se iskusi. Mahavakya (tat - sat3) je istina, ali vae ideje su
lane, jer su sve ideje (kalpana) lane.
P: Da li je tvrenje: "Ja sam to" lano?
M: Naravno! Tvrenje je mentalno stanje. U "To" ne postoji "JA JESAM". Sa pravom
spoznajom "JA JESAM" se pojavljuje i "To" je zasenjeno. Ali kao to zvezde blede kada se
sunce raa, i kao to sa suncem dolazi svetlost, tako sa saznanjem Sopstva dolazi blaenstvo
(chidananda). Uzrok blaenstva je traen u "ne - ja" i na taj nain poela je prepreka (ropstvo).
P: Da li ste vi u vaem svakodnevnom ivotu svesni vaeg stvarnog (istinskog) stanja?
M: Niti svestan, niti nesvestan. Ja ne trebam potvrivanja (ubeivanja). Ja ivim hrabro.
Hrabrost je moja sutina, koja je ljubav ivota. Ja sam osloboen od seanja i oekivanja,
nezabrinut (ravnoduan) time ta ja jesam ili ta nisam. Ja se ne odajem ravoj navici
samoopisivanja; soham i brahmasmi ("Ja sam On", "Ja sam Svevinji") nemaju svrhu za mene.
Ja imam hrabrost da budem nita, i da vidim svet onakav kakav jeste: nita. To zvui
jednostavno, samo pokuajte!
P: Ali, ta vam daje hrabrost?
M: Kako su izopaeni vai pogledi (shvatanja)!? Treba li hrabrost da bude dta? Vae pitanje
sadri u sebi to da je uznemirenost normalno stanje, a da je hrabrost nenormalna. To je
poseban krug. Uznemirenost i iekivanje su roeni od imaginacije (zamiljanja) - Ja sam
slobodan od oboje. Ja sam jednostavno postojanje i nemam potrebe za niim da bih se na to
oslanjao.
P: Ako vi ne znate sebe, od koje je svrhe vae postojanje (bie) vama? Da biste bili sreni sa
onim to ste, morate znati ono to jeste.
M: Postojanje (bie) sija kao saznanje, saznavanje je toplota (sutina) u ljubavi. To je sve
jedno. Vi zamiljate odvojenosti i zabrinjavate sebe pitanjima. Ne zabrinjavajte sebe previe
formulacijama (opisivanjima). isto postojanje (bie) ne moe biti opisano.
P: Ako stvar nije saznata i iskuana, nije od koristi za mene. Ona mora postati deo mog
iskustva, pre svega.
M: Vi srozavate realnost (istinu) na nivo iskustva. Kako moe realnost (istina) zavisiti od
iskustva, kad je ona sam temelj (na kome su) iskustva (uopte mogua). Realnost (istina) je u
samoj injenici iskustva, ne u njegovoj prirodi. Iskustvo je, na kraju krajeva, stanje uma, dok
postojanje (istina) sigurno nije stanje uma.
P: Ponovo sam zbunjen. Da li je postojanje odvojeno od saznanja?
M: Odvojenost je pojavljivanje (spoljanost). Kao to san nije odvojen od snevaa, tako i
saznanje nije odvojeno od postojanja (bia). San je sanja, saznavanje je znalac, razlika je samo
verbalna.
P: Mogu sad da shvatim da su sat (postojanje) i chit (svesnost) jedno. Ali ta je sa blaenstvom
(ananadom)? Postojanje i svesnost su uvek prisutni zajedno, ali blaenstvo zasija samo
povremeno.
M: Neuznemireno stanje postojanja (biti) je blaenstvo; uznemireno stanje je ono to se
pojavljuje kao svet. U nedualnosti (jedinstvu) vlada blaenstvo; u dualnosti - iskustvo. Ono to
dolazi i odlazi je iskustvo sa svojom dualnosti bola i zadovoljstva. Blaenstvo nije da bude
saznavano. Jedno (osoba) je uvek blaenstvo, ali nikad blaena (srena). Blaenstvo nije
kvalitet (svojstvo).

Tat je takvost ili postojanje, prevodi se kao 'to'. Sat je isto bie, koje je, opet, smo postojanje. Otuda njihov
identitet. Smisao je da je najvie bie ono to jeste, ovde i sada; da bie i sutina nisu razliiti niti skriveni. (I.
A.)

69

P: Imam da vam postavim jedno drugo pitanje. Neki jogiji ostvare svoj cilj, ali to nije od koristi
drugima. Oni ne znaju, ili nisu sposobni da to dele. Oni koji mogu da podele drugima ono to
imaju, iniciraju druge. Gde lei razlika?
M: Ne postoji razlika. Va pristup je pogrean. Ne postoje drugi da pomau. Bogat ovek, kad
razdeli sve svoje bogatstvo svojoj porodici, ne ostaje mu ni novi da udeli prosjaku. Tako i
mudar ovek (gnani) se liava svih svojih moi i posedovanja. Nita, doslovno nita, se ne
moe rei o njemu. On ne moe pomoi nikome, jer on je svako. On je siromah, a takoe i
svoje siromatvo, lopov, a takoe i svoj lopovluk. Kako se njemu moe rei da pomogne
nekome, kad on nije odvojen ni od koga? Ko misli o sebi kao odvojenom od sveta, neka on
pomae svetu.
P: Jo postoji dualnost, postoje pitanja, postoji potreba da se pomogne. Tvrdnjom da je to
samo kao san, nita nije ostvareno.
M: Jedino se moe pomoi buenjem iz sna.
P: Potreban je onaj koji budi.
M: Opet, ko je u snu? Budilac oznaava poetak kraja. Ne postoje veni snovi.
P: ak i kad je to bespoetnost?
M: Sve poinje sa vama. ta je drugo bespoetnost?
P: Ja poinjem sa roenjem.
M: To je ono to vi kaete. Da li je to tako? Da li vidite sebe kao poetak?
P: Ja sam poeo upravo sad. Sve ostalo je seanje.
M: Upravo tako. Bespoetnost poinje veno (uvek). Na isti nain, ja dajem veno, jer ja
nemam nita. Biti nita, nemati nita, ne zadravati nita za sebe je najvei dar, najvea
dareljivost.
P: Da li postoji neka zabrinutost (zainteresovanost)?
M: Naravno, ja sam zainteresovan (odgovoran), ali Sopstvo je sve. U praksi ja oblikujem
dobru volju, neiscrpnu i univerzalnu. Vi moete to nazvati ljubavlju, sveproimajuu,
sveiskupljujuu. Takva ljubav je savreno aktivna - bez napora.

28. SVA PATNJA SE RAA IZ ELJA

Pitalac: Ja dolazim iz daleka. Imam neka unutarnja iskustva, moja sopstvena, i eleo bih da
uporedim zapaanja.
Maharad: Na svaki nain. Da li vi poznajete sebe?
P: Ja znam da ja nisam telo. Niti sam um.
M: ta vas navodi da to kaete?
P: Ja ne oseam da sam u telu. Oseam da sam svuda. U pogledu uma, ja mogu da ga takorei
iskljuim ili ukljuim. To mi daje oseaj da ja nisam um.
M: Kada vi doivljavate sebe da ste svuda u svetu, da li vi ostajete odvojeni od sveta? Ili ste vi
svet?
P: I jedno i drugo. Ponekad oseam sebe da nisam ni telo, ni um, ve jedno jedino svevidee
oko. Kada idem dublje u to, vidim sebe da sam sve to vidim i svet i ja postajemo jedno.
M: Vrlo dobro, a ta je sa eljama? Imate li neke?
P: Da, one dolaze kratko i povrno.
M: I ta vi radite sa njima?
P: ta mogu da radim? One dolaze, one odlaze. Ja ih posmatram. Ponekad ja vidim moje telo i
moj um kako su angaovani u njihovom ispunjavanju.
M: Koje su elje bile ispunjene?
70

P: One su deo sveta u kojem ivim. One su upravo tamo kao drvee i oblaci.
M: Nisu li one znak neke nesavrenosti?
P: Zato bi one bile to? One su takve kakve jesu, a ja sam onakav kakav sam. Kako moe
pojavljivanje i nestajanje elja uticati na mene? Naravno one utiu na oblik i sadraj uma.
M: Vrlo dobro. ta je vaa profesija?
P: Ja sam zatvorski slubenik (brine o bivim zatvorenicima).
M: ta to znai?
P: Maloletni okrivljeni se putaju na probni rad i postoje posebne ustanove i slubenici
(zatvorski) koji posmatraju njihovo ponaanje i pomau im da dobiju obuku (osposobljavanje) i
nau posao.
M: Morate li vi da radite.
P: Ko radi? Rad se deava.
M: Imate li potrebu da radite?
P: Rad mi je potreban zbog novca. Ja ga volim, jer me on dovodi u kontakt sa ivim biima.
M: Zato vam oni trebaju?
P: Oni mogu mene da trebaju i to je njihova sudbina, koja ini da ja uzimam da radim. To je
ivot na kraju krajeva.
M: Kako ste vi dospeli u sadanje stanje?
P: Uenja Sri Ramana Maharshija su me dovela na moj put. Zatim sam sreo Douglasa
Hardinga, koji mi je pomogao pokazavi mi kako da radim na pitanju: "Ko sam ja?"
M: Da li je to bilo odjedanput ili postepeno?
P: To je bilo sasvim iznenada. Kao neto zaboravljeno to se vratilo nazad u um. Ili kao
iznenadni bljesak razumevanja. "Kako jednostavno", rekao sam, "kako jednostavno; ja nisam
ono to sam mislio da sam! Ja nisam ni posmatra ni posmatrano; ja sam samo posmatranje."
M: ak ne ni posmatranje, ve onaj koji ini to posmatranje moguim.
P: ta je ljubav?
M: Kad je oseaj razlike u odvojenosti odsutan, to moete nazvati ljubav.
P: Zato je toliki naglasak na ljubav izmeu mukarca i ene?
M: Zato to je elemenat (osnov) sree u tome tako naglaen.
P: Nije li to u svakoj ljubavi?
M: Ne obavezno. Ljubav moe izazvati bol. Tada vi to zovete saoseanje.
P: ta je srea?
M: Harmonija izmeu spoljanjeg i unutranjeg je srea. S druge strane, identifikovanje sa
spoljnim uzrocima (stvarima) je patnja.
P: Kako se deava identifikovanje?
M: Sopstvo po svojoj prirodi zna jedino sebe. Zbog nemanja iskustva to god ono opazi to
smatra da je ono samo. Povreeno, ono ui da pazi (viveka) i da ivi smo (vairagya). Kada
ispravno ponaanje (uparati) postane normalno, snana unutarnja tenja (mukmuksutva)
pokree ga da traga za svojim izvorom. Svea (svetlost) tela je upaljena i sve postaje jasno i
svetlo (atmaprakash).
P: ta je stvarni uzrok patnje?
M: Poistoveivanje sa ogranienim (vyaktitva). Oseaji (utisci) kao takvi, ma koliko jaki, ne
proizvode patnju. To je um, zbunjen pogrenim idejama, okoreo razmiljajui: "Ja sam ovo",
"ja sam ono", koji se plai gubitka i udi za dobitkom (napredovanjem) i pati kad je osujeen.
P: Moj prijatelj je imao strane snove iz noi u no. Odlazak na poinak je bio teror za njega.
Nita mu nije moglo pomoi.
M: Drutvo stvarno dobrih bi mu pomoglo.
P: ivot sam po sebi je nona mora.
71

M: Plemenito prijateljstvo (satsang4) je svevinji lek za sve bolesti, fizike i mentalne.

P: Uglavnom se ne moe nai takvo prijateljstvo.
M: Tragajte unutra. Vae sopstveno Sopstvo je va najbolji prijatelj.
P: Zato je ivot tako pun suprotnosti?
M: On slui slamanju (unitenju) mentalnog ponosa. Mi moramo shvatiti kako smo jadni
(beznaajni) i bespomoni. Sve dotle dok zavaravamo sebe sa onim to zamiljamo da smo, da
znamo, da imamo, da radimo, mi smo zaista u tunoj nevolji (neprilici). Jedino u potpunoj
negaciji sebe (odricanju) postoji ansa da otkrijemo nae istinsko bie.
P: Zato je toliko stresa (bola) pri samoodricanju?
M: Isto toliko koliko i za samoostvarenje. Lano Ja mora biti naputeno pre nego to istinsko
Sopstvo moe biti pronaeno.
P: 'Ja' koje vi smatrate lanim za mene je najtunije stvarno. To je jedino Ja koje ja znam. Ono
to vi nazivate istinskim Sopstvom je samo koncept, nain govora, kreacija uma, jedan
privlaan duh. Moje svakodnevno Ja nije lepo, priznajem, ali ono je moje sopstveno i jedino. Vi
kaete da ja jesam, ili imam, drugo (istinsko) Sopstvo. Da li ga vi vidite - da li je ono istinito za
vas, ili da li vi elite da ja poverujem ono to i vi sami ne vidite?
M: Ne skaite brzo za zakljucima. Stvarna potreba nije istinita, zamiljena potreba nije lana.
Percepcije (opaanja) zasnovane na osetima i uobliene u memoriji zahtevaju (sadre u sebi)
posmatraa, iju prirodu nikad niste pokuali da istraite. Dajte tome punu panju, istraujte to
sa voljenom panjom i vi ete otkriti visine i dubine postojanja (Sopstva) o kojima uopte niste
sanjali, zaokupljeni, kao to ste, u vau slabanu predstavu o sebi.
P: Moram biti u dobrom (pravom) raspoloenju da bih uspeno istraivao sebe samog.
M: Morate biti ozbiljni (nepokolebljivi), odani (s ciljem), istinski zainteresovani. Morate biti
puni elje za dobrobiti za sebe samog.
P: Ja sam sebian, u redu.
M: Ne niste. Vi sve vreme unitavate sebe samog sluei udnim dobrima, tetnim i lanim. Na
svaki nain budite sebini - ispravnim putem. elite sebi najbolje, radite na onome to je dobro
za vas. Razorite sve prepreke izmeu vas i sree. Budite sve - volite sve - budite radosni pruajte radost.
P: Zato ima tako mnogo patnje u ljubavi?
M: Sva patnja je roena iz elje. Istinska ljubav nije nikad razoaravajua (osujeena). Kako
moe oseanje jedinstva biti razoaravajue? Ono to moe biti razoaravajue je elja za
ispoljavanjem (izraavanjem). Takva elja je od uma. Kako je to sa svim mentalnim stvarima,
razoarenje je neminovno.
P: Kakvo je mesto (uloga) seksa u ljubavi?
M: Ljubav je stanje postojanja (bia). Seks je energija. Ljubav je mudra, seks je slep. Jednom
kad se shvati istinska priroda ljubavi i seksa, nee biti sukoba ili zabune.
P: Ima mnogo seksa bez ljubavi.
M: Bez ljubavi sve je zlo. Sam ivot bez ljubavi je zlo.
P: ta da inim da volim?
M: Vi ste ljubav sami po sebi - kada niste uplaeni.
29. IVETI JE JEDINI CILJ IVOTA
Pitalac: ta znai ne uspeti u jogi? Ko je neuspean u jogi (yoga bhrashta)?
Maharad: To je samo pitanje nekompletnosti. Onaj koji ne moe da dovri svoju jogu iz
nekih razloga smatra se neuspenim u jogi. Ovakav neuspeh je samo privremen, jer ne moe
4

Satsang: druenje sa prosvetljenom osobom.

72

biti neuspeha u jogi. Bitka se uvek dobija, jer to je borba izmeu istinitog i lanog. Lano nema
anse.
P: Ko ne uspeva? Osoba - persona (vyakti) ili Sopstvo (vyakta)?
M: Pitanje je pogreno postavljeno. Nema uopte pitanja o neuspehu, niti u kratkoj trci (putu)
niti u dugoj. To je kao putovanje dugakim i tekim putem u nepoznatom kraju. Od svih
bezbrojnih koraka postoji samo poslednji koji vas dovodi do vaeg odredita. Ipak vi neete
smatrati sve prethodne korake kao neuspene. Svaki vas dovodi blie vaem cilju, ak i kad
morate da se vratite nazad da zaobiete prepreku. U stvarnosti svaki vas korak dovodi do
vaeg cilja, jer biti uvek u kretanju (napredovanju), uei, otkrivajui, reavajui, je vaa vena
sudbina. iveti je jedini cilj ivota.
Sopstvo ne poistoveuje sebe sa uspehom ili neuspehom - sama ideja o postojanju
(neko u svetu) ovo ili ono je nezamisliva. Sopstvo razume da su uspeh i neuspeh relativni
(povezani) i uslovljeni, da su oni sama osnova i potka ivota. Uite od oboje i idite iznad. Ako
niste nauili, ponovite.
P: ta treba da nauim?
M: Da ivite bez brige za sebe. Zbog toga morate znati vae sopstveno istinsko bie (svarupa)
kao nesavladivo, hrabro, uvek pobedonosno. Jednom kada saznate sa potpunom sigurnou da
vam nita ne moe nakoditi, sem vae sopstvene imaginacije (uobraenja), vi dolazite do toga
da ne obraate panju na vae elje i strahove, koncepte (pojmove) i ideje i ivite samo sa
istinom.
P: ta moe biti razlog da neki ljudi uspevaju, a drugi ne u jogi? Da li je to sudbina ili karakter,
ili jednostavno sluaj?
M: Niko nikad ne gubi u jogi. To je jedino stvar brzine (tempa) napretka. On je spor u
poetku i brz na kraju. Kad je neko potpuno sazreo, ostvarenje je eksplozivno. To se deava
spontano (prirodno), ili pri najmanjem nagovetaju. Brzo nije bolje od sporog. Sporo
sazrevanje i brzo cvetanje se smenjuju. Oba su prirodna i ispravna.
Ipak, sve ovo je takoe jedino u umu. Kako ja vidim, ne postoji stvarno nita od toga.
U velikom ogledalu svesti slike se pojavljuju i nestaju i jedino im seanje daje kontinuitet. A
seanje je materijalno - propadljivo, prolazno, kvarljivo. Na takvim slabim temeljima mi
gradimo oseaj (smisao, sutinu) linog postojanja - nejasnim, nestalnim, sanjalakim. Ovakvo
nejasno ubeenje "Ja sam ovo ili ono" zamrauje nepromenljivo stanje iste svesti i ini da
verujemo da smo mi roeni, da patimo i da umiremo.
P: Kao to se detetu ne moe pomoi u raenju, tako i ovek, prisiljen prirodom, ini
napredak. emu onda napor? Gde je potreba joge?
M: Postoji napredak sve vreme. Sve doprinosi (kree se) ka progresu. Ovo je progres u
neznanju. Krugovi neznanja mogu biti stalno proirivani, no oni ostaju ipak ograde (zatvori).
Blagovremeno (u pravo vreme) se pojavljuje Guru (koji vodi iz mraka u svetlost) da nas ui i
inspirie da vebamo jogu i dogaa se sazrevanje kao rezultat od koga se drevna mo neznanja
rastapa pred roenjem sunca mudrosti. Ali u stvarnosti, nita se ne dogaa. Sunce (mudrosti)
je uvek tu, nema za njega noi, um rascepljen sa idejom "ja sam telo" beskonano vrti svoju
preu iluzije (zablude).
P: Ako je sve deo prirodnog procesa, gde je tu potreba za naporom?
M: ak i napor je deo toga (prirodnog procesa). Kada neznanje postane uporno (tvrdoglavo) i
teko (gorko), a karakter postane izopaen, napor i bol od toga postaju neizbeni. U potpunoj
poslunosti (saglasnosti) prirodi nema napora. Seme duhovnog ivota raste u tiini i u mraku
do svog odreenog asa.
P: Mi smo sluajno naili na neke velike ljude, koji su u njihovim starim godinama postali
detinjasti, sitniavi, svadljivi i pakosni. Kako su mogli toliko da se pogoraju?
M: Oni nisu bili savreni jogiji, te nisu imali potpunu kontrolu nad svojim telima. Ili, oni moda
nisu vodili brigu da zatite svoja tela od prirodnog propadanja. Ne mogu se donositi zakljuci
73

bez razumevanja svih faktora. Povrh svega, ne mogu se donositi osude o inferiornosti ili
superiornosti. Mladost ima u sebi vie vitalnosti (prane) nego mudrosti (gnane).
P: Neko moe ostareti, ali zato treba da izgubi svu opreznost i sposobnost razluivanja?
M: Svesnost i nesvesnost, dok su u telu, zavise od stanja mozga. Ali je Sopstvo iznad oba,
iznad mozga, iznad uma. Pogreka instrumenta se ne odnosi (ne utie) na njegovog korisnika.
P: uo sam da realizovan ovek nee nikad da se ponaa neprikladno. On e se uvek ponaati
na primeran nain.
M: Ko je odredio ta je primereno? Zato se ne bi osloboen ovek ponaao mimo utvrenih
konvencija? Onog momenta kada on postane predvidljiv, on ne moe biti slobodan. Njegova
sloboda lei u njegovom biu slobodnom da ispuni potrebu trenutka, da se povinuje nunosti
situacije. Sloboda koja podrazumeva da se radi ta se hoe je zaista nesloboda (zatvor), dok
biti slobodan da se radi ta se mora, ta je ispravno, je stvarna sloboda.
P: Ipak, mora postojati neki nain da se prepozna ko je realizovan, a ko nije. Ako se jedan ne
razlikuje od drugog, od koje je onda on koristi?
M: Onaj ko zna sebe (ostvareni) ne sumnja u to, niti ga je briga da li drugi prepoznaju njegovo
stanje ili ne. Redak je ostvaren ovek koji otkriva svoje samoostvarenje i sreni su oni koji ga
sretnu, jer to on ini za njihovu trajnu dobrobit.
P: Kad se ovek osvrne okolo, on je zaprepaen sa koliinom nepotrebne patnje koja se
stalno obnavlja. Ljudi kojima bi trebalo pomoi ne dobijaju pomo. Zamislite veliko bolniko
odeljenje puno neizleivih, koji se prevru i stenju. Da vi imate vlast da ih ubijete sve i zavrite
njihovu patnju, da li biste to uradili?
M: Ja bih to ostavio njima da odlue.
P: Ali, ako je njihova sudbina da pate, kako vi moete ometati sudbinu?
M: Njihova sudbina je ono to se desi. Ne postoji spreavanje sudbine. Vi elite da kaete da
je svaiji ivot potpuno odreen pri njegovom roenju? Kakva udna ideja! Kada bi to bilo
tako, mo koja to odreuje bi se postarala za to da niko ne pati.
P: A ta je sa uzrokom i posledicom?
M: Svaki trenutak sadri celinu prolosti i stvara celinu budunosti.
P: Da li prolost i budunost postoje?
M: Jedino u umu. Vreme je u umu, prostor je u umu. Zakon uzroka i posledice je takoe nain
miljenja. U stvarnosti, sve je ovde i sada, i sve je jedno. Mnotvo i razliitost su jedino u umu.
P: Ipak, vi ste u situaciji da doivite patnju, ak i kroz raspadanje neizleivo bolesnog tela.
M: Opet vi gledate spolja, dok ja gledam iznutra. Ja ne vidim paenike, ja sam paenik. Ja
znam njega iznutra i radim ono to je ispravno spontano i beznaporno. Ja ne sledim pravila niti
ih postavljam. Ja plovim sa ivotom - veno i nezadrivo.
P: Opet vi izgledate vrlo praktini sa punom kontrolom vae neposredne okoline.
M: ta drugo vi oekujete od mene da budem? Nespretan ovek?
P: Ipak, vi ne moete pomoi mnogo drugome?!
M: Sigurno, ja mogu pomoi. Vi takoe moete pomoi. Svako moe da pomogne. Ali patnja
se ponovo sve vreme stvara. ovek jedino moe da uniti u sebi koren bola. Drugi jedino
mogu pomoi oko bola, ali ne sa njegovim uzrokom, koji je velika glupost oveka
(oveanstva).
P: Da li ova glupost moe ikada da doe do svog kraja?
M: U oveku naravno, svakog momenta. U ljudskom rodu - kao to znamo - posle mnogo,
vrlo mnogo godina. U kreaciji - nikad, jer je sama kreacija (svet) ukorenjena u neznanju.
Neznanje i neznanje da se ne zna uzrok je ovekove beskonane patnje.
P: uli smo o velikim Avatarima, spasiocima sveta.
M: Da li oni spasavaju? Oni dolaze i odlaze - a svet ne napreduje. Naravno, oni ine mnogo i
otvaraju nove dimenzije u ljudskom umu. Ali govoriti o spasavanju sveta je preuveliavanje.
74

P: Ima li spasa za svet?

M: iji svet elite da spasete? Svet vae sopstvene projekcije (zamisli)? Spasite ga sami! Moj
svet? Pokaite mi moj svet i ja u se pozabaviti s njim. Ja nisam svestan nijednog sveta
odvojenog od mene samog, za koji bi ja bio slobodan da ga spasem ili ne spasem. Kakav posao
imate vi u spasavanju sveta, kad ceo svet ima potrebu da bude spasen od vas? Izaite iz slike i
vidite da li je neto ostalo da se spase.
P: Vi izgleda naglaavate misao da bez vas i va svet ne bi postojao i prema tome jedina stvar
koju vi moete da uradite je da zavrite predstavu. To nije izlaz. ak i ako je svet bio moja
sopstvena tvorevina, ovo znanje ga ne spasava. To ga jedino objanjava. Pitanje ostaje: zato
sam ja stvorio takav bedan svet i ta mogu da uradim da ga promenim? Vi izgleda kaete:
zaboravite to sve i divite se svojoj sopstvenoj slavi. Sigurno da vi to ne mislite. Opis bolesti i
njenih uzroka ne lei je. Ono to mi trebamo je prava medicina.
M: Opis i uzrok jesu lek za bolest prouzrokovanu tupou i glupou. Upravo kao i kod mna,
bolest se lei dobavljanjem nedostajueg faktora, tako se i bolesti ivljenja lee sa dobrom
dozom inteligentne (mudre) nevezanosti (viveka - vairagya) - razluivanjem i nevezanou (za
telo i materijalna dobra).
P: Ne moete spasti svet propovedajui savete o savrenstvu. Ljudi su onakvi kakvi su.
Moraju li oni patiti?
M: Sve dotle dok su oni onakvi kakvi su, ne postoji spas od patnje, otklonite oseaj
odvojenosti i nee biti sukoba.
P: tampana poruka moe biti samo papir i mastilo. Tekst je od znaaja. Analizirajui svet u
elementima (delovima) i kvalitetima mi proputamo najvanije - njegov smisao. Vaa redukcija
svega na san ne obazire se na razliku sna jednog insekta i sna jednog poete. Sve je san
svakoga. Ali svi nisu jednaki.
M: Snovi nisu jednaki, ali je sanjar jedan (isti). Ja sam insekt, ja sam poeta - u snu. Ali u
stvarnosti ja nisam ni jedno ni drugo, Ja sam iznad svih snova. Ja sam svetlost u kojoj se svi
snovi pojavljuju. Ja sam i u snu i van sna oboje. Kao to ovek kad ima glavobolju zna za bol i
takoe zna da on nije taj bol, tako isto ja znam san, sebe koji sanja i sebe koji ne sanja - sve u
isto vreme. Ja sam uvek ono to sam, pre, u toku, i posle sna. Ali ono to vidim u snu ja nisam.
P: To je sve stvar zamiljanja. Neko zamilja da sanja, drugi zamilja da je budan. Nisu li oba
isto?
M: Isto, i nisu isto. Budnost kao period izmeu dva sna je, naravno, deo sanjanja. Budnost kao
stanje (stabilnog) oslonca i bezvremeno prebivanje u stvarnosti nema nita sa sanjanjem. U tom
smislu ja nikad ne sanjam, niti u ikad sanjati.
P: Ako su oba, i san i bekstvo od sna, imaginacije, gde je izlaz?
M: Nema potrebe za izlazom! Zar ne vidite da je izlaz opet deo sna? Sve to morate da inite
je da vidite san kao san.
P: Ako ponem da odbacujem sve kao san, gde e me to odvesti?
M: Gde da vas to odvede, to e opet biti san. Sama ideja odlaska iznad sna je iluzorna
(besmislena). Zato ii bilo gde? Samo shvatite da sanjate san koji vi nazivate svetom, i
prestanite da traite izlaz. San nije va problem. Va problem je da vi kao deo vaeg sna, a ne
drugog, volite sve, ili nita od toga, i prekinite da se alite. Kada budete videli san kao san, vi
ste uradili sve to treba da se uradi.
P: Da li je sanjanje prouzrokovano miljenjem?
M: Sve je igra misli. U stanju bez misli - nirvikalpa samadhiju - nita se ne opaa. Osnovna
misao je: "JA JESAM". Ona raspruje stanje iste svesti i praena je bezbrojnim senzacijama i
opaanjima, oseanjima i idejama koje u njihovoj sveukupnosti vide Boga i njegov svet. "JA
JESAM" ostaje kao svedok, ali to je po Bojoj volji da se sve deava.
P: Zato ne po mojoj volji?
M: Ponovo ste podelili sebe na Boga i svedoka. Oboje su jedno.
75

30. VI STE SLOBODNI SAD

Pitalac: Postoje mnoge teorije o prirodi oveka i univerzuma. Teorija stvaranja, teorija iluzije,
teorija sna - veliki broj njih. Koja je istinita?
Maharad: Sve su istinite i sve su lane. Moete prihvatiti bilo koju vi smatrate najboljom.
P: Izgleda da ste vi naklonjeni teoriji sna.
M: Ovo su sve naini da se rei dovedu u meusobnu vezu. Neki koriste jedan nain, a neki
vole neki drugi. Teorije nisu ni ispravne, a ni pogrene. One su pokuaji da se objasni
neobjanjivo. Nije teorija ta koja je bitna, ve nain na koji je ona bila proveravana.
Proveravanje teorije je ono to je ini ostvarivom (upotrebljivom). Eksperimentiite sa bilo
kojom teorijom koju volite - ako ste stvarno iskreni (ozbiljni) i poteni ostvarenje stvarnosti
bie vae.
Kao ivo bie vi ste uhvaeni u jednu neodrivu i bolnu situaciju i tragate za izlazom.
Bili su vam ponueni brojni planovi vaeg zatvora, nijedan potpuno istinit. Ali svi oni su od
neke vrednosti jedino ako ste vi potpuno ozbiljni. Ozbiljnost je ta koja oslobaa, a ne teorija.
P: Teorija moe biti besmislena (obmanjujua), a ozbiljnost - slepa.
M: Vaa iskrenost (posveenost) e vas voditi. Posveenost prema cilju osloboenja i
savrenosti e uiniti da napustite sve teorije i sisteme i ivite sa mudrou, inteligencijom i
aktivnom ljubavi. Teorije mogu biti dobre kao poetne take, ali moraju biti naputene, to pre
to bolje.
P: Postoji jogi koji kae da za realizaciju nije potrebna osmostruka joga, da samo mo volje
moe to da ostvari, dovoljno je koncentrisati se na cilj sa punim poverenjem u mo iste volje,
da bi zadobili bez napora i brzo ono to je drugima potrebno decenijama da ostvare.
M: Koncentracija, puno poverenje, ista volja!! Sa ovakvim preimustvima nije udo da osoba
odmah ostvari cilj. Ova joga volje je dobra za naprednog, zrelog tragaoca, koji je odbacio sve
elje osim jedne. Na kraju krajeva ta je volja nego vrstina (postojanost) uma i srca. Onome
kome je data takva postojanost sve je ostvarljivo.
P: Ja mislim da jogi nije mislio samo na postojanost cilja (odluke), ili usredsreenosti uma, koji
omoguavaju prekidanje traganja i praktikovanja (discipline). On je mislio da fiksiranom
(usredsreenom voljom) na cilj nije potrebna disciplina (praktikovanje) i traganje. Sama
injenica (delo) voljnosti (spremnosti) privlai svoj objekat (cilj).
M: Ma koje ime da date: volja, ili postojanost cilju, ili postojanost uma, vi dolazite ponovo do
ozbiljnosti, iskrenosti, estitosti. Kada ste u iskrenoj ozbiljnosti, vi posveujete svaki dogaaj,
svako iskustvo i svaki sekund vaeg ivota vaem cilju. Vi ne gubite vreme i energiju na druge
stvari. Vi ste potpuno posveeni, nazovite to voljom, ili ljubavlju, ili stvarnom estitou.
Mi smo sloena bia, u ratu iznutra i spolja. Mi se suprotstavljamo (protivreimo) sami
sebi sve vreme unitavajui danas posao od jue. Nije ni udo to smo u orsokaku. Malo
integriteta uinilo bi mnogo.
P: ta je monije: elja ili sudbina?
M: elja oblikuje sudbinu.
P: A sudbina oblikuje elju. Moje elje su uslovljene sa okolnostima (stanjem) i nasleem,
mogunostima i nemogunostima, sa onim to mi nazivamo sudbinom.
M: Da, moete rei tako.
P: Do kog stepena sam ja slobodan da elim ono to elim?
M: Vi ste sad slobodni. ta je to to vi elite da imate? elite, imajte.

76

P: Naravno da sam slobodan da elim, ali ja nisam slobodan da ostvarujem moje elje. Druge
tenje e me zavesti da zalutam. Moja elja nije dovoljno jaka, ak i kad ima moju odluku.
Druge elje, koje ja ne osuujem, su jae.
M: Moda obmanjujete sebe. Moda dajete slobodu vaim stvarnim eljama, a one koje
odobravate drite na povrini (za publiku) u svrhu uvaavanja.
P: Moe biti kao to vi kaete, ali to je druga teorija. injenica je da ja ne oseam slobodu da
elim ono to mislim da bi trebalo, i kad izgleda da elim ispravno, ja ne delujem u tom pravcu.
M: To je sve zbog slabosti uma i dezintegracije mozga. Usredsredite i stabilizujte va um i
videete da e se vae misli i oseanja, rei i delovanja usredsrediti u smeru vae volje.
P: Ponovo savet o savrenosti. Objediniti i ojaati um nije lak zadatak! Kako treba poeti?
M: Jedino moete poeti odande gde se sad nalazite (od stanja u kome ste sad). Vi ste ovde i
sad, ne moete pobei od stanja u kome ste ovde i sada.
P: To je sve?
M: To je sve. Nema vie nita do to.
P: Svo moje hodanje i sanjanje i ja sam svestan sebe. To mi ne pomae mnogo.
M: Vi ste bili svesni miljenja, oseanja, delovanja. Ali niste bili svesni vaeg bia.
P: ta je novo to treba da uvedem u moju praksu?
M: Stav istog svedoenja, posmatranje dogaaja bez uzimanja uea u njima.
P: ta e mi to doneti?
M: Slaboumnost je zbog nedostatka inteligencije, razumevanja, to opet rezultira u nesvesnost.
Sa udnjom za svesnou vi dovodite va um u harmoniju i osnaujete ga.
P: Ja mogu biti potpuno svestan onoga to se deava, a ipak sasvim nemoan da utiem na to
na bilo koji nain.
M: Greite. Ono to se deava je projekcija vaeg uma.5 Slab um ne moe kontrolisati svoje
sopstvene projekcije. Vi ne moete kontrolisati ono to ne znate. S druge strane, znanje daje
mo. U praksi to je veoma jednostavno. Kontroliite sebe, upoznajte sebe.
P: Moda u ja moi da kontroliem sebe, ali da li u biti sposoban da se borim sa haosom u
svetu?
M: Ne postoji haos u svetu, sem onog koji je stvorio va um. On ga sam stvara u tako to u
njegovom centru boravi lana ideja o sebi kao stvari razliitoj i odvojenoj od drugih stvari. U
stvarnosti vi niste stvar (telo - um), niti ste odvojeni. Vi ste beskonana mogunost, neiscrpan
izvor kreativnosti. Jer vi ste sve to moe biti. Univerzum je samo delimino ispoljavanje vaeg
neogranienog kapaciteta postojanja.
P: Ja vidim da sam potpuno motivisan eljom za zadovoljstvom i strahom od bola. Meutim,
moja plemenita elja i opravdani strah, zadovoljstvo i bol su dva pola izmeu kojih moj ivot
oscilira.
M: Idite do izvora i bola i zadovoljstva, elje i straha. Posmatrajte, istraujte, pokuavajte da
razumete.
P: elja i strah su oseanja prouzrokovana fizikim ili mentalnim faktorima. Oni su tu, lako
primetni. Ali zato su oni tu? Zato ja elim zadovoljstvo, a strah me od bola?
M: Zadovoljstvo i bol su stanja uma. Sve dok mislite, vi ste um, ili tanije telo-um, ogranieni
ste (vezani) i primorani da postavljate takva pitanja.
P: I kad shvatim da nisam telo, da li u biti osloboen od elje i straha?

Objektivno se nita ne deava, sva deavanja u svetu su projekcija tj. tumaenja uma. Objektivno postoji samo
Jedno koje je sve i uvek je celovito. Um nije takav ve ima iluziju izdvojenosti, podeljen je i neuravnoteen pa
takva svoja stanja projektuje van, na svet, i vidi mnotvo objekata u sukobu. Otuda i njegova greka da ne
moe, ili da uopte treba da utie na zbivanja u svetu. (Prim. I. A.)

77

M: Sve dok postoji telo, i um da titi telo, privlanosti i odbojnosti e delovati. Oni e biti tu, u
polju dogaanja (sluaja), ali vas nee zabrinjavati (interesovati). Fokus vae panje bie negde
drugde. Vi neete biti uznemireni.
P: I dalje e oni biti tu. Da li se moe ikada biti slobodan?
M: Vi ste potpuno slobodni ak i sad. Ono to vi nazivate sudbinom (karma) rezultat je vae
sopstvene volje da ivite. Koliko je jaka ova volja moete proceniti po univerzalnom uasu
smrti.
P: Ljudi umiru svojevoljno vrlo esto.
M: Jedino kad je alternativa gora nego smrt. Ali takva spremnost da umru potie iz istog
izvora kao i volja za ivotom, izvora koji je dublji i od samog ivota.
Biti ivo bie nije konano stanje, postoji neto iznad toga, mnogo vie, koje nije ni
bie ni nebie, ni ivo ni neivo. To je stanje iste svesti, iznad ogranienja prostora i vremena.
Jednom kada se napusti obmana da je telo - um postojanje, smrt gubi svoj uas, i postaje deo
ivota.6
31. VREDNUJTE PANJU
Pitalac: Kada vas posmatram vi izgledate kao siromah sa vrlo ogranienim sredstvima,
suoavate se sa svim problemima siromatva i starosti, kao i svako drugi.
Maharad: Kada bih bio jako bogat, kakvu bi to razliku inilo? Ja sam ono to jesam. ta bih
drugo mogao biti? Ja nisam niti bogat, niti siromaan, ja sam ja.
P: Ipak, i vi iskuavate zadovoljstvo i bol.
M: Ja to doivljavam u umu, ali ja nisam um, niti njegov sadraj.
P: Vi kaete da smo mi potpuno isti u naim istinskim biima. Kako to da je vae iskustvo tako
razliito od naeg?
M: Moje stvarno iskustvo nije razliito. Ono to se razlikuje je moja evolucija (duhovna) i
ponaanje (stav). Ja vidim isti svet kao i vi, ali ne na isti nain. Nema nita tajanstveno u tome.
Svako vidi svet kroz ideju kakvu on ima o sebi. Onako kako mislite o sebi da ste, tako mislite
da je i svet takav. Ako vi smatrate (zamiljate) sebe odvojenim od sveta, svet e vam izgledati
odvojen od vas i vi ete iskuavati (doivljavati) elje i strah. Ja ne vidim svet odvojen od Sebe
i tako nema niega to elim, ili da se neega plaim.
P: Vi ste taka svetlosti u svetu. Nije li svako to?
M: Ne postoji apsolutno nikakva razlika izmeu mene i drugih, osim u mom saznanju da Ja
Jesam. Ja sam sve. Ja znam to pouzdano, a vi ne.
P: Mi se tako ipak razlikujemo.
M: Ne, ne razlikujemo se. Razlika je jedino u umu i privremena je. Ja sam bio kao vi, vi ete
biti kao ja.
P: Bog je stvorio najraznovrsniji svet.
M: Razlika je jedino u vama. Sagledajte sebe onakvog kakvi ste (u biti) i videete svet onakav
kakav jeste - nedeljiv, neopisiv. Vaa sopstvena kreativna snaga projektuje (stvara) od toga
sliku i sva vaa pitanja se odnose na sliku (koja zamenjuje dogaaj - stvarnost).
P: Tibetanski jogi je napisao da je Bog stvorio svet sa svrhom i da ga vodi po planu. Svrha je
dobra, a plan je najmudriji, najsavreniji.
M: Sve je to privremeno, dok se ja bavim sa venim. Bogovi i njihovi univerzumi dolaze i
prolaze, Avatari prate jedan drugog u beskonanom nizu, i na kraju se vraamo izvoru. Ja
6

ovekova svrha nije da bude samo ivo bie, ogranieno telom i umom, ve da bude olienje Duha koji sve
omoguava. U oveku se Duh manifestuje kao izvor svesti, tano mesto tog izvora je svest o samom postojanju
ili 'Ja jesam'. (Prim. I. A.)

78

govorim samo o bezvremenom izvoru svih Bogova sa svim njihovim univerzumima, u

prolosti, sadanjosti i budunosti.
P: Da li ih vi znate sve? Da li ih se seate?
M: Kad nekoliko glumaca igraju ale radi, ta tu onda ima da se vidi ili zapamti?
P: Zato je pola oveanstva muko, a pola ensko?
M: Zbog njihove sree. Impersonalno - bezlino (avyakta) postalo je lino - personalno
(vyakta) u cilju sree u meusobnom odnosu (povezanosti). Milou moga Gurua ja mogu da
gledam na impersonalno (bezlino), a isto tako i na lino (personalno). Oboje su jedno za
mene. U ivotu se personalno stapa (integrie) sa impersonalnim (bezlinim).
P: Kako se personalno pojavljuje iz bezlinog (impersonalnog)?
M: Oboje su aspekti jedne realnosti. Nije ispravno govoriti o jednom, a ne uzimati u obzir
drugo. Sve ove ideje pripadaju budnom (mentalnom) stanju (javi).
P: ta donosi budno stanje (java)?
M: U temelju svih kreacija lei elja. elja i imaginacija (mata) gaje i pojaavaju jedna drugu.
etvrto stanje (turiya) je stanje istog (potpunog) svedoenja, nepristrasne stvarnosti
(budnosti), bestrasno i neiskazivo (bez rei). To je kao prostor (vasiona) nepromenjen od bilo
ega to sadri. Telesne i mentalne nevolje ga ne dotiu (uznemiruju) - one su napolju "tamo",
dok je svedok uvek "ovde".7
P: ta je realno (stvarno): subjektivno (lino) ili objektivno (bezlino)? Ja sam naklonjen misli
da verujem da je objektivni univerzum realan (stvaran), i da je moj subjektivni svet i psiha
promenljivi i prolazni. Vi izgleda tvrdite da je realnost vaa unutranjost, subjektivna stanja i
negirate svu realnost, konkretan, spoljanji svet.
M: Oba, i subjektivni i objektivni su promenljivi i prolazni. Nema niega istinskog (realnog) u
njima. Naite stalno u prolaznom, jedan stalni faktor (inilac) u svakom iskustvu.
P: ta je to stalni faktor (inilac)?
M: Moete mu davati razliita imena i oznaavati ga na mnogo naina, ali vam to nee pomoi
mnogo dok ne budete u stanju da vidite. ovek slabog vida nee videti papagaja na grani
drveta, ma koliko vi pokuavali da ga podstiete da vidi. U najboljem sluaju on e videti va
uperen prst. Prvo proistite vau viziju, vidno polje, nauite da vidite, umesto da buljite, zurite,
i vi ete primetiti, opaziti papagaja. Takoe morate biti eljni da vidite. Vama je potrebno
oboje, i jasnoa i ozbiljnost za samootkrivanje, samospoznaju. Vama je potrebna zrelost srca i
uma, koja se zadobija kroz ozbiljnu primenu u svakodnevnom ivotu, da bi bilo ta, ak i
najmanje, mogli razumeti. Ne postoji tako neto kao kompromis u jogi.
Ako vi elite da zgreite, greite svesno i otvoreno. Greke takoe imaju svoj nauk,
lekcije, da naue ozbiljnog grenika, kao vrline - pravog sveca.
Meutim, meavina i jednog i drugog je katastrofalna. Nita vas ne moe tako blokirati,
spreiti, kao kompromis, jer on pokazuje manjak, nedostatak ozbiljnosti, bez ega se nita ne
moe uraditi.
P: Ja odobravam uzdrljivost, tedljivost, ali u praksi ja sam za rasko. Navika jurnjave za
zadovoljstvom i izbegavanje bola je tako ukorenjena u meni da sve moje dobre namere, sasvim
ive na nivou teorije, ne nalaze oslonac u mom svakodnevnom ivotu. Govoriti mi da nisam
astan, ne pomae mi, jer ja upravo ne znam kako da sebe uinim asnim.
M: Vi niste ni poteni, ni nepoteni. Davanje imena mentalnim stanjima je dobro samo za
izraavanje vaeg odobravanja ili neodobravanja.
Problem nije va, to je samo va um. Ne poistoveujte sebe sa svojim umom. Podsetite
sebe odluno da vi niste um i da njegovi problemi nisu vai.
7

Prvo stanje je stanje dubokog sna bez snova. Drugo stanje je sanjanje. Tree stanje je java ili dnevna budnost.
etvrto stanje (turiya) je stanje iste, transcendentalne svesti koja svedoi ovim trima stanjima, postie se
meditacijom. (Prim. I. A.)

79

P: Mogu stalno da govorim sebi, da ja nisam um, i da nisam zabrinut zbog njegovih problema,
ali um ostaje i njegovi problemi su upravo onakvi kao to su i bili. Sada, molim vas nemojte mi
rei da je to zato to ja nisam dovoljno ozbiljan i da treba da budem ozbiljniji! Ja to znam i
priznajem to i samo vas pitam - kako je to mogue?
M: Konano vi pitate! Vrlo dobro, za poetak. Nastavite sa razmiljanjem, prouavanjem, sa
pitanjima i uenjem, budite eljni, udite da naete put, izlaz. Budite svesni sebe, posmatrajte
svoj um, dajte mu punu panju. Ne teite brzim rezultatima, ne mora biti nijednog koji ete vi
primetiti. Vaa psiha e, iako za vas neprimetno, pretrpeti promenu, bie mnogo vie jasnoe u
vaem miljenju, milosra, ljubavi u vaim oseajima, istote u vaem ponaanju. Ne morate da
ciljate, da se trudite, da teite ovome - vi ete se osvedoiti o promeni isto tako i bez
nastojanja, jer ono to ste vi sad je rezultat nepanje, a ono to ete postati bie plod panje.
P: Zato bi samo panja inila, predstavljala svu razliku?
M: Do sada je va ivot bio mraan (tamas) i uznemiren, (rajas). Panja, budnost, opreznost,
jasnoa, ivotnost, vitalnost, sve su manifestacije integriteta, jedinstva sa vaim istinskim biem
- prirodom, sattva. U prirodi je sattve da pomiri, uskladi i neutralie lenjost i uznemirenost
tamas i rajas i preobrazi, sagradi novu linost u saglasnosti sa istinskom prirodom Sopstva.
Sattva je veran sluga Sopstva, uvek paljiv, usluan i posluan.
P: I da li u doi do toga kroz vie panje?
M: Ne potcenjujte, ne obezvreujte panju. To podrazumeva interes, zainteresovanost i takoe
ljubav. Da bi saznali, uinili, otkrili ili stvorili, morate tome dati vae srce, to znai panju. Svi
blagoslovi dolaze odatle.
P: Vi nam savetujete da se koncentriemo na "JA JESAM". Da li je to takoe oblik panje?
M: A ta drugo? Podarite vau panju najvanijem u vaem ivotu - sebi samima, svom
Sopstvu. Vi ste centar vaeg linog univerzuma - bez poznavanja centra ta vi drugo moete
znati?
P: Ali kako da ja spoznam sebe? Da spoznam sebe ja moram biti izvan sebe. Ali ono to je
izvan mene ne mogu biti ja. Tako izgleda da ja ne mogu spoznati sebe, samo ono to je uzmem
smatram da sam ja.
M: Sasvim ispravno. Kada vi ne moete videti svoje lice, ve samo njegov odraz u ogledalu,
tako vi moete znati samo vau reflektovanu sliku u neuprljanom ogledalu iste svesti.
P: Kako u da stvorim takvo neuprljano ogledalo?
M: Oigledno, uklanjanjem mrlja. Otkri mrlje i ukloni ih. Drevno uenje je potpuno
punovano, opravdano.
P: ta treba da se vidi, ta da se ukloni?
M: Priroda savrenog ogledala je takva da ga vi ne moete videti. ta god da vidite, ta god
moete videti, je sigurno mrlja. Udaljite se od nje, ostavite je, spoznajte je kao nepoeljnu.
P: Sve opaeno, samo su njegove mrlje?
M: Sve su mrlje.
P: Ceo svet je mrlja?
M: Da, jeste.
P: Kako uasno! Dakle, univerzum je bezvredan?
M: On je od ogromne vanosti. Sa odlaskom iznad njega, vi ostavljate sebe.
P: Ali zato je to dolo u Postojanje u tom, takvom sluaju?
M: To ete znati kada se zavri.
P: Da li e se to ikad zavriti?
M: Da, za vas.
P: Kad e to poeti?
M: Sada.
P: Kad e se to zavriti?
80

M: Sada.
P: To se ne zavrava sad.
M: Vi to ne doputate.
P: Ja elim to da dopustim.
M: Ne, vi ne elite. Sav va ivot je povezan s tim. Vaa prolost i budunost, vae elje i
strahovi, svi oni imaju svoje korene u svetu. Bez sveta, gde ste vi, ko ste vi?
P: Ali to je upravo ono to sam doao da istraim, pronaem.
M: A ja vam kaem upravo ovo: pronaite, saznajte za uporite, oslonac koji je iznad svega i
sve e biti jasno i lako.

32. IVOT JE SVEVINJI GURU

Pitalac: Nas dvojica dolazimo iz dalekih zemalja, jedan od nas je iz Britanije, a drugi iz
Amerike. Svet u kome smo mi roeni propada i, budui da smo mladi, zabrinuti smo. Stariji
ljudi se nadaju da e umreti prirodnom smru, ali mladi nemaju takvu nadu. Neki od nas
mnogih odbijaju da ubiju, ali se niko ne slae da bude ubijen. Moemo li se mi nadati da za
naeg ivota doe do poboljanja?
Maharad: ta vas navodi na pomisao da e svet nestati?
P: Orua unitenja su postala neverovatno mona. Takoe, sama naa produktivnost je postala
unitavajua za prirodu i nae kulturne i drutvene vrednosti.
M: Vi govorite o sadanjim vremenima. To je bilo tako svuda i uvek. Ali zabrinjavajua
situacija moe biti lokalna i privremena, prolazna. Jednom kad se zavri bie zaboravljena.
P: Razmera predstojee, bliske katastrofe je neverovatno velika. Mi ivimo usred eksplozije.
M: Svaki ovek pati sam i umire sam. Brojevi su nevani. Postoji onoliko mnogo smrti kad
milion umre, kao i kad jedan nestane.
P: Prirodu ubijaju milioni, ali to me toliko ne plai. Moe biti tragedije ili tajne u tome, ali ne i
okrutnosti. Ono to me uasava je patnja koju je ovek stvorio, unitavanje i pustoenje.
Priroda je velianstvena u svom kreiranju i postojanju, ali postoji ludilo i zloba u ponaanju i
delovanju oveka.
M: Svakako. Dakle, nisu patnja i smrt vai problemi, ve zloba i ludost u njihovom korenu.
Nije li zloba takoe jedan oblik ludila? A nije li ludilo zloupotreba uma? Ljudski problem lei u
zloupotrebi uma. Sva blaga, vrednosti, prirode i duha otvorena su za oveka koji e koristiti
um ispravno.
P: ta znai koristiti um ispravno, onako kako treba?
M: Strah i pohlepa prouzrokuju zloupotrebu uma. Ispravno korienje uma je u slubi ljubavi,
ivota, istine i lepote.
P: Lake je rei nego uraditi. Ljubav, istina, ovek dobre volje - kakav luksuz, rasko. Nama je
potrebno mnogo toga da bi popravili svet, ali ko e to obezbediti, kako to ostvariti?
M: Moete provesti venost traei istinu na sve strane, kao i ljubav, dobru volju i
inteligenciju, moliti Boga i proklinjati oveka - ali sve uzalud. Morate poeti u sebi, sa samim
sobom - ovo je neumoljiv zakon. Ne moete promeniti sliku, izgled, bez promene lica. Prvo
shvatite da je va svet samo odraz vas samih i prestanite traiti pogreke u odrazu.
Pazite na sebe, postavite se ispravno - mentalno i emocionalno. Fiziko e to pratiti
automatski. Vi govorite toliko mnogo o reformama: ekonomskim, drutvenim, politikim.
Pustite na miru reforme i brinite o reformatoru. Kakvu vrstu sveta moe da stvori ovek, koji
je glup, pohlepan, bez srca, bezduan?
81

P: Ako moramo da ekamo na promenu srca, moraemo da ekamo neodreeno. Va je savet

o savrenstvu, takoe i bez nade, oaja. Kada je sve savreno i svet je savren. Kakva
beskorisna oevidna istina!
M: Ja nisam to rekao. Ne moete promeniti svet pre nego to promenite sebe. Ja nisam rekao
pre nego to se promene svi. To niti je neophodno, niti je mogue promeniti druge. Ali ako vi
moete promeniti sebe vi ete uvideti da druga promena nije ni potrebna. Da biste promenili
sliku vi samo menjate film, ne menjate filmsko platno!
P: Kako moete biti sigurni u to? Kako znate da je istina ono to kaete?
M: Ne samo da sam siguran u sebe, ja sam siguran i u vas. Sve to treba da uradite je da
prestanete da tragate izvan vas za onim to se jedino moe nai u vama, unutar vas. Postavite
ispravno vau viziju pre nego to ponete da tragate. Vi patite od akutnog nesporazuma,
zablude. Proistite va um, proistite vae srce, osvetite, posvetite va ivot, ovo je najbri put
da promenite va svet.
P: ivelo je i umrlo tako mnogo svetaca i mistika. Oni nisu promenili moj svet.
M: Kako bi oni to mogli? Va svet nije njihov, niti njihov va.
P: Sigurno da postoji stvarni svet zajedniki za sve.
M: Svet stvari, energije i materije? ak i da je bio takav zajedniki svet stvari i sila, to nije svet
u kome mi ivimo. Na je svet od oseanja i ideja, od privlanosti i odbojnosti, skala vrednosti,
motiva i inicijativa, potpuno mentalni svet. Bioloki nae su potrebe veoma male, nai problemi
su drugoga reda. Problemi stvoreni od elja i strahova i pogrenih ideja mogu biti reeni samo
na nivou uma. Vi morate pobediti svoj sopstveni um i zbog toga vi morate ii iznad njega.
P: ta to znai otii iznad uma?
M: Vi ste otili iznad tela, niste li? Vi ne pratite aktivno vae varenje, cirkulaciju i eliminaciju.
Oni su postali automatski. Na isti nain um treba da radi automatski, bez zahtevanja panje.
Ovo se nee desiti dok um ne bude radio besprekorno, bez greke.
Mi smo veinu naeg vremena u umu i telesnoj svesnosti, jer oni neprestano zovu u
pomo. Bol i patnja su jedini telesni i umni pozivi za panjom. Da biste otili iznad tela morate
biti zdravi, da biste otili iznad uma, morate imati um u savrenom stanju. Vi ne moete
napustiti, ostaviti za sobom zbrku i otii iznad. Nered e vas zgrabiti, utopiti. "Poistite,
pokupite vae smee" - izgleda da treba da bude univerzalni zakon. I takoe, samo zakon!
P: Da li mi dozvoljavate da Vas pitam, kako ste Vi otili iznad uma?
M: Milou moga Gurua.
P: Kako je izgledala, u emu se ogledala njegova milost?
M: Rekao mi je ono to je istina.
P: ta vam je rekao va Guru?
M: Rekao mi je da sam Svevinja Stvarnost.
P: ta ste uradili s tim?
M: Ja sam mu verovao i zapamtio sam to.
P: Da li je to sve?
M: Da, ja sam se seao njega, seao sam se stalno ta je on rekao.
P: Hoete da kaete da je to bilo dovoljno?
M: ta vie treba da bude uraeno? Bilo je sasvim dovoljno seati se Gurua i njegovih rei.
Moj savet vama je ak i manje teak nego ovaj - samo se seajte sebe. "JA JESAM" je
dovoljno da izlei va um i odvede vas iznad. Samo imajte malo vere. Ja vas ne obmanjujem.
Zato bih?! Da li ja elim neto od vas? Ja vam elim dobro - takva je moja priroda. Zato bih
vas ja obmanjivao?
Zdrav razum e vam takoe rei da bi ispunili elju vi morate svoj um vezati, drati za
nju. Ako elite da znate vau istinsku prirodu, vi morate obratiti panju na sebe sve vreme,
dok se tajna o vaem biu ne pone otkrivati.
82

P: Zato bi seanje na sebe donelo nekom samoostvarenje?

M: Zato to su to dva aspekta istog stanja. Seanje na sebe je u umu, a samoostvarenje je
iznad uma. Slika u ogledalu je od lica iznad ogledala.
P: Sasvim tako. Ali ta je svrha?
M: Da bi pomogla drugima, osoba mora biti iznad potreba za pomoi.
P: Sve to ja elim jeste da budem srean.
M: Budite sreni da inite sreu.
P: Pustimo drugima da vode brigu o sebi.
M: Gospodine, vi niste odvojeni. Srea koju vi ne moete da delite je lana. Jedino je
sposobnost poklanjanja, deljenja, istinski potrebna.
P: U redu. Ali, da li ja trebam Gurua? Ono to mi vi kaete je jednostavno i uverljivo. Ja u to
upamtiti. Ovo vas ne ini mojim Guruom.
M: Nije oboavanje osobe ono to je presudno, nego stabilnost, postojanost i dubina vae
predanosti, odanosti prema cilju, zadatku.
Sam ivot je Svevinji Guru, budite paljivi na njegove lekcije i posluni njegovim
zapovestima. Kada ga personalizujete, date mu oblik, njegov izvor, vi imate spoljanjeg Gurua,
kada ga uzimate iz ivota direktno, Guru je unutra. Seajte se, pitajte se, prouavajte,
studirajte, ivite sa tim, volite to, urastite u to, rastite sa tim, uinite to svojim sopstvenim - re
vaeg Gurua, spolja od iznutra.
Dajte sve i dobiete sve. Ja sam to radio. Svo moje vreme ja sam davao mom Guruu i
onome to mi je rekao.
P: Ja sam pisac po profesiji. Moete li mi dati neki savet, za mene posebno.
M: Pisanje je i talenat i vetina, oboje. Rastite u talentu i razvijajte se u vetini. elite ono to
je vredno da se eli i elite to snano. Upravo kao kad probijate svoj put u gomili ljudi,
prolazei izmeu njih, tako naite svoj put izmeu dogaaja, iskustava, ne gubei svoj glavni
pravac. To je lako, ako ste ozbiljno predani.
P: Toliko mnogo puta ste spomenuli potrebu da se bude predan, ozbiljan. Ali mi nismo ljudi od
jedne volje. Mi smo meavina, elja i potreba, instikata, i izazova, inspiracija. Oni se svaaju
meusobno, ponekad jedan, a ponekad drugi dominira, ali ne zajedno.
M: Ne postoje potrebe, samo elje.
P: Jesti, piti, boravite za telo, iveti?
M: elja da se ivi je temeljna, osnovna elja. Sve ostale zavise od nje.
P: Mi ivimo, jer moramo.
M: Mi ivimo, jer udimo za ulnim postojanjem.
P: Stvar tako univerzalna ne moe biti loa, pogrena.
M: Nije pogrena, naravno. U svoje vreme, i na odgovarajuem mestu, nita nije pogreno. Ali
kad ste zainteresovani za istinu, za stvarnost, vi morate ispitati sve, i sam va ivot. Sa
slaganjem, tvrenjem o potrebi, neophodnosti ulne i intelektualne egzistencije, vi smanjujete,
suavate vae traganje, teei komforu, i nalazei utehu u udobnosti.
P: Ja tragam za sreom, ne za udobnou i utehom.
M: Za koju sreu vi znate iznad udobnosti uma i tela?
P: Postoji li neka druga?
M: Pronaite to za sebe. Ispitajte svaku tenju, nemojte se drati nijedne elje zvanino.
Odrecite se, oslobodite se posedovanja, fizikog i mentalnog, oslobodite se svih linih briga,
budite otvoreni za razotkrivanje, istraivanje.
P: Deo Indijske duhovne tradicije je da vie ive u blizini sveca ili mudraca, to je korisno za
osloboenje i drugo nita nije potrebno. Zato vi ne oformite Aram, tako da ljudi mogu da
ive pored vas?
83

M: U trenutku kad bih stvorio jednu organizaciju, postao bih njen zarobljenik. U stvari, ja sam
na raspolaganju svima. Zajedniki krov i hrana, ne ine ljude vie dobrodolim. "iveti pored"
ne znai disati isti vazduh. To znai poverenje i poslunost, ne dopustiti da dobri ciljevi uitelja
budu uzaludni.
Imajte svog Gurua uvek u svom srcu i seajte se njegovih instrukcija - to je stvarno
povinovanje, boravak u Istini. Fizika bliskost je najmanje vana. Uinite ceo svoj ivot
izrazom, manifestom vae vere i ljubavi za vaeg Uitelja, to je istinsko ivljenje sa Guruom.

33. SVE SE DEAVA SAMO OD SEBE

Pitalac: Da li svetac, Gnani, umire?
Maharad: On je iznad ivota i smrti. Ono to mi smatramo da je neizbeno - roditi se i
umreti - oni vide samo kao nain izraavanja kretanja u nepokretnom, promenljivog u
nepromenljivom, konanog u beskonanom. Za Gnanija, sveca, oevidno je da se nita ne raa
i nita ne umire, nita ne traje i nita se ne menja, sve je kako jeste - bezvremeno.
P: Vi kaete da je svetac, Gnani, iznad. Iznad ega? Iznad znanja?
M: Znanje ima svoj uspon i svoj zalazak. Svesnost dolazi u bie i izlazi iz bia. To je stvar
svakodnevnog dogaanja i opaanja. Mi svi znamo da smo ponekad svesni, a ponekad ne.
Kada nismo svesni to nam se javlja kao mrak ili praznina. Svetac je svestan sebe, niti kao
svestan, niti kao nesvestan, nego isto probuen, svestan tri stanja uma i njihovih sadraja.8
P: Kad ovo svedoenje poinje?
M: Za sveca nita ne poinje niti se zavrava. Kao to se so rastvara u vodi, tako se sve
rastvara u istom postojanju, biti. Mudrost je veno negirati nestvarno. Videti nestvarno je
mudrost. Iznad ovoga boravi neizrecivo.
P: U meni postoji ubeenje: Ja sam telo. Priznajem, ja govorim iz neznanja. Meutim, kada je
poelo to stanje oseanja da smo telo, telo-um, ili ak samo um?
M: Ne moete govoriti o poetku svesnosti. Same ideje o poetku i vremenu su unutar
svesnosti. Da biste govorili o poetku neega, morate stati izvan toga, biti odvojeni od toga.
A u momentu kada stanete pored toga, izvan toga, vi shvatate da ne postoji tako neto i da
nikad nije ni bilo. Postoji samo realnost, istinitost, u kojoj nijedna "stvar" nema postojanje
svoje sopstveno. Kao to su talasi neodvojivi od okeana, tako je i sva "egzistencija"
ukorenjena u biti, postojanju.
P: injenica je da vas ja sada i ovde pitam: kada se konstatacija Ja sam telo pojavila? Pri
mom roenju? Ili ovog jutra?
M: Sada.
P: Ali ja se seam da sam to oseanje imao i jue takoe.
M: Seanje od jue je jedino danas.
P: Ali sigurno da ja postojim u vremenu. Imam i prolost i budunost.
M: To je kako vi zamiljate - sada.
P: Mora da postoji poetak.
M: Sada.
P: A ta je sa svretkom, krajem?
M: Ono to nema poetka, ne moe se zavriti.
8

Tri stanja uma su: dubok san bez snova, sanjanje i java.

84

P: Ali ja sam svestan moga pitanja.

M: Na lano pitanje se ne moe odgovoriti. Ono jedino moe biti vieno kao pogreno, lano.
P: Za mene ono je realno.
M: Kad vam se ono uinilo realnim? Sada.
P: Da, ono je sasvim stvarno meni - sada.
M: ta je realno u vaem pitanju? To je stanje uma. Nijedno stanje uma ne moe biti realno
kao ni um sam. Da li je um realan, istinit? To je samo skup stanja, a svako od njih je prolazno.
Kako moe niz, skup prolaznih stanja biti smatran realnim, istinitim?
P: Kao perle na niski, dogaaji slede dogaaje - veno, zauvek.
M: Oni su svi postavljeni na osnovnoj ideji: Ja sam telo. Ali isto tako i ovo je mentalno stanje
koje je prolazno. Ono dolazi i odlazi kao i druga stanja. Iluzija, obmana da smo telo-um je tu
jedino zato to nije istraivana, ispitivana. Neistraivanje je konac - nit na kome su sva stanja
uma postavljena. To je kao mrak u zatvorenoj sobi. On je tu oigledno. Ali kad se soba otvori,
gde on odlazi? On ne ide nikud, jer on nije bio tu. Sva stanja uma, sva imena i oblici postojanja
su utemeljeni u neistraivanju, netraganju, u lakovernoj imaginaciji.
Ispravno je rei: JA JESAM, ali rei: Ja sam ovo, ja sam ono, znak je neistraivanja,
mentalne slabosti ili letargije, zaboravnosti.
P: Ako je sve svetlo, kako se mrak pojavljuje? Kako moe biti mraka usred svetlosti?
M: Ne postoji tama usred svetlosti. Zaborav Sebe je mrak, tama. Kada smo apsorbovani,
zadubljeni u druge stvari, u ne-Sopstvo, mi zaboravljamo sebe. Nema niega neprirodnog u
tome. Ali zato zaboraviti Sopstvo zbog neumerenosti i vezanosti? Mudrost postoji u stalnom
nezaboravljanju Sopstva, kao veno prisutnog izvora oboje: iskuenika i njegovog iskustva.
P: U mom sadanjem stanju ja sam telo ideja dolazi spontano, prirodno, dok ideja ja sam
isto Sopstvo mora biti nametnuta umu kao neto istinito, ali ne i doivljeno, iskuano.
M: Da, sadhana, praksa, se sastoji u prisilnom, nametnutom, podseanju osobe na njeno isto
postojanje, bit', da ona nije nita odvojeno, posebno, niti je suma posebnosti, pojedinosti, niti
ak i totalitet, sveukupnost, posebnosti, koji sainjava univerzum. Sve postoji u umu, ak je i
telo jedan sklop u umu od velikog broja ulnih opaaja, percepcija, a svako opaanje je takoe
mentalno stanje. Ako vi kaete: Ja sam telo, pokaite to.
P: Evo ga, tu je.
M: Jedino kada vi mislite o njemu. Oboje, i um i telo su prekidana, naizmenina stanja. Suma
ukupnosti ovih odsjaja, javljanja, stvara iluziju postojanja. Istraite ta je stalno u prolaznom,
stvarno u nestvarnom. To je sadhana, duhovna praksa.
P: injenica je da ja mislim o sebi kao o telu.
M: Mislite o sebi na bilo koji nain. Jedino nemojte uzimati ideju tela u slici. Postoji samo tok
opaaja, seanja i stvaranja ideja. Telo je apstrakcija, saetak - uoptenost, stvorena naom
tendencijom, namerom, da tragamo za jedinstvom u razliitosti to opet nije pogreno.
P: Meni je reeno, da je misliti: Ja sam telo, oteenje, nedostatak uma.
M: Zato tako govoriti? Takvi iskazi stvaraju probleme. Sopstvo je izvor svega, i za sve krajnje odredite. Nita nije spoljanje.
P: Kada ideja o telu postane opsesivna, nije li ona sasvim pogrena.
M: Nema nita pogreno u ideji o telu, niti ak u ideji Ja sam telo. Ali, ograniavati sebe
samo na telo je pogreno.
U stvarnosti, svo postojanje, svaki oblik je moj sopstveni, u mojoj svesnosti. Ja ne
mogu rei ta sam ja, jer rei mogu opisati samo ono to ja nisam.
Ja jesam, i poto ja jesam, sve jeste. Ali ja sam iznad svesnosti, i prema tome, u
svesnosti ja ne mogu rei da ja jesam.
Ipak, ja jesam. Pitanje: ko sam ja? nema odgovor. Nijedno iskustvo ne moe da
odgovori na to, jer je Sopstvo iznad iskustva.
P: Ipak, pitanje: ko sam ja? mora biti od neke koristi.
85

M: Ono nema odgovor u svesnosti i, zato, pomae da se ode iznad svesnosti.

P: Ja sam ovde - u ovom trenutku. ta je realno, stvarno u tome, a ta nije? Sada, molim vas,
nemojte mi rei da je moje pitanje pogreno. Ispitivanje mojih pitanja nee me odvesti nigde.
M: Vae pitanje nije pogreno. Ono je nepotrebno! Vi kaete: Ovde i sad ja jesam! Stanite
tu, ovo je realno, stvarno. Ne izvrite injenicu u pitanje. Tu lei vaa pogreka. Vi niste ni
znanje ni neznanje, niti um niti materija, ne pokuavajte da opiete sebe u izrazima uma i
materije.
P: Upravo sad je doao deko do vas sa problemom. Vi ste mu rekli nekoliko rei i on je
otiao. Da li ste mu pomogli?
M: Naravno.
P: Kako moete biti sigurni?
M: Nema potrebe da znam. To se odvija samo od sebe.
P: Ipak, vi ste napravili zakljuak. Na emu je on zasnovan?
M: Na onome to mi ljudi kau. Ali vi ste onaj ko trai dokaze. Ja ih ne trebam. Postavljanje
stvari ispravno lei u samoj mojoj prirodi, koja je sathyam, shivam, sundaram - istina, dobrota,
lepota.
P: Kada ovek doe do vas po savet i vi mu date savet, odakle to dolazi i sa kojom snagom to
pomae?
M: Njegovo sopstveno bie utie na njegov um i podstie odgovor.
P: A koja je vaa uloga?
M: U meni se sastaju ovek i njegovo Sopstvo.
P: Zato Sopstvo ne pomogne oveku bez vas?
M: Ali ja sam Sopstvo! Vi mene zamiljate kao odvojenog, otuda vae pitanje. Ne postoji
Moje Sopstvo i njegovo Sopstvo. Postoji Sopstvo, jedino Sopstvo svega. Obmanuti
razlikom imena i oblika, umova i tela, vi zamiljate mnotvo, viestruka Sopstva. Mi oboje smo
Sopstvo, ali vi izgleda niste u to ubeeni. Ovaj razgovor personalnog sopstva i univerzalnog
Sopstva, je ueniki stepen, faza, idite iznad, ne budite u orsokaku dualnosti.
P: Vratimo se ka oveku u potrebi za pomoi. On dolazi kod vas.
M: Ako on dolazi, on je siguran da e dobiti pomo. Jer je on predodreen da dobije pomo,
on dolazi. Nema niega nestvarnog, tajanstvenog, u tome. Ja ne mogu pomoi nekima, a druge
odbiti. Svi koji dou dobijaju pomo, jer takav je zakon. Jedino oblik pomoi je promenljiv
zavisno od potrebe.
P: Zato on mora doi ovde da dobije savet? Moe li ga on dobiti iznutra?
M: On nee sluati. Njegov um je okrenut napolje. Ali, u stvari, ovo iskustvo je u umu, i sam
njegov dolazak k meni i dobijena pomo je sve unutar njega samog; umesto da pronae
odgovor u sebi samom, on zamilja odgovor od spolja. Za mene ne postojim ja, nema oveka i
nema davanja. Sve ovo je samo treperenje u umu. Ja sam beskonani mir i tiina u kojima se
nita ne pojavljuje, jer sve to se pojavi - nestane. Niko ne dolazi po pomo, niko ne daje
pomo, niko ne dobija pomo. Sve je to samo ispoljavanje, pokazivanje, u svesnosti.
P: Ipak, snaga, mo, za pomo je tu i tu je neko ili neto to ispoljava tu mo, snagu, nazvali to
Bog ili Sopstvo ili Univerzalni Um. Ime nije bitno, vano, ali injenica, delo, jeste.
M: Ovo je stav, miljenje, koje ima telo-um. isti um vidi stvari onakvim kakve jesu. Mehuri,
klobuci u svesnosti. Ovi mehuri se pojavljuju, nestaju i ponovo pojavljuju a da nemaju stvarno
postojanje, bit. Nikakav poseban uzrok ne moe biti pripisan, dodeljen njima, jer svaki je
prouzrokovan sa svim i utie na sve. Svaki mehur je telo, i sva ta tela su moja.
P: Da li hoete da kaete da imate mo da sve uradite ispravno?
M: Ne postoji snaga, mo, koja je odvojena od mene. Ona je ugraena, nerazdvojna, u samu
moju prirodu. Nazovite to kreativnou. Od grumena zlata vi moete napraviti puno
ornamenata, ukrasa, svaki e sadrati zlato. Slino, u ma kojoj se ulozi mogu pojaviti i ma koju
86

funkciju mogu da obavljam, ja ostajem ono to sam, "JA JESAM" nepokretan, stabilan,
neuzdrman, netaknut, nezavisan. Ono to vi nazivate Univerzum, priroda, je moja spontana
kreativnost, togod da se desi, deava se. Ali, takva je moja priroda, da se sve zavrava u
radosti.
P: Ja imam sluaj deaka koji je oslepeo jer ga je njegova glupa majka hranila metil alkoholom.
Ja sam vas zamolio da mu pomognete. Vi ste prepuni samilosti, oevidno, eljni da pomognete.
Kakvom snagom, moi, vi moete pomoi njemu?
M: Njegov sluaj je registrovan, zabeleen u svesnosti. On je tamo - neizbrisivo. Svesnost e
delovati.
P: Da li ini neku razliku da vas ja zamolim za pomo?
M: Vae pitanje je deo deakove slepoe. Poto je on slep, vi pitate. Vi niste dodali nita.
P: Ali, vaa pomo e biti novi faktor?
M: Ne, sve je sadrano u deakovoj slepoi. Sve je u tome - majka, deak, vi i ja, i sve drugo.
To je jedan dogaaj.
P: Vi hoete da kaete da je i pored nae diskusije deakov sluaj bio predodreen, unapred
odreen?
M: Kako drugaije? Stvari sadre svoju budunost. Deko se pojavio u svesnosti. Ja sam
iznad. Ja ne izdajem nareenja svesnosti. Ja znam da je u prirodi svesti, duhovnoj, da postavi
stvari ispravno. Neka svesnost pazi na svoju kreaciju! Deakov bol, vae saaljenje, saoseanje,
moje sluanje i svesnost deluju - sve to je jedna jedina injenica - ne razdvajajte to na
komponente da bi onda postavljali pitanja.
P: Kako udno va um funkcionie.
M: Vi ste udni, ne ja. Ja sam normalan. Ja vidim stvari onakvim kakve jesu, i otkuda, Ja nisam
uplaen od njih. Ali, vi ste uplaeni od stvarnosti.
P: Zato bih ja to bio?
M: To je neznanje o Sebi, koje vas ini uplaenim, a takoe nesvesnog da ste uplaeni. Ne
pokuavajte da ne budete uplaeni. Prvo sklonite zid neznanja.
Ljudi su uplaeni da e umreti, jer oni ne znaju ta je smrt. Gnani, svetac, je umro
pre svoje smrti, on je video da nema nieg ega bi se trebao bojati. U trenutku kada
spoznate vae stvarno bie, vi se prestajete plaiti bilo ega. Smrt daje slobodu i mo. Da
biste bili slobodni u svetu, vi morate umreti za svet. Tada je univerzum va sopstveni, on
postaje vae telo, izraz, manifestovanje, i instrument, alat. Srea postojanja, bia, potpuno
slobodnog je iznad moi opisivanja, objanjenja. S druge strane, onaj ko je uplaen od
slobode ne moe umreti.
P: Vi mislite da onaj ko ne moe umreti, ne moe ni iveti?
M: Uzmite to kako hoete, vezanost je zatvor, nevezanost je sloboda. eleti je ropstvo.
P: Da li iz toga sledi da ako ste vi spaseni - i svet je spasen?
M: Kao celina svet ne treba spasavanje. ovek ini greke i stvara patnju; kad to ue u polje
svesnosti, svesnosti Gnanija, sveca, to je postavljeno ispravno. Takva je njegova priroda.
P: Mi moemo posmatrati ono to bi mogli nazvati duhovnim napretkom, progresom. Sebian
ovek posveen religiji, kontrolie sebe, proiava svoje misli i oseanja, sprovodi duhovnu
praksu, ostvaruje svoje istinsko bie. Da li je takav napredak voen uzronou, ili je on
sluajan?
M: Sa moje take gledita, sve se deava samo od sebe, sasvim, potpuno spontano. Ali ovek
zamilja da on radi na podsticaju prema cilju. On uvek ima nagradu na umu i tei za njom.
P: Grub, zaostao, nerazvijen ovek, nee raditi bez nagrade. Nije li u redu i njemu nuditi
podsticaje?
M: On e stvoriti za sebe podsticaje bilo kako, svakako. On ne zna da je napredovati u prirodi
svesnosti. On e napredovati od motiva do motiva i nai e, jurei, Gurua, za ispunjenje svojih
elja. Kada uz pomo zakona svoga postojanja, bia, on pone da pronalazi put povratka,
87

nivritti, on e napustiti sve motive, jer njegovo interesovanje za svet je zavreno. On ne eli
nita - niti od drugih, niti od sebe samog. On umire za sve i postaje Sve. Ne eleti nita i ne
raditi nita - to je istinska kreacija, stvaranje.
Gledati univerzum, koji se pojavljuje, raa i opada u svom sopstvenom srcu - je udo.
P: Velika prepreka unutarnjem naporu, nastojanju, je dosada. Ueniku postaje dosadno.
M: Inercija, lenjost, i uznemirenost, tamas i raas, deluju zajedno i sputaju, smanjuju, jasnost
i harmoniju, sattva. Tamas, lenjost, i raas, uznemirenost, moraju biti pobeeni pre nego to se
sattva, harmonija, moe pojaviti. To e sve doi blagovremeno, potpuno spontano.
P: Nije li onda napor nepotreban?
M: Kada je napor potreban, on e se pojaviti. Kada beznapornost, lakoa, postane bitna, ona
e se pojaviti sama od sebe. Vi nemate potrebe da se u vezi toga zabrinjavate, napreete. Samo
plovite sa tim i predajte sebe potpuno zadatku sadanjeg trenutka, koji je umiranje iz trena u
tren, u sadanjosti. Zbog ivljenja je umiranje. Bez smrti ivot ne moe postojati.
Drite se vrsto glavne stvari da su svet i Sopstvo jedno i savreni. Samo je vae
ponaanje pogreno i treba ga promeniti, prilagoditi.
Ovaj proces ili ponovno prilagoavanje je ono to vi zovete sadhanom. Vi dolazite do
tog saznanja stavljajui taku na indolenciju, neaktivnost, i koristite svu svoju energiju da
rasvetlite put zbog jasnoe, bistrine, i dobrotvornosti, milosra. A u stvarnosti ovo su sve znaci
sigurnog, nesumnjivog, napretka, duhovne evolucije. Nemojte se plaiti, nemojte se protiviti,
nemojte kasniti, odlagati. Budite ono to ste. Nema niega ega biste se plaili. Verujte i
pokuajte. Probajte iskreno. Dajte svome stvarnom biu ansu da kreira va ivot.
Neete zaaliti.
34. UM JE SAM PO SEBI UZNEMIRENOST
Pitalac: Ja sam veanin po roenju. Sada poduavam Hatha Jogu u Meksiku i u SAD.
Maharad: Gde ste to nauili?
P: Imao sam uitelja u SAD, jednog indijskog svamija, monaha.
M: ta vam je to donelo?
P: To mi je donelo dobro zdravlje i sredstva za ivot.
M: Sasvim dovoljno. Da li je to sve to elite?
P: Tragam za smirenou uma. Ja oseam otvorenost prema svim svirepim stvarima uinjenim
od takozvanih hriana u ime Hrista. Neko vreme bio sam izvan religije. Onda me je privukla
joga.
M: Koliko ste napredovali, razvili se?
P: Studirao sam filozofiju joge i to mi je pomoglo.
M: Na koji nain vam je to pomoglo? Pomou kojih ste znakova vi zakljuili da vam je to
pomoglo? Bez sumnje, vrlo je prijatno to osetiti. Da li je zadovoljstvo sve to ste vi iskusili,
dobili, od joge?
P: Radost blagostanja je nagrada od Hatha joge. Ali joga uglavnom donosi vie od toga. Ona
odgovara na mnoga pitanja.
M: ta vi podrazumevate pod jogom?
P: Celokupno uenje Indije - evolucija, reinkarnacija, karma, itd.
M: U redu, vi ste dobili svo znanje koje ste eleli. Ali na koji nain ste vi imali koristi od toga?
P: To mi je dalo mir uma.
M: Da li je? Da li je va um u miru? Da li je vae traganje zavreno?
P: Ne, nije jo.
M: Prirodno. Nee biti kraja tome, jer ne postoji tako neto kao mir uma. Um znai
uznemirenost; um je sam po sebi nesreenost. Joga nije svojstvo uma, niti je stanje uma.
88

P: Neku koliinu mira ja sam dobio od joge.

M: Ispitajte dobro, detaljno, i vi ete videti da um prepun vrvi od misli. On privremeno moe
biti prazan, ali to se deava za kratko i ponovo se vraa u svoju uobiajenu rastresenost.
Smiren um nije miran, tih um. Vi kaete da hoete da smirite svoj um. Da li je onaj ko eli da
smiri svoj um, sam smiren?
P: Ne, ja nisam u miru. Traim pomo od joge.
M: Da li vidite protivrenost? Mnogo godina vi traite va mir uma. Vi ga niste mogli nai, jer
on je u sutini, u osnovi. Uznemirujue ne moe biti u miru.
P: Postoji neko poboljanje.
M: Mir koji vi elite da imate je vrlo lomljiv, nestalan; bilo koja mala stvar moe da ga razbije.
Ono to vi nazivate mirom je samo odsustvo uznemirenja. To je teko postii. Pravi mir ne
moe da bude uznemiren. Moete li eleti mir uma koji je stalan?
P: Ja teim za tim.
M: Tenja je takoe oblik uznemirenosti.
P: Onda, ta ostaje?
M: Sopstvo nema potrebu da bude stavljeno na odmaranje. Ono je mir sam po sebi, a ne u
miru. Jedino je um uznemiren. Sve to on zna je uznemirenost, sa njenim mnogim oblicima,
nainima i stepenima. Prijatnost se smatra izvanrednom, a bol se opovrgava. Ono to mi
zovemo progresom samo je promena ili prelaz od neprijatnog ka prijatnom. Ali promene sa
njima samima ne mogu nas dovesti do nepromenljivog, jer to god ima poetak ima i kraj.
Stvarno, istinito, ne poinje, ono samo otkriva sebe kao bespoetno i beskrajno, sveprisutno,
nepokretno, najbolji pokreta, bezvremeno i nepromenljivo.
P: Dakle, ta treba osoba da radi?
M: Kroz jogu vi ste prikupili znanje i iskustvo. To se ne moe porei. Ali, od koje je to sve
koristi vama? Joga znai sjedinjenje, spajanje. ta ste vi ponovo sjedinili, spojili?
P: Pokuao sam da ponovo spojim linost sa stvarnim Sopstvom.
M: Linost (vyakti) je samo proizvod imaginacije, zamiljanja. Sopstvo je rtva ovog
uobraenja. To je smatrati sebe da smo ono to nismo, a to nas zarobljava, vezuje. Za
personu, linost, se ne moe rei da postoji sama od sebe; to je sopstvo koje veruje da je
osoba, persona, i svesna je da je to. Iznad sopstva (vyakte) postoji, lei, nemanifestovano,
avyakta, uzronost uzroka svega. ak i govoriti o ponovnom spajanju osobe sa Sopstvom nije
ispravno, jer ne postoji osoba, persona, jedino mentalna projekcija koja daje lanu sliku
stvarnosti po ubeenju.
Nita nije bilo podeljeno i nema ta da se sjedinjuje.
P: Joga pomae u traganju i pronalaenju Sopstva.
M: Vi moete nai ono to ste izgubili, ne moete nai ono to niste izgubili.
P: Da ja nisam nikada nita izgubio, bio bih sada prosvetljen. Ali, nisam. Ja tragam. Nije li
samo moje traganje dokaz da sam neto izgubio?
M: To jedino pokazuje da vi verujete da ste neto izgubili. Ko veruje? U ta se veruje da je
izgubljeno? Da li ste vi izgubili osobu slinu vama? ta je Sopstvo za kojim tragate? ta vi
tano oekujete da ete pronai?
P: Istinsko znanje o sebi.
M: Istinsko znanje o sebi nije znanje. To nije neto to ete vi nai traganjem, traei svuda.
To se ne moe nai u prostoru i vremenu. Znanje je samo memorija, seanje, nain miljenja,
mentalna navika. Sve je to motivisano zadovoljstvom i bolom. Zato ste vi podstaknuti
zadovoljstvom i bolom i u potrazi ste za znanjem. Biti ono to uistinu jesi, Sopstvo, je sasvim
iznad svih podsticaja. Vi ne moete biti vi, Sopstvo, zbog nekog razloga. Vi ste vi, Sopstvo, a
razlog nije potreban.
P: Radei jogu ja u nai mir.
89

M: Moe li postojati mir odvojen od vas, Sopstva? Da li govorite iz sopstvenog iskustva, ili
samo iz knjiga? Vae knjiko znanje je korisno da se sa njim pone, ali uskoro ono mora biti
ostavljeno, naputeno zbog direktnog iskustva, koje je po svojoj samoj prirodi neizrecivo.
Rei mogu da se koriste takoe za destrukciju, razaranje, od rei se stvaraju slike, sa
reima one se unitavaju. Vi ste sebe doveli u sadanje stanje kroz verbalno miljenje, morate iz
toga izai na isti nain.
P: Ja sam dobio izvestan stepen unutarnjeg mira. Da li sam ja to izgubio, unitio?
M: Ono to je zadobijeno moe biti ponovo izgubljeno. Jedino kada ostvarite istinski mir, mir
koji nikad niste izgubili, taj mir e ostati sa vama, jer on nikad nije nigde otiao. Umesto da
traite ono to nemate, pronaite ono to nikad niste izgubili. To to je tu pre poetka i posle
kraja svega; ono koje nema roenja ni smrti. To nepokretno stanje, koje nije pod uticajem,
izvetaeno od roenja i smrti tela ili uma, to stanje vi morate opaziti.
P: Kakav je smisao takve percepcije?
M: U ivotu nita se ne moe ostvariti bez prevazilaenja prepreka. Prepreke ka jasnoj
percepciji, opaanju sopstvenog istinskog bia, su elja za zadovoljstvom i strah od bola.
To je zadovoljstveno-bolna motivacija, inicijativa, koja stoji na putu. Istinska sloboda
od svih motivacija, podsticaja, stanje u kome se nijedna elja ne pojavljuje je prirodno stanje.
P: Takvo odustajanje od elja, da li to zahteva vreme?
M: Ako to ostavite vremenu bie potrebno milion godina. Odustajanje od jedne elje za
drugom, dug je proces sa krajem koji se ne sagledava. Ostavite vae elje i stavove same i
usredsredite svu panju na subjekat, Sopstvo, ka onome ko je iznad iskustva, elja i strahova.
Pitajte: ko eli? Dopustite svakoj elji da vas vrati, podseti na vas, vae Sopstvo.
P: Koren svih elja i strahova je isti - udnja, traganje za sreom.
M: Srea o kojoj vi moete misliti i teiti je samo fiziko ili mentalno zadovoljenje. Takvo
ulno ili mentalno zadovoljstvo nije istinito, apsolutna srea.
P: ak i ulna i mentalna zadovoljstva i glavni oseaj dobrobiti, blagostanja, koji se pojavljuje
sa fizikim i mentalnim zdravljem, moraju imati svoje korene u stvarnosti.
M: Oni imaju svoje korene u imaginaciji, zamiljanju. oveku kome je dat kamen i koji je
ubeen, siguran, da je to neprocenjiv dijamant bie jako zadovoljan dok ne shvati svoju
pogreku; na isti nain zadovoljstva gube svoj ukus, ar, i bolovi svoju otrinu, kad se upozna
Sopstvo. Oboje se vide onakvim kakvi su - prinueni odgovori, odzivi, samo reakcije, impulsi,
bolne privlanosti i odbijanja. Obino bol i zadovoljstvo se doivljavaju kad se oekuju. To je
sve stvar steenih navika i ubeenja.
P: Dobro, zadovoljstvo moe biti imaginarno, zamiljeno. Ali bol je stvaran.
M: Bol i zadovoljstvo idu uvek zajedno. Sloboda od jednog znai slobodu i od drugog, od
oboje. Ako vi ne brinete o zadovoljstvu, vi neete biti uplaeni ni od bola.
Ali postoji srea koja nije ni jedno ni drugo, koja je potpuno iznad. Srea koju vi
poznajete je opisiva i merljiva. Ona je objektivna, telesno-umna - tako se kae. Ali objektivno
ne moe biti vae sopstveno. Bila bi velika greka identifikovati sebe sa neim spoljanjim. Ovo
talasanje nivoa ne vodi nigde, niemu. Realnost, istinitost je iznad subjektivnog i objektivnog,
iznad svih nivoa, iznad svakog odredita, razlikovanja. Najodreenije se moe rei da
spoljanje nije izvor, temelj ili koren zadovoljstva, istinske sree. Jer spoljanje dolazi iz
neznanja o stvarnosti, istinitosti, koja je neunitiva, iznad postojanja i nepostojanja.
P: Imao sam mnogo uitelja i sledio njihove doktrine, ipak, nijedan mi nije dao ono to sam
eleo.
M: elja da pronaete Sopstvo bie sigurno ispunjena ako ne budete eleli nita drugo. Ali
morate biti iskreni sa samim sobom da zaista ne elite nita drugo. U meuvremenu vi elite
mnogo drugih stvari i angaovani ste u njihovom ispunjavanju, traenju; va glavni cilj, svrha,
moe da kasni dok ne stasate mudriji i ne prekinete da budete podeljeni izmeu
kontradiktornih, suprotnih tenji. Idite unutra, bez skretanja, bez bilo kakvog gledanja spolja.
90

P: Ali moje elje i strahovi su jo tu.

M: Gde su oni nego u vaoj memoriji, seanju? Shvatite da je njihov koren u oekivanju
roenom iz seanja i oni e prestati da vas opsedaju.
P: Ja sam razumeo vrlo dobro da je drutvena sluba jedan beskonaan zadatak, jer poboljanje
i raspad, propadanje, napredak i nazadovanje, idu ruku pod ruku. Mi to moemo videti na svim
stranama i na svim nivoima. ta mi preostaje?
M: Ma koji rad, posao da ste poduzeli, zavrite ga. Ne preduzimajte nove zadatke, jedino, ako
to nije izazvano konkretnom situacijom patnje ili oslobaanja od patnje.
Prvo pronaite sebe, i sledie vas beskrajno blaenstvo, blagoslovi.
Nita ne koristi svetu tako kao odustajanje od profita, dobiti.
ovek koji vie ne misli o pojmovima gubitka i dobitka je stvarno nenasilan ovek, jer
je on iznad svakog konflikta, sukoba.
P: Da, ja sam uvek bio privuen idejom ahimse, nenasilja.
M: Izvorno, ahimsa znai kad se kae: ne povredi. Nije da prvo dolazi da se radi dobro,
poteno, nego prekidanje povreivanja; ne dodavanje na patnju. Ugaanje drugima nije
ahimsa.
P: Ja nisam govorio o ugaanju, ve sam potpuno za pomaganje drugima.
M: Jedina pomo vredna davanja je oslobaanje od potrebe za davanjem pomoi. Ponovljena
pomo nije pomo uopte. Nemojte govoriti o pomoi drugom sve dok ga ne moete staviti
iznad svake potrebe za pomoi.
Moete pomoi drugom poukom i primerom i, iznad svega, svojim postojanjem, biem.
Ne moete dati ono to nemate i nemate ono to niste. Moete dati samo ono to jeste - a od
toga moete dati neogranieno.
P: Ali, da li je istina da je svo postojanje bolno?
M: ta bi drugo bio uzrok ovog univerzalnog traganja za zadovoljstvom? Da li sretan ovek
trai sreu? Kako su ljudi uznemireni, nespokojni, kako neprestano u pokretu, haosu! To je
zato to su oni u bolu i trae olakanje u zadovoljstvu. Sva srea koju oni mogu da zamisle je u
obezbeenju ponovljenog zadovoljstva.
P: Ako sam ja ono to sam, osoba - to smatram da jesam, i da ne mogu biti srean, onda, ta
treba da radim?
M: Vi moete jedino prestati da budete ono to vam izgleda da ste sad. Nema niega okrutnog
u onome to ja kaem. Probuditi oveka iz none more, komara, je milost, blagoslov. Vi ste
doli ovde jer ste u bolu, i sve to ja kaem je: probudite se, upoznajte sebe, budite ono to
jeste!
P: Kraj bola ne lei u srei!?!
M: Kada spoznate da ste iznad oba: i bola i zadovoljstva, daleko i nesavladivi, onda prestaje
gonjenje, jurenje sree i rezultirajueg bola takoe. Jer bol navodi na zadovoljstvo, traga za
zadovoljstvom, a zadovoljstvo zavrava u bolu sigurno, neizbeno.
P: U konanom, krajnjem stanju, ne moe biti nikakve sree.
M: Niti bola. Samo sloboda. Srea zavisi od neega, ovoga ili onoga, bilo ega, i moe biti
izgubljena; sloboda od svega ne zavisi od niega i ne moe biti izgubljena. Sloboda od bola,
patnje, nema uzrok i prema tome, ne moe biti unitena. Ostvarite tu slobodu.
P: Nisam li ja roen da patim kao rezultat moje prolosti? Da li je sloboda uopte mogua? Da
li sam ja roen po svojoj sopstvenoj volji? Nisam li ja samo kreatura, stvor?
M: ta je roenje i smrt nego poetak i kraj toka dogaaja i umne svesnosti? Zbog ideje o
odvojenosti i ogranienosti zbivanja su bolna. Trenutno olakanje od bola mi nazivamo
zadovoljstvom - i gradimo kule u vazduhu, zamkove u oblacima, nadajui se beskrajnom
zadovoljstvu, uivanju, koje mi nazivamo sreom.
Sve je to nesporazum, nerazumevanje i zloupotreba. Probudite se, idite iznad, ivite
istinski.
91

P: Moje je znanje ogranieno, a moja snaga, neznatna.

M: Budui da je izvor za oboje, Sopstvo je iznad oba: i znanja i snage. Opaanje je u umu.
Priroda Sopstva je ista svesnost, isto svedoenje, neuslovljeno, nedotaknuto prisustvom ili
odsustvom znanja ili naklonosti, simpatije.
Ostvarite vae bie, Sopstvo, izvan ovog tela od roenja do smrti i svi vai problemi e
biti reeni. Potekoe postoje zato to vi verujete da ste roeni i da ete umreti.
Ne obmanjujte sebe i budite slobodni. Vi niste osoba, persona.

35. NAJVEI GURU JE VAE UNUTARNJE SOPSTVO

Pitalac: Sa svih strana sam uo da je sloboda od elja i naklonosti, navika, prvi uslov
samoostvarenja. Ali sam video da je uslov nemogue ispuniti. Neznanje o sebi stvara elje, a
elje ovekoveuju neznanje. Istinski zaarani krug.
Maharad: Ne postoje uslovi koji treba da se ispune. Nema nita to treba da bude uraeno,
niega to treba napustiti. Samo gledajte i seajte se, pamtite: to god vi opaate niste vi, niti je
vae. To je tamo u polju svesnosti, ali vi niste polje i njegov sadraj, ak ni saznavalac polja.
Vaa je ideja da vi treba neto da radite i ona vas vezuje za rezultate vaih napora motiva, elja, neuspeha, ostvarenja, oseanja neispunjenja, frustracije - sve vas ovo zadrava,
ne daje vam napred. Jednostavno, gledajte na sve to se dogaa, i znajte da ste vi iznad.
P: Da li to znai da treba da odustanem od obavljanja bilo ega?
M: Ne moete! to se deava, mora se desiti. Ako prestanete iznenadno, vi ete se slomiti.
P: Da li je to stvar kad saznajno i saznavalac postaju jedno?!?
M: Ove su ideje u umu i rei koje ih izraavaju. Nema Sopstva u njima. Sopstvo nije ni
izmeu, niti iznad. Traiti ga na mentalnom nivou je besmisleno, uzaludno. Prestanite tragati, i
gledajte - to je ovde i sad - to je to: "JA JESAM", vi znate vrlo dobro. Sve to vam je potrebno
da radite je da prestanete govoriti sebi da ste vi unutar polja svesnosti.
Ako niste ve razmotrili ovu materiju, sluajui mene jednom nee vam pomoi.
Zaboravite svoja prola iskustva, ostvarenja i dostignua, ostanite nagi, izloite se
vetrovima i kiama ivota i imaete ansu, priliku.
P: Ima li predanost (bhakti) neko mesto u vaem uenju?
M: Kada niste dobro, vi odete kod lekara, koji e vam rei ta nije u redu i ta je lek. Ako
imate poverenja u njega, to ini stvari jednostavnijim; vi uzimate lek, sledite uputstva u vezi
ishrane i naina ivota, i bude vam dobro. Ako mu ne verujete, vi moete jo imati ansu,
moete studirati medicinu i sami! U svim sluajevima pokree vas vaa elja za oporavkom, a
ne lekar.
Bez vere nema mira. Nekome uvek verujete - to moe biti vaa majka ili vaa ena.
Od svih ljudi poznavalac sebe, Sopstva, slobodan ovek, najvie je dostojan poverenja.
Ali samo verovati nije dovoljno.
Moete takoe eleti slobodu. Bez elje za slobodom, od kakve je koristi poverenje da
moete ostvariti slobodu? elja za slobodom i poverenje moraju ii zajedno. to jae vi elite,
to e bre, lake, doi pomo. I najvei Guru je nemoan sve dotle dok uenik nije eljan da
ui. Ozbiljnost i iskrenost, udnja, su najvaniji.
Poverenje e doi sa iskustvom. Budite posveeni vaem cilju, a predanost njemu - cilju
- koji vas moe voditi, e uslediti. Ako su vaa elja za slobodom i poverenje jaki, oni e
delovati i odvee vas do vaeg cilja, jer vi neete odgaati u oklevanju, nesigurnosti i
kompromisima, ustupcima.
Najvei Guru je vae unutarnje Sopstvo. Istina je svevinji uitelj. Ona vas samo moe
odvesti do vaeg cilja, i ona e vas samo sresti na kraju vaeg puta. Budite sa poverenjem u
92

Sopstvo i nee vam trebati drugi Guru. Ali, opet, vi morate imati jaku elju za slobodom. Ne
radite nita to e stvarati prepreke i oklevanje. Ne gubite, ne rasipajte energiju i vreme na
opravdavanje.
Uite na svojim grekama i ne ponavljajte ih.
P: Ako ne zamerate, mogu li vas pitati lino pitanje?
M: Da, samo napred.
P: Vidim da vi sedite na koi od antilope. Kako se to poklapa sa nenasiljem?
M: Ceo moj radni vek bio sam prodavac cigareta, pomaui ljudima da narue svoje zdravlje.
A ispred mojih vrata optina je sagradila javni WC naruavajui moje zdravlje. U ovom
nasilnom svetu, kako neko moe da se sauva, skloni od nasilja bilo koje vrste!?
P: Svakako da bi trebalo izbegavati svako nasilje koje se moe izbei. A ipak u Indiji svaki
sveti ovek ima za sebe tigrovu, lavlju, leopardovu ili antilopinu kou, da sedi na njoj.
M: Moda zato to je plastika bila nedostupna, nije postojala u drevnim vremenima, a koa je
bila najbolja da sprei vlanost pri sedenju. Reumatizam nije poeljan ak ni za svece. Tako je
tradicija postala da je za dugu meditaciju potrebna koa. Upravo kao i opna na dobou u crkvi,
tako je koa antilope joginu. Mi teko to primeujemo.
P: Ali ivotinja mora biti ubijena.
M: Nisam nikad uo da je neki jogi ubio nekog tigra da bi posedovao kou. Ubice ne postaju
jogini, i jogini ne postaju ubice.
P: Ne biste li vi trebali da izrazite svoje neslaganje sa ubijanjem ivotinja, odnosno, da li biste
trebali da odbijete sedenje na koi?
M: Zato bih samo ja osuivao kou, koja je ideal celog sveta?
P: ta je loe sa univerzumom?
M: Zaboravljanje svog Sopstva je najvea rana, povreda - greh. Sve nesree i propasti
proizilaze iz toga. Vodite brigu o najvanijem, manje e se pobrinuti samo od sebe. Ne
ureujete mranu sobu; prvo otvarate prozore. Putajui svetlost unutra sve se lake odvija.
Dakle, saekajmo sa poboljanjem, obraanjem drugih dok mi ne vidimo sami sebe onakvim
kakvi smo - i ostvarimo promenu. Nema potrebe da se vrtimo u krugu i beskonano
postavljamo pitanja; pronaite, otkrite sebe i sve e doi na pravo mesto.
P: udnja za vraanjem izvoru je vrlo retka. Da li je to sasvim prirodno?
M: Otvorenost ka spolja je prirodna u poetku, okrenutost ka unutra - je na kraju. Ali u
stvarnosti, oba su jedno, upravo kao disanje, udah i izdah, koji su jedno.
P: Na isti nain nisu li telo i stanovnik u njemu9 jedno?
M: Dogaaji u vremenu i prostoru - roenje i smrt, uzrok i posledica - oni mogu biti smatrani
kao jedno; ali telo i otelovljenje, i Sopstvo, nisu istog reda, kvaliteta, realnosti, istine. Telo
postoji u vremenu i prostoru, prolazno je i ogranieno, dok je stanovnik bezvremen i
neogranien, vean i sveproimajui, sveprisutan. Izjednaiti to dvoje, ogromna je greka i
uzrok beskrajne patnje. Vi moete govoriti o umu i telu kao jednom, ali telo-um nije temeljna,
osnovna, realnost, istina.
P: Ma ta on mogao biti, stanovnik u telu kontrolie telo i prema tome, odgovoran je za njega.
M: Postoji univerzalna sila koja kontrolie i koja je odgovorna.
P: I tako mogu da radim ta hou i bacim krivicu na neku univerzalnu silu? Kako lako!
M: Da, vrlo lako. Samo upoznajte, realizujte Jednog Pokretaa iza svega, koji sve pokree i
ostavite sve njemu. Ako ne oklevate, ako se ne kolebate, ili ne varate, to je najkrai put ka
istini, realnosti. Budite bez elja i straha, prepustivi svu kontrolu i svu odgovornost.
P: Kakvo ludilo, haos!

Stanovnik u telu je, prema Vedama i Upaniadama, Purua, Duh, sinonim za Sopstvo.

93

M: Da, boansko ludilo. ta ima loe u naputanju iluzije o linoj kontroli ili linoj
odgovornosti? Oboje su jedino u umu. Naravno, sve dok zamiljate da ste kontrolor, vi ete
sebe zamiljati kao odgovornog. Jedno sadri u sebi i drugo.
P: Kako moe biti univerzalno odgovorno za pojedinano, posebno?
M: Sav ivot na zemlji zavisi od Sunca. Ipak vi ne moete kriviti Sunce za sve to se desi,
mada je to glavni uzrok. Svetlost prouzrokuje boju cveta, ali ona nije odgovorna ni za
kontrolu, niti je odgovorna direktno za to. Ona to omoguava, to je sve.
P: Ono to ja ne volim u svemu ovome je skrivanje iza neke univerzalne sile.
M: Ne moete se prepirati sa injenicama.
P: Sa ijim injenicama? Vaim ili mojim?
M: Vaim. Vi ne moete poricati moje injenice, jer ih ne znate. Kad biste mogli da ih znate, vi
ih ne biste poricali. Ovde lei nevolja. Vi smatrate svoja zamiljanja za injenice, a moje
injenice za zamiljanja, imaginaciju. Ja znam sigurno da je sve jedno. Razlike ne razdvajaju. Ili
ste odgovorni za sve, ili niste ni za ta. Zamiljati da vi kontroliete i odgovarate samo za jedno
telo, jeste samo nenormalnost, nesavrenost tog tela-uma.
P: Ipak, vi ste ogranieni vaim telom.
M: Jedino u stvarima, funkcijama, koje se odnose na telo. O tome ja ne vodim brigu. To je kao
trajanje godinjih doba. Ona dou, prou - i vrlo slabo utiu na mene. Na isti nain tela-umovi
dou i prou - ivot je veno u potrazi za novim izraavanjima, manifestovanjima.
P: Sve dotle dok vi ne stavite sav teret avola na Boga, ja sam zadovoljan. Moda postoji Bog
za sve druge koje znam, ali za mene on je koncept, ideja, projektovan, stvoren, ljudskim
umom. On moe biti realan, istinit, za vas, ali za mene drutvo, svet, je mnogo realnije nego
Bog, jer sam ja oboje: njegova kreatura, stvor, i njegov zatvorenik.
Vae vrednosti su mudrost i samilost; drutvo ceni dovitljivu sebinost. Ja ivim u svetu
sasvim razliitom od vaeg.
M: Niko se ne ali, ne prisiljava.
P: Niko ne prisiljava vas, meutim ja sam pod pritiskom. Moj svet je avolski svet, pun suza,
tekog rada i bola. Objasniti ga bez spekulisanja, nametanjem teorija evolucije i karme,
sudbine, samo je dodavanje povrede na ranu. Bog avolskog sveta je okrutan, svirep Bog.
M: Vi ste Bog vaeg sopstvenog sveta, i vi ste oboje glupi i okrutni. Neka Bog bude koncept,
ideja, vaa sopstvena kreacija. Pronaite ko ste vi, kako ste doli na svet, u ivot, tenju za
istinom, dobrotu i lepotu u svetu punom zla. Od koje je koristi vae prepiranje, dokazivanje za
i protiv Boga, kada vi uopte ne znate ko je Bog, i uopte, o emu vi govorite.
Bog roen iz straha i nade, uoblien, projektovan eljom i imaginacijom, zamiljanjem,
ne moe biti Mo, Snaga, koja je Um i Srce univerzuma.
P: Ja se slaem da su svet u kome ivim i Bog u koga verujem, i jedno i drugo, kreature,
pojmovi, imaginacije. Ali, na koji su nain oni stvoreni pomou elje? Zato ja zamiljam svet
tako bolnim, a Boga tako nezainteresovanim? ta nije u redu sa mnom da ja treba da muim
sebe tako surovo? Prosvetljeni ovek dolazi i kae mi: To je samo san, zavrite ga, ali nije li i
on samo deo sna?
Vidim sebe u zamci i ne vidim izlaz. Vi kaete da ste slobodni. Od ega ste slobodni?
Za ime Boga, ne zatrpavajte me reima, prosvetlite me, pomozite mi da se probudim, poto ste
vi onaj koji vidi da se prevrem u mom snu.
M: Kada kaem da sam slobodan, ja samo potvrujem stanje. Ako ste vi odrastao ovek, vi ste
slobodni od detinjstva. Ja sam slobodan od svih opisa i identifikacija. togod vi moete videti,
uti, i o neemu razmiljati, ja to nisam. Ja sam slobodan od utisaka, opaanja ili koncepata.
P: Vi jo imate telo i zavisite od njega.
M: Ponovo mislite da je vaa taka gledanja jedino ispravna. Ponavljam: Ja nisam bio, nisam i
neu biti telo. Za mene, ovo je injenica. Ja sam takoe bio u iluziji da sam bio roen, ali je moj
Guru uinio da vidim da su roenje i smrt samo ideje - roenje je samo ideja: Ja imam telo. A
94

smrt: Ja sam izgubio moje telo. Sada, kada znam da nisam telo, telo moe biti tu, ili ne mora kakvu to razliku ini? Telo-um je kao soba. Ona je tu, ali ja nemam potrebu da budem u njoj
sve vreme.
P: Ipak, postoji telo i vi vodite brigu o njemu?
M: Sila koja ga je stvorila brine o njemu.
P: Mi skaemo sa nivoa na nivo sve vreme.
M: Postoje dva nivoa koja posmatramo - fiziki od injenica, i mentalni od ideja. Ja sam iznad
oba. Ni vae injenice ni vae ideje, nisu moje. Ono to ja vidim je iznad. Preite na moju
stranu i gledajte sa mnom.
P: Ono to ja elim da kaem je vrlo jednostavno. Sve dotle dok verujem: Ja sam telo, ja ne
mogu rei: Bog e paziti na moje telo. Nee, on e ga pustiti da gladuje, da boluje i umre.
M: ta vi drugo oekujete od samog tela? Zato ste tako uzbueni zbog toga? Zato to mislite
da ste telo, vi ga elite neunitivog. Vi moete produiti njegovo trajanje sa odgovarajuim
vebama, ali zbog kojeg konanog dobra?
P: Bolje je iveti dugo i zdravo. To nam daje ansu da izbegnemo pogreke detinjstva i
mladosti, frustracije, neispunjenja zrelosti, bedu i imbecilnost, slaboumnost starosti.
M: Na svaki nain ivite dugo. Ali vi niste gospodar. Moete li vi odrediti dane vaeg roenja i
smrti? Mi ne govorimo istim jezikom. Va je prividan, iluzoran, govor, zasnovan na
pretpostavkama, nepouzdanostima i nagaanjima. Vi govorite sa sigurnou i uvereno o
stvarima u koje niste sigurni.
P: Dakle, ja sam ovde.
M: Vi niste ipak ovde. Ja sam ovde. Uite! Ali vi neete. Vi hoete da ja ivim va ivot,
oseam na va nain, koristim va jezik, govor. Ja ne mogu, i to vam nee pomoi. Vi morate
doi do mene. Rei su od uma, a um je nejasan, pomraen i iskrivljen, neistinit. Prema tome
apsolutna je potreba otii iznad rei i prei na moju stranu.
P: Vodite me tamo, iznad.
M: Ja to radim, ali se vi opirete. Vi dajete realnost konceptima, idejama, dok su ideje, koncepti
iskrivljena realnost. Napustite svo zamiljanje, pojavnost i budite, zaustavite se tihi i paljivi.
Budite ozbiljni u vezi toga i sve e biti dobro sa vama.

95

36. UBIJANJE POVREUJE UBICU - NE UBIJENOG

Pitalac: Pre hiljadu godina ovek je iveo i umro. njegov identitet, antahkarana, se ponovo
pojavio u novom telu. Zato se on ne sea svog prethodnog ivota? I ako se sea, moe li
seanje biti doneseno u svesnost?
Maharad: Kako vi znate da se ista osoba pojavila u novom telu? Novo telo moe da znai i
potpuno novu osobu u isto vreme.
P: Zamislite zdelu ghija, indijskog butera. Kada se zdela razbije, buter ostaje i moe biti
prenesen u drugu zdelu. Stara zdela ima svoj sopstveni miris, nova - svoj sopstveni. Buter e
nositi miris od zdele do zdele. Lini identitet je prenosan od tela u telo.
M: To je u redu. Kad postoji telo, njegove posebnosti, specifinosti, utiu na osobu, personu.
Bez tela mi imamo ist identitet u smislu : "JA JESAM". Ali kad se vi rodite u novom telu, gde
je svet prethodno doivljen?
P: Svako telo doivljava svoj sopstveni svet.
M: U sadanjem telu postoji staro telo - da li je ovo samo ideja, ili je to seanje?
P: Ideja, naravno. Kako se moe seliti mozak onoga to nije iskusio, doiveo?
M: Vi ste odgovorili na svoje sopstveno pitanje. Zato se igrate sa idejama? Budite zadovoljni
sa onim u ta ste sigurni. A jedina stvar u koju vi moete biti sigurni je "JA JESAM". Ostanite
s tim, i odbacite sve drugo. To je joga.
P: Ja to mogu odbaciti samo verbalno. U najboljem sluaju ja se samo seam da ponavljam
formalnu reenicu: Ovo nisam ja, ovo nije moje, ja sam iznad svega ovoga.
M: Sasvim dovoljno. Prvo verbalno, zatim mentalno, i emocionalno, potom u akciji,
delovanju. Posvetite panju realnosti unutar vas i to e doneti svetlost. To je kao bukanje
mleka za buter. inite to ispravno i marljivo i rezultat e sigurno doi.
P: Kako moe apsolutno biti rezultat procesa, postupka?
M: Vi ste u pravu, relativno ne moe evoluirati u apsolutno, ali relativno moe blokirati,
zaustaviti apsolutno, upravo kao to ne bukanje mleka moe da sprei da se odvoji buter.
Realno je ono koje stvara tenju; unutarnje podstie spoljanje, a spoljanje odgovara,
odaziva se, u ueu, korisnosti i naporu, pokuaju.
Ali u konanom, apsolutnom, ne postoji unutarnje, niti spoljanje, svetlost svesnosti je
oboje, i stvoritelj i stvoreno, iskuenik i iskustvo, telo i otelovljeno.
Vodite brigu o sili koja projektuje sve ovo i vai problemi e biti reeni, bie im kraj.
P: ta je sila koja projektuje?
M: To je imaginacija, zamiljanje, potpomognuta eljom.
P: Ja sam sve ovo, ali nema sile nad tim.
M: Ovo je jedna vaa zabluda, roena iz udnje za rezultatima.
P: ta nije u redu sa namernim, svrsishodnim delovanjem?
M: To ne vai, ne funkcionie. U ovim stvarima, pojavama, nije pitanje svrhe, niti akcije. Sve
to je potrebno jeste da sluate, seate se, pamtite, razmislite. To je kao uzimanje hrane. Sve
to vi moete da uinite jeste da pregrizete, savaete i progutate. Sve drugo je podsvesno i
automatski. Sluajte, seajte se, pamtite i razmislite - um je i jedno i drugo, oboje, i glumac i
pozornica. Sve je od uma, a vi niste um. Um stvara svet i sve predivne, udesne njegove
raznolikosti.
Upravo kao to u dobroj drami ima svih vrsta karaktera i situacija, tako i vi trebate od
svega po malo da bi stvorili svet.
P: Niko ne pati u drami.
M: Ne poistoveujte sebe sa svetom i neete patiti.
P: Drugi hoe.
96

M: Onda stvorite svoj svet savrenim, na sve mogue naine. Ako verujete u Boga, radite sa
njim. A ako ne, postanite Jedno. Ili gledajte na svet kao na igru, ili posao u njemu, sa svom
svojom snagom. Ili oboje.
P: ta je sa identifikacijom umirueg oveka. ta se tu deava kad je on mrtav? Da li se vi
slaete da on nastavlja u drugom telu?
M: Nastavlja se, a ipak i ne. Sve zavisi kako vi gledate na to. ta je identitet linosti na kraju
krajeva? Nastavak u seanju? Moete li vi govoriti o identitetu bez seanja?
P: Da, mogu. Dete moe da ne zna svoje roditelje, ipak nasledne karakteristike e biti tu.
M: Ko ih identifikuje? Neko sa memorijom da ih registruje i uporedi. Zar ne vidite da je
memorija osnova vaeg mentalnog ivota? A identitet, linost, je samo obrazac dogaanja u
vremenu i prostoru. Promenite obrazac ponaanja, stil ivota, i vi ste promenili oveka.
P: Stil ponaanja je znaajan i vaan. On ima svoju sopstvenu vrednost. Govorei da je
izatkana ara samo obojeni konac, vi gubite ono najvanije - lepotu toga. Ili opisujui knjigu
kao papir sa mrljama mastila i bojama vi proputate njen smisao. Identitet je vredan, jer je on
osnova individualiteta, posebnosti koji nas ini jedinstvenim i nezamenjivim. "JA JESAM" je
intuicija, direktno znanje jedinstvenosti.
M: Da i ne. Identitet, individualnost, jedinstvenost - su najvrednije stvari, vidovi uma, ali samo
od uma. Ja sam sve to jeste takoe je jedno iskustvo, jednako vredno. Posebno i univerzalno
su nerazdvojni, oni su dva aspekta Bezimenog, opteg. Kako gledamo spolja i iznutra?
Naravno, rei samo spominju, ali ne prenose. Pokuajte da odete iznad rei.
P: ta umire sa smru?
M: Ideja Ja sam telo' umire, svedok ne.
P: aini veruju u mnotvo svedoka, veno odvojenih.
M: To je njihova tradicija zasnovana na iskustvu nekih velikih ljudi. Jedan svedok odraava
sebe u bezbrojnim telima kao "JA JESAM". Sve dotle dok tela, ma kako savrena, traju, "JA
JESAM" se pojavljuje kao mnotvo. Iznad tela postoji samo Jedno.
P: A Bog?
M: Spasitelj je osoba (linost) ije je telo svet. Bezimeno je iznad svih Bogova.
P: ri Ramana Mahari je umro. Kakvu razliku to ini njemu?
M: Nikakvu. Ono je to je i bio - Apsolutna Istina, Realnost.
P: Ali za obinog oveka smrt je razliita.
M: Ono to on misli o sebi da je pre smrti, on nastavlja da bude i posle smrti. Njegova
sopstvena predstava o sebi preivljava.
P: Prolog dana ovde je bio razgovor o korienju ivotinjske koe pri meditaciji, itd. od
strane mudraca. Ja nisam bio ubedljiv. Lako je opravdati sve u vezi sa tradicijom i obiajem.
Obiaji mogu biti okrutni, a tradicija korumpirana. One objanjavaju ali ne opravdavaju.
M: Nikad nisam nameravao da kaem da bezakonje prati samoostvarenje. Osloboen ovek je
ekstremno onaj ko se pridrava zakona. Ali njegovi zakoni su zakoni od njegovog istinskog
Sopstva, ne od njegovog drutva. Ove on posmatra, ili kri, saglasno okolnostima i potrebama.
Ali on nee biti nikad izmiljen, nestvaran i nasilan.
P: Ono to ja ne mogu da prihvatim je opravdavanja sa obiajem i navikom.
M: Razlike lee u naim razliitim takama gledanja. Vi govorite iz tela-uma. Moj govor je od
svedoka. Razlika je temeljna.
P: Ipak, surovost je surovost.
M: Niko vas ne prisiljava da budete okrutni.
P: Zloupotrebiti druge ljude je okrutno i kada je ovlaeno.
M: Ako paljivo zagledate u proces ivota, vi ete nai surovost svuda, jer ivot hrani ivot.
Ovo je injenica, ali to ne ini da se vi oseate krivim poto ste ivi!
97

Vi poinjete ivot surovosti stvarajui svojoj majci mnoge tekoe. Do poslednjeg dana
vaeg ivota vi ete se takmiiti za hranu, odeu, prevoz, odravanje tela, boriti se za njegove
potrebe, eleti da budete sigurni u svetu nesigurnosti i smrti.
Iz ivotinjske take posmatranja biti ubijen nije gore od umiranja; sigurno bolje od
bolesti i senilnog, starosnog propadanja.
Okrutnost lei u motivu, ne u injenici. Ubijanje povreuje ubicu, ne ubijenog.
P: Slaem se, onda se ne smeju prihvatiti usluge lovaca i mesara.
M: Ko eli da vi prihvatite?
P: Vi prihvatate.
M: To je kako vi vidite mene. Kako brzo vi optuujete, osuujete, izriete presudu i izvravate
kaznu. Zato poinjete sa mnom, a ne sa samim sobom?
P: ovek kao vi treba da bude primer.
M: Da li ste vi spremni da sledite moj primer? Ja sam mrtav za svet, ja ne elim nita, ak ni da
ivim. Budite kao ja, radite ono to ja radim. Vi me optuujete za moju odeu i hranu; dok ja
jedino gledam na vae motive; ako vi verujete da ste telo i um i delujete po tome, vi ste krivac,
grenik, najvee okrutnosti - okrutnosti prema vaem sopstvenom, istinskom biu. U poreenju
s tim sve ostale okrutnosti se ne raunaju.
P: Vi se zaklanjate u tvrenju da vi niste telo. Ali vi kontroliete telo i odgovorni ste za sve to
ono ini. Dati telu potpunu autonomiju bilo bi imbecilno, maloumno, ludo.
M: Smirite se. Ja sam takoe protiv svakog ubijanja ivotinja zbog mesa i krzna, ali ja odbijam
da tome dam prvo mesto. Vegetarijanstvo je dostojan razlog, ali ne najbitniji; svi razlozi slue
najbolje onome oveku koji se vratio svome izvoru.
P: Kada sam bio u ri Ramanaramu, oseao sam Bhagavana svuda u njemu, sveprisutnog,
sveprimetnog, sveopaajueg.
M: Imali ste potrebnu veru. Oni koji imaju istinsku veru u njega, videe ga svuda i u svako
vreme. Sve se deava u saglasnosti s vaom verom, a vaa vera je konstruktor vae elje.
P: Vera koju vi imate u sebi, nije li ona takoe stvaralac elje?
M: Kada kaem: "JA JESAM", ja ne mislim o odvojenom entitetu, biu, sa telom kao svojim
nukleusom, jezgrom. Ja mislim na ukupnost postojanja, okean svesnosti, celokupan univerzum
svega to on jeste i zna. Ja nemam nita da poelim, jer sam potpun zauvek.
P: Moete li dotai, posmatrati unutarnji ivot drugih ljudi?
M: Ja sam ljudi!
P: Ne mislim o identitetu sutine, niti o slinosti oblika. Ja mislim o stvarnom ulasku u umove i
srca drugih i uestvovanje u njihovim linim iskustvima. Moete li vi patiti i radovati se sa
mnom, ili vi samo zakljuujete ono to ja oseam iz posmatranja i analogije.
M: Sva bia su u meni. Ali sputanje, ulazak u mozak i sadraj mozga drugog, zahteva
specijalan trening. Nema niega to se ne bi moglo dosegnuti treningom.
P: Ja nisam vaa projekcija, izraz, niti ste vi moja. Ja sam u svom sopstvenom stanju, ne samo
kao vaa kreacija. Ova gruba, sirova filozofija imaginacije i projektovanja, graenja, ne odnosi
se na mene. Vi ste me liili sve realnosti. Ko je slika ega? Vi ste moja slika ili sam ja vaa? Ili
sam ja slika u mojoj sopstvenoj slici! Ne, neto je pogreno negde.
M: Rei izdaju, odaju svoju prazninu. Istinito, realno ne moe biti opisano, to mora biti
doivljeno, iskuano. Ja ne mogu nai bolje rei od onih koje znam. Ono to ja kaem moe
izgledati smeno. Ali ono to rei pokuavaju da prenesu je najvia istina. Sve je jedno, mi
mnogo cepidlaimo. I sve je uraeno da zadovolji jedan izvor i cilj svake elje, koji mi svi
znamo kao "JA JESAM".
P: Bol je taj koji je izvor elje. Osnovni cilj elja je pobei od bola.
M: ta je u osnovi bola? Neznanje o sebi. ta je koren elje? udnja da pronaemo sebe. Sva
kreacija teko radi za sebe samu i nee stati sve dok se ne vrati tome, svome izvoru.
P: Kad e se ona vratiti?
98

M: Ona se moe vratiti kad god vi to zaelite.

P: A svet?
M: Moete ga uzeti sa sobom.
P: Moram li ja ekati sa pomaganjem svetu dok ne ostvarim savrenstvo?
M: Na svaki nain pomozite svetu. Neete pomoi mnogo, ali e napor uiniti da napredujete,
rastete. Nema nita loeg u pokuavanju da se pomogne svetu.
P: Sigurno da je bilo ljudi, obinih ljudi, koji su pomogli mnogo.
M: Kada doe vreme da svetu treba pomo, neki ljudi dobijaju volju, mudrost i mo da uine
velike promene.

37. IZNAD BOLA I ZADOVOLJSTVA JE BLAENSTVO

Maharad: Morate ostvariti pre svega da ste vi otisak, dokaz, svega, ukljuujui i vas same.
Niko ne moe dokazati vae postojanje, jer njegovo postojanje mora biti potvreno prvo od
vas. Vae postojanje i poznavanje vas samih niko ne poznaje i ne poseduje. Zapamtite, vi ste
potpuno svoj sopstveni. Vi niste doli odnekud, vi ne idete nigde. Vi ste bezvremeno bie,
postojanje i svesnost.
Pitalac: Postoji osnovna razlika izmeu nas. Vi znate istinu, realnost, dok ja znam samo
delovanje, funkciju, moga uma. Prema tome, ono to vi kaete je jedno, a ono to ja ujem je
drugo. Ono to vi kaete je istina, a ono to ja razumem je lano, mada su rei iste. Postoji
velika praznina, jaz, izmeu nas. Kako prebroditi ovaj jaz?
M: Odbacite ideju da ste ono to mislite o sebi da jeste, i nee biti jaza. Zamiljanjem sebe kao
odvojenog vi ste stavili prazninu. Ne morate da je prebrodite, samo je nemojte stvarati. Sve ste
vi i vae je sve. Ne postoji niko drugi. To je injenica.
P: Kako udno! Sasvim iste rei koje su vama istina, za mene su la. "Ne postoji niko drugi".
Kako oevidna neistina!
M: Pustite ih da budu istinite ili neistinite. Rei nisu vane. Ono to je vano je ideja koju vi
imate o sebi, jer vas to blokira. Ostavite je.
P: Od ranog detinjstva poduavan sam da mislim da sam ogranien na svoj oblik i ime. Smo
stanovite u suprotno, nee izbrisati mentalni trag. Potrebno je ispravno ispiranje mozga - ako
uopte to moe da se uradi.
M: Vi nazivate to ispiranje mozga, ja to nazivam Joga - podii nivo svim mentalnim tragovima,
oplemeniti ih. Ne smete biti prinueni da mislite iste misli neprestano. Idite dalje, napredujte!
P: Lake je rei nego uraditi.
M: Ne budite detinjasti. Lake je promeniti nego patiti. Izrastite iz vaeg detinjstva, to je sve.
P: Takve stvari nisu uraene. One se deavaju, dogaaju.
M: Sve se deava neprekidno, ali vi morate biti spremni za to. Spremnost je zrelost. Vi ne
vidite istinu jer va um jo nije spreman za to.
P: Ako je istina moja stvarna priroda, kako mogu biti ikad nespreman za nju?
M: Nespreman znai uplaen. Vi ste uplaeni od onoga to ste vi. Vae odredite je celina. Ali
vi ste uplaeni da ete izgubiti va identitet. To je detinjasto, biti naklonjen igrakama, vaim
eljama i strahovima, miljenjima i idejama. Ostavite ih sve i budite spremni za istinito da
ostvarite sebe. Ovo samoostvarenje je najbolje izraeno u reima: "JA JESAM". Nita drugo
nema postojanje. O ovome ste vi potpuno sigurni.
P: "JA JESAM" naravno, ali i "JA ZNAM" takoe. A ja znam da sam i ovo i ono, vlasnik tela,
u mnogostrukim odnosima sa drugim vlasnicima.
M: To je sve seanje koje se prenosi u sadanjost.
99

P: Mogu biti siguran samo u ono to je sada. Prolost i budunost, seanje i zamiljanje, to su
samo mentalna stanja, ali ona su sve to ja znam, i ona su tu sada. Vi mi govorite da ih
napustim. Kako neko da napusti sadanjost?
M: Vi se kreete u budunost sve vreme, eleli vi to ili ne.
P: Ja se kreem od sada do sada - ja se uopte ne kreem. Sve ostalo se kree - a ja ne.
M: Svakako. Ali va se um kree. U sadanjosti vi ste oboje, i pokretni i nepokretni. Sve dok
smatrate sebe pokretnim ne obazirete se na nepokretno. Okrenite svoj um unutra. Ne obazirite
se na pokretno i pronai ete sebe da ste sveprisutni, veni, nepromenljiva istina, realnost, i
vrsti kao stena.
P: Ako je to sad, zato ja nisam svestan toga?
M: Jer se drite ideje da vi niste svesni toga. Napustite tu ideju.
P: To me nee uiniti svesnijim.
M: ekajte, vi elite da budete sa obe strane zida u isto vreme. Moete, ali morate ukloniti zid.
Ili shvatiti da su zid i obe strane jedan isti prostor, kome nikakva ideja kao "ovde" ili "tamo" ne
pripada.
P: Poreenja ne dokazuju nita. Moja jedina alba je ova: zato ja ne vidim ono to vi vidite;
zato vae rei ne zvue istinito u mom umu? Dopustite mi da znam ovo vie i bolje; sve ostalo
moe da eka. Vi ste mudri, a ja sam glup. Vi vidite, a ja ne. Gde i kako u nai moju mudrost?
M: Ako znate za sebe da ste glupi, vi uopte niste glupi!
P: Smo moje saznanje da sam bolestan, nee mi pomoi da se oseam bolje, takoe i saznanje
da sam budalast nee me uiniti mudrijim.
M: Da biste znali da ste bolesni, ne morate li prethodno biti zdravi?
P: Oh, ne. Ja znam sa uporeivanjem. Ako sam ja slep od roenja i vi mi kaete da poznajete
stvari, a da ih ne dotiete, dok ja moram da ih dodirnem da bih znao, ja sam svestan da sam ja
slep bez saznanja ta to znai videti. Slino ja znam da oskudevam u neemu kad vi tvrdite
stvari koje ja ne mogu da shvatim. Vi mi kaete tako predivne stvari o meni; po vama ja sam
vean, sveprisutan, savreno srean, stvaralac, odravatelj i transformator svega to postoji;
izvor celokupnog ivota, srce postojanja, gospodar i voljeni svakoga stvora. Vi me
izjednaavate sa Svevinjom Istinom, Realnou, izvorom i ciljem celog postojanja,
egzistencije. Ja samo trepnem, priznajem, jer ja znam sebe da sam samo sitni mali zamotuljak
elja i strahova, mehur patnje, prolazna iskra svesnosti u okeanu mraka.
M: Pre nego to je postojao bol, vi ste bili. Poto je bol otiao, vi ste ostali. Bol je prolazan. Vi
niste.
P: Oprostite, ali ja ne vidim ono to vi vidite. Od dana kada sam bio roen, pa sve do dana
smrti, bol i zadovoljstvo e tkati obrasce ponaanja moga ivota. O postojanju pre roenja i
posle smrti, ja ne znam nita. Ja niti prihvatam vas, niti vas negiram. Ja ujem ono to vi
kaete, ali ja to ne znam.
M: Vi ste sada svesni, niste li?
P: Molim vas ne pitajte me o pre i posle, ja samo znam ta je sad.
M: Sasvim dovoljno. Vi ste svesni. Zadrite se na tome. Postoje stanja kada vi niste svesni.
Nazovite to nesvesno postojanje.
M: Nesvesno postojanje?
M: Svesno i nesvesno se ne dovodi u vezu, ne primenjuje ovde. Egzistencija je u svesnosti,
sutina, bit je nezavisna od svesnosti.
P: Je li to praznina? Da li je to tiina?
M: Zato razraivati? Postojanje, bit prevazilazi svesnost. Objektivna, materijalno-umna
svesnost je deo iste svesnosti, ne iznad nje.

100

P: Kako vi dolazite do saznanja o stanju iste biti, koja nije ni svesnost, ni nesvesno? Svo
znanje je jedino u svesnosti. Mora postojati stanje kada je um privremeno neaktivan. Da li se
svesnost onda pojavljuje kao svedok?
M: Svedok samo registruje, belei dogaaje. U mirovanju uma ak se i oseaj "JA JESAM"
rastapa, nestaje. Ne postoji: "JA JESAM" bez uma.
P: Bez uma - znai - bez misli. "JA JESAM" kao misao postoji. "JA JESAM" kao oseaj biti,
sutine ostaje.
M: Sve iskustvo nestaje sa umom. Bez uma ne moe biti ni onoga koji iskuava ni iskustva.
P: Da li ostaje svedok?
M: Svedok samo belei, registruje prisustvo ili odsustvo iskustva. To nije iskustvo samo po
sebi, ve to postaje iskustvo kada se misao: "JA SAM SVEDOK" pojavljuje.
P: Sve to ja znam jeste, da um ponekad radi, a ponekad stane. Iskustvo mentalne tiine ja
zovem mirovanje uma.
M: Nazovite to tiinom, prazninom, ili mirovanjem, injenica je da tada i subjekt i objekt
iskustva i proces iskuavanja ne postoje. U svedoenju, u duhovnoj svesnosti, samosvesnosti,
oseaj postojanja ovog ili onog, ne postoji. Neidentifikovano postojanje ostaje.
P: Kao stanje nesvesnosti?
M: U odnosu prema bilo emu, to je suprotnost. A to je takoe izmeu i iznad svih
suprotnosti. To niti je svesnost, niti nesvesnost, niti neto izmeu, niti iznad oboje. To je samo
po sebi, ni sa kakvim odnosom ni sa im, to bi moglo biti nazvano iskustvo ili njegovo
odsustvo.
P: Kakvo udo! Vi govorite o tome kao da je to bilo iskuano.
M: Kada ja mislim na to - ono postaje iskustvo.
P: Da li nevidljiva svetlost, zaustavljena u cvetu, postaje boja?
M: Da, moete tako rei. Ona je u boji, ali nije boja.
P: Ista stara etvorostruka negacija Nagarune: niti ovo, niti ono; niti oboje; niti razliito od
oboje. Moj um se muti!
M: Vaa tekoa proizilazi iz ideje da je istina stanje svesti, jedno meu mnogima. Vi
nameravate da kaete: "Ovo je istina. Ovo je delimina istina. Ovo nije istina. A ovo je
delimino istina, a delimino neistina", kao da je istina neko svojstvo ili kvalitet, koja ima
promenljivu vrednost, kao da varira u merenju.
P: Dopustite da postavimo to drugaije. Posle svega, svesnost postaje problem samo kad je
bolna. Jedno stalno blaeno stanje ne doputa da se pojave pitanja. Mi nalazimo svu svest da je
meavina prijatnog i bolnog. Zato?
M: Sva svesnost uma je ograniena i prema tome bolna. U korenu svesnosti lei elja za
iskustvom.
P: Da li vi hoete da kaete da bez elje nema svesnosti? I kakva je prednost biti nesvestan?
Ako ja moram da napustim zadovoljstvo radi osloboenja od bola, ja bih bolje zadrao oboje.
M: Iznad bola i zadovoljstva je blaenstvo.
P: Nesvesno blaenstvo, od kakve je ono koristi?
M: Nije ni svesno, ni nesvesno. Istinito.
P: ta je va prigovor umnoj svesnosti?
M: Ona je teret. Telesno-umni teret. Opaanja, elje, misli - to su sve tereti. Sva svesnost uma
je od konflikata.
P: Realnost je opisana kao istinsko postojanje, ista svest, beskrajno blaenstvo. ta tu ima da
trai bol?
M: Bol i zadovoljstvo se dogaaju jer je bol cena za zadovoljstvo, a zadovoljstvo je nagrada
bolu. U ivotu takoe vi esto pomaete sa povreivanjem, a povreujete kad udovoljavate.
Znati da su bol i zadovoljstvo jedno je mir.
101

P: Sve ovo je interesantno, bez sumnje, ali moj cilj je jednostavniji. Ja elim vie zadovoljstva,
a manje bola u ivotu. ta da radim?
M: Sve dotle dok postoji umna svesnost, moraju postojati zadovoljstvo i bol. To je u prirodi
"JA JESAM", od svesnosti, da identifikuje, poistoveti, sebe sa suprotnostima.
P: Onda, od kakve je koristi za mene sve ovo? To ne zadovoljava.
M: Ko ste vi? Ko je nezadovoljan?
P: Ja sam ovek bola i zadovljstva.
M: Bol i zadovoljstvo, oba su ananda, blaenstvo. Ja ovde sedim ispred vas i kaem vam - iz
mog sopstvenog neposrednog i nepromenljivog iskustva - bol i zadovoljstvo su vrhovi i doline
talasa u okeanu blaenstva. Duboko dole je potpuna, apsolutna punoa.
P: Da li je vae iskustvo stalno?
M: Ono je bezvremeno, veno, i nepromenljivo.
P: Sve to ja znam je elja za zadovoljstvom i strah od bola.
M: To je ono to vi mislite o sebi. Prekinite s tim. Ako ne moete prekinuti naviku odjednom,
razmotrite poznati, utvreni obrazac miljenja i uvidite njegovu lanost, varljivost.
Preispitivanje uobiajenog, ukorenjenog je dunost uma. Ono to je um stvorio, um mora i
promeniti, transformisati, unititi. Ili da shvatite da nema elje izvan uma i budite izvan.
P: Iskreno, ja sumnjam u ovo objanjenje, da je sve produkt uma. Um je samo instrument.
Moete li rei da je percepcija kreacija, tvorevina? Ja vidim svet kroz prozor, ne u prozoru.
Sve to vi kaete se dobro poklapa zbog zajednike osnove, ali ja ne znam da li je va temelj u
istini, realnosti, ili samo u umu. Ja mogu da imam samo mentalnu sliku o tome. ta to znai
vama, ja ne znam.
M: Sve dotle dok vi boravite u umu, vi ete videti mene u umu.
P: Kako su rei neprikladne za razumevanje!
M: ta ima da se razume ako nema rei? Potreba za razumevanjem pojavljuje se zbog
nerazumevanja. Ono to ja kaem je istina, a za vas je to samo teorija. Kako ete vi doi do
toga da je to to ja govorim istina? Sluajte, pamtite, razmiljajte, vizualizirajte, doivljavajte,
iskuavajte. Takoe dovedite to u vezu sa vaim svakidanjim ivotom. Imajte strpljenja sa
mnom i iznad svega, imajte panje i strpljenja sa samim sobom, jer ste vi sami sebi najvea
prepreka. Put vodi kroz vas do iznad vas. Sve dotle dokle vi verujete da je realno ono to je
posebno-izdvojeno, u svesnosti uma, da je srea u materijalnom, i odbijate nedualistiku,
celovitu, realnost kao neto zamiljeno, apstraktni koncept, vi ete nai da sam podeljen, izvan
koncepta i apstrakcija, zamisli.
Ali jednom, kad vi dodirnete realno u vaem sopstvenom postojanju, biu, vi ete me
pronai i moi ete da mi opiete ta je za vas najblie i najdrae.

38. DUHOVNA PRAKSA JE UVEK IZNOVA POTRVRUJUA VOLJA

Pitalac: Zapadnjaci koji povremeno dolaze da vas vide, suoeni su sa posebnom potekoom.
Sama zamisao osloboenog oveka, poznavaoca samog sebe, znalca Boga, oveka iznad sveta,
je nepoznata njima. Sve to oni imaju u svojoj hrianskoj kulturi je ideja o svecu, pobonom
oveku, zakonima pokornom oveku, Bogobojaljivom bratoljubeem oveku, molitvenom,
Bogomoleem oveku, ponekad sklonom ekstazama, ushienjima i potvrenom sa nekoliko
udesa. Sama ideja znalca, Gnanija, je strana zapadnoj kulturi, kao neto egzotino, strano i
vie neverovatno. ak i kad je njegovo postojanje prihvaeno, on se gleda sa sumnjom, kao
sluaj samostvorene euforije, prouzrokovane udnim fizikim poloajima i mentalnim
ponaanjima. Sama ideja o novoj dimenziji, kvalitetu u svesnosti, izgleda im neverovatna i
102

neoekivana. Ono to e im pomoi je mogunost da uju Gnanija, mudraca, kako iznosi svoja
sopstvena iskustva realizacije, ostvarenja, njene povode i ciljeve, poetke, njen napredak i
dostignua, i njenu stvarnu, istinsku praksu u svakodnevnom ivotu. Mnogo od onoga to on
kae, moe izgledati udno, ak besmisleno, ipak e ostati oseaj Realnosti, istinitosti, centra sri, iz koga se moe iveti jedan primeran ivot.
M: Iskustvo moe da bude nekomunikativno, nesaoptivo, neiskazivo. Moe li neko saoptiti,
preneti, iskustvo?
P: Da, ako je glumac, umetnik. Sutina umetnosti je komunikacija, prenoenje oseanja, od
iskustva.
M: Da bi primili komunikaciju, morate biti prijemivi, sposobni da primite, shvatite.
P: Naravno. Mora postojati primalac. Ali ako prenosilac ne prenosi, od kakave je koristi
primalac?
M: Gnani, mudrac, pripada svima. On daje sebe neumorno i potpuno svakome ko doe do
njega. Ako on nije davalac, on nije Gnani, mudrac. Sve to ima on deli.
P: Moe li on da deli ono to on jeste?
M: Mislite, moe li on druge uiniti mudracima, Gnanijima? Da i ne. Ne, poto se Gnaniji ne
stvaraju, ne prave, oni ostvaruju sami sebe kao takvi, kad se vrate svom izvoru, svojoj istinskoj
prirodi. Ja ne mogu stvoriti vas u ono to vi ve jeste. Sve to vam mogu rei je put koji sam
preao i pozvati vas da ga i vi preete.
P: Ovo nije odgovor na moje pitanje. Ja imam na umu kritinog i skeptinog Zapadnjaka, koji
negira i samu mogunost viih stanja svesnosti. Nedavno su droge probile prolaz u njegovom
neverovanju, bez uticaja na njegov materijalistiki pogled. Sa ili bez droga, telo je ostalo
primarni faktor, a um sekundarni, drugorazredni. Iznad uma oni ne vide nita.
Od Buddhe naovamo, stanje samoostvarenja je opisivano u negativnim tonovima,
izrazima kao "ne ovo - ne ono". Da li je to dragoceno? Nije li to mogue ilustrovati, objasniti,
ako ne opisati, ja se slaem, nikakvo verbalno kazivanje to ne moe opisati, jer je stanje iznad
rei. Ipak ono je takoe unutar rei. Poezija je umetnost koja reima iznosi neizrecivo.
M: Ne postoji nedostatak religioznih pesnika. Sve dok sam ja zainteresovan, moje uenje je
jednostavno; verujte mi neko vreme, nakratko, i radite ono to vam kaem. Ako istrajete, vi
ete uvideti da je vae verovanje bilo opravdano.
P: A ta raditi sa ljudima koji su zainteresovani, ali ne mogu da veruju?
M: Ako oni mogu da ostanu sa mnom, oni bi trebalo da mi poveruju. Jednom kad mi poveruju,
oni e slediti moje savete i otkriti za sebe.
P: Ja, upravo sad ne pitam za praksu, duhovnu, ve i za njene rezultate. Vi ste imali oboje, i
jedno i drugo. Vi ste voljni da nam govorite o praksi, ali kad ona doe do rezultata, vi odbijate
da uestvujete, da podelite. Ili kaete da je vae stanje iznad rei, ili da ne postoji razlika; da
gde mi vidimo razliku, vi je ne vidite. U oba sluaja mi smo ostavljeni bez bilo kakvog uvida u
vae stanje.
M: Kako moete imati uvida u moje stanje kad ste vi bez uvida u vae sopstveno? Kad sm
instrument uvida nedostaje, nije li vano njega prvo nai? To je kao kad slep ovek eli da
naui da slika pre no to ponovo dobije svoj oni vid. Vi hoete da znate moje stanje - a da li vi
znate stanje vae ene ili posluge?
P: Ja samo pitam za neke znake, nagovetaje.
M: Dobro, dau vam vrlo znaajan nagovetaj: gde vi vidite razlike, ja ih ne vidim. Za mene to
je dovoljno. Ako vi mislite da to nije dovoljno, mogu samo da ponovim, to je dovoljno.
Razmislite o tome duboko i vi ete doi do vienja onoga to i ja vidim.
Vi izgleda elite brzi, trenutni znak, zaboravljajui da brzom uvek prethodi duga
priprema.
Plod padne iznenada, a sazrevanje trai vreme.
103

Na kraju, kad ja govorim o verovanju u mene, ja to inim samo za kratko vreme, ali to
je sasvim dovoljno da ponete da se kreete. to vie ozbiljnosti imate, manje vam je verovanja
potrebno, jer ete uskoro pronai vau veru u mene, i znaete da je opravdana.
Vi hoete da vam potvrdim, da sam vredan poverenja, vere. Kako ja to mogu i zato
bih? Na kraju krajeva, ono to vam ja nudim je operacioni pristup, tako vrednovan i cenjen u
zapadnjakoj nauci.
Kad naunik opie jedan eksperiment i njegove rezultate, obino vi prihvatate njegova
objanjenja, stavove, sa poverenjem i ponavljate njegov eksperiment kako ga je on opisao.
Jednom kad vi dobijete iste ili sline rezultate, vi nemate potrebu vie njemu da verujete; vi
verujete svom sopstvenom eksperimentu, iskustvu. Ohrabreni, vi nastavljate i dolazite na kraju
na sutinski identine rezultate.
P: Po svojoj prirodi i kulturi indijski um je uvek bio spreman za metafizike eksperimente. Za
Indijca, rei, kao npr. "direktna percepcija Svevinje istine, Realnosti" ima smisla i donosi
odgovore iz same dubine njegovog bia, postojanja. One znae vrlo malo Zapadnjaku. ak i
kad je vaspitan u autentinom obliku Hrianstva, on ne razmilja iznad konformizma sa
Bojim zapovestima i Hristovim naelima. Znanje iz prve ruke o stvarnosti nije samo iznad
ambicija, astoljublja, ve takoe i izvan shvatanja.
Neki Indijac mi je rekao: "Beznadeno. Zapadnjak nee, jer on ne moe. Nemojte mu
nita rei o samorealizaciji. Pustite ga da ivi koristan ivot i zaslui ponovno roenje u Indiji.
Jedino e onda on imati ansu".
Neki kau: "Realnost, Istina je za sve ista, ali nisu svi jednako snabdeveni, obdareni,
kapacitetom da to shvate. Kapacitet e doi sa eljom, koja e prerasti u pobonost i konano
u potpunu samopredanost. Sa celokupnou, integritetom, i ozbiljnou i gvozdenom
odlunou, reenou, da prebrodi sve prepreke, Zapadnjak ima iste anse kao i ovek
Orijenta. Sve to on treba je buenje interesa". Probuditi njegov interes u samosaznanje
potrebno mu je da bude ubeen u njegove prednosti.
M: Vi verujete da je mogue preneti, komunicirati, lino iskustvo.
P: Ne znam. Vi govorite o jedinstvu, identitetu, jednakosti onoga koji vidi sa vienim. Kad je
sve jedno, komunikacija treba da bude izvodljiva.
M: Da bi imali direktno iskustvo zemlje, naroda, mora se otii tamo i iveti tamo. Ne pitajte za
nemogue. ovekova duhovna pobeda bez sumnje koristi oveanstvu, ali pomoi drugoj
individui, zahteva blizak meusobni odnos. Takav odnos nije sluajnost i ne moe svako
pretendovati na njega, zahtevati ga. S druge strane nauni prilaz je za sve. "Veruj - isprobaj,
ispitaj - oseti". ta vam vie treba? Zato kljukati silom Istinu u neeljena, nerada, grla?! To se
ne moe uraditi ni na koji nain. Bez primaoca ta moe davalac da uradi?
P: Sutina umetnosti jeste da koristei se spoljanjom formom prenese unutarnje iskustvo.
Naravno, osoba mora biti osetljiva prema unutarnjem, pre no to spoljanje moe biti
osmiljeno. Kako se odrasta u osetljivosti?
M: Ma kojim putem, dolazi se do istog. Davalaca ima mnogo, gde su primaoci?
P: Da li moete deliti svoju sopstvenu osetljivost?
M: Da, ja mogu, ali deljenje je dvosmerna ulica! Dvoje je potrebno u deljenju. Ko je eljan da
primi, ono to sam ja voljan da dam?
P: Vi kaete da smo mi jedno, nije li to dovoljno?
M: Ja sam jedno sa vama. Da li ste vi jedno sa mnom? Ako jeste, neete postavljati pitanja. A
ako niste, ako vi ne vidite ono to ja vidim, ta mogu da uradim ja, koji sam iznad sveta,
pokazujui vam put da poboljam vau viziju?
P: Ono to ne moete dati nije vae sopstveno?
M: Ja ne tvrdim da je ita moje. Kada "Ja" ne postoji, gde je "moje"? Dva oveka gledaju drvo.
Jedan vidi plod skriven meu liem, a drugi ne vidi. Drugaije nema razlike meu njima. Jedan
104

koji vidi zna da e sa malo panje i drugi videti takoe, ali pitanje deljenja sposobnosti se ne
pojavljuje.
Verujte mi, ja nisam stisnuta pesnica, da se uzdravam da vam delim Istinu, Realnost.
Naprotiv, ja sam sav va, jedite me i pijte me. Ali, dokle god vi ponavljate verbalno "daj, daj",
vi ne radite nita da uzmete to je ponueno.
Ja sam vam pokazao lak i kratak put da postanete sposobni da vidite ono to i ja, ali se
vi priklanjate vaim starim navikama miljenja, oseanja i delovanja i svaljujete svu krivicu na
mene. Ja nemam nita to vi nemate. Samosaznanje, samoostvarenje nije komad svojine koji se
nudi i prihvata. To je sasvim nova dimenzija postojanja, gde ne postoji nita da se daje ili
uzima.
P: Dajte nam bar neki uvid u sadraj vaeg uma dok ivite va svakodnevni ivot. Kako se vi
oseate iz vaeg ugla, dok jedete, pijete, razgovarate, spavate?
M: Uobiajene stvari ivota. Ja ih doivljavam upravo kao i vi. Razlika lei u onome to ja ne
doivljavam. Ja ne doivljavam strah ili pohlepu, grabe, mrnju ili ljutnju, gnev. Ja ne pitam,
ne traim nita, ne dobijam nita, ne drim nita. U tim stvarima, ja nemam kompromisa.
Moda je ovo istaknuta glavna razlika meu nama. Ja se neu kompromitovati, odstupiti od
ispravnog, ja sam iskren, istinit, prema Sebi, dok ste vi uplaeni od Stvarnosti.
P: Iz zapadnjake take gledanja postoji neto uznemirujue, nestabilno, u vaim putevima.
Sedeti u uglu sam sa sobom i ponavljati neprestano: "Ja sam Bog. Bog Ja jesam", izgleda da je
isto ludilo. Kako ubediti Zapadnjaka da takve prakse vode do savrenog duevnog zdravlja?
M: ovek koji namerava da bude Bog, i ovek koji sumnja u to - obojica su obmanuti. Oni
govore u svojim snovima.
P: Ako je sve sanjanje, ta je buenje?
M: Kako opisati budno stanje jezikom sna? Rei ne opisuju, one su samo simboli.
P: Ponovo isto izvinjenje da rei ne mogu da prenesu istinu, Stvarnost.
M: Ako elite rei, ja u vam dati neke, od drevnih rei moi. Ponavljajte neke od njih
neprestano, one mogu uiniti uda.
P: Da li ste vi ozbiljni? Da li biste rekli Zapadnjaku da ponavlja "OM" ili "RAM" ili "Hare
Krina" neprestano, mada on nema uopte vere i ubeenja koja vode poreklo iz istinskog
religioznog i kulturnog naslea? Bez poverenja i ara, oduevljenja, ponavljajui mehaniki iste
zvuke, da li e on ikada neto ostvariti?
M: Zato da ne? Ono to je vano je cilj, tenja, skriveni motiv, a ne oblik koji on ima. Sve to
on radi ako radi u cilju pronalaenja istinskog sebe, sigurno e dovesti njega samom sebi.
P: Nije potrebna vera u efikasnosti postupka?
M: Nije potrebna vera koja je oekivanje rezultata. Ovde se jedino delovanje rauna. Sve to
god vi radite u svrhu istine, dovee vas do istine. Samo budite ozbiljni i iskreni. Oblik koji se
sprovodi slabo je vaan.
P: Onda gde je potreba davanja izraza neijoj tenji?
M: Nema potrebe. Ne raditi nita je isto tako dobro. Samo udnja, tenja, nerazblaena
mislima i delovanjem, ista, koncentrisana udnja, bre e vas dovesti do vaeg cilja. Ono to je
vano je istinski motiv, a ne nain.
P: Neverovatno! Kako moe glupo, tupo ponavljanje u dosadi, naginjui oajanju biti
efikasno?
M: Sama injenica ponavljanja, sve vea borba i izdrljivost, istrajnost, uprkos dosadi i
oajanju i potpunom nedostatku vere, su stvarno bitni. Oni nisu vani sami po sebi, ali
ozbiljnost koja ih prati je najvanija, svevaea. Mora postojati podsticaj, guranje iznutra i
napor, kao i privlanost spolja.
P: Moja pitanja su tipina od jednog Zapadnjaka. Tamo ljudi razmiljaju u izrazima, odnosima
uzroka i posledica, naina sredstava i ciljeva. Oni ne vide kakva uzrona povezanost moe da
postoji izmeu posebnog sveta i Apsolutne istine, Realnosti.
105

M: Nikakva. Ali postoji povezanost izmeu sveta i njegovog smisla, znaenja, izmeu
delovanja i njegovih motiva, pobuda. Duhovna praksa je volja koja se potvruje i ponovo
potvruje. Onaj ko nema odvanu volju, ne prihvata realno, istinito ak ni kada je ono
ponueno. Nevoljnost, nerad, roen iz straha je jedina prepreka.
P: ta je to od ega ima da se boji?
M: Nepoznatog. Nepostojanja, nebia, neznanog, neineeg. Onog iznad.
P: Vi mislite da kaete da iako moete da delite nain vaeg dostignua, ponaanje kojim ste
do njega doli, ne moete da delite plodove?
M: Naravno, ja mogu da delim plodove i ja to radim sve vreme, ali je moj jezik govor tiine.
Nauite da sluate i razumete.
P: Ja ne razumem kako neko moe poeti bez uverenja?!
M: Ostanite sa mnom neko vreme, ili prepustite va um onom to ja kaem i radim i uverenje
e se roditi, osvanuti.
P: Nemaju svi ansu da vas susretnu.
M: Susretnite vae Sopstvo, bie. Budite sa samim sobom, sluajte to Sopstvo, povinujte mu
se, negujte ga, drite ga u umu neprestano. Ne trebate drugog vodia. Sve dok vas vaa
tenja za istinom proima i utie u vaem svakidanjem ivotu, sve je dobro sa vama. ivite
svoj ivot ne povreujui nikoga. Nenasilje, nepovreivanje je najmoniji oblik Joge i on e vas
odvesti najbre do vaeg cilja. To je ono to ja nazivam nisarga joga, prirodna joga. To je
umetnost ivljenja u miru i harmoniji, u prijateljstvu i ljubavi. Plod od toga je srea,
neuslovljena i beskrajna.
P: Ipak, sve ovo pretpostavlja izvesnu veru.
M: Okrenite se unutra i poeete da verujete sebi samom. U svemu drugom poverenje
dolazi sa iskustvom.
P: Kad mi ovek kae da zna neto to ja ne znam, imam pravo, da ga pitam: "ta je to to vi
znate, a to ja ne znam?"
M: Ako vam on kae da se to ne moe preneti reima?
P: Onda ga ja posmatram paljivo i pokuavam da razaberem, protumaim.
M: I to je tano ono to ja elim da vi radite! Budite zainteresovani, poklonite panju, dok se
tok meusobnog razumevanja ne uspostavi. Onda e deljenje biti lako, komunikacija
neometana. Pravo da kaem, svo ostvarenje je samo deljenje. Vi ulazite u iru svesnost i delite
u njoj. Nevoljnost, lenjost da se ue i deli je jedina prepreka. Ja nikad ne govorim o razlikama,
jer za mene ne postoji nijedna. Vi govorite o razlikama, tako je na vama da mi ih pokaete. Na
bilo koji nain, pokaite mi razlike. Zbog ovoga ete morati da me razumete, ali onda neete
vie govoriti o razlikama.
Razmislite, shvatite jednu stvar dobro, i moraete je ostvariti. Ono to vas spreava od
saznavanja nije nedostatak mogunosti, prilike, ve nedostatak sposobnosti da se usredsredite
u vaem umu na ono to elite da razumete. Kada bi mogli da zadrite u vaem umu ono to ne
znate, to bi vam otkrilo svoje tajne. Ali kako ste povrni i nestrpljivi, nedovoljno ozbiljni da
gledate i ekate, vi ste kao dete koje plae za mesecom.

39. NITA NEMA POSTOJANJE SAMO OD SEBE

Pitalac: Dok vas sluam shvatam da je vama beskorisno postavljati pitanja. Ma kakvo da je
pitanje, vi ga uvek preokreete i iznosite mi osnovnu injenicu da ja ivim u iluziji, obmani,
koju sam sm stvorio i da je Realnost, Istina, neizreciva, neobjanjiva reima. Rei samo
pojaavaju zabunu i jedini mudar pravac jeste tiho traganje unutar sebe.
106

Maharad: Konano, um je taj koji stvara obmanu i onaj koji oslobaa od nje. Rei mogu da
pogoraju obmanu, rei takoe mogu da pomognu da se ona odagna. Nema nita loeg u
neprestanom ponavljanju iste istine dok ona ne postane Realnost, istinitost. Majin posao nije
zavren sa roenjem deteta. Ona ga hrani svakog dana, godinu za godinom, dok je ono vie ne
treba. Ljudi imaju potrebu da uju rei sve dok injenice ne progovore glasnije od rei.
P: Znai, mi smo deca koja treba da budu hranjena reima?
M: Sve dok budete davali vanost reima, vi ste dete.
P: U redu. Onda budite naa majka.
M: Gde je bilo dete pre nego to je roeno? Da li je ono bilo sa majkom? Dete je moglo biti
roeno tek poto je bilo sa majkom.
P: Sigurno da majka nije mogla da nosi dete, kad je i sama bila dete.
M: Potencijalno ona je bila majka. Idite iznad obmane vremena.
P: Va odgovor je uvek isti: vrsta satnog mehanizma, koji otkucava iste asove neprestano.
M: Tu nema pomoi. Kao to se jedno sunce reflektuje u milionima kapljica rose, tako je i
bezvremeno neprekidno ponavljanje. Kad ja ponavljam: "JA JESAM, JA JESAM", ja samo
potvrujem i ponovo afirmiem jednu veno prisutnu injenicu, istinu. Vi ste postali umorni od
mojih rei, jer vi ne vidite ivu istinu iznad njih. Dodirnite to, poveite se s tim, i pronai ete
pun smisao rei i tiine - svoje.
P: Vi kaete da je mala devojica ve majka njenog budueg deteta. Potencijalno - da. Stvarno
- ne.
M: Mogunost postaje stvarna sa miljenjem. Telo i njegove aktivnosti postoje u umu.
P: A um je svesnost u pokretu, kretanju, dok je svesnost uslovljeni aspekt, saguna, Sopstva.
Neuslovljenost, nirguna, je drugi aspekt, a iznad je punoa apsolutnog, paramartha.
M: Sasvim tako - to ste postavili prelepo.
P: Ali to su samo rei za mene. Ponavljati ih i sluati ih nije dovoljno, one moraju biti
doivljene.
M: Nita vas ne zaustavlja sem zaokupljenosti sa spoljanjim, koje vas spreava da se
usredsredite na unutarnje. Vanjsko ne moe biti od pomoi, i moete tako propustiti vau
sadhanu. Morate se okrenuti od sveta i ii unutra, dok se unutranje i spoljanje ne stope i vi
moete otii iznad uslovljenosti, bilo ona unutarnja ili spoljanja.
P: Svakako, neuslovljenost je samo jedna ideja u uslovljenom umu. Samo po sebi nema
postojanja.
M: Samo po sebi nita nema postojanje. Sve ima potrebu za svojim sopstvenim odsustvom.
Postojati, znai biti odvojeno, razlikovati se, biti ovde a ne tamo, biti sada a ne onda, biti
ovako, a ne drugaije. Kao voda uobliena posudom, tako je sve odreeno sa uslovljenostima,
gunama. Kao to voda ostaje voda bez obzira na sudove u kojima je, kao to svetlost ostaje
ono to je bez obzira na boje koje donosi, isto tako i realno ostaje realno, bez obzira na stanja
svesti u kojima se reflektuje. Zato se usredsreivati samo na refleksiju u svesnosti? Zato ne
na sebe istinskog?
P: Svesnost sama po sebi je refleksija. Kako ona moe sadravati realno, istinito?
M: Znati da su svesnost i njen sadraj samo refleksije, odsjaji, promenljivi i prolazni, je
usredsreivanje na realno. Odbijanje da vidimo zmiju u konopcu, je neophodno stanje za
vienje konopca.
P: Samo neophodno, ili takoe i dovoljno?
M: Osoba mora takoe znati da konopac postoji, a izgleda kao zmija. Slino, mora se znati da
realno, istinito, postoji i da je po prirodi svedok-svesnost. Naravno, ona je iznad svedoka, ali
da bismo doli do toga, moramo prvo ostvariti stanje istog svedoenja. Stanje duhovne
svesnosti dovodi osobu do neuslovljenog.
P: Moe li neuslovljeno biti doivljeno?
107

M: Znati uslovljeno kao uslovljeno je sve to se moe rei o neuslovljenom. Pozitivni izrazi su
samo nagovetaji i obmane.
P: Moemo li govoriti o svedoenju realnog?
M: Kako bi mogli? Mi moemo samo govoriti o nerealnom, neistinitom, iluzornom,
prolaznom, uslovljenom. Da bi otili iznad, mi moramo proi kroz potpuno negiranje svega,
kako bismo imali nezavisno postojanje. Sve stvari su zavisne.
P: Od ega one zavise?
M: Od svesnosti. A svesnost zavisi od svedoka.
P: A svedok zavisi od Realnosti, istine?
M: Svedok je refleksija realnog u svoj njegovoj istoti. On zavisi od stanja uma. Gde
prevladavaju jasnoa i nevezanost, svedok - svesnost dolazi u postojanje. To je upravo kao kad
se kae da tamo gde je voda bistra i mirna, pojavljuje se slika, odsjaj meseca. Ili kao dnevna
svetlost koja se pojavljuje kao iskra, bljesak u dijamantu.
P: Moe li postojati svesnost bez svedoka?
M: Bez svedoka ona postaje nesvesno, samo postojanje. Svedok je latentan, sakriven, u
svakom stanju svesti, kao svetlost u svakoj boji. Ne moe biti znanja bez znalca, niti znalca bez
svedoka. Ne samo da vi znate, nego znate da znate.
P: Ako neuslovljeno ne moe biti doivljeno, jer je svako iskustvo uslovljeno, onda zato o
tome uopte govoriti?
M: Kako onda postoji znanje uslovljenog bez neuslovljenog? Mora postojati izvor iz koga sve
ovo istie, temelj na kome sve poiva.
Samoostvarenje je prvenstveno znanje sopstvenog stanja svesnosti da beskonane
varijante uslovljenog zavise od nae beskonane sposobnosti da budemo uslovljeni i dajemo
rast razliitim oblicima uslovljavanja. Za uslovljeni um neuslovljeno izgleda kao totalitet kao i
odsustvo svega. Nita ne moe biti direktno doivljeno, ali to ga ne ini nepostojeim.
P: Da li je to oseanje?
M: Oseanje je takoe stanje uma. Kao to zdravo telo ne zaokuplja panju jer ne stvara
probleme, tako je i neuslovljeno slobodno od iskustva.
Uzmite iskustvo smrti. Obian ovek je uplaen da umre jer je uplaen od promene.
Svetac, Gnani, nije uplaen, jer je njegov um ve mrtav. On ne misli: Ja ivim, on zna:
postoji ivot. Nema promene u njemu, i nema smrti. Smrt se javlja kao promena u vremenu i
prostoru. Tamo gde nema ni vremena ni prostora, kako tamo moe biti smrti? Mudrac, Gnani,
je ve mrtav za ime i oblik. Kako njihov gubitak moe uticati na njega? ovek u vozu putuje iz
mesta u mesto, ali ovek van voza ne ide nikuda, jer on nije vezan za odredite. On nema nigde
da ode, nita da radi, nita da postane. Oni koji stvaraju planove bie roeni da ih izvedu. Oni
koji ne planiraju nemaju potrebe da se rode.
P: ta je svrha bola i zadovoljstva?
M: Da li oni postoje sami od sebe, ili samo u umu?
P: Ipak, oni postoje. Nije vaan um.
M: Bol i zadovoljstvo su samo simptomi, indikacije, posledice, rezultati pogrenog znanja, tj.
neznanja, i pogrenog oseanja. Rezultat ne moe imati svrhu od njega samog, svoju
sopstvenu.
P: U Boanskoj ekonomiji sve mora da ima svrhu.
M: Da li vi poznajete Boga da tako slobodno govorite o njemu? ta je Bog za vas? Zvuk, glas,
re na papiru, ideja u umu?
P: Iz njegove moi ja sam roen i odravam se u ivotu.
M: I patite i umirete. Da li ste zadovoljni?
P: Moe biti moja sopstvena pogreka da patim i umirem. Ja sam stvoren za veni ivot.
108

M: Zato vean u budunosti, a ne u prolosti? Ono to ima poetak mora imati i svoj kraj.
Samo bespoetno je beskrajno, veno.
P: Bog moe biti samo koncept, radna, delotvorna teorija. Vrlo koristan koncept ipak.
M: Za ovo mora se biti slobodan od unutranjih suprotnosti, to nije sluaj. Zato ne raditi na
teoriji da ste vi svoj sopstveni kreator i kreacija. Naposletku, nee postojati spoljanji Bog da
se s njim mukotrpno suoavate.
P: Svet je bogat i kompleksan, kako bih ja mogao da ga stvorim?
M: Da li vi poznajete dovoljno sebe, da znate ta vi moete da uradite, a ta ne moete? Vi ne
znate svoje sopstvene moi!! Niste nikad istraivali. Ponite sa sobom sada.
P: Svi veruju u Boga.
M: Za mene vi ste svoj sopstveni Bog. Ali ako vi mislite drugaije, vi mislite do kraja. Ako
postoji Bog, onda je sve Boje i sve je za dobrobit, sve je najbolje. Pozdravite sve to doe sa
radosnim i zahvalnim srcem, i volite sva stvorenja. Ovo e vas takoe voditi ka vaem Sopstvu.

40. JEDINO JE SOPSTVO ISTINA

Maharad: Svet je samo predstava koja bljeti i koja je prazna. On postoji, a ipak ne postoji.
On je tu sve dok ja elim da ga vidim i uzmem uea u njemu. Kad prestanem da se brinem,
on se rastapa. On nema uzrok i ne slui niemu, nema svrhe. On se samo deava kad smo mi
odsutni umom, kad nismo smireni. On se pojavljuje tano onakav kakav izgleda, ali nema
dubine, sutine u njemu, niti smisla, cilja. Samo je posmatra realan, stvaran, zovite ga Sopstvo
ili Atman.
Za Sopstvo, svet je samo arena predstava koju ono uiva dok traje i zaboravlja kad je
ona gotova. to god da se desi na pozornici: da se trese od straha u teroru, ili da se valja od
smeha - svo vreme ono je svesno da je to samo predstava. Bez elje ili straha ono je posmatra,
onako kako se deava.
Pitalac: Osoba koja se pojavljuje u svetu, ima ivot sa puno osobenosti. Ona plae, smeje se,
voli i mrzi, eli i strahuje, pati i veseli se. Gnani, mudrac, koji je bez elja i straha, kakav on
ivot ima? Da li je on u nevolji zbog svoje rezervisanosti, da li je ostaje na cedilu u svojoj
povuenosti?
M: Njegovo stanje nije tako opustoeno, turobno. Ono ima ukus istog, neuslovljenog,
neobmanjujueg, osloboenog, ublaavajueg blaenstva. On je srean i potpuno svestan da je
srea njegova sama priroda, i da on ne treba da radi nita, niti da se napree za bilo im da bi to
osigurao. To prati njega stvarnije nego telo, blie nego i sam um. Vi zamiljate da bez uzroka
ne moe biti sree. Za mene zavisnost od bilo ega za sreu je krajnja beda. Zadovoljstvo i bol
imaju uzroke, dok je moje stanje moje sopstveno, potpuno bezuzrono, nezavisno, nepobitno.
P: Kao predstava na pozornici.
M: Predstava je bila napisana, planirana i uvebavana. Svet jednostavno izmakne, pojavi se u
postojanje iz niega i vraa se niemu.
P: Postoji li Tvorac? Nije li svet bio u umu Brahme, pre nego to je stvoren?
M: Sve dotle dok ste vi izvan moga stanja, vi ete imati Tvorca, Odravatelja i Razoritelja Preobrazitelja, ali kad jednom budete sa mnom, vi ete znati samo Sopstvo i videti sebe u
svemu.
P: Pri svemu tom vi delujete.
M: Kada ste bunovni, vrti vam se u glavi, vidite kako se svet okree oko vas u krugovima.
Opsednuti idejom znaenja i kraja rada i svrhe, vi me vidite prividno da funkcioniem, delujem.
U stvarnosti ja samo posmatram. ta god da se desi, uradi, ili je uraeno, desilo se, desilo se na
109

pozornici. Radost i bol, ivot i smrt, oni su svi stvarni za oveka u kavezu (u ropstvu); za mene
oni su svi u predstavi, kao nestvarni, kao i sama predstava.
Ja mogu da posmatram svet upravo kao i vi, ali vi verujete da ste u njemu, dok ja to
vidim kao jednu kap u irokom prostranstvu svesnosti.
P: Mi emo svi ostariti. Starost nije prijatna - sva patnja i bol, slabost i pribliavanje kraja.
Kako se osea Gnani, mudrac, kao star ovek? Kako njegovo unutarnje Sopstvo gleda na
njegovu sopstvenu senilnost?
M: Kako on stari, on raste, napreduje, sve vie i vie, i sve je vie srean i smiren. Konano on
odlazi domu svome. Kao putnik koji se pribliava svom odreditu i prikuplja svoj prtljag, on
naputa voz bez aljenja.
P: Sigurno da postoji kontradikcija. Mi smo govorili da je Gnani iznad svih promena. Njegova
srea niti raste, niti opada. Ne smanjuje se. Kako on moe biti sreniji poto postaje stariji, i to
uprkos fizikoj slabosti i tako dalje?
M: Ne postoji kontradikcija. Toak sudbine pribliava se svom kraju - um je srean. Magla,
zavesa, telesnog postojanja je otklonjena, rasterana; ograda, ropstvo tela se sve vie i vie
smanjuje iz dana u dan.
P: Recimo, Gnani, mudrac, je bolestan. On se prehladio, ima temperaturu i svaki ga zglob boli
i iga, gori. Kakvo je njegovo stanje uma?
M: Svaki oseaj, utisak je kontempliran, razmatran u savrenoj mirnoi, staloenosti. Ne
postoji elja za tim, a niti odbijanje. To je kako jeste i on gleda na to sa osmehom i nenom,
prijatnom, nevezanou.
P: On moe biti nevezan od svoje sopstvene patnje, ali je ona jo tu.
M: Ona je tu, ali to nije vano. Ma u kakvom stanju da sam, ja vidim to kao stanje uma koje
prihvatam onakvim kakvo jeste.
P: Bol je bol. Vi doivljavate to na isti nain pri svemu tome.
M: Onaj koji doivljava telo, doivljava njegove bolove i zadovoljstva. Ja nisam ni telo, niti
onaj koji ga doivljava.
P: Recimo da vi sad imate dvadeset pet godina. Vae venanje, organizovano i izvedeno,
zavreno je, i dunosti domaina koje su velike su na vama. Kako biste se oseali?
M: Isto kao to se oseam i sada. Vi nastavljate da insistirate na tome da je moje unutarnje
stanje modelirano pod uticajem spoljanjih dogaaja. To jednostavno nije tako. ta god da se
desi, ja ostajem. U korenu, temelju moga bia, postojanja, je ista duhovna svesnost, iskra
mone svetlosti. Ova iskra, po svojoj sutinskoj prirodi, obasjava, zrai i stvara slike u prostoru
i dogaaje u vremenu - beznaporno, lako, i spontano, prirodno. Sve dotle dok je to jedva
svesno nema problema. Ali kad onaj koji razlikuje um doe u postojanje i stvori razlike,
pojavljuju se bol i zadovoljstvo. U toku sna um je u odsustvu, ne deluje, a takoe i bol i
zadovoljstvo.
Proces stvaranja se nastavlja, ali ne postoji opaanje toga. Um je oblik svesnosti, a
svesnost je aspekt ivota. ivot stvara sve, ali Svevinji je iznad svega.
P: Svevinji je gospodar, a svesnost - njegov sluga.
M: Gospodar je u svesnosti, ne iznad nje. U svesnosti Svevinji je oboje: kreator i rastvara,
stvaran i zamiljen, arite i univerzalno. A takoe on nije ni jedno ni drugo. Rei ne dopiru
donde, niti um.
P: Gnani, Svetac, je izgleda vrlo usamljeno bie, sav sa samim sobom.
M: On je usamljen, ali on je sve. On ak nije ni bie. On je bit, postojanje, svih bia. ak nije ni
to. Ni rei tu ne vae, ne pomau. On je ono to on jeste, temelj, podloga iz koje sve nie,
stvara se.
P: Da li se vi bojite smrti? Plaite li se umreti?
M: Ja u vam rei kako je moj Guru umro. Poto nam je saoptio da je njegov kraj blizu, on je
prestao da jede, ali nije menjao svoj uobiajeni dnevni ivot. Jedanaestog dana u vreme molitve
110

on je pevao i pljeskao energino i iznenada umro. Upravo tako, izmeu dva pokreta, kao
gaenje plamena svee. Svako umire onako kako ivi. Ja se ne bojim smrti, jer se ne bojim
ivota. Ja ivim sretan ivot i umreu sretnom smru. Beda je roditi se, a ne umreti!?! Sve
zavisi kako vi gledate na to.
P: Ne moe biti dokaza o vaem stanju. Sve to ja znam o tome je ono to vi kaete. Sve to ja
vidim je vrlo zanimljiv, interesantan, stari ovek.
M: Vi ste zanimljiv, stari ovek, ne ja. Ja nisam nikad roen. Kako ja mogu ostariti? Sve ono
to vama izgleda da sam ja, postoji samo u vaem umu. Ja nisam zabrinut oko toga.
P: ak i kao san, vi ste najneobiniji san.
M: Ja sam san koji vas moe probuditi. Imaete dokaz o tome u vaem neposrednom buenju.
P: Zamislite, vest vam stie da sam umro. Neko vam kae: "Znate, tako i tako! On je umro".
Kakva bi bila vaa reakcija?
M: Bio bih vrlo radostan da ste se vratili domu svome, zaista zadovoljan da vas vidim izvan
ovih ludosti.
P: Kakvih ludosti?
M: Od miljenja da ste roeni i da ete umreti, da ste telo koje se vidi, pokazuje u umu i sve
takve gluposti. U mom svetu niko nije roen i niko ne umire. Neki ljudi odlaze na putovanje i
vraaju se, neki nikad ne odlaze, naputaju. Kakvu razliku to ini, kad oni putuju u zemlje
snova, i svaki zavrava u svom sopstvenom snu. Jedino je buenje vano. Dovoljno je znati da
"JA JESAM" kao Realnost, Istinu i takoe voleti.
P: Moj pristup nije tako uopten, sveobuhvatan, otuda i moje pitanje. Mada su Zapadnjaci u
potrazi za neim istinitim, oni se okreu nauci, koja im kae dosta o materijalnom, malo o umu,
a nita o prirodi i svrsi svesnosti. Za njih je Realnost objektivna, izvan primetnog i eljenog,
direktna, neposredna, ili pomou zakljuivanja; o subjektivnom aspektu realnosti oni ne znaju
nita. Krajnje je vano da im se dopusti da znaju da postoji Realnost, Istina, i da treba da se
nae u osloboenju od svesnosti od materijalnog i njegovih ogranienja i iskrivljenosti,
neistinitosti. Veina ljudi u svetu upravo ne zna da postoji Realnost, Istina, koja moe da se
dosegne i doivi u svesnosti.
Veoma je vano da ljudi treba da uju dobru vest, jevanelje, od nekoga ko je stvarno
doiveo istinu. Takva svedoenja su uvek postojala, i njihova svedoenja su dragocena.
M: Naravno, Jevanelje, dobra vest o samoostvarenju, kad se jednom uje nee biti nikad
zaboravljena. Kao seme posejano u zemlju, ono e ekati na pravu sezonu i proklijati i izrasti u
mono drvo.

41. RAZVIJAJTE STAV SVEDOKA

Pitalac: Kakvo je dnevno i asovno stanje uma ostvarenog oveka? Kako on vidi, uje, jede,
pije, budi se i spava, radi i odmara se? Kakav dokaz postoji o njegovom stanju kao razliitom
od nas?
Pored verbalnog svedoenja od tzv. ostvarenih ljudi, ne postoji li nain provere
njihovog stanja objektivno? Postoji li neka vidljiva razlika u njihovom psiholokom i nervnom
reagovanju, u njihovom metabolizmu, ili u njihovoj psihosomatskoj strukturi, grai?
Maharad: Moete pronai razlike, ili ne moete. Sve zavisi od vaeg kapaciteta
posmatranja. Objektivne razlike su, meutim, najmanje vane. Ono to je vano je njihovo
gledite, njihovo ponaanje, koje je potpuno nevezano, objektivno prema postojanju,
nezavisno.
P: Ne osea li Gnani, Svetac, bol kad njegovo dete umre, da li on pati?
111

M: On pati sa onima koji pate. Dogaaj je od male vanosti, ali je on pun saoseanja za bie
koje pati, bilo ivo ili mrtvo, u telu ili izvan njega. Konano, ljubav i milosre, saoseanje, su
njegova istinska priroda. On je jedno sa svima, koji ivi i voli i koji je jedno u delovanju.
P: Ljudi su jako uplaeni od smrti.
M: Gnani, mudrac, nije uplaen od bilo ega. Ali on je pun saoseanja sa ovekom koji je
uplaen. Konano, roditi se, iveti i umreti je prirodno. Biti uplaen nije. Dogaaju, naravno,
data je panja.
P: Zamislite da ste vi bolesni - velika groznica, bolovi, drhtanje. Doktor vam kae da je vae
stanje ozbiljno, imate samo jo nekoliko dana da ivite. ta bi bila vaa prva reakcija?
M: Bez ikakve reakcije. Prirodno je za tamjanov tapi da izgori. Tako je isto prirodno da telo
umre. To je stvar od vrlo male vanosti. Ono to je bitno jeste da ja nisam ni telo ni um, Ja
Jesam.
P: Vaa porodica bi bila oajna, naravno. ta biste im vi rekli?
M: Uobiajene rei: ne plaite se, ivot se nastavlja, Bog vas titi, mi emo uskoro biti ponovo
zajedno i sl. Ali za mene, celokupna gungula je besmislena, sav taj urnebes. Ja nisam entitet,
bie, koje sebe zamilja ivim ili mrtvim. Ja niti sam roen, niti mogu da umrem. Ja nemam
niega da se seam ili da zaboravim.
P: ta mislite o molitvama za mrtve?
M: Svakako, molite se za umrle. To ih mnogo zadovoljava. Oni su hvaljeni. Gnani, mudrac,
nema potrebe za vaim molitvama. On sm je odgovor na vae molitve.
P: Kako Svetac, Gnani, postoji posle smrti?
M: Mudrac, Svetac, je ve mrtav. Da li oekujete da on umre ponovo?
P: Svakako, razgradnja tela je jedan vaan dogaaj, ak i za Sveca.
M: Ne postoji nijedan vaan dogaaj za Sveca, osim kad neko ostvari najvii cilj. Jedino se
onda njegovo srce raduje. Sve ostalo nije od vanosti, interesovanja. Ceo univerzum je njegovo
telo, sav ivot je njegov ivot. Kao u gradu punim svetlosti, kada jedna sijalica pregori, to ne
utie na celu mreu, tako i smrt tela ne utie na celinu.
P: Posebno, izdvojeno, moe da ne vai za celinu, ali je veoma vano za pojedinca. Celina je
jedna apstrakcija, posebno-pojedinano je konkretno i stvarno.
M: To je ono to vi kaete. Za mene to moe biti drugaije - celina je realna, a deo doe i
proe. Pojedinano je roeno i ponovo se raa, menjajui ime i oblik. Gnani, Svetac, je
Nepromenljiva Realnost koja omoguava sve promenljivo. Ali ovo ne moe biti uverenje,
ubeenje. Ono mora doi sa vaim sopstvenim iskustvom.
P: Da li su greh i vrlina jedno isto?
M: To su sve vrednosti koje je ovek stvorio! ta su one za mene? to se zavri u srei je
vrlina, a to se zavri u bolu je greh. Oboje su stanja uma. Moje stanje nije stanje uma.
P: Mi smo kao slepci koji ne razumeju ta to znai videti.
M: Moete to uzeti kako elite.
P: Da li je praksa tihovanja kao sadhana efikasna?
M: Sve to radite u cilju prosvetljenja, dovodi vas blie cilju. Sve to radite bez priseanja na
prosvetljenje vas udaljava od cilja. Ali zato komplikovati? Samo znajte da ste vi izvan svih
stvari i misli. Ono to elite da budete, to vi ve jeste. Samo imajte to na umu.
P: Ja ujem da vi to kaete, ali ne mogu da verujem.
M: Ja sam bio i sam u takvom poloaju. Ali sam verovao mom Guruu i on je bio u pravu.
Verujte meni ako moete, stalno mislite na ono to sam vam rekao; ne elite nita, vama nita
ne nedostaje. Smo traganje vas spreava da pronaete.
P: Vi ste izgleda jako nezainteresovani za bilo ta!
M: Ja nisam nezainteresovan, ja sam nepristrasan. Ja ne dajem prednost 'meni' i 'mojem'.
Koara zemlje i koara dragulja - obe su neeljene. ivot i smrt su isto za mene.
112

P: Nepristrasnost vas ini nezainteresovanim!

M: Naprotiv, saoseanje i ljubav su sama moja sutina, jezgro. Ispranjen od svojih naklonosti,
ja sam slobodan da volim.
P: Buda je rekao da je ideja o prosvetljenju veoma vana. Veina ljudi proe kroz svoje ivote
ak i ne znajui da postoji tako neto. Naputeni, sami u traganju, kad jednom, meutim, uju
o tome, seme je posejano koje nikada ne umire. Zbog toga je Buda slao svoje uenike da
propovedaju uenje neprestano, po osam meseci svake godine.
M: Moj Guru je imao obiaj da kae: "Neko moe dati hranu, odeu, prevoz, znanje,
naklonost, ali najvei je dar jevanelje, dobra vest, prosvetljenja". Vi imate pravo, prosvetljenje
je najvee dobro, blagostanje. Jednom kad to imate, niko vam ga ne moe oduzeti.
P: Ako bi ovako govorili na Zapadu, ljudi bi smatrali da ste poludeli.
M: Naravno, oni bi! Za neznalicu, sve ono to on ne moe da razume je ludost. Pa ta?
Pustimo ih da budu ono to jesu. Ja sam ono to sam, bez moje zasluge, a oni su ono to su
bez njihove pogreke.
Svevinja Realnost, Istina, manifestuje se na bezbrojne naine. Bezbroj je njenih imena i
oblika. Sve nie i sve se stapa u istom okeanu, izvor svega je jedan. Traganje za uzrocima i
posledicama je samo razonoda, provod uma. Ono to Jeste je ljubav. Ljubav nije rezultat,
posledica, ona je sam temelj bia. Ma gde uli, nai ete postojanje, svesnost i ljubav. Zato i
zbog ega stvarati prioritete?
P: Kada su zbog prirodnih uzroka hiljade i milioni ljudskih ivota ugaeni, kako se to deava u
poplavama i zemljotresima, ja ne tugujem. Ali kada ovek umre od ruke drugog oveka, ja
tugujem do krajnosti. Neminovno ima svoju sopstvenu velianstvenost, ali ubijanje je ono to
se moe izbei kao i sav taj uas!
M: Sve se deava kako se deava. Katastrofe, bilo prirodne ili od strane oveka, se deavaju i
nema potrebe da se bude uasnut.
P: Kako bilo ta moe biti bez uzroka?
M: U svakom dogaaju odraava se ceo univerzum. Konani, osnovni uzrok se ne moe
pratiti, nesaglediv je. Sama ideja o uzronosti je samo nain miljenja i govora. Mi ne moemo
zamisliti, bezuzrono pojavljivanje. Ovo, meutim, ne potvruje postojanje uzronosti.
P: Priroda je nerazumna, otuda neodgovorna. Ali ovek ima um. Zato je on tako izopaen,
pokvaren, nerazuman?
M: Uzroci izopaenosti su takoe prirodni, nasledni, uslovljeni sredinom ivljenja itd. Vi ste
suvie brzi u osuivanju. Nemojte brinuti o drugima. Bavite se prvo sa vaim sopstvenim
umom. Kada saznate da je va um takoe deo prirode, dualnost e prestati.
P: Postoji neka misterija u tome, koju ja ne mogu da protumaim. Kako moe um biti deo
prirode?
M: Zato to je priroda u umu; bez uma gde je priroda.
P: Ako je priroda u umu. a um je moj sopstveni, ja bih trebao da sam sposoban da kontroliem,
upravljam prirodom, a to u stvarnosti nije sluaj. Sile iznad moje kontrole odreuju moje
ponaanje.
M: Razvijte stav svedoka, i spoznaete iz vaeg sopstvenog iskustva da nevezanost odvojenost, donosi kontrolu. Stanje svedoenja je puno moi, snage, nema nieg pasivnog
u vezi toga.

113

42. ISTINA SE NE MOE ISKAZATI

Pitalac: Primetio sam da se novo Ja pojavljuje u meni, nezavisno do staroga. Oni na neki
nain postoje zajedno. Staro Ja nastavlja sa svojim starim nainom ponaanja. Novo Ja
dozvoljava starom da bude, ali ono ne poistoveuje sebe sa njim.
Maharad: ta je glavna razlika izmeu starog i novog Ja?
P: Staro Ja eli sve definisano, utvreno i objanjeno. Ono eli da podesi stvari meusobno
verbalno. Novo Ja ne brine o verbalnim objanjenjima - ono prihvata stvari onakve kakve jesu i
ne pokuava da ih dovede u vezu sa prolou.
M: Da li ste vi potpuno i neprestano svesni razlike izmeu uobiajenog i duhovnog? Kakvo je
ponaanje novog Ja u odnosu na staro?
P: Novo samo posmatra staro. Ono nije ni prijateljski ni neprijateljski prema njemu. Ono samo
jednostavno prihvata staro Ja zajedno sa svim ostalim. Ono ne negira njegovo postojanje, ali ne
prihvata ni njegove procene, vrednovanja i potvrde.
M: Novo je potpuno negiranje starog. To novo, nije zaista stvarno novo. To je samo novo
ponaanje starog. Istinsko, stvarno novo, unitava, iskorenjuje staro potpuno. Dva ne mogu
biti zajedno. Postoji li proces samootkrivanja, stalnog odbijanja da se prihvate stare ideje, ili da
li postoji meusobna tolerancija, razumevanje? Kakav je njihov odnos?
P: Ne postoji poseban odnos. Oni koegzistiraju, sarauju.
M: Kada vi govorite o starom Ja, i novom, koje imate na umu? Da li postoji kontinuitet u
seanju izmeu njih dvoje; jedno se sea drugog meusobno? Kako vi moete govoriti o dva
Ja?
P: Jedan je rob navika, drugi nije. Jedan je misaon, drugi je slobodan od svih ideja.
M: Zato dva Ja? Izmeu ogranienja i slobode ne moe biti nikakvog odnosa. Sama injenica
koegzistencije, saradnje, dokazuje njihovo bazino jedinstvo. Ali postoji samo jedno Sopstvo i ono je uvek u sadanjosti. Ono to vi nazivate drugo Sopstvo, Ja, staro ili novo, samo je drugi
oblik jednog Ja, Sopstva. Sopstvo je jedno, beskonano. Vi ste to Sopstvo i vi imate ideje o
onome to ste bili ili to ete biti. Ali jedna ideja nije Sopstvo. Upravo sad, kako vi sedite
ispred mene, koje ste vi Sopstvo, Ja? Staro ili novo?
P: Oba su u sukobu.
M: Kako moe biti sukob izmeu onoga to jeste i onoga to nije? Sukob je karakteristika
starog. Kada se novo pojavi, staroga vie nema. Vi ne moete govoriti o novom i konfliktu u
istom trenutku. ak i napor opiranja, naprezanja za novim Sopstvom je staro. Kad god postoji
sukob, napor, borba, tenja, enja za promenom, novoga nema. Do kog stepena ste vi
slobodni od uobiajenog ponaanja da stvarate i produavate sukobe?
P: Ja ne mogu rei da sam sad drugi ovek. Ali sam otkrio nove stvari o meni samom, stanja
tako drugaija, koja nisam poznavao ranije, da se oseam pozvanim da ih nazovem novim.
M: Staro Sopstvo je vae sopstveno Sopstvo. Stanje koje bukne iznenada i bez uzroka, ne nosi
poreklo od Sopstva; vi ga moete nazvati "Bog". Ono to je bez semena i korena, ono to ne
nie i ne raste, ne cveta i ne zri, to dolazi u postojanje iznenada i u punoj slavi, u punom sjaju,
tajanstveno i neobino, natprirodno, moete nazvati "Bog".
To je potpuno neoekivano - a ipak dragoceno, potpuno prisno, familijarno - a ipak
najiznenaujue, iznad svih nada - a ipak potpuno izvesno, sigurno. Poto je to bez uzroka, to
je i bez zapreke, smetnje. Ono potuje samo jedan zakon, zakon slobode.
Sve to zahteva i nagovetava kontinuitet, sekvencu, nastajanje, prelazak od stanja
do stanja, ne moe biti realno, istinito. Nema napretka u istinitom, ono je konano,
savreno, nesagledavajue, neizvesno.
P: Kako to mogu doznati?
114

M: Vi ne moete uiniti nita u vezi toga, ali moete da izbegnete izvesne smetnje, prepreke.
Posmatrajte va um, kako je on doao u postojanje, kako on funkcionie, radi. Kako budete
gledali va um ozbiljno, otkriete sebe kao posmatraa. Kada ste nepomini, samo
posmatrajui, vi ete otkriti vae Sopstvo kao svetlost iznad, iza posmatraa. Izvor svetlosti je
mrak, skriven, nepoznat je izvor znanja. Taj izvor jedino jeste, postoji. Idite nazad ka tom
izvoru i boravite tamo. To nije na nebu, niti u sveproimajuem, sveprisutnom eteru. Bog je
sve i to je velianstveno i predivno. I Ja sam nita, nemam nita, ne mogu da uradim nita. Ipak
sve proizilazi iz mene - izvor sam Ja, koren sam Ja, poreklo - poetak sam Ja.
Kada Realnost, Istina, eksplodira u vama, moete to nazvati iskustvom Boga. Ili bolje,
to je Bog koji vas doivljava, iskuava. Bog zna vas kad vi upoznate sebe. Istina, Realnost,
nije rezultat procesa, to je jedna eksplozija, ekspanzija, irenje. To je potpuno iznad uma, i
jedino to vi moete da uradite jeste da upoznate um dobro. Ne da e vam um pomoi, nego
sa upoznavanjem svog uma moete da izbegnete da vas va um onemogui, sprei, ili
oslabi.
Morate biti vrlo oprezni, budni, ili e va um da vas prevari. To je kao posmatranje
lopova - ne da vi oekujete neto od lopova, ali ne elite da budete pokradeni.
Na isti nain poklonite mnogo panje vaem umu, a da nita ne oekujete od njega.
Ili uzmite drugi primer. Mi se budimo i spavamo. Posle dnevnog rada san dolazi. Sad,
da li ja odlazim da spavam ili omakom, nenamerno, karakteristika stanja spavanja dolazi meni?
Drugim reima - mi se budimo zato to smo spavali. Mi se ne budimo u stvarno budno stanje.
U budnom stanju svet se pojavljuje zbog neznanja i odvodi osobu u budno-sanjajue stanje. I
san i budno stanje, oboje su pogreni. Mi samo sanjamo. Istinsko buenje i istinsko spavanje
samo Mudrac, Gnani, zna. Mi sanjamo da smo budni, mi takoe sanjamo da spavamo.
Tri stanja (java, san i dubok san bez snova) su samo raznolikosti stanja sna.
Smatrajui, tretirajui sve kao san, ovek se oslobaa. Sve dok pridajete realnost snu,
njegov ste rob. Zamiljajui da ste roeni kao ovaj ili onaj, vi postajete rob toga: ovoga ili
onoga. Sutina ropstva je zamiljati sebe da si proces, tok, razvoj, da imate prolost i
budunost, da imate istoriju. U stvari, mi nemamo istoriju, mi nismo proces, postupak, mi
se ne razvijamo, niti stagniramo; vidite sve kao san i budite izvan toga.
P: Kakvu korist u ja izvui sluajui vas.
M: Ja vas zovem nazad vama samima! Sve to vas ja molim jeste da gledate sebe, prema sebi i
u sebe.
P: Sa kojim ciljem?
M: Vi ivite, vi oseate, vi mislite. Obraajui panju na vae ivljenje, oseanja i miljenje, vi
ih se postepeno oslobaate i idete iznad, izvan njih. Vaa se linost, personalnost rastapa i
ostaje jedino svedok. Potom odlazite iznad svedoka. Ne pitajte kako se to deava. Samo
tragajte unutar vas.
P: Kakva je razlika izmeu linosti, osobe, i svedoka?
M: Oba su oblici svesnosti. U jednom vi elite i plaite se, u drugom vi ste nedirnuti, nevezani
zadovoljstvom i bolom i neuzrujani, neuznemireni dogaajima. Vi ih putate da dolaze i odlaze.
P: Kako se uvrstiti u najviem stanju, stanju istog, pravog svedoenja?
M: Materijalna svesnost ne sija sama od sebe. Ona sija sa svetlou iznad nje. Uvidevi
snevajui kvalitet svesnosti, tragajte za svetlou u kojoj se ona pojavljuje, koja joj daje
postojanje. Postoji sadraj svesnosti, a isto tako i svesnost o sadraju.
P: Ja znam i Ja znam da ja znam.
M: Sasvim tako. Zaboravite saznanje, poznato, ali se setite da ste vi znalac. Nemojte sve
vreme biti zadubljeni u vaa iskustva. Zapamtite da ste vi iznad znalca, da niste nikad roeni i
da ste besmrtni!! U priseanju ovoga, pojavie se kvalitet istog znanja, spoznaje, svetlost
neuslovljene duhovne svesnosti.
P: Na kojoj taki se doivljava Realnost, Istina?
115

M: Iskustvo je od promene, ono dolazi i odlazi. Istina, Realnost, nije dogaaj, ona ne moe biti
doivljena. Ona nije opaajna na isti nain kao to je neki dogaaj koji se moe opaziti.
Ako ekate da se dogaaj desi, dolazak Istine, vi ete ekati veno, jer Istina niti dolazi
niti odlazi. To treba da bude opaeno, ne doivljeno. Treba biti pripremljen za to i
predusretljiv.
Ali samo traganje i tenja za istinom je kretanje, operacija, delovanje Realnosti. Sve to
vi moete da uradite, jeste da shvatite centralnu sutinu, da stvarnost nije dogaaj i da se ne
deava, a sve ono to se desi ili sve to doe i ode, nije Realnost, Istina.
Vidite dogaaj samo kao dogaaj, prolaznost kao prolazno, iskustvo samo kao
iskustvo i vi ste uradili sve to ste mogli. Onda ste vi izloeni Istini, Stvarnosti, a ne vie
blokirani u odnosu na nju, kao kad ste smatrali da su dogaaji i iskustva Istinitost,
Realnost.
im postoji neko svianje ili nesvianje vi ste stvorili pregradu, blokadu.
P: Da li hoete da kaete da se Realnost, Istina, ispoljava vie u akciji nego u znanju? Ili je to
oseanje neke vrste?
M: Niti akcija, niti oseanja, niti misao ispoljava Realnost, Istinu. Ne postoji tako neto kao
ispoljavanje Istine, Realnosti.10
Vi ste upleteni u dualnost u kojoj nema niega. Jedino Istina jeste, ne postoji nita
drugo.
Tri stanja budnosti, sanjanja i dubokog sna nisam Ja i Ja nisam u njima.
Kada budem umro, svet e rei: "Oh, Maharad je umro!! Ali za mene su to rei bez
sadraja; one nemaju smisao.
Kada se ini bogosluenje pred slikom Gurua, sve se odvija kao da se on eta i kupa i
jede i odmara, odlazi na izlet i vraa se, blagosilja sve i odlazi na spavanje. Sve je uraeno do
najsitnijih detalja, a ipak postoji oseaj nestvarnosti o svemu tome. Takav je sluaj sa mnom.
Sve se deava kako treba, ipak, nita se ne deava. Ja radim to izgleda da je potrebno, ali u
isto vreme, ja znam da nita nije potrebno, da je ivot sam po sebi samo in vere, ubeenja.
P: Zato onda ivite uopte? Zato sve ovo nepotrebno dolaenje i odlaenje, buenje i
spavanje, jedenje i varenje, komplikacije?
M: Nita nije uraeno od mene, sve se samo dogaa. Ja ne oekujem, ja ne planiram, samo
posmatram dogaanja, znajui da su ona nestvarna.
P: Da li ste vi uvek bili ovakvi, od prvog momenta prosvetljenja?
M: Tri stanja se smenjuju kao uobiajena: buenje i spavanje, i spavanje i buenje, i
spavanje i buenje ponovo, ali oni se ne deavaju meni. Oni se jednostavno deavaju (sami
po sebi). Meni se nikad nita ne deava. Postoji neto nepromenljivo, nepokretno,
neosetljivo, neto kao stena solidno, nedodirljivo; solidna masa istog postojanja - svesnosti
- blaenstva. Ja nikad nisam izvan toga. Nita me ne moe izbaciti iz tog stanja, nikakva
tortura, nasilje, nikakva katastrofa, propast.
P: Ipak, vi ste svesni spoljanjeg sveta!
M: Da i ne. Postoji mir, dubok, neizmeran, neuzdrman. Dogaaji su zapisani, u pamenju, ali
nisu od vanosti. Ja sam njih jedva i svestan.
P: Ako vas ja dobro razumem, ovo stanje nije dolo sa kultivisanjem, razvojem, mentalnog
znanja.

10

Jer bi to podrazumevalo da je Stvarnost, Istina bila neispoljena, to nije sluaj. Jedino ona uvek jeste.
Probuenje u Istini je upravo u spoznaji da nema niega ispoljenog (i neispoljenog) ve je sve jedna Stvarnost,
tj. da nema niega objektivnog, izvan mene, sve je To i ja sam svesni subjekt Toga to Jeste. Ja sam To. To sam
Ja. (Prim. I. A.)

116

M: Nije bilo dolaenja (razvoja). Ja sam bio takav uvek. Bilo je otkria, spoznaje, i to je bilo
iznenada. Upravo, kao kad se rodite, vi otkrivate svet iznenada, tako sam i ja iznenada otkrio
moje istinsko bie, postojanje.
P: Da li je to bilo zamraeno, zamagljeno, i vaa je sadhana, duhovna disciplina rasterala
maglu? Kad je vama vae istinsko stanje postalo jasno, da li je ono i ostalo jasno, ili se ponovo
zamaglilo? Da li je vae stanje stalno, trajno ili nije trajno?
M: Potpuno je stabilno, postojano. Bilo ta da radim, ono ostaje kao stena - nepokretno.
Jednom kada se probudite u Istini, ostajete u njoj. Dete se ne vraa u matericu! To je
jednostavno stanje, manje od najmanjeg, vee od najveeg. Ono je samo oigledno, a ipak
izvan opisa.
P: Postoji li put ka tome, ka Istini?
M: Sve moe biti put, samo ako ste zainteresovani. Samo razmiljajte duboko o mojim reima
i pokuajte da shvatite njihovo puno znaenje i to je sadhana, duhovna praksa, sasvim dovoljna
da ukloni zid.
Mene nita ne uznemirava, mui. Ja se ne opirem nevoljama - zbog toga one se ne
zaustavljaju kod mene. Na vaoj strani, neduhovnoj, postoji tako mnogo nevolja. Na mojoj
strani, duhovnoj, uopte nema problema. Doite na moju stranu!
Vi ste skloni nevoljama. Ja sam imun. Bilo ta se moe desiti - ono to je potrebno je
iskren interes, panja. To se postie ozbiljnou i iskrenou.
P: Mogu li ja to uraditi?
M: Naravno!! Vi ste dovoljno sposobni da preete preko, na drugu obalu. Samo budite
iskreni.

43. NEZNANJE MOE BITI PREPOZNATO - ISTINA NE

Pitalac: Iz godine u godinu vae uenje ostaje isto. Izgleda da nema napretka u onome to
nam vi govorite.
Maharad: U bolnici bolesnik se lei i ozdravi. Tretman je rutinski, sa vrlo malo promena, ali
nema nieg monotonog u vezi zdravlja. Moje uenje moe biti uobiajeno, ali je njegov plod
nov od oveka do oveka.
P: ta je ostvarenje, realizacija? Ko je ostvaren ovek? Kako se Mudrac, Svetac prepoznaje?
M: Ne postoje karakteristina obeleja istinskog znanja. Jedino neznanje moe biti prepoznato,
ne Istina, znanje. Mudrac ne tvrdi da je on neto posebno. Svi oni koji objavljuju svoju
sopstvenu veliinu, plemenitost i jedinstvenost, nisu oni koji znaju, Mudraci. Oni su pogreno
procenili neki redak stepen razvoja za realizaciju. Znalac ne pokazuje nameru da sebe objavi
kao Mudraca. On smatra sebe potpuno normalnim, istinskim, u svojoj realnoj prirodi.
Proglaavanje sebe za svemogueg, sveznajueg i sveprisutnog Boga je znak neznanja.
P: Moe li Svetac preneti svoje iskustvo neznalici? Moe li znanje, Istina, da se prenese od
jednog oveka drugome?
M: Da, to se moe! Rei Sveca imaju mo osvetljavanja neznanja i mraka u umu. Nisu toliko
vane rei, ali je vana mo iza njih, u pozadini njihovoj.
P: Kakva je to mo?
M: Mo ubeenja, uverenja, zasnovana je na linom ostvarenju, na neijem sopstvenom,
direktnom iskustvu.
P: Neki ostvareni ljudi kau da znanje mora biti zaslueno, osvojeno, a ne poklonjeno,
dobijeno. Neko moe samo da poduava, ali je uenje svoje sopstveno.
M: To se svodi na isto.
117

P: Postoje mnogi koji su praktikovali jogu godinama i godinama bez nekog rezultata. ta moe
biti uzrok njihovog neuspeha? Neki su se odali transu u privremenoj obustavi svesnosti. Bez
potpune svesnosti kakav progres moe da bude? Mnogi su praktikovali samadhi, stanje
ekstatinog zadubljenja. U samadhiju svest je potpuno aktivna, duboka, ali ipak to nije dalo
nekih rezultata.
M: Kakve rezultate vi oekujete? I zato bi znanje, spoznaja, bilo rezultat bilo ega? Jedna
stvar vodi ka drugoj, ali znanje nije ogranieno, Istina nije ograniena uzrocima i posledicama.
Znanje je potpuno iznad uzronosti. Ono je stanovnik u Sopstvu.
Jogi dolazi do saznanja mnogih uda, ali o Sopstvu on ostaje u neznanju. Svetac,
Znalac, moe izgledati i oseati se sasvim obino, ali on zna Sopstvo potpuno dobro.
P: Postoje mnogi koji tragaju iskreno ka samoostvarenju, ali sa oskudnim rezultatima. ta
moe biti uzrok tome?
M: Oni nisu dovoljno istraivali izvor znanja, svoje opaaje, oseanja i misli oni ne poznaju
dovoljno. Ovo moe biti jedan uzrok odugovlaenja. Drugi jeste da su neke elje moda jo
ive.
P: Uzdizanje i padovi u sadhani, duhovnom razvoju, su neminovni. Ipak, iskren tragalac,
uprkos svemu napreduje polako. ta moe Mudrac, Gnani, da uradi za takvog tragaoca?
M: Ako je tragalac iskren, svetlost e biti data. Svetlost je za sve i uvek je tu, ali tragalaca je
malo, i meu tom manjinom, oni koji su spremni su veoma retki. Sazrevanje srca i uma je
neophodno.
P: Da li ste vi ostvarili vau realizaciju naporom ili milou Gurua?
M: Njegovo je bilo uenje, a moje je bilo poverenje, moja je bila vera. Moje poverenje u njega
uinilo je da prihvatim njegove rei kao istinu, da odem duboko u njih, da ih ivim. Tako sam
ja doao do ostvarenja onoga to sam sada. Guruova linost i njegove rei su uinile da mu
verujem, i moje verovanje uinilo ih je plodonosnim.
P: Ali da li moe Guru dati ostvarenje bez rei, bez poverenja, upravo ovako jednostavno, bez
neke pripreme?
M: Da, on moe, ali gde je primalac? Vidite, ja sam bio jako u harmoniji sa mojim Guruom,
tako sam mu potpuno verovao, da je postojalo vrlo malo otpora u meni, te se sve desilo brzo i
lako.
Ali nisu svi tako sreni. Lenjost i uznemirenost esto stoje na putu i dok oni nisu uoeni
i otklonjeni, napredak je spor. Svi oni koji su imali ostvarenje brzo, samo dodirom, pogledom
ili milju, bili su sazreli za to. Ali takvi su vrlo retki. Zrelost trai neko vreme za sazrevanje.
Sadhana ubrzava sazrevanje.
P: ta ini da neko sazri? ta je faktor sazrevanja?
M: Iskrenost, ozbiljnost, naravno, osoba mora biti zaista puna udnje za istinom. Na kraju
krajeva, ostvaren ovek je najozbiljniji ovek. Bilo ta da radi, on to radi potpuno,
kompletno, bez ogranienja i rezervi, zadravanja. Integritet, sveobuhvatnost vas vode ka
Istini, Stvarnosti.
P: Da li vi volite svet?
M: Kada se vi povredite, plaete. Zato? Zato to vi volite sebe. Nemojte zatvarati vau ljubav
ograniavajui je na telo, ostavite je otvorenom. Onda e ona biti ljubav za sve. Kada se
odbace sve lane identifikacije, ono to ostane je sveobuhvatna ljubav.
Oslobodite se svih ideja, predstava o sebi, ak i od ideje da ste vi Bog. Nedefinisanje
sebe je vredno, samozaborav je punovaan.
P: Ja sam umoran od obeanja. Umoran sam od sadhana, tehnika koje mi uzimaju sve vreme i
svu energiju, a ne donose nita. Ja elim Realnost, Istinu, sada i ovde. Da li mogu imati to?
M: Naravno da moete, ako ste siti svega, ukljuujui i vae sadhane. Kada ne zahtevate,
ne oekujete nita od sveta, niti od Boga, kada ne elite nita, ne tragate za bilo im, ne
oekujete nita, onda e Svevinje Stanje doi ka vama nepozvano i neoekivano.
118

P: Ako je ovek angaovan porodinim ivotom i svetovnim poslovima, radi svoju sadhanu,
duhovnu praksu, striktno, strogo, kako je propisano, da li e on imati rezultata?
M: Rezultate e on imati, ali e biti obuzet njima kao u auri.
P: Tako mnogo mudraca kae da kad ste sazreli i spremni, vi ete se realizovati, ostvariti.
Njihove rei mogu biti istinite, ali one su od male koristi. Mora postojati izlaz, spas, nezavisan
od sazrevanja koje zahteva vreme, od sadhane koja zahteva napor.
M: Nemojte to zvati putem. To je vie vrsta vetine, umetnosti. To nije ak ni to. Budite
otvoreni i smireni, to je sve. Ono za im tragate je tako blizu vas, da nema mesta za put.
P: Postoji tako mnogo ljudi u neznanju, a tako malo mudraca, svetaca. ta moe da bude
uzrok tome?
M: Nemojte se brinuti o drugima, vodite brigu o sebi. Vi znate da jeste. Nemojte se
ograniavati sa imenima, samo budite. Bilo koje ime ili oblik koji dajete sebi zamrauje vau
istinsku prirodu.
P: Zato bismo tragali za krajem, pre nego to se moemo ostvariti?
M: elja za istinom je najvia od svih elja, ipak, ona je i dalje samo elja. Sve elje moraju biti
odbaene, da biste stvarno bili. Zapamtite, vi jeste. To je va radni kapital, bogatstvo. Obrite,
angaujte to i bie mnogo profita.
P: Zato bi uopte bilo traganja?
M: ivot je traganje, osobi ne moe pomoi traganje. Kada sva traganja prestanu, to je
Svevinje Stanje.
P: Zato svevinje stanje dolazi i odlazi?
M: Ono niti odlazi, niti dolazi. Ono jeste.
P: Da li vi govorite iz svog sopstvenog iskustva?
M: Naravno. To je bezvremeno stanje, uvek prisutno.
P: Za mene ono dolazi i odlazi, za vas ne. Zato ova razlika?
M: Moda zato to ja nemam elja. Ili vi ne elite Svevinje dovoljno snano. Vi se morate
oseati razoarano, beznadeno, kad va um nije u kontaktu sa Svevinjim.
P: Sav moj ivot je bio traganje, tenja, a dosegao sam tako malo. itao sam, sluao sam - ali
sve uzalud.
M: Sluanje i itanje su postali vaa navika.
P: Ja sam to ostavio takoe. Ja ne itam u dananje vreme.
M: Ono ega ste se vi odrekli nije sada vano. ega se niste odrekli? Pronaite to i odrecite se
toga. Sadhana je traganje, zato se i nje odrecite. Ispraznite sebe potpuno.
P: Kako moe budala eleti mudrost? Osoba mora da zna objekat elje, da bi ga elela. Kada
Svevinji nije poznat, kako moe biti eljen?
M: ovek prirodno sazreva i postaje spreman za samoostvarenje.
P: Ali ta je faktor sazrevanja?
M: Samo-priseanje, svesnost "Ja jesam" dovodi ga do sazrevanja brzo i snano, mono.
Odrecite se svih ideja o sebi i jednostavno budite.
P: Umoran sam od svih puteva, staza, i znaenja, htenja, i vetina i trikova, svih tih mentalnih
akrobatika. Postoji li put koji pokazuje, opaa, istinu direktno i odmah, trenutno?
M: Prestanite da koristite va um i gledajte ta se deava. Radite samo ovu jednu stvar
potpuno, direktno. To je sve.
P: Kad sam bio mlai, imao sam udna iskustva, kratka, ali vredna, da sam nita, upravo nita,
a ipak potpuno svestan. Ali opasnost je to osoba ima elju da ponovo stvori iz seanja
trenutke, dogaaje koji su proli.
M: Ovo je sve imaginacija, zamiljanje. U svetlosti svesti sve vrste stvari se dogaaju i ne
treba da osoba daje posebnu vanost bilo kojoj.
119

Lepota cveta je predivna kao vizija Boga. Dopustite im neka budu. Zato ih se
seati i onda stvarati seanje kao problem? Budite neni, blagi, u vezi njih; ne delite ih u
vie i nie, unutarnje i spoljanje, trajne i prolazne. Idite iznad, idite nazad ka izvoru, idite
ka sebi, Sopstvu, koje je isto, nepromenjeno, ma ta da se desi.
Vaa slabost je zbog vaeg ubeenja da ste vi bili roeni u svetu. U stvarnosti, istini,
svet se uvek ponovo stvarao u vama i sa vama. Vidite sve kao emanaciju iz svetlosti koja je
izvor vaeg sopstvenog bia. Otkriete da je ta svetlost sainjena od ljubavi i energije.
P: Ako sam ja ta svetlost, zato je ne znam?
M: Da biste znali, morate imati znalaki um, um sposoban da zna. Ali va um je neprestano u
trci, nikad smiren, nikad sa punom refleksijom, odsjajem. Kako moete videti mesec u
njegovom punom sjaju kad su oi zamraene?
P: Moemo li rei, poto je sunce uzrok senci, da se ono ne moe videti u senci. Osoba se
mora okrenuti.
M: Ponovo ste uveli trojstvo sunca, tela i senke. Nema takve podele u Stvarnosti, Istini. Ono o
emu govorim nema nita sa dualnostima i trojstvima. Ne materijalizujte i ne verbalizujte.
Samo gledajte i budite.
P: Mogu li ja videti i biti?
M: Vidite ono to ste. Ne pitajte druge, nemojte dopustiti da vam drugi govore o vama.
Gledajte unutra i vidite. Svi uitelji mogu vam rei samo to. Nema potrebe ii od jednog do
drugog. Ista voda je u svim izvorima. Vi samo uzmite iz najblieg. U mom sluaju voda je
unutar mene i ja sam voda.

44. JA JESAM JE ISTINA - SVE DRUGO JE POSLEDICA

Maharad: Posmatra sveta, da li je on stariji od sveta, ili je on doao u postojanje zajedno sa
svetom?
Pitalac: Kakvo neobino pitanje! Zato postavljate takva pitanja?
M: Sve dok ne znate ispravan odgovor, neete nai mir.
P: Kad se probudim ujutru, svet je ve tu, eka na mene. Sigurno svet dolazi u postojanje prvi.
Ja takoe dolazim, ali mnogo kasnije, najranije pri mom roenju. Telo meditira, premilja,
misli, izmeu mene i sveta. Bez tela ne bi bilo ni mene ni sveta.
M: Telo se pojavljuje u vaem umu; va um je sadraj vae svesti; vi ste nepokretni svedok
reke svesnosti, mentalne, koja se menja veno bez ikakve promene u vama na bilo koji nain.
Vaa sopstvena nepromenljivost je tako oevidna da je vi ne primeujete. Dobro
pogledajte u sebe i sva ova nerazumevanja i pogrene koncepcije e se rastopiti, nestati.
Upravo kao to svaka mala kapljica boravi u vodi i ne moe biti bez vode, tako i sav
Univerzum je u vama i ne moe biti bez vas.
P: Mi to zovemo Bog.
M: Bog je samo ideja u vaem umu. injenica ste vi. Jedina stvar koju vi znate sigurno
jeste: "ovde i sada Ja jesam" Uklonite "ovde i sada" i "Ja jesam" ostaje, nepobitno.
Svet postoji u seanju, seanje dolazi u svest. Mentalna svesnost postoji u duhovnoj
svesti, a duhovna svest je odraz svetlosti na vodama postojanja.
P: Ipak, ja ne shvatam, ne vidim, kako svet moe biti u meni, kad je oevidno suprotno: "ja
sam u svetu".

120

M: ak i rei: "ja sam svet, svet je moj" je znak neznanja. Ali kad ja imam na umu i
potvrujem, svedoim u ivotu moj identitet sa svetom, mo se raa sa svetom, mo se raa u
meni koja unitava neznanje, spaljuje ga potpuno.
P: Da li je svedok neznanja, odvojen od neznanja? Da li on kae: "Ja sam neznalica", deo
neznanja?
M: Naravno, sve to mogu da kaem iskreno je: "Ja jesam", sve ostalo je posledica, izvoenje.
Ali posledica je postala navika. Unitite sve navike miljenja i gledanja. Oseaj "Ja jesam" je
manifestacija dubljeg uzroka, koji vi moete zvati Sopstvo, Bog, Istina, Realnost ili nekim
drugim imenom. "Ja jesam" je u svetu; ali to je klju koji moe da otvori vrata izvan sveta.
Meseev ples na vodi se vidi u vodi, ali on je uslovljen mesecom na nebu, a ne vodom.
P: Ipak mi glavni smisao izgleda izmie. Ja mogu da prihvatim da je svet u kome ivim, kreem
se i postojim, moja kreacija, moja projekcija, moja imaginacija u nepoznatom svetu, svetu
kakav jeste, svet "apsolutne materije", "apsolutne supstance", ma ta bila ta materija. Svet moje
sopstvene kreacije moe biti sasvim drugaiji od istinitog sveta, kao to je bioskopsko platno
sasvim drugaije od slika koje se projektuju na njemu. I pri svemu tome ovaj apsolutni svet
postoji, sasvim nezavisno od mene.
M: Sasvim tako, svet Apsolutne Istine, Realnosti, na kome je va um projektovao svet
relativne neistine, nerealnosti, je nezavisan od vas iz vrlo prostog razloga: on je vi sami.
P: Da li ovde postoji suprotnost u izrazima? Kako moe nezavisno dokazati identitet?
M: Istraite kretanje promene i videete. Ono to se moe menjati dok se vi ne menjate, moe
da se kae da je nezavisno od vas. Ali ono to je promenljivo mora biti jedno sa onim, bilo
kojim, drugim promenljivim. Jer, dualitet zahteva interakciju, a meudelovanje znai promenu.
Drugim reima, apsolutno materijalno i apsolutno duhovno, potpuno objektivno i potpuno
subjektivno su identini, i u supstanci, sadraju, i u sutini, biti.
P: Kao u trodimenzionalnoj slici, svetlost formira svoju sopstvenu podlogu, platno.
M: Bilo koje poreenje e odgovarati. Glavna sutina koju treba razumeti jeste da ste vi
projektovali iz sebe svet vae sopstvene imaginacije, zasnovane na memoriji, na eljama i
strahovima, i da ste zarobili sebe u tome. Slomite aroliju i budite slobodni.
P: Kako se slama arolija, obmana?
M: Uspostavite i osigurajte vau nezavisnost u mislima i delu. Iznad svega, oslanjate se na
vau veru u sebe, na ubeenju da je ono to vidite i ujete, mislite i oseate realno, istinito.
Zato ne preispitate vau veru? Bez sumnje, ovaj svet je naslikan, formiran, od vas, na platnu
svesnosti i on je potpuno va privatni svet. Jedino va oseaj "Ja jesam" mada u svetu, nije od
sveta. Bez napora logike ili imaginacije, da li moete promeniti "Ja jesam" u "Ja nisam"? U
samom negiranju vaeg bia vi to tvrdite.
Jednom kada shvatite da je svet vaa sopstvena projekcija, vi ste slobodni od njega.
Ne treba da se oslobodite od sveta kao da on objektivno ne postoji, ve jedino od sveta
u vaoj sopstvenoj imaginaciji, zamiljanju. Ma kakva da je slika sveta, lepa ili runa, vi ste je
naslikali i vi niste vezani za nju. Spoznajte da ne postoji niko ko vas prisiljava na to, da je to
zbog navike, obiaja da smatrate zamiljeno kao istinito.
Vidite imaginarno kao imaginarno i budite slobodni od straha.
Upravo kao to su boje na ovom tepihu pobuene svetlou, ali svetlost nije boja, tako
je i svet uzrokovan, izazvan od vas, ali vi niste svet.
Ono to stvara i odrava svet moete nazvati Bog ili provienje, promisao, ali u
konanom vi ste dokaz da Bog postoji, ne na neki drugi nain. Jer, pre bilo kog pitanja o Bogu
koje se moe postaviti, vi morate biti tamo da ga postavite.
P: Bog je iskustvo u vremenu, ali iskuenik je bezvremen, vean.
M: ak je i iskuenik drugorazredan. Primarno je beskonana ekspanzija sveti, vena
mogunost, nemerljiv potencijal od svega to je bilo i to e biti.
121

Kada gledate u neto, bilo ta, vi vidite ono najvie, apsolutno, a zamiljate da vidite
oblak ili drvo. Nauite da gledate bez mate, da sluate bez iskrivljavanja; to je sve. Prestanite
da pripisujete, dajete imena i oblike sutinski bezimenom i bezoblinom, shvatite da je svaki
nain opaanja subjektivan, da ono to se vidi i uje, dodiruje i mirie, osea ili misli, iskuava,
doivljava ili zamilja, da je u umu, a ne u stvarnosti, istini, i vi ete tad doiveti mir i
osloboenje od straha.
ak i oseaj "Ja jesam" je sastavljen, kombinovan od iste svetlosti i oseanja,
postojanja bia. Ovde je 'Ja' ak i bez 'jesam'. Tako je ista svetlost uvek tu, bilo da kaete 'Ja',
ili ne.
Postanite svesni te iste svetlosti i nikad je neete izgubiti. Beskonana u postojanju,
svest u umu, inilac svakog iskustva - koju nije mogue opisati, a ipak savreno pristupana,
jer ne postoji nita osim nje.
P: Vi govorite o Realnosti direktno - kao sveproimajuoj, sveprisutnoj, venoj, sveznajuoj,
svemonom prvom uzroku. Postoje drugi uitelji, koji odbijaju da govore o Realnosti, istini,
uopte. Oni kau da je Istina iznad uma, dok su sve diskusije u carstvu uma, koji je domen
neistine. Njihov pristup je negativan, oni tano odreuju nerealno, neistinu, i zato idu iznad nje
u realno, istinu.
M: Razlike postoje samo u reima. Na kraju krajeva, kad a govorim o sutini, a je opisujem
kao suprotnu od nerealnog, kao besprostornu, beskonanu, bezvremenu, venu, bezuzronu,
bez poetka i bez kraja. To dolazi na isto kao prethodno. Sve dotle dok to vodi prosvetljenju,
ta izraavanje uopte znai? Da li ima znaaja da li vuete taljige ili ih gurate, sve dok se one
kotrljaju?
Vi se moete oseati da ste privueni ka Istini u jednom trenutku, a odgurnuti od
lanog u drugom; to su samo naini koji se smenjuju; a oba su potrebna za savrenu slobodu.
Moete ili jednim ili drugim putem, ali u svakom trenutku, to e biti ispravan put toga
trenutka; samo idite sa punim srcem, ne gubite vreme u sumnjama i oklevanju.
Razne vrste hrane su potrebne da bi dete odraslo, ali sam akt uzimanja hrane je isti.
Teorijski svi prilazi su dobri. U praksi, i u datom trenutku, vi nastavljate samo jednim
putem. Pre ili kasnije biete primorani da otkrijete da, ako stvarno elite da naete, morate
kopati samo na jednom mestu - unutar sebe. Niti vae telo, niti va um ne mogu da vam daju
ono za im tragate - za Sopstvom, postojanjem i spoznajom sebe samog i velikim, neopisivim
mirom koji sa tim dolazi.
P: Sigurno da ima neto vredno i dragoceno u svakom pristupu, nainu traganja.
M: U svakom postupku vrednost postoji onoliko koliko vas dovodi do potrebe za traganjem
unutar vas. Poigravanje sa razliitim postupcima, metodama, moe da bude uzrok stvaranja
otpora traganju unutra, ka naputanju iluzije koju ste imali da ste neko i neto posebno.
Da bi pronali vodu vi ne kopate male rupe po celom polju, nego duboku buotinu
samo na jednom mestu. Slino, da bi pronali sebe vi morate da istraujete sebe. Kada shvatite
da ste vi svetlost sveta, vi ete takoe spoznati i to da ste vi ljubav sveta; da znati znai voleti,
a voleti znai znati.
Od svih svojstava ljubavi, ljubav nas samih dolazi prvo. Vaa ljubav prema svetu je
odraz vae ljubavi prema samom sebi, jer va svet je vaa sopstvena kreacija.11
Svetlost i ljubav su bezlini, ali oni se reflektuju u vaem umu kao znanje i dobrota,
ljubav prema vama samima. Mi smo uvek naklonjeni prema nama, ali nismo uvek mudri. Jogi je
ovek ija je dobra volja, blagodat, ujedinjena sa mudrou.

11

Svako ko ispoljava mrnju prema bilo kome ili emu, uvek projektuje van svoju mrnju prema samome sebi i
to je dokaz njegove nesvesnosti. Onaj ko je sebe svestan (svoga Sopstva) on sebe i voli i to se automatski
ispoljava kao ljubav prema svemu, jer Sopstvo je sve to Jeste. (I. A.)

122

45. ONO TO DOLAZI I ODLAZI NEMA POSTOJANJE

Pitalac: Doao sam da budem sa vama, radije nego da vas sluam. Vrlo malo se moe kazati
reima, mnogo vie moe biti preneseno u tiini.
Maharad: Prvo rei, pa onda tiina. Tiina zahteva od osobe odreenu duhovnu zrelost.
P: Mogu li ja iveti u tiini, miru?
M: Nesebian rad vodi vas do tiine, jer kad radite nesebino, nemate potrebe da traite
pomo. Nezainteresovani za rezultate rada, vi ste voljni da radite pod najnepovoljnijim
uslovima. Ne vodite brigu o tome da budete dobro nagraeni i dobro opremljeni. Niti traite
priznanje i pomo. Vi samo radite ono to treba da se uradi, preputajui uspeh i neuspeh
nepoznatom.
Sve je prouzrokovano bezbrojnim injenicama od kojih je jedna va lini napor. Ipak,
takva je magija ljudskog uma i srca da se najneverovatnije stvari i pojave dogaaju kada se
sjedine ljudska volja i ljubav.
P: ta ima loe u traenju pomoi kad je posao dostojan?
M: Gde postoji potreba za pomoi? To samo pokazuje slabost i uznemirenost. Nastavite sa
radom i univerzum e raditi sa vama. Na kraju krajeva sama ideja da se radi ispravno dolazi
vam od nepoznatog. Prepustimo to neznanom sve dotle dok rezultati postoje, samo obavljajte
potrebna kretanja.
Vi ste samo jedna od karika u dugom lancu uzroka. U sutini, sve se deava samo u
umu. Kada vi radite neto sa punim srcem i uporno, to se deava, jer je to funkcija uma da
omogui da se stvari deavaju. U stvarnosti nita nije potrebno i nita ne nedostaje, sav posao,
svi dogaaji su samo na povrini. U dubinama postoji savren mir. Svi vai problemi se
pojavljuju jer ste sebe definisali, odredili, i zato ograniili. Kada ne mislite o sebi da ste ovo ili
ono, svi konflikti prestaju.
Svaki pokuaj da se neto uradi u vezi vaih problema je osuen da propadne, jer sve
to je prouzrokovano eljom, moe da bude uraeno samo u sluaju osloboenja od elja.
Vi ste zarobili sebe u vreme i prostor, sabili ste sebe u trajanje ivotnog veka i
zapreminu tela i otuda stvarate bezbrojne sukobe ivota i smrti, zadovoljstva i bola, nade i
straha.
Ne moete da se otarasite problema ako ne napustite iluzije.
P: Osoba je prirodno ograniena.
M: Ne postoji tako neto kao osoba, linost. Postoje samo restrikcije i ogranienja. Njihova
ukupna suma definie 'osobu'.
Vi mislite da znate sebe kad znate ko ste! Ali vi nikad ne znate ko ste! Osoba, persona,
samo izgleda da postoji, kao prostor u loncu to se pojavljuje i izgleda da ima oblik i
zapreminu i miris lonca. Uoite da vi niste ono to verujete o sebi da ste. Borite se svom
snagom kojom raspolaete protiv ideje da ste vi ogranieni imenom, likom, i da ste opisivi. Vi
to niste. Odbijajte da mislite o sebi na nain da ste ovo ili ono.
Ne postoji drugi izlaz iz bede koju ste stvorili za sebe pomou slepog prihvatanja, bez
istraivanja, traganja. Patnja je poziv na traganje, svaki bol trai ispitivanje. Nemojte biti lenji
da razmiljate.
P: Aktivnost je sutina Realnosti. Nema vrednosti u neradu. Zajedno sa miljenjem neto mora
da se uradi.
M: Raditi u svetu je naporno, a uzdravati se od svakog nepotrebnog rada je ak i tee.
P: Za osobu kao to sam ja sve ovo izgleda nemogue.

123

M: ta vi znate o sebi? Vi jedino moete biti ono to ste u Stvarnosti, Istini; moete samo
izgledati kao ono to niste. Vi se niste nikad udaljili od savrenstva. Cela ideja o
samodokazivanju, samopopravljanju je konvencionalna i verbalna.
Kao to sunce ne zna za mrak, tako Sopstvo ne zna za ne-Sopstvo.
Um je taj koji, zamiljajui drugo, postaje drugo. Ipak, um nije nita drugo do Sopstvo!
To je Sopstvo koje je postalo drugo, ne-Sopstvo, a ipak ostaje Sopstvo. Sve ostalo je
pretpostavka. Upravo kao kad oblak zakloni sunce, a da ni na koji nain ne utie na njega, tako
i lano postojanje zaklanja Realnost, a da je ne unitava. Sama ideja o ponitavanju Realnosti,
Istine je smena; ponitavalac je uvek realniji od ponitavanog. Realnost je konaan
ponitavalac. Svo podvajanje, svaka vrsta otuivanja i razdvajanja je lana. Sve je jedno - ovo
je krajnje reenje svih sukoba.
P: Kako to da uprkos tako mnogo instrukcija obuke i pomoi mi ne napredujemo?
M: Sve dok sebe zamiljamo kao odvojene personalnosti, osobe, jednog sasvim odvojenog od
drugog, mi ne moemo razumeti Realnost, Istinu koja je u biti bezlina. Prvo morate spoznati
sebe samo kao svedoka, bezdimenzionalnog i bezvremenog centra posmatranja, a zatim
spoznati taj ogromni okean iste svesti, koji je oboje, i um i materija, a takoe i iznad njih.
P: togod bi mogao biti u Realnosti, Istini, ipak ja se oseam da sam mala i odvojena osoba,
jedan meu mnogima.
M: Vae postojanje kao osobe je zbog obmane prostora i vremena; vi zamiljate sebe da ste na
nekom mestu i da tu zauzimate neki prostor; vaa personalnost postoji zbog vae identifikacije
sa telom.
Vae misli i oseanja postoje u nizovima, ona imaju svoj vek u vremenu i ine
da vi zamiljate sebe zbog seanja kao da postojite u vremenu. U Realnosti vreme i prostor
postoje u vama, ne postojite vi u njima, u vremenu i prostoru. Oni su samo naini opaanja, i
nita drugo. Vreme i prostor su kao rei napisane na papiru; papir je realan, a rei su samo
konvencija, prenoenje.
Koliko imate godina?
P: etrdeset osam.
M: ta vas navodi na to da kaete etrdeset osam? ta vas navodi na to da kaete ovde sam?
Verbalne navike roene iz pretpostavki. Um stvara vreme i prostor i smatra svoju sopstvenu
kreaciju za Realnost. Sve je ovde i sada, ali mi to ne vidimo. Zaista, sve je u meni, i zbog mene.
Ne postoji nita drugo. Sama ideja "drugog" je katastrofa i nesrea.
P: ta je uzrok personifikacije, obiaja ograniavanja sebe u vremenu i prostoru?
M: Ono to ne postoji ne moe imati uzrok. Ne postoji takva stvar kao odvojena linost.
Uzimajui ak i taku gledanja koja uzima u obzir empirijsko iskustvo, oevidno je da je sve
uzrok svemu, da je sve onakvo kakvo jeste, jer je ceo univerzum onakav kakav jeste.
P: Ipak personalnost, linost, mora imati uzrok.
M: Kako linost dolazi u postojanje? Pomou memorije. Identifikacijom sadanjeg sa prolim i
projektovanjem toga u budunost. Razmiljajte o sebi u ovom trenutku: prisutan stalno, bez
prolosti i budunosti, i vaa e se linost rastopiti.
P: Da li: "JA JESAM" ostaje?
M: Re "ostaje" ne odgovara. "JA JESAM" je uvek prisutno. Vi imate potrebu da se seate da
biste postojali. U stvari, pre nego to moete da doivite bilo ta morate postojati, biti, imati
oseaj postojanja.
U sadanjosti vae postojanje je pobrkano, upetljano sa doivljavanjem, iskuavanjem.
Sve to je potrebno jeste da razmrsite, odmotate, postojanje od zbrke iskustava. Jednom kada
spoznate isto postojanje, bez postojanja ovoga ili onoga, bez ega, vi ete to razlikovati,
raspoznati i neete biti vie obmanuti imenima i oblicima. Samoograniavanje je sama sutina
personalnosti.
P: Kako mogu da postanem univerzalan?
124

M: Ali vi jeste univerzalni. Vi ne treba i ne moete postati ono to ve jeste. Samo prestanite
da sebe zamiljate izdvojenim, posebnim. Ono to dolazi i odlazi nema postojanje. Ono
poseduje samo svoje pojavljivanje koje dobija od Realnosti, Istine.
Vi znate da postoji svet, ali da li svet zna vas? Sve znanje potie od vas, kao i svo
postojanje i sva radost. Spoznajte da ste vi veni izvor i prihvatite sve kao vae sopstveno.
Ovakvo prihvatanje je istinska ljubav.
P: Sve to kaete izgleda vrlo lepo. Ali kako se moe to uiniti nainom ivljenja?
M: Ne naputajui nikad kuu, vi pitate za put ka domu. Oslobodite se pogrenih ideja, to
je sve. Skupljajui pogrene ideje, a takoe i ispravne, nigde neete stii. Samo prestanite
da zamiljate.
P: To nije stvar dostignua, ve razumevanja.
M: Ne pokuavajte da razumete! Dovoljno je ako ne razumete pogreno. Nemojte se pouzdati
u va um za osloboenje. Um je onaj koji vas je doveo u ropstvo. Idite sasvim iznad njega.
Ono to je bez poetka ne moe imati uzrok. To nije da ste vi znali da vi jeste, a onda
da ste to zaboravili. Jednom kad znate, vi ne moete zaboraviti.
Neznanje nema poetka, ali moe imati kraj. Istraite ko je u neznanju i neznanje e se
rastopiti kao san.
Svet je pun kontradikcija, otuda i vaa potraga za harmonijom i mirom. To ne moete
nai u svetu, jer je svet dete haosa, nereda. Da biste nali red morate tragati unutra. Svet dolazi
u postojanje samo kad ste vi roeni u telu. Bez tela nema sveta. Prvo istraite da li ste vi telo.
Razumevanje sveta doi e kasnije.
P: Ono to vi kaete zvui ubedljivo, ali od koje je to koristi osobi koja zna sebe da postoji u
svetu i od sveta?
M: Milioni jedu hleb, ali malo ih zna o penici. I samo oni koji znaju mogu da poboljaju hleb.
Slino, samo oni koji znaju sebe, Sopstvo, koji su videli iznad sveta, mogu poboljati svet.
Njihova vrednost je ogromna za ljude, jer su oni njihova jedina nada za spasenje.
Ono to je u svetu ne moe spasti svet. Ako vi stvarno vodite brigu da pomognete
svetu, morate biti izvan njega.
P: Ali, moe li neko biti izvan sveta?
M: Ko je roen prvo, vi ili svet? Sve dok dajete svetu prvo mesto, vi ste zarobljeni od njega;
jednom kad spoznate bez ikakve sumnje da je svet u vama, a ne vi u svetu, vi ste izvan
njega.
Naravno, vae telo ostaje u svetu, od sveta, ali vi niste obmanuti time. Sve svete knjige
kau da je pre sveta bio Stvaralac. Ko zna Stvaraoca? Samo onaj ko je bio pre Stvaraoca, vae
sopstveno, istinsko bie, izvor svih svetova sa njihovim stvaraocima.
P: Sve to vi kaete povezano je sa vaom pretpostavkom da je svet vaa sopstvena projekcija.
Vi doputate da predodreujete va lini, subjektivni svet, svet koji vam je dat pomou vaih
ula i vaeg uma. U tom smislu svako od nas ivi u svetu svoje sopstvene projekcije.
Ti privatni svetovi vrlo teko dodiruju jedan drugoga i oni se raaju i stapaju,
sjedinjuju, u "JA JESAM" u njihovom centru. Ali sigurno da iza ovih privatnih svetova mora
postojati zajedniki, objektivni svet iji su privatni svetovi samo njegove senke.
Da li vi negirate postojanje takvog objektivnog sveta, zajednikog za sve?
M: Realnost, Istina, nije ni objektivna ni subjektivna, niti um, niti materija, niti vreme, niti
prostor. Ovakve podele odvojenosti su potrebne nekome kome se to deava, svesno
izdvojenom centru. Ali Realnost, Istina, je sve i nita, totalitet, sveukupnost, i iskljuivost,
punoa i praznina, potpuno konzistentno, dosledno, apsolutno paradoksalno, neverovatno.
Vi ne moete govoriti o tome, jedino se moete izgubiti u tome. Kada negirate
Realnost prema bilo emu, vi dolazite do ostatka koji ne moe biti negiran, a to je sama
sutina.
125

Sav razgovor o spoznaji je znak neznanja. To je um koji zamilja da to ne zna i onda

dolazi do saznanja. Realnost nema nita od ovih izopaenosti. ak i ideja Gospoda kao
Stvaraoca je lana. Da li ja dugujem moje postojanje nekom drugom postojanju? Poto
"JA JESAM", sve jeste.
P: Kako to moe biti?! Dete je roeno u svetu, a ne svet u detetu. Svet je star, a dete je mlado,
novo.
M: Dete je roeno u vaem svetu. Dakle, da li ste vi roeni u vaem svetu, ili se va svet vama
pojavljuje? Biti roen znai stvoriti svet oko sebe kao centar. Ali da li ste vi ikad stvorili sebe?
Ili da li je neko stvorio vas? Svako stvara svet za sebe i ivi u njemu zadovoljan svojim
neznanjem. Sve to treba da uinimo, jeste da negiramo stvarnost, istinu, kao na zatvor.
P: Upravo kao to budno stanje postoji kao seme za vreme sna, tako i svet ini da dete postoji
pre njegovog roenja. U emu postoji seme?
M: U onome ko je svedok roenja i smrti, ali nije ni roen, niti umire. On je jedini seme
stvaranja, a isto tako i njegova sr, ostatak. Nemojte da pitate um da vam potvrdi ono to je
iznad uma. Direktno iskustvo jedina je vredna potvrda.

46. SVESNOST POSTOJANJA JE BLAENSTVO

Pitalac: Po profesiji ja sam lekar. Poeo sam sa hirurgijom, nastavio sa psihijatrijom i takoe
sam napisao nekoliko knjiga o mentalnom zdravlju i leenju verom. Doao sam kod vas da
nauim zakone duhovnog zdravlja.
Maharad: Kad ste pokuavali da leite bolesnike, ta ste tano pokuavali da leite? ta je
leenje? Kad moete rei da je ovek izleen?
P: Tragao sam za leenjem tela, a isto tako da ojaam vezu izmeu tela i uma. Takoe sam
teio da ispravim um.
M: Da li ste istraivali vezu izmeu tela i uma? U kojoj su taki oni povezani?
P: Izmeu tela i unutranje svesti lei um.
M: Nije li telo sainjeno od hrane? I moe li postojati um bez hrane?
P: Telo je sagraeno i odrava se hranom. Bez hrane obino i um postaje slab. Ali um nije
samo hrana. Postoji preobraavajui inilac koji stvara um u telu. ta je taj preobraavajui
inilac?
M: Kao to drvo daje vatru koja nije drvo, tako telo proizvodi um koji nije telo. Ali kome se
um pojavljuje? Ko je posmatra misli i oseanja, koje vi nazivate umom? Postoji drvo, postoji
vatra i tu je uivalac vatre. Ko uiva um? Da li je uivalac takoe rezultat hrane, ili je on
nezavisan?
P: Posmatra je nezavisan.
M: Kako to vi znate? Govorite iz svog sopstvenog iskustva. Vi niste ni telo ni um. Kaete tek
tako. Kako znate?
P: Ja stvarno ne znam. Samo nagaam.
M: Istina je stalna. Realno je nepromenljivo. Ono to je promenljivo nije Stvarno, Istinito, ono
to je realno ne menja se. Dakle, ta je to u vama to se ne menja? Sve dok je tu hrana, tu su i
telo i um. Kad se hrana ne uzima, telo umire, a um se rastapa, nestaje. Ali da li posmatra
nestaje?
P: Ja nagaam da on ne nestaje. Ali ja nemam dokaz.
126

M: Vi ste sami sebi dokaz. Vi nemate niti ete imati drugi dokaz. Vi ste vai, vi znate sebe, vi
volite sebe. togod da um ini, on ini za ljubav sebe samog. Sama priroda Sopstva je ljubav.
Ono je voljeno, voli i privlai. To je Sopstvo koje stvara telo i um tako zanimljivim, tako jako
dragim. Sama panja, koja se odnosi na njih, telo i um, dolazi od Sopstva.
P: Ako Sopstvo nije ni telo ni um, moe li ono postojati bez tela i uma?
M: Da, moe. To je stvar stvarnog, aktuelnog iskustva da Sopstvo ima postojanje nezavisno
od tela i uma. To je postojanje - duhovna svesnost, blaenstvo. Duhovna svesnost je
Blaenstvo.
P: To moe biti stvar stvarnog iskustva za vas, ali to nije sluaj sa mnom. Kako ja mogu
dospeti do takvog iskustva? Kakve prakse da sledim, kakve vebe da preduzmem?
M: Da saznate da niste ni telo ni um, treba neprestano da posmatrate sebe i da ivite
nedirnuti od vaeg tela i uma, potpuno odvojeno, nezavisno, kao kad biste bili mrtvi. A to
znai da nemate steene interese, zainteresovanost niti za telo, niti za um.
P: Opasno!
M: Ja ne traim od vas da izvrite samoubistvo. Niti moete. Moete jedino ubiti telo, ne
moete prekinuti mentalni proces, niti moete uiniti kraj osobi za koju mislite da ste vi.
Samo ostanite nedodirnuti, nezavisni. Ova potpuna odvojenost, nezavisnost, sloboda
od uma i tela, najbolji je dokaz da srce vaeg bia, koje ste vi, nije ni um ni telo.
Ono to se deava telu i umu ne moe biti u vaoj moi promene, ali vi uvek moete
prestati sa vaim zamiljanjima da ste telo i um.
Ma ta da se desi, podseajte sebe da ste nezavisni, da su to samo va um i telo.
to ste vie iskreni u pamenju onoga to treba da bude zapameno (sebe), skorije ete
biti svesni sebe, ta ste, jer e seanje postati iskustvo.
Ozbiljnost, iskrenost, otkriva postojanje. Ono to se zamisli i to se eli, postaje
stvarno, realno - tu lei opasnost, a isto tako i izlaz, spas.
Recite mi, kakve ste vi korake preduzeli da izdvojite vae stvarno, istinsko Sopstvo,
ono u vama to je nepromenljivo, od vaeg uma i tela?
P: Ja sam ovek medicine, studirao sam mnogo, uveo sam sebi striktnu disciplinu na putu
vebanja i periodinog posta, i vegetarijanac sam.
M: Ali u dubini vaeg srca, ta je to to vi elite?
P: elim da spoznam Istinu.
M: Kakvu cenu elite da poloite za Istinu? Bilo koju cenu?
P: Dok sam teorijski spreman da platim bilo koju cenu, u stvarnom ivotu neprestano sam
podstican da se ponaam na naine koji stvaraju prepreku izmeu mene i Istine. elje me
odvlae.
M: Poveajte i proirite vae elje sve dotle, dok ih nita sem Istine ne moe ispuniti. Nije
stvar u tome da je elja pogrena, ve njena uskost i besmislenost. elja je oboavanje,
predanost pobonost. Na svaki nain budite predani, poboni, istinitom, beskonanom, venom
srcu postojanja, biti. Preobratite elje u ljubav. Sve to vi elite je da budete sreni. Sve vae
elje, ma kakve one mogle biti, su izrazi vae tenje za sreom. U sutini, vi elite sebi najbolje.
P: Znam da ne bi trebalo...
M: ekajte! Ko vam je rekao da ne biste trebali? ta je pogreno da se bude srean?
P: Ego mora otii, ja znam.
M: Ali ego je tu. Vae elje su tu. Vaa enja da budete sreni je tu. Zato? Zato to vi volite
sebe. Na svaki nain volite sebe - ali mudro. Ono to je pogreno je voleti sebe pogreno, tako
da stvarate sebi patnju. Volite sebe mudro. Oboje: i uzdravanje i zadovoljenje imaju istu
nameru u vidu - da vas uine srenim. Zadovoljenje je pogrean, glup put, uzdravanje,
disciplinovanost, je mudar put.
P: ta je uzdravanje?
127

M: Jednom kada proete kroz neko iskustvo, ne prolazite kroz njega ponovo; to je
uzdravanje. Izbegavati nepotrebno je uzdravanje. Neprihvatanje zadovoljstva ili bola je
uzdranost.
elja sama po sebi nije pogrena. To je ivot sam po sebi, udnja da se odrasta,
napreduje u znanju i iskustvu.
Izbori koje pravite su pogreni. Zamislite da je neka mala stvar: hrana, seks, mo, slava
- koja e vas uiniti srenim, obmanjivanje sebe. Jedino neto tako prostrano, iroko, i duboko
kao vae istinsko Sopstvo moe vas uiniti istinski i trajno srenim.
P: Poto ne postoji nita u sutini pogreno u elji kao manifestaciji ljubavi prema sebi, od
Sopstva, kako bi trebalo elje sprovoditi?
M: ivite svoj ivot inteligentno, sa panjom na vae najdublje Sopstvo. Ono vas moe uiniti
istinski i trajno srenim. Na kraju krajeva, ta vi zaista elite? Ne savrenstvo; vi ste ve
savreni!! Ono za im teite je da izrazite u akciji, na delu, ono to vi uistinu jeste. Zbog
ovoga vi imate telo i um!! Drite ih spremnim i uinite da vam slue za ono zata su
namenjeni.
P: Ko je ovde upravlja? Ko dri u pripravnosti telo i um?
M: Proieni, Bogu usmereni um, je verni sluga Sopstva. On se brine o instrumentima,
unutarnjim i spoljanjim, i prisiljava ih da slue svojoj nameni.
P: A ta je njihova svrha?
M: Sopstvo je univerzalno i njegovi ciljevi su univerzalni. Nema nita personalno u odnosu na
Sopstvo. ivite uredan, smiren ivot, ali ne inite ga ciljem samim po sebi, on treba da bude
poetna taka ka najvioj avanturi.
P: Da li mi savetujete da doem u Indiju ponovo?
M: Ako ste ozbiljni, predani, nemate potrebe da idete. Vi ste svoji ma gde da ste i vi stvarate
svoju sopstvenu klimu, atmosferu. Kretanje i premetanje nee vam doneti spasenje. Vi niste
telo i premetanje tela iz mesta u mesto nee vas dovesti nikud. Va um je slobodan da tumara
u tri sveta - iskoristite to u punoj meri.
P: Ako sam slobodan, zato sam u telu?
M: Vi niste u telu, telo je u vama. Um je u vama. Oni se deavaju u vama. Oni su tu, postoje,
jer ih vi smatrate zanimljivim. Vaa stvarna priroda ima beskonaan kapacitet da uiva. Ona je
puna oduevljenja, poleta, i ljubavi, naklonosti. Ona iri, rasprostire, svoje zraenje, bliskost, na
sve to doe u njen fokus svesnosti i nita nije iskljueno. Ona ne zna ni zlo niti runou, ona
se nada, ona veruje, ona voli. Vi ljudi ne znate koliko mnogo gubite to ne znate vae
sopstveno, istinsko Sopstvo, bit. Vi niste ni telo, niti um, niti gorivo, niti vatra. Oni se
pojavljuju i nestaju u skladu sa njihovim sopstvenim zakonima.
Ono to ste vi je vae istinsko Sopstvo, vi ga volite, i ta god da radite, vi to inite za
vau sopstvenu sreu. Da ga pronaete, da ga spoznate, da ga odgajate, negujete, va je
osnovni cilj.
Od davnih vremena vi ste voleli sebe, ali ne mudro. Koristite vae telo i um mudro u
sluenju Sopstvu, to je sve. Budite iskreni prema vaem Sopstvu, volite Sebe potpuno,
apsolutno.
Nemojte se pretvarati da volite druge kao sebe. Sve dok niste njih spoznali kao jedno
sa vama, neraskidivo, vi ih ne moete voleti kao sebe.
Nemojte pretendovati da budete ono to niste, nemojte se pretvarati, da ste ono to
niste. Nemojte odbijati da budete ono to jeste.
Vaa ljubav prema drugima je rezultat samospoznaje, a ne njegov uzrok.
Bez samospoznaje nikakva vrlina nije prava.
Kada znate bez trunke sumnje da isti ivot tee kroz sve, i da ste i vi taj ivot, vi ete
sve voleti spontano i prirodno.
128

Kada spoznate dubinu i punou vae ljubavi prema sebi, od sebe, vi znate da su svako
ivo bie i ceo univerzum ukljueni u vau ljubav, saoseajnost.
Ali kada vi gledate na bilo koga ili ta kao odvojeno od vas, ne moete voleti jer ste
uplaeni od toga. Otuenost prouzrokuje strah, a strah produbljuje otuenost. To je zaaran
krug.
Jedino samoostvarenje moe to da otkloni. Idite za tim odluno.

47. POSMATRAJTE SVOJ UM

Pitalac: U traganju za sutinskim osoba uskoro shvata svoju nepotpunost i potrebu za
vostvom ili uiteljem. Ovo zahteva izvesnu disciplinu, jer od vas se oekuje da verujete vaem
vodiu, i da sledite bezuslovno njegove savete i instrukcije. Meutim, socijalne potrebe i
pritisci su tako veliki, line elje i strahovi tako moni, da prostota uma i volje, bitne u
poslunosti, nisu spremne.
Kako uspostaviti, odrati ravnoteu izmeu potreba za Guruom, i tekoa u
bezuslovnoj poslunosti prema njemu?
Maharad: Ono to je uraeno pod pritiskom drutva i okolnosti ne znai mnogo, jer je to
uglavnom mehaniki, automatski, to je vie reagovanje na udarce, na odnose.
Dovoljno je posmatrati sebe nepristrasno i izolovati se potpuno od onoga to se
deava.
Ono to je uraeno bez razmiljanja, naslepo, moe se dodati sopstvenoj karmi,
sudbini, to nema drugaije znaenje.
Guru zahteva samo jednu stvar: jasnou, bistrinu i intenzitet cilja, oseaj odgovornosti
za sebe. Samo Stvarnost o svetu mora biti ispitivana.
Ko je Guru, na kraju krajeva? On je onaj koji zna stanje u kome ne postoji ni svet, ni
misao o njemu, On je Svevinji Uitelj. Pronai njega, znai dosei stanje u kome nema vie
mesta imaginaciji, to je stanje nae budnosti kao Stvarnosti, istine same.
Molim vas, shvatite da Guru izraava Stvarnost, Istinu, ono to jeste. On je realista,
Istina u najviem smislu te rei. On ne moe niti hoe da se svede na izraze, pojmove, uma i
njegove obmane. On je doao da vas vodi ka Istini, Stvarnosti, ne oekujte od njega da radi
neto drugo.
Guru koga vi imate na umu, onaj koji vam daje informacije i instrukcije, to nije pravi
Guru. Istinski Guru je onaj koji zna Istinu, iznad iluzornog privida. Njemu su vaa pitanja o
poslunosti i disciplini besmislena, jer u njegovim oima, osoba za koju vi smatrate da ste uopte ne postoji!
Vaa pitanja su o nepostojeoj osobi. Ono to postoji za vas, ne postoji za njega. Ono
to vi smatrate vrednim, sigurnim, on potpuno negira.
On eli da vi vidite sebe onako kako vas on vidi. Onda neete imati potrebe za
Guruom, da ga sluate, sluite, i sledite, jer vi ete sluiti i slediti vau sopstvenu Stvarnost,
Istinu.
Spoznaja da ma ta vi mislili o sebi da ste, jeste samo tok dogaaja; da dok sve dolazi i
odlazi, deava se, vi jedino jeste, nepromenljivi u promenljivom, samooevidan, prisutan, u
beznaajnom, meu nevanim i posledinim.
Razluite posmatrano od posmatraa i napustite lane, pogrene identifikacije.
P: Da bi pronali Realnost, Istinu, potrebno je odbaciti sve, odrei se svega to tome stoji na
putu. S druge strane, potreba za preivljavanjem unutar datog drutva, prisiljava osobu da radi
i trpi mnoge stvari. Da li je potrebno da neko napusti delatnost, profesiju, kojom se bavi i
drutveni poloaj, da bi spoznao istinu?
129

M: Da li vi radite? Kada imate slobodan trenutak, gledajte, zadubite se unutra. Ono to je

vano je: ne izgubiti priliku kada je ona prisutna. Ako ste ozbiljni vi ete koristiti vae
slobodno vreme potpuno. To je dovoljno.
P: U mom traganju za Sutinom, Sopstvom i u mom naputanju nebitnog, postoji li bilo kakva
svrha za kreativno, stvaralako ivljenje? Na primer, ja volim da slikam. Da li e mi pomoi
ako posvetim svoje slobodno vreme slikanju?
M: Ma ta mogli ili morali da radite, posmatrajte svoj um. Takoe morate imati periode
potpunog unutarnjeg mira i tiine, kada je va um potpuno smiren (meditacija). Ako
propustite to, vi ste propustili celu stvar. A ako niste, smirenost uma e rastopiti i
apsorbovati sve drugo.
Vaa tekoa lei u tome to vi elite Istinu, Realnost, a u isto vreme ste uplaeni od
nje. Vi se plaite nje jer je ne poznajete. Bliske stvari su poznate, i vi se oseate sigurno sa
njima. Nepoznato je neizvesno i otuda opasno. Ali, znati Stvarnost znai biti u skladu sa njom.
A u skladu ne postoji mesto za strah.
Dete zna svoje telo, ali ne i razlike zasnovane na telu. Ono je samo svesno i sreno. A
to je u stvari bio i cilj zbog kojeg je ono i roeno. Zadovoljstvo postojanja je najjednostavniji
oblik ljubavi prema sebi, koje kasnije prerasta u ljubav Sopstva. Budite kao dete bez iega to
stoji izmeu tela i Sopstva. Tu postoji potpuno odsustvo neprestane buke psiho-mentalnog
ivota.
U dubokoj tiini Sopstvo kontemplira telo. To je kao beli papir na kome jo nita nije
pisano. Budite kao dete, umesto to pokuavate da budete ovo ili ono; budite sreni da biste
bili. Biete potpuno probueni svedok polja svesnosti. Ali ne bi trebalo da postoje oseanja i
ideje, misli koje stoje izmeu vas i polja svesnosti.
P: Biti zadovoljan samo sa postojanjem "JA JESAM" izgleda kao najsebiniji nain provoenja
vremena.
M: Najvredniji put sebinog postojanja!! Na svaki nain budite sebini u zaboravljanju svega
osim Sebe (Sopstva)! Kada volite Sebe i nita drugo, vi se uzdiete iznad sebinosti i
nesebinosti. Sva razlikovanja posebnosti tada gube svoj smisao. Ljubav za jednog (Sebe) i
ljubav za sve stapaju se u zajedniku ljubav, istu i jednostavnu, nenaslovljenu ni na koga, ne
iskljuujui bilo koga.
Budite, ostanite u toj ljubavi, zaronite, idite sve dublje i dublje u nju, istraujte sebe i
volite istraivanje, i reiete ne samo svoje probleme, ve i probleme oveanstva. Znaete ta
da radite.
Nemojte postavljati povrna pitanja, posvetite se temeljnim, sutinskim pitanjima,
samim korenima svog postojanja.
P: Postoji li nain za mene da ubrzam svoje osloboenje?
M: Naravno da postoji.
P: Ko e uraditi to ubrzanje? Da li ete to vi uraditi za mene?
M: Niti u ja to uraditi, niti ete vi to uraditi. To e se jednostavno desiti.
P: Sam moj dolazak ovde je to obezbedio. Da li se taj napredak dogaa zbog druenja sa
duhovnim osobama? Kada sam odlazio proli put, nadao sam se da u opet doi. I evo, doao
sam! Sada sam oajan jer uskoro moram da se vratim u Englesku.
M: Vi ste kao novoroeno dete. Ono je bilo tamo pre, ali nije svesno svoga postojanja. Pri
njegovom roenju svet je uskrsnuo u njemu, a sa njim i svesnost postojanja.
Sada vi morate jednostavno da odrastete u svesnosti, to je sve.
Dete je kralj sveta - kada ono odrasta, ono preuzima odgovornost, brigu za svoje
kraljevstvo. Zamislite da je u njegovom detinjstvu ono bilo ozbiljno bolesno i da ga je lekar
izleio. Da li to znai da mladi kralj duguje za svoje kraljevstvo lekaru? Verovatno samo kao
jedan od dodatnih faktora. Bilo je tako mnogo drugih. Svi su delovali. Ali glavni faktor,
najpresudniji, najkritiniji, je bila injenica njegovog roenja kao sina kralja.
130

Slino, Guru moe pomoi. Ali glavna stvar koja pomae je imati Realnost, Istinu,
unutra. Ona e potvrditi samu sebe. Va dolazak ovde svakako e vam pomoi. To nije jedina
stvar koja e vam pomoi. Glavna stvar je vae sopstveno bie. Sama vaa ozbiljnost e to
nagovestiti, osvedoiti.
P: Da li moje radno mesto, moj posao, umanjuje moju ozbiljnost?
M: Ve sam vam rekao. Sve dok vi doputate sebi u toku posla trenutke mira, vi moete
sigurno praktikovati vau potenu profesiju. Ovi momenti unutarnjeg mira e ukloniti sve
prepreke, bez pogovora. Nemojte sumnjati u njegovu efikasnost. Pokuajte to.
P: Ali ja sam pokuao!
M: Nikad sa punom verom, nikad stabilno. Jer da je drugaije vi ne biste postavljali takva
pitanja. Vi pitate jer niste sigurni u sebe. A niste sigurni u sebe, jer nikad niste posvetili panju
sebi, samo vaim iskustvima. Budite zainteresovani za sebe iznad svakog iskustva, budite sa
sobom, volite sebe, potpuna sigurnost se zadobija samo u samospoznaji.
Glavna stvar je ozbiljnost.
Budite poteni, iskreni prema sebi i nita vas nee izdati ni zavesti.
Vrline i moi su samo simboli za decu da se time igraju. One su korisne u svetu, ali vas
ne vode izvan toga. Da biste otili iznad, vama je potrebna budna nepokretnost, tiha panja.
P: ta se onda deava sa fizikim postojanjem osobe?
M: Sve dotle dok ste zdravi, vi nastavljate da ivite.
P: Ovakav ivot, ovakvo stanje unutarnje nepokretnosti, nee li uticati nepovoljno na zdravlje
osobe?
M: Vae telo se menja sa hranom. Kakva je vaa hrana, teka ili laka, takvo e biti i vae
zdravlje.
P: A ta se deava sa instinktom seksa? Kako on moe da se kontrolie?
M: Seks je jedna steena navika. Idite iznad. Sve dok je vaa panja usmerena na telo, vi ete
ostati u okovima hrane i seksa, straha i smrti.
Pronaite sebe i budite slobodni.
48. SVESNOST JE SLOBODA
Pitalac: Upravo sam doao iz ri Ramanarama (Ramane Maharija). Proveo sam tamo
sedam meseci.
Maharad: Kakvu ste sadhanu sledili u aramu?
P: Koliko god sam mogao koncentrisao sam se na: "KO SAM JA?"
M: Na koji nain ste to radili? Verbalno?
P: U slobodnim trenucima, za vreme kursa, u toku dana. Ponekad sam mrmljao u sebi: "Ko
sam ja?" "Ja jesam, ali ko sam Ja?" Ili sam to radio mentalno. Ponekad bih imao neko fino
oseanje, ili bi dospeo u stanje smirene sree. U celini pokuavao sam da budem smiren i
prijemiv vie nego da radim u vezi iskustva.
M: ta je bilo vae stvarno iskustvo kad ste bili u predivnom raspoloenju?
P: Oseaj unutarnje tiine, mira i smirenosti.
M: Da li ste primetili da ste postali nesvesni?
P: Da, povremeno i za jako kratko vreme. Inae sam bio samo smiren, iznutra i spolja.
M: Kakva je to bila vrsta smirenosti? Neto slino dubokom snu, a ipak svesni sve vreme
takoe? Vrsta potpuno budnog, svesnog sna?
P: Da. Budno spavanje, jagrit sushupti.
M: Glavna stvar je biti osloboen negativnih emocija - elja, strahova i tako dalje, "est
neprijatelja" uma. Jednom kad se um oslobodi njih, ostalo e doi lako.
131

Upravo kao kad se tkanina potapa u vodi za pranje i postaje ista, tako e se i um
proistiti tokom istih oseanja.
Kada sedite u miru, tihovanju, i posmatrate sebe, sve vrste moguih stvari mogu doi
na povrinu. Nemojte raditi nita sa njima, ne reagujte na njih, jer kako su dole, tako e i otii
same od sebe. Sve to je vano jeste biti svestan, bitna je potpuna svesnost samog sebe ili
tanije, svog uma.
P: Pod izrazom "sebe" da li vi mislite dnevnog sebe (ego)?
M: Da, mislim na osobu, koju je jedino stvarno mogue posmatrati. Posmatra je iznad
posmatranog. Ono to se posmatra nije stvarno, realno, istinsko Sopstvo.
P: Ja mogu uvek posmatrati posmatraa, u beskrajnom povlaenju.
M: Vi moete posmatrati posmatrano, ali ne i posmatraa. Vi znate da ste posmatra sa
direktnim uvidom, shvatanjem, a ne sa loginim procesom zasnovanim na posmatranju. Vi ste
ono to jeste, ali vi znate ono to niste. Sopstvo je znano kao bit, postojanje, ne-Sopstvo je
znano kao prolazno. Ali u Realnosti, Istini, sve je u umu. Posmatrano, posmatranje i posmatra
su mentalne konstrukcije. Sopstvo jedino jeste.
P: Zato um stvara sve te podele?
M: Sama priroda uma je podela i izdvajanje. Nema nita loe u deljenju. Ali odvajanje ide
protiv injenica stvarnosti. Stvari i ljudi su razliiti, ali oni nisu odvojeni. Priroda je jedno,
Istina je jedno. Postoje suprotnosti i razliitosti, ali ne postoje sukobi.
P: Uvideo sam da sam po prirodi vrlo aktivan. Ovde me savetuju da izbegavam aktivnost. to
vie pokuavam da ostanem neaktivan, to je vea elja, potreba da radim neto. To me ini ne
samo aktivnim spolja, ve se takoe napreem i unutra da budem ono to po prirodi nisam.
Postoji li lek protiv udnje za radom?
M: Postoji razlika izmeu rada i iste aktivnosti. Sva priroda radi. Rad je priroda, priroda je
rad. S druge strane, aktivnost je zasnovana na elji i strahu, na udnji za posedovanjem i
uivanjem, na strahu od bola i unitenja, razaranja.
Rad je kada celina radi za celinu; aktivnost je od ega za sebe, za pojedinca.
P: Da li postoji lek protiv aktivnosti?
M: Posmatrajte je i ona e prestati. Koristite svaku priliku da se podsetite da ste u kavezu,
zatvoru; da sve to vam se deava proizilazi iz vaeg telesnog postojanja. elje, strahovi,
nevolje, radost, one se ne mogu pojaviti ako vi ne postojite, ako niste tu da se pojavite. Ipak,
sve to se deava ukazuje na vae postojanje kao centra posmatranja, spoznaje.
Ne obazirite se na pokazivae i budite svesni onoga na ta oni ukazuju.
To je sasvim jednostavno, ali je potrebno da se uradi. Ono to je bitno jeste istrajnost sa
kojom se vraate sami sebi.
P: Ja sam dospevao u udesna stanja duboke apsorpcije, iezavanja u sebe, ali neoekivano,
nepotvreno i trenutno. Nisam oseao da mogu da kontroliem takva stanja.
M: Telo je materijalna stvar i zahteva vreme da se promeni. Um je samo skup mentalnih
navika, naina miljenja i oseanja, a da bi se oni promenili, moraju biti izneseni na povrinu i
proueni, istraeni. Ovo takoe zahteva vreme. Samo odluite smelo i budite istrajni, postojani,
ostalo e se samo pobrinuti o sebi.
P: Izgleda mi da imam jasnu ideju o tome ta treba da uradim, ali zatiem sebe kako sam
umoran i depresivan i traim ljudsko drutvo i tako gubim vreme koje bi trebalo iskoristiti za
meditaciju i osamljivanje, poniranje u sebe.
M: Radite ono to oseate da volite da radite. Nemojte se svaati sa sobom. Nasilje e vas
uiniti okrutnim, tvrdim, i ukoenim, strogim. Ne borite se sa onim to smatrate da je prepreka,
tekoa, na vaem putu. Samo budite zainteresovani, radoznali za njih, posmatrajte ih,
istraujte ih i udubite se u njih. Dopustite neto, bilo ta, da se desi, dobro ili loe. Ali ne
dozvolite sebi da budete zaokupljeni, vezani sa onim to se deava.
P: ta je cilj u podseanju sebe sve vreme da sam ja posmatra?
132

M: Um mora da spozna da iznad pokretnog, lutajueg uma, postoji podloga, temelj svesnosti
koji se ne menja. Um mora doi do saznanja istinskog Sopstva, Sebe, i to potovati i prestati
da ga prekriva, kao mesec koji zaklanja sunce u toku sunevog pomraenja.
Samo shvatite da nita to se vidi, ili doivljava, u vama ili izvan vas, niste vi. Ne
obraajte panju na ono to niste vi.
P: Da bih radio ono to mi vi kaete, moram biti neprestano svestan.
M: Biti budan je biti svestan. Nesvestan znai zaspao. Vi ste svesni svakako, ne treba da
pokuavate da budete to. Ono to je potrebno jeste da budete svesni promiljeno i svesno
proirite i produbite vau svesnost, vae polje svesnosti. Vi ste uvek svesni uma, ali niste svesni
sebe, onoga ko je svestan.12
P: Kako ja mogu da zakljuim, Vi dajete odreena, posebna, znaenja reima "um",
"svesnost", i "probuenost - duhovna svesnost".
M: Shvatite to na ovaj nain. Um proizvodi misli neprestano, ak i kad ne obraate panju, ne
gledate na njega, vi to nazivate svesnou. To je vae budno stanje - vaa svesnost se menja,
pomera, od senzacije ka senzaciji, od opaanja ka opaanju, od ideje ka ideji, u neprekidnom
nizu.
Zatim dolazi budnost, duhovna svesnost, direktno sagledavanje, uvid u celokupnu,
totalnu, svesnost, celinu svesnosti, totalitet uma.
Um je kao reka, tee neprestano u koritu tela; vi se identifikujete za trenutak sa nekim
posebnim talasiem i zovete to: "moja misao".
Svesnost vaeg uma je sve ono ega ste vi individualno svesni. Probuenost, duhovna
svesnost je prepoznavanje svesnosti kao celine (kao samog postojanja).
P: Svako je svestan, ali nije svako probuen, duhovno svestan.
M: Nemojte rei: Svako je svestan. Recite: Postoji svesnost u kojoj se sve pojavljuje i
nestaje.
Nai umovi su samo talasi na okeanu svesnosti. Kao talasi oni odlaze i dolaze. Kao
okean oni su beskonani i veni. Upoznajte sebe kao okean postojanja, matricu, temelj
celokupnog postojanja. Ovo su samo metafore. Naravno, Stvarnost je iznad mogunosti
objanjenja. Moete saznati to samo ako to postanete.
P: Da li je potraga za tim vredna svih nevolja, da li je duhovni put vredan truda?
M: Bez duhovnosti, sve je nevolja. Ako elite da ivite zdravo, kreativno, i radosno i imate
beskonana bogatstva da delite, tragajte za onim to ste.
Dok je um usredsreen na telo i svesnost usredsreena u umu, duhovna budnost uvek
je slobodna.
Telo ima svoje prohteve, a um svoje bolove i zadovoljstva. Duhovna budnost je
nevezana, slobodna, i neuzdrmana. Ona je lucidna, mudra, tiha, puna mira, svesna i neuplaena,
hrabra, bez elja i straha. Meditirajte na nju kao vae istinsko bie, postojanje, i pokuajte da
budete u njoj u vaem svakodnevnom ivotu, i vi ete to ostvariti u njenoj punoi.
Um je zainteresovan za ono to se deava, dok je duhovna budnost zainteresovana za
sm um kao takav. Dete je vezano za lutku, ali majka nadgleda dete, a ne lutku.
Neumornim posmatranjem postao sam sasvim prazan, i sa tom prazninom,
istotom, sve mi se vratilo nazad sem uma. Uvideo sam da sam izgubio um nepovratno.
P: Dok nam sad upravo govorite, da li ste nesvesni?

12

Treba da budemo svesni svoje individualne svesti, a takva objektivna svesnost prema sebi zasniva se na
smom postojanju, na biu. Otuda svest samog postojanja, onoga to uvek postoji, daje objektivnu svesnost ili
budnost. Zbog tog jedinstva svesti i postojanja moemo da postojimo i nesvesni a da funkcioniemo vrlo
uspeno, ali tada nismo i objektivno svesni, probueni. Postojanje-svest (sat-it) je u oba sluaja isto, moemo
da ga koristimo na subjektivan ili na objektivan nain. Subjektivan donosi iluziju patnje, a objektivan
blaenstvo (ananda) uea u neuslovljenoj celini. (Prim. I. A.)

133

M: Ja nisam ni svestan ni nesvestan, ja sam iznad uma i njegovih razliitih stanja, raspoloenja i
elja. Um stvara razlike i one samo njemu pripadaju. Ja sam ista Svesnost sama po sebi, vena
probuenost svega to jeste. Ja sam u mnogo stvarnijem stanju nego to je vae. Ja sam
neobmanut razlikama i odvojenostima koje sainjavaju osobu, personu.
Sve dok telo traje, ono ima potrebe, kao i svako drugo, ali moj mentalni proces je
doao do kraja.
P: Vi se ponaate kao osoba koja misli.
M: Zato da ne? Ali moje miljenje, kao i moje varenje, metabolizam, je nesvesno ali
svrsishodno, mudro.
P: Ako je vae miljenje nesvesno, kako znate da je ono ispravno?
M: Ne postoje elje, niti strah da e biti neispunjene. ta moe u tome biti loe? Jednom kada
sam spoznao Sebe i ono to mi je temelj, ja nemam potrebe da proveravam sebe sve vreme.
Kada znate da va sat radi ispravno, ne sumnjate u njega i ne proveravate ga svaki put.
P: U ovom sadanjem trenutku ko govori, ako ne um?
M: Ono to uje pitanje, ono daje i odgovor.
P: A ko je to, ta je to?
M: Ne "ko", ve "ta". Ja nisam osoba u vaem razumevanju te rei, mada se ja vama tako
inim. Ja sam taj beskonaan okean svesnosti u kome se sve deava. Ja sam takoe iznad
svakog postojanja i prepoznavanja, isto blaenstvo postojanja. Ne postoji nita od ega sam ja
odvojen, poto sam ja sve. Nijedna stvar nisam ja, tako da sam ja nita.
Ista sila koja ini da vatra gori i da voda tee, da seme klija i drvee raste, daje mi
odgovor na vaa pitanja.
Nema nieg linog u vezi sa mnom, mada se jezik i stil mogu prepoznati, mogu
izgledati kao osobni. Osoba, persona, je skup, zbir obrazaca elja i misli, i posledinih
delovanja, akcija; ne postoje takvi obrasci ponaanja u mom sluaju.
Nema niega to ja elim ili se plaim, kako onda moe biti nekih obrazaca ponaanja?
P: Svakako vi ete umreti.
M: ivot e utei, telo e umreti, ali to nee uticati na mene uopte. Ja sam iznad prostora i
vremena, neuzrokovan i uvek bez uzroka, a ipak u stvari matrica, zaetak postojanja.
P: Da li smem da vas pitam, kako ste dosegli vae sadanje stanje?
M: Moj Uitelj mi je rekao da se pridravam oseaja, saznanja "JA JESAM" postojano,
uporno i da ne odstupim, da ne skrenem od toga ni za trenutak. Dao sam sve od sebe da
sledim njegov savet i za relativno kratko vreme sam saznao unutar sebe istinu njegovog
uenja.
Sve to sam radio bilo je da se priseam neprestano njegovog uenja, njegovog lica,
njegovih rei u svakom trenutku. Ovo je donelo kraj umu. U smirenosti uma video sam
sebe onakvog kakav uistinu jesam - neogranien, nevezan.
P: Da li je vaa realizacija bila iznenadna ili postupna, da li je vae saznanje bilo trenutno ili
dugotrajno?
M: Ni jedno, ni drugo, ni na koji nain. ovek je ono to jeste oduvek, od postanka. Um je taj
koji shvata, razmilja, kako i kad su se stvorile i razjasnile elje i strahovi.
P: ak i elja za ostvarenjem?
M: elja da se zavri sa svim eljama je najposebnija elja, upravo kao to je strah od straha
najneobiniji strah. Jedno vas oslobaa od vezivanja, a drugo od beanja.
Vi moete koristiti iste rei, ali stanja nisu ista. ovek koji traga za samorealizacijom se
ne predaje eljama; on je tragalac koji ide protiv elja, ne sa njima.
Glavna tenja, udnja za osloboenjem je samo poetak; nai pravo znaenje toga i
koristiti ga je sledei korak. Tragalac ima samo jedan cilj u vidu: pronai svoje sopstveno,
istinsko bie. Od svih elja, to je najambicioznija, jer je niko i nita ne moe zameniti. Tragalac
i traeno, Sopstvo, su jedno i traganje je jedino to je vano.
134

P: Traganje e doi do kraja. Tragalac e ostati.

M: Ne, tragalac e se rastopiti, nestati, a traganje za Istinom e ostati. Traganje je konana i
bezvremena Realnost, Istina.
P: Traganje znai udnja, nekompletnost, nesavrenost i oskudevanje.
M: Ne, to znai odbijanje i odbacivanje nesavrenosti i nedovoljnosti, nekompletnosti.
Traganje za Realnou je samo po sebi pokretanje Realnosti.
Na svoj nain svo traganje za istinom je zbog istinskog blaenstva, ili blaenstva
Realnog, Istine. Ali ovde pod traganjem mi podrazumevamo traganje za samim sobom kao
temeljom, sutinom, za ostvarenje svesnosti, kao svetlom iznad uma.
Ovo traganje se nee zavriti dok se nespokojno, neobuzdano, preklinjanje, moljenje za
sve ostalo ne prekine, i tako omogui da se stvarni napredak dogodi.
Osoba, tragalac, mora da shvati da je traganje za Realnou, Istinom, ili Bogom, ili
Guruom - i traganje za sobom, Sopstvom, isto; kad ste sebe pronali, sve ste pronali.
Kad "JA JESAM" i Bog JESTE, postane u vaem umu utvreno, onda e se neto
desiti i vi ete znati bez traga sumnje, neizvesnosti, da je Bog zato to vi jeste, vi jeste zato to
Bog jeste.
Dvoje su jedno.
P: Poto je sve predodreeno, bilo kad, da li je i naa samorealizacija takoe unapred
utvrena?
M: Sudbina se odnosi samo na ime i oblik. Poto vi niste ni telo ni um, sudbina nema kontrolu
nad vama, vaim Sopstvom. Vi ste potpuno slobodni!!
aa je uslovljena svojim oblikom, materijalom, upotrebom, primenom; pehar je
ogranien kvalitetima, kakvoom. Ali prostor u ai je slobodan. Taj prostor u ai postoji, kao
takav, samo kad se posmatra povezano sa aom. Drugaije, on je samo prostor.
Sve dok postoji telo, vi ste otelovljeni. Bez tela vi niste neotelovljeni, osloboeni tela vi jednostavno jeste.
ak i sudbina je samo jedna ideja. Rei mogu da se uzajamno poveu na mnogo
razliitih naina! Stanja mogu da se razlikuju, ali da li ona ine neku, bilo kakvu promenu u
stvarnom postojanju? Postoji tako mnogo teorija namenjenih da objasne stvari - sve su
prividne, nijedna nije istinita. Kada vozite kola, vi ste izloeni zakonima mehanike i hemije; kad
izaete iz kola vi ste pod zakonima psihologije i biohemije.
P: ta je meditacija i ta je njena primena?
M: Sve dok ste poetnik izvesne formalizovane meditacije ili molitve mogu biti dobre za vas.
Ali za tragaoca za Realnou, Istinom, postoji samo jedna meditacija - rigorozno odbijanje biti
utoite, skladite misli. Biti slobodan od misli je samo po sebi meditacija.
P: Kako se to ostvaruje?
M: Poinjete sa tim da dopustite da misli teku i vi ih posmatrate. Smo posmatranje usporava,
smiruje um dok se ne zaustavi potpuno. Jednom kad je um smiren, drite ga smirenim, tihim.
Nemojte biti nestrpljivi sa mirom, budite u njemu, idite dublje u njega.
P: uo sam da zadravanje na jednoj misli ima za cilj odstranjivanje svih drugih misli. Ali kako
drati sve misli po strani, kako ih odstraniti? Sama ta ideja je takoe misao.
M: Eksperimentiite, meditirajte ponovo, nemojte ii za prolim iskustvom. Posmatrajte svoje
misli i posmatrajte sebe kako gledate misli. Stanje osloboenja od svojih misli desie se
iznenada i sa blaenstvom toga stanja vi ete se prepoznati.
P: Niste li vi uopte zabrinuti u vezi sudbine, stanja sveta? Pogledajte na uase u Istonom
Pakistanu.13 Da li vas oni uopte dodiruju, da li utiu na vas?

13

Ovaj razgovor i nekoliko drugih na sledeim stranama, desili su se 1971 godine, kada je bio rat u Istonom
Pakistanu, sada poznatom kao Banglade.

135

M: Ja itam novine, i znam ta se deava! Ali moje reakcije nisu kao vae. Vi gledate na
leenje, dok sam ja zabrinut za preventivu.
Sve dok postoje uzroci, mora takoe biti i posledica. Sve dok su ljudi skloni deljenju i
odvojenostima, sve dok su sebini i agresivni, takve stvari e se deavati.
Ako elite mir i harmoniju, sklad u svetu, morate imati mir i harmoniju u vaim srcima i
umovima. Ta promena se ne moe nametnuti; ona mora doi iznutra.
Oni koji se gnuaju rata, moraju imati rad izvan njihovog sistema.
Bez smirenih ljudi, kako moete imati mir u svetu? Sve dok se ljudi ponaaju tako kako
se ponaaju, svet mora biti ovakav kakav jeste.
Ja radim moj deo u pokuavanju da pomognem ljudima da spoznaju sebe kao jedinog
uzronika njihove sopstvene bede. U tom smislu ja sam koristan ovek. Ali ono to sam ja, to
je moje normalno stanje, to ne moe biti izraeno reima drutvene svesnosti i korisnosti. U
mom govoru o tome ja mogu da koristim metafore i parabole, ali sam stvarno svestan da to
jednostavno nije tako. Ne da to ne moe biti doivljeno, to je doivljavanje njega samog! Ali to
ne moe biti opisano izrazima, reima uma koji mora odvojiti i suprotstaviti da bi znao.
Svet je kao komad papira na kome je neto odtampano. itanje i znaenje e se
menjati sa promenom itaoca, ali papir je zajedniki faktor, uvek prisutan, retko primetan.
Kada je traka uklonjena, kucanje ne ostavlja trag na papiru. Tako je i sa mojim umom.
Impresije dolaze stalno, ali ne ostavljaju traga.
P: Zato vi sedite ovde sa ljudima i razgovarate sa njima? ta je va stvarni motiv?
M: Nema motiva. Vi kaete da ja moram imati motiv. Ja ne sedim ovde, niti govorim, nema
potrebe da tragam za motivima. Nemojte me pobrkati sa telom. Je ne moram da radim, nikakvu
dunost da ispunim. Onaj deo mene, koji vi moete nazvati Bog, e brinuti o svetu. Ovaj va
svet, koji tako mnogo treba pomo, negovanja, ivi i kree se u vaem umu. Zadubite se u
njega i vi ete nai vae odgovore tamo, jedino tamo. Gde bi ih na drugom mestu oekivali da
se pojave? Izvan vae svesnosti, da li bilo ta postoji?
P: Moe postojati, a da ja nikad to ne saznam.
M: Kakva bi to vrsta postojanja bila? Moe li postojanje biti odvojeno od saznavanja? Svo
postojanje, kao i svo znanje, su u odnosu sa vama. Stvar postoji jer vi znate da postoji ili u
vaem postojanju, ili u vaem biu. Vae telo i um postoje sve dok vi verujete u to. Prestanite
da mislite da su oni vai, i oni e se jednostavno rastopiti, nestati. Na svaki nain dopustite
svom umu i telu da funkcioniu, ali ne dopustite da vas ograniavaju. Ako primetite
nesavrenosti, samo ih konstatujte i posmatrajte; smo vae obraanje panje na njih e
postaviti vae srce, um i telo u ispravno delovanje.
P: Mogu li da izleim sebe od ozbiljne bolesti samo pomou njenog prepoznavanja?
M: Prepoznajte celinu toga, ne samo spoljne simptome. Sve bolesti poinju u umu. Prvo se
pobrinite za um, pronaite i eliminiite sve loe ideje i emocije. Zatim ivite i radite ne
obraajui panju na bolest i vie ne mislei na nju.
Sa otklanjanjem uzroka rezultat e se sigurno pojaviti.
ovek postaje ono to on veruje o sebi da jeste.
Napustite sve ideje o sebi i vi ete uvideti da ste ista svesnost, iznad svega to se
moe desiti telu i umu.
P: Ako postanem neto, bilo ta, i mislim o sebi da sam to, i ponem da mislim da sam
Svevinja Realnost, Istina, nee li moja Svevinja Istina ostati samo ideja?
M: Prvo dosegnite to stanje, pa onda postavite pitanje.14

14

Drugim reima, sve dok mislimo o realnosti to e za nas ostati samo ideja ili misao. To treba biti. (Prim.
I.A.)

136

49. UM PROUZROKUJE NESIGURNOST

Pitalac: Ljudi dolaze do vas za savet. Kako vi znate ta da odgovorite?
Maharad: Kako ujem pitanje, tako ujem i odgovor.
P: I kako znate da je va odgovor ispravan?
M: Jednom kad znam istinski izvor odgovora, nemam vie sumnji u njih. Iz istog izvora samo
e ista voda tei. Ja nisam uznemiren sa strahovima i eljama ljudi, nisam uznemiren zbog njih.
Ja sam u skladu sa injenicama, ne sa miljenjima.
ovek uzima svoje ime i oblik da bude svoj, dok ja ne uzimam nita da bih bio ja. Kada
bih ja mislio o sebi da sam telo poznato po svom imenu, ne bih bio sposoban da odgovorim na
vaa pitanja.
Kada bih smatrao vas da ste samo telo, ne bi bilo koristi za vas od mojih odgovora.
Istinski Uitelj se ne preputa miljenjima. On vidi stvari onakvim kakve su, i pokazuje
ih onakvim kakve jesu.
Ako vi smatrate da su ljudi ono to oni misle o sebi da su, vi ete ih samo povrediti, jer
oni neprestano povreuju sebe tako teko, alosno.
Ali ako ih vi vidite onakve kakvi su u Realnosti, Istini, to e im doneti ogromnu
dobrobit. Ako vas oni upitaju ta da rade, kakvoj praksi da se prilagode, kakav nain ivota da
slede, odgovorite: Ne inite nita, samo budite! U postojanju sve se deava prirodno.
P: Izgleda mi da vi u vaem govoru koristite rei prirodno i sluajno nasumice, zbrkano. Ja
mislim da postoji duboka razlika u znaenju ove dve rei. Prirodno je mirno, uredno,
potinjeno zakonu; moe se verovati prirodi; sluajnost je haotina, neoekivana, nepredvidiva.
Moglo bi se smatrati da je sve prirodno podvrgnuto prirodnim zakonima; podravati da je sve
sluajnost, bez ikakvog uzroka, sigurno je preterivanje, preuveliavanje.
M: Da li bi vie voleli da koristim rei spontano, izvorno umesto sluajno?
P: Vi moete koristiti re spontano ili prirodno kao suprotne sluajnom. U sluajnosti
postoji elemenat nereda ili haosa. Sluaj je uvek naruavanje pravila, izuzetak, iznenaenje.
M: Nije li ivot i sam po sebi tok iznenaenja?
P: Postoji harmonija u prirodi. Sluajnost je uznemirenje.
M: Vi govorite kao osoba, ograniena vremenom i prostorom, skuena na sadraje tela i uma.
Ono to volite zovete prirodnim, a ono to ne volite, zovete sluajnim.
P: Ja volim prirodno, postojei zakon, oekivano, a plaim se krenja zakona, nereda,
neoekivanog, besmislenog, besciljnog. Sluajnost je uvek monstruozna, udovina. Mogu da
postoje takozvane srene sluajnosti, ali one samo potvruju pravilo da bi u jednom - sluaju
sklonom univerzumu - ivot bio nemogu.
M: Mislim da se ne razumemo.
Pod sluajem ja podrazumevam neto to nije poznato zakonu koji poznajemo. Kad ja
kaem sve je sluajno, bezuzrono, ja samo smatram da uzroci i zakoni u ijoj saglasnosti oni
rade su iznad naeg znanja, ili ak nae imaginacije.
Ako vi nazivate prirodnim ono to doivljavate kao uredno, harmonino, predvidljivo,
onda bi ono to se podvrgava viim zakonima moglo biti nazvano kao spontano. Tako, mi
bismo imali dva prirodna reda: personalno i predvidivo, i impersonalno, bezlino, ili nadlino i
nepredvidivo. Nazovimo to nia priroda i via priroda i odbacimo svet sluaja.
Kako vi odrastate i sazrevate u znanju i sagledavanju, granica izmeu nie i vie prirode
se smanjuje. Dvoje postoje sve dok se ne vide kao jedno. Jer, u stvari, sve je udesno, divno,
neobjanjivo!
P: Nauka je dosta razjasnila.
137

M: Nauka se bavi imenima i oblicima, kvantitetima i kvalitetima, nainima ponaanja i

zakonima; to je u redu na njenom sopstvenom podruju. Ali ivot je da se ivi, da bude ivljen;
nema vremena za analize. Odgovor mora biti brz, trenutan - otuda je i vanost spontanosti,
bezvremenog.
U nepoznatom je da mi ivimo i kreemo se. Znano je prolost.
P: Ja zauzimam svoj stav na onome to oseam, mislim da jesam. Ja sam individua, persona,
osoba meu personama. Neki ljudi su integrisani, celoviti i usklaeni, a neki nisu. Neki ive
lako, beznaporno, reaguju spontano na svaku situaciju ispravno, dajui punu opravdanost
potrebi trenutka, dok su ostali nespretni, gree i uglavnom ine neprilike sebi. Usklaeni ljudi
se mogu nazvati prirodnim, oni se vladaju po zakonu, dok su neceloviti, dezintegrisani,
haotini i podleu sluajevima, nesreama.
M: Sama ideja haosa pretpostavlja oseaj reda, sistematinosti, meuodnosa. Haos i kosmos nisu li oni dva aspekta istog stanja?
P: Ali vi izgleda kaete da je sve haos, sluajnost, nepredvidivo.
M: Da, u tom smislu da svi zakoni postojanja nisu poznati i da svi dogaaju nisu predvidivi.
to ste vie sposobni da razumete, sve vie univerzum postaje zadovoljavajui, emocionalno i
mentalno. Realnost, Istina je dobra, mi stvaramo haos.
P: Ako ste vi eleli da kaete da je slobodna volja oveka ta koja prouzrokuje sluajnost, ja bih
se sloio s tim. Ali mi nismo govorili jo o slobodnoj volji.
M: Va red je ono to vam daje zadovoljstvo, a nered je ono to vam donosi bol.
P: Moete to tako rei, na taj nain, ali nemojte mi rei da su dvoje jedno. Govorite mi na
mom sopstvenom jeziku - jeziku jedne individue, osobe, koja je u traganju za sreom. Ne elim
da budem obmanut nedualistikim razgovorima.
M: ta je to to utie na vas da vi verujete da ste posebna individua?
P: Ponaam se kao individua. Funkcioniem po svome. Smatram sebe primarnim, glavnim, a
drugi su samo u odnosu sa mnom. Ukratko, zauzet sam sa sobom.
M: Dobro, nastavite da budete zauzeti sa sobom. Kojim poslom ste doli ovde?
P: Mojim starim poslom da uinim sebe sigurnim i srenim. Priznajem, nisam bio suvie
uspean. Nisam ni siguran, niti sam srean. Otuda me vi nalazite ovde. Ovo mesto je novo za
mene, ali je stari razlog zbog kog sam doao ovde: traganje za sigurnom sreom, za srenom
sigurnou. Do sad ja to nisam naao. Moete li mi vi pomoi?
M: Ono to nikad nije izgubljeno ne moe biti nikad naeno.15 Sama vaa potraga za
sigurnou i radou odvaja vas od njih. Prestanite da tragate, prekinite da gubite. Bolest je
jednostavna i lek isto tako jednostavan. Samo je va um taj koji vas ini nesigurnim i
nesrenim. Oekivanje vas ini nesigurnim, seanje - nesrenim. Prekinite da zloupotrebljavate
svoj um i sve e biti dobro sa vama. Vi nemate potrebe da prepravljate um, on e sam sebe
popraviti im vi ostavite sve brige prolosti i budunosti i ivite stalno u sadanjosti.
P: Ali sadanjost nema dimenziju, veliinu, pojam. Ja u postati niko i nita.
M: Tano! Kao niko i nita vi ste sigurni i sreni. Moete imati iskustvo tog stanja. Samo
pokuajte.
Ali vratimo se nazad, onome ta je sluajno, a ta spontano, ili prirodno. Vi kaete
prirodno je sreeno, smireno, dok je sluajno znak haosa. Ja poriem razliku i kaem da mi
nazivamo jedan dogaaj sluajnim kad su njegovi uzroci nepoznati, kad im se ne moe ui u
trag.
Ne postoji mesto za haos u prirodi.
Jedino u umu oveka postoji haos.

15

Moda je bolje rei: ono to je nae sutinsko ne moe biti nikada izgubljeno. Ono to moe biti izgubljeno i
traeno natrag, nije nae sutinsko svojstvo. (Prim. I.A.)

138

Um ne shvata, ne dosee celinu - njegov fokus, arite, je vrlo suen. On vidi samo
fragmente, delove, i proputa da opazi celu sliku. Upravo kao kad ovek koji uje zvukove, a
ne razume jezik, moe da optui spikera zbog besmislenog brbljanja i da bude sasvim u
pogrenom saznanju. Ono to je za nekoga haotina buka, za drugog je prelepa poema.
Kralj anaka je jednom sanjao da je bio prosjak. Kad se probudio upitao je svog Gurua
Vasishta: Da li sam ja kralj koji je sanjao da je prosjak, ili sam ja prosjak koji sanja da je kralj?
Vi niste ni jedno ni drugo, a i oboje ste. Vi jeste, a ipak i niste ono to mislite da jeste. Vi to
jeste, jer se tako ponaate, a niste, jer to ne traje. Moete li vi biti kralj ili prosjak veno? Sve
se mora promeniti. Vi ste ono to se ne menja. ta ste vi?
anaka ree: Da, ja nisam ni kralj ni prosjak, ja sam nepristrasni svedok.
Guru ree: Ovo je vaa poslednja iluzija da ste vi nani, znalac, svetac, da ste vi
razliiti ili vii, superiorniji od obinog oveka. Vi ponovo identifikujete sebe sa vaim umom,
u ovom sluaju sa dobrim i na svaki nain uzornim umom. Sve dok vidite i poslednju razliku, vi
ste stranac u Realnosti, Istini.
Vi ste na nivou uma. Kad ja sam ja nestane, ja sam sve dolazi. Kad ja sam sve ode,
ja jesam dolazi. Kad ja jesam ode, Istina, Realnost jedino jeste i u njoj ja opaa, kroz sebe
odraava i slavi sve to jeste.
Razliitost bez odvojenosti je konano to um moe dosegnuti. Iznad toga sva
aktivnost prestaje, jer u tom stanju svi ciljevi su dostignuti i sve svrhe dunosti ispunjene.
P: Jednom kad se Svevinje Stanje ostvari, moe li ono da se deli sa drugima?
M: Svevinje Stanje je univerzalno, ovde i sada, svako se ve u njemu nalazi. To je stanje
postojanja - znanja i ljubavi. Ko ne voli da bude, ili ne zna svoje sopstveno postojanje? Ali mi
ne koristimo prednosti ove radosti da budemo svesni, mi ne ulazimo u nju i ne proiavamo
je od svega to je njoj strano.
Ovaj rad mentalnog samoproiavanja, ispiranja, ienja psihe duhom, je bitan.
Upravo kao to trn u oku moe da prouzrokuje zapaljenje i na taj nain zamagli svet,
tako i pogrena ideja - ja sam telo - um - prouzrokuje samozabrinutost, koja zamrauje
univerzum.
Beskorisno je boriti se za smisao postojanja ograniene i odvojene persone sve dok su
njeni koreni ogoljeni.
Sebinost je ukorenjena u pogrenim idejama o sebi.
Razbistravanje uma je Joga.

50. SAMOSVEST JE SVEDOK

Pitalac: Rekli ste mi da ja mogu da posmatram sebe u tri aspekta, da se shvatim u tri vida:
lino - vyakti, nadlino - vyakta i bezlino - avyakta.
Avyakta, bezlino, je univerzalno, kao ja jesam, vyakti, lino je sveukupnost fizikih i
vitalnih procesa. Unutar ogranienih, uskih granica sadanjeg trenutka, nadlino je svesno
osobe i u vremenu i prostoru; ne samo jedne osobe, ve duge serije, niz osoba nanizanih
zajedno na nit karme. Bitno je svedoenje kao i isto tako ostatak nagomilanih iskustava, sedita
memorije, povezujue karike u sutrama. To je ljudski karakter koga ivot gradi i oblikuje od
roenja, do roenja. Univerzalno je iznad svih imena i oblika, iznad svesnosti i karaktera, isto
nesvesno postojanje. Da li sam pravilno formulisao vae poglede?
M: Na nivou uma - da! Iznad mentalnog nivoa nijedna re ne odgovara.

139

P: Ja mogu da razumem da je osoba mentalno oformljena, kolektivna, skupna imenica, pojam,

za skup, zbir memorija i navika. Ali, onaj kome se osoba dogaa, centar svedoenja, da li je on
mentalan takoe?
M: Osobi je potrebna osnova, telo, da bi identifikovala sebe sa njim, upravo kao to boja treba
povrinu da bi se na njoj pojavila. Vienje boje je nezavisno od boje - ono je isto ma kakva
boja bila. Potrebno je oko da se vidi boja. Boja ima mnogo, oko je jedno.
Individualna linost je kao svetlost u boji, a takoe i u oku, mada prirodna, posebna,
nevidljiva i neopaajua, osim u svom manifestovanju. Nesaznajna, neopaajua, neodvojiva,
nepredmetna, neobjektivna. Niti materijalna niti mentalna, niti objektivna, niti subjektivna, ona
je koren, izvor materije i izvor svesnosti. Iznad samog ivljenja i umiranja, ona je sveobuhvatni
i sveiskljuujui ivot u kom je roenje smrt, a smrt roenje.
P: Apsolut ili ivot - o kome vi govorite, da li je on Stvarnost ili je samo teorija da prikrije nae
neznanje?
M: Oboje, i jedno i drugo. Za um je teorija; po sebi samom je Stvarnost. To je Stvarnost u
svom spontanom i potpunom odbacivanju lanog. Upravo kao to svetlost unitava mrak sa
samom svojom prisutnou, tako i apsolutno unitava zamiljanje.
Videti da je svo znanje oblik neznanja je samo po sebi trenutak kretanja Stvarnosti.
Svedok nije osoba. Osoba dolazi u postojanje kada postoji osnova za to, jedan
organizam, telo. U njemu se apsolutno reflektuje kao svesnost, duhovna probuenost. ista
svesnost, duhovna, postaje samosvesnost, probuenost.
Kada postoji Sopstvo, samosvesnost je svedok. Kada ne postoji Sopstvo da svedoi,
nema takoe ni svedoenja.
To je sve vrlo jednostavno; prisustvo osobe je ono to stvara komplikacije. Uvidite da
ne postoji takvo neto kao potpuno odvojena osoba, i sve postaje jasno.
Svesnost, probuenost - um - materija, oni su jedna realnost u svoja dva aspekta kao
nepokretna i pokretna, i tri kvaliteta: inercije, energije i harmonije.
P: ta dolazi prvo, svesnost ili probuenost - duhovna svesnost?
M: Probuenost - duhovna svesnost, postaje svesnost kad ona ima objekat, predmet. Objekat
se stalno menja. U svesnosti postoji kretanje, probuenost - duhovna svesnost je nepokretna i
bezvremena, ovde i sada.
P: U sadanjem momentu postoji patnja i krvoprolie u Istonom Pakistanu. Kako vi gledate
na to? Kako to vama izgleda, kako reagujete na to?
M: U istoj svesnosti, duhovnoj probuenosti nikad se nita ne deava!
P: Molim vas, siite sa svojih metafizikih visina! Od kakve je koristi oveku koji pati da mu
se kae da niko nije svestan njegove patnje do on sam?! Predati sve iluziji, smatrati sve
obmanom, uvreda je pridodana nasilju. Bengali Istonog Pakistana je injenica i njegova patnja
je injenica. Molim vas, nemojte ih analizirati van egzistencije! Vi itate novine, ujete i ljude
da govore o tome. Vi ne moete da se izgovarate, da negirate da to ne znate. Sada, kakav je
va stav prema onome to se deava?
M: Nikakav stav, nita se ne deava.
P: Jednoga dana moe da se desi pobuna upravo neposredno ispred vas, verovatno e se ljudi
meusobno ubijati. Sigurno da vi ne moete rei: nita se ne deava, i ostati rezervisani.
M: Ja nikad nisam govorio o ostajanju po strani, nezainteresovano. Vi bi mogli da me vidite
jako dobro da skaem u okraj, sukob, da spasem nekoga i da pri tom poginem. Ipak, za mene,
nita se nije desilo.
Zamislite veliku zgradu koja se rui. Neke sobe su upropatene, neke su ostale itave.
Ali da li vi moete govoriti o prostoru kao upropatenom, sreenom, ili nedirnutom? Jedino je
struktura, graa ta koja pati i ljudi koji su se zadesili da tu budu. Nita se nije desilo samom
prostoru. Slino, nita se ne deava sa ivotom kad se oblici unite i kad se imena izbriu.
140

Zlatar topi stari nakit da bi napravio nov. Ponekad dobar komad ide sa loim. On ga
uzima i koristi efikasno, jer on zna da ni najmanje zlata ne moe biti izgubljeno.
P: Nije samo smrt protiv koje se ja bunim. To je i nain umiranja.
M: Smrt je prirodna, a nain umiranja je ljudska tvorevina. Odvojenost izaziva strah i
agresivnost, koja zatim ponovo izaziva nasilje. Uinite kraj sa odvojenou, koja je ovekov
izum, i time sav ovaj uas ubijanja. Stvarno ne umire, a nestvarno nikad nije ivelo.
Sredite, usmerite svoj um ispravno i sve e biti uredu. Kada spoznate da je svet jedno,
da je oveanstvo jedno, vi ete delovati prema tome, saglasno sa tim. Ali pre svega morate
voditi panju na nain na koji vi oseate, mislite i ivite. Sve dok nema reda u samom sebi,
nee biti reda u svetu.
U stvarnosti, Istini, nita se ne deava. Na ekranu uma sudbina, samsara, uvek
projektuje svoje slike, seanja ranijih, bivih projekcija i tako iluzija neprestano obnavlja sebe.
Slike dolaze i odlaze - svetlost je uhvaena neznanjem. Vidite svetlost i ne obraajte panju na
sliku.
P: Kakav nain gledanja na stvari! Ljudi se ubijaju i bivaju ubijeni, a ovde vi govorite o
slikama.
M: Svakako, idite i ubijte se, ako je to to vi mislite da treba da uradite. Ili ak da ubijate, ako
smatrate da je to vaa dunost. Ali to nije nain da uinite kraj zlu. Zlo je smrad uma koji je
bolestan. Izleite va um i on e prestati da projektuje iskrivljene, bolesne, lane slike.
P: Ono to vi kaete, ja razumem, ali emocionalno to ne mogu da prihvatim. Ovaj potpuno
idealistiki pogled na ivot duboko me pogaa i odbija. Ja jednostavno ne mogu da mislim o
sebi da sam stalno u stanju sna.
M: Kako vi moete neprestano biti u stanju koje prouzrokuje nepostojano telo?
Nerazumevanje je zasnovano na vaoj ideji da ste telo. Istraite ideju, uvidite njene suprotnosti,
shvatite da je vaa sadanja egzistencija kao pljusak kapi, svaka kap traje sekundu, a sam
pljusak minut ili dva. Sigurno da stvar iji je poetak i kraj ne moe imati sredinu.
Potujte vae izraavanje. Realnost, Istina, ne moe biti trenutna. Ona je bezvremena,
ali vremeno nije trajno.
P: Ja prihvatam da svet u kom ivim nije realan, istinit, svet. Ali postoji realan, istinski svet, od
koga ja vidim iskrivljenu sliku. Iskrivljenost moe biti zbog neke mane u nekom telu ili umu.
Ali kad vi kaete da ne postoji realan svet, ve samo svet sna u mom umu, ja to ne mogu da
prihvatim. Ja bih voleo da mogu da verujem da su svi uasi, strahote, egzistencije zbog toga
to imam telo. Samoubistvo bi bilo spas, izlazak.
M: Sve dok obraate panju na vae sopstvene ideje, ili na ideje drugih, vi ete biti u nevolji.
Ali ako odbacite sva uenja, sve knjige, sve to je smeteno u rei i zaronite duboko u sebe, i
pronaete sebe, to e jedino reiti vae probleme i dovesti vas u potpuno stanje ovladavanja,
gospodarenja svakom situacijom, jer neete biti pod dominacijom, torturom vaih ideja o nekoj
situaciji. Uzmite jedan primer. Vi ste u drutvu privlane ene. Vi imate ideje o njoj i to stvara
seksualnu situaciju. Problem je stvoren i vi poinjete da gledate po knjigama za zadovoljenje ili
uzdravanje. Da ste mala deca, oboje biste mogli biti potpuno goli i problem meu vama se ne
bi pojavio.
Samo prestanite da mislite da ste tela i problemi ljubavi i seksa e izgubiti svoj smisao,
sav oseaj ogranienosti e nestati, strah i traganje za zadovoljstvom - sve prestaje.
Jedino duhovna svesnost ostaje.

141

51. BUDITE RAVNODUNI NA BOL I ZADOVOLJSTVO

Pitalac: Ja sam Francuz po roenju i doseljenik sam, i ve oko deset godina praktikujem
Jogu.
Maharad: Posle deset godina rada, praktikovanja, da li ste neto, bilo koliko, blie vaem
cilju?
P: Neto malo blie, moda, to je naporan rad, vi to znate.
M: Sopstvo je blizu i put ka njemu je lak. Sve to treba da radite jeste da ne radite nita.
P: Ipak ja oseam da je moja sadhana, duhovna praksa, veoma teka.
M: Vaa sadhana je da budete. Sav rad se deava. Samo budite paljivi, budni. Gde je tu
tekoa u priseanju da vi jeste? Vi jeste neprestano.
P: Oseaj postojanja, bivanja, je tu stalno, sve vreme, bez sumnje. Ali je polje panje, budnosti,
esto okrenuto i preoptereeno svim vrstama mentalnih dogaanja: emocija, slika, ideja. ist
oseaj postojanja je obino prekriven, povuen.
M: Kakav je va postupak za proienje uma od nepotrebnoga? Kakvi su vai naini,
sredstva, vai alati za proienje uma?
P: U sutini, ovek je preplaen. On je najvie uplaen od sebe samog. Oseam se kao svedok
koji nosi sa sobom bombu koja e da eksplodira. On ne moe da je ukloni, da je baci od sebe.
On je uasno uplaen i frenetino, pomamno traga za reenjem, koje ne moe da nae.
Za mene se osloboenje dobija uklanjanjem ove bombe. Ja ne znam mnogo o bombi.
Znam samo da se pojavila u detinjstvu. Oseam se kao uplaeno dete koje protestuje, buni se
estoko, zato to nije voljeno. Dete moli, udi za ljubavlju i poto je ne dobija, ono je uplaeno
i ljuto, srdito.
Ponekad se oseam kao da ubijam nekoga, ili samog sebe. Ova elja je tako jaka da
sam neprestano uplaen. Ne znam kako da se oslobodim straha.
Vidite, postoji razlika izmeu Hindu uma i Evropskog uma, miljenja. Hindu um je
potpuno jednostavan. Evropski je mnogo vie kompleksan, sloen.
Hindu je u osnovi sattviki, duhovan. On ne razume Evropsku uznemirenost, njeno
neumorno sleenje onoga to ona misli da treba da bude uraeno; njeno uzvieno, generalno
znanje.
M: Njihov kapacitet rasuivanja je tako velik, da zaboravlja sebe u svom miljenju! Ono sebe
potvruje verovanjem u logiku.
P: Ali miljenje je normalno stanje uma. Um jednostavno ne moe da prestane da radi.
M: To moe biti naviknuto stanje, ali to ne mora biti normalno stanje. Normalno stanje ne
moe biti puno bola, dok pogrene navike esto dovode do hroninog bola.
P: To nije normalno stanje uma, ali kako ga onda zaustaviti? Mora postojati put za smirenje
uma. Koliko sam puta rekao sebi: dosta je, molim te stani, dosta je onog beskonanog
kretanja reenica, koje se stalno ponavljaju u krugu! Ali moj um ne eli da stane! Oseam da
se moe zaustaviti na kratko, ali ne za dugo. ak i takozvani duhovni ljudi koriste trikove da
bi odrali svoj um smirenim. Oni ponavljaju formule, mantre, pevaju, igraju, mole se, diu
ubrzano, snano, ili polagano, tresu se, drhte, okreu se u krug, koncentriu se, meditiraju,
padaju u trans, praktikuju vetine i vrline - rade neprestano, da bi prestali raditi, prestaju da se
kreu, prestaju sa jurnjavom. Da nije to tako tragino, bilo bi smeno.
M: Um boravi u dva stanja: kao voda i kao med. Voda vibrira pri najmanjem potresu, dok
med, meutim, protresen, vraa se brzo u mirovanje.
P: Po samoj svojoj prirodi um je uznemiren. On moe verovatno da se uini smirenim, ali on
nije smiren sam po sebi, po svojoj prirodi.
142

M: Moete imati hroninu groznicu, uznemirenost, neprestano. To su elje i strahovi koji ine
um uznemirenim. Osloboenje od ovih negativnih emocija - to je smirenje, mir.
P: Ne moete zatiti dete od negativnih emocija. im se rodi ono spoznaje bol i strah. Glad,
hranjenje je okrutan gospodar i ui zavisnosti i mrnji. Dete voli majku jer ga ona hrani, a i
mrzi je ako je ona zakasnila sa hranom.
Na nesvesni um je pun konflikata koji dospevaju u svesnost. Mi ivimo na vulkanu, mi
smo uvek u opasnosti. Ja se slaem da je druenje sa ljudima iji je um smiren jako korisno;
ima jak uticaj, ali im sam daleko od njih, stara nevolja poinje. Zato ja dolazim povremeno u
Indiju, da budem u prisustvu moga Gurua.
M: Moete da dolazite i odlazite, prolazei kroz razna stanja i raspoloenja. Ja vidim stvari
onakve kakve one jesu, kakve mi se pojavljuju u brzim nizovima izvlaei svoje postojanje od
mene, ipak, konano, niti su Ja, niti su moje.
Meu pojavama ja nisam jedan, poseban, niti uzrok nijednog, ja sam nezavisan tako
jednostavno i potpuno da va um, prilagoen suprotnostima i negiranju, ne moe to da shvati.
Ja mislim doslovno ono to kaem: nemam potrebe da se suprotstavljam ili negiram, jer
mi je jasno da ne mogu biti suprotstavljen ili da negiram bilo ta.
Ja sam jednostavno iznad, potpuno u drugoj dimenziji. Nemojte me gledati kao
identifikaciju ili suprotnost neemu; ja sam tamo gde straha i elje nema.
Sada, ta je vae iskustvo? Da li vi takoe oseate da stojite potpuno izdvojeno od svih
prolaznih stvari?
P: Da, oseam - povremeno. Ali odjednom se pojavi oseaj opasnosti. Oseam se izolovano,
izvan svih odnosa sa drugima. Vidite, ovde lee razlike u naim mentalitetima. Kod Hindusa
emocija prati misao. Daj Hindusu ideju i njegove emocije e se probuditi. Sa Zapadnjakom je
drugaije; daj mu emociju i on e stvoriti ideju. Vae ideje su vrlo privlane - intelektualno, a
emocionalno ja ne reagujem na njih.
M: Ostavite va intelekt po strani. Nemojte ga koristiti u ovim stvarima.
P: Od koje je koristi savet, ako ga ne mogu ispuniti? To su sve ideje i vi elite da ja reagujem
emocionalno na ideje, jer bez oseanja ne moe biti akcije.
M: Zato govorite o akciji? Da li vi ikad delujete? Neka nepoznata sila deluje a vi zamiljate da
vi delujete. Vi samo gledate ta se deava, a da niste sposobni da utiete na to ni na koji nain.
P: Zato postoji u meni tako izvanredno ogroman otpor protiv prihvatanja toga da ja,
jednostavno, ne mogu da uradim nita?
M: Ali ta vi moete da uradite? Vi ste kao bolesnik pod anesteticima na kome hirurg izvodi
operaciju. Kad se probudite vi vidite da je operacija uraena. Moete li rei da ste neto
uradili?
P: Ali to sam bio ja koji sam operisan.
M: Svakako da ne!? To je vaa bolest s jedne strane, i pritisak vaeg lekara i porodice s druge
strane, tako da ste vi morali da se odluite. Vi nemate izbora, samo imate iluziju da imate
izbor.
P: Ipak ja nisam tako bespomoan kako se vama ini da jesam. Ja oseam da mogu da radim
sve. Mogu da mislim, jedino ne znam kako. To nije snaga, mo koju nemam, ve znanje.
M: Ne znati kako je po optem miljenju isto tako loe kao i nemati snage!!
Ali ostavimo tu temu za trenutak; konano, nije toliko vano zato se oseamo
bespomoni sve dok vidimo jasno koliko dugo smo bespomoni do sada.
Ja sad imam 74 godina ali ipak se oseam kao dete. Oseam jasno da sam dete uprkos
svim promenama!! Moj Guru mi je rekao da dete koje ste vi ak i sad, jeste vae istinsko
Sopstvo, swarupa. Idite nazad u to stanje, istog postojanja, gde je "JA JESAM" u svojoj
istoti pre nego to je postalo zagaeno sa "TO SAM JA" ili "OVO SAM JA".
Va teret je sastavljen od lanih identifikacija - napustite ih sve. Moj Guru mi je
rekao: "Veruj mi kad ti kaem: ti si Bog. Uzmi to kao Apsolutnu Istinu. Tvoja radost je
143

boanska, tvoja patnja je takoe boanska. Sve dolazi od Boga. Uvek to pamti. Ti si Bog,
jedino tvoja volja se ostvaruje i dela".16 Ja sam mu verovao i uskoro shvatio kako su
njegove rei bile izvanredno, udesno istinite i tane. Nisam uvebavao svoj um mislei:
"Ja sam Bog, Ja sam aroban, izvanredan, Ja sam iznad." Jednostavno sam sledio njegove
instrukcije koje su bile da usredsredim um na isto postojanje, bie, "JA JESAM" i budem
u njemu. Sedeo sam satima sa niim drugim u umu osim "JA JESAM" i uskoro su mir i
radost i duboka sveobuhvatna ljubav postali moje normalno stanje. U tome je sve nestalo - i
ja sm, i moj Guru, i ivot koji sam iveo, svet oko mene. Jedino je mir ostao, i
neverovatna, nedokuiva tiina.
P: To sve izgleda vrlo jednostavno i vrlo lako, ali to nije ba tako. Ponekad predivno stanje
radosnog mira osvane u meni i ja gledam i udim se kako je lako to dolo i kako intimno,
blisko to izgleda, kako potpuno moje sopstveno. Zato je bilo potrebno naprezati se tako
naporno za stanje tako blisko? Ovoga puta, sigurno, ono je dolo da ostane. Ali kako brzo sve
se to rastopi i napusti me zauenog - da li je to bilo iskuenje realnosti ili jo jedno lutanje.
Ako je to bila Realnost, Istina, zato je otila? Moda je bilo potrebno jedno jedinstveno
iskustvo da me ustali zauvek u novom stanju i dok konano iskustvo ne doe, ova igra
skrivanja i traganja se mora nastaviti.
M: Vae oekivanje toga kao neega jedinstvenog i dramatinog, neke prekrasne, arobne
eksplozije (konanog prosvetljenja) je samo skrivanje, beanje i odlaganje vae
samorealizacije. Ne oekujte eksploziju (konanog prosvetljenja) jer se to ve desilo - u
trenutku kad ste roeni, kad ste zapoeli svoje postojanje - saznavanje - oseanje.17
Postoji samo jedna greka koju ste uinili: smatrali ste unutarnje za spoljanje, a
spoljanje za unutarnje.
Ono to je u vama, vi ste smatrali da je spoljanje, a ono to je spoljanje, vi ste
smatrali da je u vama.
Um i oseanja su spoljanji, ali vi ste ih smatrali da su unutarnji.
Vi verujete da je svet predmetan i spolja, dok je on potpuno projekcija vae psihe.
Ovo je osnovna konfuzija i nikakva nova eksplozija ne moe je ispraviti. Morate misliti o
sebi da ste izvan toga. Nema drugog naina.
P: Kako da mislim o sebi da sam izvan kad moje misli dolaze i odlaze kako im se svidi!?
Njihovo beskonano brbljanje me izluuje i iscrpljuje.
M: Posmatrajte vae misli kao to gledate ulinu guvu. Ljudi dolaze i odlaze a vi registrujete,
svedoite, bez uzbuenja, reagovanja. To moda nee biti lako u poetku, ali uz neto prakse
uvideete da va um moe da funkcionie i boravi na mnogo nivoa u isto vreme i moete biti
16

Ispravna definicija Boga moe biti samo da je on Apsolut, svaka druga predstava Boga je demonistika.
Budui Apsolutan, pored Boga ne moe postojati nita drugo, nikakav svet koji je on stvorio, niti posebna bia
u svetu, kao odvojeni entiteti od Boga. Samo Bog postoji i on je sve to Jeste. Zato smo i mi Bog. To je vrhunac
nae samospoznaje. Apsolutno se ispoljava kroz privid relativnog, iskuava se kroz sve postojee, kada vidimo
drvo, to je Bog koje sebe spoznaje (iskuava) kao drvo, ili kao kamen ili bilo ta od predmeta ili pojava, a
najfinije samospoznavanje boanskog je kroz svesnog subjekta i njegovo iskustvo Ja jesam, tu je boansko
najblie sebi, na najfiniji i najiskusniji nain. Dodirna taka Apsolutnog u prividnoj individualnosti naeg tela
je naa svest "Ja jesam". Tu se najpre raa 'Luciferijanski problem' iluzije da je to "Ja jesam" izdvojeno i
nezavisno od celine (kao ego). Ta ego-faza je neophodna da bi kroz diferencijaciju zapoela kristalizacija
individualne svesti, ali kada se ta svest o sebi proisti i procesom individuacije do kraja produbi, onda iluzija
izdvojenosti nestaje, sve individualno se pokazuje kao deo apsolutnog. Zato kada svesni subjekt dozri i
kristalie svest o sebi on spoznaje da je on sam Bog. Nita drugo i ne moe biti, jer nieg drugog i nema, niti se
dogaa do Boga samoga. Konano probuenje nastaje u spoznaji da uopte i nema manifestovanja i iskuavanja
kroz relativno i pojedinano, ve da uvek, ili bezvremeno, samo Apsolutno ili Bog Jeste i da zato nita nije.
(Primedba I. A.)
17
Tri centra: motoriki (fiziko kretanje), intelektualni i emocionalni. O tome videti u radu G. I. Gurijeva i P.
D. Uspenskog. (I. A)

144

svesni svih njih. Jedino kada imate steen interes za neki poseban nivo, vaa panja je
zarobljena u njemu i blokira vas za druge nivoe.
ak i onda rad na zamraivanju se nastavlja, izvan polja svesnosti. Nemojte se boriti sa
vaim seanjima i mislima. Pokuajte samo da ukljuite u vae polje panje druga, mnogo
vanija pitanja, kao to su: "ko sam ja?", "kako se desilo da sam se rodio?", "odakle ovaj
univerzum oko mene?", "ta je Realno, Istinito, a ta trenutno?"
Nikakvo seanje nee ostati ako vi izgubite interes za to; emocionalna veza je ta koja
stvara ropstvo.
Vi ste uvek u traganju za zadovoljstvom izbegavajui bol, uvek posle sree i mira. Da li
vi vidite da je vaa sama potraga za sreom ono to ini da se oseate bedno?
Pokuajte na drugi nain, budite nezainteresovani za bol i zadovoljstvo, niti da
zahtevate, molite, niti odbijate, obratite svu vau panju na nivo na kome je "JA JESAM"
bezvremeno prisutno. Uskoro ete shvatiti da su mir i srea u samoj vaoj prirodi, i jedino
ako se oni trae kroz neke posebne kanale, tada to uznemirava i zbunjuje. Izbegnite
uznemiravanje, to je sve. Nema potrebe za traganjem, ne biste trebali da tragate za onim to
ve imate. Vi sami ste Bog, Svevinja Realnost. Za poetak, verujte mi, verujte Uitelju. To
vas osposobljava da uinite prvi korak - a onda e se vaa vera potvrditi, opravdati vaim
sopstvenim iskustvom. U svakom koraku ivota poetna vera je bitna, bez toga malo ta se da
uraditi. Svaki poduhvat, angaovanje je delo vere. ak i vau svakodnevnu hranu jedite sa
verom.
Sa seanjem na ovo to sam vam rekao vi ete postii sve. Ponovo vam kaem: mislite,
oseajte i delujte u skladu sa celinom i stvarno, istinsko iskustvo o kome sam vam govorio e
osvanuti za vas ubrzo.
Nikakav napor nije potreban. Imajte vere i radite na tome.
Molim vas shvatite da ja ne traim nita od vas. U vaem je sopstvenom interesu ono
to vam govorim, jer iznad svega vi volite sebe, vi elite sebi sigurnost i sreu.
Vi ste sveproimajua, transcendentalna Realnost, Istina.
Nemojte se stideti toga da elite sebi sigurnost i sreu, nemojte to poricati. Prirodno je i
dobro voleti sebe. Ponaajte se dosledno prema tome. Jedino ta biste vi trebali da znate jeste,
ta treba tano da volite. To nije telo koje volite, to je ivot - posmatrajte, oseajte, mislite,
radite, volite, stvarajte. To je onaj ivot koji volite, koji ste vi, koji je sve.
Ostvarite to u njegovoj sveukupnosti, iznad svakih podela, razlika, i ogranienja, i sve
vae elje e se stopiti u to, jer vee sadri manje, u velikom je sve ostalo.
Prema tome, pronaite sebe, jer u pronalaenju sebe vi nalazite sve.
Svako je zadovoljan, radostan, da bude, da postoji. Ali samo nekolicina, vrlo mali broj,
zna punou toga. Vi dolazite do saznanja boravei u vaem umu na idejama "JA JESAM", "JA
ZNAM", "JA VOLIM" - sa voljom dosezanja, ostvarivanja, najdubljeg smisla ovih rei.
P: Mogu li da mislim: "JA SAM BOG?"
M: Nemojte se identifikovati sa jednom idejom. Ako smatrate pod Bogom Nesaznajno,
Nepoznato, onda samo recite: "Ja ne znam ko sam". Ako znate Boga kao sebe samog, to ne
morate rei. Najbolje je jednostavno oseati "JA JESAM". Boravite u tome strpljivo. Ovde je
strpljenje mudrost: ne mislite na neuspeh. Ovde ne moe biti neuspeha u ovakvom
angaovanju.
P: Nee mi dopustiti moje misli.
M: Ne odbacujte panju. Nemojte se boriti sa njima. Samo nemojte initi nita u vezi njih,
pustite ih da budu ma kakve da su. Sama vaa borba sa mislima daje im snagu i ivot! Samo
ne odbacujte panju, ne obazirite se na njih. Gledajte kroz njih.
Zapamtite da se seate: togod da se desi - deava se zato to "JA JESAM".
Sve vas podsea da vi jeste.
145

Izvucite punu korist iz toga, iz injenice da morate postojati da biste imali iskustvo
neega (tako seanje na Sebe postaje lako i trajno).
Nemate potrebe da prestanete da mislite, samo prestanite da budete zainteresovani
(za misli).
Nevezanost, ravnodunost je ono to oslobaa. Nemojte se vezivati, vrsto drati, to
je sve.
Svet je sainjen od prstenova. Kuke, zakake su sve vae. Ispravite vae kuke, zakake,
i nita vas ne moe drati, vezivati. Odustanite od vaih navika, ne postoji nita drugo ega se
treba odrei. Prestanite sa navikom sticanja bogatstva, kao i da teite rezultatima, i sloboda
univerzuma je vaa.
Budite beznaporni, sa lakoom.
P: ivot je napor, borba. Postoji tako mnogo stvari, koje treba uraditi.
M: Ono to treba da se uradi, uradite to. Nemojte se opirati. Vaa ravnotea mora biti
dinamina, zasnovana na obavljanju onoga to se stvarno treba uraditi, pravih stvari, od
trenutka do trenutka. Nemojte biti dete koje ne eli da odraste. Stereotipne gestikulacije i poze
nee vam pomoi.
Oslonite se potpuno na jasnou vae misli, uenja, istoti motiva i sveobuhvatnosti
delovanja. Verovatno ne moete pogreiti. Idite iznad i ostavite sve iza sebe.
P: Ali, moe li neto da ostane kao dobro, za stalno?
M: Vi elite neto kao punu asovnu ekstazu. Ekstaza doe i proe, to je neophodno, jer
ljudski mozak ne moe da bude u napetosti due vreme.
Produena ekstaza bi povredila va mozak, ako nije krajnje ista i suptilna, prefinjena.
U prirodi nita nije u mirovanju, sve pulsira, pojavljuje se i nestaje. Srce, dah, metabolizam,
spavanje, buenje, hodanje, kretanje, roenje i smrt - sve dolazi i odlazi u talasima. Ritam,
periodinost, harmonina suprotnost, ekstremna, krajnosti, to je pravilo, zakon.
Nemojte se odupirati protiv samoga modela, sutine ivota.
Ako tragate za nepromenljivim, idite iznad iskustva. Kad kaem: Seajte se "JA
JESAM" neprestano, ja mislim: vratite se nazad tome hitno.
Nikakva posebna misao ne moe biti prirodno stanje uma, jedino tiina!
Kad je um u svom prirodnom stanju, on se spontano vraa tiini, miru, posle svakog
iskustva, ili tanije, svako se iskustvo deava naspram pozadine, tiine.
Dakle, ono to morate da nauite ovde postaje seme, klica. Vi moete to zaboraviti prirodno. Ali ono e iveti i u pravo vreme proklijati, zatim e rasti, procvetati i doneti
plodove.
Sve e se desti samo od sebe. Ne treba da radite nita, samo nemojte to spreavati,
stvarati prepreke.

52. BITI SREAN - PRUATI SREU - JESTE RITAM IVOTA

Pitalac: Doao sam iz Evrope pre nekoliko meseci u jednoj od mojih povremenih poseta mom
Guruu, koji je blizu Kalkute. Sada se vraam u domovinu. Prijatelj me zamolio da se sretnem
sa vama i meni je drago da sam doao.
Maharad: ta ste nauili od svog Gurua i kakvu ste praksu, sadhanu, praktikovali?
P: On je dostojanstven, preasni stari ovek, od oko osamdeset godina. Filozofski on je
vedantin, a praksa njegovog uenja ima mnogo zajednikog sa buenjem nesvesnih energija
uma i iznoenjem skrivenih prepreka i blokada u svesnost.
146

Moja lina sadhana se odnosila na moj poseban problem iz mog ranog detinjstva i
deatva. Moja majka mi nije mogla dati oseanje sigurnosti i ljubavi, tako neophodnih za
deiji normalan razvoj. Ona je bila ena koja nije bila spremna i sposobna da bude majka;
sputana i muena neurozama i uznemirenostima, nesigurna u sebe, smatrala me je teretom i
odgovornou iznad njenih moi da to podnese. Nije nikad elela da se rodim. Nije elela da
odrastem i razvijem se, elela je da se vratim u njenu utrobu, neroen, nepostojei.
Bilo kakav pokret ivota u meni, ona je guila, svaki pokuaj da odem izvan, iznad
suenog kruga njenog uobiajenog ivljenja, ona je svirepo kanjavala i spreavala.
Kao dete sam bio i osetljiv i nean. Grcao sam za ljubavlju iznad svega ostalog, i
jednostavna, instiktivna ljubav majke za njeno dete, mi je bila uskraena.
Deije traganje za majkom, postao je vodei motiv moga ivota i ja nikad nisam to
prerastao. Sreno dete, sreno detinjstvo, postali su moja opsesija. Trudnoa, roenje,
detinjstvo, to me je zanimalo strasno. Ja sam postao akuer od renomea i doprineo sam razvoju
metode bezbolnog poroaja. Sreno dete srene majke - to je bio moj ideal celog ivota. Ali je
moja majka bila uvek tamo - nesrena sama sa sobom, ne elei i nemajui sposobnost da me
vidi srenog. To se manifestovalo na vrlo udne naine. Kad god sam ja bio loe, ona se
oseala bolje; kad god sam ja bio dobro, u dobrom stanju, ona se oseala ponovo loe,
proklinjui i sebe i mene takoe. Kako ona nikad nije mogla da zaboravi, da mi oprosti moj
zloin to sam se rodio protiv njene elje, i kako me je okrivljavala, ja sam se oseao krivim to
sam iv. Ti ivi zato to me mrzi. Ako me voli - umri! Bila je to njena stalna, mada
neizgovorena poruka. I tako sam proveo svoj ivot, i bio stalno nuen smru umesto ljubavlju.
Kako sam bio zarobljen u svetu moje majke kao veito dete, nisam mogao da razvijem
prisan odnos sa enom; slika moje majke je stajala izmeu neopratanja i neoprotenog. Naao
sam olakanje u mom radu i pronaao mnogo toga; ali nisam mogao da se odmaknem od
provalije detinjstva.
Konano sam se okrenuo duhovnom traganju i na ovom sam putu stabilno, uporno vie
godina. Ali, na neki nain to je opet samo traganje za majinom ljubavlju, nazvali mi to Bog ili
atman ili Svevinja Realnost.
U sutini eleo sam da volim i da budem voljen; na alost, mnogi takozvani religiozni
ljudi su protiv ivota i potpuno su za um.
Kad sam se suoio sa ivotnim potrebama i ciljevima, nagonima, oni su poeli da se
klasifikuju, odreuju, saimaju konceptualiziraju, apstraktno zamiljaju i zatim da ine
klasifikaciju, odreenost mnogo vaniju nego i sam ivot. Oni zahtevaju stalnu koncentraciju
na njih i igraju ulogu koncepta, pojma. Umesto spontane integracije, sveobuhvatnosti kroz
ljubav oni preporuuju promiljenu, neslobodnu, i munu koncentraciju na formulu, ideju.
Da li je to Bog ili atman, meni ili drugome, to dolazi na isto! Na nekoga treba misliti,
na nekoga voleti. To nisu teorije i sistemi koji su meni potrebni, postoje drugi mnogo
privlaniji i verodostojniji, ili isto tako vredni.
Meni su potrebni uzbuenje, probuenje srca, obnavljanje ivota, a ne novi nain
miljenja.
Ne postoje novi naini miljenja, ali oseanja mogu biti uvek, uopte svea.
Kada volim nekoga, meditiram na njega spontano i snano, sa energijom i toplinom,
kojima moj um ne moe da komanduje, dominira.
Rei su dobre za uoblienje oseanja; rei bez oseanja su kao odela bez tela u njima hladna i mlitava.
Ova moja majka mi je iscrpela sva oseanja - moji izvori su presahnuli.
Mogu li ja ovde nai bogatstvo i izobilje emocija, koje su mi trebale u takvoj koliini,
kao kad sam kao dete trebao dobiti?
M: Gde je sad vae detinjstvo? I ta je vaa budunost?
P: Rodio sam se, odrastao sam i umreu.
147

M: Mislite na vae telo, naravno. A va um?! - Ja ne govorim o vaoj fiziologiji i psihologiji.

Oni su deo prirode i voeni su prirodnim zakonima. Ja govorim o vaem traganju za ljubavlju.
Da li je to imalo poetak? Da li e to imati kraj?
P: Zaista to ne mogu rei. To je tamo - od najranijeg do poslednjeg momenta moga ivota.
Ovo traganje, grcanje, za ljubavlju - kako je neprestano i kako je beznadeno!
M: U vaem traganju za ljubavlju, ta tano vi u tom traganju traite?
P: Jednostavno ovo: voleti i biti voljen.
M: Mislite na enu?
P: Ne, neophodno. Prijatelja, uitelja, vodia - sve dok je oseanje jasno i svetlo, arko.
Naravno, ena je uobiajen odgovor. Ali to ne treba da je samo jedno.
M: Od dva ta biste vi vie voleli: da volite ili da budete voljeni?
P: Ja bih najvie voleo i jedno i drugo. Ali ja mogu da vidim da je voleti vee, dublje i
plemenitije. Biti voljen je slatko, ali to ne ini da osoba odraste, sazreva.
M: Moete li vi da volite iz vas samih, spontano, ili morate imati povod, osobu da biste voleli?
P: Mora se sresti neko simpatian, naravno. Moja majka ne samo da je bila nesimpatina, bila
je takoe ona koja nije volela.
M: ta ini osobu simpatinom? Nije li to biti voljen? Prvo vi volite, a onda traite razloge.
P: Moe biti i obrnuto postavljeno. Vi volite ono to vas ini srenim.
M: Ali ta vas ini srenim?
P: Ne postoji pravilo u vezi toga. Ceo problem je jako individualan i nepredvidiv.
M: Ispravno. Na bilo koji nain da vi to shvatite, ako ne volite nema sree. Ali, da li vas ljubav
uvek ini srenim? Nije li asociranje ljubavi sa sreom infantilno stanje. Kada voljena pati, da li
i vi patite takoe? I da li vi prestajete da volite kad patite? Moraju li ljubav i srce doi i ii
zajedno? Da li je ljubav samo izraz zadovoljstva?
P: Naravno da ne! Moe biti mnogo patnje u ljubavi.
M: Onda, ta je ljubav? Nije li to stanje postojanja pre nego stanje uma? Morate li vi znati da
volite, da biste voleli? Da li vi niste voleli svoju majku ne znajui za to? Vae grevito traganje
za njenom ljubavi, za jednom mogunou da je volite, nije li to kretanje ljubavi? Nije li ljubav
vie deo vas kao svesnost postojanja? Vi ste tragali za ljubavlju vae majke, jer ste je voleli.
P: Ali ona mi ne bi dozvolila!
M: Ona vas nije mogla spreiti!
P: Onda, zato sam bio nesrean celog svog ivota?
M: Zato to niste ili duboko do samih korena vaeg postojanja, bia. To je vae potpuno
neznanje o samom sebi, koje pokriva vau ljubav i sreu i ini da tragate za onim to nikada
niste izgubili.
Ljubav je volja, volja da delite svoju sreu sa svima.
Biti srean - initi sreu - to je ritam ljubavi.
53. ISPUNJENA ELJA STVARA VIE ELJA
Pitalac: Ja se moram ispovediti, dolazim danas u buntovnom raspoloenju. Doiveo sam
nepravedan postupak u kancelariji aerodroma. Kad se suoite sa takvim situacijama sve izgleda
sumnjivo, neizvesno, sve izgleda beskorisno.
Maharad: To je vrlo korisno raspoloenje. Sumnjati u sve, odbaciti sve, ne eleti uiti kroz
drugoga. To je plod vae duge sadhane. Konano, ne ui se veno.
P: Dovoljno o tome. To me nee dovesti nikuda.
M: Nemojte rei nikuda. To e vas odvesti tamo gde ste vi - u sadanjost.
P: To je opet dete sa svojim udljivostima. Nisam se pomerio ni pedalj od onog gde sam bio
pre.
148

M: Poeli ste kao dete i zavrili kao dete. togod da ste stekli u meuvremenu, vi to morate
izgubiti i poeti ispoetka!
P: Ali dete se protivi, otima. Kada je ono nesreno ili odbijeno, ono se buni.
M: Pustite ga da se protivi. Samo posmatrajte protivljenje. I ako ste suvie uplaeni drutva da
se protivite samouvereno, posmatrajte i to takoe. Ja znam da je to bolan posao. Ali, ne
postoji lek - sem jednoga - traganje za lekovima mora prestati.
Ako ste ljuti ili u bolu, odvojte se od ljutnje i bola i posmatrajte ih!!
Objektivno izdvajanje je prvi korak ka slobodi. Iziite van, izdvojte se i posmatrajte.
Fiziki dogaaji e nastaviti da se odvijaju, ali oni sami po sebi nemaju vanost. Samo
je um onaj koji je vaan. Ma ta da se desi, vi ne moete da se bunite i viete u kancelariji
aerodroma, ili u banci. Drutvo to ne dozvoljava. Ako vi ne volite njihove postupke, ili niste
pripremljeni da ih podnesete, nemojte leteti ili nositi novac. Hodajte, a ako ne moete da
hodate, nemojte putovati.
Ako ste u drutvu i imate posla sa njim, morate prihvatiti njegove zakone, jer su
njegovi zakoni ponaanja i vai. Vae potrebe i zahtevi su ih stvorili. Vae elje su tako sloene
i kontradiktorne i nije udo to je drutvo koje stvarate takoe sloeno i protivreno.
P: Ja vidim i priznajem da je spoljanji haos uglavnom odraz moje sopstvene unutarnje
neskladnosti. Ali, ta je lek?
M: Nemojte tragati za lekovima.
P: Ponekad, osoba je u stanju milosti i ivot joj je srean i skladan. Ali takvo stanje ne traje
dugo! Raspoloenje se menja i sve kree naopako.
M: Ako biste mogli samo da budete smireni, tihi, osloboeni od seanja i oekivanja, vi biste
bili u stanju da prepoznate prekrasan nain, odvijanja dogaaja. Vaa uznemirenost je ta koja
prouzrokuje haos, vae nespokojstvo ima za posledicu nemir.
P: Puna tri asa sam proveo u kancelariji aerodroma, carini, i tu sam praktikovao prinudno
strpljenje i uzdranost. Nisam ubrzavao stvari.
M: Konano, to ga nije usporilo, kako bi to vae opiranje sigurno uradilo!
Vi elite odmah rezultate! Mi ovde ne delimo magiju! Svako ini istu pogreku:
odbacuje sredstvo, postupak, ali eli krajnje rezultate. Vi elite mir i harmoniju u svetu, ali
odbijate da ih imate u vama samima. Sledite moj savet bezuslovno i neete biti razoarani. Ja
ne mogu reiti va problem samo reima. Morate da delujete, morate da radite na onome to
sam vam rekao i morate da budete istrajni, da ne popustite. Nije pravi savet onaj koji oslobaa,
ve delovanje, akcija zasnovana na tome.
Upravo kao doktor, posle davanja injekcije bolesniku, kae mu: Sada budite mirni.
Nita nemojte raditi, samo budite mirni.
Kaem vam: Vi ste sada dobili injekciju, sad samo budite mirni. Nemate nita drugo
da radite. Moj Guru je to isto uradio. On bi mi neto rekao i onda bi kazao: Sad budi miran.
Nemoj sada da ide i da premilja, prevakava sve vreme. Stani. Budi tih, smiren.
P: Mogu da budem smiren jedan sat ujutru. Ali dan je dug i mnoge se stvari dogaaju koje me
izbacuju iz ravnotee. Lako je rei budite smireni, ali biti smiren kad sve u meni vriti i
okruuje me - molim vas recite kako je do toga dolo?
M: Sve to treba da se uradi moe biti uraeno u miru i tiini. Nema potrebe biti uznemiren,
zbunjen.
P: To je sve teorija, koja ne odgovara injenicama. Vraam se u Evropu sa tim da tamo nita
ne radim. Moj ivot je potpuno prazan.
M: Ako vi samo pokuate da budete smireni, sve e doi - posao, snaga za rad, ispravan
motiv. Morate li vi sve znati unapred? Nemojte biti uznemireni zbog budunosti - budite
smireni sada i sve e doi na mesto.
Neoekivano je na putu da se desi, dok oekivano ne mora nikad doi.
149

Nemojte rei da ne moete da kontroliete svoju prirodu. Nemate potrebe da je

kontroliete. Sve to napustite, bacite preko ograde. Ne morate se boriti s prirodom, i
pokoravati joj se. Nikakvo iskustvo vas nee povrediti, samo ako ga vi ne pretvorite u naviku.
Vi ste suptilni, prefinjeni uzrok celog univerzuma. Sve jeste zato to vi jeste. Uhvatite se za
ovo vrsto i duboko i boravite u tome neprestano. Ostvariti ovo kao apsolutnu istinu, je
osloboenje.
P: Ako sam ja seme, uzrok mog univerzuma, onda sam ja trulo, nerodno seme! Seme se
poznaje po svom plodu.
M: ta ima loe u vaem svetu da ga vi proklinjete?
P: On je pun bola.
M: Priroda sama po sebi nije ni bolna niti prijatna. Ona je sva lepota i inteligencija. Bol i
zadovoljstvo su u umu. Promenite skalu vaih vrednovanja i sve e se promeniti. Zadovoljstvo
i bol su samo uznemirenosti, poremeenosti ula. Tretirajte ih podjednako i onda e postojati
samo blaenstvo. A svet je onakav kakvim ga vi stvorite; na svaki nain uinite ga srenim.
Jedino vas zadovoljstvo moe uiniti srenim. Ispunjene elje stvaraju vie elja. Drati
se izvan svih elja i zadovoljstva u koje dospete, koja se dese sama po sebi, vrlo je plodonosno,
ispunjeno stanje - preduslov stanja ispunjenja, punoe.
Verujte mi, ispunjenje elja stvara bedu. Sloboda od elja je blaenstvo.
P: Postoje stvari koje su nam potrebne.
M: Ono to vam je potrebno doi e vam ako ne traite ono to vam je nepotrebno!! Samo
nekolicina ljudi je dosegla ovo stanje potpune nepristrasnosti, uzdranosti i nezavisnosti,
nevezanosti. To je jako visoko stanje, sam prag osloboenja.
P: U poslednje dve godine bio sam jako neplodan, povuen, usamljen i prazan i esto sam se
molio da mi doe smrt.
M: Dakle, vaim dolaskom ovde, stvari su poele da se kreu. Pustite da se stvari deavaju
kako se deavaju - one e same sebe razmrsiti povoljno - na kraju.
Nemate potrebe da se napreete zbog budunosti - budunost e vam doi sama po
sebi.
Za neko due vreme vi ete ostati u stanju usnulog hodanja, kao to to radite sad, lieni
cilja i samopouzdanja, znaenja i obeanja; ali e se taj period zavriti i vi ete pronai va
posao lako i plodonosno.
Postoje uvek trenuci kad se neka osoba osea prazno i otueno. Ovi momenti su
najpoeljniji jer to znai da je dua odbacila, prekinula svoje sidrite, zatvor, i plovi ka dalekim
mestima. Ovo je nevezanost - kada je staro zavreno, a novo jo nije dolo. Ako ste vi
uplaeni, stanje moe da bude zabrinjavajue, ali zaista nema niega ega se treba bojati.
Zapamtite uputstvo: idite iznad svega na ta naiete, bez obzira ta bi to moglo biti.
P: Budino pravilo: Zapamtite ono to je potrebno da bude zapameno. Ali ja sam uvideo da je
tako teko zapamtiti pravu stvar u pravom momentu. to se mene tie, zaboravljanje mi je
izgleda pravilo!
M: Nije lako zapamtiti kada svaka situacija donosi oluju elja i strahova. udnja roena iz
seanja, takoe je i unititelj seanja.
P: Kako da se oduprem elji? Nema nieg jaeg!
M: Vode ivota bue preko stena objekata predmeta, poeljnih ili mrskih. Uklonite stene sa
nevezanou i promiljenou i iste vode e tei duboke, mirne i brze, sa velikom koliinom i
snagom. Nemojte se odnositi teorijski prema ovome, dajte vremena da se razmotri i razmisli;
ako vi elite da budete slobodni, ne zanemarujte najblii korak ka slobodi, ne proputajte ga.
To je kao kad se penjete na planinu: nijedan se korak ne moe propustiti. Jedan korak manje i
vrhunac nije dosegnut.

150

54. TELO I UM SU POKAZATELJI NEZNANJA

Pitalac: Jednog dana smo bili razgovarali o personi, vyakti, zatim o svedoku, vyakta, i
apsolutu avyakta. Koliko se dobro seam Vi ste rekli da je apsolut jedino realan, istinit, a da
je svedok apsolut samo na datom mestu prostora i vremena.18 Persona, osoba, je organizam,
grub i suptilan, obasjan prisustvom svedoka. Ne oseam da sam shvatio sutinu stvari jasno;
moemo li o tome razgovarati ponovo? Vi takoe koristite pojmove, mahadakash, chidakash i
paramakash. Kako se oni odnose prema osobi, svedoku i apsolutu?
Maharad: Mahadakash je priroda, okean postojanja, egzistencije, fiziki prostor sa svim
onim to moe da bude konstatovano pomou ula.
Chidakash je irina, prostor, irenje svesnosti, mentalni prostor vremena, percepcija,
opaanje, i poimanje, razumevanje.
Paramakash je bezvremena i beskonana Realnost, Istina, gde um miruje potpuno,
nediferencirana; beskonani potencijal, izvor i poreklo, supstanca i sutina, i materija i svesnost
- a ipak iznad i jednog i drugog, iznad svega.
Ona ne moe biti opaena, ali moe biti iskuena, doivljena kao veno svedoenje i
svedok, opaanje i posmatra, izvor i cilj svih manifestacija, koren vremena i prostora, primarni
osnovni uzrok u svakom lancu uzroka.
P: Kakva je razlika izmeu vyakta i avyakta?
M: Ne postoji razlika. To je isto kao svetlost i dnevna svetlost. Univerzum je pun svetlosti
koju vi ne vidite; ali istu tu svetlost vi vidite kao dnevnu svetlost. Ono to dnevna svetlost
osvetljava, je vyakti. Osoba, persona, uvek je objekat, svedok je subjekat i njihov odnos
meusobne zavisnosti je odraz njihovog apsolutnog identiteta. Vi zamiljate da su oni razliiti i
odvojena stanja. Nisu. Oni su ista svesnost u mirovanju i u kretanju, svako stanje je svesno
drugog.
U chit (svesnom) stanju ovek zna Boga i Bog zna oveka. Chit (svest) je veza, most
izmeu krajnosti, uravnoteujui i sjedinjujui faktor u svakom iskustvu.
Sveukupnost opaenog je ono to mi nazivamo materijom. Ukupnost svih posmatraa,
gledaoca, je ono to mi nazivamo univerzalni um. Identitet ovo dvoje, koji manifestuje sebe
kao opaeno i opaanje, sklad i inteligenciju, voljeno i voljenje, veno ponovo potvruje samog
sebe.
P: Postoje tri gune: sattva - duhovnost, raas - aktivnost, tamas - inertnost; da li su one samo
u materiji, ili takoe u umu?
M: U oboje, naravno, jer ovo dvoje nisu rastavljeni. Jedino je apsolutno ono koje je iznad
guna. U stvari, to je samo taka posmatranja, nain gledanja. One, gune, postoje samo u umu.
Iznad uma sve razlike nestaju.
P: Da li je univerzum proizvod ula?
M: Upravo kao to i vi ponovo stvarate va svet budei se, tako je i univerzum ispoljen. Um se
sa svojih pet organa percepcije, pet organa akcije, i pet organa svesnosti, ispoljava kao
saoseanje, miljenje i misao, i kao individualnost - personalnost.
P: Nauka je uinila veliki napredak. Mi poznajemo telo i um mnogo bolje nego nai preci. Va
tradicionalni pristup opisivanja i analiziranja uma i materije, nije vie punovaan, opravdan.

18

Apsolut je ono to jeste u svakoj taki i obliku postojanja. On stvara svesnog subjekta kao svoje najfinije
olienje (Ja jesam). Stoga svesni subjekt nije nita drugo do sm Apsolut na tom individualnom mestu, u
nama. (Prim. I. A.)

151

M: Ali gde su vai naunici sa njihovim naukama? Nisu li oni ponovo slike u vaem
sopstvenom umu?
P: Ovde lei osnovna razlika! Za mene oni nisu moja sopstvena projekcija. Oni su bili pre mog
roenja i bie tu kad ja budem mrtav.
M: Naravno. Jednom kad ste prihvatili vreme i prostor kao realnost vi ete smatrati sebe
prolaznim, svrenim, i kratkog veka. Ali, da li su oni realni, istiniti? Da li oni zavise od vas ili vi
od njih? Kao telo, vi ste u prostoru. Kao um, vi ste u vremenu. Ali, da li ste vi samo telo sa
umom u njemu? Da li ste vi ikad to istraivali?
P: Nisam imao motiv, a ni metod.
M: Ja vam savetujem oboje. Ali stvarni, neposredni rad sagledavanja i nevezanosti - viveka i
vairagya - je va.
P: Jedini motiv koji mogu da prihvatim jeste moja sopstvena bezuzrona i bezvremena srea. A
kakav je metod?
M: Srea je iznenadna, sluajna. Istinit i delotvoran motiv je ljubav. Vidite ljude koji pate i
traite najbolji nain da im pomognete. Odgovor je jasan, prvo morate sebe da dovedete u
stanje iznad, izvan, potrebe za pomoi. Budite sigurni u vae ponaanje iz iste dobre volje,
osloboene od bilo koje vrste oekivanja. Oni koji tragaju samo za sreom mogu zavriti u
uzvienoj, sublimiranoj ravnodunosti - dok ljubav nee nikad biti ravnoduna, neaktivna.
Kao metod, postoji samo jedan - morate da spoznate sebe, onoga koji izgleda da ste vi i
onoga koji ste u stvari - vi ste to. Jasnoa, bistrina, i milosre, saoseanje, idu zajedno - svako
ima potrebu za drugim, i ojaavaju jedno drugo.
P: Saoseanje zahteva postojanje jednog objektivnog sveta, punog neizbene patnje.
M: Svet nije objektivan i njegova bol nije neizbena. Saoseanje je samo jedna druga re za
izbegavanje da se pati zbog imaginarnih razloga.
P: Ako su razlozi imaginarni, zato bi patnja bila neizbena?
M: Uvek je lano ono koje ini da patite, lane elje i strahovi, lane vrednosti i ideje, lani
meusobni odnosi meu ljudima. Napustite lano i vi ste osloboeni od bola; istina vas ini
srenim, istina oslobaa.
P: Istina je ta da sam ja um koji je zarobljen u telu i to je vrlo nesrena istina.
M: Vi niste telo, niti ste u telu - ne postoji takva stvar kao telo. Vi grdno greite u shvatanju
sebe; da biste razumeli ispravno - istraujte.
P: Ali ja sam roen kao telo, u telu, i ja u umreti sa telom, kao telo.
M: To je vrlo pogreno razumevanje. Istraujte, ispitujte, sumnjajte u sebe i druge. Da biste
pronali istinu ne treba vrsto da se drite vaih ubeenja. Ako se drite neega u to ste
sigurni trenutno, nikada neete ostvariti krajnji cilj. Vaa ideja da ste bili roeni i da ete umreti
je apsurdna, besmislena; i logika i iskustvo protivrei tome.
P: U redu. Neu insistirati da sam telo. Vi imate ovde cilj, svrhu. Ali ovde i sada, dok ja
govorim sa vama, ja sam u mom telu oevidno. Telo moe biti da nisam ja, ali je ono moje.
M: Ceo univerzum doprinosi neprestano vaem postojanju. Ceo univerzum je vae telo. U tom
smislu ja se slaem.
P: Moje telo snano utie na mene. Moje telo je na mnogo naina moja sudbina. Moj karakter,
moja raspoloenja, oseanja, priroda mojih reakcija, moje elje i strahovi, uroeni ili steeni,
zasnovani su na telu. Malo alkohola, neto droge ili neeg drugog i sve se menja. Dok droga
deluje ja postajem sasvim drugi ovek.
M: Sve se to deava jer vi smatrate o sebi da ste telo. Ostvarite istinskog Sebe, svoje Sopstvo,
i ak i droga nee imati uticaj na vas.
P: Vi puite?
M: Moje telo ima nekoliko navika koje mogu tako da se nastave, dok ono ne umre. Te navike
meni ne kode.
P: Vi jedete meso?
152

M: Ja sam roen meu ljudima koji jedu meso i moja deca su jela meso. Ja jedem vrlo malo - i
ne stvaram nepotrebnu uznemirenost, ne probiram.
P: Jedenje mesa zahteva ubijanje.
M: Oevidno, ja ne vodim brigu o doslednosti. Vi mislite da je apsolutna doslednost mogua,
pokaite to primerom. Nemojte propovedati ono to ne sprovodite, to ne praktikujete.
Vratimo se nazad na ideju o tome da smo bili roeni, da se raamo. Vi ste vezani za
ono to su vam rekli vai roditelji. Drite se svega to su vam saoptili o zaeu, trudnoi i
roenju, detinjstvu i deatvu, mladikom dobu, monatvu i tako dalje. Sada, oslobodite se
ideje da ste vi telo, uz pomo suprotne ideje da niste telo. To je takoe jedna ideja, bez sumnje.
Posmatrajte telo kao neto to je naputeno, kada je njegov posao uraen, kada je njegova
svrha prola. Ideja da Ja nisam telo daje telu realnost, mada u stvari, ne postoji takvo neto kao
telo - to je samo stanje uma. Vi moete da imate toliko mnogo tela i toliko razliitih, kolko
elite. Samo zapamtite, uporno, stalno, ono to elite i odbacite ono to je tome neskladno.
P: Ja sam kao kutija u kutiji, unutar kutije spoljanja kutija deluje kao telo, a ona sledea do
nje kao dua koja boravi unutra. Uklonite spoljanju kutiju i sledea e postati telo, a sledea
do nje dua. To je jedna beskonana serija, jedno beskonano otvaranje kutija, i da li je ona
poslednja, Krajnja, Svevinja Dua?
M: Ako imate telo, morate imati duu; ovde vae poreenje sa slojevima kutija, jedne u drugoj,
je prihvatljivo. Ali ovde i sada, kroz sva naa tela i due sija duhovna svesnost, budnost, ista
svetlost, chite. Drite se za to nepokolebivo. Bez svesnosti duhovne, telo ne bi trajalo ni
sekunde.
Postoji u telu tok energije, ljubav-naklonost i inteligencija, koji vode, odravaju i daju
energiju telu. Otkrijte taj tok i budite sa njim.
Naravno, sve su ovo naini govora. Rei su isto toliko prepreka kao i most spajanja.
Pronaite iskru ivota koja stvara tkivo vaeg tela i budite sa njom. Ona je jedina realnost koju
telo ima.
P: ta se deava sa tom iskrom ivota posle smrti?
M: Ona je iznad vremena. Roenje i smrt su samo take vremena. ivot tka veno svoja
mnoga tkanja. Tkanje je u vremenu, a ivot sam po sebi je vean, bezvremen. Ma kakvo ime i
oblik dajete njegovim pojavama, on je kao okean - nikad promenljiv i uvek promenljiv.
P: Sve to vi kaete zvui prekrasno ubedljivo, ipak moj oseaj da sam samo persona, osoba, u
svetu udnom i otuenom, esto neprijateljskom i opasnom, nikako ne prestaje.
Budui da sam osoba, ograniena u prostoru i vremenu, kako bih ja mogao ostvariti
sebe kao suprotnost onome to mislim da sam: depersonalnost, bezlinost, univerzalna
duhovna svest, nita posebno, izdvojeno?
M: Vi pristajete na to da o sebi mislite kao o onome to niste, a poriete sebe onakvog kakav
ste u stvari, u sutini. Vi proputate temelj, element iste spoznaje, duhovne svesnosti
osloboene od svih linih deformisanosti. Sve dok ne prihvatite realnost chite (iste svesti),
nikad neete spoznati sebe.
P: ta da radim? Ja ne vidim sebe onakvim kakvim me vi vidite. Moda ste vi u pravu, a ja
greim, ali kako da ja prestanem da budem ono to ja oseam da jesam?
M: Princ koji veruje da je prosjak moe da bude razuveren od te iluzije samo na jedan
nain: on se mora ponaati kao princ i videti ta se deava. Ponaajte se onako kako sam
vam ja rekao da je ispravno i prosudite ta e se stvarno desiti. Sve to ja zahtevam je malo
vere koja je potrebna da se uini prvi korak. Sa iskustvom e doi poverenje i vi vie neete
trebati mene. Ja znam ko ste vi i ja vam to kaem. Verujte mi malo za neko vreme.
P: Biti ovde i sada, potrebno je da imam telo i njegova ula. Da bih razumeo, potreban mi je
um.
M: Telo i um su samo pokazatelji, simptomi neznanja, nerazumevanja, zablude. Ponaajte
se kao da ste ista svesnost, duhovna, bestelesni i smirenog uma, bezvremeni i beskonani,
153

iznad gde i kad i kako. Boravite u tome, mislite na to, nauite da prihvatite njenu
duhovnu stvarnost, istinitost, realnost. Nemojte stalno da se suprotstavljate, protivite i
negirate to! Konano, drite um otvorenim, bez predrasuda. Joga je potinjavanje
spoljanjeg unutarnjem, kontrolisanje spoljanjeg unutarnjim.
Uinite svoj um i telo izrazom, manifestacijom realnog, istinitog koje je sve i iznad
svega. Radei vi uspevate, a ne prepiranjem.
P: Molim vas ljubazno da se vratimo na moje prvo pitanje. Odakle potie greka da ovek
postaje individualna osoba?
M: Apsolutno prethodi vremenu, uzrok je vremenu. Duhovna svesnost dolazi prvo. Klupko
zamrenih seanja i mentalnih navika privlai panju, svesnost biva fokusirana, usredsreena i
osoba se iznenada pojavljuje. Uklonite svetlo duhovne svesnosti, idite na spavanje i kada
padnete u nesvest i osoba nestaje. Osoba-vyakti treperi, javlja se i nestaje; svesnost-vyakta
sadri sve vreme i prostor; apsolutno-avyakta Jeste (kao ono koje omoguava samo
postojanje).

55. ODUSTANITE OD SVEGA I DOBIETE SVE

Pitalac: Kakvo je vae stanje u sadanjem trenutku?
Maharad: Stanje ne-doivljavanja. U njemu je ukljueno svo iskustvo.
P: Moete li ui u um i srce drugog oveka, moete li da delite njegovo iskustvo, da
uestvujete u njemu?
M: Ne, za takve stvari potreban je specijalan trening. Ja sam kao trgovac itom. Ja znam malo
o hlebu i keksu. ak ni ukus penine kae ne moram da znam. Ali o peninom zrnu, semenu,
ja znam sve i to dobro. Ja znam izvor svih iskustava. Ali bezbrojne posebne oblike iskustva,
koja mogu da se pojave, ja ne znam. Niti ja to treba da znam. Iz trenutka u trenutak, malo ta
mi je potrebno da znam da ivim moj ivot, nekako se desi da saznam.
P: Vae posebno iskustvo i moje posebno iskustvo, da li su ona oba u umu Brahme?
M: Univerzalno nije svesno posebnog. Iskustvo kao osoba je personalna, lina stvar. Osoba
postoji u vremenu i prostoru, ima ime i oblik, poetak i kraj; univerzalno ukljuuje sve osobe i
apsolutno je u osnovi i iznad svega.
P: Ja nisam zabrinut za totalitet, apsolutno. Moja lina svesnost i vaa lina svesnost - ta je
veza izmeu njih dve?
M: Izmeu dva snevaa, ta moe biti povezanost?
P: Oni mogu sanjati jedan o drugom.
M: To je ono to ljudi rade. Svako zamilja druge i traga za vezom sa njima. Tragalac je
veza, ne postoji niko drugi.
P: Sigurno da mora biti neto zajedniko izmeu mnogih taaka, iskri svesnosti, koje smo mi.
M: Gde su mnoge take, iskre? U vaem umu. Vi insistirate da va svet bude nezavisan od
vaeg uma. Kako to moe biti? Vaa elja da saznate um drugih osoba je zbog toga to vi ne
znate svoj sopstveni um. Prvo saznajte svoj sopstveni um i vi ete uvideti da se pitanje o
drugim umovima uopte ne pojavljuje, jer ne postoje drugi ljudi! Vi ste zajedniki faktor, jedina
veza izmeu umova. Sutina postojanja je svesnost; Ja jesam vai za sve.
P: Svevinja Istina, Parabrahman, moe biti prisutna u svakom od nas. Ali od koje je koristi to
za nas?
M: Vi ste kao ovek koji kae: "Potrebno mi je mesto gde da stavim svoje stvari, ali od koje je
koristi prostor za mene?", ili "Potrebno mi je mleko, aj, kafa, ali za vodom ja nemam
potrebe".
154

Ne vidite li vi da je Svevinja Istina, Realnost, ono to daje svemu mogunost

postojanja? Ali ako vi pitate od koje je koristi to za vas, ja moram odgovoriti: "Od nikakve". U
stvarima, dogaajima svakodnevnog ivota, znalac Realnog, Istine nema prednost; on moe
biti pre u gubitku, biti hendikepiran; budui da je osloboen straha i pohlepe on ne titi sebe.
Sama ideja o profitu, dobiti, njemu je strana. On se gnua gomilanja novca, bogatstva; njegov
ivot je stalno liavanje, deljenje, davanje.
P: Ako ne postoje prednosti zadobijanja Svevinjeg, zato se onda stvaraju nevolje?
M: Ne postoji nevolja, nesrea; jedino ako se vi vezujete, prianjate za neto, onda postoji.
Kada se vi ne vezujete ni za nita, nevolje se ne pojavljuju.
Odricanje od manjeg je dobijanje veeg. Odrecite se svega i dobiete sve.
Onda ivot postaje ono to bi trebao da bude: isto zraenje iz jednog neiscrpnog
izvora. U tom svetlu svet se pojavljuje nejasan, zamraen, kao san.
P: Ako je moj svet samo san i vi ste njegov deo, ta vi moete uraditi za mene? Ako san nije
realan, istinit, nemajui postojanje, kako realnost moe da utie na njega?
M: Dok traje, san ima prolazno postojanje. Vaa je elja ta koja stvara vezanost za to to
stvara problem. Napustite je. Prestanite da zamiljate da je san va.
P: Vi izgleda da primate kao istinu da moe da postoji san bez snevaa i da ja sebe
identifikujem sa snom po mojoj sopstvenoj slobodnoj volji. Ali ja sam sneva i san takoe. Ko
e da zaustavi sanjanje?
M: Pustite da se san odvija sam od sebe do svoga samog kraja. Vi tu ne moete pomoi. Ali vi
moete gledati na san kao san, nemojte mu pripisivati etiketu realnosti.
P: Ja sam ovde, sedim ispred vas, sanjam i vi me gledate i govorite u mom snu. Kakva je
povezanost meu nama?
M: Moja namera da vas probudim je povezanost. Moje srce eli da se vi probudite. Ja vidim da
vi patite u svom snu i znam da se vi morate probuditi da zavrite va jad i bedu.
Kada vidite va san kao san, vi ete se probuditi. Ali u samom vaem snu, i o vaem snu opte,
ja nisam zainteresovan. Dovoljno je za mene da se vi morate probuditi. Vi ne morate va san da
dovodite do konanog zakljuka, zavretka, ili da ga uinite plemenitim, ili radosnim, ili lepim;
sve to trebate jeste da shvatite da sanjate.
Prestanite da zamiljate, prestanite da verujete. Uvidite suprotnosti, kontradiktornosti,
nepodudarnosti, lai, neistine, i patnju ljudskog stanja; i potrebu da se ide iznad, izvan. Unutar
beskonanosti prostora lebdi mali, sitni atom svesnosti i u njemu se nalazi ceo Univerzum.
P: Postoje naklonosti u snu koje izgledaju stvarne i vene. Da li one nestaju pri buenju?
M: U snu vi volite neke, a druge ne volite. Kad se probudite vi vidite sebe samog, i grlite sve.
Lina ljubav, ma koliko intenzivna i iskrena, sigurno vezuje; ljubav u slobodi je ljubav za sve.
P: Ljudi dolaze i odlaze. Osoba voli onoga koga sretne, pronae, ne moe voleti sve.
M: Kada volite sebe, vi ste iznad vremena i brojeva. Volei jednoga vi volite sve, volei sve, vi
volite svakoga. Jedan i sve nisu iskljuujui.
P: Vi kaete da ste u bezvremenom stanju. Da li to znai da su prolost i budunost otvoreni
za vas? Da li ste sreli Vashishta Muni-a, Raminog Gurua?
M: Pitanje je u vremenu i o vremenu. Ponovo me pitate o sadraju sna. Bezvremeno je iznad
iluzije vremena, to nije neki raspon vremena. Onaj koji naziva sebe Vashishta zna Vashishtu. Ja
sam iznad svih imena i oblika. Vashishta je san u vaem snu. Kako ja mogu da znam njega? Vi
ste suvie mnogo zabrinuti oko prolosti i budunosti. Sve je to zbog vae udnje da trajete, da
zatitite sebe od umiranja. I kako elite da trajete, vi elite da vam i drugi prave drutvo, otuda
i vaa briga o njihovom preivljavanju.
Ali ono to vi nazivate preivljavanjem je samo preivljavanje sna. Smrt ima prednost
nad tim. Kod nje postoji ansa buenja.
P: Vi ste svesni venosti, zato niste zabrinuti za preivljavanje.
155

M: To je drugi put okolo. Sloboda od elja je venost. Sve vezanosti izazivaju strah, jer sve
stvari su prolazne. A strah ini oveka robom. Ova sloboda od vezanosti ne dolazi sa praksom;
ona je prirodna, kad osoba zna svoje pravo postojanje. Ljubav ne prianja, prianjanje nije ljubav.
P: Dakle, ne postoji put zadobijanja nevezanosti?
M: Nema niega da se dobije. Napustite sva zamiljanja i spoznajte sebe onakvim kakvi ste.
Ostvarenje samospoznaje je nevezanost. Sve patnje i udnje su zbog oseaja suvinosti,
nedovoljnosti. Kada spoznate da ne oskudevate ni u emu, da sve to postoji ste vi i da je sve
vae, elja prestaje.
P: Da bi spoznao sebe da li moram praktikovati svesnost?
M: Nema nita da se praktikuje. Znajte sebe, budite ono to ste vi u sutini. Da bi bili svoji,
ono to ste, prestanite da zamiljate o sebi da ste ovo ili ono, u svetovno - socijalnom smislu.
Samo budite. Dopustite da se vaa istinska priroda pojavi. Nemojte uznemiravati svoj um
traganjem.
P: Potrajae mnogo vremena ako samo budem ekao na samoostvarenje.
M: ta morate da ekate kad je to ve tu i sada? Vi samo morate da gledate i vidite. Gledajte
sebe i vae sopstveno postojanje. Vi znate da vi jeste, i to vam se dopada. Napustite sva
razmiljanja, to je sve. Nemojte se pouzdati u vreme. Vreme je smrt. Ko eka - umire. ivot je
samo sada. Nemojte mi govoriti o prolosti i budunosti - oni postoje samo u vaem umu.
P: Vi ete takoe umreti.
M: Ja sam ve mrtav. Fizika smrt ne ini nikakvu razliku u mom sluaju. Ja sam bezvremeno
bie, postojanje. Ja sam osloboen straha i elje, jer se ne seam prolosti, ili da zamiljam
budunost. Tamo gde ne postoje imena i oblici, kako moe biti elje i straha? Sa beeljnou
dolazi bezvremenost. Ja sam siguran, jer ono to nije, ne moe dotai ono to jeste. Vi se
oseate nesigurno jer zamiljate opasnost. Naravno, vae telo kao takvo je sloeno i ranjivo i
treba zatitu. Ali ne vi!!! Jednom kada spoznate vae sopstveno nesavladivo bie, biete u
miru.
P: Kako mogu da naem mir, kad svet pati?
M: Svet pati zbog vrlo opravdanih razloga. Ako elite da pomognete svetu, morate biti iznad
potrebe za pomoi. Tada e svo vae injenje i neinjenje pomoi svetu najefikasnije.
P: Kako moe nedelovanje biti od koristi tamo gde je akcija potrebna.
M: Gde je delovanje potrebno, ono se deava. ovek nije initelj. Njegovo je da bude svestan
ta se deava. Njegovo smo prisustvo je delovanje, akcija.
Prozor je odsustvo zida i on daje vazduh i svetlost zato to je prazan. Budite
ispranjeni od svakog mentalnog sadraja, od svih zamiljanja i napora, i samo odsustvo
prepreka, smetnji, e prouzrokovati da Realnost, Istina, jurne unutra.
Ako stvarno hoete da pomognete nekome, drite se podalje!
Ako ste emocionalno angaovani, posveeni za pomaganje, vi ete propustiti da
pomognete. Moete biti vrlo zauzeti i biti vrlo zadovoljni sa vaom milosrdnom prirodom, ali
malo e biti uraeno. oveku je stvarna pomo kada on vie zadugo dalje nije u potrebi da mu
se pomogne. Sve ostalo je samo uzaludnost.
P: Nema dovoljno vremena da se eka na pomo da se desi. Osoba mora neto da uradi.
M: Na svaki nain radite! Ali ono to vi moete uraditi je ogranieno; Sopstvo je jedino
neogranieno. Dajte neogranieno od vaeg Sopstva, Sebe. Sve ostalo moete dati samo u
maloj meri. Samo vi, vae Sopstvo ste nemerljivi.
Pomagati je u samoj vaoj prirodi, to je sama vaa priroda.
ak i kad jedete i pijete pomaete svom telu. Za sebe, svoje Sopstvo, vi ne trebate
nita. Vi ste isto davanje, bespoetno, beskrajno, nepresuno.
Kada vidite alost i patnju, budite sa tim. Ne jurite u aktivnost.
Niti uenje niti delovanje ne mogu uistinu pomoi. Biti sa alou, razgolititi je,
rasvetliti njene korene - pomaui da se razume, razotkrije - istinska je pomo.
156

P: Moja smrt se pribliava.

M: Vae je telo kratkog veka, ali vi ne. Vreme i prostor su samo u umu. Vi niste ogranieni, u
kavezu. Samo razumite Sebe - to samo po sebi je Venost.

56. KAD SVESNOST USKRSAVA, SVET SE RAA

Pitalac: Kada jedan obian ovek umre, ta se deava sa njim?
Maharad: Deava se ono to odgovara njegovom verovanju. Ako je ivot pre smrti samo
imaginacija, san, tako e biti i ivot posle smrti. San se nastavlja.
P: A ta je sa mudracem, gnanijem?
M: Mudrac, svetac, ne umire, jer on nikad nije ni roen.
P: Ali on se pojavljuje drugima kao bie.
M: Ali ne i sebi samom. U sebi on je osloboen od stvari - fiziki i mentalno.
P: Ipak, vi morate znati stanje oveka koji je umro. Konano i vaih sopstvenih prolih ivota.
M: Dok nisam sreo mog gurua, znao sam toliko mnogo stvari. Sada ne znam nita, jer svo
znanje je samo u snu i nije vredno. Ja znam Sebe i ne nalazim u meni ni ivot ni smrt, samo
isto postojanje, bit - ne oseaj da sam ovo ili ono, ve smo postojanje, Sopstvo.
Ali u trenutku kada um privlai svoje skladite seanja, poinje da zamilja, da se sea,
on puni prostor sa objektima, predmetima, i vremenom sa dogaajima, sluajevima.
Kako ne znam ak ni ovo roenje, kako mogu da znam prola roenja? Um je taj koji je
stalno u pokretu, i vidi da se sve kree, i stvara vreme i brige o prolosti i budunosti. Sav
univerzum plovi u svesnosti, moha tattva, koji se pojavljuje kada postoji savreni red i
harmonija, sklad - moha sattva.
Kao to su svi talasi okean, tako su sve stvari i pojave, fizike i mentalne, duhovna
svest. Zato je duhovna (objektivna) svest sama po sebi najvanija, a ne njen sadraj. Udubite se
i proirite vau duhovnu svesnost o sebi, svom Sopstvu, i svi blagoslovi e slediti. Vi ne treba
da tragate ni za im, sve e vam doi najprirodnije i bez napora.
Pet ula i etiri funkcije uma: seanje, miljenje, razumevanje i linost - individualnost;
pet elemenata - zemlja, voda, vatra, vazduh i eter; dva aspekta stvaranja: materija i duh; svi su
sadrani u svesnosti duhovnoj.
P: A ipak vi morate verovati da ste morali iveti ranije.
M: Svete knjige to kau, ali ja ne znam nita o tome. Ja znam sebe ono to sam; kako sam se
pojavio ili kako u se pojaviti nije u mom iskustvu. Nije da se ne seam. U stvari i nema niega
da se seam, ega bi se trebalo seati. Reinkarnacija zahteva reinkarniranje sebe. Ne postoji
takva stvar. Gomila seanja i nada zvano "ja" zamilja sebe da postoji veno i stvara vreme da
prilagodi svoju lanu venost; biti - postojati ne zahteva ni prolost ni budunost. Svo iskustvo
je roeno iz imaginacije, zamiljanja; Ja ne zamiljam, tako da se ni roenje ni smrt ne deavaju
meni. Samo onima koji misle o sebi da su roeni, dolazi razmiljanje o smrti i ponovnom
roenju. Vi ste me optuili da sam bio roen - ja se pravdam da nisam kriv!
Sve postoji u duhovnoj svesti, a duhovna svest niti umire niti se ponovo raa, to je
sama nepromenljiva stvarnost, Istina.
Ceo univerzum iskustva se raa sa telom i sa telom i umire. On ima svoj poetak i kraj
u duhovnoj svesti, dok duhovna svest ne zna ni za poetak ni za kraj. Ako razmislite o tome
paljivo, i zadrite se na tome, analizirate se due vreme, vi ete doi do spoznaje svetlosti
duhovne svesti u svoj njenoj jasnoi, i svet e postepeno da se gubi iz vae vizije. To je kao
gledanje u gorui komad tamjana; vidite u poetku komad tamjana i dim; kada primetite
157

vatrenu taku, iku, shvatate da ona ima mo da proguta planine takvih komada tamjana i
ispuni univerzum dimom.
Vanvremeno Sopstvo ostvaruje, manifestuje sebe bez iscrpljivanja svog beskonanog
potencijala.
U komadu tamjana jednostavno je komad tela, a dim je um. Sve dotle dok je um zauzet
sa svojim izopaenostima, trivijalnostima, on ne primeuje svoj sopstveni izvor. Guru dolazi i
okree vau panju ka unutra, ka iskri, biti. Po samoj svojoj prirodi, um je okrenut spoljanjem;
on uvek tei da traga za izvorom stvari meu stvarima samim; na neki nain poetak novog
ivota je okretanje uma ka izvoru unutra.
Duhovna svesnost zauzima mesto materijalnoj svesnosti; u materijalnoj svesnosti
postoji "ja" koje je svesno, dok je duhovna svesnost nedeljiva, jedinstvena; duhovna svesnost je
svesna sebe same.
"Ja jesam" je misao, dok duhovna svesnost nije misao: ne postoji "ja sam svestan,
duhovno" u duhovnoj stvarnosti.
Mentalno-materijalna svesnost je atribut, kvalitet, dok duhovna svesnost nije; neko
moe biti svestan duhovno da je svestan mentalno, ali ne moe biti svestan mentalno da je
svestan duhovno.
Bog je sveukupnost mentalne svesnosti, ali duhovna svesnost je iznad svega postojanje i nepostojanje.19
P: Ja sam poeo sa pitanjem o stanju oveka posle smrti. Kada je njegovo telo uniteno, ta se
deava sa njegovom mentalnom svesti? Da li on nosi svoja ula vida, sluha, itd, sa sobom ili ih
on ostavlja? I, kako on gubi svoja ula, ta se deava sa njegovom mentalnom svesti?
M: ula su samo nain opaanja. Kad grubi naini opaanja ieznu, finija stanja mentalne
svesnosti se pojavljuju.
P: Postoji li prelaz ka duhovnoj svesnosti posle smrti?
M: Ne moe biti prelaza od mentalne svesnosti ka duhovnoj, jer duhovna svesnost nije oblik
mentalne svesnosti. Mentalna svesnost moe da postane samo suptilnija, finija, i proienija, i
to je ono to se deava posle smrti.
Kako razni prenosnici, organi ovekovi odumiru, oblici mentalne svesnosti pobueni
njima takoe nestaju.
P: Dok samo ne ostane nesvesno?
M: Pratite sebe dok govorite o nesvesnom kao o neemu to dolazi i odlazi! Ko tu postoji da
bude svestan nesvesnog?
Sve dotle dok je prozor otvoren, postoji svetlost u sobi; kada je prozor zatvoren, sunce
ostaje, ali da li se vidi mrak u sobi? Postoji li takva stvar kao mrak u suncu? Ne postoji takva
stvar kao nesvesno, jer nesvesno nije ono to se doivljava. Mi izvodimo zakljuak o
nesvesnom kad postoji gubitak u seanju ili komunikacija. Ako ja prestanem da reagujem, vi
ete rei da sam nesvestan. U stvarnosti ja mogu biti najstvarnije svestan, jedino ne mogu da
komuniciram ili da se seam.
P: Ja sam pitao jednostavno pitanje: postoji otprilike etiri milijarde ljudi u svetu i svi su oni
osueni da umru. Kakvo e biti njihovo stanje posle smrti - ne fiziki, ve psiholoki? Da li e
se njihova svesnost nastaviti? I ako hoe, u kakvom obliku?
Nemojte mi rei da ne pitam pravo pitanje, ili da vi ne znate odgovor, ili da je u vaem
svetu moje pitanje besmisleno; jer u trenutku kada vi ponete govoriti o vaem svetu i mom
svetu kao razliitim i nekompletnim, neuporedivim, vi gradite zid izmeu nas. Bilo da mi
ivimo u istom svetu ili ne vae iskustvo nama ne koristi.
M: Naravno da mi ivimo u jednom svetu. Jedino to ga ja vidim onakvim kakav jeste; dok vi
ne. Vi vidite sebe u svetu, dok ja vidim svet u meni. Za vas, vi smatrate da ste bili roeni i da
19

Duhovna svesnost o kojoj se ovde govori jeste budnost u budizmu i uenju Gurijeva. (I. A.)

158

ete umreti, dok za mene, svet se pojavljuje i nestaje. Na svet je istinit, realan, ali va pogled,
poimanje, na njega nije. Ne postoji zid izmeu nas, osim onaj koji ste vi stvorili.
Nema nieg loeg u vaim ulima, samo vae zamiljanje je ono koje vas obmanjuje.
Ono skriva potpuno svet onakav kakav je on u stvari, sa onim to vi zamiljate da on jeste neto to postoji nezavisno od vas, a ipak blisko prati vae nasledne ili steene obrasce
ponaanja.
Postoje duboke suprotnosti u vaem ponaanju, koje vi ne vidite, i koji su uzrok patnji.
Vi se drite za ideju da ste roeni u svetu bola i patnje.
Ja znam da je svet dete ljubavi, koji ima poetak, rast i uspinjanje u ljubavi.
Ali ja sam ak i iznad ljubavi.
P: Ako ste vi stvorili svet iz ljubavi, zato je on tako pun bola?
M: Vi ste u pravu sa materijalne, mentalne take posmatranja. Ali vi niste telo. Vi ste
ogromnost, bezmernost i beskonanost svesnosti. Nemojte prihvatati ono to nije istina i
videete stvari onako kako ih ja vidim.
Bol i zadovoljstvo, dobro i loe, ispravno i pogreno; to su relativni pojmovi i ne mogu
se smatrati apsolutnim, konanim. Oni su ogranieni i privremeni.
P: U budistikoj tradiciji smatra se da je jedan prosvetljeni, Buddha, ostvario osloboenje od
Univerzuma. On moe da zna i da doivi sve to postoji. On moe da intervenie, da upravlja
prirodom, sa nizom uzroka, menja sled dogaaja, ak i da ukine prolost. Svet je i dalje sa
njim, ali je on slobodan od njega, iako u njemu.
M: Taj, koga vi opisujete je Bog. Naravno, tamo gde postoji Univerzum, tamo e takoe biti i
njegov duplikat, koji je Bog. Ali, ja sam iznad oboje, i Univerzuma i Boga!
Postojalo je kraljevstvo u potrazi za kraljem. Nali su pravog oveka i postavili ga za
kralja. On se ni na koji nain nije promenio. Njemu je samo data titula, prava i dunosti kralja.
Njegova priroda nije dirnuta, samo njegove akcije.
Slino, kod prosvetljenog oveka sadraji njegove svesti podvrgnuti su radikalnoj
promeni. Ali, ona, svest sma, nije dovedena u pitanje. Ona je nepromenljiva.
P: Nepromenljivo ne moe biti svesno. Svesnost je uvek promenljiva. Nepromenljivo ne
ostavlja ni traga u svesnosti.
M: Da i ne. Papir nije tekst. Ipak, on nosi tekst. Mastilo nije poruka, niti je itaoev um poruka
- ali oni svi ine poruku moguom.
P: Da li se materijalna svesnost sputa dole iz Stvarnosti, Istine, ili je to kvalitet materije?
M: Materijalna svesnost kao takva je suptilan, profinjen duplikat materije.
Upravo kao to su inercija, tamas, i energija, raas, kvaliteti materije, tako se i sklad,
harmonija, sattva, manifestuje kao svesnost.
Moete je shvatiti kao oblik vrlo fine, suptilne energije.
Bilo kad i ma gde da se materija organizuje, formira, u suptilni organizam, svesnost se
pojavljuje spontano, prirodno. Sa destrukcijom organizma, mentalna svesnost iezava.
P: ta onda preivljava?
M: Ono, iji su materija i svesnost samo izrazi, koji se niti raa, niti umire.
P: Ako je to iznad materije i svesti, kako to moe biti spoznato?
M: To moe biti spoznato po svojim efektima i na materiju i na svest. Oekujte ga u lepoti i u
blaenstvu. Ali neete razumeti ni telo ni svesnost sve dok ne odete iznad oboje.
P: Molim vas, recite nam poteno, da li ste vi svesni ili nesvesni?
M: Prosvetljeni, Gnani, nije ni jedno ni drugo. Ali u njegovoj prosvetljenosti sve je sadrano.
Duhovna svesnost, probuenost, sadri svako iskustvo. Ali onaj ko je duhovno probuen je
iznad svakog iskustva. On je i iznad probuenosti sme.
P: Postoji pozadina, poreklo iskustva, nazovite to materijom. Postoji iskuenik, nazovimo ga
umom. ta ini most izmeu uma i materije?
159

M: Sama praznina, jaz, izmeu je most. Ono to s jednog kraja izgleda kao materija, a sa
drugog kao um, je samo po sebi most. Nemojte odvajati realnost na um i telo i nee biti
potrebe za mostovima.
Kada svesnost uskrsava, svet se raa. Kada vi razmatrate mudrost i lepotu sveta, vi to
nazivate Bog. Spoznajte izvor svega toga koji je u vama samima, i vi ete pronai odgovor na
sva vaa pitanja, odgovori e biti ve dati automatski.
P: Posmatra i vieno, da li su oni jedno ili dvoje?
M: Postoji samo vienje; oboje, i posmatra i posmatrano su sadrani u njemu. Nemojte
stvarati razlike tamo gde ih nema.
P: Ja sam poeo sa pitanjem o oveku koji je umro. Vi ste rekli da e se njegova iskustva
uobliiti saglasno njegovim oekivanjima i verovanjima.
M: Pre nego to ste bili roeni, vi ste isplanirali da ivite po planu koji ste sebi postavili. Vaa
sopstvena volja je bila oslonac vae sudbine.
P: Svakako, karma je intervenisala.
M: Karma uobliava okolnosti, ponaanja su vaa sopstvena. Konano, u sutini, va karakter
uobliava va ivot, a samo vi moete da oformite va karakter.
P: Kako osoba stvara svoj karakter?
M: Sa uvianjem onakvog kakav zaista jeste, i sutini jadan. Objedinjeno vienje - oseanje,
moe da uini uda. To je isto kao livenje lika od bronze; sam metal, ili sama vatra nee
pomoi; niti e kalup biti od ikakve koristi; morate pomeati oboje; rastopiti metal u vatri i
izliti ga u kalup.

57. IZNAD UMA NEMA PATNJE

Pitalac: Ja vidim da vi boravite u kui vaeg sina ekajui da ruak bude serviran. Pitam se da
li je sadraj vae svesti slian mom, ili delimino razliit, ili potpuno razliit. Da li ste vi gladni i
edni kao to sam i ja, ekajui jako nestrpljivo da jelo bude servirano, ili ste vi u jednom
potpuno drugaijem stanju uma?
Maharad: Nema mnogo razlika povrinski gledano, ali je vrlo mnogo razlika unutra. Vi
znate sebe jedino preko ula i uma. Vi smatrate da ste ono to oni sugeriu; nemajui direktnu
spoznaju o sebi, vi imate samo ideje, sve mediokritetske, osrednje, drugorazredne, po uvenju.
Bilo ta da vi mislite, vi ste to i smatrate to istinom; navika zamiljanja sebe kao mogueg za
opisivanje i primeivanje je vrlo jaka u vama.
Ja vidim kao to i vi vidite, kuam kao to i vi probate, jedem kao i vi. Takoe i ja
oseam e i glad i oekujem da se moja hrana servira na vreme. Kada sam bolestan, ili
gladujem, moje telo i um slabe. Sve ovo ja opaam sasvim jasno, ali na neki nain ja nisam u
tome, oseam kao da plovim iznad toga, daleko, povueno, i nedodirnuto, nevezano.
Postoji udaljenost i nevezanost isto kao to postoji e i glad; takoe postoji duhovna
svesnost, oseaj ogromne udaljenosti, kao da su telo i um i sve to im se deava, negde daleko
izvan horizonta.
Ja sam kao filmsko platno, ekran - jasno i prazno - slike prelaze preko njega i nestaju,
ostavljajui ga isto tako jasnim i praznim kao pre toga. Ni na koji nain platno nije uticalo na
slike, niti su slike ni na koji nain uticale na platno. Platno prima, zadrava i reflektuje slike, i
ne menja ih. Ono nema nita da ini sa prikazivanjem filmova. Oni su onakvi kakvi su, koreni
sudbine, prarabdha, ali ne moje sudbine; sudbine ljudi na ekranu, filmskom platnu.
P: Ne mislite da kaete da ljudi u slici imaju sudbine! Oni pripadaju prii, lai, pria nije
njihova.
160

M: A ta je sa vama? Da li vi oblikujete va ivot, ili ste uoblieni njime?

P: Da, vi ste u pravu! ivotna pria odvija se sama po sebi u kojoj sam ja jedan od uesnika. Ja
nemam postojanje van nje, kao to ni ona nema postojanje bez mene. Ja sam samo karakter, a
ne persona.
M: Karakter e postati persona, kad on pone da uobliava svoj ivot umesto da ga prihvata
onakvog kakav dolazi; i da identifikuje sebe sa njim.
P: Kada vam je postavljeno pitanje, ta se tano desi?
M: I pitanje i odgovor - oba se pojavljuju na ekranu. Usne se pokreu, telo govori i ponovo je
ekran ist i prazan.
P: Kad vi kaete: jasan, ist i prazan, ta pod tim mislite?
M: Ja mislim: osloboen sveg sadraja. Za mene samog ja nisam ni primetan, vidljiv, niti
shvatljiv; ne postoji nita na ta ja mogu ukazati i rei: Ovo sam Ja. Vi identifikujete sebe
tako lako sa svaim, sa bilo im; ja to za sebe uviam kao nemogue. Oseanje: "Ja nisam ovo
ili ono, niti je bilo ta moje", je toliko jako u meni da im se stvar ili misao pojave, odmah tu
dolazi oseaj "ovo Ja nisam".
P: Da li mislite da kaete da gubite vreme ponavljajui: "ovo ja nisam, ovo ja nisam"!?
M: Naravno da ne. Ja sam to samo tako rekao radi vas. Uz pomo milosti moga Gurua, ja sam
spoznao jednom i zauvek da nisam ni objekat ni subjekat i nemam potrebe da podseam sebe
neprestano.
P: Vrlo mi je teko da shvatim tano ta zapravo mislite kad govorite da niste ni objekat, ni
subjekat. Upravo u ovom sadanjem trenutku, dok mi razgovaramo, nisam li ja objekat vaeg
iskustva, a vi subjekat?
M: Pogledajte, moj palac dodiruje moj kaiprst. Oba dodiruju i dodirnuti su. Kada je moja
panja na palcu, palac je onaj koji osea, i kaiprst sam ja neposredno. Promenite fokus,
usredsreenost panje, i odnos je obrnut. Ja sam spoznao da na neki nain, sa promenom
fokusa, centra panje, postajem sama stvar koju gledam i doivljavam, iskuavam vrstu
svesnosti koju ona ima; postajem unutranji svedok stvari. Ja nazivam ovu sposobnost ulaska u
druge take svesnosti - ljubav; vi moete tome dati ime bilo koje elite. Ljubav kae: "JA SAM
SVE". Mudrost kae: "Ja sam nita". Izmeu ovo dvoje moj ivot plovi. Zato, u svakom
trenutku i svakoj taki prostora, ja mogu biti i jedno i drugo, i subjekat i objekat iskustva. Ja to
objanjavam govorei da sam oboje, i nita i iznad i jednog i drugog.
P: Vi inite sva ova neobina tvrenja o sebi. ta je to to vas navodi da to kaete? ta mislite
kad kaete da ste iznad vremena i prostora?
M: Vi pitate, a odgovor dolazi. Ja posmatram sebe - gledam odgovor i ne vidim suprotnost.
Meni je jasno da vam govorim Istinu. To je sve vrlo jednostavno. Jedino mi morate verovati da
mislim ono to govorim, da sam sasvim ozbiljan. Kao to sam vam ve rekao, moj Guru mi je
pokazao moju istinsku prirodu - i istinsku prirodu sveta. Ja sam spoznao da sam jedno sa
svetom, a ipak iznad njega, da sam slobodan od svih elja i strahova. Ja nisam pomiljao da
treba da budem slobodan, ja sam zatekao, naao, sebe slobodnim - neoekivano, bez i
najmanjeg napora.
Ova sloboda od elje i straha ostala je sa mnom od tada. Jo jednu stvar sam primetio, a
to je da nemam potrebe da inim napor; dela prate misli bez odlaganja i otpora. Takoe sam
uvideo da misli postaju samoispunjujue, samoostvarujue; stvari dolaze na svoje mesto, kako
treba, glatko, neno, i ispravno.
Glavna promena je bila u umu; on je postao nepokretan, smiren, i tih, brzo je reagovao,
odgovarao, ali ne neprekidno u odgovaranju. Nain ivota je postao spontan, realno, istinito je
postalo prirodno, a prirodno realno. A iznad svega, beskonana naklonost, simpatija, ljubav i
smirenost, zraenje na sve strane, grljenje svega, pravljenje svega interesantnim i prekrasnim,
znaajnim i povoljnim.
161

P: Reeno nam je da se razne jogijske moi javljaju spontano, prirodno, u oveku koji je
ostvario svoje sopstveno istinsko bie. Kakvo je vae iskustvo u tim stvarima?
M: ovekovo petodelno telo: fiziko, energetsko, mentalno, kauzalno i duhovno, ima
potencijal moi iznad naih najfantastinijih snova. Ne samo da je ceo Univerzum reflektovan,
sadran u oveku, ve takoe mo upravljanja Univerzumom eka da bude koriena od
strane oveka.
Mudar ovek nije uznemiren eljom da koristi te moi, izuzev kad situacija zahteva da
se upotrebe. On smatra da su sposobnosti i vetine ljudske individualnosti i linosti sasvim
adekvatne i dovoljne za poslove svakodnevnog ivljenja.
Neke od moi mogu da budu razvijene specijalnim treningom, ali ovek koji se razmee
ovakvim moima je uvek u ropstvu.
Mudar ovek ne smatra nita kao svoje sopstveno.
Kada se u neko vreme i na nekom mestu neko udo pripie nekom mudrom oveku, on
nee uspostaviti neku uzronu vezu izmeu dogaaja i sebe, niti e dozvoliti bilo kakve
zakljuke da se iz toga izvedu. Sve se desilo kako se desilo, jer je moralo da se desi, sve se
deava kako se desi, jer je Univerzum onakav kakav jeste.
P: Univerzum ne izgleda sreno mesto da se u njemu ivi. Zato je tu tako mnogo patnje?
M: Bol je fiziki; patnja je mentalna. Iznad uma nema patnje. Bol je samo signal da je telo u
opasnosti i zahteva panju. Slino, patnja nas upozorava na to da je struktura seanja i navika,
koju mi nazivamo linou, personom, vyakti, preplaena, ugroena gubitkom ili promenom.
Bol je bitan za preivljavanje tela, ali niko vas ne prisiljava da patite. Patnja se javlja
iskljuivo zbog vezivanja, prianjanja, ili odbacivanja, opiranja, ona je znak nae nevoljnosti da
nastavimo, da plovimo ivotom.
Kako je zdrav, prirodan ivot osloboen bola, tako je i svetaki ivot osloboen patnje.
P: Niko ne pati vie od svetaca.
M: Da li su vam to oni rekli, ili vi to kaete iz svog sopstvenog iskustva?
Sutina svetosti je potpuno prihvatanje sadanjeg trenutka, sklada sa stvarima onakvim
kakve se deavaju. Svetac ne eli da stvari budu razliite od onog kakve su; razmatrajui sve
faktore on zna da su one neizbene. On je u prijateljstvu sa neizbenim i zato ne pati. Bol on
moe da iskuava, ali ga ne lomi. Ako moe, on ini neophodno da uspostavi ponovo
izgubljenu ravnoteu - ili doputa da stvari udu svojim tokom.
P: Moe i da umre.
M: Pa ta? ta on dobija ako nastavi da ivi, i ta gubi ako umre; ono to nikad nije roeno ne
moe da umre. To sve zavisi od toga ta on smatra da je za sebe.
P: Zamislite da se vi smrtno razbolite. Ne biste li alili i bili povreeni?
M: Ali ja sam ve mrtav, ili bolje, niti iv - niti mrtav. Vi vidite moje telo, koje se ponaa na
uobiajen nain i izvodite vae sopstvene zakljuke. Vi neete priznati da vai zakljuci ne
ograniavaju nikog drugog do samo vas. Potrudite se da vidite da je slika koju vi vidite o meni
potpuno pogrena. Vaa slika o vama samima je takoe pogrena, ali to je va problem. Ali vi
nemate potrebe da stvarate probleme za mene, a onda da me molite da ih reim. Ja niti stvaram
probleme - niti ih reavam.

162

58. SAVRENSTVO, SUDBINA SVIH

Pitalac: Kad vas upitaju o nainima za samoostvarenje, vi nedvosmisleno naglaavate vanost
boravka uma na oseaju "JA JESAM". Gde je tu uzroni faktor? Zato bi ova posebna misao
rezultirala u samoostvarenje. Kako kontemplacija na: "JA JESAM" utie na mene?
Maharad: Sama injenica posmatranja, opaanja, menja posmatraa i posmatrano.
Posle svega, ono to spreava sagledavanje nae istinske prirode jeste slabost i tupost,
neosetljivost uma i njegove tendencije da preskoi, da ne zapazi suptilno i usredsreuje se
samo na grubo. Kada vi pratite moj savet i pokuavate da zadrite va um samo na pojmu: "JA
JESAM", vi postajete potpuno svesni vaega uma i njegovih ludorija, fantazija. Duhovna
svesnost, budui da je lucidna, mudra skladnost, harmonija - sattva u delovanju, rastapa tupost
i smiruje uznemirenost uma i neno, ali neprestano, neumoljivo menja njegovu samu supstancu,
sutinu. Ta promena ne mora biti spektakularna; ona moe teko da se primeti; meutim to je
duboki i temeljni pomak iz mraka ka svetlosti, iz nemarnosti ka duhovnoj probuenosti,
svesnosti.
P: Mora li to biti: "JA JESAM" formula? Da li bi neka druga reenica odgovarala? Ako bi se ja
koncentrisao na: "Sto je ovde", ne bi li to sluilo istoj svrsi?
M: Kao iskustvo u koncentraciji - da. Ali to vas ne bi odvelo dalje od ideje stola. Vi niste
zainteresovani za stolove, vi hoete da znate sebe. Radi toga drite panju svesnosti
neprestano usmerenu na jedinu injenicu koji imate, vau sigurnost, izvesnost postojanja.
Budite s tim, igrajte se s tim, razmiljajte o tome, kopajte, tragajte duboko u tome, sve dok se
ljutura neznanja ne probije i vi se ne probijete u carstvo Stvarnosti, Istine.
P: Postoji li neka uzrona veza izmeu moje usredsreenosti na: "JA JESAM" i pucanja
ljuture neznanja?
M: Tenja za pronalaenjem sebe je znak da ste postali spremni. Impuls uvek dolazi iznutra.
Dok vreme nije sazrelo, neete imati niti elje niti snage da idete u samoistraivanje punim
srcem, iskreno.
P: Nije li milost Gurua zasluna za elju i njeno ispunjenje? Nije li Guru svetlo lice koje zrai i
mami nas na mamac, na koji se mi hvatamo i izvlaimo izvan gliba patnje?
M: To je unutarnji Guru, Sadguru, koji vas vodi ka spoljanjem Guruu, kao to majka odvodi
svoje dete uitelju. Verujte i sluajte svog Gurua, jer je on izaslanik Istinskog Sopstva.
P: Kako da naem Gurua kome mogu da verujem?
M: Vae sopstveno srce e vam rei. Nema tekoa u pronalaenju Gurua, jer je Guru u
potrazi za vama!! Guru je uvek spreman; vi niste spremni. Vi morate biti spremni da uite; ili
moete sresti svog Gurua i propustiti vau ansu, udaljavajui se nepanjom i tvrdoglavou.
Uzmite moj primer; nije bilo nikakve nade u meni, ali kad sam sreo mog Gurua, ja sam
sluao, verovao i bio posluan, predan.
P: Moram li prvo proveriti uitelja pre nego to se potpuno predam njemu?
M: Svakako proverite! Ali ta vi moete videti? Jedino kad se on pojavi vama na vaem nivou.
P: Ja u proveravati, gledati da li je on dosledan, da li ima sklada izmeu njegovog ivota i
njegovog uenja.
M: Moete pronai mnogo nesklada, pa ta?! To nita ne dokazuje. Jedino su motivi vani.
Kako ete vi znati njegove motive?
P: Ja bih trebao konano oekivati da on bude ovek samokontrole, koji ivi ispravan,
pravdoljubiv ivot.
M: Takvih ete pronai mnogo - a od nikakve koristi za vas. Guru vam moe pokazati put
povratka domu svome, vaem realnom, istinskom Sopstvu. Kakve to ima veze sa karakterom
163

persone koja se pojavljuje da je? Nije li on jasno rekao vama da on nije persona? Jedini nain
na koji moete prosuivati je sa promenom u vama kad ste u njegovom drutvu. Ako oseate
vie mira i sree u njegovom prisustvu, ako razumete sebe jasnije i dublje, to znai da ste
susreli pravog oveka.
Nemojte uriti, ali kad jednom budete sigurni potpuno da treba da mu verujete, verujte
mu potpuno i sledite sve upute potpuno i sa potpunom verom. Ne vredi mnogo to to ste ga
prihvatili za svoga Gurua i da ste samo zadovoljni sa njegovim drutvom - mora biti potpune
predaje Guruu.
Satsang vas takoe moe dovesti do vaeg cilja, ako je autentian i neometan.
Ali kada jednom nekoga prihvatite kao svog Gurua, sluajte, pamtite i budite posluni.
Polusrdanost, polupredanost, je ozbiljna nezgoda i uzrok velike samostvorene patnje.
Greka nikad nije Guruova; ona je uvek tupost, glupost, i nastranost nediscipline, koja stvara
pogreke.
P: Da li onda Guru naputa, ili otputa uenika?
M: On ne bi bio Guru, ako bi to uradio! On eka na svoje vreme i eka dok se uenik,
popravljen i uzdran, trezven, ne vrati nazad k njemu, na mnogo prijemiviji nain.
P: ta je motiv? Zato Guru ima toliko mnogo nevolja?
M: Motiv je patnja i okonanje patnje. On vidi da ljudi pate u njihovim snovima i eli da ih
probudi. Ljubav je netrpeljiva prema bolu i patnji. Strpljenje Gurua nema granica, i prema tome
ona ne moe nikad da otkae. Guru nikad ne odustaje, ne izneverava.
P: Da li je moj prvi Guru takoe i poslednji, ili ja moram ii od Gurua do Gurua?
M: Celokupan Univerzum je va Guru. Vi uite od svega, ako ste ozbiljni, budni i inteligentni.
Ako va um bude jasan i vae srce isto, vi biste trebali da uite od svakog prolaznika. Ali vi
ste suvie indolentni i nemirni da bi se vae unutarnje Sopstvo manifestovalo kao spoljanji
Guru, i da biste ga sluali i verovali mu.
P: Da li je Guru neizbean?
M: To je kao da pitate: "Da li je majka neophodna?" Da biste rasli u svesnosti od jedne
dimenzije ka drugoj, vama je potrebna pomo. Pomo ne mora biti uvek u obliku ljudske
osobe, to moe biti suptilno, prefinjeno prisustvo, ili iskra intuicije, ali pomo mora doi.
Unutarnje Sopstvo pazi i eka da se sin vrati svome ocu. U pravo vreme ono aranira sve,
neno, srdano i delotvorno. Gde je potreban glasonoa ili vodi, ono alje Gurua da uini
potrebno.
P: Postoji jedna stvar koju ne mogu da shvatim. Vi govorite o unutarnjem Sopstvu, tako
mudrom, tako dobrom i tako lepom, prekrasnom, i na svaki nain savrenom, a o osobi kao o
refleksiji bez sopstvenog postojanja. S druge strane, vi imate tako mnogo problema u
pomaganju personi da ostvari sebe. Ako je persona, osoba, tako nevana, zato biti tako
zabrinut za njenu dobrobit. Ko brine o senci?
M: Vi ste roeni u dualnosti, gde nema niega. Postoji telo i postoji Sopstvo. Izmeu njih je
um, u kome je Sopstvo reflektovano kao: "JA JESAM"
Zbog nedostataka uma, njegove grubosti i uznemirenosti, rastresenosti, nedostatka
pronicljivosti i sagledavanja, on smatra sebe da je telo, a ne Sopstvo. Sve to je potrebno jeste
da se proisti um tako da on moe da spozna svoj identitet sa Sopstvom.
Kada um utone u Sopstvo, telo ne predstavlja problem. Ono postaje ono to jeste,
instrument prepoznavanja, saznavanja i akcije, alat, instrument, i izraz kreativne vatre iznutra.
Krajnja, bitna vrednost tela je da poslui da se otkrije kosmiko telo, koje je Univerzum u
svojoj ukupnosti. Kada ostvarite sebe u pojavnosti, vi produavate u otkrivanju da ste oduvek
neto to niste mogli ni zamisliti.
P: Postoji li kraj u samootkrivanju, samospoznaji?

164

M: Kako ne postoji poetak, ne postoji ni kraj. Ali ono to sam otkrio milou moga Gurua,
jeste: Ja nisam nita na to moe biti ukazano. Ja nisam ni "ovo", niti "ono". Ovo vai kao
apsolutno.
P: Onda, gde svrava nikad dovreno otkrivanje beskonano transcendirajueg Sopstva u nove
kvalitete?
M: Sve ovo pripada carstvu manifestovanja, ispoljavanja; u samoj strukturi Univerzuma je da
vie moe da se ostvari samo kroz osloboenje od nieg.
P: ta je nie, a ta vie?
M: Gledajte na to u stanjima svesnosti. ira i dublja svesnost je via. Sve to ivi, radi da
ovekovei i proiri svesnost. Ovo je jedina svetovna svrha i smisao. To je sama sutina Joge veno podizanje nivoa svesnosti, otkrivanje novih dimenzija, sa njihovim svojstvima,
kvalitetima i moima. U tom smislu ceo Univerzum postaje kola Joge, yogakshetra.
P: Da li je savrenstvo sudbina ljudskog postojanja?
M: Svih ivih bia - konano. Mogunost postaje neizbenost kad se zamisao prosvetljenja
pojavi u umu. Jednom kad ivo bie uje i shvati da je ta zamisao u njegovom dosegu,
mogunostima, ono nee to nikad zaboraviti, jer je to prva, glavna, poruka iznutra.
To e zahtevati iskorenjivanje i sazrevanje, i blagovremenu pojavu milostivog oblika,
svete pojave, Gurua.
P: Dakle, sve to se nas tie je spasenje svesti?
M: ta drugo? Um ide pogrenim putem, i um se vraa domu svome. ak i re "u stranu" nije
ispravna. Um mora da zna sebe u svakom raspoloenju, stanju. Nita nije pogreka ako se ne
ponavlja.
59. ELJA I STRAH SU EGOCENTRINA STANJA
Pitalac: eleo bih da se ponovo vratim na pitanje zadovoljstva i bola, elje i straha. Ja
razumem strah koji je seanje i predvianje bola. To je bitno za ouvanje organizma i njegovog
naina ivljenja. Potrebe, kada se ne ispune, su bolne i njihovo predvianje je puno straha; mi
smo opravdano uplaeni od nesposobnosti da se suoimo sa naim osnovnim potrebama.
Olakanje koje imamo kad se potreba ispuni, ili smanjenje uznemirenosti, uglavnom je zbog
okonanja bola. Moemo tome dati pozitivna imena kao to su zadovoljstvo, ili radost, ili
srea, ali u sutini to je osloboenje od bola. To je onaj strah koji dri sve nae drutvene,
ekonomske i politike institucije.
Ono to mene zbunjuje jeste da mi izvlaimo zadovoljstvo iz stvari i stanja uma koja
nemaju nita zajedniko sa preivljavanjem, opstankom. S druge strane, naa zadovoljstva su
obino destruktivna, ruilaka. Ona oteuju, povreuju ili unitavaju objekat, instrument,
orue, a takoe i subjekat zadovoljstva. Inae zadovoljstvo i tenja ka zadovoljstvu ne bi bilo
problem. Ovo me dovodi do sutine moga pitanja: Zato je zadovoljstvo destruktivno? Zato
je, uprkos svojoj destruktivnosti, poeljno?
Mogu da dodam, da nisam imao na umu zadovoljstveno-bolni obrazac ponaanja, na
koji nas priroda primorava da idemo, kao njenim putem. Mislio sam na zadovovoljstva koje je
ovek izmislio, i ulna i suptilna, od grubih, kao prejedanje, sve do najfinijih.
Prijemivost posveenika za zadovoljstvo, po bilo koju cenu, je tako univerzalno da
mora postojati neto znaajno u osnovi toga.
Naravno, ne mora svaka ovekova aktivnost biti usmerena na korist i projektovana da
se ostvari potreba, zadovoljstvo. Igra, na primer, je prirodna i ovek je najveselije,
najrazigranije stvorenje u postojanju. Igra ispunjava potrebu za samootkrivenjem i
samorazvojem. Ali ak i u svojoj igri, ovek postaje destruktivne prirode, prema drugima i sebi
samom.
165

Maharad: Ukratko, vi ne zamerate zadovoljstvu, ve samo njegovoj ceni u bolu i patnji.

P: Ako je realnost sama po sebi blaenstvo,, na neki nain mora biti povezano sa njom.
M: Nemojmo nastavljati sa verbalnom logikom. Blaenstvo realnosti ne iskljuuje patnju.
Pored toga, vi poznajete samo zadovoljstvo, a ne blaenstvo istog postojanja. Zato hajde da
prouimo zadovoljstvo na njegovom sopstvenom nivou.
Ako posmatrate sebe u momentima vaeg zadovoljstva ili bola, vi ete nedvosmisleno
uvideti da nije stvar zadovoljstva ili bola sama po sebi ta, koja je prijatna ili bolna, ve situacija,
okolnost u kojoj je ona deo.
Zadovoljstvo postoji u odnosu izmeu uivaoca i uivanog. A sutina toga je
prihvatanje.
Ma kakva bi mogla da bude okolnost, ako je ona prihvatljiva, ona je prijatna,
prihvaena. Ako nije prihvatljiva, onda je ona bolna. ta je ini prihvatljivom nije vano; uzrok
moe biti fiziki ili psihiki, ili nepredvien, nepoznat; prihvatanje je odluujui faktor.
Suprotno, patnja je prisutna zbog neprihvatanja.
P: Bol nije prihvatljiv.
M: Zato da ne!? Da li ste nekad pokuali? Pokuajte i otkriete u bolu radost koju
zadovoljstvo ne moe doneti, iz prostog razloga to vas prihvatanje bola odvodi mnogo dublje
nego to to moe zadovoljstvo.
Individualno Ja po svojoj stalnoj sutinskoj prirodi je neprestano u potrazi za
zadovoljstvom i izbegavanjem bola. Zavretak ovog obrasca je zavretak individualnog Ja.
Zavretak ovog individualnog Ja sa njegovim eljama i strahovima osposobljava vas da se
vratite vaoj pravoj prirodi, izvoru svih srea i mira. Veita elja za zadovoljstvom je odraz
bezvremene harmonije iznutra.
Jasna je injenica da osoba postaje samosvesna samo kad je uhvaena u sukob izmeu
zadovoljstva i bola, koji zahteva izbor i odluku. To je onaj sukob izmeu elje i straha koji
prouzrokuje ljutnju, gnev, koji je veliki unititelj zdravlja u ivotu.
Kada je bol prihvaen onakav kakav jeste, kao lekcija i opomena, upozorenje, i duboko
ispitan i spoznat, odvojenost izmeu zadovoljstva se rui; oboje: i bol i zadovoljstvo postaju
iskustvo - bolno kad je neprihvaeno, radosno kad je prihvaeno.
P: Da li vi savetujete da se izbegava zadovoljstvo, a da se sledi bol?
M: Ne, niti tragati za zadovoljstvom, niti izbegavati bol. Prihvatite oboje kako oni dou,
uivajte u oboma, i bolu i zadovoljstvu dok traju, pustite ih da odu kako moraju
P: Kako mogu stvarno uivati u bolu? Fiziki bol zove na uzbunu, akciju.
M: Naravno, i tako isto ini i mentalni bol, patnja. Blaenstvo je u duhovnoj svesnosti toga, a
ne u zaziranju ili na bilo koji drugi nain odbijanju, okretanju od toga. Sva srea dolazi od
duhovne svesnosti. to smo vie duhovno svesniji, to je naa radost dublja, vea. Prihvatanje
bola, neopiranje, nesuprotstavljanje, hrabrost i izdrljivost - ovo stvara duboke i veite izvore
istinske, realne sree, istinskog blaenstva.
P: Zato bi bol bio efikasniji od zadovoljstva?
M: Zadovoljstvo je lako prihvatljivo, dok se sve sile individualnog Ja opiru bolu. Kako je
prihvatanje bola negiranje individualnog Ja, sebe, a individualno Ja stoji na putu istinske sree,
dobrovoljno i svesrdno prihvatanje bola oslobaa izvore sree.
P: Da li prihvatanje mentalne patnje deluje na isti nain?
M: Stanje bola se lako dovodi u fokus duhovne svesnosti. Sa patnjom to nije tako
jednostavno. Usredsrediti patnju nije dovoljno, jer je mentalni ivot, kako ga mi znamo, jedan
kontinuirani tok patnje. Dosegnuti dublje nivoe patnje, znai ii u njene korene i otkriti njenu
podzemnu, nesvesnu, mreu, gde su strah i elja blisko povezane, prepletene i tokovi ivotne
energije se suprotstavljaju, ometaju i unitavaju se meusobno.
P: Kako mogu da ispravim tu konfuziju koja je potpuno ispod nivoa moje svesnosti?
166

M: Sa bivanjem, ivljenjem sa vama samima, sa "JA JESAM", sa posmatranjem sebe u

svakodnevnom ivotu, sa svesnim, budnim interesovanjem, sa namerom da razumete vie
nego da sudite, sa punim prihvatanjem svega onog to moe da se desi, iskrsne, jer to
postoji tamo, vi ohrabrujete dubinu da doe do povrine i obogati, oplemeni va ivot i
svesnost sa njenim zarobljenim energijama.
Ovo je velianstven rad duhovne svesnosti; ona otklanja prepreke i oslobaa
energije sa razumevanjem prirode ivota uma.
Inteligencija je kapija ka slobodi, a budna panja je majka inteligencije.
P: Jo jedno pitanje. Zato se zadovoljstvo zavrava u bolu?
M: Sve ima poetak i kraj, a isto tako i zadovoljstvo. Nemojte predviati i nemojte aliti i nee
biti bola. Seanje i fantazija su uzrok patnji.
Naravno, bol posle zadovoljstva moe da bude zbog zloupotrebe tela ili uma. Telo zna
svoje kapacitete, ali um ne zna. Njegovi apetiti i elje su bezbrojni i neogranieni. Posmatrajte
va um sa velikom marljivou jer tu lee vae ograde, zatvor, i takoe klju ka slobodi.
P: Na moje pitanje jo nije potpuno odgovoreno. Zato su ljudska zadovoljstva destruktivna?
Zato ovek nalazi toliko mnogo zadovoljstva u destrukciji, unitavanju? ivotna obaveza, lei
u zatiti, odravanju, ovekoveenju i ekspanziji samoga sebe. U ovome on je voen bolom i
zadovoljstvom. Na kojoj taki on postaje destruktivan?
M: Kada um preuzme vlast, kada preovladaju seanja i oekivanja, on preteruje, iskrivljuje, on
se ne obazire, previa. Prolost se projektuje u budunost, a budunost zavodi oekivanja.
ulni organi i organi akcije su stimulisani iznad mogunosti i oni se neizbeno slamaju. Objekti
zadovoljstva ne mogu dati ono to se od njih oekuje i postaju istroeni, izmoreni, ili uniteni,
zbog zloupotrebe. To vodi u neumerenost i bol tamo gde je traeno zadovoljstvo.
P: Mi unitavamo ne samo sebe, ve i druge takoe?
M: Prirodno, sebinost je uvek destruktivna. elja i strah, oboje su egocentrina stanja.
Izmeu elje i straha bes se raa, sa ljutnjom mrnja, sa mrnjom pasija, strast za destrukciju.
Rat je mrnja u akciji, organizovan i opremljen sa svim instrumentima smrti.
P: Postoji li put da se okonaju ovi uasi?
M: Kada vie ljudi doe do spoznaje svoje prave prirode, njihov uticaj, ma kako prefinjen, e
prevladati i svetska emocionalna atmosfera e se poboljati, humanizovati. Ljudi slede svoje
voe i kada se meu liderima pojave izvesni, veliki u srcu i umu, i apsolutno slobodni od
egocentrinosti, njihov uticaj e biti dovoljan da uine da grubost, sirovost i kriminal sadanjeg
doba nee biti vie mogui.
Nove zlatne godine mogu ponovo doi i trajati neko vreme i podvrgnuti se svojim
sopstvenim savrenstvima, jer opadanje poinje kad je talas nevolja na svom najviem nivou.
P: Da li postoji takvo neto kao stalno savrenstvo?
M: Da, postoji, ali ono ukljuuje sva nesavrenstva. To je savrenstvo nae sopstvene prirode,
koja ini sve moguim, opaajuim, zanimljivim. Ono, savrenstvo, ne zna za patnju, jer ono
niti voli niti ne voli, niti prihvata, niti odbacuje. Stvaranje i destrukcija, transformacija, su dva
pola izmeu kojih ono tka svoju uvek promenljivu strukturu. Budite osloboeni od naklonosti i
proricanja, od oekivanja, i samog uma sa svim njegovim ogranienjima i teretima - i patnje
vie nee biti.
P: Ali ja nisam sam koji patim. Postoje i drugi.
M: Kad vi odete njima sa svojim eljama i strahovima, vi samo dodajete na njihovu patnju.
Prvo budite osloboeni od vae patnje i onda se samo nadajte da pomognete drugima. ak
nemate potrebu ni da se nadate - samo vae postojanje e biti najvea pomo koju ovek moe
dati svom blinjem.

167

60. IVITE INJENICE - NE MATARIJE

Pitalac: Vi kaete da ste sve to vidite. Takoe doputate mogunost da vidite svet i kao to
ga mi vidimo. Ovde su dananje novine sa svim uasima koji se deavaju. Poto ste vi svet,
kako moete objasniti takvo ravo ponaanje u njemu?
Maharad: Koji svet vi imate na umu?
P: Na zajedniki svet, u kome ivimo.
M: Da li ste vi sigurni da mi ivimo u istom svetu? Ja ne mislim na prirodu, more i zemlju,
biljke i ivotinje. Oni nisu problem, niti beskonani prostor, ni beskrajno vreme, niti neiscrpna
mo.
Nemojte biti zavedeni sa tim to ja jedem i puim, itam i govorim. Moj um nije tamo,
moj ivot nije ovde. Va svet elja i njihovih ispunjenja, strahova i njihovog izbegavanja,
definitivno i jasno nije moj svet. Ja ga ak i ne opaam, izuzev jedino kroz ono to mi vi kaete
o njemu!! To je va privatni svet snova i moja jedina reakcija na njega je da vas zamolim da
prestanete sanjati.
P: Sigurno da zatvori i revolucije nisu snovi. Bolesne majke i gladna deca nisu snovi.
Bogatstvo nepoteno steeno i nerazumevanje, nije san.
M: ta je drugo?
P: San se ne moe deliti.
M: Niti moe budno stanje. Sva tri stanja - budno, sanjanje i dubok san bez snova - su
subjektivna, personalna, intimna stanja. Ona se dogaaju i sadrana su u malom mehuru
svesnosti, zvanom Ja. Stvarni, istiniti svet postoji iznad i izvan individualnog Ja.
P: Ja, ili ne-Ja, injenice su realne
M: Naravno, injenice su realne! Ja ivim meu njima. Ali vi ivite sa matarijama, a ne sa
injenicama. injenice se nikad ne sukobljavaju, protivuree, dok su va ivot i svet puni
suprotnosti. Protivurenost je oznaka lanog; realno, istinito, nikad ne protivrei sebi.
Na primer, vi se alite da su ljudi jako siromani. Ipak, vi ne delite vaa bogatstva sa
njima. Vi se brinete, svesni ste rata, kad je pred vratima, ali vas uopte ne brine kad je on u
nekom dalekom kraju. Promenljivost sree vaeg ega odreuje vae vrednosti: "ja mislim", "ja
elim", "ja moram" su uroene u potpunosti samovoljne.
P: Ipak, zlo je realno.
M: Ne vie realno nego to ste vi. Zlo je u pogrenom pristupu problemima stvorenim
nerazumevanjem i zloupotrebom. To je zaaran krug.
P: Moe li krug biti slomljen?
M: Lani krug ne treba da bude slomljen. Dovoljno ga je sagledati onakvog kakav jeste nepostojei.
P: Ali dovoljno je realan da vas uini potinjenim, izloenim, i da nam nanese uvrede,
ponienja, i zverstva, grozote.
M: Ludilo, bolest, je univerzalno, sveopte. Zdravlje je retko. Ipak postoji nada, jer u trenutku
kad mi opazimo nae ludilo, bolest, mi smo na putu ka ozdravljenju. Ovo je dunost Gurua - da
nas osposobi da vidimo ludilo, bolest, naeg svakodnevnog ivota. ivot vas ini svesnim, ali
vas uitelj ini probuenim, duhovno.
P: Gospodine, vi niste ni prvi ni poslednji. Od davnih vremena ljudi su prodirali u realnost,
spoznavali su stvarnost. Kako je to ipak malo delovalo na nae ivote!!! Rame, Krine, Bude,
Isusi, su dolazili i odlazili, a mi smo kao to smo i bili; valjamo se u suzama i znoju.
ta su ti uzvieni uitelji, ije ivote mi svedoimo, prihvatamo? ta ste vi uinili,
gospodine, da podignete, da olakate svetovnom robu?

168

M: Jedino vi moete da ponitite zlo koje ste stvorili. Vaa sopstvena nemilosrdna, neosetljiva
sebinost je koren toga. Dovedite prvo vau sopstvenu kuu u red i videete da je va posao
obavljen.
P: Ljudi od mudrosti i ljubavi, koji su dolazili pre nas, sebe su doveli u ispravnost, esto po
nezamislivoj ceni. ta je bio rezultat? Letea zvezda, ma koliko blistava, ne ini no svetlijom.
M: Da biste mogli prosuivati o njima i njihovom radu, morate postati jedno sa njima. aba u
bunaru, ne zna nita o pticama na nebu.
P: Da li hoete da kaete da izmeu dobra i zla nema prepreke, zida?
M: Nema zida, prepreke, jer ne postoji dobro i ne postoji zlo. U svakoj konkretnoj situaciji
postoji samo potrebno i nepotrebno. Nuno je ispravno, suvino je pogreno.
P: Ko odluuje?
M: Situacija odluuje. Svaka situacija je izbor, izazov, koji zahteva ispravan odgovor. Kada je
odgovor ispravan, izbor je pronaen i problem je zaustavljen, reen. Ako je odgovor pogrean,
izbor nije pronaen i problem ostaje nereen. Vai nereeni problemi - to je ono to konstituie,
stvara, vau karmu. Reite ih ispravno i biete slobodni.
P: Izgleda da me vi vraate uvek nazad ka meni. Postoji li objektivno reenje svetskih
problema?
M: Svetski problemi su stvoreni od brojnih ljudi kao to ste vi, svaki od njih je pun svojih
sopstvenih elja i strahova. Ko vas moe osloboditi vae prolosti, personalne i socijalne, osim
vas samih? I kako ete vi to uraditi ako ne vidite hitnu potrebu vaeg bia, postojanja, da se
prvo oslobodite od preklinjanja, enji, roenih u obmani? Kako zaista moete pomoi sve
dotle dok i vi imate potrebu da vam se pomogne?
P: Na koji su nain drevni mudraci pomagali? Na koji nain vi pomaete? Mali je broj
pojedinaca koji dobijaju korist; bez sumnje, vae vostvo i primer mogu mnogo da znae
njima; ali na koji nain vi utiete na oveanstvo, na ukupnost ivota i svesnosti? Kaete da ste
vi svet i da je svet vi; kakav vi uticaj imate na njega?
M: Kakvu vrstu uticaja, delovanja, vi oekujete?
P: ovek je glup, sebian.
M: ovek je takoe mudar, ljubazan, nean, i dobar, plemenit.
P: Zato dobrota ne prevlada?
M: Ona prevladava - u mom realnom svetu. U mom svetu ak i ono to vi nazivate zlom je
sluga dobrog i, prema tome, potrebno. To je kao temperature i groznice, koje iste telo od
neistoe. Bolest je bolna, ak i opasna, ali ako se odvija onako kako treba, ona lei, isceljuje.
P: Ili ubija.
M: U nekim sluajevima smrt je najbolji lek. ivot moe biti gori od smrti, koja je samo retko
neprijatno iskustvo, ma kako da izgleda. Prema tome, saaljevajte ivot, nikad smrt. Ovaj
problem stvari, dobra i zla u njima, ne postoji u mom svetu. Ono to je potrebno je dobro, a to
je nepotrebno je zlo. U vaem svetu zadovoljstvo i prijatno, je dobro, a bolno je zlo.
P: ta je potrebno, neophodno?
M: Odrastati, sazrevati je potrebno. Prerastanje, nadrastanje, prevazilaenje je potrebno.
Ostaviti iza sebe dobro, u korist boljeg je potrebno.
P: Do kog kraja?
M: Kraj je poetak. Vi zavravate gde ste poeli - u Apsolutu.
P: Zato onda sve ove nevolje? Da se vratim gde sam poeo?
M: ije nevolje? Koje nevolje? Da li vi saaljevate seme, koje raste i umnoava se dok ono ne
postane ogromna, mona uma? Da li vi ubijate dete da ga spasete od nevolja ivota? ta je
loe u ivotu, venom ivotu?
Otklonite prepreke duhovnom napredovanju i svi vai personalni, socijalni, ekonomski i
politiki problemi e se jednostavno rastopiti, ieznuti.
169

Univerzum je savren kao celina, a njegovi delovi, koji tee ka savrenstvu su na putu
radosti.
Dobrovoljno, spremno, rtvujte nesavreno savrenom i vie nee biti govora o dobru i
zlu.
P: Ipak, mi smo uplaeni od boljeg i priklanjamo se gorem.
M: To je naa glupost, zasnovana na ludosti i koja se granii sa ludou.

61. MATERIJA JE SVESNOST

Pitalac: Imao sam sree da budem u drutvu svetih ljudi celog svog ivota. Da li je to
dovoljno za samoostvarenje?
Maharad: Zavisi kako ste to iskoristili.
P: Reeno mi je da je oslobaajue dejstvo satsanga automatsko. Upravo kao to reka nosi
nekoga ka svome uu, tako e me suptilan, prefinjen, i tihi uticaj dobrih ljudi odvesti realnosti,
istinitosti.
M: To e vas dovesti do reke, ali je prelazak va sopstveni. Sloboda ne moe biti dobijena niti
zadrana bez volje za slobodom. Vi morate teiti ka slobodi; jedino to moete uraditi je da
otkrijete i otklonite prepreke revnosno, marljivo. Ako elite mir, morate teiti za njim. Neete
zadobiti mir samo ako se drite u tiini.
P: Dete jednostavno raste. Ono ne pravi planove za rastenje, niti ima svoje obrasce ponaanja;
niti ono raste u delovima, ruka ovde, a noga tamo; ono raste integralno, sveukupno i nesvesno.
M: Zato to je ono slobodno od matanja. Vi moete takoe napredovati, odrastati tako, ali ne
smete dozvoliti da se prepustite, da upadnete u predskazivanje i planove, koji su proizili iz
seanja i predvianja. To je jedna od posebnosti mudraca, da on nije zabrinut vezama za
budunost. Vaa zabrinutost za budunost je zbog straha od bola i elje za zadovoljstvom, za
mudraca je sve blaenstvo. On je srean sa bilo im da doe.
P: Sigurno da postoje mnoge stvari koje bi mogle da uine ak i Gurua, mudraca, bednim.
M: Mudrac se moe sresti sa tekoama, ali one ne mogu njemu nauditi, ne mogu mu doneti
patnju. Dovesti dete od roenja do zrelosti moe izgledati teak zadatak, ali za majku seanja
na liavanja i tekoe su radost. Nema niega loeg sa svetom. Ono to je loe je nain na koji
vi gledate na njega. Vaa sopstvena imaginacija, matarenja, je ono to vas obmanjuje.
Bez imaginacije, uobraenja, nema sveta. Vae ubeenje da ste vi svesni sveta je svet.
Svet koji vi opaate je sainjen od mentalne svesnosti; ono to vi nazivate materijom je
svesnost. Vi ste prostor, akaa, u kome se on kree, vreme u kom on traje, ljubav koja njemu,
svetu, daje ivot. Prekinite sa uobraenjima, imaginacijom i vezanou, i ta ostaje?
P: Svet ostaje, ja ostajem.
M: Da, ali kako je to razliito kada vi to moete videti onakvo kakvo jeste, a ne kroz prizmu
elje i straha!
P: Zbog ega su sve ove razlike - realnosti i obmana, iluzija, mudrost i neznanje, svetac i
grenik? Svako je u potrazi za sreom, svako tei oajniki, beznadeno; svako je Jogi, a
njegov ivot kola mudrosti. Svako ui svoj sopstveni put, lekcije koje su mu potrebne.
Drutvo odobrava jedno, a ne odobrava drugo, ne postoje pravila koja se primenjuju svuda i u
svako vreme.
M: U mom svetu, ljubav je jedini zakon. Ja ne molim za ljubav, ja je dajem. Takva je moja
priroda
170

P: Ja vidim da vi ivite va ivot saglasno odreenim pravilima ponaanja. Vodite as

meditacije ujutro, predavanja i razgovore imate redovno; dva puta dnevno je bogosluenje,
puja, i religiozno pevanje, bhajan. Izgleda da se vi slaete sa propisanim tokom dogaaja
pedantno, pristajete na tu rutinu savesno.
M: Bogosluenje i pevanje su onakvi kakvim sam ih zatekao, i nisam video razlog da ih
menjam, da interveniem. Glavna rutina, sled ponaanja, je saglasno eljama ljudi sa kojima
sam sluajno iveo ili koji su hteli da sluaju. To su zaposleni ljudi sa mnogo obaveza i
vremenski raspored aktivnosti je u cilju njihove udobnosti. Izvesna ponovljena rutina, navika,
je neminovna. ak i ivotinje i biljke imaju svoje vremenske rasporede.
P: Da, vidimo ispravan niz dogaaja u celom ivotu. Ko odrava red? Postoji li unutranji
vladar koji uspostavlja zakone i odrava red?
M: Sve se kree saglasno svojoj prirodi. Odakle potreba za policijom? Svaka akcija stvara
reakciju, koja balansira, uravnoteuje ili neutralie akciju. Sve se deava, ali postoji neprestano
ponitavanje, neutralisanje, i na kraju ostaje kao da se nita nije desilo.
P: Nemojte me teiti sa krajnjom, konanom harmonijom. Obrauni su podesni, slau se, a
gubitak je moj.
M: Saekajte i vidite. Moete zavriti konano sa profitom dovoljno dobrim da opravdate
troak.
P: Imam dug ivotni put pred sobom i esto se udim da li se njegovi mnogi dogaaji deavaju
sluajno, neoekivano, ili postoji plan. Da li je postojao kalup, uzorak, koji je postavljen pre
nego to sam ja roen, po kome ja moram da ivim moj ivot? Ako jeste, ko je sainio planove
i ko ih je podstakao? Mogu li tu postojati odstupanja i greke? Neki kau da je sudbina
nepromenljiva i da je svaki sekund ivota predodreen; drugi kau da ista sluajnost odreuje
sve.
M: Moete uzeti to kako elite. Moete u vaem ivotu jasno opaati kalup, obrazac, ili videti
samo lanac sluajnosti. Objanjenja su namenjena da zadovolje um. Ona ne moraju biti istinita.
Realnost je nedefinisana, neodrediva i neopisiva.
P: Gospodine, vi ste izbegli moje pitanje! Ja elim da znam kako vi gledate na to. Bilo gde da
pogledamo mi vidimo strukturu neverovatne inteligencije i lepote. Kako mogu da verujem da je
Univerzum bezoblian i haotian? Va svet, svet u kom vi ivite, moe biti bezoblian, ali on
ne mora biti haotian.
M: Objektivni Univerzum ima strukturu, grau, on je ureen i prekrasan. Niko to ne moe da
porekne. Ali struktura i obrazac, oblici zahtevaju prinudu i obaveznost. Moj svet je potpuno
slobodan; sve u njemu je samoodreeno. Prema tome ja se zadravam na onome to sam rekao
da se sve deava samo od sebe.
Postoji red i u mom svetu takoe, ali to nije nametnuto spolja, to dolazi spontano i
trenutno, odmah, zbog njegove bezvremenosti. Savrenstvo nije u budunosti. Ono je ovde i
sada.
P: Da li va svet osea moj?
M: Samo u jednoj taki - u taki sadanjosti, sada. To nije njemu trenutno postojanje, prolazni
oseaj realnosti. U punoj objektivnoj svesnosti kontakt je uspostavljen. To zahteva
nenapornost, spontanu panju.
P: Da li je to panja kao ponaanje uma?
M: Da, kad je um udi za realnou, to daje panju. Nema niega loeg sa vaim svetom, samo
je vae miljenje o sebi kao odvojenom od njega to koje stvara nered. Sebinost je izvor sveg
zla.
P: Ja se vraam ponovo na moje pitanje. Pre nego to sam bio roen, da li je moje unutarnje
Sopstvo odluilo o detaljima moga ivota, ili je to bilo potpuno sluajno i u milosti naslea i
okolnosti?
171

M: Oni koji tvrde da su izabrali svoga oca i majku i odluili kako e iveti svoj sledei ivot, to
mogu znati za sebe. Ja znam za sebe. Ja nikad nisam roen.
P: Ja vidim da sedite ispred mene i odgovarate na moja pitanja.
M: Vidite telo, koje je, naravno, bilo roeno i koje e umreti.
P: ivotna pria ovoga tela - uma je ono za ta sam ja zainteresovan. Da li ste to postavili,
odredili vi ili neko drugi, ili se to deava sluajno?
M: Postoji zamka u samom vaem pitanju. Ja ne pravim razliku izmeu tela i Univerzuma.
Svaki je uzrok onoga drugoga; svaki je onaj drugi u Sutini, u Stvarnosti. Ali sam ja izvan
svega toga. Kad vam govorim da nisam nikad roen, zato nastavljati sa pitanjem kakve su bile
moje pripreme za naredno roenje? U momentu kada dopustite vaoj mati da se kovitla,
luta, ona se odjednom zavrti van Univerzuma. Nije sve tako kako vi zamiljate i ja nisam
ogranien vaim matarijama.
P: Potrebna je inteligencija i energija da se izgradi i odrava ljudsko telo. Odakle one dolaze?
M: Postoji samo imaginacija. Inteligencija i mo, energija, su sve utroene u naem
zamiljanju, imaginaciji. Ona, imaginacija, vas je toliko apsorbovala, zaokupila, tako potpuno,
da vi jednostavno ne moete shvatiti koliko ste daleko od realnosti odlutali.
Bez sumnje imaginacija je obilato kreativna. Univerzum unutar univerzuma se na njoj
gradi. Ipak oni su svi u prostoru i vremenu, prolosti i budunosti, koje jednostavno ne
postoje.
P: itao sam skoro izvetaj o maloj devojici, koja je bila jako strogo odgajana u svom ranom
detinjstvu. Bila je jako osakaena i unakaena i odrasla je u jednom sirotitu, potpuno otuena
od svoje okoline. Ova mala devojica je bila tiha i posluna, ali potpuno nezainteresovana.
Jedna od sestara koja je pazila na dete, bila je ubeena da devojica nije mentalno zaostala,
nego samo povuena i nije reagovala. Psihoanalitiar je bio zamoljen da preuzme sluaj i
tokom pune dve godine on bi obilazio dete jednom nedeljno, i pokuavao da razbije zid
izolacije.
Ona je bila posluna i dobrog ponaanja, ali nije obraala panju na svog doktora. On ju
je odveo u kuu lutaka, sa sobama i pokretnim nametajem i lutkama koje su predstavljale oca,
majku i njihovu decu. To je izazvalo odgovor, devojica se zainteresovala. Jednog dana stare
povrede su ponovo oivele i dole na povrinu. Postepeno ona se oporavila, brojne operacije
su dovele njeno lice i telo u normalno stanje i ona je stasala u efikasnu, delotvornu, i privlanu
mladu enu. To je doktoru oduzelo vie od pet godina, ali je posao bio uraen. On je bio
stvarni Guru! On nije postavljao uslove i govorio o spremnosti i kvalifikacijama. Bez vere, bez
nade, jedino iz ljubavi on je pokuavao i pokuavao neprestano.
M: Da, to je priroda Gurua. On nee nikad odustati. Ali, da bi uspeo, on se ne mora susresti sa
toliko mnogo otpora. Sumnja i neposlunost, neozbiljnost, nuno usporavaju uspeh. Dato
poverenje i poniznost, fleksibilnost, koje on donosi, donose brzu, radikalnu, korenitu promenu
u ueniku. Duboko sagledavanje, pronicljivost Gurua i ozbiljnost uenika, su neophodni.
Ma kakvo da je bilo njeno stanje, devojica u vaoj prii je patila od gubitka poverenja,
iskrenosti u ljude. Najtei su intelektualci. Oni govore mnogo, ali nisu ozbiljni.
Ono to vi nazivate realizacijom je prirodna stvar. Kada ste spremni, va Guru e
ekati. Sadhana, duhovna disciplina, je beznaporna, laka. Kada je odnos sa vaim Uiteljem
ispravan vi napredujete. Iznad svega, verujte mu. On vas ne moe izneveriti, obmanuti
P: ak i kad me on zamoli da uradim neto oigledno pogreno?
M: Uradite to! Saniyasin, monah, je bio zamoljen od svog Gurua da se oeni. On je posluao i
patio gorko. Ali njegovo etvoro dece su bili svi sveci i proroci, najvei u Maharashtra-i.
Budite sreni sa svim onim to doe od vaeg Gurua i vi ete napredovati ka savrenstvu bez
napora.
P: Gospodine, imate li vi neke elje ili potrebe? Mogu li ja uiniti neto za vas?
172

M: ta mi vi moete dati to ja ve nemam? Materijalne stvari su potrebne za zadovoljstvo. Ali

ja sam zadovoljan sa samim Sobom. ta bih drugo trebao?
P: Sigurno da kad ste gladni tad vam treba hrana, a kad ste bolesni potreban vam je lek.
M: Glad donosi hranu, a bolest donosi lek. Sve je to prirodan rad.
P: Ako bih ja doneo neto, to ja verujem da vam je potrebno, da li biste to prihvatili?
M: Prihvatio bih ljubav koja je uinila da mi to ponudite.
P: Ako bi vam neko ponudio da vam sagradi prelep Aram?
M: Dopustimo mu na svaki nain. Dopustimo mu da potroi bogatstvo, zaposli stotine, nahrani
ljude.
P: Nije li to elja?
M: Uopte ne. Ja ga samo molim da to uradi onako kako treba, ne sa krtou, neodluno. On
ispunjava svoju sopstvenu elju, ne moju. Dopustimo mu da to uradi dobro i bude poznat
meu ljudima i bogovima.
P: Ali da li vi to elite?
M: Ja to ne elim.
P: Da li ete to prihvatiti?
M: Meni to nije potrebno.
P: Da li ete ostati u njemu?
M: Ako sam prisiljen.
P: ta vas moe prisiliti?
M: Ljubav onih koji su u potrazi za svetlom.
P: Da, shvatam vau ideju. Sada, kako da dospem u samadhi, blaenstvo?
M: Ako ste u pravom stanju, togod da vidite dovee vas u samadhi. Konano, samadhi nije
nita neobino! Kada je um intenzivno zainteresovan, zaokupljen, on postaje jedno sa objektom
interesovanja - posmatra i posmatrano postaju jedno u vienju, slualac i sluano postaju
jedno u sluanju, ljubavnik i voljeno postaju jedno u ljubavi. Svako iskustvo moe biti temelj za
samadhi.
P: Da li ste vi stalno u stanju samadhia?
M: Naravno da ne. Samadhi je stanje uma na kraju krajeva. Ja sam iznad svakog iskustva, kao
i od samadhia. Ja sam veliki prodrljivac i razoritelj, bilo ta da dotaknem, rastapa se u
prazninu, akasha.
P: Potreban mi je samadhi za samoostvarenje.
M: Vi imate sve to vam treba za samoostvarenje, ali ne verujete u to. Imajte hrabrosti, verujte
u sebe, idite, priajte, delujte; dajte tome ansu da dokae sebe. Sa neto napretka, to dolazi
neprimetno, ali na neki nain ljudima je potrebno uverenje. Oni su se promenili, ali to ne
primeuju. Takvi ne-spektakularni, neprimetni sluajevi su esto najpouzdaniji.
P: Moe li osoba da veruje sebi da je prosvetljena, a da grei?
M: Naravno. Sama ideja "ja sam ostvaren" je pogreka. Ne postoji "ja sam ovo", "ja sam ono"
u Prirodnom Stanju.
62. U SVEVINJEM SE RAA SVEDOK
Pitalac: Pre nekih etrdesetak godina J. Krishnamurti je rekao da postoji samo ivot i da svi
razgovori o personalnostima i individualnostima nemaju osnove u realnosti. On nije pokuao da
opie ivot - samo je rekao da ivot nema potrebe i ne moe biti opisan, ali moe biti potpuno
doivljen, iskuen, ako su prepreke za njegovo iskuavanje otklonjene. Glavna prepreka lei u
naoj ideji, i predanou vremenu, u naoj navici da iekujemo budunost u svetlosti prolosti.
Ukupna suma prolosti postaje "ja sam bio", nada za budunost postaje "ja u biti", a ivot je
173

stalni napor da se pree od onoga "ja sam bio" do onoga "ja u biti". Sadanji trenutak, "sada"
je izgubljeno iz vida. Maharad govori o "ja jesam". Da li je to obmana, kao "ja sam bio" i "ja
u biti", ili postoji neto realno u vezi toga? I ako je "ja jesam" takoe jedna obmana, kako da
se osoba oslobodi od toga? Sam pojam ja jesam osloboen od "ja jesam" je besmislenost.
Postoji li neto realno, neto trajno u vezi sa "ja jesam" za razliku od "ja sam bio" ili "ja u
biti", koji se menjaju sa vremenom, jer uskovitlane memorije stvaraju nova nadanja?
Maharad: Sadanje "ja jesam" je isto tako lano kao i "ja sam bio" i "ja u biti". To je samo
jedna ideja u umu, jedna impresija osloboena iz memorije, a odvojeni identitet je stvara
lanom. Ova navika obraanja lanom centru mora biti prekinuta, zavrena; utisak: "Ja vidim",
"ja jesam", "ja mislim", "ja radim", mora ieznuti iz polja vae svesnosti; ono to ostaje kad
lano iezne je realno, istinito.
P: Zato ovaj veliki govor o eliminaciji sebe (Ja)? Kako moe sebe (Ja) da eliminie samo
sebe? Koja vrsta metafizike, tajanstvene akrobatike moe dovesti do iezavanja akrobate? Na
kraju on e nestati, jako ponosan na svoje nestajanje.
M: Nemate potrebu da jurite "ja jesam" da biste ga unitili. Vi to ne moete. Jedino to je
potrebno je iskrena tenja za istinom, realnou. Mi to nazivamo atma-bhakti, ljubav prema
Svevinjem; ili moksha-sankalpa, odlunost da se bude slobodan od lanog. Bez ljubavi i
voljom inspirisanom ljubavlju nita ne moe biti uraeno.
Samo govoriti o Realnosti, Istini, bez ikakvog rada u vezi toga je poraavajue. Mora
postojati ljubav u odnosu izmeu osobe koja kae "ja jesam" i posmatraa tog "ja jesam".
Sve dok posmatra, unutarnje Sopstvo, "vie" Sopstvo, smatra sebe odvojenim od
posmatranog, "nieg" sopstva (Ja), ono ga prezire i osuuje, reenje je bez nade.
Jedino kad posmatra, vyakta, prihvata Ja vyakti, kao projekciju ili manifestaciju sebe,
i tako rei, smatra da je Ja u Sopstvu, dualnost "Ja" i "ovo" nestaje i u istovetnosti unutarnjeg
i spoljanjeg Svevinja Realnost, Istina, manifestuje Sebe.
Ovo jedinstvo gledaoca i vienog se ostvaruje kad posmatra postane svestan sebe kao
posmatraa; on vie nije zainteresovan za vieno, koje je on svakako, ali takoe je
zainteresovan da bude zainteresovan, dajui panju panji, probuenost probuenosti. Nena,
prijatna duhovna probuenost je presudan faktor koji dovodi Realnost, Istinu, u centar panje.
P: Saglasno Teozofima i ujedinjenim okultistima, misticima, ovek se sastoji od tri aspekta:
personalnosti, individualnosti, i duhovnosti.
Iznad duhovnosti je Boanstveno, Bog.
Personalnost je striktna i valjana samo za jedno roenje. Ona poinje sa roenjem tela i
zavrava se sa roenjem sledeeg tela. Jednom zavrena, zavrena je za svagda; nita ne ostaje
od nje, osim nekoliko slatkih ili gorkih lekcija.
Individualnost poinje sa animalnim ovekom i zavrava se sa potpuno humanim.
Rascep izmeu personalnosti i individualnosti je karakteristika naih sadanjih dana u
oveanstvu. Sa jedne strane individualnost sa svojom tenjom za istinom, dobrotom i
lepotom, a sa druge strane jedno runo naprezanje izmeu navike i ambicije, straha i pohlepe,
pasivnosti i nasilja.
Duhovni aspekt je jo u neizvesnosti. On ne moe da se manifestuje u atmosferi
dualnosti. Samo kada je personalnost ponovo sjedinjena sa individualnou i postane
ograniena, verovatno, ali istinit izraz toga je da svetlost, ljubav i lepota duhovnog se
pojavljuju kao njihovi sopstveni.
Vi uite o vyakti, vyakta i avyakta, posmatrau, posmatranom i inu posmatranja. Da li
se to slae sa drugim gledanjem?
M: Da, kada vyakti, posmatra, spozna da on ne postoji odvojeno od vyakta, posmatranog, i
vyakta, posmatrano, vidi vyakti, posmatraa, kao svoj sopstveni izraz, onda mir i tiina stanja
avyakte, ina posmatranja dolazi u postojanje.
174

U stvarnosti, ovo troje su jedno; vyakta, posmatrano, i avyakta, posmatranje, su

nerazdvojni, dok je vyakti, posmatra, ulno-oseajno-misaoni proces, zasnovan na telu
sainjenom i odravanom od pet elemenata.
P: Kakav je meusobni odnos izmeu vyakta, posmatranog, i avyakte, posmatranja?
M: Kako moe postojati odnos kad su oni jedno? Sav razgovor oko odvojenosti i odnosa je
zbog iskrivljenog i izopaenog, neistinitog uticaja ideje "ja sam telo". Spoljanje Sopstvo,
vyakti, je samo projekcija telo-uma, unutarnjeg Sopstva, vyakta, koje je opet samo izraz
Svevinjeg Sopstva, avyakta, koje je sve i nita.
P: Postoje Uitelji koji nee da govore o viem i niem Sopstvu. Oni posmatraju oveka kao
da samo postoji kao nie Sopstvo. Niti Buda, niti Hrist nisu nikad spomenuli Vie Sopstvo.
Krinamurti takoe se podsmehuje bilo kom pominjanju Vieg Sopstva. Zato je to tako?
M: Kako moe biti dva Sopstva u jednom telu?! "Ja jesam" je jedno. Ne postoji "vie ja jesam"
i "nie ja jesam". Sva stanja uma su prisutna u duhovnoj svesnosti, budnosti, i postoji
identifikacija, poistoveivanje sa njima.
Objekti posmatranja nisu ono to izgleda da jesu, i ponaanja koja se s njima deavaju
nisu ono to bi trebalo da budu. Ako vi mislite da Buda, Hrist ili Krinamurti govore personi,
osobi, vi greite. Oni znaju vrlo dobro da je vyakti, posmatra, spoljanje Sopstvo, samo senka
vyakte, posmatranog, unutarnjeg Sopstva, i Oni samo upuuju i obraaju se, savetuju, vyakta-i,
posmatranom.
Oni kau njemu, posmatranom, da pazi na spoljanje Sopstvo, da ga vodi i da mu
pomae, da se osea odgovornim za njega; ukratko, da bude potpuno svesno njega.
Duhovna svesnost dolazi od Svevinjeg i obuhvata unutarnje Sopstvo; takozvano
spoljanje Sopstvo je samo deo ovekovog postojanja od koga on nije svestan duhovno.
ovek moe biti svestan mentalno, jer je svako bie svesno mentalno, ali ovek nije
probuen, svestan duhovno.
Ono to je obuhvaeno u probuenosti, duhovna svesnost, postaje unutarnje i zavisi od
unutarnjeg. Ovo se moe postaviti i drugaije: telo definie spoljanje Sopstvo, svesnost
unutarnje Sopstvo, a u istoj probuenosti, duhovnoj svesnosti, Svevinji je dosegnut.
P: Vi kaete da telo odreuje spoljanje Sopstvo. Poto vi imate telo, da li vi takoe imate
spoljanje Sopstvo?
M: Trebao bih, kad sam vezan za telo i smatram ga da je moje.
P: Ali vi ste duhovno svesni njega i brinete o njegovim potrebama.
M: Suprotno je blie istini - telo zna mene i duhovno je svesno je mojih potreba. Ali nije
stvarno ni tako. Ovo telo se pojavljuje u vaem umu, u mom umu niega nema.
P: Da li hoete da kaete da ste vi sasvim nesvesni da imate telo?
M: Suprotno, ja sam svestan da nemam telo.
P: Vidim da puite?!
M: Tano tako. Vi me vidite da puim. Otkrite za sebe kako ste doli do saznanja da me vidite
da puim, i vi ete lako shvatiti da je to vae "ja sam telo" stanje uma odgovorno, uslovno, za
ovu ideju "ja vas vidim da puite".
P: Postoji telo, a postojim i ja. Ja znam telo. Osim toga, ta sam ja?
M: Ne postoji "ja" odvojeno od tela, niti sveta. Svo troje se pojavljuju i nestaju zajedno. U
osnovi je oseaj "ja jesam". Idite iznad toga.
Ideja: "Ja nisam telo" je samo protivotrov ideji "ja sam telo", koja je lana. ta je to "ja
jesam"? Dok vi ne znate sebe, ta drugo moete saznati?
P: Iz onoga to kaete ja zakljuujem da bez tela ne moe biti osloboenja. Ako je ideja "ja
nisam telo" ta koja vodi osloboenju, prisustvo tela je bitno.
M: Sasvim ispravno. Bez tela, kako bi mogla ideja "ja nisam telo" postojati? Ideja "ja sam
slobodan" je isto tako lana kao i ideja "ja sam zarobljen". Pronaite "ja jesam" zajedniko za
oboje i idite iznad.
175

P: Sve je samo san.

M: Sve su to samo rei, od kakve su koristi one vama? Vi ste upetljani u tkanje verbalnih
definicija i formulacija. Idite iznad vaih koncepata i ideja; u tiini, smirenju od elja i misli,
Istina se pronalazi.
P: ovek mora da se seti, ne samo da se seti. Kakav zadatak!
M: To ne moe biti uraeno, naravno. To mora da se desi. A to se deava kada vi zaista vidite
potrebu za tim. Ponovo, ponavljam, ozbiljnost, iskrenost je zlatni klju.
P: U pozadini mog uma postoji zujanje, koje se neprekidno odvija. Brojne, neodlune,
konfuzne misli se roje, motaju se, i bruje, agore i ovaj bezoblini oblak je uvek sa mnom. Da li
je tako isto i sa vama? ta je u pozadini, temelju vaeg uma?
M: Tamo gde nema uma, nema pozadine uopte. Ja sam sav napred, na elu, ne pozadi!
Praznina govori, Praznina ostaje.
P: Da li je neko seanje ostalo?
M: Nijedno seanje prolog zadovoljstva ili bola nije ostalo. Svaki momenat je novoroeni.
P: Bez seanja vi ne moete biti mentalno svesni.
M: Naravno da sam svestan i potpuno probuen, duhovno svestan, toga. Ja nisam drvena
klada. Uporedite svesnost i njen sadraj sa oblakom. Vi ste unutar oblaka, dok ga ja
posmatram. Vi ste izgubljeni u njemu, teko sposobni da vidite i vrhove vaih prstiju, dok ja
vidim oblak i mnogo drugih oblaka i plavo nebo takoe, i Sunce, Mesec, zvezde. Realnost je
jedna za nas oboje, ali za vas je to zatvor, dok je za mene dom.
P: Vi ste govorili o personi-vyakti, svedoku-vyakta i Svevinjem-avyakta. Koje dolazi prvo?
Koje se prvo javlja?
M: U Svevinjem se svedok pojavljuje.
Svedok stvara personu, osobu, i misli o sebi da je odvojen od nje. Svedok vidi da se
persona pojavljuje u mentalnoj svesnosti, koja se opet pojavljuje u svedoku.
Ostvarenje temeljnog jedinstva je posao Svevinjeg. To je mo iznad svedoka, izvor iz
koga sve proistie. On ne moe biti dosegnut dok ne postoje jedinstvo i ljubav i uzajamna
pomo izmeu persone i svedoka, dok delanje nije u harmoniji sa postojanjem i
spoznavanjem.
Svevinji je oboje: i izvor i plod takve harmonije.
Dok vam govorim, ja sam u stanju odvojene, ali srdane, nene, duhovne svesnosti,
turiya.
Kada se ova duhovna svesnost podigne navie, na vii nivo, iznad sebe, vi je moete
nazvati Svevinje Stanje, turiyatita.
Ali Temeljna Stvarnost je iznad duhovne svesnosti, iznad tri stanja bivanja i nebivanja.
P: Kako to da je ovde, sa vama, moj um angaovan u uzviene teme i snalazi se lako boravei
u njima, druei se sa njima, i prijatno se osea. A kad se vratim kui ja uviam da sam
zaboravio sve to sam ovde nauio, brinui se i plaei se, nesposoban da se setim moje
istinske prirode ak i za trenutak. ta tu moe biti uzrok?
M: To je vaa detinjatost kojoj se vraate. Vi jo niste potpuno odrasli; postoje nivoi koji su
ostali nerazvijeni jer im nije posveena panja, nisu negovani. Samo dajte punu panju na ono
to je u vama grubo, nasilno, i primitivno, neumereno, i neljubazno, sirovo, potpuno detinjasto
i vi ete sazreti. Bitna je zrelost srca i uma. Ona dolazi bez napora i lako kada su glavne
prepreke otklonjene - nepanja, nesvesnost.
U svesnosti, duhovnoj probuenosti, vi napredujete, sazrevate.

176

63. UTISAK 'JA DELAM' JE ROPSTVO

Pitalac: Mi smo bili odseli u aramu Sathya Sai Babe neko vreme. Takoe smo proveli dva
meseca u Sri Ramanashram-u u Tiruvannmalai. Sada smo na naem putu natrag u Sjedinjene
Drave, SAD.
M: Da li je Indija izazvala neku promenu u vama?
P: Oseamo da smo skinuli na teret. Sri Sathya Sai Baba nam je rekao da sve prepustimo
njemu, i da samo ivimo svakodnevno, to ispravnije moemo. "Budite dobri, a ostalo ostavite
meni!" - imao je on obiaj da nam kae.
M: ta ste radili u Sri Ramanashramu?
P: Mi smo nastavili sa mantrom koju smo dobili od Gurua. Takoe smo meditirali. Nije bilo
mnogo miljenja ili uenja; mi smo samo pokuavali da budemo tihi, smireni. Mi smo na bhakti
stazi, stazi ljubavi prema Bogu, i dosta oskudni u filozofiranju. Mi ne moramo mnogo da
mislimo - samo verujemo naem Guruu, i ivimo svoje ivote.
M: Veina bhakta poklonika veruju svom Guruu samo dok je sve dobro sa njima. Kada
nevolje dou, oni oseaju razoarenje i odlaze u potragu za drugim Guruom.
P: Da, bili smo upozoreni na ovu opasnost. Pokuavali smo da primimo tekoe zajedno sa
uspehom, lakoom. Oseanje: "Sve je Milost", mora biti veoma jako.
Sadhu, Svetac, je hodao prema istoku, odakle je poeo da duva vrlo jak vetar. Sadhu se
samo okrenuo i zakoraio na zapad. Mi se nadamo da ivimo upravo tako - podeavajui se
okolnostima koje su nam poslate od naeg Gurua.
M: Postoji samo ivot. Nema nikoga ko ivi ivot.
P: To razumemo, ipak, mi neprestano inimo pokuaje da ivimo nae ivote umesto
jednostavno da ivimo. Stvaranje planova za budunost je izgleda naa ukorenjena navika.
M: Bilo ta da vi planirate ili ne, ivot se nastavlja. Ali u samom ivotu mala spirala se
pojavljuje, raa se u umu, koja povlauje u fantazijama i zamilja sebe da dominira i kontrolie
ivot. ivot sam po sebi je bez elja i potpuno je ispunjen. Ali lano sopstvo eli da se kree ka
ispunjenju i zadovoljstvu.20 Prema tome, ono je uvek angaovano u osiguranju ovekovog
kontinuiteta. ivot je bez straha i slobodan. Sve dok vi imate ideju da utiete na dogaaje,
osloboenje jo nije za vas; sam utisak delovanja, biti uzrokom, je ropstvo.
P: Kako moemo da prevaziemo dualitet initelja, onog koji deluje, i uraenog?
M: Kontemplirajte ivot kao beskonaan, nepodeljen, uvek prisutan, uvek aktivan, dok ne
ostvarite da ste jedno sa njim. To ak nije ni tako teko, jer ete se vratiti vaem sopstvenom
prirodnom stanju.
Jednom kada shvatite, ostvarite, spoznate da sve dolazi iznutra, da svet u kome vi
ivite nije projektovan vama, ve od vas, va strah e prestati.
Bez ovog ostvarenja, vi identifikujete sebe sa spoljanjim, kao to su telo, um, drutvo,
nacija, oveanstvo, ak i sa Bogom ili Apsolutom. Ali sve ovo su beanja od straha.
Samo onda kada prihvatite odgovornost za mali svet u kome ivite, u kome je proces
njegovog stvaranja, ouvanja i razaranja, transformacije, onda moete biti osloboeni od vaeg
zamiljenog, imaginarnog ropstva.
P: Zato bih ja zamiljao sebe tako zapetljanim i bednim?

20

Zato to je individualno Ja lano, ono proizvodi i laan utisak da ivot nije (ve) ispunjen i stoga bez elja,
da treba tek da doe do ispunjenja. elje postoje zbog lanog oseaja nepotpunosti, ispunjenje elja je laan
pokuaj da se ostvari potpunost. Kada je bez iluzije Ja, ovek vidi da je postojanje u svakom trenutku potpuno i
savreno i zato su elje nepotrebne. (I. A.)

177

M: Vi to radite samo po navici. Promenite vae naine oseanja i miljenja, pregledajte ih,
ustanovite ih i prouite neposredno. Vi ste u ropstvu zbog nepanje. Panja oslobaa. Vi
toliko mnogo stvari smatrate da je Istina. Ponite da se pitate da li je to tako. Najoiglednije
stvari su najneverovatnije. Postavite sebi takva pitanja kao to su: "Da li sam ja stvarno
roen?", "Da li sam ja ovo ili ono?", "Kako ja znam da postojim?", "Mogu li ja da verujem u
sve ono to sam govorio o sebi samom?", "Ko su moji roditelji?", "Da li su oni mene stvorili ili
sam ja stvorio njih?", "Ko sam ja uprkos svemu, konano?"
Vi ste uneli toliko mnogo energije u izgraivanje ropstva za samog sebe. Sada utroite
isto toliko energije za ruenje toga. U stvari, ruenje ropstva je vrlo lako, jer se lano rui samo
kad se otkrije.
Sve se zasniva na ideji "JA JESAM". Prouite, istraite je vrlo paljivo, potpuno. To
lei u korenu svih nevolja. To je vrsta koe koja vas odvaja od realnosti, istine. Realno je i
unutar koe i sa njene spoljanje strane, ali sama koa nije realna.
Ova ideja "JA JESAM" nije roena sa vama. Vi ste mogli iveti vrlo dobro i bez nje.
Ona je dola kasnije, zbog vae identifikacije sa telom. Stvorila je iluziju odvojenosti tamo gde
ona nije postojala. Ona vas je uinila strancem u vaem sopstvenom svetu i stvorila svet
neprijateljstva i otuenja. Bez oseaja "JA JESAM" ivot se nastavlja. Postoje trenuci kada
smo bez oseaja "JA JESAM", u miru i srei. Sa povratkom "JA JESAM" nevolja poinje.
P: Kako ovek da se oslobodi od "ja" oseaja?
M: Vi morate de se bavite oseajem "ja", ako elite da ga se oslobodite. Posmatrajte ga u
delovanju i u miru, kako on poinje i kako se zavrava, ta on eli i kako to dobija, sve dok ne
vidite jasno i sve dok ne razumete potpuno.
Konano, sve te joge, ma kakvi bili njihovi izvori i karakteri, imaju samo jedan cilj, da
vas spasu od katastrofe, bede odvojenog postojanja, da ne budete besmislena mrlja na
prostranoj i prelepoj slici.
Vi patite zato to ste otuili sebe od realnosti i sada tragate za bekstvom od ovog
otuenja. Ne moete pobei od svojih sopstvenih opsednutosti. Jednino moete da prestanete
da ih negujete.
Poto je "JA JESAM" lano, ono eli da se nastavi, da traje. Realnost ne treba da se
nastavlja - poto zna sebe kao neunitivu, ona je nezainteresovana na unitenje oblika i
izraajnosti. Da bi ojaali i stabilizovali "JA JESAM" mi inimo razne stvari - ali sve uzalud, jer
se "JA JESAM" ponovo gradi od momenta do momenta. To je neprekidan rad i jedino
radikalno reenje je rastopiti, raspriti oseaj odvojenosti "ja sam takva i takva linost" jednom
zauvek.
Postojanje ostaje, ali ne samo kao lino postojanje.
P: Ja imam odreene duhovne ambicije. Da li moram da radim na njihovom ispunjenju?
M: Nema 'duhovnih' ambicija. Sve ambicije su u korist "JA JESAM". Ako elite da uinite
istinski napredak, morate napustiti sve ideje o linim uspesima.
Ambicije takozvanih jogija su besmislene, apsurdne. ovekova elja za enom je sama
po sebi nevina u poreenju sa pohlepom za venim linim blaenstvom.
Um je prevarant, obmanjiva. to vie on izgleda poboan, gora je prevara, vei je
obmanjiva.
P: Ljudi vam dolaze vrlo esto sa svojim svetovnim nevoljama i mole za pomo. Kako vi znate
ta ete im rei?
M: Ja im jednostavno kaem ono to doe u moj um toga trenutka. Ja nemam standardizovanu
proceduru u odnosu sa ljudima.
P: Vi ste sigurni u Sebe. Ali kad ljudi dou kod mene po savet, kako da budem siguran da je
moj savet ispravan?

178

M: Posmatrajte u kakvom ste stanju, sa kog nivoa govorite. Ako govorite iz uma, moete
pogreiti. Ako govorite iz potpunog sagledavanja situacije, bez vaih sopstvenim mentalnih
navika, va savet bi mogao biti pravi odgovor.
Glavna stvar je biti potpuno svestan, budan, da niti ste vi, niti je ovek ispred vas samo
telo; ako je vaa svesnost, probuenost jasna i potpuna, greka je manje verovatna.

64. SVE TO VAS ZADOVOLJAVA, VUE VAS NAZAD

Pitalac: Ja sam penzionisani raunovoa, a moja supruga je angaovana u socijalnom radu za
siromane ene. Na sin je otputovao u SAD, i mi smo doli da ga vidimo. Mi smo iz
Pendaba, ali ivimo u Delhiju. Imamo Gurua Radha-Soani vere i vrednujemo jako visoko
satsang. Sreli smo jako mnogo svetih ljudi, i drago nam je da smo susreli jo jednog vie.
Maharad: Vi ste sreli mnogo pustinjaka i asketa, ali potpuno ostvarenog oveka svesnog
svoje boanstvenosti, svarupa, teko je nai. Sveci i Jogiji uz ogromne napore i odricanja
zadobijaju mnoge udotvorne moi i mogu da urade mnogo toga dobrog na putu pomaganja
ljudima i inspirisanja vere, ipak, to ih ne ini savrenim.
To nije put ka Istini, ve samo obogaivanje lanog. Sav napor vodi ka veem naporu;
sve to je bilo stvoreno, moralo je biti ouvano, sve to je bilo steeno moralo je biti sauvano
od raspada ili gubitaka.
Sve to moe biti izgubljeno nije stvarno, realno, u posedu oveka, njegovo sopstveno;
a ono to nije vae sopstveno od koje koristi moe biti vama?
U mom svetu nita se ne gura, sve se deava samo od sebe. Sva egzistencija, stvarnost
je u prostoru i vremenu, ograniena i prolazna. Onaj koji doivljava stvarnost, egzistenciju, je
takoe ogranien i privremen.
Ja nisam zabrinut bilo za ono "to postoji" ili za onoga "ko postoji"; Ja se drim iznad,
gde sam Ja oboje i nita.
Osobe koje su posle mnogo napora i ispatanja ispunile svoje ambicije i osigurale vie
nivoe iskustva i delovanja, su obino istinski svesne svog stanja; oni klasifikuju ljude po
hijerarhijama, lestvicama, rangirajui ih od najniih, neuspenih, do najviih, uspenih,
ostvarenih.
Za mene su svi jednaki. Razlike u izgledu, pojavnosti i izrazu postoje, ali one nisu
vane. Upravo kao to oblik zlatnog nakita ne utie na zlato, tako i ovekova sutina ostaje
netaknuta.
Gde ovaj oseaj jednakosti nedostaje to znai da realnost, Istinitost nije dosegnuta.
Smo znanje nije dovoljno, znalac mora biti znan. Panditi i Jogiji mogu znati mnoge
stvari, ali od koje je koristi samo znanje, kad Sopstvo nije spoznato? To bi bilo stvarno
beskorisno, zloupotreba. Bez spoznaje znalca ne moe biti mira.
P: Kako ovek da spozna znalca?
M: Ja vam jedino mogu rei iz mog sopstvenog iskustva. Kada sam sreo mog Gurua, on mi je
rekao: "Ti nisi ono to smatra o sebi da si. Pronai ono to si. Posmatraj oseaj "ja jesam",
pronai svoje istinsko, stvarno Sopstvo".
Ja sam ga posluao zato to sam mu verovao. Radio sam ono to mi je rekao. Sve moje
slobodno vreme bih provodio gledajui unutar sebe u tiini. I kakvu je razliku to uinilo! I kako
brzo! Trebalo mi je samo tri godine da spoznam moju istinsku prirodu.
Moj Guru je umro uskoro, ali to nije uinilo nikakvu razliku. Ja sam zapamtio ono to
je on rekao i istrajao sam. Plod toga je ovde, sa mnom, u meni.
P: ta je to?
179

M: Ja znam Sebe kakav sam u Realnosti, Istini. Ja nisam niti telo, niti um, niti mentalne
sposobnosti. Ja sam iznad svega toga.
P: Da li ste vi samo nita?
M: Hajde, budite razumni! Naravno, ja jesam. Jedino nisam ono to vi moete misliti o meni da
sam! Ovo vam sve govori.
P: To meni nita ne govori.
M: Zato to to ne moe biti reeno. Vi morate stei vae sopstveno iskustvo. Vi ste
prilagoeni da se bavite sa stvarima, fizikim i mentalnim. Ja nisam stvar, niti ste to vi. Vi niste
niti materija, niti energija, niti telo, niti um. Jednom kada imate letimian pogled sagledavanja
vaeg sopstvenog postojanja, Bia, vi neete videti da postoje tekoe da me razumete.
Mi verujemo u tako mnogo stvari po uvenju, rekla-kazala. Mi verujemo u daleke
zemlje i ljude u nebesima i paklu, u dobru i zlu jer nam je to reeno. Slino tome, nama je
reeno o nama samima, naim roditeljima, imenu, poloaju, dunostima... i tako dalje... Mi
nikad nismo pokuali da to proverimo.
Put ka Istini vodi kroz ruenje lanog. Da bi sruili lano, morate preispitati vaa
najokorelija, najukorenjenija verovanja. Od svih verovanja najgore je da verujete da ste telo.
Sa telom dolazi svet za svetom - Bog, za kog se pretpostavlja da je stvorio svet i zato
poinju strahovi, religije, molitve, rtvovanja, sve vrste drutvenih sistema - sve da se zatite i
podre ljudi-deca, preplaeni od svojih umova, sa udovitima svog sopstvenog delanja.
Spoznajte da ono to ste vi ne moe biti roeno, niti umire, a sa odlaskom straha sva se
patnja zavrava.
Ono to um stvori, izmisli, to um i razori. Ali realno, Istinito, nije izmiljeno, stvoreno, i
ne moe biti uniteno. Drite se onoga nad im um nema mo, snagu. Ono o emu vam
govorim nije niti u prolosti, niti u budunosti. Niti je u svakodnevnom ivotu kako on protie
u sadanjosti. To je bezvremeno i potpuna bezvremenost toga je iznad uma.
Moj Guru i njegove rei: "Ti si Ja" su veno sa mnom. U poetku sam morao da
usmerim svoj um na njih, ali sada je to postalo prirodno i lako.
Momenat kada um prihvati rei Gurua kao Istinu i ivi sa njima spontano, prirodno, i u
svakom detalju dnevnog ivota, je predvorje ostvarenja.
Na neki nain to je spasenje verom, ali vera mora biti jaka, intenzivna, i trajna.
Meutim, vi ne smete misliti da je vera sama po sebi dovoljna. Vera ispoljena u akciji je
siguran put ka ostvarenju. Od svih naina to je najefikasniji.
Postoje uitelji koji negiraju veru i veruju samo razumu. Stvarno, to nije vera koju oni
negiraju, nego slepo verovanje. Vera nije slepa. To je spremnost da se pokua.
P: Nama je reeno da od svih oblika duhovnih praksi, praksa stava samosvedoenja je
najefikasnija. Kako je to u uporeenju sa verom?
M: Stav svedoenja je takoe vera; to je vera u samog sebe. Vi verujete da vi niste ono to
doivljavate, iskuavate, i gledate na sve sa distance. Nema napora u svedoenju. Vi razumete
da ste samo svedok i razumevanje deluje. Vi ne trebate nita vie, samo se seajte, zapamtite
da ste samo svedok.
Ako u stanju svedoenja pitate sebe: "Ko sam ja?" odgovor odmah dolazi, mada je on
bezglasan i tih. Prestanite da budete objekt i postanite subjekt svega to se deava; jednom,
kada se okrenete unutar sebe, vi ete pronai sebe i iznad subjekta. Kada pronaete sebe vi
ete uvideti da ste takoe iznad objekta, da oboje: i subjekt i objekt postoje u vama, a vi
niste ni jedno ni drugo.
P: Vi govorite o umu, o svedoenju svesnosti iznad uma i o Svevinjem, koji je iznad duhovne
svesnosti, probuenosti. Da li mislite da kaete da je ak i probuenost, duhovna svesnost,
nerealna, neistinita?
M: Sve dok se koristite izrazima realno-nerealno, duhovna probuenost, svesnost, je jedina
realnost koja moe biti. Ali Svevinji je iznad svih razlika, posebnosti, i na njega se izraz
180

"realan" ne primenjuje, jer u njemu je sve istinito, realno, i prema tome, nema potrebe da bude
oznaen na taj nain. On je sam izvor realnosti, on saoptava, donosi realnost svemu ega se
takne (omoguava smo postojanje, bilo nama ono realno ili nerealno). On jednostavno ne
moe biti shvaen reima. ak i direktno iskustvo, ma koliko uzvieno, samo prua
svedoenje, nita vie.
P: Ali ko je stvorio svet?
M: Univerzalni Um, Chidakash stvara i rastvara sve. Svevinji, Paramakash, donosi realnost
svemu to dolazi u postojanje. Rei da je to Univerzalna ljubav moe biti najblie to mi
moemo doi do njega reima. Upravo kao ljubav on ini sve realnim, lepim, poeljnim.
P: Zato poeljnim?
M: Zato da ne? Odakle dolazi svemona privlanost da ini da sve stvorene stvari odgovaraju
jedna drugoj, da spaja ljude zajedno, ako ne od Svevinjeg? Ne izbegavajte elju; jedino se
pobrinite da ona tee usmerena u ispravnim smerovima. Bez elje vi ste mrtvi. Ali sa niskim
eljama vi ste sablast, avet.
P: Koje nas iskustvo najblie pribliava Svevinjem?
M: Ogroman mir i neograniena ljubav. Spoznajte da je sve to postoji istinito, plemenito i
lepo u Univerzumu, to sve dolazi od vas, da ste vi sebi izvor i na izvoru svega toga. Bogovi i
Boginje koji nadgledaju svet mogu biti najdivnija i najslavnija bia; ipak su svi oni kao prelepo
obuene sluge koje objavljuju mo i bogatstvo njihovog Gospodara.
P: Kako ovek ostvaruje stanje Svevinjega?
M: Odricanjem od svih niih elja. Sve dok ste zadovoljni sa niim, ne moete imati vie.
Sve to vas zadovoljava, vue vas nazad. Dok ne ostvarite nezadovoljstvo sa svim,
svesni njihove tendencije i ogranienosti, i ne sakupite vie energije u jednu veliku tenju, ak
ni prvi korak nije uinjen. S druge strane, sveukupnost elja za Svevinjim je samo po sebi
poziv od Svevinjeg.
Nita fiziko ili mentalno ne moe vam dati slobodu. Vi ste slobodni kada jednom
spoznate da vae ropstvo nastaje od vaeg sopstvenog delovanja, i kada prestanete da kujete
lance koji vas zarobljavaju.
P: Kako se ostvaruje vera u Gurua?
M: Pronai Gurua, a takoe i verovati u njega je velika srea. To se ne deava esto.
P: Da li to sudbina odreuje?
M: Nazivanje to sudbinom vrlo malo objanjava. Kad se to desi vi ne moete rei zato se to
desilo i samo prekrivate vae neznanje nazivajui to karmom ili Milou ili Voljom Boga.
P: Krinamurti kae da Guru nije potreban.
M: Neko vam mora rei o Svevinjoj Realnosti i putu koji vodi ka njoj. Krinamurti nije radio
nita drugo. Na neki nain on je u pravu - veina takozvanih uenika, poklonika, ne veruju
svojim Guruima, nisu im posluni i konano ih naputaju. Za takve uenike bilo bi daleko bolje
da oni nemaju Gurue uopte i da se samo okrenu u svoju unutarnjost da dobiju vostvo. Nai
ivog Gurua je retka prilika i velika odgovornost. Ove stvari ne smeju se shvatiti olako. Vi
ljudi ste spremni da kupite sebi nebesa i zamiljate da e vam to Guru nabaviti za neku cenu.
Teite da pravite pogodbu nudei malo, ali traei mnogo! Vi ne varate nikog do sebe same.
P: Vama je va Guru rekao da ste Svevinji i vi ste mu verovali i radili na tome. ta vam je
donelo to poverenje?
M: Recimo da sam bio samo razuman. Bilo bi suludo ne verovati mu. Kakav bi mogu interes
on imao da me obmanjuje?
P: Vi ste rekli pitaocu da smo mi isto, da smo mi jednaki. Ja to ne mogu da verujem. Poto ja u
to ne verujem, od kakve je koristi vaa tvrdnja za mene?
M: Vae neverovanje nije vano. Moje rei su istinite i one e uraditi svoj posao!! Ovo je
lepota plemenitog druenja, satsang (druenja sa plemenitim, uzvienim ovekom).
P: Samo sedei pored vas moe li to biti smatrano duhovnom praksom?
181

M: Naravno. Reka ivota tee. Neke od njenih voda su ovde, ali tako mnogo vode je ve
doseglo svoj cilj, okean. Vi znate samo sadanjost. Ja vidim malo dalje u prolost i budunost, i
to to ste vi i ta moete biti. Ja ne mogu videti vas drugaije nego kao samog sebe. U samoj
prirodi ljubavi je da ne vidi razlike.
P: Kako mogu ostvariti to da vidim sebe kao to me vi vidite?
M: Dovoljno je ako vi sebe ne zamiljate kao telo. Ta sama ideja "ja sam telo" je tako kobna,
nesrena. Ona vas potpuno zaslepljuje za vau realnu, istinitu prirodu. ak ni za trenutak
nemojte misliti da ste telo. Nemojte sebi davati ime, niti oblik. U mraku i tiini realnost se
pronalazi.
P: Ne moram li misliti sa izvesnim ubeenjem da nisam telo? Gde da pronaem takvo
ubeenje?
M: Ponaajte se kao da ste potpuno ubeeni u to da niste telo i ubeenje e doi. Kakva je
korist samo od rei? Formula, mentalni obrazac, nee vam pomoi. Ali nesebino delovanje,
osloboeno od svake zabrinutosti za telo i njegove potrebe e vas odvesti u samo srce
Realnosti, Istine.
P: Gde u dobiti hrabrost da delujem bez ubeenja?
M: Ljubav e vam dati hrabrost. Kada sretnete nekoga potpuno predivnog, vrednog ljubavi,
uzvienog, vaa ljubav i divljenje e vam dati podsticaj da delujete plemenito.
P: Ne znaju svi da se dive predivnom. Veina ljudi je neosetljiva.
M: ivot e ih uiniti da razumeju. Sama teina akumuliranih iskustava dae im oi da vide.
Kada sretnete vrednog, dostojnog oveka, vi ete ga voleti i verovati mu i slediti njegov savet.
Ovo je uloga ostvarenih ljudi - da daju primer savrenstva drugima, da se dive i da vole. Lepota
ivota i karakter je ogroman doprinos za opte dobro.
P: Moramo li da patimo da bismo napredovali?
M: Dovoljno je znati da postoji patnja, da svet pati. Sami po sebi niti zadovoljstvo, niti patnja
ne prosvetljuju. Jedino razumevanje da.
Jednom kada shvatite istinu da je svet pun patnje, da biti roen znai nevolju,
katastrofu, vi ete nai snagu i energiju i nagon da idete iznad toga.
Zadovoljstvo vas uspavljuje, a bol vas budi. Ako ne elite da patite, nemojte spavati.
Vi ne moete znati sebe samo kroz blaenstvo, jer je blaenstvo sama vaa priroda.
Morate se suoiti sa suprotnim, sa onim to niste, da biste pronali osloboenje, prosvetljenje.

65. SMIREN UM JE SVE TO VAM TREBA

Pitalac: Ja nisam dobro. Oseam se dosta slab. ta da radim?
Maharad: Ko nije dobro, vi ili vae telo?
P: Moje telo, naravno.
M: Jue ste se oseali dobro. ta se osealo dobro?
P: Telo.
M: Bili ste zadovoljni kad je telo bilo dobro, a tuni ste kad telo nije dobro. Ko je zadovoljan
jednog dana, ako tuan sledeeg?
P: Um.
M: Um je znalac. Ko zna znalca?
P: Ne zna li znalac samog sebe?
M: Um je nepovezan. Vie puta on je prazan, kao u snu ili nesvesti, ili razonodi, zbunjenosti.
Mora postojati neto neprekidno da povee isprekidano.
P: Um pamti. Ovo odrava kontinuitet.
182

M: Seanje je uvek delimino, samim tim nepouzdano i prolazno, kratkotrajno. Ono ne

objanjava jak oseaj identiteta koji proima svesnost, oseaj "ja jesam". Pronaite ta je u
korenu toga.
P: Ma koliko duboko gledao, ja nalazim samo um. Vae rei "iznad uma" ne daju mi
objanjenje.
M: Dok gledate sa umom, ne moete otii iznad njega. Da biste otili iznad, morate gledati
izvan uma i njegovog sadraja.
P: U kom pravcu da gledam?
M: Svi pravci su unutar uma! Ja vas nisam molio da gledate u bilo kom posebnom pravcu.
Samo gledajte van od svega onoga to se deava u vaem umu i dovedite ga do oseanja "ja
jesam". "Ja jesam" nije pravac, on je negacija svih pravaca. Konano i "ja jesam" e morati da
ide, jer vi nemate potrebu da se zadravate na onome to je oevidno.
Dovoenje uma ka oseanju "ja jesam" samo pomae u okretanju uma izvan svega
ostalog.
P: Kuda me to sve vodi?
M: Kada je um odvojen od svojih preokupacija, zaokupljenosti, on postaje smiren. Ako ne
uznemiravate ovu smirenost i ostajete u njoj, vi uviate da je ona proeta sa svetlou i
ljubavlju koju nikada niste poznavali, a ipak odmah prepoznajete to kao vau sopstvenu
prirodu.
Jednom kada proete kroz ovo iskustvo, neete biti vie nikad ista osoba; nepokorni
um moe prekinuti ovaj svoj mir i unititi viziju, ali on e se sigurno vratiti, ako se odreeni
napor uloi; sve do dana kada su sve ograde uklonjene, obmane i vezanosti zavrene i ivot
postaje sasvim koncentrisan na sadanjost.
P: Kakvu razliku to ini?
M: Uma vie nema. Postoji samo ljubav u delovanju.
P: Kako u prepoznati to stanje kad ga dosegnem?
M: Nee biti straha.
P: Okruen svetom punim tajni i opasnosti, kako mogu biti bez straha?
M: Vae sopstveno malo telo takoe je puno tajni i opasnosti, ipak vi se ne plaite njega, jer ga
smatrate svojim sopstvenim.
Ono to ne znate jeste da je ceo Univerzum vae telo i ne treba da budete uplaeni od
njega. Moete rei da imate dva tela: lino i univerzalno. Lino doe i proe, univerzalno je
uvek sa vama.
Celokupna kreacija je vae univerzalno telo. Vi ste tako zaslepljeni sa onim to je lino
da ne vidite ta je univerzalno. Ovo slepilo nee se zavriti samo po sebi - ono mora biti
uklonjeno veto i paljivo. Kada su sve obmane postale razumljive, shvaene, i naputene, vi
doseete stanje osloboeno od zabluda i savreno stanje u kome vie ne postoje razlike izmeu
linog i univerzalnog.
P: Ja sam individua i zato ograniena prostorom i vremenom. Zauzimam malo prostora i
trajem neko vreme; ja ne mogu ak i da zamislim sebe da sam vean i sveprisutan,
sveproimajui.
M: Ipak, i pored svega, vi to jeste. Kako budete zaranjali duboko u sebe u potrazi za vaom
istinskom prirodom, vi ete otkriti da je samo vae telo malo i da je vae seanje ogranieno,
oskudno, kratko, dok je prostrani okean ivota vaa prava sutina.
P: Same rei "ja" i "univerzalno" su protivrene. Jedna drugu iskljuuju.
M: Ne, one se ne iskljuuju. Oseaj identiteta, istovetnosti, proima ceo Univerzum. Tragajte i
otkriete Univerzalnu Linost, koja ste vi sami i beskrajno, neogranieno vie. Svakako,
uprkos tome, ponite sa ostvarivanjem da je svet u vama, a ne vi u svetu.
P: Kako to moe biti? Ja samo znam deo sveta. Kako ceo svet moe biti sadran u delu, izuzev
kao refleksija, kao u ogledalu?
183

M: Ono to kaete je istina. Vae lino telo je deo u kome je celina udesno reflektovana. Ali
vi takoe imate i Univerzalno Telo. Vi ak ne moete rei da to ne znate, jer doivljavate i
vidite to sve vreme. Jedino to vi zovete to "svet" i uplaeni ste od njega.
P: Ja oseam moje malo telo i znam ga, dok drugo univerzalno ja ne znam, jedino ga poznajem
kroz nauku.
M: Vae malo telo je puno tajni i uda koja vi ne znate. Tu je takoe nauka va jedini vodi.
Oboje i anatomija i astronomija, opisuju vas.
P: ak i ako prihvatim vau doktrinu univerzalnog tela kao radnu teoriju, na koji nain to
mogu da proverim i od koje je to koristi za mene?
M: Znajui sebe kao stanovnika u oba tela vi se neete odrei niega. Sav Univerzum bie vaa
briga, interes, svaku ivu stvar vi ete voleti i pomoi najnenije i najmudrije. Nee biti sukoba
interesa izmeu vas i drugih. Svako iskoriavanje e prestati potpuno. Vaa svaka akcija bie
korisna, svaki pokret e biti blagoslov.
P: To je sve veoma primamljivo, ali kako da postupim da ostvarim moje univerzalno
postojanje?
M: Imate dva puta: moete predati svoje srce i um samootkrivanju, ili prihvatiti moje rei i
delovati saglasno njima. Drugim reima, ili vi postanite potpuno samozainteresovani, ili
potpuno ne-samozainteresovani. Morate biti ekstremni, ii u krajnost, da biste dosegli
Svevinje.
P: Kako mogu da udim do takvih visina, mali i ogranien kakav jesam?
M: Spoznajte sebe kao okean svesnosti u kome se sve deava. Ovo nije teko. Malo
paljivosti, bliskog posmatranja samog sebe, i vi ete videti da nikakav dogaaj, sluaj, nije van
vae svesnosti.
P: Svet je pun dogaaja koji se ne ponavljaju u mojoj svesnosti.
M: ak i vae telo je puno dogaaja koji se ne pojavljuju u vaoj svesnosti. To vas ne spreava
da ne proglasite vae telo da je vae. Vi znate svet tano kao to znate vae telo - pomou
vaih ula. Va um je taj koji je odvojio svet izvan vae koe, od sveta unutar i stavio ih u
opoziciju. Ovo stvara strah i mrnju i sve bede ivljenja.
P: Ono to ja ne razumem jeste ono to vi kaete o odlasku iznad svesnosti. Ja razumem rei,
ali ne mogu da vizualiziram to iskustvo. Konano, vi ste i sami rekli da su sva iskustva u
svesnosti.
M: Vi ste u pravu, ne moe postojati ni jedno iskustvo iznad svesnosti. Ipak, postoji iskustvo
samog postojanja. Postoji stanje iznad svesnosti, koje nije nesvesno. Neki zovu to stanje supersvesnost, ili ista svesnost, ili svevinja svesnost. To je probuenost, duhovna svesnost
osloboena od subjekt-objekt povezanosti.
P: Ja sam studirao teozofiju i nisam naao nita blisko u onome to vi govorite. Prihvatam da
se teozofija bavi samo sa manifestacijom. Ona opisuje Univerzum i njegove stanovnike u
mnogim detaljima. To obuhvata mnoge nivoe materije i odgovarajue nivoe iskustva, ali to ne
ide iznad toga. Ono to vi kaete ide iznad svakog iskutva. Ako se to ne moe iskusiti,
doiveti, zato sav razgovor oko toga?
M: Svesnost, mentalna, je isprekidana, puna praznina. Ipak, postoji kontinuitet jedinstvenosti.
ta je ovaj oseaj jedinstvenosti kao posledica, ako ne neega iznad, iznad svesnosti?
P: Ako sam ja iznad uma, kako mogu da promenim sebe?
M: Gde je potreba za menjanjem bilo ega? Um se menja svakako sve vreme, neprestano.
Posmatrajte va um nepristrasno; to je dovoljno da ga smirite. Kad je on smiren vi moete ii
iznad njega. Nemojte ga drati zauzetim sve vreme. Zaustavite ga - i samo budite. Ako mu vi
date da se odmori, on e biti doveden u red i ponovo dobiti svoju istotu i snagu. Neprestano
miljenje ini ga propadljivim.
P: Ako je moje istinsko bie uvek samnom, kako to da sam ja nesvestan toga, da ja to ne
znam?
184

M: Zato to je vrlo suptilno, prefinjeno, a va um je grub, pun grubih misli i oseanja. Smirite i
proistite, razjasnite va um, i vi ete znati sebe onakvim kakvi ste.
P: Da li mi je potreban um da bih znao sebe?
M: Vi ste iznad uma, ali vi znate sa vaim umom. Oevidno je da irina, dubina i karakter
znanja zavise od instrumenta koji koristite. Poboljajte va instrument i vae znanje e se
poboljati.
P: Da bih znao savreno, potreban mi je savren um.
M: Smiren um je sve to vam treba. Sve drugo e se desiti ispravno, onako kako treba, kada je
jednom va um smiren. Kao kad se Sunce raa i ini svet aktivnim, tako ini i budnost,
duhovna svesnost, utiui na promene u umu. U svetlosti tiine, smirenosti i stabilne, ustaljene
budnosti unutarnje energije se bude i ine uda bez ikakvog napora sa vae strane.
P: Vi hoete da kaete da je najvei, glavni rad uinjen sa neradom, neaktivnou?
M: Tano tako. Morate da razumete da ste vi stvoreni za prosvetljenje, da vam je ono
sueno. Saraujte sa vaom sudbinom, nemojte ii protiv nje, nemojte to spreavati.
Dozvolite prosvetljenju da se ispuni. Sve to vi treba da radite jeste da posvetite panju
preprekama koje su stvorene od vaeg luckastog, budalastog uma.

66. SVO TRAGANJE ZA SREOM JE BEDA

Pitalac: Doao sam iz Engleske i na putu sam za Madras. Tamo u sresti mog oca i mi emo
ii kopnom za London. Studiram psihologiju, ali jo ne znam ta u raditi kad dobijem
diplomu. Mogao bih da pokuam industrijsku psihologiju, ili psihoterapiju. Moj otac je glavni
lekar, ja mogu da sledim istu liniju. Ali ovo ne iscrpljuje moja interesovanja. Postoje izvesna
pitanja koja se ne menjaju sa vremenom. Ja shvatam da vi imate neke odgovore na takva
pitanja i to me je navelo da doem da vas vidim.
Maharad: Ja se pitam da li sam pravi ovek da odgovorim na vaa pitanja. Ja znam malo o
stvarima i ljudima. Ja znam jedino da Ja jesam, i da mnogo takoe i vi znate. Mi smo jednaki.
P: Naravno, ja znam da ja jesam. Ali ja ne znam ta to znai.
M: Ono to vi smatrate da je "ja" i "ja jesam" niste vi. Znati da vi jeste je prirodno, znati ta ste
vi je rezultat veeg istraivanja. Vi ete morati da ispitate itavo polje svesnosti i da idete iznad
toga. Zbog toga morate nai pravog uitelja i stvoriti stanja potrebna za otkrivanje,
spoznavanje. Generalno govorei, postoje dva puta: spoljanji i unutarnji. Bilo da vi ivite sa
nekim ko zna Istinu i pokoravate se potpuno njegovom vostvu i uticaju, ili vi tragate za
unutarnjim vostvom i sledite vae unutarnje svetlo, bilo gde da vas povede. U oba sluaja
vae personalne elje i strahovi moraju nestati.
Vi uite ili pomou bliskosti Gurua, ili istraivanjem, pasivno ili aktivnim nainom. Vi
ili doputate da budete voeni rekom ivota i ljubavi koje predstavlja va Guru, ili vi inite vae
sopstvene napore, voeni vaom unutarnjom zvezdom.
U oba sluaja morate ii napred, morate biti ozbiljni, iskreni. Retki su ljudi koji su sretni
da nau nekoga vrednoga od poverenja i ljubavi. Mnogi od njih moraju ii tekim putem,
putem inteligencije i razumevanja, razlikovanja dobrog od loeg, i nevezanosti, viveka vairagya. Ovaj je put otvoren svima.
P: Meni je drago to sam doao ovde, mada odlazim sutra, jedan razgovor sa vama moe da
utie na ceo moj ivot.

185

M: Da, jednom kad kaete: "Ja elim da pronaem Istinu", sav va ivot e biti duboko proet
time. Sve vae mentalne i fizike navike, oseanja i emocije, elje i strahovi, planovi i odluke e
pretrpeti najradikalnije promene.
P: Jednom kada ja usmerim, pripremim moj um da pronae Istinu, Realnost, ta treba da radim
nakon toga?
M: To zavisi od vaeg temperamenta. Ako ste vi ozbiljni, iskreni, bilo koji put da izaberete
odvee vas do vaeg cilja. Ozbiljnost je onaj odluujui faktor.
P: ta je izvor ozbiljnosti?
M: To je samonavodei instinkt, tenja za domom. Njim se ptica vraa u gnezdo i riba u
planinskom toku vraa se tamo gde je bila roena. Seme se vraa zemlji, kada je plod sazreo.
Sazrevanje je sve.
P: A ta e dati meni da sazrim? Da li mi je potrebno iskustvo?
M: Vi ve znate svo iskustvo koje vam je potrebno, jer da je drugaije, vi ne biste doli ovde.
Ne treba vie nita da skupljate, ve pre morate da idete iznad iskustva. Koji bilo napor da
uinite, bilo koji metod, sadhanu, da sledite, to e samo stvoriti vie iskustva, ali vas nee
odvesti iznad. Niti e vam itanje knjiga pomoi. One e obogatiti va um, proiriti vae
znanje, ali osobu koja ste vi - nee dotaknuti. Ako vi oekujete neke koristi od vaeg traganja,
materijalne, mentalne ili spiritualne, vi ste promaili sutinu. Istina ne donosi prednosti
materijalno-mentalne. Ona vam ne daje vii status u drutvu, niti mo nad drugima; sve to
dobijete je Istina i sloboda od lanog.
P: Sigurno vam Istina daje mo da pomognete drugima.
M: To je samo matanje, imaginacija, ali plemenita! U sutini, uistinu, vi ne pomaete drugima,
jer ne postoje drugi. Vi delite ljude u plemenite i jadne, i molite plemenite da pomognu
jadnima. Vi delite, vi vrednujete, procenjujete, vi sudite i osuujete - u ime Istine - vi je
unitavate. Vaa sama elja da formuliete Istinu je negira, zato to ona ne moe biti sadrana
u reima. Istina moe biti izraena samo pomou negiranja lanog - u delovanju. Zato vi
morate otkriti lano kao lano putem razluivanja, viveka, i odrei se toga, vairagya. Odricanje
od lanog je oslobaajue i daje energiju. To postavlja otvoren put ka savrenstvu.
P: Kad u znati da sam otkrio Istinu?
M: Kada se ideja "ovo je Istina", "ono je Istina" ne pojavljuje. Istina ne afirmie sebe, ona je u
vienju lanog kao lanog i odrie ga se. Beskorisno je tragati za Istinom, kada je um slep za
lano. On mora biti oien od lanog potpuno, pre nego to Istina moe da se rodi u njemu.
P: Ali ta je lano?
M: Svakako, ono to nema postojanje je lano.
P: Na ta vi mislite s tim - nemati postojanje? Lano je tu otro kao ekser.
M: Ono to protivrei sebi nema postojanje. Ili ono ima samo trenutno postojanje, to dolazi
na isto, da nema postojanje. Jer, ono to ima poetak i kraj nema sredinu. To je uplje. To ima
samo ime i oblik dobijen od uma, ali ono nema ni supstance, biti, ni sutine.
P: Ako sve to prolazi nema postojanje, onda i Univerzum takoe nema postojanje.
M: Ko je ikad to negirao? Naravno, Univerzum nema postojanje.
P: ta ima?
M: Ono to ne zavisi od svog postojanja, ono to se ne raa kad se Univerzum raa, niti
nestaje kad Univerzum nestaje; ono to ne treba nikakav dokaz, ali donosi realnost svemu to
dotakne. Priroda je lanog da se ono pojavi kao realno za neko vreme. Moe se rei da Istina
postaje otac lanom. Ali je lano ogranieno u vremenu i prostoru i podvrgnuto je
okolnostima.
P: Kako da se oslobodim lanog, a sauvam realno?
M: Kojom svrhom?
P: Da bi iveo bolji, zadovoljniji ivot, sveobuhvatan i srean.
186

M: Sve to je um zamislio mora biti lano, jer je to na putu da bude relativno i ogranieno.
Realno je nepojmljivo i ne moe biti upotrebljeno za neku svrhu. To mora biti eljeno za svoju
sopstvenu korist, cilj, duhovni cilj.
P: Kako mogu da elim nezamislivo?
M: ta je drugo vredno elje? Uistinu, realno ne moe biti eljeno kao to se stvar eli. Ali vi
moete videti nerealno kao nerealno i odbaciti ga. Odbacivanje lanog je ono to otvara put ka
istini.
P: Razumem, ali kako to izgleda u svakodnevnom, stvarnom ivotu?
M: Samozainteresovanost, egocentrinost i briga za sebe, lini interes, su ie lanoga. Va
dnevni ivot vibrira izmeu elje i straha. Posmatrajte ga paljivo i vi ete videti kako um
stvara bezbrojna imena i oblike, kao reka koja penua meu kamenjem. Uite u trag svakoj
akciji do njenog sebinog motiva i gledajte na motiv usredsreeno dok se on ne rastopi.
P: Da bi iveo ovek mora da pazi na sebe, mora da zarauje novac za sebe.
M: Vi ne morate da zaraujete za sebe, ali vi moda morate da to radite za enu ili dete.
Moda morate da radite u korist drugih. ak i samo biti iv moe biti rtvovanje. Nema
potrebe da bilo ko bude sebian. Odbacite svaki sebian, koristoljubiv motiv im ga spazite i ne
treba da tragate za Istinom. Istina e vas nai.
P: Postoji minimum potreba.
M: Nisu li one bile obezbeene otkako ste bili zaeti? Odustanite od ropstva brige za sebe i
budite ono to ste - inteligencija i ljubav u akciji.
P: Ali ovek mora da preivljava.
M: Vi ne moete pomoi preivljavanju! Realno, vi ste bezvremeni i iznad roenja i smrti. A
telo e preiveti, opstati onoliko dugo koliko je potrebno. Nije vano da ono treba da traje, ivi
dugo. Pun, ispunjen ivot je bolji nego dug ivot.
P: Ko odluuje ta je ispunjen ivot? To zavisi od mog kulturnog porekla.
M: Ako tragate za stvarnou morate se osloboditi od svakog porekla, od svih kultura, od svih
obrazaca miljenja i oseanja. ak i sama ideja da ste ensko ili muko, ili ak ovek, treba da
bude naputena. Okean ivota sadri sve, ne samo ljude. Dakle, pre svega, napustite sve
identifikacije, prestanite da mislite o sebi kao takvom i takvom, tom i tom, ovom i onom.
Napustite svaku brigu o sebi; nemojte brinuti o vaem blagostanju, materijalnom ili
spiritualnom, napustite svaku elju, grubu ili suptilnu, prefinjenu, prestanite da mislite o
postignuu bilo koje vrste. Vi ste potpuni ovde i sada, vi ne trebate apsolutno nita. Ali to ne
znai da morate biti bez pameti i ludo odvani, rasipni ili nezainteresovani; samo osnovna
uznemirenost za sebe mora nestati. Vama treba neto hrane, odee i zaklon, krov za vas i vae,
ali ovo nee stvarati probleme sve dok se pohlepa ne smatra potrebom. ivite u skladu sa
stvarima onakvim kakve su, a ne kako ih vi zamiljate.
P: ta sam ja ako nisam ovek?
M: Ono to vas navodi da mislite da ste ovek, nije ovek. To je bezdimenzionalna taka
svesnosti, svesno nita; sve to vi moete rei o sebi samom je: "JA JESAM". Vi ste isto
postojanje - svesnost, budnost - blaenstvo. Shvatite da je kraj svom traganju. Vi dolazite do
tog zakljuka kad uvidite da sve to mislite o sebi da ste samo je imaginacija, matanje, i
ostanete povueno u istoj budnosti, duhovnoj svesnosti, od prolaznog kao prolaznog,
zamiljenog kao zamiljenog, nestvarnog kao nestvarnog. To nije uopte teko, ali je potrebna
nevezanost. Prianjanje uz lano je ono to ini da se Istina teko moe videti. Jednom kada
razumete i shvatite da lano treba vreme, a ono to treba vreme je lano, vi ste blie Realnosti
koja je bezvremena, uvek u sadanjosti. Venost u vremenu je samo ponavljanje, kao kretanje
asovnika. Ono tee od prolosti u budunost veno, prazna veitost. Realnost je ono to ini
sadanjost tako vitalnom, tako razliitom od prolosti i budunosti; koje su samo mentalne.
Ako je vama potrebno vreme da spoznate neto, to mora biti lano. Realno, Istina je uvek sa
vama; vi ne treba da ekate da biste bili ono to jeste. Samo ne smete dozvoliti vaem umu da
187

ide izvan vas u potragu. Kada elite neto, pitajte sebe: da li ja stvarno to trebam? Ako je
odgovor ne, onda samo to napustite.
P: Da li moram biti srean? Ja mogu da ne trebam neto, neku stvar, ali ako me ona ini
srenim, ne bi li trebalo da je se doepam?
M: Nita vas ne moe uiniti srenijim od vas samih, od onog to ste vi. Svo traganje za
sreom je beda i vodi veoj bedi. Jedina srea vredna pomena je prirodna srea svesnog
postojanja.
P: Da li mi je potrebno puno iskustva pre nego to mogu da dosegnem tako visoke nivoe
svesnosti?
M: Iskustvo ostavlja samo seanje iza sebe i dodaje na breme koje je i onako dovoljno teko.
Vi ne trebate vie iskustava. Prola iskustva su dovoljna. A ako oseate da ih trebate jo,
pogledajte u srca ljudi oko vas. Vi ete nai raznolikost iskustava kroz koja ne biste mogli da
proete ni za hiljadu godina. Uite iz patnji drugih i spasite sebe vaih sopstvenih. Iskustvo nije
ono to vam treba, ve sloboda od svakog iskustva. Nemojte biti pohlepni za iskustvom. Vi ne
trebate ni jedno.
P: Da li ste vi proli kroz vaa iskustva?
M: Stvari se dogaaju oko mene, ali ja ne uzimam udela u njima. Jedan dogaaj postaje
iskustvo jedino kad sam ja emocionalno ukljuen, povezan. Ja sam u stanju koje je potpuno,
koje ne traga za tim da unapredi sebe. Od koje je koristi iskustvo za mene?
P: oveku je potrebno znanje, obrazovanje.
M: Da biste se bavili stvarima, znanje o stvarima je potrebno. Da biste kontaktirali sa ljudima,
vama je potrebno sagledavanje, pronicljivost, simpatija, saoseanje. Da biste se bavili sobom,
ne treba vam nita. Budite ono to jeste: svesno bie, postojanje, i ne budite izvan sebe.
P: Univerzitetsko obrazovanje je najkorisnije.
M: Bez sumnje, ono vam pomae da zaradite za ivot. Ali to vas ne ui kako da se ivi. Vi ste
student filozofije. To vam moe pomoi u nekim situacijama. Ali moete li vi iveti od
filozofije? ivot je vredan imena samo kada on odraava Realnost u akciji. Nijedan univerzitet
nee vas nauiti kako da ivite tako da kada vreme umiranja doe, moete rei: iveo sam
dobro, nemam potrebe da ivim ponovo. Veina od nas umire elei da moe iveti ponovo.
Koliko mnogo uinjenih greaka, toliko mnogo ostaje neuraeno. Veina ljudi vegetira, ali ne
ivi. Oni samo skupljaju iskustva i obogauju svoju memoriju. Ali iskustvo je negiranje
Realnosti, koja nije ni ulna, niti konceptualna, niti od tela, niti od uma, mada ona ukljuuje i
prevazilazi i jedno i drugo.
P: Ali iskustvo je korisno. Iskustvom vi uite da ne dotaknete plamen.
M: Ja sam vam ve rekao da je znanje najkorisnije u bavljenju sa stvarima. Ali vam ono ne
kae kako da se odnosite sa ljudima i samim sobom, kako da ivite ivot. Mi ne govorimo o
vonji kola, ili zaraivanju novca. Za to vi trebate iskustvo. Ali za bie od svetlosti unutar vas
materijalno znanje nee vam pomoi. Vama je potrebno neto mnogo vie, intimnije i dublje
nego razmiljajue znanje, da budete svoji u istinskom smislu rei. Va unutarnji mir i radost
morate zasluiti. To je mnogo tee nego zaraivati novac. Nijedan univerzitet vas ne moe
nauiti da budete svoji. Jedini nain je sa praksom. Odmah ponite da budete svoji. Odbacite
sve ono to mislite i idite uvek dublje, mnogo dublje. Upravo kao to ovek kopajui bunar
odbacuje sve ono to nije voda, dok ne dosegne leite vode u sloju, tako i vi morate ukloniti
ono to nije vae sopstveno, dok nita ne ostane za to se um moe zakaiti. Vi niste ak ni
ljudsko bie. Vi jednostavno ste iskra, taka duhovne svesnosti, koegzistirajua sa vremenom i
prostorom i iznad njih, konani uzrok, sama po sebi bezuzrona. Ako me pitate: "Ko ste vi?"
moj odgovor bi bio: "Nita posebno. Ipak, Ja jesam".
P: Ako vi niste nita posebno, onda morate biti univerzalni, opti.
M: ta je biti univerzalan - ne kao koncept, ve kao nain ivljenja? Ne odvajati, ne
suprotstavljati se, ali razumeti i voleti sve sa im ste u kontaktu, jeste iveti univerzalno. Biti
188

sposoban rei istinito: ja sam svet, svet je moj, ja sam u domu u svetu, svet je moj sopstveni.
Svaka egzistencija je moja egzistencija, svaka svesnost je moja svesnost, svaka patnja je moja
patnja i svaka radost je moja radost - to je univerzalan ivot. Ipak, moje realno postojanje, i
vae takoe, je iznad Univerzuma i otuda, iznad kategorija posebnog i univerzalnog. Ono je
ono to jeste, potpuno samo u sebi sadrano, samostalno i nezavisno.
P: Mislim da je to teko razumeti.
M: Morate sebi dati vremena da biste razmislili o ovim stvarima. Stare vijuge moraju biti
izbrisane u vaem mozgu, bez formiranja novih. Vi morate spoznati sebe kao nepokretnog,
stabilnog, ispod i iznad pokretnog tihog svedoka svega to se deava.
P: Da li to znai da moram odustati od svih ideja aktivnog ivota?
M: Ne, uopte. Bie enidbe, bie dece, bie zaraivanja novca da bi izdravali porodicu; sve
ovo e se desiti u prirodnom toku dogaaja, jer se sudbina mora ispuniti, vi ete proi kroz to
bez otpora, suprotstavljanja, suoavajui se sa zadacima kako oni dolaze, paljivo, i temeljno, i
za male i za velike stvari. Ali glavno ponaanje, stav, bie srdano nevezivanje, ogromna dobra
volja, bez oekivanja za uzvraanjem, stalno davanje bez traenja. U braku vi niste ni suprug,
ni supruga; vi ste ljubav izmeu njih dvoje. Vi ste jasnoa i dobrota koja ini sve smirenim,
sreenim i srenim. To vam moe izgledati maglovito, nejasno, ali ako malo razmislite, vi ete
videti da je tajanstveno i najpraktinije, jer ono ini va ivot kreativno srenim. Vaa svesnost
se proirila do visoke dimenzije odakle vidite svet i sve mnogo jasnije i sa veim intenzitetom.
Vi shvatate da je osoba koja ste vi postali pri roenju, i koja e nestati pri smrti, privremena i
lana. Vi niste ulna, emocionalna i intelektualna osoba, zgrabljena eljama i strahovima.
Pronaite vae istinsko, realno, postojanje, bie. 'Ko sam ja?' je fundamentalno, temeljno
pitanje svih filozofija i psihologija. Idite u to duboko.
67. ISKUSTVO NIJE REALNO
Maharad: Tragalac je onaj koji je u potrazi za samim sobom. Uskoro on otkriva da nije telo.
Jednom kada ubeenje: "ja nisam telo" postane tako dobro utemeljeno, prihvaeno, da on ne
moe vie da osea, misli i deluje za i u korist samog tela, on e lako otkriti da je on
univerzalno bie, postojanje koje zna i deluje, da je u njemu i kroz njega ceo univerzum roen,
svestan i aktivan. Ovo je srce problema. Ili ste vi telesno svesni i rob okolnosti, ili ste
univerzalno svesni - i u potpunoj kontroli svakog dogaaja. Ipak svesnost, individualna ili
univerzalna, nije moje istinsko boravite; Ja nisam u tome, to nije moje, nema "mene" u tome.
Ja sam iznad, mada nije lako objasniti kako neko moe biti niti svestan, niti nesvestan, ali
jednostavno iznad. Ja ne mogu rei da sam u Bogu ili 'Ja sam Bog'; Bog je univerzalna svetlost
i ljubav; univerzalni svedok; Ja sam ak i iznad univerzalnog.
Pitalac: U tom sluaju vi ste bez imena i oblika. Kakva ste vi vrsta bia?
M: Ja sam ono to jesam, niti sa oblikom, niti bez oblika, niti svestan, niti nesvestan. Ja sam
izvan svih tih kategorija.
P: Vi imate pristup: ni ovo - ni ovo, neti - neti.
M: Ne moete me pronai samo sa negiranjem. Ja sam isto toliko nita, koliko sam i sve; niti
sam oboje, niti nijedno. Ove definicije vae za Gospoda Univerzuma, ne za mene.
P: Da li nameravate da kaete da ste vi jednostavno nita.
M: Oh, ne! Ja sam potpun i savren. Ja sam bespoetnost postojanja, znanost znanja, punoa
sree. Ja se ne mogu smanjiti na prazninu, vi me ne moete redukovati na nitavilo!
P: Ako ste iznad Rei, o emu emo razgovarati? Metafiziki govorei, ono to vi govorite
odraava jedinstvo; ne postoji unutarnja protivrenost. Ali ne postoji hrana, razumevanje za
mene u ovome to kaete. To je tako potpuno iznad mojih bitnih potreba. Kada ja molim za
hleb, vi mi dajete dragulje. Oni su lepi, bez sumnje, ali ja sam gladan.
189

M: To nije tako. Ja vam nudim tano ono to vi trebate - probuenje. Vi niste gladni i vama ne
treba hleb. Vama treba prestanak, odricanje, nevezanost. Ono to vi verujete da vam treba, nije
ono to vam treba. Vau istinsku potrebu ja znam, a ne vi. Ja sam - vae prirodno stanje. Bilo
ta drugo da vi mislite je iluzija i prepreka. Verujte mi, vi ne trebate nita drugo sem da budete
ono to jeste. Vi zamiljate da ete poveati vau vrednost sa sticanjem materijalnog. To je kao
kad bi zlato zamiljalo da e ga jedno dodavanje bakra poboljati. Odstranjivanje i proienje,
svesno odricanje od svega to je strano vaoj prirodi je dovoljno. Sve ostalo je uzalud.
P: Lake je rei nego uraditi. ovek dolazi kod vas sa bolom u stomaku, a vi mu savetujete da
isprazni svoj stomak. Naravno, bez uma ne bi bilo problema. Ali um je tu najopipljiviji.
M: Um je taj koji vam kae da je um tu. Ne budite obmanuti. Svi brojni argumenti o umu su
samo proizvodi samog uma, za njegovu sopstvenu zatitu, kontinuitet, produenje i irenje.
Prazna je upornost smatrati da vas uvijanje, grenje i pulsiranje uma mogu dovesti iznad njega.
P: Gospodine, ja sam jedan ponizan tragalac, dok ste vi Svevinja Realnost sama. Sada
tragalac prilazi Svevinjem da bi bio prosvetljen. ta ini Svevinji?
M: Sluajte ono to nastavljam da vam govorim i ne kreite se izvan toga. Mislite o tome sve
vreme, i o niem drugom nemojte misliti. Uspevajui u tome dovoljno daleko napustite sve
misli, ne samo one o svetu nego i o sebi takoe. Budite iznad svih misli, u tiini sutinske
probuenosti, duhovne svesnosti. To nije napredak, jer ono do ega ste doli je ve tu u vama,
eka na vas.
P: Dakle, vi kaete da bih trebao da pokuam da zaustavim miljenje i budem strpljiv, stabilan
u ideji: "JA JESAM".
M: Da, i bilo koje misli da vam dou u vezi sa "JA JESAM", ispraznite ih od svakog znaaja, i
ne obraajte panju na njih.
P: Susreo sam mnogo mladih ljudi, koji su doli sa Zapada i uvideo da postoji bazina,
osnovna razlika, kad uporedim njih sa Indijcima. Izgleda kao da je njihova psiha (antahkarana)
razliita. Koncepti kao to su Sopstvo, Realnost, isti um, univerzalna svesnost - Indijski um
prihvata lako. Oni zvue njima prisno i slatkog su ukusa. Zapadnjaki um ne odgovara na to ili
ih ak odbija. On konkretizuje i eli da ih koristi odmah u slubi prihvaenih i priznatih
vrednosti. Ove vrednosti su esto line: zdravlje, dobrobit, prosperitet, ponekad su one
socijalne - bolje drutvo, sreniji ivot za sve; sve su povezane sa svetovnim problemima,
linim ili bezlinim. Druga tekoa je kad sluajno, vrlo esto, u razgovoru sa Zapadnjacima
vidite da je njima iskustvo sve - jer oni ele da iskuse hranu, pie, ene, umetnost i putovanja,
tako isto oni ele i da iskuse Jogu, ostvarenje i osloboenje. njima je to samo jo jedno novo
iskustvo, da bi ga imali kao uspeh. Oni smatraju da takvo iskustvo moe biti kupljeno i oni se
pogaaju o ceni. Kad se neki Guru ceni suvie visoko u uslovima vremena i napora, oni idu
drugome koji nudi blae uslove, oigledno vrlo lake, ali zasnovane na neispunjavajuim
uslovima. To je stara pria nerazmiljanja sivog majmuna kad uzme lek. U ovom sluaju to nije
razmiljanje o svetu, "naputanju svakog identifikovanja", "gaenja svake elje", "postojanje
savrenog celibata", itd. Prirodno postoji iroka prevara koja se deava na svim nivoima i
rezultati su nitavni. Neki Gurui iz istog oajanja naputaju svu disciplinu, ne propisuju
uslove, savetuju beznapornost, prirodnost, jednostavno ivljenje u pasivnoj svesnosti, bez
ikakvog uslova ponaanja "mora se" ili "ne mora se". Postoje mnogi uenici, poklonici, ija ih
prola iskustva dovode do toga da ne vole i ne ele da paze na sebe. Ako nisu ispunjeni
gaenjem, onda su u dosadi. Oni su prezasieni od znanja, samopouzdanja, oni ele neto
drugo.
M: Dopustimo im da ne misle na sebe, ako to ne ele. Neka oni ostanu sa Guruom, neka ga
gledaju, misle na njega. Uskoro e iskusiti vrstu blaenstva, sasvim novog, nikad doivljenog
ranije, izuzev, moda u detinjstvu. Iskustvo je tako oigledno novo, da e privui njihovu
panju i stvoriti interesovanje. Jednom kada se interesovanje pokrene, probudi, prava primena
e slediti.
190

P: Ovi ljudi su vrlo kritini i sumnjiavi. Oni ne mogu da budu drugaiji, jer su proli kroz
mnogo uenja i mnogo razoarenja. S jedne strane oni ele iskustvo, s druge oni ne veruju u
njega, sumnjaju. Kako im prii, jedino Bog zna?!
M: Istinsko razumevanje i ljubav e dospeti do njih.
P: Kada imaju neko duhovno iskustvo, nova tekoa se pojavljuje. Oni se ale da iskustvo ne
traje, da ono doe i ode na sluajan, iznenadan nain. Drei vrsto sladoled na tapiu oni ele
da ga liu sve vreme.
M: Iskustvo, ma koliko uzvieno i produhovljeno, nije realna, istinska stvar. Po svojoj samoj
prirodi ono dolazi i odlazi. Samorealizacija nije aktivacija, sticanje bogatstva. Ona je vie iznad,
od prirode razumevanja. Jednom kad ona doe, ne moe biti izgubljena. S druge strane,
svesnost mentalna je promenljiva, tee, podvrgava se promenama od momenta do momenta.
Nemojte se vezivati, vrsto drati za mentalnu svesnost i njen sadraj. Svesnost
zadrava, prekida, nestaje. Pokuati ovekoveiti bljesak razumevanja, sagledavanja, ili
eksploziju sree je destruktivno za onoga ko eli da sauva. Ono to doe mora otii. Veito,
stalno je iznad svih dolaenja i odlaenja. Idite do korena svakog iskustva, do oseaja
postojanja, do biti. Iznad postojanja i nepostojanja boravi ogromnost realnog, istinitog.
Pokuavajte i pokuavajte neprestano.
P: Da bi verovao, oveku je potrebna vera.
M: Mora prvo postojati elja. Kad je elja jaka, volja i spremnost da se pokua e doi. Vama
ne treba osiguranje uspeha, kada je udnja jaka. Vi ste spremni da se odate riziku.
P: Jaka elja, jaka vera - to dolazi na isto. Ovi ljudi ne veruju ak ni njihovim roditeljima ili
drutvu, ili ak sebi samima. Sve to oni dotaknu pretvara se u pepeo. Dajte njima jedno
iskustvo potpuno istinito, nesumnjivo, iznad dokazivanja, raspravljanja uma, i oni e vas pratiti
do kraja sveta.
M: Ali ja i ne radim nita drugo! Neumorno usmeravam njihovu panju ka jedinom
neprotivurenom, nepobitnom faktoru - koji je postojanje. Budui da ne treba dokaza - on
dokazuje sve ostalo. Ako oni samo idu duboko u faktor postojanja i otkriju ogromnost slave,
kojoj su "ja jesam" vrata, i prou vrata i odu iznad, njihov ivot e biti pun svetlosti i sree.
Verujte mi, potreban napor nije nita kad se uporedi sa otkrovenjem, spoznajom koja se dobija,
koja dolazi s tim.
P: Ono to vi kaete je u redu. Ali ti ljudi niti imaju poverenja, niti strpljenja. ak i kratak
napor ih umara. Zaista je dirljivo gledati ih kako pipaju naslepo, a ipak ne mogu da se uhvate
za pruenu ruku. Oni su u osnovi tako divni ljudi, ali potpuno zbunjeni. Ja sam im rekao: ne
moete doi do istine vaim sopstvenim uslovima, pojmovima. Morate prihvatiti uslove, stanja.
Ovo je njihov odgovor: neke emo uslove prihvatiti, a neke neemo. Prihvatanja ili
neprihvatanja su povrna i sluajna, nebitna; realnost je u svemu; mora postojati put za sve da
koraaju - bez obavezujuih uslova.
M: Postoji takav put, otvoren svakome na svakom nivou, u svakom koraku ivota. Svako je
svestan sebe. Produbljenje i proirenje samosvesnosti, probuenosti je kraljevski put. Nazovite
to svesnou, paljivou, ili svedoenjem, ili jednostavno panjom - to je sve. Niko nije
nesazreo za to i niko ne moe pasti, biti razoaran. Ali naravno, vi ne moete biti samo budni,
oprezni. Vaa paljivost mora ukljuiti takoe i um. Svedoenje je u poetku probuenost
svesnosti i njeno kretanje.

191

68. TRAGAJTE ZA IZVOROM SVESNOSTI

Pitalac: Govorili smo prethodnog dana o putevima modernog zapadnjakog uma i tekoi
koju on ima u predaji moralu i intelektualnoj disciplini Vedante. Jedna od prepreka lei u
zabrinutosti mladih Evropejaca i Amerikanaca sa katastrofalnim stanjem sveta i hitnoj potrebi
da se to dovede u red. Oni nemaju strpljenja sa ljudima, kao to ste vi koji propovedate lino
usavravanje kao preduslov za poboljanje sveta. Oni kau da to niti je potrebno, niti je
mogue. oveanstvo je spremno za promenu sistema - socijalnih, ekonomskih, politikih.
Svetske vlade, svetska policija, svetsko planiranje i ukidanje svih fizikih i ideolokih barijera;
ovo je dovoljno, nikakva personalna transformacija nije potrebna. Bez sumnje, ljudi stvaraju
drutvo, ali takoe drutvo stvara ljude. U ljudskom drutvu ljudi e biti humani, oveni,
pored toga, nauka daje odgovore na mnoga pitanja, koja su ranije, odnosno do skora bila u
domenu religije.
Maharad: Bez sumnje, stremljenje za poboljanjem sveta je najdostojnije hvale nastojanje.
Uinjeno nesebino, ono razbistrava um i proiava srce. Ali uskoro e ovek spoznati da on
sledi fatamorganu, iluziju. Lokalno i privremeno poboljanje je uvek mogue i ostvarivalo se
neprestano pod uticajem velikih kraljeva ili uitelja; ali bi to uskoro dolo do kraja, ostavljajui
oveanstvo u novom ciklusu bede. U prirodi svake manifestacije, ispoljavanja, jeste da se
dobro i loe smenjuju meusobno u jednakoj meri. Istinsko utoite je jedino u
nemanifestovanom.
P: Da li vi savetujete beanje?
M: Sasvim suprotno, jedini put ka obnovi tei kroz transformaciju. Vi morate pretopiti stari
nakit u zlato bez oblika, pre nego to formirate novi nakit. Jedino ljudi koji su otili iznad sveta
mogu preokrenuti svet. To se nikada ne deava drugaije. Retki iji je uticaj bio dugotrajniji bili
su svi poznavaoci Stvarnosti, Istine. Dostignite njihov nivo, i tek onda govorite o pomaganju
svetu.
P: Nisu reke i planine te kojima mi elimo da pomognemo, nego ljudi.
M: Svet u sutini nije lo, ve je lo zbog ljudi koji ga takvim ine. Idite i zamolite ih da se lepo
vladaju.
P: elja i strah ine da se ponaaju kako se ponaaju.
M: Tano. Sve dok je ljudsko ponaanje pod dominacijom elje i straha, ne postoji mnogo
nade. A da bi znali kako prii ljudima efikasno, svrsishodno, vi morate sebe osloboditi od svake
elje i straha.
P: Neke osnovne elje i strahovi su neizbeni, kao to su one povezane sa hranom, seksom i
smru.
M: To su potrebe, i kao potrebe i njih je lako zadovoljiti.
P: ak i smrt je potreba?
M: Ako ste iveli dug i plodonosan ivot vi oseate potrebu da umrete!?! Jedino kad su
pogreno primenjeni, elja i strah su destruktivni. Na svaki nain treba eleti ispravno, a plaiti
se pogrenog. Ali kad je ljudska elja pogrena, kada ljudi ele lano, a plae se od onoga to
je ispravno, oni stvaraju haos i beznae.
P: ta je ispravno, a ta je pogreno?
M: Relativno, ono to prouzrokuje patnju je pogreno, ono to olakava patnju je ispravno.
Apsolutno, ono to vas vodi nazad realnosti, istini, je ispravno, a ono to pomrauje, gasi,
Istinu, Realnost, je pogreno.
P: Kada mi govorimo o pomaganju oveanstvu, mi mislimo na borbu protiv nereda i patnje.
M: Vi samo govorite o pomaganju. Da li ste vi ikada istinski pomogli ijednom oveku? Da li
ste vi ikad odveli neku osobu iznad potrebe za daljim pomaganjem? Da li vi moete dati
192

oveku karakter, zasnovan bar na ostvarivanju njegovih dunosti i mogunosti, ako ne na

sagledavanju i saznanju svog i njegovog istinskog postojanja, bia? Kad vi ne znate ta je
dobro za vas, kako moete znati ta je dobro za druge?
P: Odgovarajue dobavljanje sredstava za ivot je dobro za sve. Vi moete biti Bog lino, ali
vam je potrebno dobro hranjeno telo da biste razgovarali sa nama.
M: Vi ste onaj kome je potrebno moje telo da bih razgovarao sa vama. Ja nisam moje telo, niti
mi je ono potrebno. Ja sam samo svedok. Ja nemam sopstvenog oblika. Vi ste tako naviknuti
da mislite o sebi kao o telu koje ima svesnost, da vi jednostavno ne moete ni zamisliti da ste
svesnost koja ima telo. Jednom kad spoznate da je telesno postojanje samo stanje uma,
kretanje u svesnosti, da je okean svesnosti beskonaan i vean, i da, kada ste u dodiru sa
svesnou, da ste vi jedino svedok, vi ete biti u stanju da se odvojite iznad svesnosti potpuno.
P: Mi smo govorili da postoje mnogi nivoi egzistencije. Da li vi egzistirate i funkcioniete na
svim nivoima? Dok ste vi na Zemlji, da li ste takoe i na nebu, snjarga?
M: Ja nisam nigde gde biste me mogli nai. Ja nisam stvar da bi mi se moglo dati mesto meu
drugim stvarima. Vi ste mi govorili o nadgradnji, dok sam ja zainteresovan za temelje.
Nadgradnja raste i pada, dok temelji ostaju. Ja nisam zainteresovan za prolazno, dok vi ne
mislite o niem drugom.
P: Oprostite mi na udnom, neumesnom pitanju. Ako bi neko otrim maem iznenada odsekao
vau glavu, kakva bi razlika to bila za vas?
M: Nikakva uopte. Telo bi izgubilo svoju glavu, izvesna linija komunikacije bila bi prekinuta,
to je sve. Dva oveka govore meusobno telefonom i ica se prekida. Nita se ne deava
ljudima, jedino to oni moraju da potrae neki drugi nain komunikacije. Bhagavad Gita kae:
"ma to ne see". To je doslovno tako. U prirodi je svesnosti da preivljava svoja vozila, tela.
To je kao vatra. Ona spaljuje gorivo, ali ne sebe samu. Upravo kao to vatra moe da nadivi
planinu goriva, tako isto svesnost preivljava bezbrojna tela.
P: Gorivo podrava plamen.
M: Sve dok traje. Promenite prirodu goriva i boja i izgled plamena e se promeniti. Mi
razgovaramo meusobno. Za to je prisustvo potrebno; sve dok nismo prisutni, mi ne moemo
razgovarati. Ali prisustvo samo po sebi nije dovoljno. Mora takoe i elja za razgovorom da
postoji. Iznad svega mi elimo da ostanemo svesni. Mi emo podneti svaku patnju i
poniavanje, ali emo radije ostati svesni. Sve dok se mi ne usprotivimo protiv ovog nagona za
iskustvom i ne napustimo manifestovano potpuno, nee biti olakanja, osloboenja. Mi emo
ostati u klopci.
P: Vi kaete da ste tihi svedok, a takoe da ste iznad svesnosti mentalne. Ne postoji li
protivrenost u tome? Ako ste vi iznad svesnosti, ta svedoite?
M: Ja sam svestan, i nesvestan, oboje, i svestan i nesvestan, niti svestan, niti nesvestan - svemu
ovome ja sam svedok - ali realno ne postoji svedok, jer nema ta da bude svedoeno. Ja sam
savreno prazan od svih mentalnih struktura, formacija, prazan od uma - ipak potpuno
probuen, duhovno svestan. Ovo ja pokuavam da objasnim govorei da sam iznad uma.
P: Kako vas ja onda mogu dosei?
M: Budite probueni, duhovno svesni mentalne svesnosti, i tragajte za izvorom svesnosti. To
je sve. Vrlo malo moe biti saopteno reima. Delo je ono, kako sam vam rekao, to e vam
doneti svetlost, a ne moje prianje vama. Znaenja, naini, ne znae mnogo. Ono to se rauna
je elja, nagon i ozbiljnost.

193

69. PROLAZNO JE DOKAZ NEISTINE

Pitalac: Moj prijatelj je Nemac, a ja sam roen u Engleskoj, roditelji su mi Francuzi. U Indiji
sam preko godinu dana lutajui, putujui od arama do arama.
Maharad: Da li ste radili neku duhovnu praksu, sadhanu?
P: Edukacija, studiranje i meditaciju.
M: Na ta ste meditirali?
P: O onome to sam itao.
M: Dobro.
P: ta vi sada radite, gospodine?
M: Sedim.
P: I ta jo?
M: Priam.
P: O emu vi govorite?
M: Da li vi elite poduku? Bolje pitajte neto to vas stvarno zaokuplja, da bi ste postali jai u
tome. Osim ako niste emocionalno zaokupljeni, moete se prepirati sa mnom, ali tada nee biti
stvarnog razumevanja meu nama. Ako vi kaete: "nita me ne brine, nemam problema", to je
onda u redu za mene. Ili, moemo biti u tiini. Ali, ako vas stvarno neto zaokuplja, onda
postoji svrha u razgovoru. Da ja vas pitam: Kakva je svrha to se vi kreete iz mesta u mesto?
P: Da sretnem ljude, da pokuam da ih razumem.
M: Kakve ljude vi pokuavate da razumete, upoznate? ta ste vi nakon toga?
P: Integracija, Sveobuhvatnost.
M: Ako hoete integraciju, spasenje, morate znati s kim elite da se ujedinite.
P: Susretanjem sa ljudima, i posmatrajui ih, dolazi se do samog saznanja i do sebe. To ide
zajedno.
M: To ne ide neminovno zajedno.
P: Jedan poboljava drugog.
M: To ne ide neminovno zajedno.
P: Jedan poboljava drugog.
M: To ne ide na takav nain. Ogledalo reflektuje sliku, ali slika ne poboljava ogledalo. Vi
niste niti ogledalo, niti slika. Usavravajui ogledalo, tako da ono reflektuje ispravno, istinito,
vi moete ogledalo okrenuti i videti u njemu sebe - istinito kako i koliko ogledalo moe
reflektovati. Ali refleksija niste vi - vi ste vidilac refleksije. To razumite jasno - bilo ta to
moete opaziti, videti, vi niste ono to opaate.
P: Da li sam ja ogledalo, a svet slika?
M: Vi moete videti oboje: i sliku i ogledalo. Vi niste ni jedno od njih. ta ste vi? Nemojte ii
sa formulama, metodama. Odgovor nije u reima. Najblie to moete izraziti u reima je: ja
sam ono to ini da opaanje bude mogue, ivot iznad iskuenika i njegovog iskustva. Dakle,
moete li vi odvojiti sebe od oboje, i od ogledala i od slike u ogledalu, i biti potpuno sami, sam
sa sobom?
P: Ne, ne mogu.
M: Kako znate da ne moete? Postoji tako mnogo stvari koje radite, a da ne znate kako to
radite. Vi varite hranu, cirkuliete vau krv i limfu, pomerate svoje miie - sve, a da ne znate
kako. Na isti nain, vi opaate, vi oseate, vi mislite, a da ne znate zato i kako to radite.
Slino, vi ste vai, vi sami, a da to ne znate. Nema nita loe sa vama kao Sopstvom. To je ono
to je savreno. Ogledalo je ono to nije isto, jasno, nije istinito, i otuda vam daje lane slike.
Vi nemate potrebe da popravljate sebe - samo postavite ispravno vau predstavu o sebi.
Nauite da odvojite sebe od slike i ogledala, stalno se priseajte: ja nisam ni um, ni njegove
194

predstave, ideje. inite to strpljivo i sa ubeenjem i sigurno ete doi do direktne vizije o
sebi kao izvoru postojanja - znanja - ljubavi, venosti, sveprisutnosti i sveobuhvatnosti. Vi
ste beskonano smeteno (fokusirano) u telu. Sada vi vidite samo telo. Pokuajte ozbiljno i
uspeete da vidite samo veno.
P: Da li iskustvo Realnosti, Istine, kad se desi, traje due?
M: Svako iskustvo je neminovno prolazno. Ali temelj svakog iskustva je nepromenljiv,
nepokretan. Nita to moe biti nazvano sluajem, dogaajem, nee trajati. Ali neki dogaaji
proiavaju um, a neki ga prljaju. Trenuci dubokog sagledavanja, spoznaje, i sveobuhvatne
ljubavi proiavaju um, dok elje i strahovi, zavist i bes, slepo verovanje i intelektualna
arogancija, oholost, zagauju i otupljuju psihu.
P: Da li je samorealizacija tako vana?
M: Bez toga vi ete biti uniteni sa eljama i strahovima, ponavljajui ih besmisleno u
beskrajnoj patnji. Veina ljudi ne zna da postoji kraj patnji. Ali jednom kada oni uju dobru
vest, Jevanelje, koja ide iznad svih nesloga i borbi, to im postaje najbitnija stvar koja postoji.
Vi znate da moete biti slobodni i sad sve zavisi od vas. Ili ete ostati zauvek gladni i edni,
tragajui, grabei, prianjajui, uvek gubei i patei, ili ete poi punog srca u potragu za
stanjem bezvremenog savrenstva, kome nita ne moe biti vie dodavano, od koga nita ne
moe biti oduzeto. U tom stanju sve elje i strahovi su odsutni, ne zato to su naputeni, nego
zato to su izgubili svoj smisao.
P: Do sada, ja sam vas sledio, razumeo. Sada, ta se oekuje od mene da radim?
M: Ne treba nita da se radi. Samo budite. Ne radite nita. Budite. Ne penjite se na planine i ne
sedite u peinama. ak i ne kaem: "budite svoji", poto vi ne znate sebe. Jednostavno budite.
Videi da vi niste "spoljanji" svet, niti unutarnji svet, koji se moe zamisliti, da vi niste niti
telo, niti um - samo budite.
P: Sigurno da postoje stepeni, nivoi realizacije.
M: Ne postoje koraci, nivoi u samorealizaciji. Ne postoji nita postepeno u vezi toga. To se
deava iznenadno i nepovratno. Vi se vratite u novu dimenziju iz koje vidite da je prethodna
bila samo apstrakcija, zamisao. Upravo kao to na sunevoj svetlosti vidite stvari onakve kakve
su, tako u samorealizaciji vidite sve onako kako je realno, istinito. Svet iluzije je naputen.
P: Da li se stvari menjaju u stanju realizacije? Postaju li one mnogobrojne i pune smisla?
M: Iskustvo je sasvim u redu, ali to nije iskustvo realnosti (sadanubhava), ve harmonije
(satvanubhava) Univerzuma.
P: Ipak, postoji napredak.
M: Postoji napredak samo u pripremi (sadhani), u duhovnoj praksi. Realizacija je iznenadna.
Plod sazreva postepeno, ali pada iznenada, bez povratka.
P: Ja sam fiziki i mentalno smiren. ta bih vie trebao?
M: Vae stanje ne mora biti konano, krajnje. Vi ete prepoznati da ste se vratili vaem
prirodnom stanju sa potpunim odsustvom svih elja i straha. Konano u korenu elje i straha je
oseaj da vi niste ono to ste. Upravo, kao to jedan iaeni zglob boli samo toliko koliko je
izvan leita; i odmah je zaboravljen bol, im je zglob nameten ispravno, tako i sve brige, kao
simptomi mentalne izopaenosti, nestaju im je ovek u prirodnom, normalnom stanju.
P: Da, ali ta je sadhana, duhovna veba za ostvarivanje tog prirodnog stanja?
M: Drite se se oseaja "ja jesam" za iskljuivanje svega ostalog. Kada tako um postane
sasvim smiren, on sija sa novim svetlom i vibrira sa novim znanjem. To sve dolazi spontano, vi
treba da se samo drite za "ja jesam". Upravo kao kad se pojavljujete iz sna, ili stanja nesvesti,
zanesenosti, ushienosti, vi se oseate odmorni, a ipak ne moete objasniti zato i kako ste
dospeli u stanje da se oseate tako dobro; na isti nain u realizaciji vi se oseate potpuni,
ispunjeni, osloboeni kompleksa zadovoljstvo-bol, a ipak niste uvek u mogunosti da objasnite
ta se deavalo, zato i kako. Jedino to moete izraziti negativnim izrazima: "Nita vie nije
loe sa mnom". Jedino uporeivanjem sa prolou vi moete znati da ste izvan nje. Drugaije,
195

vi ste jednostavno svoji. Ne pokuavajte da ubedite druge u to. Ako moete, to nije prava
stvar, istinita. Budite tihi, potpuno smireni, i posmatrajte to ispoljavanje Sebe u akciji.
P: Ako biste mi vi rekli ta u postati to bi mi moda pomoglo da nadgledam, pratim moj
razvoj.
M: Kako vam bilo ko moe rei ta ete vi postati, kad ne postoji vidljivo postojanje? Vi samo
otkrivate ono to jeste. Svo ukalupljivanje sebe u neke obrasce je ogromno gubljenje vremena.
Ne mislite niti o prolosti, niti o budunosti, samo budite.
P: Kako mogu jednostavno biti? Promene su neizbene.
M: Promene su neizbene u promenljivom, ali vi niste predmet promena. Vi ste nepromenljivi
temelj na kome se promene deavaju, opaaju.
P: Sve se menja, temelj se takoe menja. Nema potrebe za nepromenljivim temeljom da bi se
primetile promene. Sopstvo od uma i tela je trenutno, to je samo taka gde prolost susree
budunost.
M: Naravno da je sopstvo zasnovano na seanju, i kao takvo ono je trenutno, prolazno. Takvo
sopstvo od uma i tela zahteva neprestan kontinuitet iza sebe. Vi znate iz iskustva da postoje
praznine, meuprostori, kad je vae sopstvo zaboravljeno. ta njega vraa nazad u ivot, u
svest? ta vas budi ujutro? Mora postojati neki konstantan faktor koji dovodi praznine u
svesnost. Ali ako posmatrate paljivo, vi ete videti da iako je vaa dnevna svesnost stalno
budna, ima praznina koje se pojavljuju, meaju sve vreme. ta je u prazninama? ta moe tamo
biti osim vaeg realnog, istinskog postojanja, bia koje je bezvremeno; njemu su um i
bezumnost jedno.
P: Postoji li neko posebno mesto koje biste vi preporuili da odem, zbog duhovnog
ostvarenja?
M: Jedino odgovarajue mesto je unutar vas. Spoljni svet niti moe pomoi, niti ometati.21
Nikakav sistem, nikakav obrazac delovanja nee vas dovesti do vaeg cilja. Odustanite od
svakog rada ubudue i koncentriite se potpuno na sadanjost, budite koncentrisani samo na
va odgovor na svako kretanje ivota kako se to bude deavalo ovde i sada.
P: ta je uzrok nagona da se tumara okolo?
M: Nema uzroka. Vi samo sanjate da tumarate unaokolo. Kroz nekoliko godina va boravak u
Indiji e vam se pojaviti u snu. Vi ete sanjati neki drugi san u to vreme. Spoznajte da vi niste
neto to se kree od sna do sna, ve da snovi teku ispred vas, a vi ste nepromenljivi svedok.
Nikakvo dogaanje ne utie na vae realno postojanje - ono je apsolutna, potpuna istina.
P: Da li mogu da se fiziki kreem, a da iznutra budem smiren?
M: Moete, ali kakvoj svrsi to slui? Ako ste ozbiljni, iskreni, vi ete uvideti da ete na kraju
biti siti tumaranja i zaaliete za gubitkom vremena i energije. Da biste pronali svoje duhovno
Sopstvo, nije potrebno da uinite nijedan korak.
P: Da li postoji neka razlika izmeu iskustva Sopstva, atmana, i apsoluta, Brahmana?

21

Vrlo vaan detalj. Poto je naa duhovna sutina (Sopstvo) nezavisna od predmetnog sveta, i u nama je, onda
je aktuelizujemo nezavisnou. To znai i sledee: nita od spoljnjeg sveta ne moe nam pomoi u tome, ve mi
sami to moramo uiniti. I drugo: spoljni svet nam isto tako ne moe ni nauditi u pogledu nae duhovne sutine,
jer je ova nezavisna od pojavnog sveta. Ona je uvek dostupna nezavisno od okolnosti. Mi uvek Jesmo. Jedino
to nas ometa je na odnos prema sebi, nesvesnost je na jedini problem, i upravo zbog nesvesnosti mi taj
problem uvek projektujemo spolja, kao da su nam krive vanjske okolnosti i problemi, i uvek njih pokuavamo
da promenimo i druge ljude umesto sebe. Sve se reava u nama. Ostajemo porobljeni jer problem pogreno
projektujemo i reavamo spolja.
Svoju nezavisnost i budnost dokazujemo tek kada i najneprijatnija osoba ili okolnost ne mogu da utiu
na nas. Neprijatne osobe i okolnosti upravo i postoje u naim ivotima sa svrhom da nas nateraju da se
okrenemo unutra, svojoj nezavisnosti i da u nezavisnom i kreativnom odnosu prema njima pokaemo i
dokaemo svoju nezavisnost i objektivnost. Kada njih ne bi bilo, kada bi nam ivot bio uvek prijatan, nikada se
ne bismo okrenuli ka sebi, ka Sopstvu. (Primedba I. A.)

196

M: Ne moe biti iskustva Apsoluta, jer je On iznad svakog iskustva. S druge strane, Sopstvo je
iskustveni faktor u svakom iskustvu i otuda, na neki nain, potvruje raznovrsnost i
mnogostrukost iskustava. Svet moe biti pun stvari velikih vrednosti, ali ako nema nikoga da ih
kupi, one nemaju vrednost. Apsolutno sadri sve to se ispoljava i iskuava, ali bez iskuenika
obe su kao nita. Ono to ini iskustvo moguim je Apsolut, Brahman. Ono to ga ini
aktuelnim, stvarnim je Sopstvo.
P: Da li mi ostvarujemo apsolutno kroz postupna iskustva? Poinjui sa najgrubljim, najloijim,
mi zavravamo sa najsuptilnijim, najuzvienijim.
M: Ne moe biti iskustva bez elje za tim. Moe biti gradacije, poreenja izmeu elja, ali
izmeu najuzvienije elje i osloboenja od svih elja postoji ponor, ambis koji mora biti
preen. Nerealno moe da izgleda realno, ali ono je prolazno. Realno nije zavisno od vremena.
P: Da li je nerealno izraz realnog?
M: Kako bi to moglo biti? To bi bilo isto kao kad bi rekli da Istina izraava sebe u snovima.
Nerealno nije izraz Realnog. Ono izgleda da je realno, jedino zato to vi verujete u to.
Posumnjajte u to, i to e nestati. Kada ste u ljubavi s nekim, vi mu dajete realnost - vi
zamiljate vau ljubav da je svemogua i nena. Kada ljubav doe do svog kraja, vi kaete: "Ja
sam mislio da je to realno, ali nije bilo tako". Prolaznost je najbolji dokaz nerealnog. Ono to je
ogranieno u prostoru i vremenu, i primenjivo samo jednoj osobi, nije realno. Realno je za sve i
zauvek. Iznad svega drugog vi negujete sebe. Vi ne biste prihvatili nita u zamenu za vae
postojanje. elja da postojimo je najjaa od svih elja i ii e samo na ostvarenje vae istinske
prirode.
P: ak i nerealnom postoji dodir realnog.
M: Da, realnost u kojoj vi uestvujete, kojoj vi pripadate je realna samo kao fikcija. Ubedili ste
sebe, i vi ste ogranieni vaim ubeenjem. Kada sunce sija, boje se pojavljuju. Kada zae, one
iezavaju. Gde su boje bez sunca?
P: To je miljenje u pojmovima dualizma.
M: Sva miljenja su u dualizmu. U jedinstvu nijedna misao ne preivljava.

70. BOG JE KRAJ SVIH ELJA I ZNANJA

Maharad: Odakle ste doli? Zbog ega ste doli?
Pitalac: Doao sam iz Amerike, a moj prijatelj iz Irske republike. Doao sam pre oko 6
meseci i putovao sam od Arama do Arama. Moj prijatelj je doao na svoju ruku, po svojoj
volji.
M: ta ste videli?
P: Ja sam bio u ri Ramana Aramu, a takoe sam posetio Riike. Mogu li da vas pitam o
vaem miljenju o ri Ramana Mahariju?
M: Mi smo obojica u istom drevnom stanju. Ali ta vi znate o Mahariju? Vi smatrate sebe da
ste ime i telo, tako da sve to vidite, opaate, su imena i tela.
P: Kada biste vi sreli Maharija, ta bi se desilo?
M: Verovatno bismo bili jako sreni. ak bismo izmenili nekoliko rei.
P: Ali da li bi vas on prepoznao kao osloboenog oveka?
M: Naravno. Kao kad ovek prepozna oveka, tako i Gnani, Mudrac, prepoznaje Mudraca. Vi
ne moete proceniti ono to niste iskusili. Vi ste ono to vi mislite o sebi da ste, ali vi ne
moete misliti o sebi da ste ono to niste iskusili.
197

P: Da bih postao inenjer, moram nauiti inenjerstvo. Da bih postao Bog, ta moram da
nauim?
M: Morate da zaboravite sve! Bog je kraj svih elja, i znanja.
P: Vi mislite da kaete da ja postajem Bog samo sa odustajanjem od elje da postanem Bog?
M: Sve elje moraju biti zaboravljene, jer kada elite vi preuzimate oblik vaih elja. Kada
nijedna elja ne ostane, vi se vraate ponovo u vae prirodno stanje.
P: Kako u znati da li sam dosegao savrenstvo?
M: Ne moete znati savrenstvo, samo moete znati nesavrenstvo. Da biste znali da postojite,
mora postojati odvojenost i disharmonija, nesklad. Vi moete znati ono to niste, ali ne moete
znati vae istinsko bie. Vi moete samo biti ono to jeste. Ceo pristup je kroz razumevanje
koje je u vienju lanog kao lanog. Ali da biste razumeli, morate posmatrati spolja.
P: Vedantinski koncept, uenje o mayi, obmani, vai za manifestovano, ispoljeno, materijalno.
Ali mi bismo trebali da smo u stanju da verujemo u nae znanje manifestovanog.
M: Ne moe postojati znanje nemanifestovanog. Potencijal je nepoznat, nesaznajan. Jedino
stvarno moe biti poznato, saznajno.
P: Zato bi znalac ostao nesaznajan?
M: Znalac zna znano. Da li vi znate znalca? Ko je znalac znalca? Vi elite da znate
nemanifestovano. Moete li rei da znate manifestovano?
P: Ja sam stvorio i ideje i njihove odnose. To je ukupna suma svih mojih iskustava.
M: Svih?
P: Pa, svih stvarnih iskustava. Ja se slaem da ne mogu znati ono to se nije desilo.
M: Ako je manifestovano ukupna suma sveg stvarnog iskustva, ukljuujui njihova iskustva,
koliko od ukupnog vi znate? Veoma mali deo, zaista. I ta je to malo to znate?
P: Neka ulna iskustva koja su povezana sa mnom.
M: ak ni to! Vi samo znate da reagujete. Ko reaguje i zato, vi ne znate. Vi znate po dodiru
da postojite kao "ja jesam". Inae uvek zamiljate "ja sam ovo", "ja sam ono".
P: Ja znam manifestovano jer uestvujem, ivim, u njemu. Priznajem, moj udeo je vrlo mali,
ipak on je toliko stvaran kao sveukupnost toga. Ali to je jo vanije, ja tome dajem smisao.
Bez mene svet je mraan i miran.
M: Svitac osvetljava svet! Vi ne dajete smisao svetu, vi ga pronalazite. Uronite duboko u sebe
i pronaite izvor odakle sav smisao tee. Sigurno to nije povrni um koji moe dati smisao.
P: ta me ini ogranienim i povrnim?
M: Sveukupnost je otvorena i raspoloiva, ali vi neete uzeti sveukupnost. Vi ste vezani za
malu personu o kojoj mislite da ste vi. Vae elje su suene, vae ambicije sitne. Konano, bez
centra opaanja, gde bi bilo manifestovano? Neopaeno manifestovano je isto tako dobro kao i
nemanifestovano. A vi ste taka opaanja, bezdimenzionalni izvor svih dimenzija. Spoznajte
sebe kao sveukupnost.
P: Kako moe taka da sadri Univerzum?
M: Postoji dosta prostora u taki za beskrajnost Univerzuma. Ne postoji nedostatak
kapaciteta. Ego - ogranienost je najvei problem22. Ali vi ne moete pobei od samog sebe.
Ma koliko daleko otili, vi se vraate sebi i potrebi razumevanja ove take, koja je kao da je
nita, a ipak je izvor svega.
P: Doao sam u Indiju u potrazi za joga uenjem. Jo uvek sam u traganju.
M: Koju vrstu joge vi elite da praktikujete, jogu dobijanja ili jogu odricanja?
P: Ne dolaze li one do istog na kraju?

22

Ego je sam po sebi jedno iluzorno ogranienje. Problem je to on svoje iluzorno stanje projektuje i namee
samom subjektu, koji je po svojoj prirodi najfiniji izraz i olienje neogranienog. Otuda je osloboenje svesnog
subjekta od iluzije Ega i nuno i mogue. (Primedba I. A,)

198

M: Kako bi to mogle? Jedna porobljava, druga oslobaa. Motiv znai najvie. Sloboda dolazi
kroz odricanje, davanje. Svo posedovanje je ropstvo.
P: Zato bih se ja pridravao toga kad imam i snagu i hrabrost, zato bih se odricao? A ako
nemam snage, kako mogu da odustanem? Ja ne razumem ovu potrebu odricanja. Kada elim
neto, zato ne bih to sledio? Odricanje je za slabe.
M: Ako nemate mudrosti i snage da odbacite svoja posedovanja, odreknete ih se se, onda ih
samo pogledajte. Smo vae objektivno sagledavanje e ih sagoreti. Ako moete da budete
izvan vaeg uma, vi ete uskoro uvideti da je potpuno odricanje od posedovanja i elja
oevidno najrazumljivija stvar na svetu da se uradi. Vi stvarate svet i onda brinete o njemu.
Postajui sebini, to vas ini slabim. Ako mislite da imate snagu i hrabrosti da elite, to je zbog
toga to ste jaki i mladi i neiskusni. Stalno objekt elje unitava smisao koji mu je namenjen i
onda i sam odumire. To je sve najbolji izlaz, jer vas to ui da izbegavate elju kao otrov.
P: Kako da praktikujem beeljnost?
M: Nema potrebe za praktikovanjem. Nije potreban bilo koji akt odricanja. Samo okrenite va
um na neto drugo, to je sve. elja je samo fikcija, ustaljenje uma na neku ideju. Izbacite je iz
njenog koloseka ne obraajui panju na nju.
P: To je sve?
M: Da, to je sve. Ma kakva bila elja ili strah, nemojte boraviti u njoj. Pokuajte i vidite sebe
radi. Ovde i onde moete i zaboraviti, ali to nita ne znai. Vraajte se neprestano vaim
pokuajima, dok ne izbriete, dok ne otklonite svaku elju i strah, dok svaka akcija ne postane
automatska.
P: Kako neko moe iveti bez emocija?
M: Vi moete imati sve emocije koje elite, ali pazite na reagovanja, od pobuenih emocija.
Budite potpuno samoopredeljeni i upravljani iznutra, a ne spolja. Smo odricanje od jedne
stvari da bismo sauvali drugu, bolju, nije istinsko odricanje. Odustanite od stvari jer vidite
njihovu bezvrednost. Kako se pridravate odricanja, vi ete videti da odrastate, napredujete
spontano u inteligenciji i snazi, moi, i nepresunoj ljubavi i radosti.
P: Zato se toliko mnogo naglaava odricanje od svih elja i strahova? Da li oni nisu prirodni?
M: Oni nisu prirodni. Oni su potpuno proizvodi uma. Morate da odustanete od svega to znate
da vam ne treba, ak i vaeg tela!?! Vae potrebe su nerealne i vai napori besmisleni. Vi
zamiljate da vas vae posedovanje titi. U realnosti ono vas ini ranjivim. Spoznajte sebe izvan
svega to moe biti naznaeno kao "ovo" ili "ono". Vas ne dodiruje nijedno ulno iskustvo ili
verbalna konstrukcija. Okrenite se od njih. Odustanite da igrate ulogu nekoga.
P: Posle svega to sam uo od vas, ta da radim?
M: Samo sluanje nee vam pomoi mnogo. Morate to stalno imati na umu i pokuati da
razumete stanje uma koje omoguava da ja kaem ono to kaem. Ja govorim iz Istine:
ispruite ruke i uzmite to. Vi niste ono to mislite o sebi da ste. Ja vas uveravam. Slika koju vi
imate o sebi je sainjena od seanja i sasvim je nebitna, sluajna.
P: Ono to sam ja je rezultat moje karme.
M: Ono to izgleda da ste vi, to vi niste. Karma, sudbina, je samo re, koju ste vi nauili da
ponavljate. Vi nikad niste bili, niti ete ikad biti persona. Odbacite da smatrate sebe kao nekog.
Ali sve dotle, dok vi ak i ne sumnjate u to da ste vi taj i taj, postoji malo nade. Kad vi odbijate
da otvorite vae oi, ta vam moe biti pokazano?
P: Ja zamiljam karmu da je misteriozna, tajanstvena sila koja me nagoni savrenstvu.
M: To je ono to su vam ljudi rekli. Vi ste ve savreni, ovde i sada. Vi niste onaj ko se moe
usavriti, ve ste to. Vi zamiljate da ste ono to niste - prestanite. Prestanak, prekid, je ono to
je vano, a ne to ete vi prestati.
P: Ne prisiljava li me karma da postanem ono to sam?
M: Nita vas ne spreava niti prisiljava. Vi ste ono to verujete o sebi da ste. Prestanite
verovati.
199

P: Ovde vi sedite na vaem seditu i govorite sa mnom. Ono to vas prisiljava je vaa karma.
M: Mene nita ne prisiljava. Ja radim ta treba da se radi. Ali vi radite toliko nepotrebnih
stvari. To je vae odbijanje da ispitate ta stvara karmu. To je nezainteresovanost za svoju
sopstvenu patnju koja je ovekoveava i stalno ponavlja.
P: Da, to je istina. ta moe uiniti kraj ovoj nezainteresovanosti?
M: Tenja, nagon mora doi iznutra kao talas nevezanosti, ili milosra, saoseanja.
P: Mogu li ja susresti taj nagon na pola puta?
M: Naravno, sagledajte svoje sopstveno stanje, sagledajte stanje sveta.
P: Mi smo govorili o karmi i reinkarnaciji, evoluciji i jogi, uiteljima i uenicima. ta da radimo
sa svim tim znanjem?
M: Ostavite sve to iza vas. Zaboravite to. Idite napred, nezarobljeni idejama i verovanjima.
Napustite sve verbalne strukture, sve relativne istine, sve opipljive objekte, ciljeve. Apsolutno
moe biti ostvareno samo sa apsolutnom, potpunom predanou. Ne budite neodluni.
P: Moram poeti sa apsolutnom istinom. Postoji li neka?
M: Da, postoji oseaj "ja jesam". Ponite sa tim.
P: Nita drugo nije Istina?
M: Sve ostalo niti je Istina, niti je lano. Ono izgleda stvarno kad se pojavi, kad je negirano,
nestaje. Prolazna stvar je tajna.
P: Ja sam mislio da je realno tajna.
M: Kako bi ono moglo biti? Realno je jednostavno, otvoreno, jasno i dobro, lepo i radosno.
Ono je potpuno slobodno od protivurenosti. Ono je uvek novo, beskrajno kreativno.
Postojanje i nepostojanje, ivot i smrt, sve posebnosti, razliitosti se pojavljuju iz njega,
realnog.
P: Ja mogu da prihvatim da je sve lano, ali da li to ini moj um nepostojeim?
M: Um je ono to on misli. Uinite ga istinitim mislei istinito.
P: Ako je oblik stvari samo pojava, ta su one u realnosti?
M: U realnosti postoji samo opaanje. Posmatra i posmatrano su pojmovi, injenica
posmatranja je stvarna.
P: Gde Apsolutno ulazi?
M: Apsolutno je mesto roenja opaaja. Ono ini opaanje moguim. Ali suvie mnogo analiza
nee vas dovesti nikuda. U vama postoji srce postojanja, koje je iznad analiza uma. Vi to
moete znati jedino u akciji. Izrazite to u svakodnevnom ivotu i njegova svetlost e rasti uvek
svetlija. Zakonita, prava funkcija uma jeste da vam kae ono to nije. Ali, ako elite pozitivno
znanje, morate ii iznad uma.
P: Postoji li u celom Univerzumu i jedna stvar od vrednosti?
M: Da, mo ljubavi.

200

71. U SAMOSVESNOSTI VI UITE O SEBI

Pitalac: esto ponavljano iskustvo uenika je da oni nanose tetu svojim Guruima. Oni prave
svoje planove i ispunjavaju ih, uopte ne razmatrajui Guruove elje, savete. Na kraju ostaje
samo Guruova beskrajna briga, a gorina za njegove uenike.
Maharad: Da, to se deava.
P: Ko prisiljava Gurua da se izlae ovim poniavanjima?
M: Guru je u sutini bez elje. On vidi ta se deava, ali ne osea tenju da intervenie, ometa.
On ne bira, ne donosi odluke. Kao savren svedok, on posmatra ta se deava i ostaje
nedodirnut.
P: Ali njegov rad trpi.
M: Pobeda je uvek njegova - na kraju. On zna da ako uenici ne ue iz njegovih rei, oni e
nauiti iz njihovih sopstvenih greaka. Iznutra on ostaje tih i smiren. On nema oseaj da je
odvojena persona, osoba. Ceo Univerzum je njegov sopstveni, ukljuujui njegove uenike sa
njihovim sitnim planovima. Nita posebno ne utie na njega, ili, to dolazi na isto, ceo
Univerzum utie na njega u jednakoj meri.
P: Postoji li takvo neto kao Guruova Milost?
M: Njegova milost je stalna i univerzalna. Ona se ne daje jednome, a uskrauje drugome.
P: Kako to utie na mene lino?
M: Guruova milost je ta pomou koje je va um angaovan u traganju za istinom, i sa
njegovom milou vi ete je i nai. To deluje sigurno prema konanom cilju. I to je za sve.
P: Neki uenici su spremni, sazreli, a neki nisu. Ne mora li Guru da izvri izbor i donosi
odluke?
M: Guru zna Konano, Cilj, i nepopustljivo pokree uenika prema tome. Uenik je pun
prepreka, nesavrenosti, koje on sam mora prevazii. Guru nije tako mnogo zabrinut zbog
povrnosti uenikovog ivota. To je kao gravitacija. Plod mora pasti kad se vie ne dri.
P: Ako uenik ne zna cilj, kako on moe stvarati prepreke?
M: Guru je pokazao cilj, prepreke otkriva uenik. Guru nema prioritete kao oni koji poseduju
prepreke i prevazilaze ih, ostavljajui sve iza sebe. U realnosti uenik nije razliit od Gurua. On
je isti bezdimenzionalni centar percepcije, opaanja i ljubavi u akciji. Samo njegova imaginacija,
matanje i identifikacija sa zamiljenim su ono to ga zarobljava i pretvara u personu. Guru je
malo zabrinut oko persone. Njegova panja je vie usmerena ka unutarnjem posmatrau,
svedoku. Cilj posmatraa jeste da razume i pomou toga eliminie personu. Dok postoji milost
s jedne strane, mora postojati posveenost zadatku s druge.
P: Ali persona ne eli da bude odstranjena.
M: Persona je samo rezultat nerazumevanja. U realnosti, ne postoji takva stvar persona.
Oseanja, misli, i delovanja jure ispred posmatraa u beskonanim nizovima, ostavljajui
tragove u mozgu i stvarajui iluziju kontinuiteta. Odraz posmatraa u umu stvara oseaj "ja" i
persona, osoba stie prividno nezavisno postojanje, egzistenciju. U realnosti ne postoji
persona, samo posmatra koji poistoveuje sebe sa "ja" i "moje". Uitelj kae posmatrau: ti
nisi ovo, nema niega tvoga u ovome, izuzev male iskre "ja jesam", koja je most izmeu
posmatraa i njegovog sna. "Ja sam ovo", "ja sam ono" je san, dok je isto "ja jesam" sa igom
realnosti na njemu. Vi ste probali toliko mnogo stvari - sve su dole do nule, sve su propale.
Jedino je oseaj "ja jesam" preostao, istrajao, nepromenjen. Ostanite sa nepromenljivim meu
promenljivim, sve dok niste u stanju da idete iznad.
P: Kada e se to desiti?
M: To e se desiti im vi otklonite prepreke?
P: Koje prepreke?
201

M: elja za lanim i strah od istinitog. Vi, kao persona zamiljate da je Guru zainteresovan za
vas kao personu, osobu. Ne, uopte! Za njega ste vi neugodnost i prepreka, smetnja koju treba
ukloniti, ubiti. On zapravo cilja na vau eliminaciju kao inioca u svesnosti.
P: Ako sam ja eliminisan, ta ostaje?
M: Nita nee ostati, sve e ostati. Oseaj identiteta e ostati, ali vie ne poistoveivanje sa
posebnim telom. Postojanje - probuenost, duhovna svesnost - ljubav e sijati u punom sjaju,
divoti. Osloboenje nije nikad osloboenje persone, osobe, to je uvek osloboenje od persone.
P: I ni trag od persone ne ostaje?
M: Maglovita seanja ostaju, kao seanje sna ili seanja iz ranog detinjstva. Konano, ta ima
da se pamti? Protok dogaaja, uglavnom sluajnih i besmislenih. Niz elja i strahova i praznih,
grubih greaka. Postoji li neto vredno pamenja? Persona je samo ljutura, omota koji vas
zarobljava. Slomite ljuturu.
P: Kome kaete da slomi ljusku? Ko e da slomi ljusku?
M: Prekinite veze, okove, seanja i samopoistoveivanja i ljuska e se sama slomiti od sebe.
Postoji centar koji udeljuje realnost svemu to opaa. Sve to vam treba jeste da razumete da
ste vi izvor realnosti, da vi dajete realnost umesto da je dobijate, da vama nije potrebna
potpora, ni potvrivanje. Stvari su onakve kakve jesu, zato jer ih vi prihvatate onakve kakve
su. Prestanite da ih prihvatate i one e se rastopiti. O bilo emu da mislite sa eljom ili
strahom, pojavljuje se pred vama kao realno. Gledajte na to bez elje i straha i to e izgubiti
sutinu. Zadovoljstvo i bol su trenutni. Jednostavnije i lake je napustiti ih nego delovati na
njih.
P: Ako sve stvari imaju kraj, zato su se one uopte i pojavile?
M: Kreacija je u samoj prirodi svesnosti. Svesnost prouzrokuje pojavnosti. Realnost je iznad
mentalne svesnosti.
P: Dok smo mi svesni pojavnosti, kako to da mi nismo svesni da su to samo pojavnosti,
privremene?
M: Um prekriva realnost, a da je ne zna. Znati prirodu uma znai: treba imati inteligenciju,
sposobnost da se posmatraju u tiini um i nepristrasna probuenost, duhovna svesnost.
P: Ako sam ja po prirodi od sveproimajue svesnosti, kako mi se moe desiti neznanje i
obmana?
M: Ne deavaju se vama nikad niti neznanje, niti obmana. Pronaite Sopstvo kome pripisujete
neznanje i obmanu i na vae pitanje e doi odgovor. Vi govorite kao da znate Sopstvo i vidite
ga da je pod uticajem neznanja i obmane. Ali, u stvari, vi ne znate Sopstvo (Sebe), niti ste
svesni neznanja. Ali na svaki nain postanite probueni, duhovno svesni - ovo e vas dovesti
do Sopstva i vi ete spoznati da ne postoji niti neznanje, niti obmana u njemu. To je kao kad se
kae: postoji li Sunce, kako onda moe biti mraka?! Pod kamenom e postojati mrak, ma kako
bila jaka suneva svetlost, tako i u senci "ja sam telo"-svesnosti mora biti neznanja i obmane.
P: Ali zato je telesna svesnost uopte dola u postojanje?
M: Ne pitajte zato, ve "kako". U prirodi je kreativne imaginacije da se identifikuje sa svojim
kreacijama. Vi to moete zaustaviti svakog trenutka sa prekidanjem panje. Ili pomou
istraivanja.
P: Da li kreacija postoji pre istraivanja?
M: Prvo vi stvarate svet, zatim "ja jesam" postaje persona, osoba, koja nije srena iz
raznoraznih razloga. Zatim ona ide napolje u potrazi za sreom, sree Gurua koji joj kae: "Ti
nisi persona, pronai ko si". Ona to ini i ide iznad.
P: Zato to ona nije uradila na samom poetku?
M: To joj se nije dogodilo. Ona treba nekoga da joj to kae.
P: Da li je to bilo dovoljno?
M: Bilo je dovoljno.
202

P: Zato to ne ide u mom sluaju?

M: Vi mi ne verujete.
P: Zato je moja vera slaba?
M: elje i strahovi su otupeli va um. Njemu treba ienje.
P: Kako mogu da razbistrim svoj um?
M: Pomou njegovog neprestanog posmatranja. Nepanja zamrauje, panja razbistrava.
P: Zato Indijski uitelji preporuuju neaktivnost?
M: Veina ljudskih aktivnosti su bezvredne, ako nisu potpuno destruktivne. Pod dominacijom
elje i straha, one ne mogu uiniti nita dobro. Prekidanje injenja zla nastupa sa poinjanjem
injenja dobra. Zato potreba za prekidanjem svih aktivnosti za neko vreme, da bi se ispitali
neiji nagoni i njihovi motivi, da bi videli da je sve lano u ivotu, to proiava um od svih zlih
motiva i onda je dovoljno samo ponovo poeti rad, zapoinjui sa svojim jasnim, ispravnim
dunostima. Naravno, ako imate priliku da pomognete nekome, na svaki nain uradite to i brzo
takoe, nemojte da eka dok ne postanete savreni. Ali nemojte postati profesionalni
dobroinitelj, zaduna baba.
P: Ja ne nalazim da ima suvie mnogo "zadunih baba" meu poklonicima. Veina onih koje
sam ja sretao je suvie zauzeta sa svojim sopstvenim sitnim konfliktima. Oni nemaju srca za
druge.
M: Takva egocentrinost je privremena. Budite strpljivi sa takvim ljudima. Tako mnogo
godina oni su davali panju svemu, samo ne sebi. Dopustite im da se okrenu sebi samima za
promenu.
P: ta su plodovi samoprobuenosti, duhovne svesnosti?
M: Postajete inteligentniji. U svesnosti vi uite. U samosvesnosti vi uite o sebi. Naravno, vi
moete nauiti samo ono to niste. Da biste znali ono to ste, vi morate ii iznad uma.
P: Nije li svesnost iznad uma?
M: Svesnost je taka, iskra u kojoj um dopire iznad sebe u realnost. U svesnosti vi tragate,
udite, ne za onim to zadovoljava, ve za onim to je istinito.
P: Ja sam pronaao, osetio da svesnost donosi sobom stanje unutarnjeg mira, stanje psihike
praznine.
M: To je sve u redu dok traje, ali to nije dovoljno. Da li ste osetili sveobuhvatnu,
sveproimajuu prazninu u kojoj Univerzum plovi kao oblak na plavom nebu?
P: Gospodine, dozvolite mi prvo da upoznam dobro moj sopstveni unutarnji prostor.
M: Unitite zid koji razdvaja ideju "ja sam telo", i unutarnje i spoljanje e postati jedno.
P: Da li ja umirem? Da li u umreti?
M: Fiziko unitenje je besmisleno, bez znaenja. Prianjanje za ulni ivot je ono to vas
zarobljava. Ako moete da iskusite, doivite potpuno unutarnju prazninu, eksplozija,
ekspanzija u totalitet, sveukupnost, bila bi blizu.
P: Moje sopstveno duhovno iskustvo ima svoje periode, etape. Ponekad se oseam
velianstveno, slavno, onda ponovo, ja sam dole, padam. Ja sam kao lift boy - vozim se gore,
sputam se dole, penjem se gore i padam dole.
M: Sve promene u svesnosti su zbog ideje "ja jesam telo." Oslobaanjem od ove ideje um
postaje smiren. Postoji isto postojanje, bit, osloboeno od iskuavanja bilo ega posebnog. Ali
da biste to ostvarili morate initi ono to vam va uitelj kae. Samo sluanje i pamenje nije
dovoljno; ako se vi ne trudite da primenite, ivite svaku re od toga u vaem svakodnevnom
ivotu, nemojte se aliti da nemate napredak. Svaki stvarni progres je nepovratan. Dizanje i
padanje, gore-dole, samo pokazuje da uenje nije potpuno prionulo u srcu i prevedeno
potpuno u akciju.
P: Prethodnog dana vi ste nam rekli da ne postoji takva stvar kao karma. Ipak mi vidimo da
svaka stvar ima uzrok, a suma ukupnosti svih uzroka moe se nazvati karma.
203

M: Sve dotle dok vi verujete da ste telo, vi ete davati uzroka svemu. Ja ne kaem da stvari
nemaju uzroke. Svaka stvar ima bezbroj uzroka. To je tako kako je, jer je svet onakav kakav
je. Svaki uzrok u svom razgranavanju pokriva Univerzum. Kada spoznate da ste potpuno
slobodni da budete ono to izgleda da ste zbog neznanja ili nezainteresovanosti, ravnodunosti,
vi ste slobodni da se bunite i menjate. Vi doputate sebi da budete ono to niste. Vi tragate za
uzrocima postojanja onoga to vi niste. To je uzaludno traganje. Ne postoje uzroci, ali vae
neznanje vam drugaije kae o vaem istinskom biu, postojanju, koje je savreno i iznad svake
uzronosti. Jer za sve to se desi celokupan Univerzum je odgovoran, a vi ste izvor
univerzuma.
P: Ja ne znam nita o postojanju uzroka Univerzuma.
M: Zato to ne istraujete. Ispitujte, tragajte iznutra i saznaete.
P: Kako moe iskra kao to sam ja da stvori prostrani Univerzum?
M: Kada ste inficirani virusom "ja sam telo", ceo Univerzum se aktivira, uskae u postojanje.
Ali, kada steknete dovoljno tog iskustva, gajite neke nestvarne ideje o osloboenju i sledite
puteve delovanja potpuno beskorisne i uzaludne. Vi se koncentriete, meditirate, teroriete,
muite va um i telo, inite sve vrste nepotrebnih stvari, ali proputate ono bitno, a to je
eliminacija persone, osobe.
P: U poetku mi moramo da se molimo i meditiramo neko vreme, pre nego to budemo u
stanju da se samoistraujemo.
M: Ako verujete tako, nastavite. Meni je svo odlaganje samo gubitak vremena. Vi moete
preskoiti sve pripreme i ii direktno za krajnje, bitno traganje unutar vas. Od svih Joga to je
najjednostavniji i najkrai put.

72. ONO TO JE POTPUNO ISTO I NEVEZANO JE REALNO

Maharad: Vi ste se vratili u Indiju. Gde ste bili, ta ste videli?
Pitalac: Doao sam iz vajcarske. Tamo sam boravio sa predivnim, izvanrednim ovekom,
koji je tvrdio da je realizovan, osloboen. On je radio mnoge Joge u svojoj prolosti i imao je
mnoga iskustva koja je proao. Sada ne tvrdi da ima posebne sposobnosti, niti znanje; jedina
neobina stvar vezana za njega je povezana sa senzacijama, oseanjima, on nije u stanju da
odvoji posmatraa od posmatranog. Na primer, kada on vidi da kola jure na njega, on ne zna
da li kola jure na njega, ili on na kola! On misli da je oboje u isto vreme, posmatra i
posmatrano. Oni postaju jedno. Bilo ta da on vidi, on vidi sebe. Kada sam ga upitao neka
pitanja iz vedante, on je rekao: "Ja zaista ne mogu da odgovorim. Sve to ja znam jeste ova
udna identinost sa svim to posmatram, opaam. Ja znam, ja sam oekivao bilo ta, a samo
ne to". On je u celini skroman ovek; on ne stvara uenike i nije na putu da sebe stavi na
presto. On je voljan da govori o svom udnom stanju, ali to je sve.23
M: Sada on zna ono to zna. Sve ostalo je svreno. Konano, ipak, on jo govori. Uskoro
moe da prestane da govori.
P: ta e onda da radi?
M: Nepominost i smirenost, nisu neaktivni. Cvet ispunjava prostor mirisom, svea sa
svetlou. Oni ne rade nita, a ipak oni menjaju sve samo sa njihovim prisustvom. Vi moete
fotografisati sveu, ali ne i njenu svetlost. Vi moete poznavati oveka, njegovo ime i pojavu,
izgled, ali ne i njegov uticaj. Njegovo samo prisustvo je delovanje.
23

Ovde je oigledno re o Ju Diju ili U. G. to je skraeno od Uppaluri Gopala Krishnamurti. (I. A.)

204

P: Nije li prirodno biti aktivan?

M: Svako eli da bude aktivan, ali odakle njegova delovanja potiu? Ne postoji centralna
taka, iskra; svaka akcija raa drugu, besmisleno, bez znaaja, i bolno, u beskonanom nizu.
Promena, menjanje, rada i pauze, ne postoje. Prvo naite nepromenljiv, stalni centar, gde svi
pokreti imaju roenje. Upravo kao to se toak okree u krug na osovini, tako i vi morate biti
uvek na osovini u centru, a ne da se obrete, vitlate na periferiji.
P: Kako e to da se odvija u praksi?
M: Kad god vam misao ili emocija elje ili straha doe u um, samo se okrenite od toga, ne
obraajte panju na to.
P: Potiskivanjem svojih misli i oseanja ja u izazvati reakciju.
M: Ja ne govorim o potiskivanju. Samo ne obraajte panju.
P: Ne moram li ja da koristim napor da bih zaustavio kretanja, uznemirenost uma?
M: To se ne sme raditi sa naporom. Samo odvratite panju, gledajte izmeu misli, radije nego
na misli. Kada vam se desilo da hodate u gomili, vi se ne sudarate sa svakim ovekom koga
sretnete - vi jednostavno nalazite put izmeu.
P: Ako ja koristim moju volju da kontroliem um, to samo ojaava moj ego.
M: Naravno, kad se borite, vi privlaite borbu. Ali kad se ne opirete, vi se ne suoavate sa
otporom. Kada odbijate da igrate igru, vi ste izvan nje.
P: Koliko e mi to oduzeti vremena, koliko e trajati oslobaanje od uma?
M: To moe trajati stotine godina, ali stvarno, nikakvo se vreme ne zahteva. Sve to vam je
potrebno jeste da budete potpuno ozbiljni. Ovde je volja delotvorna. Ako ste ozbiljni, vi ete to
imati. Konano, to je stvar stava, dranja i odnosa. Nita vas ne spreava da postane mudrac,
gnani, ovde i sada, osim straha. Vi ste uplaeni da postanete bezlini, vi zazirete od bezlinog
postojanja. A to je sasvim jednostavno. Okrenite se, odustanite od svojih elja i strahova i od
misli koje oni stvaraju, i vi ste odmah u vaem prirodnom stanju.
P: Nije u pitanju ponovno dovoenje u ispravno stanje, menjanje, ili eliminisanje uma?
M: Apsolutno ne! Ostavite svoj um na miru, to je sve. Ne idite zajedno sa njim. Konano, ne
postoji takvo neto kao um odvojen od misli, koje same dolaze i odlaze povinujui se svojim
sopstvenim zakonima - ne vaim. One gospodare vama samo zato jer ste vi zainteresovani
za njih. To je upravo kao to je Hrist rekao: "Ne opirite se zlu". Sa opiranjem zlu vi ga samo
ojaavate.
P: Da, sad mi je jasno. Sve to treba da radim jeste da negiram postojanje zla. Onda to
iezava, nestaje. Ali, da li se to ne svodi na neku vrstu autosugestije?
M: Autosugestija je sad u punom zamahu, kada vi mislite o sebi da ste persona, uhvaena
izmeu dobra i zla. Ono to vas ja molim da uradite jeste da stavite taku, kraj na to, da se
probudite i vidite stvari onakve kakve su realno. U vezi vaeg boravka u vajcarskoj, sa tim
udnim vaim prijateljem, ta ste stekli u ovom druenju?
P: Apsolutno nita. Njegovo iskustvo nije uticalo na mene uopte. Jednu stvar sam razumeo:
ne postoji nita to treba traiti. Ma gde mogao da odem, nita me ne eka na kraju putovanja.
Otkrivanje nije rezultat premetanja tela.
M: Da, vi ste sasvim izvan svega da moete stei ili izgubiti.
P: Da li vi to zovete vairagya, odricanje, rtvovanje?
M: Nemate se niega odricati. Dovoljno je ako prestanete da stiete. Da biste dali morate
imati, a da biste imali morate uzeti. Bolje nemojte uzeti. To je jednostavnije nego praktikovati
odricanje, koje vodi ka opasnom obliku "duhovnog" ponosa, gordosti. Sve ovo odmeravanje,
odabiranje, menjanje - sve je to kupovanje u nekoj "duhovnoj" trgovini. Kakav je va posao
tamo? ime imate vi da se bavite izvan izvrnosti? Kad vi niste izvan poslovno, zato se
bakete sa ovim beskonanim uzbuenjima izbora, odabiranja. Uznemirenost vas nee odvesti
nikuda. Neto vas spreava da ne vidite da nema niega to vam je potrebno. Pronaite to i
205

vidite njegovu lanost. To je kao da ste progutali neki otrov i patite od neugasive udnje za
vodom. Umesto to pijete iznad svake mere, zato ne eliminiete otrov i budete osloboeni ove
gorue strasti ei.
P: Moram da eliminiem ego?
M: Oseaj "ja sam persona u vremenu i prostoru" je otrov. Na neki nain, vreme samo po sebi
je otrov. U vremenu sve stvari imaju svoj kraj, a nove se raaju, da budu proderane kad doe
njihov red. Ne identifikujte sebe sa vremenom, ne pitajte uznemireno: ta dalje, ta dalje?
Izaite iz vremena i vidite to prodiranje sveta. Recite: "Dobro, to je u prirodi vremena da
dovodi do kraja sve. Neka tako bude. To mene ne zabrinjava. Ja nisam zapaljiv, niti imam
potrebu da skupljam gorivo".
P: Moe li svedok biti bez stvari koje svedoi?
M: Postoji uvek neto da se svedoi. Ako ne stvar, onda njeno odsustvo. Svedoenje je
prirodno i nije problem. Problem je prekomerno interesovanje, koje vodi do identifikovanja. U
bilo ta da ste zadubljeni, apsorbovani, vi to smatrate realnim, istinitim.
P: Da li je "ja jesam" realno ili nerealno? Da li je "ja jesam" svedok realan ili nerealan?
M: Ono to je isto, potpuno, nevezano, je realno. Ono to je uprljano, pokvareno, konfuzno,
zavisno i prolazno je nerealno, neistinito. Nemojte biti obmanuti reima - jedna re moe
preneti nekoliko i ak protivurenih znaenja. "Ja jesam" koji prati zadovoljstvo i izbegava
neprijatno je laan; "ja jesam" koji vidi zadovoljstvo i bol kao nerazdvojno vidi ispravno.
Svedok koji je upetljan u ono to opaa je persona; svedok koji stoji rezervisano, izdvojen,
nepokrenut i nedodirnut, je osmatra, kula osmatranica realnog; taka, iskra u kojoj se
duhovna svesnost, nerazdvojiva i nemanifestovana, povezuje sa manifestovanim. Ne moe biti
Univerzuma bez svedoka, ne moe biti svedoka bez Univerzuma.
P: Vreme prodire, transformie svet. Ko je svedok vremena?
M: Onaj ko je iznad vremena - Neimenovano. Zapaljena baklja okretana u krug dovoljno brzo
stvara vatreni krug. Kada se okretanje prekine, baklja ostaje. Slino, "ja jesam" u pokretu
stvara svet. "Ja jesam" u mirovanju postaje Apsolut. Vi ste kao ovek sa elektrinom baterijom
koji se eta kroz galeriju, hodnik. Moete videti samo ono to je u snopu svetlosti. Ostalo je u
mraku.
P: Ako ja projektujem, stvaram, svet, trebalo bi da mogu i da ga menjam.
M: Naravno da moete. Ali morate da prestanete da identifikujete sebe sa njim i da idete iznad
sveta. Onda imate mo da unitite i ponovo stvarate.
P: Sve to elim jeste da budem slobodan.
M: Morate znati dve stvari: od ega treba da budete slobodni i ta vas dri u ropstvu.
P: Zato vi elite da unitite, ukinete Univerzum?
M: Ja nisam zabrinut za Univerzum. Neka on bude ili ne bude. Dovoljno je ako ja znam sebe
samog.
P: Ako ste vi iznad sveta, onda niste od koristi svetu.
M: Ne da svet ne postoji, nego je nitavno sopstvo, mentalno Ja ono za koje svet postoji.
Udubljeni u san, vi ste zaboravili vae istinsko Sopstvo.
P: Bez sveta ne postoji mesto za ljubav.
M: Sasvim tako. Svi ovi kvaliteti: postojanje, mentalna svesnost, ljubav i lepota su refleksije,
odrazi Stvarnosti u svetu. Da nema Stvarnog, istinitog, ne bi bilo ni odraza, refleksije.
P: Svet je pun poeljnih stvari i ljudi. Kako ga ja mogu zamisliti kao nepostojeeg?
M: Ostavite poeljno onima koji ele. Promenite tok vae elje od uzimanja ka davanju.
Strast za davanjem, za delanjem e prirodno isprati ideju o spoljanjem svetu iz vaeg uma,
i o davanju takoe. Samo isto zraenje ljubavi ostaje iznad davanja i primanja.
P: U ljubavi mora postojati dualnost: ljubavnik i voljeni.
206

M: U ljubavi ne postoji ak ni jedan, kako bi onda moglo biti dva? Ljubav je odbijanje
razdvajanja, pravljenja razlikovanja, posebnosti. Pre nego to moete misliti o jedinstvu, vi
morate prvo stvoriti dualnost. Kada istinski volite vi ne kaete: "ja te volim"; gde postoji
pominjanje, seanje, tu je dualnost.
P: ta je to to me neprestano vraa u Indiju? To ne moe biti samo neuporediva jeftinoa
ivljenja ovde! Niti kolorit i razliitost utisaka. Mora postojati neki mnogo vaniji faktor.
M: Postoji takoe duhovni aspekt. Podela izmeu spoljanjeg i unutarnjeg je manja u Indiji.
Lake je ovde izraziti unutarnje u spoljanjem. Integracija je laka. Drutvo nije tako
ugnjetako.
P: Da, na Zapadu je sve tamas i rajas. U Indiji postoji vie sattve, harmonije i ravnotee.
M: Moete li se vi izdignuti iznad guna? Zato odabrati sattvu? Budite ono to jeste ma ko da
ste i ne brinite o gunama.
P: Pa ja nemam snage.
M: To samo pokazuje da ste malo stekli u Indiji. Ono to vam je istinski potrebno vi ne moete
izgubiti, jer to imate veno. Budete li se dobro uzemljili i upoznali u vae Sopstvo, promena
mesta nee uticati na to.
P: U Indiji duhovni ivot je lak. Tako nije na Zapadu. ovek mora da se prilagodi okolini do
jako visokog stepena.
M: Zato ne stvorite svoju sopstvenu okolinu? Svet ima samo onoliko mnogo moi nad vama
koliko mu vi to dozvolite. Probudite se. Idite iznad dualnosti, nemojte praviti razliku izmeu
Istoka i Zapada.
P: ta ovek moe uraditi kad se nae u vrlo neduhovnom okruenju?
M: Nemojte raditi nita. Budite svoji sopstveni. Budite izvan. Gledajte iznad.
P: Mora moda biti sukoba u porodici, kod kue. Roditelji retko imaju razumevanja.
M: Kada znate vae istinsko bie, nemate problema. Vi moete zadovoljiti vae roditelje ili ne,
oeniti se ili ne, zaraditi mnogo novca ili ne; to je sve sasvim svejedno vama, samo delujte u
skladu sa okolnostima, ipak u bliskom dodiru sa injenicama, a i sa realnou u svakoj situaciji.
P: Nije li to vrlo visoko stanje?
M: Oh ne, to je normalno stanje. Vi zovete to visoko, jer ga se plaite. Prvo budite osloboeni
od straha. Vidite da ne postoji nita ega biste se plaili. Stanje bez straha, neustraivost, je
kapija ka Svevinjem.
P: Nikakva koliina napora me ne moe uiniti neustraivim.
M: Neustraivost dolazi sama po sebi, kada vi vidite da nemate ega da se bojite. Kada hodate
ulicom prepunoj ljudi, vi jednostavno zaobilazite ljude. Neke vidite, a neke jednostavno samo
nazirete, ali se ne zaustavljate. Zaustavljanje je ono to stvara usko grlo. Nastavite da se
kreete. Ne obazirite se na imena i oblike, nemojte biti vezani, privreni za njih; vaa vezanost
je vae ropstvo.
P: ta bi trebao da radim kad me ovek oamari po licu?
M: Vi ete reagovati u skladu sa vaim karakterom, roenim ili zadobijenim.
P: Da li je to neizbeno? Da li sam ja, da li je svet osuen da ostane kao i mi?
M: Draguljar koji eli da promeni izgled nekome nakitu prvo ga pretopi do bezoblinog zlata.
Slino, ovek mora da se vrati u svoje prvobitno stanje pre nego to se novo ime i oblik mogu
pojaviti, roditi. Smrt je bitna za renoviranje, obnavljanje.
P: Vi uvek naglaavate potrebu odlaska iznad, u povuenost, u usamljenost. Vi teko da ikad
koristite rei "ispravno" i "pogreno". Zato je to tako?
M: Ispravno je biti Sopstven, pogreno je ne biti. Sve ostalo je posledica. Vi ste eljni da
odvojite ispravno od pogrenog, jer imate potrebu neke osnove za delovanje. Vi ste uvek
radite ovo ili ono. Ali personalno motivisana akcija, zasnovana na nekoj skali vrednosti, sa
ciljem za nekim rezultatom je gora nego neaktivnost, jer su njeni plodovi uvek gorki.
207

P: Da li su duhovna svesnost i ljubav jedno i isto?

M: Naravno. Svesnost je dinamina, ljubav je postojanje, bit. Svesnost je ljubav u delovanju.
Sam po sebi um moe da aktualizira bilo koji broj mogunosti, ali dok one nisu sa ljubavlju,
bezvredne su. Ljubav proima i prethodi kreaciji. Bez nje postoji samo haos.
P: Gde je delovanje u svesnosti?
M: Vi ste tako neizleivo operativni. Ukoliko ne postoji pokretanje, uznemirenost, mete,
gungula, vi to ne zovete akcijom, delovanjem. Haos je kretanje u korist kretanja. Istinska akcija
nije pomeranje; ona transformie, menja. Promena mesta je samo transport, premetanje;
promena srca je akcija. Samo zapamtite, nita to je opaajno, to se vidi, nije realno, istinito.
Aktivnost nije delovanje. Akcija je sakrivena, neznana, delovanje je nesaznajno. Vi samo
moete znati plod.
P: Nije li Bog svedelatan?
M: Zato uvodite spoljnjeg inioca? Svet iznova stvara sebe iz sebe. To je beskrajan proces,
prolazno stvara prolazno. To je va ego koji vas navodi da mislite da mora postojati stvaralac,
initelj. Vi stvarate Boga po svojoj sopstvenoj slici, ali sumarnoj slici. Kroz film vaeg uma vi
projektujete, stvarate svet, a takoe i Boga dajui mu uzrok i svrhu. Sve je to imaginacija,
matanje - izaite iz toga.
P: Kako je to teko videti svet kao isto mentalan! Opipljiva stvarnost u odnosu na to izgleda
tako jako ubedljiva.
M: To je tajna imaginacije, da izgleda da je tako stvarna. Vi moete biti u celibatu ili oenjeni,
monah ili porodian ovek; u tome nije poenta, ve: da li ste vi rob vae imaginacije, ili ne? Ma
koju odluku da donesete, koji bilo rad da radite, on e biti stalno zasnovan na imaginaciji, na
pretpostavkama prikazanim kao injenice.
P: Ovde ja sedim ispred vas. Koji deo od toga je zamiljanje, imaginacija?
M: Sve to. ak i prostor i vreme su zamiljeni.
P: Da li to znai da ja ne postojim?
M: Ja takoe ne postojim. Sva egzistencija je imaginacija, zamiljanje.
P: Da li je postojanje, bit, takoe zamiljeno?
M: isto postojanje, koje ispunjava sve i iznad svega je, nije egzistencija koja je ograniena.
Sva ogranienost je zamiljena, samo je neogranieno realno, istinito.
P: Kada me vi gledate, ta vidite?
M: Vidim da vi zamiljate o sebi da postojite.
P: Postoje mnogi kao ja. Ipak, svaki je razliit.
M: Ukupnost svog stvaranja, projektovanja, je ono to je nazvano Maha - maya, velika
obmana.
P: Ali kada vi gledate sebe, ta vidite?
M: Zavisi kako gledam. Kada gledam kroz um, ja vidim bezbroj ljudi. Kada gledam iznad uma,
vidim svedoka. Iznad svedoka postoji beskonana snaga praznine i tiine.
P: Kako se vladati, ponaati sa ljudima?
M: Zato stvarati planove i zbog ega? Takva pitanja pokazuju uznemirenost. Meusobni
odnosi su iva stvar. Budite u miru sa svojim unutarnjim Sopstvom i biete u miru sa svima.
Spoznajte da vi niste gospodar onoga to se deava, ne moete kontrolisati budunost, izuzev
u isto tehnikim, formalnim stvarima. Ljudski odnosi se ne mogu planirati, oni su suvie
bogati i raznovrsni. Samo imajte razumevanja i saoseanja, osloboeni od svakog
koristoljublja, sebinosti.
P: Svakako da ja nisam gospodar onoga to se deava. Vie sam njihov rob.
M: Nemojte biti niti gospodar niti rob. Budite po strani, daleko.
P: Da li to znai izbegavanje akcije?
M: Ne moete izbei akciju. Ona se deava, kao i sve drugo.
208

P: Moje delovanje sigurno mogu kontrolisati.

M: Pokuajte. Uskoro ete uvideti da radite ono to morate.
P: Ja mogu da delujem u skladu sa mojom voljom.
M: Vi znate vau volju samo posle delovanja.
P: Ja se seam mojih elja, uinjenih izbora, donetih odluka, i delovanja saglasno tome.
M: Onda vae seanje odluuje, ne vi.
P: Kada ja dolazim?
M: Vi se inite moguim pruanjem panje sebi.
P: Postoji li takvo neto kao slobodna volja? Da li sam ja slobodan da elim?
M: Oh ne, vi ste prisiljeni da elite. U Hinduizmu, sama ideja o slobodnoj volji je nepostojea,
tako da ne postoji ni rei o tome. Volja je odanost, predavanje, pritvor, fiksacija, vezanost,
ropstvo.
P: Ja sam slobodan da izaberem moja ogranienja.
M: Vi morate prvo biti slobodni. Biti slobodan u svetu, znai biti slobodan od sveta.
Drugaije, ako niste slobodni, vaa prolost odluuje o vaoj budunosti. Izmeu onog to se
desilo i onoga to se mora desiti vi ste ulovljeni, u klopki. Nazovite to sudbinom ili karmom, ali
nikad slobodom. Prvo se vratite vaem istinskom biu i onda delujte iz srca ljubavi.
P: Unutar manifestovanog, ispoljenog, ta je znak nemanifestovanog?
M: Nema nijednog. U trenutku kada vi ponete da traite znak nemanifestovanog,
manifestovano se rastapa. Ako pokuate da razumete nemanifestovano sa umom, vi odjednom
idete izvan, iznad uma, kao kad darate vatru sa drvenim tapom, spaliete i tap. Koristite um
da istraujete manifestovano. Budite kao pile koje kljuca u ljusku. Razmiljanje o ivotu izvan
ljuske bilo bi od male koristi, ali kljucanje u ljusku e slomiti ljusku iznutra i osloboditi pile.
Slino, probijte um iznutra istraivanjem i otkrivanjem njegovih protivrenosti i apsurdnosti,
besmislenosti.
P: Odakle potie tenja za probijanjem ljuske?
M: Od nemanifestovanog.
73. SMRT UMA JE ROENJE MUDROSTI
Pitalac: Pre nego to ovek moe da ostvari svoju istinsku prirodu, ne mora li on biti
individualna linost? Da li ego ima svoju vrednost?
Maharad: Individualna linost je od male koristi. Ona je duboko upetljana u svoje sopstvene
afere i potpuno je u neznanju o svojoj istinskoj prirodi. Sve dok u individui ne zapone igra
svedoenja svesnosti i ona postane subjekat, a ne objekat, ostvarenje nije izvodljivo. Svedok je
onaj koji ostvaruje realizaciju prieljkivanu i ostvarivu.
P: Da li postoji vreme u ivotu individue kada ona postaje svedok?
M: Oh, ne. Linost sama po sebi nee postati svedok! To je kao da se oekuje da hladna svea
pone da gori tokom vremena. Linost moe ostati u mraku neznanja zauvek, sve dok je
plamen svesnosti ne dotakne.
P: Ko pali sveu?
M: Guru. njegove rei, njegovo prisustvo. U Indiji to je vrlo esto mantra. Jednom kada je
svea upaljena, plamen e sagoreti sveu.
P: Zato je mantra tako uspena, efikasna?
M: Neprestano ponavljanje mantre je neto to individua radi za svoju korist. Korisnik nije
individua. Upravo kao to svea ne raste sa sagorevanjem.
P: Moe li linost postati duhovno svesna o sebi - sama od sebe?
209

M: Da, deava se ponekad kao rezultat velike patnje. Guru eli da vas spase beskrajne patnje.
Takva je njegova milost. ak i kad ne postoji vidljivi spoljanji Guru, postoji uvek sadguru,
unutarnji Guru, koji usmerava i pomae iznutra. Rei "spolja" i "iznutra" su relativne samo za
telo; u realnosti sve je jedno, spoljanje postojanje je samo projekcija unutarnjeg. Duhovna
svesnost dolazi kao da je iz vie dimenzije.
P: Pre nego to je iskra upaljena i posle, kakva je razlika?
M: Pre nego to je iskra bila upaljena nije postojao svedok da opazi razliku. Individua moe
biti svesna, ali nije svesna da je svesna. Ona je potpuno nezainteresovana za ono to misli i
osea, iskuava i doivljava. Mrak koji je u njoj je njena sopstvena tvorevina. Kada je mrak
ispitan on se rastapa. elja za ispitivanjem je planirana od Gurua. Drugim reima, razlika
izmeu linosti i svedoka je kao izmeu neznanja i znanja Sopstva. Svet vien u svesnosti e
biti od prirode svesnosti, tada postoji harmonija, sattva, ali kad se aktivnost, rajas, i pasivnost,
tamas, pojave, one zamrauju i iskrivljuju i vi vidite lano kao realno.
P: ta moe da uradi linost da se pripremi za dolazak Gurua?
M: Sama elja da se bude u redu, spremna, znai da Guru mora doi i plamen je upaljen. Moe
biti zalutala re, ili strana u knjizi, Guruova milost deluje tajanstveno.
P: Da li postoji tako neto kao samopripremanje? Mi ujemo tako mnogo o joga sadhani.
M: Linost nije ta koja radi sadhanu. Linost je u nemiru i opire se sadhani sve do samog
kraja.24 Svedok je taj koji radi na linosti, na ukupnosti njenih obmana, prolosti, sadanjosti i
budunosti.
P: Kako moemo znati da je Istina to to nam vi govorite? Iako je to samostalno i osloboeno
od unutarnjih protivurenosti, kako moemo znati da to nije proizvod plodonosne mate,
pothranjen i obogaen sa neprekidnim ponavljanjem?
M: Dokaz Istine lei u njenom uticaju na sluaoca.
P: Rei mogu imati najmoniji uticaj. Sa sluanjem ili ponavljanjem rei, ovek moe doiveti
razliite vrste zanosa. Sluaoeva iskustva mogu biti pobuena i ne mogu biti smatrana kao
dokaz.
M: Uticaj rei nije nuno i iskustvo. Rei mogu izazvati promenu u karakteru, u motivaciji, u
odnosima sa ljudima, i sa samim sobom. Zanosi, transevi i vizije, podstaknuti reima ili
drogama, ili nekim drugim ulnim ili mentalnim nainom, su privremeni, kratkotrajni i
neubedljivi. Istina o kojoj je re ovde je nepokretna, u miru, i vena. A dokaz o njoj je u
sluaocu, u dubokoj i trajnoj promeni u njegovom celom biu i postojanju. To nije neto u ta
on moe da sumnja, osim ako ne sumnja u svoje sopstveno postojanje, to je nezamislivo. Kada
moje iskustvo postane takoe vae sopstveno iskustvo, koji bolji dokaz vi elite?
P: Iskuenik je dokaz svoje egzistencije.
M: Doista, ali iskuenik nema potrebu za dokazom, "ja jesam, i ja znam da jesam". Ne moete
traiti dalje dokaze.
P: Moe li postojati istinsko znanje stvari?
M: Relativno - da. Apsolutno - ne postoje stvari. Znati da nita nije istinsko je znanje.
P: Kakva je veza izmeu relativnog i apsolutnog?
M: Oni su identini.
P: Sa koje take gledita su oni istovetni?
M: Kada su rei izgovorene, postoji Tiina. Kad je relativno zavreno, apsolutno ostaje. Da li
je Tiina pre nego to su rei bile izgovorene razliita od Tiine koja dolazi posle izgovorenih
rei? Tiina je jedna i bez nje rei ne bi mogle da se uju. Tiina je uvek tu - u pozadini, u
24

Najei vidovi opiranja praksi je teoretisanje o samoj praksi, menjanje prakse ili ubeenje da smo nakon
poetnog rada spoznali dovoljno i zavrili sa praksom. Najlukaviji otpor ega ili individue je kada praksu
pretvori u ritual koji vredno i redovno ponavlja, dok se cilj meditativne prakse uvek odlae u budunost,
zamilja ili projektuje na neki drugi nain. (Prim. I. A.)

210

temelju rei. Usmerite vau panju od rei ka Tiini i vi ete je uti. Um udi za iskustvom,
seanjem iz kojeg uzima znanje. Gnani, Mudrac je iznad svakog iskustva i njegova memorija je
ispranjena od prolosti. On je potpuno nezavisan i nepovezan sa bilo im posebno. Ali um,
koji udi za formulacijama i definicijama, uvek tei da iskae realnost u verbalnom obliku. Od
svega on eli da naini jednu ideju, jer bez ideja um ne postoji. Realnost je sutinski sama,
jedna, ali um je nee ostaviti na miru - i bavi se umesto toga sa nerealnim fikcijama. Ali ipak to
je sve to um moe da uradi - da otkrije nerealno kao nerealno.
P: A vienje realnog kao realnog?
M: Ne postoji takvo stanje kao vienje realnog, istinitog. Ko vidi i ta? Vi jedino moete biti
realni - to vi i jeste u svakom sluaju. Problem je samo mentalan. Napustite lane ideje, to je
sve. Nema potrebe za istinitim idejama. One ne postoje uopte!
P: Zato se mi onda ohrabrujemo da tragamo za realnim?
M: Um mora imati svrhu, cilj. Ohrabriti ga da oslobodi sebe od nerealnog je obeanje neega
za uzvrat. U realnosti nema potrebe za ciljem, svrhom. Biti slobodan od lanog je dobro samo
po sebi i ne eli nagradu. To je kao jednostavno biti ist - to je samo po sebi njegova
sopstvena nagrada.
P: Da li je samospoznaja nagrada?
M: Nagrada od samospoznaje je osloboenje od individualnog sopstva, ega. Vi ne moete
znati znalca, jer ste vi znalac. injenica saznavanja dokazuje znalca. Vama ne treba drugi
dokaz. Znalac znanja nije saznajan. Upravo kao to je svetlost znana samo u bojama, tako je
znalac znan u znanju.
P: Da li je znalac samo jedan zakljuak?
M: Vi znate vae telo, um i oseanja. Da li ste vi samo jedan zakljuak?
P: Ja sam zakljuak drugih, ali ne mene samog.
M: Tako sam i ja jedan zakljuak za vas, ali ne za mene. Ja znam sebe, pomou svog
postojanja. Kao to vi znate sebe da ste ovek. To je samo kada vas ostali ljudi zapitaju da vi
to potvrdite. Slino, ja znam da sam sve. Ja nemam potrebe da stalno ponavljam: "Ja sam sve,
Ja sam sve". Jedino kada me vi smatrate da sam izdvojen, poseban, linost, ja protestujem.
Kako ste vi ovek sve vreme, tako sam i ja ono to sam - sve vreme. ta god da ste vi uvek, vi
ste to bez sumnje.
P: Kad vas pitam kako znate da ste vi Mudrac, Gnani, vi odgovorite: "Ne nalazim u sebi
nijedne elje. Nije li ovo dokaz?"
M: Ako bih i bio pun elja, ja bi i dalje bio ono to jesam.
P: Ja, pun elja, i vi puni elja, u emu bi bila razlika?
M: Vi identifikujete sebe sa vaim eljama i postajete njihov rob. Za mene su elje stvari meu
drugim stvarima, samo oblici na mentalnom nebu, i ja se ne oseam prisiljen da delujem po
njima.
P: Znalac i njegovo znanje, da li su oni jedno ili dva?
M: Oni su oboje. Znalac je nemanifestovan, znano je manifestovano, ispoljeno. Znano je uvek
u pokretu, ono se menja, nema svoj sopstveni oblik, niti mesto boravka. Znalac je neminovni,
nepromenljivi oslonac sveg znanja. Svako ima potrebu za drugim, ali realnost postoji iznad.
Mudrac ne moe biti znan, jer ne postoji niko da bi bio znan. Kada postoji individua, vi moete
rei neto o njoj, ali kada ne postoji poistoveivanje sebe sa posebnim, ta moe da se kae? Vi
moete rei Mudracu bilo ta, njegovo pitanje e uvek biti: "Kome vi govorite? Ne postoji
takva individua". Upravo kao to nita ne moete rei o Univerzumu, jer on ukljuuje sve, tako
isto se ne moe rei o Mudracu, jer je on sve, a ipak nita posebno. Vama je potrebna kuka da
na nju obesite vau sliku; kada nema kuke, eksera, na ta e se slika okaiti? Da biste smestili
stvar, potreban vam je prostor, da bi se odigrao dogaaj, potrebno je vreme; ali bezvremeno i
besprostorno, neogranieno, ne da se nikako manipulisati. Ono omoguava svako opaanje, a
ipak ono smo je iznad opaanja. Um ne moe da zna ono to je iznad uma, ali sm um je znan
211

sa onim to je iznad njega (s onim to ga omoguava). Mudrac ne zna niti za roenje niti za
smrt; egzistencija ili neegzistencija njemu su isto.
P: Kada vae telo umre vi ostajete?
M: Nita ne umire!! Telo je jednostavno zamiljeno. Ne postoji takva stvar.
P: Pre nego to e proi drugi vek, vi ete biti mrtvi za sve oko vas. Vae telo e biti
pokriveno cveem, a onda spaljeno i pepeo rasut. To e biti nae iskustvo. Kakvo e biti vae?
M: Vreme e doi do kraja. Ovo se zove Velika Smrt, Mahamritya, smrt vremena.
P: Da li to znai da e Univerzum i njegov sadraj doi do kraja?
M: Univerzum je vae lino iskustvo. Kako on moe biti ugroen? Vi ste moda bili drali
predavanje oko dva asa; gde je to sve otilo kad je predavanje zavreno? To se stopilo sa
tiinom u kojoj su poetak, sredina i kraj predavanja, svi zajedno. Vreme je dolo do kraja, ono
je bilo, ali vie nije. Tiina posle razgovora i tiina posle ivota je ista tiina. Besmrtnost je
sloboda od oseaja "ja jesam". Ipak to nije ugaenost, izumiranje. Naprotiv, to je stanje
beskonano vie realno, istinito, duhovno svesno, probueno i sreno da vi to uopte ne
moete zamisliti. Samo mentalna samosvesnost ne postoji.
P: Zato Velika smrt uma podsea na malu smrt tela, zato se podudara sa njom?
M: Ona se ne podudara! Vi moete umreti hiljadu puta telesno, ali bez prekida mentalnog
metea. Ili vi moete zadrati vae telo, biti ivi telesno, a umreti samo u umu. Smrt uma je
roenje mudrosti.
P: Individualna linost odlazi i samo svedok ostaje.
M: Ko ostaje da kae: "Ja sam svedok"? Kada vie ne postoji "ja jesam"; gde je svedok? U
bezvremenom stanju ne postoji sopstvo, bie, koje daje utoite. ovek koji nosi paket je
uznemiren i zabrinut da ga ne izgubi on je paketno-svestan. ovek koji gaji oseanje "ja
jesam" je samosvestan. Mudrac ne pridrava, ne vezuje se ni za ta i ne moe se rei da je on
svestan mentalno. Ali opet, on nije nesvestan. On je smo srce, sutina probuenosti, duhovne
svesnosti. Mi ga zovemo digambara - obuen u prostor; gola iznad svake pojavnosti. Ne
postoji ime ni oblik u kojem bi se moglo rei da on egzistira, ipak on je samo jedan koji stvarno
postoji.
P: Ja ne mogu to da shvatim.
M: Ko moe? Um ima svoja ogranienja. Dovoljno je samo vas dovesti do samih granica,
vrata znanja, i suoiti sa ogromnou neizmernosti nepoznatog. Zaranjanje u to zavisi od vas.
P: ta je u vezi svedoka? Da li je on realan ili nerealan.
M: On je oboje. Poslednji ostatak obmane i prvi dodir stvarnosti. Rei: 'ja sam samo svedok' je
oboje, i lano i istinito; lano zbog "ja jesam"; istinito zbog svedoka. Bolje je rei: "postoji
svedoenje". U trenutku kada vi kaete: "ja jesam", ceo Univerzum ulazi u postojanje zajedno
sa njegovim Stvaraocem.
P: Drugo pitanje: moemo li zamisliti individualnu linost i Sopstvo kao dvojicu brae, malog i
velikog? Mali brat je nestaan, tetan i sebian, neuljudan i uznemiren, dok je veliki brat
inteligentan i ljubazan, dobar, razuman i paljiv, osloboen od telesne svesnosti sa njenim
eljama i strahovima. Veliki brat zna maloga, ali je mali brat neuk, ne zna velikog brata i misli o
sebi da je potpuno svoj sopstveni, nezavisan. Guru dolazi i kae malom bratu: "Ti nisi sam, ti
potie iz veoma dobre porodice, tvoj brat je izvanredan ovek, mudar i dobar, i on te voli
mnogo. Seaj se njega, pronai ga, slui mu, i ti e postati jedno s njim". Sada, pitanje je
postoje li dvojica u nama, personalni i individualni, lano sopstvo i istinsko Sopstvo, ili je to
samo slinost?
M: Postoje oba. Oni izgledaju da su dvojica, ali istraivanjem se pronalazi da su jedno.
Dualnost traje sve dotle dok u nju ne posumnjamo, dok je ne osporimo. Trojstvo: um, Sopstvo
i svest, vyakti, vyakta i avyakta - kad se pogledaju iznutra postaju jedinstvo. Postoje samo
naini doivljavanja iskustava, vezanih, nevezanih, i njihovo prevazilaenje.
212

P: Vaa tvrdnja da smo mi u stanju sna, ini va poloaj neospornim. Koju god zamerku da mi
postavimo, vi jednostavno poriete njenu vrednost i opravdanost. ovek sa vama ne moe
raspravljati!
M: elja za raspravljanjem je takoe samo elja. elja za znanjem, da se ima mo, ak i elja
za postavljanjem sve su samo elje. Svako eli da bude, da postoji, da preivi, da traje, jer niko
nije siguran u sebe samog. Ali svako je besmrtan. Vi inite sebe prolaznim, smrtnim, smatrajui
sebe da ste telo.
P: Poto ste vi pronali vau slobodu, da li ete mi dati malo od nje?
M: Zato malo? Uzmite celu. Uzmite je, ona je tu da se uzme. Ali vi ste uplaeni od slobode!
P: Svami Ramdas se bavio slinom molbom. Neki poklonici su se okupili oko njega i poeli da
ga mole za osloboenje. Ramdas ih je sluao smeei se, a onda je iznenada postao ozbiljan i
rekao: "Vi je moete imati ovde i sada, slobodu apsolutnu i stalnu. Ko je eli, neka istupi".
Niko se nije pomerio. Tri puta je on ponovio ponudu. Niko nije prihvatio. Onda je rekao:
"Ponuda je povuena".
M: Vezanost unitava hrabrost. Davalac je uvek spreman da daje. Primalac je odsutan.
Sloboda znai napustiti. Ljudi jednostavno ne ele da napuste sve. Oni ne znaju da je konano
cena beskonanog, kao to je smrt cena besmrtnosti. Duhovna zrelost lei u spremnosti da se
sve napusti. Predavanje je prvi korak. Ali realno predavanje ili naputanje je u
spoznavanju da nema niega od ega treba odustati, nema od ega da se odustane, jer nita
nije vae sopstveno. To je kao duboki san - vi ne naputate va krevet kad zaspite - vi ga
jednostavno zaboravljate.

74. ISTINA JE OVDE I SADA

Pitalac: Moje pitanje je: "ta je dokaz Istine? Sledbenici svake religije, metafizike ili politike,
filozofije ili etike, su ubeeni da postoji samo jedna Istina, da je sve ostalo lano i oni smatraju
njihovo sopstveno nepomueno ubeenje za dokaz Istine. "Ja sam ubeen, da to mora biti
Istina", kau oni. Meni se ini, da ni filozofija, ili religija, niti doktrina, dogma, ili ideologija, ma
koliko potpune, osloboene od unutarnjih protivrenosti i emocionalnih molitvi, obraanja, ne
mogu biti dokaz za njihovu sopstvenu Istinu. One su kao odela koja ovek oblai, koja se
menjaju sa vremenom i okolnostima i prate modni trend. Sada, moe li postojati religija ili
filozofija koja je istinita i koja ne zavisi od neijeg ubeenja? Niti od svetih knjiga, jer one opet
zavise od neije vere u njih. Postoji li Istina koja ne zavisi od verovanja, nadanja, koja nije
subjektivna?
M: A ta je sa naukom?
P: Nauka je kruna, ona se zavrava tamo gde i poinje, sa ulima. Ona se bavi sa pojavnim, i
iskustvo je subjektivno. Ni dve osobe ne mogu imati isto iskustvo, mada ga oni mogu izaraziti
istim reima.
M: Morate traiti Istinu izvan uma.
P: Gospodine, ja sam imao dovoljno zanosa i transeva. Bilo koja droga moe da ih izazove
jeftino i brzo. ak i klasini samadhi, prouzrokovan disanjem ili mentalnim vebama, nisu
mnogo razliiti. Postoje kiseoniki samadhiji i ugljendioksidni samadhiji i samoiniciran
samadhi prouzrokovan ponavljanjem formule ili niza misli. Jednolinost je uspavljujua. Ja ne
mogu da prihvatim samadhi, ma kako bio uzvien, kao dokaz Istine.
M: Samadhi je iznad iskustva. To je ne-mentalno stanje bez kvaliteta.
213

P: Odsustvo iskustva je zbog nepanje. Ono se ponovo javlja sa panjom. Zatvaranjem oiju ne
negira se svetlost. Karakterisanje realnosti negativnim stanjima nee nas odvesti daleko. Sama
negacija sadri afirmaciju.
M: Na neki nain vi ste u pravu. Ali zar ne vidite, vi traite dokaz Istine bez objanjavanja ta
je to Istina koju imate na umu i koji bi dokaz vas zadovoljio? Moete dokazati bilo ta ako
verujete u va dokaz. Ali ta e potvrditi da je va dokaz istinit? Ja vas lako mogu dovesti do
priznanja da vi znate samo to da postojite - da ste vi jedini dokaz koji moete imati o bilo
emu. Ali ja ne identifikujem samo egzistenciju sa realnou. Egzistencija je trenutna uvek u
vremenu i prostoru, dok je Realnost, Istina, nepromenljiva i sveproimajua.
P: Gospodine, ja ne znam ta je Istina i ta je moe dokazati. Nemojte me bacati na moje
sopstvene izvore. Ja nemam ni jednog. Vi ste ovde Znalac Istine, a ne ja.
M: Vi odbijate svedoenje kao dokaz Istine, iskustvo drugih je nekorisno za vas, vi odbijate
sve zakljuke od podudarnih stanovita velikog broja nezavisnih svedoka; dakle, na vama je da
mi kaete ta je dokaz koji bi vas zadovoljio, ta je test verodostojnosti vaeg dokaza?
P: Iskreno, ja ne znam ta ini dokaz.
M: ak niti vae sopstveno iskustvo?
P: Niti moje iskustvo, pa ak ni moja egzistencija. Oni zavise od postojanja moje mentalne
svesnosti.
M: A vaa svesnost, od ega ona zavisi?
P: Ne znam. Doskora bih rekao od tela, sada mogu da vidim da je telo sekundarno, ne
primarno, i ne moe biti smatrano kao dokaz postojanja.
M: Meni je drago da ste napustili ideju "ja sam telo", glavni izvor greaka i patnje.
P: Ja sam je napustio intelektualno, ali oseaj posebnog, odvojenog postojanja persone, jo
uvek je sa mnom. Ja mogu da kaem "ja jesam", ali stvarno ta sam ja - ne mogu rei! Ja znam
da postojim, ali ne znam ta postoji. Na bilo koji nain da se suoim s tim, ja se suoavam s
nepoznatim.
M: Smo vae postojanje je realno, istinito.
P: Svakako, mi nismo govorili o istoj stvari. Ja nisam neko apstraktno, zamiljeno postojanje,
bie. Ja sam persona, ograniena i svesna svojih ogranienja. Ja sam injenica, ali najnebitnija
injenica sam ja. Ne postoji nita to mogu da sagradim ili razorim na mojoj trenutnoj
egzistenciji kao persona.
M: Vae rei su mudrije od vas samih. Kao persona, vaa egzistencija je trenutna, prolazna. Da
li vi niste samo persona? Da li ste vi persona uopte?
P: Ko sam ja da odgovorim? Moj oseaj postojanja dokazuje samo da ja jesam; on ne dokazuje
bilo ta to je nezavisno od mene. Ja sam relativan, zavisan od oboje: od kreacije i od Kreatora
relativnog. Apsolutni dokaz apsolutne Istine - ta je to, gde je to? Moe li samo oseanje "ja
jesam" biti dokaz Realnosti, Istine?
M: Svakako da ne. "Ja jesam" i "svet jeste" su relativni, povezani i posledini. Oni postoje
zbog tendencije uma da zatiti imena i oblike.
P: Imena i oblici, ideje i ubeenja - da, ali ne i Istinu. Zbog vas ja bih prihvatio relativnost,
prolaznost svega, ukljuujui i Istinu, i nauio da ivim sa pretpostavkama. Ali onda vas
susreem i ujem vas da govorite o Apsolutnom kao o neemu meni dostupnom, a isto tako i
najvie eljenom. Rei kao 'mir', 'blaenstvo', 'venost', 'besmrtnost', privlae moju panju, kao
ponuda slobode od bola i straha. Moji uroeni instinkti, traganje za zadovoljstvom i
radoznalost, znatielja, su se probudili i ja sam poeo da istraujem carstvo koje ste vi otkrili.
Sve izgleda najprivlanije i najprirodnije te se pitam da li je to dostupno? Da li je to realno,
istinito?
M: Vi ste kao dete koje kae: "Dokai da je eer sladak, jedino u ga onda uzeti." Dokaz
slatkoe je u ustima, ne u eeru. Da biste znali da li je sladak, morate ga okusiti, ne postoji
drugi nain. Naravno, vi poinjete sa pitanjima: Da li je to eer? Da li je sladak? i prihvatate
214

moje tvrenje poto ga probate. Jedino onda se sve sumnje rastapaju i vae znanje postaje iz
prve ruke i stabilno. Ja vas ne molim da mi verujete. Samo mi verujte onoliko da sa tim
zaponete. Svaki korak dalje dokazuje ili opovrgava, ne dokazuje sebe. Vi izgleda elite da
dokaz Istine prethodi. I ta bi bio dokaz dokaza? Vidite, vi ste pali u nazadovanje. Da biste to
prekinuli, morate prestati da tragate za dokazima i prihvatite, samo za trenutak, neto kao
Istinu. To zaista nije vano, ma ta da je. To moe biti Bog, ili Ja, ili vae Sopstvo. U svakom
sluaju vi prihvatate neto, ili nekoga, neznanog kao Istinu. Sada, ako vi radite na Istini koju
ste prihvatili, ak i za trenutak, vrlo brzo ete biti dovedeni do sledeeg koraka. To je kao
penjanje uz drvo po mraku - vi se moete vrsto uhvatiti za sledeu granu jedino kad ste se
prvo dobro oslonili na prethodnu. U nauci to je nazvano eksperimentalni pristup. Da biste
dokazali teoriju vi izvodite eksperiment u saglasnosti sa praktinim instrukcijama datim od onih
koji su izveli eksperiment pre vas. U duhovnom traganju niz eksperimenata koje ovek treba da
uradi nazvani su Jogom.
P: Postoji tako mnogo Joga, koju odabrati?
M: Naravno, svaki Mudrac, Gnani, e savetovati put svog sopstvenog ostvarenja, kao jedinog
koji zna najintimnije. Ali veina njih je veoma liberalna, slobodoumna i velikoduna i
prilagoava svoje savete potrebama tragaoca. Sve duhovne staze vode vas ka proienju uma.
Neisti um je opak, tup, mraan za Istinu; ist um je otvoren, proziran. Istina moe da se vidi
kroz njega lako i jasno.
P: Oprostite, ali izgleda nisam u stanju da vam prenesem moju tekou. Ja pitam o dokazu
Istine i dati su mi metodi kojima se ona ostvaruje. Prihvatajui i sledei metode i postiui
najudesnija i najpoeljnija stanja, kako u doi do toga da znam da su moja stanja istinita?
Svaka religija poinje sa verom i obeanjima neke ekstaze, zanosa. Da li je ekstaza od realnog,
Istine, ili je produkt vere? Jer ako je to uslovljeno znanje, ja neu da imam nita s tim. Uzmite
Hrianstvo koje kae: Isus je va spasilac, verujte i biete spaseni od greha. Kada zapitam
grenog Hrianina, kako to da on nije spasen od greha uprkos svoje vere u Hrista, on
odgovara: Moja vera nije savrena! Mi smo opet u zaaranom krugu. Bez savrene vere nema
spasenja, bez spasenja nema savrene vere, otuda nema spasenja. Postavljeni su uslovi koji se
ne mogu ispuniti i onda smo mi krivi i odgovorni to ih ne moemo ispuniti.
M: Vi ne shvatate da je sadanje vae budno stanje, stanje neznanja. Vae pitanje o dokazu
Istine, je roeno iz neznanja realnosti. Vi ste angaovali vaa ulna i mentalna stanja u
mentalnoj svesnosti, u taki "ja jesam", dok realnost nije posredovala, nije kontaktirana, nije
doivljena, iskuana. Vi prihvatate dualnost tako sigurno za Istinu, da to ak i ne primeujete,
ali za mene raznolikost i razliitost ne stvaraju odvojenost. Vi zamiljate da realnost stoji
odvojeno od imena i oblika, dok su za mene imena i oblici veno promenjiva izraavanja,
ispoljavanja realnosti, a ne odvojeni od nje. Vi traite dokaz Istine, dok je za mene sva
egzistencija dokaz. Vi odvajate egzistenciju od postojanja i postojanje od realnosti, dok je za
mene sve to Jedno. Ma koliko da ste ubeeni u istinu vaeg budnog sadanjeg stanja, vi ne
tvrdite da je ona nepromenljiva i stalna, kako ja tvrdim o Mojoj Istini. Ipak ja ne vidim razliku
meu nama, jedino to vi matate o stvarima, zamiljate ih, a ja ne.
P: Prvo ste me diskvalifikovali, oglasili nesposobnim za pitanja o Istini, onda me optuujete da
matam! Ono to je zamiljanje za vas, jeste Istina za mene.
M: To je tako sve dok ne istraujete. Ja vas ne optuujem ni za ta. Ja vas samo molim da
pitate, raspravljate, mudro, pametno. Umesto traganja za dokazom istine, koji ne znate, idite
kroz dokaze koje imate o onome to verujete da znate. Vi ete uvideti da ne znate nita
sigurno - vi verujete po uvenju "rekla - kazala". Da biste znali Istinu, morate proi kroz svoje
sopstveno iskustvo.
P: Ja sam smrtno uplaen od samadhija i drugih transeva, ekstaza, ta god da je njihov uzrok.
Pie, puenje, groznica uzbuenja, droga, disanje, pevanje, plesanje, brzo okretanje, molitva,
seks ili post, uzdravanje, mantre ili neko vrtoglavo, iznenadno izdvajanje, moe me pomai iz
215

mog budnog stanja i doneti mi neko iskustvo, izvanredno, jer je nepoznato. Ali kada uzroci
prestanu posledice se rastope i jedino seanje ostaje, koje ne izbija iz glave, ali postepeno se
gubi. Odustanimo od svih sredstava i njihovih rezultata, jer su rezultati ogranieni sa
sredstvima koja ih izazivaju; postavimo ponovo pitanje: moe li se Istina nai.
M: Gde je mesto boravka Istine, gde je moete potraiti? I kako ete znati da ste je nali?
Kakav kriterijum, probni kamen vi nosite sa kojim ete je testirati, proveriti. Vi ste se vratili na
vae poetno pitanje: ta je dokaz Istine? Mora biti neto pogreno u samom pitanju, jer
nastojite da ga ponavljate neprestano. Zato pitate ta su dokazi Istine? Nije li to zbog toga to
ne znate Istinu iz prve ruke, i bojite se da biste mogli biti obmanuti? Vi zamiljate da je Istina
stvar koja nosi ime "Istina", i da je korisno imati je, ako je prava. Otuda va strah da ne budete
prevareni. Vi trgujete sa Istinom, ali ne verujete trgovcu. Vi ste uplaeni od falsifikata i
imitacije.
P: Ja se ne bojim da budem prevaren. Bojim se da prevarim samog sebe.
M: Ali vi varate samog sebe u vaem neznanju o vaim istinskim motivima i namerama. Vi
tragate za Istinom, ali u stvari vi samo elite udobnost za koju biste voleli da traje veno. Sad,
nita, nijedno stanje uma, ne moe da traje veno. U vremenu i prostoru uvek je ogranienje,
jer su i vreme i prostor, sami po sebi ogranieni. A u bezvremenom re "zauvek" nema smisla.
Isto je i sa "dokazom Istine". U carstvu ne-dualnosti, jedinstva, sve je potpuno, samo sebi
dokaz, smisao i svrha. Gde je sve jedno, nikakva podrka nije potrebna. Vi zamiljate da je
stalnost dokaz Istine, da je sve to traje due na neki nain vie istinito. Vreme postaje mera
Istine. I zato je vreme u umu, um postaje sudija i trai unutar sebe dokaz Istine - zadatak
potpuno nemogu i baznadean.
P: Gospodine, vi ste rekli: "Nita nije Istina, sve je relativno". Ja bih se saglasio sa vama, ali vi
ste podravali da Istina postoji kao Realnost, savreno znanje, zato ja pitam: ta je to i kako u
saznati? A ko e mi rei: Maharad je bio u pravu?!
M: Vi se zadravate na potrebi dokaza, svedoenja, autoriteta. Vi jo zamiljate da Istina treba
da se prikae, otkrije, i da vam kae: "Gledajte, ovde je Istina". To nije tako. Istina nije rezultat
napora, kraj puta. Ona je ovde i sada, u samoj tenji i traganju za njom. Ona je blie nego um i
telo, blia od oseaja "ja jesam". Vi je ne vidite jer gledate suvie daleko od sebe, izvan vaeg
najdubljeg postojanja, bia. Vi ste opredmetili i ograniili Istinu i insistirate na vaim
standardima dokaza i testiranja koji se primenjuju samo na stvari i misli, vae samo za njih.
P: Sve to ja mogu da razaberem od onoga to vi kaete, jeste da je Istina iznad mene i da ja
nisam kvalifikovan da govorim o njoj.
M: Vi ne samo da niste kvalifikovani, ve ste vi sama Istina! Samo to vi zamenjujete lano za
Istinu.
P: Izgleda da vi kaete: "Nemojte pitati za dokaze o Istini. Budite zainteresovani samo za
neistinu".
M: Otkrivanje Istine je u pronicljivom razlikovanju od neistine. Vi moete znati ono to nije.
Ono to jeste moe(te) samo biti. Znanje je relativno prema znanom. Na neki nain to je
kontrapunkt, duplikat neznanja. Gde nema neznanja, gde je potreba za znanjem? Sami po sebi,
niti neznanje, niti znanje nemaju postojanje. Oni su samo stanja uma, koji su opet ponovo
pojavljivanje kretanja u svesnosti, koja je u svojoj sutini nepromenljiva.
P: Da li je Istina u carstvu uma ili iznad?
M: Ona nije ni u jednom, ona je oboje. Ona ne moe biti izraena reima.
P: Ovo je ono to ujem sve vreme - neizreciva, anirvachanija. To me ne ini nita mudrijim.
M: Istina je da to esto prikazuje isto neznanje. Um moe da operie sa izrazima svog
sopstvenog stvaranja, ali on jednostavno ne moe ii iznad sebe samog. Ono to nije ni ulno ni
mentalno, a opet bez koga ni ulno ni mentalno ne moe postojati, ne moe se nalaziti u umu.
Razumite da um ima svoja ogranienja; da biste ili iznad, morate pristati na tiinu.
216

P: Moemo li rei da je delovanje dokaz Istine? Ona ne moe biti verbalizovana, objanjena
reima, ali moe biti demonstrirana.
M: Dokaz Istine nije niti delovanje, niti nedelovanje. Istina je iznad toga, iznad oboje.
P: Moe li ovek ikad rei: "Da, ovo je istina"? Ili je ogranien na negiranje lanog? Drugim
reima, da li je Istina ista negacija? Ili, da li e doi trenutak kada e ona postati tvrdnja?
M: Istina ne moe biti opisana, ali ona moe biti doivljena, iskuana.
P: Iskustvo je subjektivno, ono ne moe biti podeljeno. Vae iskustvo ostavlja me tamo gde
sam.
M: Istina moe biti doivljena, ali to nije samo iskustvo. Ja to znam, i ja to mogu da prenesem,
saoptim, ali samo ako ste vi otvoreni za to. Biti otvoren znai ne eleti nita drugo.
P: Ja sam pun elja i strahova. Da li to znai da nisam kvalifikovan za istinu?
M: Istina nije nagrada za dobro vladanje niti dobra ocena za neke poloene testove. To ne
moe biti dobijeno. Istina je osnovna, primarna, neroena, prastari izvor svega to postoji, to
jeste. Vi ste kvalifikovani zato to jeste. Vi ne treba da zasluite Istinu. Ona je vaa
Sopstvenost. Samo prestanite da beite jurei za neim drugim. Budite smireni, budite tihi.
P: Gospodine, ako elite da telo bude smireno i um smiren, kaite mi kako se to radi. U
duhovnoj samosvesnosti ja vidim telo i um da se kreu sa uzrocima iznad moje kontrole.
Naslee i okolina potpuno dominiraju sa mnom. Svemogui "ja jesam", Kreator Univerzuma,
moe biti uniten, ubijen drogom privremeno, ili sa kapi otrova trajno.
M: Opet vi smatrate sebe da ste telo!?!
P: ak i ako odbacim ovo telo od kostiju, mesa i krvi kao ne - ja, jo ja ostajem sa suptilnim
finim telom, sainjenim od misli i oseanja, memorije i imaginacije. Ako odbacim i ovo takoe,
kao ne - ja, jo uvek ostajem sa sveu, koja je takoe jedna vrsta tela.
M: Vi ste sasvim u pravu, ali ne treba da se zaustavite tamo. Idite iznad. Niti mentalna
svesnost, niti "ja jesam", u centru toga ste vi. Vae istinsko bie je potpuno nesvesno sebe
mentalno, potpuno je slobodno od svih poistoveivanja sa bilo im to moe biti grubo,
suptilno ili transcendentalno.
P: Mogu zamisliti sebe da sam iznad. Ali kakav dokaz imam? Biti da bi bio. Ja moram biti
neko.
M: To je dugi put unaokolo. Biti - da biste bili - vi morate biti niko. Misliti o sebi da ste
neto, ili neko, je smrt i pakao.
P: itao sam da su ljudi u starom Egiptu bili ulazili u neke misterije u kojima su pod uticajem
droge ili bajanja, gatanja, bili odvojeni od svojih tela i mogli su stvarno da doive da budu van
tela i da gledaju na njihove sopstvene ispruene, leee oblike. Ovo je bilo namenjeno da ih
ubedi o realnosti posmrtne egzistencije i da stvori u njima duboku brigu za njihovu krajnju
sudbinu, tako korisnu za dravu i crkvu. Poistoveivanje sa osobom koja poseduje telo je
ostalo.
M: Telo je sainjeno od hrane, dok je um sainjen od misli. Vidite ih onakvim kakvi jesu.
Nepoistoveivanje, kada je prirodno i spontano, je osloboenje. Vi ne treba da znate ta ste, ko
ste. Dovoljno je da znate ono to niste. Ono to ste vi nikad neete znati, jer svako otkrivanje
otvara nove dimenzije koje treba osvojiti. Nepoznato nema ogranienja.
P: Da li to nagovetava neznanje zauvek?
M: To znai da neznanje nikad nije bilo. Istina je u otkrivanju neotkrivena. A otkrivati nema ni
poetka ni kraja. Ispitajte ogranieno, idite iznad, postavite sebi zadatke, naizgled nemogue to je put.

217

218

75. U MIRU I TIINI VI NAPREDUJETE

Pitalac: Indijska tradicija nam govori da je Guru neophodan. Zbog ega je On neophodan?
Majka je neophodna da d detetu telo. Ali duu ona ne daje. Njena uloga je ograniena. Kako
je to sa Guruom? Da li je njegova uloga takoe ograniena, i ako jeste na ta? Ili je on
neophodan generalno, ak apsolutno?
Maharad: Unutarnja svetlost koja sija smireno i bezvremeno u srcu, je stvarni Guru. Svi
drugi samo pokazuju put.
P: Ja nisam zabrinut za unutarnjeg Gurua, samo za onog koji pokazuje put. Postoje ljudi koji
veruju da je bez Gurua joga nedostina. Oni su uvek u potrazi za pravim Guruom, menjajui
jednog za drugim. Od kakve su vrednosti takvi Gurui?
M: Oni su privremeni, vremenom ogranieni Gurui. Vi ih sreete na svakom koraku ivota.
Oni su vam potrebni za dobijanje nekog znanja ili vetine.
P: Majka je samo za trajanje ivota, ona poinje sa roenjem, a zavrava se smru. Ona nije
zauvek.
M: Slino, vremenom ogranieni Guru nije zauvek. On je ispunio svoju svrhu i ustupa svoje
mesto drugome. To je sasvim prirodno i nema krivice koja je vezana za to.
P: Za svaku vrstu znanja ili vetinu, da li mi je potreban poseban Guru?
M: Ne moe biti pravila u tim stvarima, izuzev jedno: "spoljanje je prolazno, unutranje je
stalno i nepromenljivo", mada uvek novo u pojavnosti i delovanju.
P: Kakav je odnos izmeu unutarnjeg i spoljanjeg Gurua?
M: Spoljanji prikazuje unutarnjeg, unutarnji prihvata spoljanjeg - za neko vreme.
P: iji je napor?
M: Uenikov, naravno. Spoljanji Guru daje instrukcije, unutarnji daje snagu; svesna primena
je uenikova. Bez volje, inteligencije i energije od strane uenika spoljanji Guru je nemoan.
Unutarnji Guru prua svoju ansu. Tupost, gluposti i pogreno vostvo donosi krize i uenik
se budi sa svojim sopstvenim neprilikama. Mudar je onaj koji ne eka na ok koji moe biti
suvie grub.
P: Da li je to pretnja?
M: Ne pretnja, upozorenje. Unutarnji Guru nije zavetovan na nevolje. On moe biti vrlo
nasilan povremeno, do take unitenja gluposti ili izopaene personalnosti. Patnja i smrt, kao i
ivot i srea, njegovi su alati rada. Samo u dualnosti nenasilje postaje jedinstven zakon.
P: Mora li ovek biti uplaen od svog sopstvenog Sopstva?
M: Ne uplaen, jer Sopstvo eli dobro. Ali to se mora uzeti jako ozbiljno. Sopstvo zove na
panju i poslunost; kada se ne slua, ono se okree od ubeivanja ka prisili, jer za neko vreme
ono ne moe da eka, ono nee biti negirano. Tekoa ne lei na Guruu, unutarnjem ili
spoljanjem. Guru je uvek na raspolaganju. Zrelost uenika je ono to nedostaje. Kada linost
nije spremna, ta se moe uiniti?
P: Spreman ili voljan?
M: Oboje. To dolazi na isto. U Indiji mi to zovemo adhikari. To znai oboje: sposobnost i
imati pravo (biti sposoban i moi uiniti).
P: Moe li spoljanji Guru darivati inicijaciju (diksha)?
M: On moe dati sve vrste inicijacija, ali inicijacija u Stvarnost mora doi iznutra.
P: Ko daje unutarnju inicijaciju?
M: Ona se samo Sopstvom daje.
P: Oseam se da se mi vrtimo u krugovima. Na kraju krajeva, ja znam samo sebe, sadanjeg,
iskustvenog sebe. Unutranje ili vie Sopstvo je samo jedna ideja za mene namenjena da objasni
i ohrabri. Mi govorimo o tome Sopstvu kao da ima nezavisno postojanje, ali nema.
219

M: Spoljno Sopstvo i unutarnje Sopstvo, oba su zamiljena. Opsednutost postojanjem

individualnog "ja" zahteva drugu opsednutost sa "nad - ja" da bi bila izleena, kao to je
potreban drugi trn da bi se izvadio prvi, ili drugi otrov da neutralie otrov. Sva dokazivanja
zahtevaju poricanje, ali je ovo samo prvi korak. Sledei je ii iznad oboje.
P: Ja razumem da je spoljanji Guru neophodan da usmeri moju panju na mene samog i na
hitnu potrebu da uradim neto za sebe. Ja takoe razumem kako je on bespomoan kad to
dovede do neke dublje promene u meni. Ali ovde vi uvodite sadgurua, unutarnjeg Gurua,
nepromenljivog, temelj postojanja, bez poetka, stabilnu nadu, siguran cilj. Da li je on koncept
ili realnost?
M: On je jedina realnost. Sve ostalo je senka, kalup telo-um, deha-buddhi, na licu vremena.
Naravno, ak je i senka povezana sa realnou, ali sama po sebi nije realnost.
P: Ja sam jedina realnost koju znam. Sadguru je tu sve dotle dokle mislim na njega. ta ja
dobijam sa premetanjem realnosti na njega?
M: Va gubitak je va dobitak. Jedino kad se senka vidi da je senka, vi prestajete da je sledite.
Vi se okreete u nazad i otkrivate sunce koje je bilo tu sve vreme - iza vaih lea.
P: Da li unutarnji Guru takoe poduava?
M: On daje ubeenje da ste vi veni, nepromenljivi, stvarnost-svesnost-ljubav, unutar i iznad
sve pojavnosti.
P: Ubeenje nije dovoljno. Mora biti sigurnosti.
M: Sasvim tako. Ali u ovom sluaju sigurnost uzima oblik hrabrosti. Strah nestaje potpuno.
Ovo stanje bez straha je tako oevidno novo, ali se osea duboko kao svoje sopstveno, da ne
moe biti negirano. To je isto kao voljenje svog sopstvenog deteta. Ko u to moe sumnjati?
P: Mi ujemo o progresu u naem duhovnom nastojanju. Kakvu vrstu progresa ste vi imali na
umu?
M: Kada odete iznad progresa, vi ete znati ta je progres.
P: ta vas ini naprednim? ta je to to utie na nas da napredujemo?
M: Tiina je glavni inilac, u miru i tiini vi napredujete, sazrevate.
P: Um je potpuno uznemiren. Koji je put za njegovo smirenje?
M: Verujte uitelju. Uzmite moj sopstveni sluaj. Moj Guru mi je naredio da pazim na oseaj
"ja jesam" i da ne obraam panju ni na ta drugo. Ja sam samo posluao. Ja nisam praktikovao
nijedan poseban kurs disanja, ili meditacije, niti sam prouavao svete knjige. Bilo ta da se
deavalo, ja sam odvraao moju panju od toga i ostajao sa oseajem "ja jesam". To moe
izgledati veoma lako, jednostavno, ak grubo, prosto. Moj jedini razlog da to radim je bio taj
to mi je moj Guru to kazao da radim. Ipak, to je uspelo, delovalo je! Poslunost je moan
rastvara svih elja i strahova. Samo se odvojite od svega to uznemirava um, ne obazirite se
na ono to ga uznemirava, uradite sve poslove to morate da zavrite, ali izbegavajte nove
obaveze; budite prazni, budite postojani, ne odupirite se onome to doe nepozvano. Na kraju
ete dosei stanje neprianjanja, radosne nevezanosti, unutarnje lakoe, lagodnosti i neopisive
slobode, a ipak izvanredno realne, istinite.
P: Kada tragalac za istinom ozbiljno praktikuje svoje joge, da li ga njegov unutarnji Guru vodi
i pomae mu, ili ga on naputa i preputa sopstvenim resursima jednostavno ekajui samo na
rezultat?
M: Sve se deava samo po sebi. Niti tragalac niti Guru ne ine bilo ta. Stvari se deavaju kako
se deavaju; krivica ili nagrada su raspodeljene kasnije, posle pojavljivanja oseaja delovaoca.
M: Kako udno! Sigurno da vrilac dolazi pre dela.
M: To je kruni put. Delo je injenica. Vrilac je samo koncept. Sam va jezik pokazuje da
dok je delo poznato, vrilac je sumnjiv; promena odgovornosti je igra naroito ljudska.
Razmatrajui beskrajnu listu odgovornih inilaca potrebnih za sve to se deava, ovek se
moe samo sloiti da je sve odgovorno za sve, iako meusobno udaljeno.
Delatelj je mit roen iz iluzije "ja" i "moje".
220

P: Kako mona iluzija!

M: Bez sumnje, poto je zasnovana na realnosti.
P: ta je realno u tome?
M: Istraite sa razboritou i odbacivanjem svega to nije realno.
P: Nisam dobro razumeo ulogu unutarnjeg Sopstva u duhovnom napretku, nastojanju. Ko ini
napor? Da li spoljanje Sopstvo ili unutarnje?
M: Vi ste izumeli rei kao: napor, unutranje, spoljanje, Sopstvo i tako dalje i teite da ih
odredite u realnosti. Stvari se jednostavno deavaju kako se deavaju, ali mi elimo da ih
ugradimo u obrasce, postavimo u strukturu naeg govora. Tako je jaka ova navika da teimo
da negiramo realnost zato to ne moe da bude verbalizovana, izraena reima. Mi jednostavno
odbijamo da vidimo da su rei samo simboli, povezane sporazumom, ponaanjem i navikom sa
ponovljenim iskustvima.
P: Kakva je vrednost duhovnih knjiga?
M: One pomau u otklanjanju neznanja. One su korisne u poetku, ali postaju prepreka na
kraju. ovek mora da zna kad da ih ostavi, svesno napusti .
P: Kakva je povezanost izmeu atme i sattve, izmeu Sopstva i univerzalne harmonije, sklada?
M: Kao izmeu Sunca i njegovih zraka. Harmonija i lepota, razumevanje i ljubav, naklonost,
sve su izraavanja realnosti. To je realnost, Istina, u delovanju, uticaj duha na materiju. Tamas
zamrauje, rajas iskrivljuje, sattva harmonizuje. Sa sazrevanjem sattve sve elje i strahovi se
zavravaju, nestaju. Realno postojanje se odraava u umu neiskrivljeno, direktno. Materija je
iskupljena, osveena, Duh je otkriven. Dvoje je vieno kao jedno. Oni su uvek bili jedno, ali ih
je neproien um video kao dvoje. Proienje, savrenstvo uma je ovekov, ljudski zadatak,
da bi se materija i Duh susreli u umu. 25
P: Ja se oseam kao ovek pred vratima. Znam da su vrata otvorena, ali su tu psi elja i straha
koji ih uvaju. ta da radim?
M: Sluajte Uitelja i suprotstavite se, budite hrabri sa psima. Ponaajte se tako kao da oni
nisu tu. Ponavljam, poslunost je zlatno pravilo. Sloboda se stie poslunou, disciplinom! Da
bi pobegao iz zatvora ovek mora bez pitanja da poslua instrukcije onoga ko radi na
njegovom osloboenju.
P: Rei Gurua, kad se samo uju, imaju malu snagu. ovek mora da ima veru da ih poslua.
ta stvara takvu veru?
M: Kada vreme doe, vera doe. Sve doe u svoje vreme. Guru je uvek spreman da deli, ali
nema ko da primi.
P: Da, Sri Ramana Maharshi je imao obiaj da kae: Gurua ima mnogo, ali gde su uenici?
M: Dakle, u toku vremena sve se deava. Sve e proi, nijedna dua, iva, nee biti izgubljena.
P: Ja sam jako mnogo uplaen od intelektualnog razumevanja ostvarenja. Mogu da govorim o
Istini, a da je ne znam, a mogu i da je znam, a da ne kaem nijednu re o njoj. Znam da e ovaj
razgovor biti objavljen. Kakav e biti njegov uticaj na itaoce?
M: U paljivom i istinskom itaocu on e sazreti i doneti cvee i plodove. Rei zasnovane na
Istini, ako se potpuno analiziraju i prihvate, imaju svoju sopstvenu mo.

25

Ovde se govori o uenju Snkhye. Videti o tome na: http://www.ivantic.net/moje_knjige.htm (I. A.)

221

76. ISTINSKO ZNANJE JE ZNATI DA NE ZNA

Maharad: Postoji telo. Unutar tela se pojavljuje posmatra, a spolja je svet koji posmatra.
Posmatra i njegovo posmatranje, kao i posmatrani svet se pojavljuju i nestaju zajedno. Iznad
svega toga, postoji praznina. Ova praznina je jedna za sve.
Pitalac: Ono to vi kaete izgleda jednostavno, ali ne bi svako rekao to. Jedino vi govorite o
ovom trojstvu i praznini iznad. Ja vidim samo svet, koji sve ukljuuje.
M: ak i "ja jesam"
P: ak i "ja jesam". "Ja jesam" je tu zato to je svet tu.
M: I svet je tu zato to je 'ja jesam" ovde.
P: Da, to ide u oba pravca. Ja ne mogu odvojiti to dvoje, niti ii iznad. Ja ne mogu da kaem
da neto postoji dok ga ne doivim, ne iskusim, kao to ne mogu rei da neto nije, ne postoji,
zato to to nisam doiveo, iskusio. ta je to to ste vi doiveli da moete govoriti sa tolikom
sigurnou?
M: Ja znam Sebe kao ja jesam, ono to sam, bezvremen, neogranien, bezuzroan. Vi to ne
znate, budui da ste obuzeti drugim stvarima.
P: Zato sam ja tako zaokupljen stvarima?
M: Zato to ste zainteresovani.
P: ta me nagoni da budem zainteresovan?
M: Strah, bol i elja za zadovoljstvom. Prijatan je kraj bola, a bolan je kraj zadovoljstva. Oni se
samo smenjuju u beskonanom nizu. Istraujte taj poroni, pogreni krug, dok ne naete sebe
iznad njega.
P: Da li mi je potrebna vaa milost da me odvedete iznad?
M: Milost vae Unutarnje Istine je veno sa vama. Smo vae pitanje za milou je znak toga.
Nemojte brinuti o mojoj milosti, ve radite ono to vam je reeno! Delovanje je znak i dokaz
ozbiljnosti, ne oekivanje milosti.
P: U emu treba da budem ozbiljan?
M: Istraujte istrajno sve to prolazi vaim poljem panje. Sa praksom vae polje panje e
se proiriti i istraivanje produbiti dok ne postane spontano i neogranieno.
P: Da li ste vi ostvarili realizaciju kao rezultat prakse? Praksa operie sa ogranienjima fizike
egzistencije. Kako to moe dati roenje neogranienog?
M: Naravno, ne postoji uzrona veza izmeu prakse i mudrosti. Ali prepreke na putu ka
mudrosti su duboko pod uticajem prakse.
P: ta su prepreke?
M: Pogrene ideje i elje koje dovode do pogrenih akcija, prouzrokujui rasipanje, istroenost
i slabost uma i tela. Otkrivanje i naputanje lanog otklanja ono to spreava realno da ue u
um.
P: Ja mogu da realizujem dva stanja uma: "Ja jesam, poto i svet jeste". Vi ste kazali: "Svet
jeste, i zato ja jesam". Koje je istinito?
M: Nijedno. Ova dva stanja su jedno isto stanje u prostoru i vremenu. Iznad, postoji
bezvremeno.
P: Kakva je povezanost izmeu vremena i bezvremenog?
M: Bezvremeno zna vreme, ali vreme ne zna veno, bezvremeno. Sva mentalna svesnost je u
vremenu i za nju bezvremeno se pojavljuje kao nesvesno. Ali ono je to koje ini svesnost
moguom. Svetlost sija u mraku. U svetlosti mrak nije vidljiv. Ili, to moete i ovako postaviti u beskonanom okeanu svetlosti, oblaci svesnosti se pojavljuju tamni i ogranieni, primetni po
kontrastu. Ovo su samo pokuaji da se izrazi reima neto vrlo jednostavno, a ipak potpuno
neizrecivo.
222

P: Rei bi trebalo da slue kao most da se pree.

M: Rei se odnose na stanje uma, a ne na realnost. Reka, dve obale, most preko - sve je ovo u
umu. Samo rei vas ne mogu odvesti iznad uma. Mora postojati ogromna tenja za istinom, ili
apsolutna vera u Gurua. Verujte mi, ne postoji cilj niti put da bi se on dosegao. Vi ste put i cilj,
nema nita drugo da se dosegne nego sebe samog. Sve to vam je potrebno jeste da razumete,
a razumevanje je cvetanje uma. Drvo je viegodinja biljka, ali cvetanje i sazrevanje, donoenje
plodova, dolazi u sezoni. Sezone, godinja doba se menjaju, ali ne i drvo. Vi ste drvo. Vama su
porasle bezbrojne grane i lie u prolosti i vi ih moete poveati takoe i u budunosti - ali
ipak vi ostajete. Vi morate znati ta je sada, ne ta je bilo, ili ta e biti. Vaa je elja stvorila
Univerzum. Upoznajte svet kao svoj sopstveni, kao vau kreaciju i budite slobodni.
P: Vi kaete da je svet delo ljubavi. Kad znam uase sveta prepunog ratova, koncentracionih
logora, nehumane eksploatacije, kako mogu prihvatiti i verovati da je sve to moja sopstvena
kreacija? Ogranien, kakav sam, nisam mogao stvoriti tako okrutan svet.
M: Otkrijte da ovaj okrutan svet tako izgleda umu i vi ete znati zato se on izgleda tako
okrutan. Vaa pitanja su sasvim legitimna, ali na njih ne moe biti odgovoreno sve dok vi ne
znate iji je svet. Da biste pronali smisao, znaenje stvari, morate se obratiti njihovom
stvaraocu. Ja vam kaem: vi ste stvaralac sveta u kome ivite - samo ga vi moete promeniti, ili
ga ne stvarati.
P: Kako moete rei da sam ja stvorio svet? Teko da ja to znam.
M: Ne postoji nita na svetu a da to ne moete znati kad znate sebe. Mislei o sebi da ste
individualno telo, vi vidite svet kao skup individualnih, materijalnih stvari. Kad znate sebe
kao centar svesnosti, svet vam izgleda kao okean svesti. Kad znate sebe kakvi ste u
stvarnosti, vidite svet kao sebe samog.
P: Sve to zvui prelepo, ali ne odgovara na moje pitanje. Zato postoji tako mnogo patnje u
svetu?
M: Ako samo stojite po strani kao posmatra, neete patiti. Vi ete videti svet kao predstavu,
zaista najzabavniji ou.
P: Oh, ne! Ovu zabavnu teoriju ja neu prihvatiti. Patnja je tako suvie akutna, kritina, i
sveprisutna. Kakva izopaenost razonoditi se spektaklom patnje! Kakvog mi okrutnog Boga vi
nudite?!
M: Uzrok patnje je u poistoveivanju posmatraa sa posmatranim. Iz toga je roena elja, a sa
eljom slepa akcija, besmislenih rezultata. Pogledajte unaokolo i videete - patnja je stvar koju
je ovek stvorio, to je ovekov izum.
P: Ja bih se sloio sa vama da je ovek stvorio samo svoju sopstvenu patnju. Ali u svojoj
ludosti on je uinio i da drugi pate. Sanja ima svoje privatne none more i niko drugi ne pati
nego on sam. Ali kakva je to vrsta sna da stvara pusto u ivotima drugih?
M: Opisivanja su mnoga i protivurena. Realnost je jednostavna - sve je jedno, harmonija je
veni zakon, niko nije prisiljen da pati. Samo kada pokuavate da opiete i objasnite, tada vam
rei nedostaju.
P: Seam se da mi je jednom Gandi rekao da Sopstvo nije ogranieno zakonom nenasilja,
ahimsa. Sopstvo ima slobodu da nametne patnju na svoja ispoljavanja, svoju kreaciju, da bi ih
doveo u ispravnost.
M: Na nivou dualnosti to moe biti tako, ali u realnosti postoji samo izvor mraan u sebi
samom, koji ini sve sjajnim. Neopaen, nevidljiv, on omoguava opaanje. Bezoseajan,
omoguava oseanje. Bez misli, prouzrokuje misao. Nepostojanje daje roenje postojanju. To
je nepomini temelj, izvor kretanja. Jednom kada ste tamo, vi ste u domu ma gde bili.
P: Ako sam ja to, onda ta je bio moj uzrok da se rodim?
M: Seanja na prole neispunjene elje krade i skladiti energiju koja sebe manifestuje kao
individualnu linost. Kada se njena koliina isprazni, individua umire. Neispunjene elje
uslovljavaju novo roenje. Poistoveivanje sebe sa telom stvara veno nove elje i nema kraja
223

u njima, sve dok taj mehanizam ropstva nije jasno spoznat. Jasno razumevanje je ono to
oslobaa, jer ne moete napustiti elje sve dok njihovi uzroci i posledice nisu jasno sagledani.
Ja ne kaem da se ista individua ponovo raa. Ona umire i umire za dobro, sa svrhom. Ali
njena seanja ostaju i njihove elje i strahovi. Oni skupljaju energiju za novu individualnost.
Stvarnost ne uestvuje u tome, ali omoguava dajui svetlost (svest koju individua koristi na
svoj nain).
P: Moja tekoa je u sledeem. Kako ja mogu da vidim, svako iskustvo je svoja sopstvena
realnost. Ono je tu - iskueno, doivljeno. U momentu kada ga ja ispitujem i pitam se kome se
to desilo, ko je posmatra i tako dalje, iskustvo je gotovo i sve to ja mogu da istraujem je
seanje na njega. Ja jednostavno ne mogu da istraujem trenutak deavanja, ivi trenutak, sada.
Moja svesnost je od prolosti, ne od sadanjosti. Kad sam svestan, ja ne ivim stvarno u
sadanjosti, ve jedino u prolosti. Moe li realno biti svesnost o sadanjosti?
M: Ono to vi opisujete nije svesnost, probuenost uopte, ve samo razmiljanje o iskustvu.
Istinska svesnost, probuenost, sam uvid, je stanje istog svedoenja, bez i najmanjeg
pokuaja da bilo ta radite u vezi sluaja, dogaaja koji svedoite. Vae misli i oseanja, rei
i akcije mogu takoe biti deo dogaaja; vi gledate sve nezabrinuti i nevezani, u punoj svetlosti
jasnoe i razumevanja. Vi sve razumete precizno, jasno, ta se deava, zato to to na vas ne
utie uopte. To moe da izgleda da je bio pokuaj hladne, ravnodune povuenosti, ali to nije
realno tako. Jednom kad ste u tome, vi ete videti, osetiti, da volite sve to vidite, ma ta
mogla biti njegova priroda. Ova nesebina, neizbirljiva ljubav je probni kamen probuenosti,
duhovne svesnosti. Ako ona nije tamo, vi ste samo zainteresovani iz nekih linih razloga.
P: Sve dok postoje bol i zadovoljstvo, ovek je ogranien samo da bude zainteresovan.
M: I sve dok je ovek svestan mentalno, postojae bol i zadovoljstvo. Vi se ne moete boriti
sa bolom i zadovoljstvom na nivou mentalne svesnosti. Da biste otili iznad njih morate
otii iznad mentalne svesnosti, uma, to je mogue samo kada gledate na um (misli) kao na
neto to se vama deava, a nije vae, kao neto spoljanje, strano, nadreeno. Onda,
iznenada, vi ste osloboeni uma, realno sami, niim uznemireni. I to je vae istinsko stanje.
Mentalna svesnost (um) je osip koji vas tera da se eete. Naravno, ne moete izai iz uma
(mentalne svesnosti) samo pomou same ideje o izlasku, jer je i ona u umu. Ali ako nauite
da posmatrate vau mentalnu svesnost (um) kao vrstu groznice, nervoze, line i privatne, u
kojoj ste zarobljeni kao pile u svojoj ljusci, iz samog ovog stanja doi e pomo koja e
slomiti ljusku.
P: Buddha je rekao da je ivot patnja.
M: On mora da je imao na umu da je sva svesnost mentalna bolna, to je oevidno.
P: A da li smrt nudi osloboenje?
M: Onaj ko veruje o sebi da je bio roen, jako je uplaen od smrti. S druge strane, za onog ko
sebe poznaje istinski, smrt je srean dogaaj.
P: Hindu tradicija kae da je patnja donesena sa sudbinom, a sudbina je zasluena. Pogledajte
na ogromne nesree, uase, prirodne ili koje je ovek izazvao, poplave i zemljotrese, ratove i
revolucije. Moemo li se mi usuditi da mislimo da svako pati za svoje sopstvene grehe o
kojima on ne moe imati pojma? Milioni koji pate, da li su svi oni jednostavno kanjeni
kriminalci?
M: Moe li ovek patiti samo za svoje sopstvene grehe? Da li smo mi stvarno odvojeni? U
ovom prostornom okeanu ivota mi patimo zbog grehova drugih, i utiemo da drugi pate zbog
naih grehova. Naravno, zakon ravnotee najvie odluuje i rauni se podmiruju na kraju. Ali
dok ivot traje mi utiemo jedni na druge duboko.
P: Da, kao to pesnik kae: "Nijedan ovek nije ostrvo".
M: U pozadini svakog iskustva je Sopstvo i njegova zainteresovanost u iskustvu. Zovite to
eljom, zovite to ljubavlju - rei nisu vane.
224

P: Mogu li ja da elim patnju? Mogu li ja namerno da molim za patnju, bol? Da li sam ja kao
ovek, koji je sebi sainio paperjasti krevet nadajui se dobrom nonom snu, a onda je imao
posetu none more i prevrtao se i vritao u svom snu? Svakako da ovde nije ljubav ta koja
stvara none more.
M: Sva patnja je uzrokovana sebinom izolacijom, zbog uskogrudosti i pohlepe. Kada je uzrok
patnje spoznat i otklonjen, patnja prestaje.
P: Ja mogu da otklonim moje uzroke patnje, ali drugi e biti ostavljeni da pate.
M: Da biste razumeli patnju, morate ii iznad bola i zadovoljstva. Vae sopstvene elje i
strahovi spreavaju vas da razumete i tako pomognete drugima. U realnosti ne postoje drugi, i
sa pomaganjem sebi vi pomaete svim drugima. Ako ste ozbiljni u vezi patnje oveanstva,
morate usavriti jedini nain pomaganja koji imate - sebi samima.
P: Vi nastavljate da govorite da sam ja kreator, odravatelj i preobrazitelj ovog sveta,
sveprisutan, sveznajui, svemogui. Kad razmislim o onome to kaete, ja se pitam: "Kako to
da postoji tako mnogo zla u mom svetu"?
M: Ne postoji zlo, nema patnje; radost ivljenja je superiorna. Pogledajte kako sve prianja i
stremi ivotu, kako je draga egzistencija.
P: Na ekranu moga uma slike teku jedna za drugom u beskonanom nizu. Nema niega stalnog
u vezi sa mnom.
M: Morate bolje da se zagledate u sebe. Ekran je tu - on se ne menja. Svetlost sija postojano.
Jedino se film izmeu njih nastavlja da pokree i stvara slike koje se pojavljuju. Moete nazvati
film sudbinom, prarabdha.
P: ta stvara sudbinu?
M: Neznanje je uzrok neminovnosti.
P: Neznanje ega?
M: Prvenstveno neznanje o sebi. Takoe, neznanje o istinskoj prirodi stvari, o njihovim
uzrocima i posledicama. Vi gledate unaokolo bez razumevanja i smatrate pojavnost za realnost.
Vi verujete da znate svet i sebe - ali to je samo vae neznanje koje vas nagoni da kaete: ja
znam. Ponite sa priznanjem da ne znate i ponite odatle. Ne postoji nita to moe pomoi
svetu vie nego zavretak vaeg neznanja. Dakle, ne morate da inite nita posebno da biste
pomogli svetu. Vae smo postojanje je pomo, delovali ili ne delovali.
P: Kako moe neznanje biti saznato? Znati neznanje predstavlja znanje.
M: Potpuno tako. Smo priznanje: "Ja ne znam" je roenje znanja. ovek koji ne zna, ne zna
svoje neznanje. Vi moete rei da neznanje ne postoji, jer u momentu kad se vidi ono vie ne
postoji. Prema tome, moete to nazvati nesvesno ili slepilo. Sve to vidite okolo i u vama je
ono to vi ne znate i ne razumete, ak uopte i ne znajui da vi to ne znate, i ne razumete.
Znati da ne znate i ne razumete je istinsko znanje, znanje poniznog, skromnog, srca.
P: Da, Hrist je rekao: "Blaeni su siromani u duhu"...26
M: Uzmite to kako hoete, injenica je da je znanje samo neznanje. Vi znate da ne znate.
P: Da li e se neznanje ikad zavriti?
M: ta je loe ne znati? Vi ne treba da znate sve. Dovoljno je da znate to treba da znate.
Ostalo e se brinuti samo o sebi, bez vaeg znanja kako se to deava. Ono to je vano je da
vae nesvesno ne radi protiv svesnosti, da postoji integracija, jedinstvo na svim nivoima. Znati
nije tako jako vano.
P: Ono to vi kaete je ispravno psiholoki. Ali kada doe do saznavanja drugih, saznavanja
sveta, moje znanje da ne znam tu ne pomae mnogo.
M: Jednom kada ste iznutra integrisani, spoljanje znanje vam dolazi spontano. U svakom
momentu vaeg ivota vi znate ta treba da znate. U okeanu univerzalnog uma svo znanje je
26

Jedan od pogrenih prevoda Biblije, taan prevod je: Blaeni su smernoga uma, pri emu smernost
oznaava smirenost i sa merom. (I. A.)

225

sadrano; ono vam dolazi na poziv. Veinu od toga vi moda neete trebati nikad da znate - ali
to je ipak vae. Kako sa znanjem, tako je i sa moi. Bilo ta da oseate da treba da se desi,
deava se neprestano, neiscrpno. Bez sumnje, Bog se brine za sve poslove rukovoenja
Univerzumom; ali On je radostan da ima neku pomo. Kad je pomaga nesebian i inteligentan,
sve sile univerzuma su pod njegovom kontrolom.
P: ak i slepe sile prirode?
M: Ne postoje slepe sile. Mentalna svesnost je mo. Budite budni, budite svesni onoga to
treba da se uradi i bie uraeno. Samo budite budni, oprezni i smireni. Jednom kada
dostignete vae odredite, i znate vau pravu prirodu, vaa egzistencija postaje blagoslov za
sve. Vi ne morate znati, niti e svet znati, ipak pomo zrai. Postoje ljudi u svetu koji ine
mnogo vie dobra nego svi dravnici i filantropi zajedno. Oni zrae svetlost i mir bez elje i
bez znanja. Kad im drugi kau o udima koja su oni uinili, i oni su takoe iznenaeni.
tavie, ne smatrajui nita kao njihovo sopstveno, oni niti su ponosni, niti tee za
reputacijom. Oni su jednostavno nesposobni da ele bilo ta za njih, ak ni radost
pomaganja drugima, znajui da je Bog dobar, oni su u miru.

77. LANE IDEJE SU "JA" I "MOJE"

Pitalac: Ja sam jako vezan za moju porodicu i vlasnitvo. Kako mogu da pobedim ovu
vezanost?
Maharad: Ova vezanost je roena zajedno sa oseajem "ja" i "moje". Pronaite istinski
smisao ovih rei i biete osloboeni ropstva. Vi imate um koji je raspren u vremenu. Vama se
deavaju stvari jedna za drugom i seanja ostaju. Nema nita loe u tome. Problem se
pojavljuje samo kad seanja prolih bolova i zadovoljstava - koji su bitni za sav organski ivot ostanu kao refleks, odraz, preovlaujue ponaanje. Ovaj refleks, odgovor, uzima oblik "ja' i
koristi telo i um za svoje svrhe, koje su stalno u potrazi za zadovoljstvom ili bekstvom od bola.
Kada spoznate "ja" onakvo kakvo jeste, teret elja i strahova, i oseaj "moje" kao prisvajanje
svih stvari i ljudsku potrebu za svrhom izbegavanja bola i sigurnosnog zadovljstva, vi ete
videti da su "ja" i "moje" lane ideje, koje nemaju temelj u realnosti. Stvorene od uma ove se
upravljaju svom stvaraocu sve dok ih on smatra istinitim; kada budu analizirane, one se
rastapaju. Nemajui svoju sopstvenu egzistenciju, u njima samima, "ja" i "moje" trae podrku i
nalaze je u telu. Telo postaje njihova taka obraanja, svedoenja. Kada vi govorite o "mom"
suprugu i "mom" detetu, vi mislite o telu supruga i o telu deteta. Odbacite ideju da ste telo i
suoite se sa pitanjem: Ko sam ja? Odmah e proces da se stavi u kretanje koje e nazad
vratiti realnost, ili tanije, odvee um ka realnosti, istini. Jedino ne smete biti uplaeni.
P: Od ega da budem uplaen?
M: Da bi ostvarili realnost, ideje "ja" i "moje" moraju se napustiti. Onda e se vae prirodno
stanje opet pojaviti, u kome vi niti ste telo, niti um, niti "ja" ili "moje", ve potpuno u
drugaijem stanju. To je ista duhovna svesnost postojanja, bez postojanja ovog ili onog,
bez bilo kakve identifikacije sebe, poistoveivanja sa bilo im posebno, ili uopte. U toj istoj
svetlosti nema niega, ak nema ni ideje o niemu. Postoji samo svetlost.
P: Postoje ljudi koje volim. Moram li ih se odrei, osloboditi?
M: Vi se samo oslobodite vae vezanosti za njih. Ostalo zavisi od njih. Oni mogu izgubiti
interesovanje za vas, ili ne moraju.
P: Kako oni to mogu? Nisu li oni moji sopstveni?
M: Oni su vaa tela, ne vai sopstveni. Ili, tanije, ne postoji niko ko nije va sopstveni.
P: A ta je sa mojim vlasnitvom, sa mojim posedima?
226

M: Kada "moje" vie ne postoji, gde je vae vlasnitvo?

P: Molim vas, recite mi, moram li ja izgubiti sve sa gubljenjem "ja"?
M: Moete, ili ne morate! Sve e to vama biti jednako. Va gubitak bie neiji dobitak. Vi
neete brinuti.
P: Ako mi je svejedno, izgubiu sve!!
M: Jednom kada nemate nita, neete imati problema.
P: Ja sam osloboen problema preivljavanja.
M: To je telesni problem i on e biti reen sa hranjenjem, pijenjem i spavanjem. Ima dovoljno
za sve, samo ako se sve deli.
P: Nae drutvo je zasnovano na grabei, a ne na deljenju.
M: Sa deljenjem vi ete to promeniti.
P: Ja se ne oseam kao darodavac. U svakom sluaju ja sam optereen s mojim posedovanjima
i za to plaam porez.
M: To nije isto kao dobrovoljno davanje. Drutvo se nee promeniti prisilom. To zahteva
promenu srca. Shvatite da nita nije vae sopstveno, da sve pripada svemu. Jedino e se onda
drutvo promeniti.
P: Razumevanje jednog oveka nee dovesti svet daleko.
M: Svet u kome vi ivite bie duboko dirnut, to e biti zdrav i srean svet koji e zraiti i
komunicirati, rasti i iriti se, rasprostirati se. Mo istinskog srca je ogromna.
P: Molim vas recite nam vie o tome.
M: Prianje nije moj hobi. Ponekad ja govorim, ponekad ne. Moje prianje, ili ne prianje, je
deo date situacije i ne zavise od mene. Kada postoji situacija u kojoj moram da govorim, ja
ujem sebe da govorim. U nekoj drugoj situaciji ja ne moram uti sebe da govorim. To je meni
sasvim svejedno. Da li ja govorim ili ne govorim, svetlost i ljubav postojanja onoga to sam ja
nisu dirnuti, niti su oni pod mojom kontrolom. Oni postoje i ja znam da postoje, da jesu.
Postoji radosna duhovna svesnost, ali ne postoji onaj ko je radostan. Naravno, postoji oseaj
identiteta, ali to je identitet seanja, kao identitet niza slika na veno prisutnom ekranu. Bez
svetlosti ekrana ne bi bilo slike. Spoznati sliku kao igru svetlosti na ekranu, daje osloboenje
od ideje da je slika realna. Sve to treba da radite jeste da razumete da volite sebe, Sopstvo, i
da Sopstvo voli vas, i da je oseaj "ja jesam" veza izmeu vas oboje, znak identiteta uprkos
pojavnoj raznolikosti. Smatrajte "ja jesam" kao znak ljubavi izmeu unutarnjeg i spoljanjeg,
realnog i pojavnog. Upravo, kao u snu sve je razliito, osim oseaja "ja" koji vas ubeuje da
kaete "ja sam sanjao", tako deluje oseaj "ja jesam" omoguujui vam da kaete ponovo "ja
sam moje realno Sopstvo". Ja ne radim nita, niti je ta uraeno meni. Ja sam ono to sam i
nita me ne moe dodirnuti, uticati na mene. Izgleda da sam ja zavisan od svega, ali u sutini
sve zavisi od mene.
78. SVE ZNANJE JE NEZNANJE
Pitalac: Smemo li vas pitati kako ste postigli samoostvarenje?
Maharad: Na neki nain, u mom je sluaju to bilo veoma jednostavno i lako. Pre nego to je
umro, moj mi je guru rekao: "Veruj mi, ti si Vrhovna Stvarnost. Ne sumnjaj ni u moje rei ni u
moje namere. Govorim ti istinu. Deluj u skladu s njom." Nisam to mogao zaboraviti i spoznao
sam sebe.
P: Ali ta ste zapravo radili?
M: Nita posebno. iveo sam svoj ivot, vodio trgovinu, brinuo se za svoju porodicu. U
svakom svom slobodnom trenutku neprestano sam se priseao guruovih rei. Ubrzo nakon
naeg susreta moj je guru umro i ja sam se sad mogao osloniti samo na seanje. No, to mi je
bilo dovoljno.
P: Vae je osloboenje zasigurno bilo posledica milosti i moi vaeg gurua.
227

M: Njegove su rei bile istinite i zato su se ostvarile. Istinite rei uvek se ostvaruju. Moj guru
nije uinio nita. Njegove su rei delovale samo zato to su bile istinite. Sve to sam inio
dolazilo je iznutra, iako to nisam ni traio ni oekivao.
P: elite li rei da je guru pokrenuo proces u kojem nije sudelovao?
M: Moe to izraziti kako god eli. Stvari se dogaaju tako kako se dogaaju. Ko moe rei
zato i kako? Nita nisam uinio namerno. Sve je dolo samo od sebe - elja da sve odbacim,
da budem sam, da uem u sebe.
P: Zar niste ulagali nimalo napora?
M: Nimalo. Verovali ili ne, nisam ak ni gorljivo eleo postii osloboenje. Guru mi je samo
rekao da sam ja Vrhovna Stvarnost i nakon toga je umro. Jednostavno nisam mogao nita
drugo nego da mu poverujem. Ostalo se dogodilo samo od sebe. Shvatio sam da se menjam to je bilo sve. U stvari, i sm sam bio zaprepaten. Ali pojavila se elja da proverim istinitost
njegovih rei. Bio sam toliko siguran da mi moj guru ni u kojem sluaju nije mogao lagati da
sam oseao kako moram spoznati puno znaenje njegovih rei jer u inae umreti. Bio sam
posve odluan, mada nisam znao ta zapravo inim. Provodio sam sate razmiljajui o svojem
guruu i njegovim reima, ali nisam se u mislima prepirao s njim, ve sam se samo priseao
onoga to mi je rekao.
P: ta vam se nakon toga dogodilo? Kako ste spoznali da ste Vrhovna Stvarnost?
M: Nije doao niko izvana da mi to kae, niti mi je to reeno iznutra. U stvari, kroz neka sam
neobina iskustva proao samo u poetku svoje sadhane, kad sam ulagao napore. S vremena
na vreme viao sam svetlost ili bih zauo glasove, susretao sam razliite bogove i boginje i
razgovarao s njima. No, otkada mi je moj guru rekao: "Ti si Vrhovna Stvarnost", vizije su i
transevi prestali te sam postao veoma miran i jednostavan. Ustanovio sam da sve manje elim i
znam, sve dok nisam s krajnjim zaprepatenjem mogao rei: "Nita ne elim, nita ne znam."
P: Jeste li se istinski oslobodili svih elja i strahova ili ste otelovili mudraca prema predstavi
koju vam je dao guru?
M: Nisam ni od koga dobio nikakvu predstavu o mudracu, niti sam je sam imao. Moj guru mi
nikada nije rekao ta mogu oekivati.
P: Moglo bi vam se dogoditi jo dosta toga. Jeste li uistinu stigli na kraj puta?
M: Nije bilo nikakvog puta. Ja jesam, kao to sam oduvek i bio.
P: Ali ta je ta Vrhovna Stvarnost koju ste morali postii?
M: Vie nisam bio obmanut, to je sve. Ranije sam stvarao i naseljavao svet. Sada to vie ne
inim.
P: A gde onda ivite?
M: ivim u praznini koja se nalazi onkraj bitka i nebitka, iznad svesnosti. Ta je praznina
ujedno i punoa. Nemoj me aliti. Oseam se poput oveka koji kae: "Obavio sam svoj posao,
nema se vie to initi."
P: Postoji odreeni dan koji smatrate datumom svojeg osloboenja. Znai li to da vam se neto
dogodilo upravo toga dana? ta se tada dogodilo?
M: Um je prestao da proizvodi dogaaje. Traganje koje bez prestanka traje od pamtiveka toga
se dana zavrilo. Vie nita nisam ni eleo, ni oekivao, ni prihvatao kao svoje. Nije vie bilo
pojedinanog "ja" koje bi neemu teilo. Izbledeo je ak i puki oseaj "ja jesam". Druga stvar
koju sam primetio bila je da sam izgubio sva svoja uobiajena uverenja. Ranije sam bio siguran
u mnogo toga, a posle toga dana ni u ta. Ali nisam oseao da sam ita izgubio time to ne
znam, zato to je sve moje znanje bilo lano. Moje sadanje neznanje bilo je poznavanje
injenice da je sve znanje u stvari neznanje i da je tvrdnja "ja ne znam" jedina istinita tvrdnja
koju um moe izrei. Uzmi kao primer ideju "ja sam roen". Ti je moe smatrati istinitom. Ali
ona to nije. Nikada se nisi rodio i nikada nee umreti. Umree ideja o roenju i smrti, a ne ti.
Poistoveujui se s njom, postaje smrtan. Kao to u bioskopu sve nastaje iz svetlosti, tako i
sav veliki svet nastaje iz svesnosti. Pogledaj poblie i videe da sva imena i likovi nisu nita
228

drugo do prolazni valovi na okeanu svesnosti, da jedino za svesnost moemo rei da jeste, a
nikako za njene preobraaje.
U beskraju svesnosti pojavljuje se svetlost, siuna taka koja se brzo pokree
iscrtavajui likove, misli, oseaje, koncepte i ideje, kao olovka koja pie po papiru. A tinta koja
ostavlja trag je pamenje. Ti si ta siuna taka ijim se kretanjem svet uvek iznova stvara.
Prestani da se pokree i vie nee biti sveta. Pogledaj u sebe i shvatie da je ta taka svetlosti
odraz beskrajne svjetlosti u telu i da se izraava u oseaju "ja jesam". Postoji jedino svetlost,
sve se drugo samo pojavljuje.
P: Poznajete li ti tu svetlost? Jeste li je videli?
M: Ona se umu pokazuje kao tama. Moe je spoznati jedino kroz njene odraze. Na dnevnoj
svetlosti moe videti sve osim same svetlosti.
P: Trebam li odatle zakljuiti da su nai umovi slini?
M: Kako bi to bilo mogue? Ti ima svoj um, isprepleten nitima pamenja koje na okupu dri
elja i strah. Ja nemam vlastitog uma. Ono to treba da znam univerzum donosi pred mene kao
da mi pribavlja hranu koju u pojesti.27
P: Znate li sve to elite znati?
M: Nema niega to bih eleo znati. Ali ono to trebam znati postaje mi dostupno.
P: Stie li ti to znanje iznutra ili izvana?
M: Na mene se ne mogu primeniti rei "iznutra" ili "izvana". Moja je nutrina izvan mene, a
moja vanjtina u meni. Znanje koje mi je u odreenom trenutku potrebno mogu dobiti i od
tebe, ali ti nisi odvojen od mene.
P: uli smo da postoji etvrto stanje svesti (turija). ta je to?
M: Biti taka svetlosti koja iscrtava svet znai nalaziti se u stanju poznatom kao turija, a biti
sama svetlost znai nadii to stanje (turijatita). Ali od kakve su nam koristi nazivi, kad nam je
stvarnost toliko blizu?
P: Postoji li ikakav daljnji napredak u vaem stanju? Kad uporeujete sebe kakvi ste bili jue s
ovim kaki ste danas, primeujete li da ste se promenili ili napredovali? Dobiva li vae vienje
stvarnosti na irini i dubini?
M: Stvarnost je nepokretna, a ipak se neprestano kree. Ona je poput mone reke - tee, a
ipak je vena. Ono to tee nije reka sa svojim koritom i obalama, ve voda u njoj. Isto tako i
univerzalni sklad, svojstvo uravnoteenosti (sattva guna), igra svoje igre protiv sile mraka
(tamas) i beznaa (raas). U uravnoteenosti uvek postoji promena i napredak, u beznau
promena i nazadovanje, a mrak predstavlja haos. Ta se tri svojstva veno nadigravaju. To je
injenica koju nikako ne moemo osporiti.
P: Moram li uvek postajati tup zbog sila mraka ili oajavati zbog sila beznaa? to se tada
dogaa s uravnoteenosti?
M: Ona je zraenje tvoje prave prirode. Uvek je moe nai onkraj uma i njegovih
mnogobrojnih svetova. Ali eli li biti u svetu, mora prihvatiti njegove tri osobine kao
neodvojive: materija, energija i ivot isti su u svojoj sri, ali razliiti kao pojave. Oni se meaju
i teku u svesnosti. U vremenu i prostoru postoji veni tok: roenje i smrt, napredak i
nazadovanje - prividno bez poetka i bez kraja. Blaenstvo je stvarnost, bezvremena i
nepromenljiva svesnost koja ne poseduje ni telo ni um.
P: Razumem da je, prema vama, sve to postoji samo jedno od stanja svesnosti. Svet je prepun
razliitih stvari i pojava. Jedno zrnce peska stvar je koliko i itava planeta. U kakvom su
odnosu sve te stvari sa svesnou?
27

Um se odrava iluzijom da ovek treba uvek neto da osmisli i sazna, da doe do odgovora.
Transcendencijom uma otkriva se paradoks da je sve ve tu i da nam nije potreban um da bismo neto videli
kako jeste. Bez uma vidimo mnogo bolje i direktno sve kako jeste. Sve je ve tu i sve nam se otkriva. Otuda
vidovitost kod prosvetljenih. (I. A.)

229

M: Tamo gde svesnost ne moe da dopre poinje materija. Pojava je oblik bitka koji nismo
razumeli. Taj se bitak ne menja, on je uvek isti. No, nama se ini da se pojavljuje negde
zasebno, kao neto strano i tue. Naravno, pojava se uvek odigrava u svesnosti (it), ali
pojavljuje se kao da se nalazi izvan nje zbog svoje prividne nepromenljivosti. Temelj je svih
stvari pamenje jer bez njega ne bi bilo prepoznavanja. Stvaranje, odraavanje, odbacivanje - to
su Brahma, Vinu i iva, odnosno proces koji veno traje i upravlja svime.
P: Ne postoji li izlaz?
M: Ja i ne inim nita drugo: samo ti pokazujem izlaz. Shvati da Jedno ukljuuje troje, da si ti
to Jedno, i bit e spasen od svetovnih procesa.
P: to e se u tom sluaju dogoditi s mojom svesnou?
M: Nakon razdoblja stvaranja dolazi razdoblje ispitivanja i odraavanja, a onda konano i
razdoblje odustajanja i zaboravljanja. Svesnost ostaje, ali u skrivenom, mirnom stanju.
P: Zadrava li se i dalje identitet?
M: Identitet je svojstven stvarnosti i nikada se ne gubi. Ali identitet nije ni prolazna linost
(vjakti), ni karmom odreena individualnost (vjakta). To je ono to ostaje kad se svako
poistoveivanje odbaci kao pogreno - ista svest, oseaj bitka svega to jeste i to moe biti.
Svest je ista u poetku i na kraju, ali u meuvremenu se zagauje zamiljanjem koje se nalazi
u korenu stvaranja. Ona u svakom trenutku ostaje ista. Spoznati je takvu kakva jeste
predstavlja osloboenje i bezvremeni mir.
P: Je li oseaj "ja jesam" stvaran ili nestvaran?
M: I jedno i drugo. Nestvaran je kad kaemo "ja sam ovo, ja sam ono", a stvaran kad znamo
"ja nisam ovo, ja nisam ono".
Spoznavalac se javlja i nestaje zajedno s onim to je spoznao i prolazan je. Ali ono to
zna da ne zna, ono to je osloboeno svih seanja i predvianja, bezvremeno je.
P: Je li oseaj "ja jesam" isto to i svedok ili je to dvoje odvojeno?
M: Da nema jednog, ne bi bilo ni drugog. Pa ipak, oni nisu jedno. To je poput cveta i njegove
boje. Da nema cveta, ne bi bilo ni boje, a da nema boje cvet se ne bi mogao videti. Onkraj
svega nalazi se svetlost koja u dodiru s cvetom stvara boju. Spoznaj da je tvoja istinska
priroda jedino ista svetlost i da posmatra i posmatrano dolaze i odlaze zajedno. Ono to
oboje ini moguim, a ipak nije nijedno od njih, jeste tvoj stvarni bitak. On nije bitak
"ovog" ili "onog", ve ista svest o bitku i nebitku. Kad se svest usmeri na sebe, javlja se
oseaj neznanja. Kad je okrenuta prema vanjskome, nastaje sve spoznatljivo. Zato je tvrdnja "ja
poznajem sebe" protivrena jer ono to poznajem ne moe biti "moje Sopstvo".
P: Ako Sopstvo zauvek ostaje nepoznato, ta se onda spoznaje prilikom samoostvarenja?
M: Dovoljno ve oslobaa i spoznaja da ono to znamo ne moe biti ni "ja" ni "moje". Sloboda
od samopoistoveivanja s nizom seanja i navika, zauenost pred beskonanim bogatstvom
bitka, njegovom neiscrpnom kreativnou i potpunom transcendentalnou, apsolutna
neustraivost koju raa spoznaja prividnosti i prolaznosti svakog oblika svesnosti - istiu iz
dubokog i neiscrpnog izvora. Postii samoostvarenje znai spoznati taj izvor kao izvor, pojave
kao pojave, a sebe kao izvor.
P: Na kojoj je strani svedok? Je li on stvaran ili nestvaran?
M: Niko ne moe rei: "Ja sam svedok." Predmet svedoenja uvek je oseaj "ja jesam". Stanje
nevezane svesti je svesnost, "um kao ogledalo". Ona se pojavljuje i nestaje zajedno sa svojim
objektom i zato nije sasvim stvarna. No, o kakvom god se objektu radilo, ostaje nepromenjena
pa je zato i stvarna. Oseaj "ja jesam" sudeluje i u stvarnom i u nestvarnom pa predstavlja
most izmeu toga dvoga.
P: Ako se sve dogaa samo u odnosu na oseaj "ja jesam", ako je on i predmet spoznavanja i
spoznavalac i proces spoznavanja, ta ini svedok? Od kakve je on koristi?
M: Svedok ne ini nita i nije ni od kakve koristi.
P: Ali zato onda uopte govorimo o njemu?
230

M: Zato to postoji. Most slui samo jednoj svrsi - da premouje. Na njemu ne moe
sagraditi kuu. Oseaj "ja jesam" posmatra stvari, a svedok vidi kroz njih. On ih vidi takvima
kakve jesu, kao nestvarne i prolazne. Njegov je zadatak da govori: "Ovo nisam ja, ovo nije
moje."
P: Je li pojavno (saguna) nain na koji se ispoljava nepojavno (nirguna).
M: Nepojavno se ne moe ni na koji nain ispoljavati. Nita od pojavnog ne moe izraziti
nepojavno.
P: Ali zato onda govorite o njemu?
M: Zato to je to mesto mog roenja.
79. LINOST, SVEDOK I VRHOVNA STVARNOST
Pitalac: Dugo smo uzimali razliite vrste droga. Uglavnom se radilo o drogama koje slue
proirenju svesti. Na taj nain stekli smo iskustva razliitih stanja svesti, uzvienih i prizemnih,
ali takoe i uverenje da su droge nepouzdane te da su uinci koje izazivaju u najboljem sluaju
prolazni, a u najgorem razorni za organizam i linost. Sada smo u potrazi za boljim nainima
razvijanja svesnosti i transcendencije. eleli bismo da nam plodovi naeg traganja zauvek
ostanu i da nam obogate ivot, umesto da se preokreu u bleda seanja i bespomona aljenja.
Smatramo li pod duhovnou samoispitivanje i razvoj, svrha naeg dolaska u Indiju izriito je
duhovna. Sretno razdoblje u kojem smo bili deca cvea daleko je iza nas. Sada smo ozbiljni pa
elimo tako i da delujemo. Znamo da postoji stvarnost koju trebamo nai, ali ne znamo kako
da je dosegnemo i kako da se veemo za nju. Ne treba nam uverenje, ve jedino vostvo.
Moe li nam pomoi?
Maharad: Vama ne treba pomo, nego savet. Ono to traite ve je u vama. Uzmimo kao
primjer moj sluaj. Ja nisam uinio nita kako bih postigao osloboenje. Moj mi je uitelj rekao
da se stvarnost nalazi u meni. Pogledao sam u sebe i, kao to mi je on rekao, onde sam je i
naao. Videti stvarnost jednostavno je koliko i videti svoj odraz u ogledalu. Ali ogledalo mora
biti isto i ne sme iskrivljavati sliku. Potreban ti je samo spokojan um koji nije izopaen eljama
i strahovima, koji je slobodan od svih ideja i miljenja i ist na svim razinama, da bi se u njemu
mogla odraziti stvarnost. Budi ist i miran, paljiv i nevezan pa e se sve drugo dogoditi samo
od sebe.
P: Pre nego to si spoznao istinu morao si proistiti i smiriti svoj um. Kako si to postigao?
M: Nisam uinio nita. Sve se dogodilo samo od sebe. iveo sam mirno svoj ivot i brinuo se
za potrebe svoje porodice. Ali um mi nije proistio ni moj guru. To se dogodilo samo od sebe,
upravo onako kako je on rekao da e se dogoditi.
P: Nita se ne dogaa samo od sebe. Za sve to se dogaa mora postojati neki uzrok.
M: Sve to se dogaa uzrok je svemu to se dogaa. Uvek postoji bezbroj uzroka. Ideja o
jednom jedinom uzroku isti je privid.
P: Zasigurno si radio neto posebno, neku vrstu meditacije ili joge. Kako moe tvrditi da e se
samoostvarenje dogoditi samo od sebe?
M: Nisam radio nita posebno. Samo sam iveo svoj ivot.
P: Zaprepaten sam!
M: I ja sam bio. Ali zbog ega bismo se trebali toliko uditi? Rei mog uitelja ostvarile su se.
I to s time? On me poznavao bolje nego to sam ja poznavao samog sebe, i to je sve. Zato
traiti uzroke? U samom poetku pridavao sam odreenu panju i vreme oseaju "ja jesam", ali
to je bilo iskljuivo u poetku. Ubrzo nakon to je moj guru umro, ja sam oiveo. Njegove su
se rei pokazale istinitima. To je sve to se dogodilo. Sve je to jedinstven proces, a ti eli
odvojiti stvari u vremenu i onda traiti njihove uzroke.
P: ta sada radi? ime se bavi?
231

M: Ti zamilja da su bitak i delovanje istovetni. Ali nije tako. Um i telo pokreu se i menjaju,
a time uzrokuju kretanje i promenu drugih umova i tela. To se zove delovanje ili akcija. Ja
uviam da je u prirodi delovanja da stvara novo delovanje, kao to je u prirodi vatre da nastavi
da gori ako u nju ubacujemo gorivo. Ja niti delujem niti uzrokujem da drugi deluju. Ja sam
samo bezvremeno svestan svega to se dogaa.
P: Vredi li to samo za tvoj um ili i za druge umove?
M: Postoji samo jedan um, koji vrvi idejama: "Ja sam ovo, ja sam ono, ovo je moje, ono je
moje." Ja nisam, nikada nisam bio i nikada neu biti um.
P: Kako je nastao um?
M: Svet se sastoji od materije, energije i inteligencije. To troje ispoljava se na mnogo razliitih
naina. elja i zamiljanje stvaraju svet, a inteligencija usaglaava to dvoje i uzrokuje oseaj
sklada i mira. Meni se sve to dogaa. Ja sam svestan, ali me se nita ne dotie.
P: Ne moe biti svestan i uz to nedirnut. To je protivreno. Percepcija je promena. Kad si
jednom iskusio oseaj, seanje ti nee dopustiti da se vrati u prvobitno stanje.
M: Tano, ono to se zabelei u pamenju ne moe se tako lako izbrisati, ali, sasvim je sigurno
da se to ipak moe uiniti. U stvari, ja sve vreme upravo to i inim. Nalik sam ptici koja se
pokree zahvaljujui krilima i zato ne ostavlja tragove u pesku.
P: Ima li svedok ime i lik ili se on nalazi iznad njih?
M: Svedok je samo taka u svesti. Nema ni imena ni lika. On je poput sunevog odraza u
kapljici rose. Kapljica ima ime i lik, ali mala takica svetlosti uzrokovana je suncem. istoa i
glatkoa kapljice nuni su preduslov za to, ali nisu same po sebi dovoljne. Slino tome, istoa
i tiina uma nuni su preduslov da bi se u njemu pojavio odraz Stvarnosti, ali same po sebi nisu
dovoljne. Iznad njih mora postojati Stvarnost. No, budui da je Stvarnost bezvremeno prisutna,
naglasak se stavlja upravo na te nune preduslove.
P: Moe li se dogoditi da um bude ist i miran, a da se u njemu ipak ne pojavi odraz
Stvarnosti?
M: Postoji sudbina koja se treba paljivo razmotriti. Nesvesno je u aci sudbine. U stvari,
nesvesno jeste sudbina. Pojedincu bi se moglo dogoditi da mora da eka. Ali koliko god bila
teka ruka sudbine, strpljenjem i nadzorom nad sobom uspeemo je podignuti. Potenje i
istota uklanjaju sve prepreke pa u umu dolazi do vienja Stvarnosti.
P: Kako se moe stei nadzor nad sobom? Moj je um veoma slab!
M: Najpre mora razumeti da nisi osoba kojom se smatra. Ono to ti misli da jesi samo je
slutnja ili zamiljanje. Nema roditelje, nikada nisi roen i nikada nee umreti. Moe odmah
poverovati u to to ti kaem, a moe i sam doi do toga prouavanjem i istraivanjem. Put
savrene vere veoma je brz, a potonji je spor, ali postojan. Oba se moraju proveriti na delu.
Deluj u skladu s onim to smatra istinitim. To je put do istine.
P: Jesu li zasluivanje istine i sudbina jedno te isto?
M: Da, oboje se nalazi u nesvesnom. Svesna zaslunost samo je tatina. Svesnost je uvek puna
prepreka. Kad nema prepreka, pojedinac je lako nadilazi.
P: Hoe li mi razumevanje da nisam telo dati snagu karaktera koja je potrebna da se postigne
nadzor nad sobom?
M: Kad spozna da nisi ni telo ni um, oni vie nee moi da vladaju nad tobom. Sledie istinu
kamo god te vodila i inie ono to treba initi kakvu god cenu morao da plati.
P: Je li nuno delovati kako bi se postiglo samoostvarenje?
M: Za njegovo postizanje nuno je razumevanje. Delovanje je samo propratna pojava. ovek
koji je postigao nepokolebljivo razumevanje nee se uzdravati od delovanja. Delovanje je
provera istine.
P: Jesu li nam takve provere nune?
M: Ne bude li sve vreme samog sebe proveravao, nee moi razlikovati stvarnost od
232

fantazije. Promatranje i paljivo razlikovanje pomau do neke odreene mere, ali stvarnost je
paradoksalna. Kako e znati da si postigao osloboenje ne bude li promatrao svoje misli i
oseaje, rei i dela, ne bude li se udio promenama koje su ti se dogodile, a da ne zna ni zato
ni kako? Upravo zato to jesu tako iznenaujue, zna da su i stvarne. Ono to moemo
predvideti i to oekujemo retko je istinito.
P: Kako nastaje linost?
M: Kao to se senka pojavljuje kad se snop svetlosti prekine nekim objektom, tako se i linost
pojavljuje kad je tok iste svesti o sebi zapreen idejom "ja sam telo". I kao to senka menja lik
i poloaj zavisno od strukture tla, tako se i osoba pojavljuje na razliite naine, kao radosna ili
tuna, spokojna ili nevoljna, dobitnik ili gubitnik, u skladu s obrascem sudbine. Kad vie nema
tela, osoba u potpunosti nestaje, i to bez povratka, a ostaje samo svedok i Velika Nepoznanica.
Svedok je taj koji kae "ja znam". Osoba kae "ja inim". Tvrditi "ja znam" nije neistinito, ve
samo ogranieno, ali tvrditi "ja inim" u potpunosti je lano, zato to niko nita ne ini. Sve se
dogaa samo od sebe, ukljuujui i nastanak ideje da je osoba ta koja neto ini.
P: to je onda delovanje?
M: Univerzum je ispunjen delovanjem, ali ne postoji onaj koji deluje. Postoji bezbroj osoba,
malih, velikih i ogromnih, koje zahvaljujui poistoveivanju s telom zamiljaju da delaju. Ali to
ne utie na injenicu da je svet delovanja (makadaka) jedinstvena celina u kojoj sve zavisi od
svega i sve utie na sve. Zvezde duboko utiu na nas i mi duboko utiemo na njih. Istupi iz
delovanja u svesnost, ostavi delovanje telu i umu jer to je njihovo podruje. Ostani isti
svedok, sve dok ak i svedoenje ne nestane u Vrhovnoj Stvarnosti.
Zamisli gustu dunglu prepunu tekih stabala. Daska je napravljena od debla, isto kao i
sitna olovka koja pie po njoj. Svjedok ita ono to je napisano i zna da su i olovka i daska u
dalekom srodstvu s dunglom, a da samo pisanje nema nita s njom. Pisanje je u potpunosti
nadodano i njegovo nestajanje nema nikakve vanosti. Nestajanje osobe uvek je praeno
oseajem velikog olakanja, kao da nam je s lea spao teak teret.
P: Kad tvrdi da si u stanju onkraj svedoka, koje ti iskustvo omoguuje da to kae? Na koji se
nain takvo stanje razlikuje od stanja u kojem si samo svedok?
M: To je nalik pranju platna na kojem je otisnuta slika. Najpre se gube linije crtea, zatim
pozadina i na kraju celo platno postaje belo. Osoba ustupa mesto svedoku, zatim svedok
odlazi, a ostaje samo ista svest. Platno je bilo belo u poetku i ostalo je takvo i na kraju. Crte
i boje samo su ga na odreeno vreme snali.
P: Moe li postojati svesnost kad nema objekta svesnosti?
M: Svesnost propraenu objektom zovemo svedoenjem. Kad uz to postoji i
samopoistoveivanje s objektom, uzrokovano eljom i strahom, takvo se stanje naziva osobom.
U stvarnosti postoji samo jedno stanje. Ako je iskrivljeno samopoistoveivanjem zovemo ga
osobom, a ako je obojeno oseajem bitka, svedokom. Kad je to stanje bez boja i bez
ogranienja zovemo ga Vrhovnom Stvarnou.
P: Ustanovio sam da sam stalno nemiran, da udim, nadam se, tragam, otkrivam, uivam,
odustajem i ponovno tragam. ta me ini tako nemirnim?
M: Ti u stvari trai samog sebe, a da to ni ne zna. ezne da voli neto to e biti vredno
tvoje ljubavi, neto savreno drago i milo. No, zbog svog neznanja, trai to u svetu
suprotnosti i protivrenosti. Onog trena kad to nae u sebi, tvoje e traganje biti privedeno
kraju.
P: Uvek u se morati nositi s ovim tunim svetom.
M: Nemoj nita predviati unapred. Ne zna ta e ti se dogoditi. Uistinu, celokupni pojavni
svet zasniva se na suprotnostima. Uitak i bol, dobro i loe, uzvieno i primitivno, napredak i
nazadak, mirovanje i borba - sve to dolazi i odlazi zajedno; sve dok postoji svet, postojae i
njegove protivrenosti. Postoje razdoblja savrenog sklada, blaenstva i lepote, ali traju samo
neko vreme. Ono to je savreno vraa se izvoru sveg savrenstva, a suprotnosti nastavljaju
233

svoju igru.
P: Kako da postignem savrenstvo?
M: Budi spokojan. Obavljaj svoj svetovni posao, ali iznutra ostani miran. Tada e sve dobiti.
Nemoj se oslanjati na svoj rad na osloboenju. To moe koristiti drugima, ali ne i tebi. Tvoja je
nada u tome da zadri mir u umu i ljubav u srcu. Osloboene osobe ive u tiini.

80. PROBUENOST - DUHOVNA SVESNOST

Pitalac: Da li je potrebno odreeno vreme da se ostvari Sopstvo, ili vreme ne moe da
pomogne ostvarenju? Da li je samoostvarenje stvar samo vremena, ili da li to zavisi od drugih
faktora?
Maharad: Svo ekanje je beskorisno, uzaludno. Zavisnost od vremena da bismo reili nae
probleme je samo obmana. Budunost, ostavljena sama sebi, samo ponavlja prolost. Promena
se moe desiti samo sada, nikad u budunosti.
P: ta prouzrokuje promenu?
M: Sa kristalnom jasnoom videti potrebu za promenom. To je sve.
P: Da li se samoostvarenje deava u materiji, ili iznad? Da li je to iskustvo koje zavisi od tela i
uma za svoje dogaanje?
M: Svo iskustvo je iluzorno, obmanjujue, ogranieno i privremeno. Ne oekujte nita od
iskustva. Ostvarenje samo po sebi nije iskustvo, mada ono moe da vodi ka novoj dimenziji
iskustva. Ipak, nova iskustva, ma koliko interesantna, nisu nita vie realna nego stara.
Realizacija sigurno nije novo iskustvo. To je otkrovenje bezvremenog, venog faktora u
svakom iskustvu. To je duhovna svesnost, probuenost, koja ini iskustvo moguim. Upravo
kao to je u svim bojama svetlost bezbojni faktor, tako je i u svakom iskustvu prisutna
svesnost, a ipak nije iskustvo.
P: Ako svesnost nije iskustvo, kako ona moe biti ostvarena?
M: Svesnost je uvek prisutna. Ona ne treba da bude realizovana. Otvorite kapke koji zatvaraju
um i on e biti preplavljen svetlou.
P: ta je materija?
M: Ono to vi ne razumete je materija.
P: Nauka razume materiju.
M: Nauka samo gura unazad granicu naeg neznanja.
P: A ta je priroda?
M: Ukupnost svesnih, mentalnih iskustava je priroda. Kao svesni sebe vi ste deo prirode. Kao
duhovno probueni, duhovno svesni, vi ste iznad. Vienje prirode kao iste mentalne svesnosti
je probuenost, duhovna svesnost.
P: Postoje li nivoi probuenosti, duhovne svesnosti?
M: Postoje nivoi u mentalnoj svesnosti, ali ne u probuenosti. Probuenost je od jednog bloka,
homogena. Njena refleksija u umu je ljubav i razumevanje. Postoje nivoi jasnoe u
razumevanju i intenzitetu ljubavi, ali ne u njihovom izvoru. Izvor je jedinstven i jedan, ali su
njegovi darovi neogranieni, beskrajni. Ostvarite sebe kao izvor, a ne kao reku; to je sve.
P: Ja sam takoe reka.
M: Naravno, jeste. Kao "ja jesam" vi ste reka, koja tee izmeu obala tela. Ali vi ste takoe i
izvor i okean i oblaci na nebu. Gde god da postoje ivot i svesnost vi ste. Manji od najmanjeg,
vei od najveeg vi ste, dok se sve drugo samo pojavljuje.
P: Oseaj postojanja i oseaj ivljenja - da li su oni jedno i isto, ili razliito?
M: Identitet u prostoru stvara jedan kontinuitet, u vremenu stvara drugo.
234

P: Vi ste jednom rekli da su, posmatra, posmatranje i posmatrano jedna jedina stvar, celina,
ne tri. Za mene su tri odvojene. Ja ne sumnjam u vae rei, samo ne razumem.
M: Gledajte paljivo i videete da se posmatra i posmatrano pojavljuju samo kad postoji
posmatranje. Oni su osobine posmatranja. Kad kaete: "ja vidim ovo", "ja jesam", i "ovo"
dolazi sa vienjem, ne pre toga. Vi ne moete imati nevieno "ovo" niti nevieno "ja jesam".
P: Ja mogu rei: "ne vidim"
M: "Ja vidim ovo" je postalo "ja vidim moje nevienje" ili "ja vidim tamu". Vienje ostaje. U
trojstvu: spoznato, spoznavanje i znalac, jedino je spoznavanje injenica. "Ja sam" i "ovo" su
sumnjivi. Ko zna? ta je znano? Ne postoji sigurnost, osim da postoji saznavanje.
P: Zato sam ja siguran u saznavanje, ali ne i u znalca?
M: Saznavanje je odraz vae istinske prirode zajedno sa postojanjem i voljenjem. Znalac i
znano su dodati pomou uma. U prirodi uma je da stvara dualnost subjekt-objekt, gde ne
postoji niko.
P: ta je uzrok elje i straha?
M: Oevidno, seanje prolog bola i zadovoljstva. Nema velike tajne u tome. Sukob nastaje
samo kad se elja i strah odnose na isti objekat.
P: Kako izbrisati seanje?
M: To niti je potrebno, niti je mogue. Spoznajte da se sve deava u mentalnoj svesnosti, a da
ste vi izvor svesnosti. Svet je samo niz iskustava, i vi ste onaj koji ih ini svesnim, a ipak ostaje
iznad svakog iskustva. To je kao toplota, plamen i gorue drvo. Toplota odraava plamen,
plamen spaljuje drvo. Bez toplote ne bi bilo niti plamena, niti goriva. Slino, bez duhovne
svesnosti ne bi bilo mentalne svesnosti, niti ivota koji preobraava materiju u sredstvo
svesnosti.
P: Vi podravate to da bez mene ne bi bilo ni sveta i da su svet i moje znanje sveta identini.
Nauka je dola do sasvim razliitog zakljuka; svet postoji kao neto konkretno, stvarno, i
kontinuirano, dok sam ja nusprodukt bioloke evolucije nervnog sistema, koji nije prvobitno
sedite svesnosti, kao mehanizam preivljavanja kako individualnog tako i vrste. Va pogled je
potpuno subjektivan, dok nauka pokuava da sve opie u objektivnim merilima. Da li je ova
protivurenost neizbena?
M: Konfuzija je oigledna i isto verbalna. to jeste, jeste. Niti je subjektivno, niti je
objektivno. Materija i um nisu odvojeni, oni su aspekti jedne energije. Gledajte na um kao
funkciju materije, i imaete nauku; gledajte materiju kao produkt uma imate religiju.
P: Ali ta je istina? ta dolazi prvo, um ili materija?
M: Nijedno ne dolazi prvo, jer se ni jedno ne pojavljuje samo. Materija oblikuje, um imenuje.
Zajedno oni stvaraju svet. Realnost je sveproimajua i prevazilazea, isto postojanje duhovna svesnost, probuenost - blaenstvo, sama vaa sutina.
P: Sve to ja znam je tok svesnosti, jedan beskrajan niz dogaaja. reka vremena tee donosei i
odnosei nemilosrdno. Transformacija budunosti u prolost se odvija neprestano, sve vreme.
M: Niste li vi rtva vaeg govora? Vi govorite o proticanju, toku vremena, kao da ste bili
stacionirani, stalni. Jer dogaaje koje ste vi svedoili jue, neko drugi moe videti sutra. Vi ste
onaj koji je u pokretu, ne vreme. Prestanite da se pokreete i vreme e se zaustaviti!
P: ta to znai - vreme e se zaustaviti?
M: Prolost i budunost e se stopiti, integrisati u veno sada.
P: Ali ta to znai u stvarnom iskustvu? Kako znate da je za vas vreme stalo?
M: To moe znaiti da prolost i budunost nisu vie od znaaja, da nisu vani. To moe
takoe da znai da sve to se desilo ili e se desiti, postaje otvorena knjiga da se ita po elji.
P: Ja mogu da zamislim neku vrstu kosmike memorije, pristupanu uz izvestan trening. Ali
kada moe budunost biti poznata? Neoekivano je neizbeno.
235

M: Ono to je neoekivano na jednom nivou moe biti izvesno da se desi kad se gleda sa vieg
nivoa. Konano, mi smo unutar ogranienja uma. U realnosti nita se ne deava, nema
prolosti, nema budunosti; sve se pojavljuje i nita nije, ne postoji.
P: ta to znai: nita nije i ne postoji? Da li vi odlazite u prazninu, ili padate u san? Ili rastapate
svet i drite nas sve u neizvesnosti, dok se ne vratimo nazad u ivot na sledei treptaj, plamiak
vae milosti?
M: Oh ne, to nije tako loe. Svet uma i materije, imena i oblika, nastavlja da postoji, ali meni
ne znai nita uopte. To je kao imati senku. Ona je tu - prati me bilo gde da idem, ali mi
uopte nita ne smeta. To ostaje svet iskustva, ali ne od imena i oblika koji se odnose na mene
sa eljama i strahovima. Iskustva su bez kvaliteta, ista iskustva, ako tako mogu rei. Ja ih
zovem iskustvima u nedostatku bolje rei. Ona su kao talasi na povrini okeana, uvek prisutni a
ne utiui na njegovu smirenu, tihu mo.
P: Hoete da kaete da iskustvo moe biti bez imena, bez oblika, nedefinisano?
M: U poetku sva iskustva su takva. Samo su elja i strah, roeni u seanju, oni koji mu daju
ime i oblik i odvajaju ga od drugih iskustava. To nije svesno iskustvo, jer nije u suprotnosti sa
drugim iskustvima, ipak to je iskustvo pri svem tom.
P: Ako nije svesno, zato govoriti o njemu?
M: Veina vaih iskustava su nesvesna. Ona svesna su vrlo retka. Vi ste nesvesni injenica, jer
vama vredi samo ono ega ste svesni. Postanite svesni nesvesnog.
P: Moe li ovek da bude svestan nesvesnog? Kako se to ostvaruje?
M: elja i strah su zamraujui i iskrivljujui faktori. Kada je um osloboen od njih, nesvesno
postaje pristupano.
P: Da li to znai da nesvesno postaje svesno?
M: To je pre obrnuto. Svesno postaje jedno sa nesvesnim. Razlike nestaju, na koji bilo nain
da vi gledate na to.
P: Ja sam zbunjen. Kako neko moe biti svestan, a ipak nesvestan?
M: Duhovna svesnost, probuenost, nije ograniena mentalnom svesnou. Ona je sve to
jeste, temelj svega to jeste. Mentalna svesnost je od dualnosti. U probuenosti, duhovnoj
svesnosti, nema dualizma. To je jedan jedinstven blok istog razumevanja. Na isti nain, ovek
moe govoriti o istom postojanju i istoj kreaciji - bezimenoj, bezoblinoj, smirenoj, a ipak
apsolutno realnoj, istinskoj, monoj, korisnoj. Njihovo postojanje je neopisivo, ne utie na njih
na kraju. Dok su oni nesvesni, oni su bitni. Mentalna svesnost se ne moe promeniti temeljno,
ona se moe samo prilagoavati, modifikovati. Bilo koja stvar, da bi se promenila, mora proi
kroz smrt, kroz pomraenje i rastapanje. Zlato dragulja mora biti pretopljeno pre nego to se
izlije u kalup za drugaiji oblik. Ono to odbija da umre, ne moe biti ponovo roeno.
P: Pored smrti tela, kako ovek umire?
M: Povlaenje, rezervisanost, odlazak, otputanje je smrt. Da bi iveo potpuno, smrt je
bitna; svaki kraj ini novi poetak. S druge strane, morate razumeti da jedino smrtno moe
umreti, ne ivot. Ono to je ivo u vama je besmrtno.
P: Odakle elja crpi svoju energiju?
M: Njeno ime i oblik ona crpi iz seanja. Energija tee iz izvora.
P: Neke elje su potpuno pogrene. Kako mogu pogrene elje tei iz univerzalnog izvora?
M: Izvor niti je ispravan, niti je pogrean. Niti je elja sama po sebi ispravna ili pogrena. To je
nita drugo do stremljenje za sreom. Identifikujui sebe sa maleckim telom vi se oseate
izgubljeni i tragate oajniki za oseajem punoe i potpunosti, to vi nazivate sreom.
P: Kad sam ja izgubio sreu? Nikad je nisam ni imao.
M: Imali ste je pre nego to ste se probudili ovog jutra. Idite iznad vae svesnosti i nai ete je.
P:Kako da idem iznad?
M: Vi to znate ve sad; uradite to.
P: To je ono to vi kaete. Ja ne znam nita o tome.
236

M: Ipak, ja ponavljam - vi znate to. Uradite to. Idite iznad, vratite se vaem normalnom,
prirodnom, svevinjem, boanskom stanju.
P: Ja sam zbunjen.
M: Trun u oku ini da mislite da ste slepi. Isperite ga i progledajte.
P: Da, ja gledam! I vidim samo mrak.
M: Uklonite mrlju i vae oi e biti preplavljene svetlou. Svetlost je tu - eka. Oi su tu,
spremne. Mrak koji vidite je samo senka, mala mrlja od truna. Oslobodite je se i vratite se u
vae prirodno stanje.

81. GLAVNI UZROK STRAHA

Maharad: Odakle ste doli?
Pitalac: Ja sam iz SAD, ali ivim uglavnom u Evropi. U Indiju sam doao nedavno. Bio sam u
Riikeu, u dva Arama. Uio sam meditaciju i disanje.
M: Koliko dugo ste bili tamo?
P: Osam dana u jednom, est u drugom. Nisam bio srean tamo i otiao sam. Zatim sam
proveo tri nedelje sa Tibetanskim Lamama. Ali su oni bili obuzeti sa ritualima i propisima.
M: I ta je bio ist rezultat svega toga?
P: Definitivno je bio porast energije. Ali pre nego to sam krenuo za Riike, imao sam period
gladovanja i dijete u Sanatorijumu Prirodnog Leenja u Pudukkotaiju u Junoj Indiji. To mi je
uinilo ogromno dobro.
M: Moda je priliv energije bio zbog boljeg zdravlja.
P: Ne mogu da kaem. Ali kao rezultat svih tih pokuaja poela je neka vatra da gori u raznim
mestima moga tela i uo sam pesme crkvene i glasove gde ih nije bilo nikad.
M: I kako ste posle toga sada?
P: Dakle, ta smo mi posle svega? Izvesna istina, neka unutarnja sigurnost, neka stvarna srea
je u nama. U raznim kolama samorealizacije ima mnogo govora o duhovnoj svesnosti,
probuenosti, da ovek dobije utisak na kraju da je probuenost sama po sebi svevinja
realnost. Da li je to tako? Telo je pod kontrolom mozga; mozak je obasjan mentalnom
svesnou; probuenost, duhovna svesnost kontrolie mentalnu svesnost; da li postoji neto
iznad probuenosti?
M: Kako vi znate da ste svesni, probueni?
P: Oseam da jesam. Ja to ne mogu drugaije izraziti.
M: Kad to pratite paljivo od mozga kroz svesnost do probuenosti, vi uviate da oseaj
dualnosti istrajava. Kada idete iznad probuenosti, postoji stanje nedualnosti, u kome ne
postoji prepoznavanje, samo isto postojanje, koje moe biti isto tako nazvano nepostojanje,
ako pod postojanjem smatrate postojanje neeg posebnog.
P: Ono to vi nazivate isto postojanje, da li je to univerzalno postojanje, postojanje svega?
M: Sve sadri u sebi skup svega pojedinanog. U istom postojanju sama ideja o
pojedinanom ne postoji.
P: Postoji li neki odnos izmeu istog postojanja i pojedinanog postojanja?
M: Kakav odnos moe postojati izmeu onoga to jeste i onoga to samo izgleda da postoji?
Da li postoji neki odnos izmeu okeana i njegovih talasa? Realno omoguuje nerealnom da se
pojavi i prouzrokuje da ono iezne. Uestalost prolaznih trenutaka stvara iluziju vremena, ali
bezvremena realnost istog postojanja nije u trenutku, jer svo kretanje treba nepokretnu
237

pozadinu, podlogu. Ona je sama sebi podloga. Jednom kada je naete u sebi, vi znate da nikada
i niste izgubili to nezavisno postojanje, nezavisno od svih podela i odvojenosti. Ali ne traite to
u mentalnoj svesnosti, tamo je neete nai. Ne traite realnost nigde, jer nju nita ne sadri.
Suprotno, ona sadri sve i manifestuje sve. To je kao dnevno svetlo to omoguuje da sve
bude vidljivo, dok je samo po sebi nevidljivo.
P: Gospodine, od koje je to meni koristi kad mi vi kaete da se realnost ne moe nai u
mentalnoj svesnosti? Gde drugde da je traim? Kako vi to shvatate?
M: To je sasvim jednostavno. Ako vas ja upitam kakav je ukus vaih usta, sve ta vi moete da
uradite jeste da kaete: on nije niti sladak, niti gorak, niti kiseo, niti opor; on je onakav kakav
ostaje, kad svi ovi ukusi nisu prisutni. Slino tome, kada sve razlike i reakcije ne postoje vie,
ono to ostaje to je realnost, jednostavna i stabilna.
P: Sve to mogu da razumem, jeste da sam ja u zagrljaju bespoetne, vene iluzije. I ne vidim
kako se to moe okonati. Ako moe, trebalo je mnogo ranije. Ja sam morao imati mnogo
prilika u prolosti, a imau ih takoe i u budunosti. to se ne moe desiti, ne moe se desiti.
Ili ako moe, to ne moe potrajati. Samo nae alosno stanje, posle svih ovih neopisivih
miliona godina, donosi u najboljem sluaju obeanje konane ugaenosti, ili to je jo gore,
pretnju beskrajnog i besmislenog ponavljanja.
M: Kakav dokaz vi imate da je vae sadanje stanje bez poetka i bez kraja? Kakvi ste vi bili
pre nego to ste se rodili? Kakvi ete biti posle smrti? A o vaem sadanjem stanju - koliko vi
uopte znate? Da li vi znate ak i to kakvo je bilo vae stanje jutros, pre nego to ste se
probudili? Vi samo malo znate o vaem sadanjem stanju i iz toga izvlaite zakljuke za sva
vremena i mesta ?!?! Moe biti da vi sad upravo sanjate i zamiljate da je va san vean.
P: Nazivanje toga snom - ne menja situaciju. Ja ponavljam moje pitanje: kakva je nada
preostala kad se venost pored mene ne moe ispuniti. Zato bi moja budunost bila razliita
od moje prolosti?
M: U vaem grozniavom stanju vi projektujete prolost u budunost i smatrate ih realnim. U
stvari, vi znate samo vae sadanje stanje, sadanji momenat. Zato ne istraujete ono to je sad
umesto to ispitujete prolost i budunost? Vae sadanje stanje niti je bez poetka, niti je bez
kraja. Ono je svreno u tren oka. Gledajte paljivo odakle ono dolazi i gde odlazi. Uskoro ete
otkriti bezvremenu realnost iza toga.
P: Zato ja to nisam uradio ranije?
M: Kao to se svaki talas povlai u okean, tako se i svaki trenutak vraa svom izvoru.
Realizacija se sastoji u otkrivanju izvora i ostajanju u njemu.
P: Ko otkriva?
M: Um otkriva.
P: Da li on nalazi odgovore?
M: On nalazi da je ostao bez odgovora, da nijedan odgovor nije potreban.
P: ovek se raa, to je injenica. ovek umire, to je druga injenica. Kako se one pojavljuju
svedoku?
M: Dete se rodilo, ovek mora umreti - samo dogaaji u trajanju vremena.
P: Postoji li neki napredak svedoka? Da li probuenost, duhovna svesnost, evoluira?
M: Ono to se opaa moe biti podvrgnuto mnogim promenama dok je svetlost probuenosti
usmerena ka njemu, ali objekat je onaj koji se menja, a ne svetlost. Biljka raste na svetlu, ali
Sunce ne raste. Sami po sebi, oboje, i telo i svedok su nepokretni, ali kad su uvedeni zajedno u
um, oba izgledaju da se kreu.
P: Da, mogu da vidim da ono to se kree i menja jeste samo "ja sam". Da li je "ja sam"
potrebno uopte?
M: Ko to treba? On je tu sad. Ko je imao poetak, on e imati i kraj.
P: ta ostaje kad "ja sam" ode?
238

M: Ono to ne dolazi i ne odlazi - ostaje. Veno pohlepni um je taj koji stvara ideje o progresu
i evoluciji prema savrenstvu. On uznemirava i postavlja pitanja, neprestano pria, unitava i
traga za sigurnou.
P: Postoji li progres sudbine, karme?
M: Karma je samo skladite neutroenih, zarobljenih energija, neispunjenih elja i neshvaenih
strahova. Skladite je neprestano popunjavano novim eljama i strahovima. To ne moe biti
tako veno. Shvatite osnovni uzrok vaih strahova - otuenost od vas samih; i od elja - udnja
za sobom, i vaa karma e se rastopiti kao san. Izmeu neba i zemlje ivot je vean. Nita nije
neprirodno, samo tela rastu i propadaju.
P: Izmeu osobe i svedoka, kakav je odnos?
M: Ne moe biti odnosa izmeu njih, poto su oni jedno. Nemojte odvajati i nemojte tragati za
meusobnim odnosom.
P: Ako su posmatra i posmatrano jedno, kako se pojavila odvojenost?
M: Fascinirani imenima i oblicima, koji su po samoj svojoj prirodi razliiti i odvojeni, vi pravite
razlike to je prirodno i odvajate ono to je posebno. Svet je bogat i razliit, ali vae oseanje
otuenosti stvara krivo shvatanje. Telo je ono koje je u opasnosti, ne vi.
P: Ja mogu da vidim da osnovna bioloka uznemirenost, zebnja, instinkt beanja, spasonosni
instinkt, uzima mnoge forme i iskrivljuje moje misli i oseanja. Ali kako se ova uznemirenost
pojavila?
M: To se pojavilo zbog mentalnog stanja prouzrokovanog idejom "ja sam telo". To moe biti
uklonjeno suprotnom idejom: "ja nisam telo". Obe ideje su lane, ali jedna otklanja drugu.
Shvatite da nijedna ideja nije vaa sopstvena, sve one dolaze spolja. Morate misliti na to
neprestano, iz petnih ila, zbog vas, postanite sami sebi predmet meditacije. Napor da
razumete sebe je Joga. Budite Jogi, posvetite svoj ivot tome, promiljajte, udite se, pitajte se,
tragajte, sve dok ne doete do korena zablude, i do istine iznad zablude.
P: U meditaciji, ko meditira, osoba ili svedok?
M: Meditacija je promiljen pokuaj da se prodre u via stanja svesnosti i da se konano ide
iznad nje. Umetnost meditacije je umetnost premetanja fokusa panje na uvek suptilne, finije,
nivoe, bez gubljenja povezanosti sa nivoima ostavljenim iza. Na neki nain to je kao imati
kontrolu nad smru. ovek poinje sa najniim nivoima; socijalnim okolnostima, prilikama,
obiajima i navikama; fizikom okolinom, okruenjem, poloajima tela i disanjem; ulima,
njihovim senzacijama, osetima, i percepcijama, opaanjima; umom, njegovim mislima i
oseanjima; dok ceo mehanizam personalnosti nije obuhvaen i stavljen pod kontrolu, dok nije
vrsto dran. Konani stadijum meditacije se dostie kada oseaj identiteta, izvornosti ode
iznad "ja sam ovo ili ono" iznad "to sam ja", iznad "ja sam samo svedok", iznad "postoji", iznad
svih ideja u impersonalno personalnom istom postojanju. Ali vi morate biti energini kada se
bavite meditacijom. To nije odreeno kratkotrajno zanimanje. Ograniite vae interesovanje i
aktivnosti na one koje su potrebne za vas i vae najneophodnije gole potrebe. tedite sve vae
energije i vreme za ruenje zida koji je va um sagradio oko vas. Verujte mi, neete zaaliti.
P: Kako ste vi doli do saznanja da je moje iskustvo univerzalno?
M: Na kraju vae meditacije sve se zna direktno, bez posredovanja uma, nikakvi dokazi se ne
zahtevaju, nisu potrebni. Kao to svaka kap okeana nosi ukus okeana, tako isto svaki trenutak
vremena nosi ukus venosti. Definicije i opisi imaju svoju svrhu kao korisne inicijative za dalje
traganje, ali vi morate ii iznad njih u ono to je nedefinisano, neobjanjivo i neopisivo, izuzev
u negativnim pojmovima. Konano, ak su i univerzalnost i venost samo koncepti, pojmovi
suprotnosti postojanju ogranienom mestom i vremenom. Realnost nije koncept, pojam, niti
manifestacija koncepta. Ona nema nita da radi sa konceptima. Bavite se sobom, istraujte svoj
um, otklonite njegove iskrivljenosti i neistoe. Jednom kada osetite ukus vaeg Sopstva, vi
ete ga nai svuda, na svim mestima i u svako vreme. Prema tome, to je tako vano da treba da
239

doete do toga. Jednom kada to saznate, vi ga nikada neete izgubiti. Ali morate dati sebi
priliku kroz intenzivnu, ak i napornu meditaciju.
P: ta tano elite da ja radim?
M: Predajte vae srce i um kontemplaciji na ideju "ja jesam", ta je ona, kakva je ona, ta
je njen izvor, njen ivot, njen smisao. To je jako slino kopanju bunara. Vi izbacujete
kopajui sve ono to nije voda, dok ne dospete do izvora koji ivot daje.
P: Kako u znati da se kreem u pravom smeru?
M: Sa vaim napretkom u posveenosti, odanosti, u jasnoi i sranoj predanosti prema
zadatku.
P: Mi, Evropljani, nalazimo da nam je jako teko da budemo smireni, tihi. Mi smo suvie
okrenuti svetovnom.
M: Oh, ne, vi ste takoe sanjai, matari. Mi se razlikujemo samo u sadraju naih snova. Vi
jurite za savrenstvom u budunosti. Mi nameravamo da ga naemo u sadanjosti. Samo je
ogranieno jo nesavreno. Neogranieno je ve savreno. Vi ste savreni, samo to to ne
znate. Nauite da spoznate sebe i otkriete uda. Sve to vam je potrebno ve je u vama, samo
morate prii vaem Sopstvu sa potovanjem i ljubavlju. Samoosuivanje, nepoverenje u sebe i
nesigurnost su ogromne greke. Vae stalno beanje od bola i traganje za zadovoljstvom je
znak ljubavi koje vi nosite za vae Sopstvo; sve to vas ja molim je ovo: uinite ljubav od vaeg
Sopstvenog savrenstva. Nemojte nikad negirati Sebe - dajte vaem Sopstvu beskonano i
veno i otkrite da ih ne trebate; vi ste iznad.

82. APSOLUTNO SAVRENSTVO JE OVDE I SAD

Pitalac: Rat stalno traje. Kakav je va stav prema tome?
Maharad: Na nekom mestu ili nekom drugom, u jednom ili drugom obliku, rat se uvek vodi.
Da li je bilo vremena kada nije bilo rata? Neki kau da je to Volja Boja. Neki kau da je to
Boja igra. To je drugi nain da se kae da su ratovi neminovni i da niko nije odgovoran.
P: Ali kakav je va stav?
M: Zato nameete stavove u pogledu mene? Ja nemam stavove da ih smatram mojim
sopstvenim.
P: Sigurno da je neko odgovoran za ova uasna i besmislena, bezoseajna nasilja. Zato se
ljudi tako olako unitavaju?
M: Tragajte za krivcem unutra. Ideje "ja" i "moje" su koren svih sukoba. Budite osloboeni od
njih i biete van sukoba.
P: Pa ta ako sam ja izvan sukoba? To nee uticati na rat. Ako sam ja uzrok rata, spreman sam
da budem uniten. Ipak, logino je da nestanak hiljada kao to sam ja nee zaustaviti ratove.
Oni nisu poeli sa mojim roenjem, niti e zavriti sa mojom smru. Ja nisam odgovoran. Ko
je?
M: Nesloga i borba su deo egzistencije. Zato ne istraujete ko je odgovoran za egzistenciju!?
P: Zato kaete da su postojanje i sukob neodvojivi? Da li moe biti egzistencije bez sukoba?
Ja nemam potrebu da se borim s drugima da bih bio svoj.
M: Vi se borite sve vreme s drugima za vae preivljavanje kao odvojeno telo-um, odvojeno
ime i oblik. Da biste iveli vi morate unitavati. Od momenta vaeg zaea, vi ste poeli rat sa
vaom okolinom, nemilosrdan rat meusobnog unitavanja, dok vas smrt ne oslobodi.
240

P: Niste odgovorili na moje pitanje. Samo ste opisali ono to znam - ivot i njegove patnje. Ali
ko je odgovoran, niste rekli. Kad vas pritisnem, vi bacate krivicu na Boga, ili karmu, ili na
moju sopstvenu pohlepu i strah - koji samo otvaraju dalja pitanja. Dajte mi konaan odgovor.
M: Konaan odgovor je ovaj: niko i nita nije odgovorno. Sve je trenutno pojavljivanje u polju
univerzalne svesti; kontinuitet kako imena tako i oblika je samo mentalna struktura, laka za
unitenje.
P: Ja pitam o neposrednosti i prolaznosti pojavnosti. Ovde je slika deteta ubijenog od vojnika.
To je injenica - koja gleda na vas. Vi je ne moete negirati. Dakle, ko je odgovoran za smrt
deteta?
M: Niko i svako. Svet je ono to sadri i svaka stvar utie na sve druge. Mi svi ubijamo dete, i
mi svi umiremo sa njim! Svaki dogaaj ima bezbrojne uzroke i stvara bezbrojne uticaje.
Beskorisno je to prebrojavati, tome se ne moe ui u trag.
P: Vai ljudi govore o karmi i odmazdi, kazni.
M: To je samo veliko uproavanje; u realnosti mi smo svi kreatori i stvoreni jedni za druge;
meusobno prouzrokujemo jedni drugima teret, probleme i podnosimo ih.
P: Znai, nevin pati za krivca?
M: U naem neznanju mi smo nevini; u naem delovanju mi smo krivi. Mi greimo, a da to i ne
znamo; i patimo, a da ne razumemo zato. Naa jedina nada jeste: stati, gledati, razumeti i
osloboditi se, izvui se iz klopke seanja. Jer seanje hrani matu, a mata stvara elju i strah.
P: Zato ja uopte matam.
M: Svetlost svesnosti prolazi kroz film seanja i stvara slike u vaem mozgu. Zbog
manjkavosti, neosveenosti i nesreenog stanja vaeg mozga, ono to vi opaate je iskrivljeno i
obojeno oseanjima dopadanja i nedopadanja. Uinite vae miljenje smirenim, sreenim i
osloboenim od emocionalnog preterivanja, i videete ljude i stvari onakvim kakvi oni jesu, sa
jasnoom i dobronamernou, saoseajnou. Svedok roenja, ivota i smrti je jedan i isti. On
je svedok bola i ljubavi. Za neko vreme egzistencija u ogranienju i odvojenosti je alosna, a mi
je volimo. Mi je volimo i mrzimo u isto vreme. Mi se borimo, ubijamo, unitavamo ivot i
vlasnitvo, imovinu, a ipak smo neni, srdani i samoportvovani. Mi odgajamo dete neno i
stvaramo od njega siroe takoe. Na ivot je pun suprotnosti. Ipak mi mu se priklanjamo,
odani smo mu. Ova odanost je koren svega. Ipak, ona je potpuno povrna. Mi se vezujemo za
neto ili nekoga svom naom snagom, a sledeeg trenutka to zaboravljamo; kao dete kad
oblikuje blatne kolae i naputa ih laka srca. Ako ih dodirnete - ono e vritati u ljutini,
zabavite dete neim i ono e ih zaboraviti. Poto je na ivot sada, i ljubav iz njega je sada. Mi
volimo razliitosti, igru bola i zadovoljstva, mi smo fascinirani s kontrastima. Jer nama su
potrebne suprotnosti i njihova vidljiva odvojenost. Mi uivamo u njima neko vreme i onda
postajemo umorni i udimo za mirom i tiinom istog postojanja. Kosmiko srce kuca
neprestano. Ja sam svedok, a i srce takoe.
P: Ja mogu da vidim sliku, ali ko je slikar? Ko je odgovoran za ovo teko, strano, a ipak
divno iskustvo?
M: Slikar je u slici. Vi odvajate slikara od slike i tragate za njim. Ne odvajajte i ne postavljajte
lana, pogrena pitanja. Stvari su onakve kakve jesu i niko posebno nije odgovoran. Ideja o
linoj odgovornosti dolazi iz obmane drutva: "Neko mora da je to uradio, neko je
odgovoran". Drutvo, kakvo je danas sa svojim propisanim, okvirnim zakonima i obiajima je
zasnovano na ideji odvojene i odgovorne linosti, ali to nije jedini oblik koje drutvo moe da
ima. Mogu postojati drugi oblici, gde je oseaj odvojenosti slab i odgovornost proirena.
P: Da li je individua sa slabim oseajem linosti blia samorealizaciji?
M: Uzmimo sluaj malog deteta. Oseaj "ja jesam" jo nije formiran, linost je u zametku.
Prepreka za samospoznaju je malo, ali snaga i jasnoa svesnosti, njena irina i dubina
nedostaju. Nizom godina svesnost e rasti, ali takoe i skrivena, potencijalna personalnost e
se pojaviti, zamraiti i oteati stanje. Upravo kao to je kvalitetnije drvo koje je tvre, i daje
241

topliji plamen, tako se iz jae linosti unitenjem i rastapanjem dobija svetlija, jasnija svetlost
svesti.
P: Da li vi imate problema?
M: Ja nemam problema, ve sam vam rekao. Postojati sa imenom i oblikom: ja to volim.
P: Da, ali vi volite sve!
M: U postojanju sve je sadrano. Moja sama priroda je da volim; ak i bolno je voljeno.
P: To ne ini bolno manje bolnim. Zato ne ostane u neogranienom?
M: To je instinkt istraivanja, ljubav nepoznatog, tajanstvenog, koja me je dovela u postojanje.
U prirodi je postojanja da vidi avanturu u stvaranju, kao to u samoj prirodi stvorenog da trai
mir u postojanju. Ova naizmeninost postojanja i stvaranja je neizbena; ali moj dom je iznad.
P: Da li je va dom u Bogu?
M: Voleti i klanjati se Bogu - takoe je neznanje. Moj dom je iznad svih pojmova, ma koliko
bili uzvieni.
P: Ali Bog nije pojam. To je realnost iznad postojanja.
M: Moete koristiti bilo koju re koju volite. Ako o bilo emu moete misliti, ja sam iznad
toga.
P: Jednom kad ste upoznali svoj dom, zato ne ostanete u njemu? ta vas odvodi izvan njega?
M: Iz ljubavi prema celokupnoj egzistenciji ovek je roen i kad je roen, on je upleten u
sudbinu. Sudbina je neodvojiva od stvaranja. elja da budete posebni, odvojeni, dovodi vas u
osobnost sa svom njenom linom prolou i budunou. Pogledajte neke velike ljude, kakvi
su predivni ljudi oni bili! A ipak kako je nesrean i teak bio njihov ivot i ogranien u svojim
plodovima. Kako je personalnost oveka krajnje zavisna i kako je njen svet nezainteresovan. A
ipak ga mi volimo i titimo ga zbog njegovih mnogih beznaajnosti.
P: Rat se nastavlja i vlada haos i vi ste zamoljeni da brinete o prehrani u narodnoj kuhinji.
Vama je dato sve to je potrebno i samo je pitanje kada ete poeti sa radom. Da li ete to
odbiti?
M: Raditi ili ne raditi je jedno isto za mene. Ja mogu preuzeti brigu, ili ne moram. Moda bi
drugi bolje odgovarali za takve zadatke, moda su obdareni za njih vie nego ja, ili su obueni,
kao na primer profesionalni isporuioci hrane. Ali moj stav je drugaiji. Ja ne gledam na smrt
kao na nesreu, kao to se ne radujem previe roenju deteta. Dete ima problema i nevolja koje
ima da savlada. Smrt je osloboenje od toga. Vezanost za ivot moe biti vezanost za patnju.
Mi volimo ono to nam donosi bol. Takva je naa priroda. Za mene, trenutak smrti e biti
trenutak likovanja, ushienja, ne straha. Ja sam plakao kad sam se rodio, a umreu smejui se.
P: Kakva je promena u svesnosti u trenutku smrti?
M: Kakvu promenu oekujete? Kada se film projekcije zavri, sve ostaje isto kao kad je
zapoelo. Stanje pre nego to ste bili roeni bie isto stanje posle smrti, ako se seate.
P: Ne seam se niega.
M: Zato to nikad niste pokuali. To je samo pitanje okretanja uma. To zahteva trening,
naravno.
P: Zato ne uzmete uea u drutvenom radu?
M: Ali ja i ne radim ita drugo sve vreme! Koji je to drutveni rad koji biste vi voleli da radim?
Krpe, sitniarenje, nije za mene. Moj stav je jasan: proizvesti da bi distribuirali, nahraniti pre
nego to jedete, dati pre nego to uzmete, misliti na druge pre nego to mislite na sebe. Samo
nesebino drutvo zasnovano na delanju, darivanju, moe biti stabilno i sreno. To je jedino
praktino reenje. Ako to ne elite - borite se.
P: Sve je to stvar guna. Gde tamas i raas prevladavaju, mora postojati rat. Gde sattva vlada,
tu e biti mir.
M: Uzmite to kako elite, sve to dolazi na isto. Drutvo je sagraeno na motivima. Stavite
dobru volju u temelj i neete imati potrebu da specijalizujete socijalne radnike.
242

P: Svet postaje bolji.

M: Svet bi morao neprestano da postaje bolji, ipak nije. Kakva nada postoji za budunost?
Naravno, bilo je i bie perioda harmonije i mira, kada je sattva u dominaciji, kada ona
preovladava, ali stvari bivaju unitene sa svojim sopstvenim savrenstvom. Savreno drutvo je
neminovno statino i otuda, ono stagnira i propada. Od vrhunca svi putevi vode nanie.
Drutva su kao ljudi - oni se raaju, razvijaju se do odreene take relativnog savrenstva i
onda propadaju i umiru.
P: Postoji li stanje apsolutnog savrenstva koje ne propada?
M: Sve to ima poetak mora imati i svoj kraj. U bezvremenom sve je savreno, ovde i sada.
P: Ali, da li emo blagovremeno dosei bezvremeno?
M: Blagovremeno emo se vratiti do poetne take. Vreme nas ne moe odvesti van vremena,
kao to nas prostor ne moe izvesti van prostora. Sve to dobijate sa ekanjem je samo
ekanje. Apsolutno savrenstvo je ovde i sada, nije u nekoj budunosti, blioj ili daljoj.
Tajna je u delovanju, ovde i sada. Va stav, ponaanje je ono to vas zaslepljuje prema
vama samima. Izostavite sve ono to mislite o sebi da ste i delujte kao da ste potpuno
savreni ma kakva ideja o savrenstvu mogla biti. Sve to vam treba je hrabrost.
P: Gde da pronaem takvu hrabrost?
M: U samom sebi, naravno. Zagledajte se unutra.
P: Vaa milost e pomoi?
M: Moja milost vam govori sada da gledate unutra. Sve to vam treba, imate. Koristite to.
Ponaajte se kako najbolje znate, radite ono to smatrate da je potrebno. Nemojte biti
uplaeni od greaka; uvek ih moete popraviti, samo je namera vana. Oblik koji stvari
uzimaju nije unutar vae moi, motivi vaih delovanja jesu.
P: Kako delovanja stvorena iz nesavrenosti mogu da vode ka savrenstvu?
M: Delovanje ne vodi ka savrenstvu; savrenstvo je izraeno u delovanju. Sve dok
prosuujete sebe pomou vaih izraavanja, dajete im punu panju; kada ostvarite vae
sopstveno postojanje, vae ponaanje e biti savreno spontano i prirodno.
P: Ako sam ja veno savren, zato sam onda roen uopte? Kakva je svrha ovog ivota?
M: To je isto kao pitati: ta poboljava zlato da bude ugraeno kao ukras? Ukras dobija boju i
lepotu zlata, zlato nije obogaeno. Slino, realnost izraena u delovanju ini delovanje
znaajnim, osmiljenim i lepim.
P: ta realnost moe da dobije kroz svoja izraavanja?
M: ta ona moe dobiti? Uopte nita. Ali je u prirodi ljubavi da se izrazi, da se afirmie, da
prevazie tekoe. Jednom kada shvatite da je svet ljubav u akciji, u delovanju, vi ete to
gledati sasvim drugaije. Ali, prvo se va stav prema patnji mora promeniti. Patnja je
prvenstveno poziv na panju koja je sama po sebi kretanje ljubavi. Vie nego srea, ljubav eli
da raste, da se proiri i produbi svesnost i postojanje. Sve to spreava postaje uzrok bola, a
ljubav ne izbegava bol. Sattva, energija koja deluje za pravednost i miran razvoj, ne sme biti
spreavana. Kada je pomraena, ona se okree protiv sebe same i postaje destruktivna. Kad
god je ljubav zadrana, i patnji dozvoljavamo da se iri, rat postaje neizbean. Naa
nezainteresovanost prema naim susedima, njihovoj patnji, donosi patnju do naih vrata.

243

83. ISTINSKI GURU

Pitalac: Vi ste bili rekli prolog puta da je u osnovi vaeg ostvarenja bilo poverenje u vaeg
Gurua. On vas je uverio da ste ve bili Apsolutna Realnost i da nema niega vie da bude
uraeno. Vi ste mu verovali i prepustili ste se tome bez opiranja i naprezanja. Dakle, moje
pitanje je: bez poverenja u Gurua da li biste postigli realizaciju? Nakon svega, vi ste ono to
jeste, bilo da je va um verovao ili ne; da li bi sumnja spreila delovanje Guruovih rei i uinila
ih nedelotvornim?
Maharad: Vi ste to rekli - one bi bile bez dejstva - za neko vreme.
P: I ta bi se desilo sa energijom ili snagom u Guruovim reima?
M: One bi ostale latentne, nemanifestovane. Ali celo pitanje je zasnovano na nerazumevanju.
Uitelj, uenik, ljubav i poverenje meu njima, sve to su jedna injenica, ne tako mnogo
nezavisnih injenica. Svaka je deo druge. Bez ljubavi i poverenja ne bi bilo ni Gurua, ni
uenika, niti odnosa meu njima. To je isto tako kao ukljuivanje elektrine lampe; pritiskanje
prekidaa lampe, transformator, prenosne linija i elektrina centrala formiraju jednu celinu da vi
moete dobiti svetlost. Bilo koji faktor da nedostaje - svetla nee biti. Ne smete odvojiti
neodvojivo. Rei ne stvaraju injenice, one ih ili opisuju ili iskrivljuju. injenice su uvek neverbalne.
P: Jo uvek ne razumem; mogu li Guruove rei ostati neispunjene ili e se sigurno pokazati
istinitim?
M: Rei ostvarene osobe nikad ne gube svoju svrhu. One ekaju prava, povoljna stanja,
uslove, da se probude, to moe trajati neko vreme, i to je prirodno, postoji sezona za sejanje i
sezona za etvu, branje plodova. Ali re Gurua je seme koje ne moe ieznuti. Naravno, Guru
mora biti istinski, koji je iznad tela i uma, iznad same svesnosti, iznad prostora i vremena, iznad
dualnosti i jedinstva, iznad razumevanja i opisivanja. Dobri ljudi, koji su itali mnogo i imaju
mnogo korisnog da kau, nisu pravi Gurui, ije rei postaju istinite. Oni takoe mogu da vam
kau da ste vi krajnja realnost, ali kakva je korist od toga.
P: Ipak, ako mi se zbog nekog razloga desi da mu poverujem, da li u biti gubitnik?
M: Ako ste u stanju da verujete i posluate vi ete uskoro uvideti da ete nai vaeg stvarnog
Gurua, ili tanije, On e vas nai.
P: Da li svaki znalac Sopstva postaje Guru, ili neko moe biti znalac Realnosti, a da nije
sposoban da dovede druge do toga?
M: Ako znate ta poduavate, moete poduavati ono to znate. Ovde su vienje i
poduavanje jedno. Ali je Apsolutna Realnost iznad oboje. Samouvereni Gurui govore o
sazrevanju i naporu, o zasluzi i dostignuu, o sudbini i milosti; sve su to samo mentalne
formacije, projektovanja jednog okorelog uma, umesto da pomau, oni ometaju.
P: Kako mogu razabrati koga da sledim, a kome da verujem?
M: Ne verujte svemu dok niste ubeeni. Istinski Guru vas nikad nee poniziti, niti e vas
udaljiti od sebe. On e vas stalno podseati na injenicu o vaoj prisutnoj savrenosti i
ohrabrivae vas da tragate unutar vas. On zna da vi ne trebate nita, ak ni njega, i nikad nije
umoran da vas podsea na to. Ali samozvani Guru je vie zabrinut za sebe nego za svoje
uenike.
P: Vi ste rekli da je Realnost iznad znanja i uenja o realnom. Da li je znanje o svevinjoj
Realnosti samo po sebi i uenje i dokaz njenog postignua?
M: Znanje o Realnom, ili Sopstvu, je stanje uma. Poduavanje drugoga je kretanje u dualnosti.
Oni samo interesuju um; sattva je samo Guna.
P: ta je onda Realno?
244

M: Onaj to zna um kao nerealizovan i realizovan, ko zna neznanje i znanje kao stanje uma,
On je Realnost. Kada su vam dati dijamanti pomeani sa ljunkom, vi moete ili promaiti, ne
pronai dijamante, ili ih pronai. Vienje je ono to je vano. Bez moi da se vidi, gde je sivoa
ljunka i lepota dijamanta? Znano je samo oblik, a znanje je samo ime. Znalac je samo stanje
uma. Realno je iznad.
P: Svakako, objektivno znanje i ideje o stvarima i znanje Sopstva nisu jedna ista stvar. Jedno
treba mozak, drugo ne treba.
M: Moete aranirati rei i dati im znaenje u svrhu diskusije, ali injenica ostaje da je
mentalno znanje oblik neznanja. Najpreciznija mapa je ipak samo papir. Svo znanje je u
seanju; to je samo prepoznavanje, dok je Realnost iznad dualnosti znalca i znanog.
P: Onda, sa ime se Realnost prepoznaje?
M: Kako se obmanjujete! Vi primate za gotovo da je Realnost takoe spoznajna kroz
mentalno znanje, i onda ete uvesti i znalca realnosti iznad Realnosti! Morate razumeti da bi
uopte bila - Realnost ne treba da bude znana. Neznanje i znanje su u umu, ne u Realnom.
P: Ako ne postoji tako neto kao znanje Realnosti, istine, onda kako u je ja dosei?
M: Ne morate da doseete ono to je ve u vama. Samo vae spoznavanje ini da vi to
proputate. Odustanite od ideje da vi to niste nali i samo dopustite da to doe u centar
direktnog opaanja, ovde i sada, sa odstranjivanjem svega to je od uma.
P: Kada sve to moe da ode, ode, ta ostaje?
M: Praznina ostaje, duhovna svesnost, probuenost ostaje. To je kao pitati ta ostaje od sobe
kad se sav nametaj ukloni. Ono najkorisnije, soba, ostaje. I kad su ak i zidovi srueni, prostor
ostaje. Iznad prostora i vremena je ovde i sada Realnost, Istina.
P: Da li svedok ostaje?
M: Sve dok postoji mentalna svesnost, njen svedok je takoe tu. Ovo dvoje pojavljuje se i
nestaje zajedno.
P: Ako je svedok takoe prolazan, zato mu je data toliko velika vanost?
M: Samo da odagna aroliju znanoga, obmanu da je samo opaeno Realno, istinito.
P: Opaanje je primarno, svedok - sekundaran.
M: To je srce problema. Sve dok verujete da je samo spoljni svet realan, vi ostajete njegov
rob. Da biste postali slobodni, vaa panja mora biti usmerena na "ja jesam", na svedoka.
Naravno, znalac i znano nisu dvoje, ali da se rastera arolija znanog, znalac mora biti
izveden napred, u prvi plan. Nijedan nije primaran, glavni, oboje su refleksije, odrazi u seanju
neizvesnog iskustva, uvek novog i uvek sada, neprolaznog, breg nego to je um.
P: Gospodine, ja sam ponizni tragalac, lutam od gurua do gurua u traganju za ostvarenjem.
Moj um je bolestan, gori od elje, smrzava se od straha. Moji dani lete, prolaze, crveni od bola,
posiveli od dosade. Moje godine napreduju, troe se, moje zdravlje propada, truli, moja je
budunost mrana i zastraujua. U ovoj trci ivota iveu u patnji i umreti u beznau. Da li
postoji nada za mene? Ili sam doao suvie kasno?
M: Nita nije loe sa vama, ali ideje koje vi imate o sebi su potpuno pogrene. Niste to vi koji
eli, plai se i pati, to je linost stvorena na temelju vaeg tela sa okolnostima i uticajima. Vi
niste ta linost. Ovo mora biti jasno utvreno, utemeljeno u vaem umu i nikad izgubljeno.
Normalno, to zahteva duu sadhanu, godine samouzdravanja, odricanja i meditacije.
P: Zato je um slab i neodluan. Ja nemam niti snage niti upornosti za sadhanu. Moj sluaj je
beznadean.
M: Na neki nain va sluaj najvie ohrabruje, daje najvie nade. Postoji jedna alternativa
sadhane, to je poverenje, vera. Ako ne moete da imate poverenje, ubeenje dobijeno iz
neuspelog traganja, onda uzmite prednost iz mog otkria, koje sam ja tako spreman da podelim
sa vama. Ja mogu da vidim sa potpunom jasnoom da vi nikad niste, niti ete biti odvojeni od
Realnosti, da ste vi punina savrenstva ovde i sada i da vas nita ne moe liiti vaeg naslea,
od ega ste vi. Vi niste ni na koji nain razliiti od mene. Jedino to vi to ne znate. Vi ne znate
245

ta ste vi i otuda zamiljate sebe da ste ono to niste. Otuda elje i strah i porazno beznae. I
besmislena, beznaajna aktivnost da bi pobegli. Samo mi verujte i ivite verujui mi. Ja vas
neu obmanuti. Vi ste Svevinja Realnost iznad sveta i njegovog tvorca, iznad mentalne
svesnosti i njenog svedoka, iznad svih tvrdnji i negiranja. Zapamtite to, mislite o tome, delujte
na tome. Napustite svaki oseaj odvojenosti, vidite sebe u svemu i delujte saglasno prema
tome. Sa delovanjem blaenstvo e doi, a sa blaenstvom uverenje. Konano, na kraju
krajeva, vi sumnjate u sebe, jer ste u patnji. Srea, prirodnost, spontanost i trajnost ne mogu
biti zamiljeni. Ili je to tu, ili nije. Jednom kada ponete da doivljavate mir, ljubav i sreu, koji
ne trebaju spoljanje uzroke, sve vae sumnje e nestati. Samo se vrsto uhvatite za ono to
sam vam rekao i ivite sa tim.
P: Vi mi govorite da ivim sa seanjem?
M: U svakom sluaju vi ivite sa seanjem. Ja vas samo molim da zamenite stara seanja ovim
to sam vam rekao. Kako ste delovali po vaem starom seanju tako sad delujte po ovom
novom. Nemojte se plaiti. Posle izvesnog vremena sigurno, neminovno e biti sukoba izmeu
starog i novoga, ali ako se stavite odluno na stranu novoga, razdor e se uskoro okonati, i vi
ete ostvariti nenaporno, oputeno stanje postojanja svog Sopstva, Sebe, i neete biti obmanuti
eljama i strahovima roenim iz obmane.
P: Mnogi Gurui imaju naviku da daju svete simbole, predmete svoje milosti - njihove kape,
njihove police, tapove, zdelu za proenje hrane, ili odeu, te tako prenose ili potvruju
samorealizaciju svojih uenika. Ja ne mogu da vidim vrednost u takvim obiajima. To nije
samoostvarenje koje je preneseno, ve sujeta, samovanost. Od koje je zemaljske koristi moglo
biti tako neto reeno vrlo laskavo, a neistinito? S jedne strane vi me upozoravate na mnoge
samozvane Gurue, a s druge strane elite da vam verujem. Zato smatrate da ste izuzetak?
M: Ja vas ne molim da verujete meni. Verujte mojim reima i zapamtite ih, Ja elim vau sreu,
ne moju. Ne verujte onima koji stvaraju odvojenost izmeu vas i vaeg istinskog bia,
postojanja, i nude sebe kao posrednika. Ja ne inim nita od toga. Ja ak i ne dajem neka
obeanja. Ja samo kaem; ako verujete mojim reima i proverite ih, vi ete za sebe otkriti kako
su one apsolutno istinite. Ako traite dokaz pre poduhvata, sadhane, ja samo mogu da kaem:
'Ja sam dokaz'. Ja sam verovao reima moga Uitelja i drao ih u umu i doiveo da su one bile
istinite, da sam Ja bio, da Jesam, i da u biti Vena Realnost, koja sve grli i prevazilazi sve.
Poto vi kaete da nemate niti vremena niti energije za due praktikovanje, ja vam nudim
alternativu. Prihvatite moje rei na poverenje i ivite iznova, ponovo se rodite, ili ivite i umrite
u patnji.
P: To izgleda suvie dobro da bi bila istina.
M: Nemojte biti obmanuti jednostavnou saveta. Malo je onih koji imaju hrabrosti da veruju
jednostavnom i bezazlenom. Znati da ste zatvorenik, rob svoga uma, da ivite u zamiljenom
svetu vae sopstvene kreacije, je buenje mudrosti. Ne eleti nita od ovoga zatvora, biti
spreman da se to potpuno napusti, jeste ozbiljnost, iskrenost. Samo ovakva iskrenost,
predanost, roena iz stvarnog oaja, beznaa, e uiniti da mi verujete.
P: Da li sam ja patio dovoljno?
M: Patnja vas je uinila tupim, mlitavim, nesposobnim da vidite njenu ogromnost. Va prvi
zadatak jeste da vidite patnju u vama i oko vas; a va sledei zadatak jeste da teite intenzivno
ka osloboenju. Sam intenzitet tenje e vas voditi; ne treba vam drugi vodi.
P: Patnja me je uinila tupim, ak nezainteresovanim za sebe samoga.
M: Moda to nije patnja nego zadovoljstvo koje vas je uinilo tupim, neosetljivim.
P: Ma ta bio uzrok, ja sam tup. Nemam ni volje niti energije.
M: Oh, ne! Vi imate dovoljno energije za prvi korak. A svaki korak e stvoriti dovoljno
energije za sledei. Energija dolazi sa poverenjem, a poverenje dolazi sa iskustvom.
P: Da li je ispravno menjati Gurua?
246

M: Zato ne menjati? Gurui su kao putokazi. Prirodno je kretati se od jednog ka drugome.

Svaki vam kae pravac i odstojanje, dok je sadguru, veni guru, sam po sebi put. Jednom kad
spoznate da je put cilj i da ste uvek na putu, ne dostiui cilj, ali uivate njegovu lepotu i
njegovu mudrost, ivot prestaje da bude obaveza i postaje prirodan i jednostavan, ekstaza sam
po sebi.
P: Dakle, nema potrebe za oboavanjem, za molitvom, za vebanjem joge?
M: Malo svakodnevnog ienja, pranja i kupanja, ne moe initi loe. Samosvesnost vam
govori na svakom koraku ta treba da se uradi. Kada je sve uraeno, um postaje smiren. Sada
ste vi u budnom mentalnom stanju, linost sa imenom i oblikom, radostima i patnjama. Linost
nje bila tu pre nego to ste se rodili, niti e biti tu posle vae smrti. Umesto borbe sa linou
da je uite da bude ono to nije, zato ne idete iznad budnog stanja i napustite personalni ivot
potpuno? Nije vano proirenje linosti, vano je samo videti je u pravoj perspektivi, u sutini.
P: Samo jo jedno pitanje. Vi ste rekli da pre nego to sam bio roen, da sam bio jedno sa
istim postojanjem Realnosti. Ako je tako, ko je odluio da treba da budem roen?
M: U Realnosti vi nikad niste roeni niti ete ikad umreti. Ali sada vi zamiljate da jeste, da
imate telo, i pitate ta je izazvalo ovo stanje. Unutar ogranienja iluzije odgovor je: elja
roena iz seanja privlai vas telu i ini da vi mislite da ste jedno sa njim. Ali je ovo istina samo
iz relativne take gledita. U stvari nema tela, niti sveta koji to sadri u sebi; postoji samo
mentalno stanje, stanje slino snu, koje je lako odagnati sa ispitivanjem njegove realnosti.
P: Kada vi umrete, da li ete se opet vratiti? Ako ja ivim dovoljno dugo da li u vas ponovo
sresti?
M: Vama je telo realno, za mene ne postoji ni jedno. Ja, kako me vidite, postojim samo u vaoj
mati. Svakako, vi ete me videti ponovo, ako i kad me budete trebali. To ne utie na mene,
kao to Sunce nije dotaknuto sa izlaskom ili zalaskom sunca. Poto nije dodirnuto, ono je
sigurno da e biti tu kada bude potrebno. Vi ste skloni znanju, Ja nisam. Ja nemam taj oseaj
nesigurnosti koji vas nagoni da udite da znate. Ja sam radoznao, kao to je dete radoznalo. Ali
ne postoji uznemirenost koja ini da traim zaklon, utoite u mentalnom znanju. Prema tome,
ja nisam zabrinut da li u biti ponovo roen, ili koliko e dugo svet trajati. To su pitanja roena
iz straha.

84. VA CILJ JE VA GURU

Pitalac: Vi ste nam bili rekli da postoje mnogi samozvani gurui, ali da je pravi guru vrlo
redak. Postoje mnogi gnaniji koji o sebi misle da su realizovani, ali sve to oni imaju je knjiko
znanje i visoko miljenje o sebi samima. Ponekad oni impresioniraju, ak fasciniraju, privlae
uenike i ine da oni gube svoje vreme u beskorisnim praksama. Posle nekoliko godina kada
uenik ocenjuje sebe, on ne vidi da je napredovao, da se promenio. Kada bi se takvi uenici
alili svom uitelju, dobili bi uobiajen prekor da se nisu trudili dovoljno, da je krivica u
nedostatku vere i ljubavi u njihovom srcu. U realnosti odgovornost je na guruu koji nije smeo
da prihvata uenike i da podgreva njihove nade. Kako se zatiti od takvih gurua?
Maharad: Zato biti tako zabrinut za druge? Bilo ko da je guru, ako je on istog srca i
deluje sa dobrom verom, on nee uiniti naao svojim uenicima. Ako ne postoji napredak,
greka lei u uenicima, njihovoj lenjosti i nedostatku samokontrole. S druge strane, ako je
uenik ozbiljan i usredsreuje sebe inteligentno i sa poletom u svoju sadhanu, on je na putu da
sretne kvalifikovanijeg uitelja, koji e ga voditi dalje. Vae pitanje proizilazi iz tri neistinite
pretpostavke: da neko treba da brine o drugom, da jedan moe proceniti drugoga i da je
247

napredak uenika, zadatak i odgovornost njegovog gurua. U realnosti, guruova uloga je samo
da podui i ohrabri, uenik je potpuno odgovoran za sebe.
P: Nama je reeno da je potpuna predanost guruu dovoljna, da e guru uraditi ostalo.
M: Naravno, kad postoji potpuna predanost, potpuno odricanje od svoje prolosti, sadanjosti
i budunosti, sa fizikom i duhovnom sigurnou i postojanou, novi ivot se raa, pun ljubavi
i lepote; tada guru nije vaan, jer je uenik slomio ljuturu, oklop samoodbrane. Potpuna
predanost je sama po sebi osloboenje.
P: Kada su i uenik i uitelj neadekvatni, nepotpuni, ta e se desiti?
M: U dugakom putovanju sve e biti dobro. Konano, realno Sopstvo obojice nije pod
uticajem komedije koju oni izvode neko vreme. Oni e se otrezniti, uozbiljiti i sazreti i
prikloniti se viem nivou meusobnog odnosa.
P: Ili se mogu razdvojiti.
M: Da, oni se mogu rastati. Na kraju krajeva, nijedan odnos nije vean. Dualnost je prolazno
stanje.
P: Da li je sluajno da sam vas ja susreo i da li je drugi sluaj da emo se mi rastati, a da se ne
sretnemo ponovo? Ili je moj susret sa vama deo nekog kosmikog modela delovanja, odlomak
u velikoj drami naih ivota?
M: Realnost je duboko osmiljena, a osmiljenost se povezuje sa realnou. Ako je na odnos
osmiljen vama i meni, on ne moe biti sluajan. Budunost utie na sadanjost isto toliko kao i
prolost.
P: Kako mogu da razluim ko je istinski svetac, a ko nije?
M: Ne moete ukoliko nemate jasno sagledavanje srca oveka. Pojavnosti su varljive obmane.
Vidite jasno, va um mora biti ist i nevezan. Dok ne spoznate dobro sebe, kako moete znati
drugog? A kad spoznate sebe - nema drugog, vi ste drugi! Ostavite druge na miru za neko
vreme i istraujte sebe. Postoji toliko mnogo stvari koje vi ne znate o sebi - ta ste vi, ko ste vi,
kako je dolo do vaeg roenja, ta radite sada i zato, kuda idete, kakav je smisao i svrha
vaeg ivota, vae smrti, vae budunosti... Imate li prolost, imate li budunost? Kako je dolo
do toga da ivite u patnji i meteu, gunguli, dok vae celokupno bie stremi ka srei i miru?
Ovo su znaajne stvari i moraju biti prvo razmatrane. Vi nemate ni potrebe ni vremena za
traenje ko je gnani, svetac, a ko nije.
P: Moram izabrati moga gurua ispravno.
M: Budite ispravan ovek i pravi guru e vas pronai sigurno.
P: Niste odgovorili na moje pitanje: kako pronai pravog gurua?
M: Ali ja sam odgovorio na vae pitanje. Nemojte traiti gurua, ak nemojte ni razmiljati o
nekom. Uinite va cilj vaim guruom. Konano, guru je samo sredstvo prema cilju, ne sam
cilj. On nije vaan, vano je ono to vi oekujete od njega. Dakle, ta vi oekujete od njega?
P: Njegovom milou ja u postati srean, moan i smiren.
M: Kakve ambicije! Kako moe osoba ograniena u prostoru i vremenu, puko telo-um,
guenje izmeu roenja i smrti, biti srena! Sami uslovi i stanja njenog razvijanja ine sreu
nemoguom. Mir, mo, srea, to nisu nikad personalna stanja, niko ne moe rei: "moj mir",
"moja mo", zato to "moj" sadri u sebi iskljuivost, koja je krhka, lomljiva i nesigurna.
P: Ja znam samo moje uslovljeno, ogranieno postojanje, ne postoji nita drugo.
M: Sigurno da to ne moete kazati. U dubokom snu vi niste uslovljeni. Kako spremno i rado vi
idete na spavanje, kako ste smireni, slobodni i radosni kad spavate!
P: Ja ne znam nita o tome.
M: Stavite to negativno. Kad spavate niste u bolu, niti ogranieni, niti uznemireni.
P: Vidim Vau poentu. Dok sam budan, ja znam da ja jesam, ali nisam srean; u snu ja jesam,
srean sam, ali ne znam to. Sve to mi je potrebno jeste da znam da sam slobodan i srean.
M: Tano tako. Dakle, idite unutra, u stanje koje moete uporediti sa stanjem budnog sna; u
kome ste svesni sebe, ali ne i sveta. U tom stanju vi ete znati, bez i najmanje trunke sumnje, da
248

ste u osnovi vaeg bia slobodni i sreni. Jedina nevolja jeste da ste se odali iskustvu, i negujete
vaa seanja. U realnosti postoji sasvim drugi kruni put: ono to je zapameno nikad nije
realno; realnost je sada.
P: Sve to ja shvatam verbalno, ali to nije postalo deo mene. To je ostalo kao slika u mom umu
da bi bila gledana. Nije li zadatak Gurua da d ivot slici.
M: Ponovo vam kaem, to je potpuno drugaiji kruni put. Slika je iva. Mrtav je um. Kako
um stvara rei i slike, tako je svaka odraz u umu. To prekriva realnost sa verbalizacijom, i onda
se ali. Vi kaete da je guru potreban da ini uda sa vama. Vi se igrate samo reima. Guru i
uenik su jedna ista stvar, kao svea i njen plamen. Ukoliko uenik nije ozbiljan, on se ne moe
nazvati uenikom. Ukoliko guru nije sav ljubav i davanje sebe, on se ne moe nazvati guruom.
Samo realnost stvara realnost, ne lano.
P: Mogu da vidim da sam ja laan. Ko e me stvoriti istinitim?
M: Same rei koje ste rekli e to uraditi. Reenica: "Ja mogu da vidim da sam laan, neistinit",
sadri sve to je potrebno za osloboenje. Razmiljaj o tome, idi u to duboko, idi u koren toga;
to e delovati. Mo je u rei, ne u personi.
P: Ja vas ne shvatam potpuno. S jedne strane vi kaete da je guru potreban; s druge, guru
moe samo dati savet, ali je napor moj. Molim vas, formuliite, recite jasno, moe li uenik
ostvariti Sopstvo bez Gurua, ili je pronalaenje istinskog gurua bitno?
M: Mnogo bitnije je pronai istinskog uenika. Verujte mi, istinski uenik je vrlo redak, jer on
odlazi iznad potreba za guruom, pronalazei svoje sopstveno Sopstvo. Nemojte gubiti vreme u
pokuavanju da protumaite da li savet koji ste dobili dolazi samo iz mentalnog znanja, ili iz
vaeg istinskog iskustva. Jednostavno ga sledite s punom verom, verno. ivot e vam doneti
drugog gurua, ako je drugi potreban. Ili se liite svakog spoljanjeg vostva i prepustite se
vaem sopstvenom svetlu. Vrlo je vano da shvatite da je ono to je vano - uenje - a ne
linost gurua. Vi ste dobili pismo koje vas je rasplakalo ili razveselilo. To nije uradio potar
koji vam je doneo pismo. Guru vam samo kae dobre vesti o vaem realnom Sopstvu i
pokazuje vam put nazad ka njemu. Na neki nain guru je njegov kurir, glasnik. Bie puno
glasnika, ali poruka je jedna: budi ono to jesi. Ili, to se moe postaviti drugaije: dok ne
spoznate sebe ne moete znati ko je va istinski guru. Kada ostvarite, uviate da su svi gurui
imali doprinos vaem probuenju. Vae ostvarenje je dokaz da je va guru bio realan, istinit.
Prema tome, uzmite ga onakvim kakav je, radite ono to vam on kae sa ozbiljnou i
revnou, i verujte vaem srcu da vas upozori ako bilo ta poe naopako. Ako se uvue
sumnja, nesigurnost, nemojte se boriti sa njom. Priklonite se onome to je sigurno, a napustite
sve ono to je nesigurno.
P: Ja imam gurua i volim ga veoma mnogo. Ali, da li je on moj pravi guru, ne znam.
M: Posmatrajte sebe. Ako vidite sebe kako se menjate, napredujete, to znai da ste pronali
pravog oveka. On moe biti lep ili ruan, prijatan ili neprijatan, koji vam laska ili vas grdi,
nita nije vano osim jednog presudnog faktora, unutranjeg napretka. Ako toga nema, dobro,
on moe biti va prijatelj, ali ne va guru.
P: Kada sretnem Evropljanina sa nekim obrazovanjem i razgovaram sa njim o guruu i njegovim
uenjima, njegova reakcija je: "ovek mora biti glup da poduava takve gluposti". ta da mu
kaem?
M: Ostavite ga njemu samom. Pokaite mu kako malo zna o sebi, kako ima apsurdno
stanovite o sebi prema svetoj istini. Njemu je reeno da je telo, da je roen, da e umreti, da
ima roditelje, obaveze, da naui da voli ono to drugi vole i da se plai onoga ega se drugi
plae. Potpuna kreatura, stvorenje naslea i drutva, on ivi po seanju i deluje po navikama.
Ne znajui sebe samog i svoje istinske interese, zanimanja, on sledi lane ciljeve i uvek je
frustriran, razoaran. njegov ivot i smrt besciljni su i bolni, i izgleda da ne postoji izlaz. Onda
mu recite da postoji izlaz u domenu njegovog lakog ostvarenja, ne zamena sa drugom grupom
ideja, ve osloboenje od svih ideja i obrazaca ponaanja, ablona ivljenja. Nemojte mu rei o
249

guruima i uenicima - ovaj nain miljenja nije za njega. Za njega je unutarnji put, on je voen
unutranjim nagonom i voen je unutranjom svetlou. Pozovite ga da se pobuni i on e
odgovoriti. Nemojte se truditi da ga impresionirate tim da je neko realizovan ovek, i da ga
moe prihvatiti kao gurua. Sve dok on ne veruje ni sebi samom, on ne moe verovati nekom
drugom. Poverenje e doi sa iskustvom.
P: Kako udno! A ja ne mogu zamisliti ivot bez gurua.
M: To je stvar temperamenta. Vi ste takoe u pravu. Za vas pevanje o slavljenju Boga je
dovoljno. Vama nije potrebna elja za ostvarenjem, niti je potrebno da se doda sadhana. Boje
ime je sva hrana koja vam je potrebna. Nastavite tako da ivite.
P: Ovo neprestano ponavljanje nekoliko rei, nije li to vrsta ludila?
M: To je ludilo, ali je oslobaajue, promiljeno ludilo. Svako ponavljanje je tamas, ali
ponavljanje imena Boga je sattva - tamas zbog svog visokog cilja i svrhe. Zbog prisustva
sattve, tamas e se raspasti i dobie oblik potpune nepristrasnosti, nevezanosti, odricanja,
odvojenosti, rezervisanosti, nepromenljivosti. Tamas postaje snaan temelj na kome moe da
se ostvari integrisani, celovit ivot.
P: Nepromenljivo - da li ono umire?
M: Promenljivo je ono to umire. Nepromenljivo niti ivi, niti umire; ono je veni svedok
ivota i smrti. Vi to ne moete nazvati mrtvim, jer je ono svesno, niti to moete nazvati ivim,
jer se ono ne menja. To je isto kao i va magnetofon. On snima i reprodukuje - sve sam od
sebe. Vi samo sluate. Slino, ja gledam sve to se dogaa, ukljuujui i moj razgovor sa vama.
To nisam ja koji govorim, rei se pojavljuju u mom umu i onda ih ujem da govore.
P: To nije sluaj sa svima.
M: Ko kae da nije? Ali vi insistirate da vi govorite, dok za mene postoji miljenje, postoji
govorenje, prianje.
P: Postoje dva sluaja o kojima treba voditi rauna. Ili da sam naao Gurua, ili da nisam. U
svakom sluaju ta je ispravno da uradim?
M: Vi niste nikad bez gurua, jer je on veno prisutan u vaem srcu. Ponekad on ispoljava sebe
i dolazi vam kao jedan uzdiui, inspiriui i preureujui faktor u vaem ivotu, kao majka,
ena, uitelj, ili on ostaje kao jedan unutarnji nagon, tenja prema ispravnosti i savrenstvu.
Sve to treba da radite jeste da ga sluate i radite ono to vam kae. Ono to on eli da vi
radite je jednostavno, uite samosvesnost, samokontrolu, predanost. To moe izgledati
naporno, ali to je lako ako ste ozbiljni. A potpuno nemogue ako niste. Ozbiljnost je oboje: i
neophodna i dovoljna. Sve se potinjava ozbiljnosti.
P: ta ini nekoga ozbiljnim?
M: Saoseanje je temelj ozbiljnosti. Saoseanje prema sebi i ostalima, roeno iz patnje, vae
sopstvene i drugih.
P: Moram li da patim da bih bio ozbiljan?
M: Ne morate ako ste osetljivi i reagujete na patnje drugih, kao to je Buda oseao. Ali, ako
ste neosetljivi i bez saaljenja, saoseanja, vaa sopstvena patnja e vas naterati da postavite
sebi neizbena pitanja.
P: Ja sam primetio da patim, ali ne dovoljno. ivot je neprijatan, ali podnoljiv. Moja mala
zadovoljstva nadoknauju moje male patnje i u celini ja se oseam bolje nego veina ljudi koje
poznajem. Znam da je moje stanje nesigurno, da me nesrea moe presresti svakog trenutka.
Moram li ekati na krize da me izvedu na put ka Istini?
M: U trenutku kada ste videli kako je vae stanje krhko, vi ste ve budni, oprezni. Sada
ostanite budni, istraujte, ispitujte, budite paljivi, otkrijte vae greke uma i tela i napustite ih.
P: Odakle treba da crpim energiju? Ja sam kao paralizovan ovek u zapaljenoj kui.
M: ak i paralizovani ljudi ponekad u trenucima opasnosti osete svoje noge! Ali vi niste
paralizovani, vi samo to tako zamiljate. Uinite prvi korak i biete na vaem putu.
250

P: Ja oseam da je moja vezanost za telo tako jaka da ja jednostavno ne mogu da napustim

ideju da sam telo. Ona e biti neprestano vezana za mene sve dok telo traje. Postoje ljudi koji
smatraju da realizacija nije mogua sve dok su ivi i ja se oseam naklonjen toj ideji i slaem se
sa njima.
M: Pre nego to se sloite ili ne sloite, zato ne istraite samu ideju o telu? Da li se um
pojavljuje u telu ili telo u umu? Sigurno da mora postojati um da shvati, da potvrdi ideju "Ja
sam telo". Telo bez uma ne moe biti "moje telo". "Moje telo" je odsutno kada je um u
privremenom odsustvu, nesvestan. Ono je takoe odsutno kada je um duboko angaovan u
mislima i oseanjima. Jednom kada shvatite da telo zavisi od uma, a um od mentalne svesnosti,
a svesnost od probuenosti, duhovne svesnosti, a ne suprotno, odgovoreno je na vae pitanje o
ekanju na samoostvarenje dok ne umrete. Nije neophodno da budete prvo osloboeni od ideje
"ja sam telo" da biste spoznali Sopstvo. To je potpuno drugaiji put - vi prianjate uz lano jer
ne znate istinito. Ozbiljnost, ne savrenstvo, je preduslov za samoostvarenje. Vrednosti i moi
dolaze sa ostvarenjem, ne pre.

85. "JA JESAM": TEMELJ SVEG ISKUSTVA

Pitalac: Ja vas sluam dok govorite o sebi kao: "Ja sam vean, nepromenljiv, iznad kvaliteta, i
tako dalje. Kako vi znate te stvari? I ta vas navodi da ih govorite?
Maharad: Ja sam samo pokuao da opiem stanje pre nego to se "Ja jesam" pojavljuje, ali to
stanje, samo po sebi, budui da je iznad uma, ostaje neopisivo, njegov jezik, lingvistika, je
neopisiv.
P: Temelj sveg iskustva je "ja jesam". Ono to vi pokuavate da opiete mora takoe biti jedno
iskustvo, ogranieno i prolazno. Vi govorite o sebi kao nepromenljivom. Ja ujem zvuk rei,
seam se njenog znaenja, ali iskustvo postojanja nepromenljivosti nemam. Kako mogu da se
probijem kroz barijeru i znam lino, intimno, ta to znai biti nepromenljiv?
M: Sama re je most. Seajte se, mislite o njoj, istraujte je, zaokruite je, obgrlite, gledajte na
nju iz svih pravaca, zadubite se u nju sa ozbiljnom istrajnou; podnosite sva razoarenja i
odlaganja dok se iznenada um ne okrene od rei prema realnosti, istini, iznad rei. To je kao
traenje osobe poznavajui samo njeno ime. Dan e doi kada e vae traganje da vas dovede
do nje i ime e postati realnost. Rei su vredne, jer izmeu rei i njihovog znaenja postoji
veza, i ako neko istrauje re istrajno, on prolazi iznad koncepta pojma u iskustvo njenog
korena. U stvari, ovako ponavljajui pokuaji da se ide iznad rei je ono to nazivamo
meditacijom. Sadhana je samo istrajan pokuaj da se proe od verbalnog do neverbalnog.
Zadatak izgleda beznadean sve dok iznenada sve ne postane jasno i jednostavno i tako
zauujue lako. Ali, sve dok ste vi zainteresovani za va sadanji nain ivljenja, vi ete
propustiti krajnji skok u nepoznato.
P: Zato bi nepoznato trebalo da me interesuje? Od koje je koristi nepoznato?
M: Od nikakve koristi uopte! Ali je vredno utroiti vreme da se sazna ta vas dri u tamnim,
suenim ogranienjima znanoga. Potpuno i ispravno znanje znanoga je ono to vas vodi ka
nepoznatom. Vi ne moete govoriti o tome u pojmovima koristi i prednosti preimustva; biti
smiren i nevezan, iznad dohvata svih zabrinutosti, ugroenosti, svih sebinih razmatranja je
jedno neizbeno, istinsko stanje osloboenja. Vi moete to nazvati smru; za mene to je
ivljenje na vrhuncu njegovog smisla i intenziteta, jer sam ja jedno sa ivotom u njegovoj
251

totalnosti, sveukupnosti i punoi, snazi, osmiljenosti, znaajnosti, skladu, harmoniji; ta vie

elite?
P: Naravno, nita vie nije potrebno. Ali vi govorite o znanom.
M: O neznanom samo tiina govori. Um moe govoriti samo o onom to on zna. Ako marljivo
istraujete znano, ono se rastapa i samo neznano ostaje. Ali sa prvim treptajem imaginacije i
interesovanja nepoznato je zaklonjeno, zamraeno, i znano dolazi u prvi plan. Znano,
promenljivo, je ono sa kojim vi ivite, nepromenljivo nije od nikakve koristi vama. Ono je
jedino tu kada ste zasieni sa promenljivim i teite ka nepromenljivom, kada ste spremni da se
okrenete, odvratite i da stupite u ono to moe biti opisano, kad se gleda sa nivoa uma, kao
praznina i tama. Jer um tei za sadrajem i razliitou, dok je stvarnost za um bez sadraja i
nepromenljiva.
P: To meni izgleda kao smrt.
M: To i jeste. Ali takoe ona je sveproimajua, svemona, intenzivna, duboka, iznad
poimanja rei. Nijedan obian, nespreman um ne bi mogao biti s njom, a da ne bude slomljen;
zbog toga je neophodna sadhana. istota tela i jasnoa uma, nenasilje i nesebinost u ivotu su
bitni za preivljavanje jednog inteligentnog i duhovnog entiteta (subjekta).
P: Ima li entiteta (subjekta) u stvarnosti?
M: Identitet je Stvarnost. Stvarnost (da)je identitet. Stvarnost nije bezoblina masa, haos bez
rei. Ona je mona, svesna, probuena blaena; uporeena sa vaim ivotom je kao sunce
prema svei.
P: Uz pomo Boje Milosti i vaeg Gurua vi ste izgubili sve elje i strah i ostvarili ste
nepromenljivo stanje. Moje je pitanje jednostavno - kako znate da je vae stanje
nepromenljivo?
M: Jedino promenljivo moe biti u seanju i o njemu se moe govoriti. Nepromenljivo jedino
moe biti ostvareno u tiini. Jednom ostvareno, ono e duboko uticati na promenljivo, a ono
samo e ostati nepromenjeno, nedodirnuto.
P: Kako vi znate da ste svedok?
M: Ja ne znam, ja jesam. Ja jesam, a da bih bio, sve mora biti osvedoeno.
P: Postojanje moe takoe biti prihvaeno po uvenju.
M: Konano ipak dolazite do potrebe direktnog svedoenja. Svedoenje, ako nije personalno i
aktuelno, stvarno, mora biti konano mogue i izvodljivo. Direktno iskustvo je konaan dokaz.
P: Iskustvo moe biti pogreno i obmanjujue.
M: Sasvim tako, ali ne i injenica o postojanju samog iskustva kao takvog. Ma kakvo bilo
iskustvo, istinito ili lano, injenica da se iskustvo desilo ne moe se poricati. Ono je samo sebi
dokaz. Posmatrajte sebe paljivo i videete da ma kakav bio sadraj mentalne svesnosti,
njegovo svedoenje nee zavisiti od sadraja svesnosti. Duhovna svesnost, probuenost je
sama po sebi Sopstvo, i ne menja se sa dogaanjima. Dogaaj moe biti prijatan ili neprijatan,
nevaan ili vaan, probuenost, duhovna svesnost, ostaje ista. Uoite jedinstvenu prirodu iste
probuenosti, njen prirodni identitet bez i najmanjeg traga misli o sebi, idite u koren toga i
uskoro ete spoznati da je probuenost vaa istinska priroda i da nita ne moete zvati svojim
sopstvenim od svega onoga ega moete biti svesni.
P: Da li su mentalna svesnost (um) i njen sadraj jedno isto?
M: Mentalna svesnost (um) je kao oblak na nebu, a vodene kapi su sadraj. Oblaku je
potrebno sunce da bi bio vidljiv, a umu je potrebna budna svest.
P: Da li je probuenost oblik mentalne svesnosti (uma)?
M: Kada se sadraj vidi bez svianja i nesvianja, takva svesnost je probuenost. Ali jo
postoji razlika izmeu probuenosti koja je reflektovana u umu, i iste probuenosti iznad
mentalne svesnosti. Reflektovana probuenost, oseaj: "ja sam probuen" je svedok, dok je
ista probuenost sutina, bit realnosti. Refleksija Sunca u kapi vode je refleksija Sunca, bez
252

sumnje, ali nije Sunce samo po sebi. Izmeu probuenosti reflektovane u mentalnoj svesnosti
kao svedoka, i iste probuenosti, postoji praznina koju um ne moe da proe.
P: Da li to zavisi od naina gledanja na to? Um kae da postoji razlika. Srce kae da ne postoji.
M: Naravno da nema razlike. Realno vidi realno u nerealnom. Um je onaj koji stvara nerealno i
um je taj koji vidi lano u lanom.
P: Ja razumem da iskustvo realnog sledi vienje lanog kao lanog.
M: Ne postoji takvo neto kao iskustvo realnog. Realno je iznad iskutva. Svo iskustvo je u
umu. Vi znate realno kad postanete realno.
P: Ako je realno iznad rei i uma, zato mi toliko govorimo o njemu?
M: Zbog radosti od toga, naravno! ak i sam razgovor o njemu je srea.
P: Ja ujem kad vi govorite o nepromenljivom i blaenom. ta je u vaem umu kad koristite te
rei?
M: Nema nita u mom umu. Kako vi ujete rei, tako ih i ja ujem. Mo koja ini da se sve
desi, ini da se i one takoe dese.
P: Ali vi govorite, a ne ja.
M: To se tako vama ini. Kako ja to vidim, dva tela - uma razmenjuju simboline zvuke. U
realnosti se nita ne deava.
P: Molim Vas, sasluajte me, gospodine. Ja sam doao do vas jer sam u nevolji. Ja sam
siromana, jadna dua, izgubljena u svetu koga ne razumem. Uplaen sam od Majke Prirode,
koja eli od mene da odrastem, rodim se i umrem. Kada pitam za znaenje, smisao i svrhu
svega ovoga, ona ne odgovara. Doao sam do vas jer mi je reeno da ste vi dobri i mudri. Vi
govorite o promenljivom kao lanom i prolaznom i to ja onda mogu razumeti. Ali kada
govorite o nepromenljivom, nepokretnom, oseam se izgubljenim. "Ne ovo, ne ono, iznad
znanja, nekorisno" - zato o tome uopte i govoriti? Da li to postoji, ili je to samo koncept,
verbalna suprotnost promenljivom?
M: Ono jeste, to jedino postoji. Ali u vaem sadanjem stanju svesti ono, nepromenljivo je
beskorisno za vas. Upravo onako kao to je aa vode pored vaeg kreveta, a vi sanjate da
umirete od ei u pustinji. Ja pokuavam da vas probudim, ma ta vi sanjali.
P: Molim vas, nemojte mi rei da sanjam i da u se uskoro probuditi. Ja svakako elim da to
bude. Ali ja sam budan i u bolu. Vi govorite o stanju bez bola, ali dodajete da to ne mogu imati
u mom sadanjem stanju. Oseam se izgubljeno.
M: Nemojte se oseati izgubljeno. Ja samo kaem da morate napustiti vau vezanost za
promenljivo i bolno da biste pronali nepromenljivo i blaenstvo. Vi ste zaokupljeni i zabrinuti
vaom sopstvenom sreom, a ja vam kaem da tako neto, takva pojava ne postoji. Srea nikad
nije vaa sopstvena, ona je tamo gde "ja" ne postoji. Ja ne kaem da je ona izvan vaeg dosega;
morate je ostvariti samo izvan sebe samog, i tada ete je pronai.
P: Ako moram da idem izvan sebe samog, zato ste mi naveli ideju "ja jesam"?
M: Umu je potreban centar da krui oko njega. Krug moe da se poveava i sa svakim
poveanjem bie promena u oseaju "ja jesam". ovek koji ima kontrolu nad sobom, svoj je
gospodar, jogi, obrtae se po spirali, ali e centar ipak ostati, ma koliko spirala bila prostrana.
Dan e doi kada e se videti da je ceo poduhvat laan i bie naputen. Centralne take vie
nee biti i univerzum e postati centar.
P: Da, moda. Ali ta da radim sada?
M: Marljivo posmatrajte sve promene u vaem ivotu, ispitujte temeljno vae motive iza vaih
delovanja, i vi ete uskoro probiti mehur u kome ste zatvoreni. Piletu je potrebna ljuska jajeta
da bi odraslo, ali kada dan doe ljuska mora biti probijena. Ako se to ne desi, bie patnje i
smrti.
P: Da li hoete da kaete da sam ja, ako se ne posvetim jogi, osuen na propast?
M: Postoji guru koji e doi da vas spasi. U meuvremenu budite zadovoljni sa posmatranjem
toka vaeg ivota; ako je vae gledanje duboko i neprestano, stabilno, uvek okrenuto ka
253

izvoru, to e vas postepeno pomerati uz maticu toka vaeg ivota, dok iznenada to ne postane
izvor. Dopustite vaoj budnosti, duhovnoj svesnosti, da radi, da deluje, a ne vaem umu. Um
nije pravi instrument za ovaj zadatak. Bezvremeno, veno, moe biti dosegnuto samo sa
venim. Vae telo i va um - oboje su potinjeni vremenu; samo je duhovna svesnost,
probuenost, vena; a takoe i u sadanjosti, venom sada. U probuenosti vi se suoavate sa
injenicama, a realnost je sainjena od injenica.
P: Vi se pouzdajete potpuno u moju duhovnu svesnost da e me prevesti preko, a ne na gurua
i Boga.
M: Bog daje telo i um, a guru pokazuje put kako da ih koristimo. Ali povratak izvoru je va
sopstveni zadatak.
P: Bog me je stvorio, on e me uvati.
M: Postoje bezbrojni Bogovi, svaki u svom sopstvenom univerzumu. Oni stvaraju i
preobraavaju veno. Da li ete ekati na njih da vas spasu? Ono to je vama potrebno za vae
spasenje je ve unutar vaeg dosega. Koristite to, istraujte ono to znate do njegovog samog
kraja i vi ete dosegnuti nepoznate nivoe vaeg bia. Idite dalje i neoekivano e eksplodirati u
vama i razbie sve.
P: Da li to znai smrt?
M: To znai ivot - konano.

86. NEPOZNATO JE DOM REALNOG

Pitalac: Ko je guru, a ko je Svevinji Guru?
Maharad: Sve to se desi u vaoj svesnosti je va Guru. ista duhovna svesnost,
probuenost, iznad mentalne svesnosti je Svevinji Guru.
P: Moj Guru je ri Babai. Kakvo je vae miljenje o njemu?
M: Kakvo pitanje postavljate! Prostor u Bombaju je upitan kakvo je njegovo miljenje o
prostoru u Puni. Imena se razlikuju, ali ne i prostor. Re "Babai" je samo adresa. Ko ivi na
toj adresi? Vi postavljate pitanje kada ste u nevolji. Istraite ko donosi nevolju i kome!?
P: Ja razumem da je svako u obavezi da se ostvari, oslobodi. Da li je to njegova dunost ili je
to njegova sudbina?
M: Ostvarenje je injenica da vi niste individua. Prema tome, to ne moe biti dunost individue
ija je sudbina da nestane! Njena sudbina je dunost onoga koji zamilja sebe da je individua.
Pronaite ko je on i zamiljena individua e se rastopiti. Sloboda znai od neega se osloboditi.
Od ega vi treba da se oslobodite? Oigledno morate da se oslobodite individualnosti za koju
smatrate da ste vi, poto je ideja koju vi imate o sebi ta koja vas dri u ropstvu.
P: Kako se osloboditi individualnosti?
M: Odlunou, odlukom. Shvatite da ona mora otii i elite da ona ode - ona e otii ako ste
vi ozbiljni, iskreni sa tim. Neko, bilo ko e vam rei da ste vi ista svest, a ne telo-um.
Prihvatite to kao mogunost i istraujte ozbiljno. Moete otkriti da niste osoba zarobljena u
prolom vremenu. Razmislite o razlici koju bi to uinilo!
P: Ako nisam individua, onda ta sam ja?
M: Mokro sukno izgleda i mirie razliito sve dok je mokro. Kada se osui ono je ponovo
normalno sukno. Voda je napustila sukno i ko moe zakljuiti da je ono bilo mokro? Vaa
stvarna priroda nije onakva kakva vama izgleda da jeste. Napustite ideju da ste individua, to je
sve. Vi ne treba da postanete ono to ve jeste u svakom pogledu. Postoji identitet koji ste vi, i
postoji individua koja mu je nadreena. Sve to vi znate je vaa individualnost, a svoj izvorni
identitet, koji nije individua, vi ne znate, jer vi nikad niste sumnjali, nikad niste zapitali sebe
254

presudno pitanje - "Ko sam ja?". Identitet je svedok individue, osobe, a sadhana se sastoji u
zaokretu naglaavanja od povrne i prolazne individue ka nepromenljivom, postojanom i uvek
prisutnom svedoku.
P: Kako to da me pitanje "Ko sam ja?" vrlo malo privlai? Vie volim da provodim vreme u
slatkom, divnom, drutvu svetaca.
M: Boravak u vaem sopstvenom biu je takoe sveto drutvo. Ako nemate problem patnje i
osloboenja od patnje, neete nai energiju i istrajnost potrebne za samoispitivanje. Vi ne
moete stvoriti krize. To mora biti istinito, pravo.
P: Kako se prave krize dogaaju?
M: To se deava svakog trenutka, ali vi niste dovoljno budni. Senka na licu vaeg suseda,
ogromna i sveprisutna patnja egzistencije je stalni faktor u vaem ivotu, ali vi odbijate da
obratite panju. Vi volite i vidite da drugi pate, ali ne reagujete.
P: Ono to kaete je istina, ali ta ja mogu da uradim u vezi toga?! Zaista je takva situacija.
Moja neaktivnost, beznadenost i tupost su deo toga.
M: Sasvim dovoljno. Posmatrajte sebe neprestano, uporno - to je dovoljno. Vrata koja vas
zarobljavaju, takoe su vrata koja vas izvode na slobodu. Vrata su: "Ja jesam". Ostanite na
tome dok se ona ne otvore. U stvari, ona su otvorena, samo to vi niste na njima. Vi ekate na
nekim nepostojeim, naslikanim vratima koja se nee nikad otvoriti.
P: Mnogi od nas su uzimali droge neko vreme, i do izvesnog stepena. Ljudi su nam rekli da je
svrha uzimanja droge prodiranje u vie nivoe svesnosti. Drugi su nam savetovali da
upranjavamo obilan seks sa odreenim ciljem. Kakvo je vae miljenje u vezi ovoga?
M: Svakako da droga, koja moe da utie na va mozak moe takoe da utie na va um i da
vam donese sva obeana udna iskustva. Ali ta su sve droge u poreenju sa drogiranjem koje
vam je donelo najneobinije iskustvo da ste bili roeni i da ivite u patnji i strahu u potrazi za
sreom, koja ne dolazi ili kratko traje. Vi treba da istraujete prirodu ove droge i da pronaete
protivotrov.
Roenje, ivot, smrt - oni su jedno. Pronaite ta ih je prouzrokovalo. Pre nego to ste
bili roeni vi ste bili drogirani. Kakva je to vrsta droge bila? Moete sebe izleiti od svih
bolesti, ali ako ste jo pod uticajem prvobitne droge, od koje su koristi povrna leenja?
P: Nije li karma uzrok preporaanja?
M: Moete promeniti ime, ali injenice ostaju. Kakva je droga koju vi nazivate karma ili
sudbina? Ona deluje tako da vi mislite o sebi da ste ono to niste. ta je to i moete li biti
osloboeni toga? Pre nego to krenete dalje vi morate prihvatiti konano kao radnu terapiju ili
teoriju da vi niste ono to vama izgleda da jeste, da ste pod uticajem droge. Onda ete samo
morati da imate elju i strpljenje da istraujete simptome i tragate za njihovim zajednikim
uzrocima. Sve to vam guru moe rei jeste: "Moj dragi gospodine, vi ste sasvim pogreili o
sebi. Vi niste osoba za koju mislite o sebi". Ne verujte nikome, ak ni sami sebi. Tragajte,
pronaite, otklonite i odbacite svaku pretpostavku, sve dok ne doprete do ive vode i stene
istine. Sve dok se niste oslobodili od droge, sve vae religije i nauke i molitve i joge nemaju za
vas nikakve koristi, jer su zasnovane na pogreki, one to samo ojaavaju. Ali ako ostanete pri
ideji da niste telo niti um, pa ak ni njihov svedok, ve sasvim iznad, va um e se razvijati u
jasnoi, vae elje u istoti, vae delovanje u milosru, saoseanju i to unutarnje proienje e
vas odvesti u drugi svet, u svet istine i neustraive, nepokolebljive ljubavi. Odolevajte vaim
starim navikama oseanja i miljenja, borite se protiv njih, nastavite uporno da govorite sebi:
"Ne, ne to, to ne moe biti tako; ja nisam kao ovo, ja to ne trebam, ja ne elim to", i dan e
sigurno doi kad e se cela struktura greaka sruiti i temelj e biti slobodan za novi ivot.
Konano, vi morate zapamtiti da su sve vae preokupacije sa sobom samo u toku budnih
asova i delimino u vaim snovima; u toku dubokog sna sve je stavljeno na stranu, ostavljeno i
zaboravljeno. To pokazuje kako je malo vaan va budni ivot, ak i vama, dok samo leite i
255

zatvorite oi on moe da se zavri. Svaki put kada zaspite vi inite to bez i najmanje sigurnosti
da ete se probuditi, a ipak preuzimate rizik?!
P: Kada vi spavate, da li ste svesni ili nesvesni?
M: Ja ostajem svestan, ali nesvestan da sam posebna osoba.
P: Moete li nam dati ukus iskustva samoostvarenja?
M: Uzmite sve od toga! To je ovde da se okusi. Ali vi ne probate, ne pitate. ak i kad pitate,
vi ne uzimate. Pronaite ta vas spreava da uzmete.
P: Ja znam ta spreava - moj ego.
M: Onda, pozabavite se svojim egom - mene ostavite. Sve dok ste vi zarobljeni svojim umom,
moje stanje je vama nedostupno.
P: Nalazim da ne bih imao ta vie da vas pitam.
M: Kad ste stvarno u ratu sa vaim egom, vi biste trebali da postavite mnogo vie pitanja.
Nemate vie pitanja jer niste zaista iskreno zainteresovani. Sada ivite sa naelom zadovoljstvo
- bol, odnosno sa egom. Vi se slaete sa egom, ne borite se sa njim. Vi ak i niste svesni kako
ste potpuno pod vlau personalnog razmatranja. ovek bi trebao uvek da bude u revoltu,
pobuni protiv samog sebe, jer ego, kao krivo ogledalo, smanjuje i iskrivljuje. On je najgori od
svih tirana, on potpuno upravlja vama.
P: Kada ne postoji "ja", ko je slobodan?
M: Svet je slobodan od ogromne neprilike. Za dobrobit.
P: Dobrobit za koga?
M: Dobrobit za sve. To je kao ue razapeto preko ulice, ono ometa saobraaj. Smatrajte da je
ono tu kao ist identitet. Koristi nam tu samo kad nam zatreba u svojoj nameri. Sloboda od ega
je plod samoistraivanja.
P: Ranije sam bio jako nezadovoljan sobom. Sada sam sreo moga Gurua i sad sam smiren,
posle potpune predaje njemu.
M: Ako gledate va svakodnevni ivot videete da se vi uopte niste predali. Vi ste samo
dodali re "predanost" vaem reniku i stavili vaeg Gurua u poloaj klina da o njega obesite
vae probleme. Stvarna predanost znai ne raditi nita sem ako nije podstaknuto od gurua.
Zato vi stanite po strani takorei, i pustite vaeg Gurua da ivi svoj ivot. Vi samo gledajte i
udite se kako on lako reava probleme koji vama izgledaju nereivi.
P: Ja sedim ovde i vidim sobu, ljude. Vidim vas takoe. Kako to sve izgleda iz vaeg ugla? ta
vi vidite?
M: Nita. Ja gledam, ali ono to vidim ne prekrivam prosuivanjem, predubeenjima. Ja ne
opisujem niti vrednujem. Ja gledam, ja vas vidim ali ne zamiljam neki stav. Nikakvo miljenje
ne zamrauje moje vienje. A kad skrenem pogled moj um ne dozvoljava seanju da se
zadrava; on je odjednom slobodan i sve za sledei utisak.
P: Kako sam ja ovde, gledam vas, ne mogu da odredim dogaaj u prostoru i vremenu. Postoji
neto veno i univerzalno u vezi prenoenja mudrosti koje postoji. Deset hiljada godina ranije
ili kasnije, ne ine razliku - dogaaj sam po sebi je bezimen, vean.
M: ovek se ne menja mnogo godinama, ljudski problemi ostaju isti i pozivaju za iste
odgovore. Postojanje vae svesnosti, onoga to vi nazivate prenosom mudrosti, pokazuje da
mudrost ipak nije bila prenesena. Kad je imate, niste je svesni. Ono ega ste svesni niti ste vi,
niti je to vae. Vaa je mo opaanja, ne ono to opaate. Pogreno je smatrati da je mentalna
svesnost celina oveka. ovek je sainjen od nesvesnog, mentalne svesnosti i nadsvesti, ali vi
niste ovek. Vae je filmsko platno, svetlost kao i mo vienja, ali slika niste vi.
P: Moram li da tragam za guruom, ili u ostati sa onim koga sam naao?
M: Samo pitanje pokazuje da jo niste pronali nekog. Sve dok niste prosvetljeni vi ete se
kretati od gurua do gurua, ali kad pronaete sebe, traganje e prestati. Guru je putokaz. Kada
ste u pokretu, prolazite tako mnogo putokaza. Kada dostignete vae odredite, on je poslednji
256

koji zavreuje panju. U realnosti sve zavreuje panju u njegovo sopstveno vreme i ne vredi
posle toga.
P: Vi izgleda ne pridajete vanost guruu?! On je samo jedan dogaaj izmeu ostalih!
M: Svi dogaaji doprinose, ali nijedan nije presudan. On je samo dogaaj izmeu ostalih. Na
putu svaki vam korak pomae da dostignete vae odredite; i svaki je toliko bitan kao i drugi,
jer svaki korak mora biti uinjen, vi ga ne moete preskoiti. Ako odbijete da ga uinite, vi ste
zastali, vi ste se zaglibili!
P: Svako peva u slavu Gurua, dok ga vi uporeujete sa putokazom. Da li nam je potreban
guru?
M: Da li su nam potrebni putokazi? Da i ne. Da, ako smo nesigurni, ne ako znamo na put.
Jednom kada smo sigurni u sebe, Guru vie nije potreban, osim u tehnikom smislu. Va um je
instrument, te biste konano trebali da znate kako da ga koristite. Kako ste nauili da koristite
vae telo, tako biste trebali da znate kako da koristite va um.
P: ta ja dobijam uenjem da koristim moj um?
M: Dobijate slobodu od elja i straha, koji su potpuno tu zbog pogrenog korienja uma.
Smo mentalno znanje nije dovoljno. Znanje je sluajno, nebitno, Nepoznato je dom Stvarnog,
Istinitog. ivot u mentalnom znanju je ropstvo, iveti u nepoznatom je osloboenje.
P: Ja sam razumeo da je sva duhovna praksa namenjena odstranjivanju personalnosti. Takva
praksa zahteva vrstu odluku i upornu primenu. Gde pronai celovitost, potenje i energiju za
takav rad?!
M: To ete nai u druenju sa mudrima.
P: Kako da znam ko je mudar, a ko je samo pametan?
M: Ako su vai motivi isti, ako tragate za istinom i niim drugim, vi ete pronai prave ljude.
Njih je lako nai, ono to je teko je verovati im i dobiti punu korist iz njihovih saveta o
vostva.
P: Da li je budno stanje vanije za duhovnu praksu od spavanja, sna?
M: U celini mi pridajemo suvie mnogo vanosti budnom stanju. Bez spavanja bi budno stanje
bilo nemogue; bez sna, spavanja, ovek poludi ili umire; zato pridavati toliko mnogo vanosti
budnoj svesnosti, koja je oigledno zavisna od nesvesnog?! Ne samo svesno, ve i nesvesno
isto tako treba da bude razmatrano sa velikom panjom u naoj duhovnoj praksi.
P: Kako da ovek pazi na nesvesno, kako da prisustvuje u njemu?
M: Postavite "ja jesam" u fokus svesnosti, seajte se da vi jeste, posmatrajte sebe neprestano i
nesvesno e potei u svesno bez nekog velikog napora s vae strane, uticae na svesno.
Pogrene elje i strahovi, lane ideje, drutvena sputavanja su blokade, prepreke koje
spreavaju njegovu slobodnu meuigru, povezanost sa svesnim. Jednom osloboeni da se
meaju - nesvesno i svesno - dvoje postaju jedno i jedno postaje sve. Individua se stapa sa
svedokom, svedok sa svesnou duhovnom, duhovna svesnost-probuenost se uliva u isto
postojanje, a ipak individualni identitet nije izgubljen, samo su njegova ogranienja izgubljena.
Ona je preobraena, i postaje realno, istinito Sopstvo, Sadguru, veni prijatelj i vodi. Vi ne
moete do toga doi ritualom, oboavanjem. Nijedna spoljna aktivnost ne moe dospeti do
unutarnjeg Sopstva, oboavanje i molitve ostaju samo na povrini; da se ide dublje bitna je
meditacija, neophodna je tenja da se ide iznad stanja dubokog sna, spavanja i budnog stanja.
U poetku pokuaji su povremeni, dobrovoljni, zatim se oni ponavljaju ee, postaju stalni,
redovni, zatim neprekidni i intenzivni, duboki, dok sve prepreke nisu pobeene.
P: Prepreke od ega?
M: Od samozaborava.
P: Ako oboavanja i molitve nisu efikasne, zato vi svakodnevno vrite oboavanje vaeg
Gurua sa pesmama i muzikom?!
M: Oni koji to ele, rade to, ne vidim svrhe da interveniem.
P: Ali vi uestvujete u tome.
257

M: Da, tako izgleda. Ali zato biti tako zainteresovan za mene? Usmerite panju na pitanje: ta
je ono to me ini svesnim? - sve dok va um ne postane samo pitanje i ne moe da misli o
niem drugom.
P: Svi mogui i raznovrsni ljudi su me terali da meditiram. Nisam naao oduevljenje za
meditaciju, ali sam zainteresovan za mnoge druge stvari, neke volim jako i moj um prianja za
njih, moji pokuaji u meditaciji su sa pola srca, neodluni, ta da radim?
M: Zapitajte sebe: "Kome se sve ovo deava?" Koristite sve da idete unutar vas. Osvetlite va
put spaljivanjem prepreka u intenzitetu duhovne svesnosti, probuenosti. Kad vam se desi
da elite ili se plaite, elja i strah nisu pogreni i da moraju otii, ve linost koja eli i plai se.
Nema svrhe boriti se sa eljama i strahovima koji mogu biti potpuno prirodni i opravdani;
osoba je ta koja je pod njihovom prevlau, uticajem, i ona je uzrok greaka u prolosti i
budunosti. Ova osoba, individualna linost, treba da bude paljivo istraena i njene pogreke,
netanosti, utvrene; onda e se njena mo nad vama zavriti. Konano, ona se smanjuje,
stiava, svakog puta kada idete na spavanje. U dubokom snu vi niste samosvesna individua,
osoba, a ipak ste ivi. Kada ste ivi i svesni ali niste vie samosvesni, zbunjeni, vie niste
individua. U toku budnih asova jeste, kao da ste na pozornici, igrate ulogu, ali ta ste vi kad
se igra zavri? Vi ste ono to ste uvek; ono to ste bili pre igre, pre njenog poetka i to ostajete
kad se igra zavri. Posmatrajte sebe kao glumca na pozornici ivota. Izvoenje moe biti
predivno, sjajno, ili loe, ali vi niste u tome, vi samo to posmatrate; sa interesovanjem i
simpatijama, naravno, ali uvek imajui na umu svo vreme da vi samo posmatrate, dok se igra,
ivot, nastavlja da odvija.
P: Vi uvek naglaavate spoznavajui aspekt realnosti. Vi teko da ikad spominjete naklonost,
simpatiju, ljubav i volju - nikad?!
M: Volja, naklonost, blaenstvo, tenja, i uivanje su tako duboko zagaeni sa linou da se
njima ne moe verovati. Razjanjenje i proiavanje koje je potrebno na samom poetku puta,
samo duhovna svesnost moe da d. Ljubav i volja e doi na red, ali temelj mora biti
pripremljen. Sunce duhovne svesnosti mora se prvo pojaviti - sve ostalo e slediti.

87. SMIRITE UM I OTKRIETE

Pitalac: Jednom sam imao udno iskustvo. Ja nisam postojao, niti je bilo sveta, samo je bilo
svetlosti - unutra i spolja - i neizmeran mir. Ovo je trajalo etiri dana i onda sam se vratio u
svakodnevnu svesnost. Sada imam oseanje da sve to znam je samo skela koja pokriva i
sakriva zgradu pod konstrukcijom u izgradnji. Arhitektu, nacrt, planove, svrhu - nita ja ne
znam; neka aktivnost se odvija, stvari se deavaju; to je sve to mogu da kaem. Ja sam ta
skela, izvesna stvar vrlo klimava i kratkog veka; kada je zgrada gotova, skela e biti
demontirana i uklonjena. "Ja jesam" i "Ko sam ja" nisu od vrednosti, jer jednom kad je zgrada
gotova, "ja" e doi kao prirodna stvar, ne ostavljajui o sebi pitanja na koja treba odgovoriti.
Maharad: Da li ste vi svesni svega ovoga? Nije li injenica svesnosti stalni faktor?
P: Moj oseaj stalnosti i identiteta je zbog seanja, koje je tako iezavajue i nepouzdano.
Kako se malo toga seam, ak i nedavne prolosti! Ja sam proiveo ivotni vek, i ta je sad
preostalo od toga? Gomila dogaaja, u najboljem sluaju kratka pria.
M: Sve se to desilo u vaoj svesnosti.

258

P: Unutra i spolja. U toku dana - unutra; nou - spolja. Mentalna svesnost nije sve. Tako
mnogo stvari se deavaju izvan njenog dosega. Rei da ne postoji ono ega nisam svestan,
sasvim je pogreno.
M: To to kaete je logino, ali stvarno vi znate samo ono to je u vaoj svesnosti. Ono to
tvrdite da postoji izvan svesnog iskustva, to je tek pretpostavka.
P: To moe biti pretpostavka, ali je realnije nego ulno opaanje.
M: Budite paljivi. U momentu kada ponete da govorite, vi stvarate verbalni univerzum,
univerzum rei, ideja, koncepata, apstrakcija, isprepletenosti i meuzavisnosti, najudesnije
stvorenih, podravanih i razjanjenih, izloenih meusobno, a ipak sve bez sutine ili supstance,
izvornosti, samo kreacija uma. Rei stvaraju rei, realnost je tiina, mir.
P: Kada vi govorite ja vas ujem. Nije li to injenica?
M: Da, vi ujete - to je injenica. Ono to ujete - nije! injenica moe biti doivljena,
iskuana, i u tom smislu zvuk rei i mentalnih talasa, koji se proizvode, doivljavaju se. Nema
druge realnosti iznad toga. Njeno znaenje je esto konvencionalno, da bude zapameno; jezik
moe biti lako zaboravljen ako se ne koristi.
P: Ako rei nemaju realnosti u sebi, zato uopte govoriti?
M: One slue svojoj ogranienoj svrsi meuljudskoj komunikaciji. Rei ne saoptavaju
injenice, one ih signaliziraju. Jednom kad ste iznad linosti, vama nisu potrebne rei!!!
P: ta me moe odvesti iznad persone? Kako otii iznad mentalne svesnosti?
M: Rei i pitanja dolaze iz uma i tu vas vezuju, dre. Da biste otili iznad uma, morate biti tihi,
smireni i u tiini. Mir i tiina, tiina i mir - to je put iznad uma. Prestanite da postavljate pitanja.
P: Jednom kada prestanem da postavljam pitanja, ta u da radim?
M: ta moete da radite nego da ekate i posmatrate.
P: ta da ekam?
M: Da se centar vaeg bia pojavi u svesnosti. Tri stanja dubok san bez snova, sanjanje i
budno stanje (java), sva su u mentalnoj svesnosti, manifestovani; ono to vi zovete nesvesno,
nepoznato, e biti takoe manifestovano - u svoje vreme; iznad mentalne svesnosti (uma) u
celini lei nemanifestovano. A iznad svega, i proimajui sve je srce postojanja koje kuca
neprekidno - manifestovano - nemanifestovano; manifestovano - nemanifestovano - sagunanirguna.
P: Na verbalnom nivou to zvui sasvim dobro. Ja mogu da vizualizujem sebe kao seme ili
izvor postojanja, taku, iskru u svesnosti, sa mojim oseajem "ja jesam" kako se pojavljujem i
nestajem naizmenino. Ali ta da radim da ostvarim to, da odem iznad u nepromenljivo, u
Stvarnost bez rei?
M: Ne moete uraditi nita. Ono to je vreme donelo, ono e i odneti.
P: emu onda sva ova podsticanja da se veba joga i traga za realnou? Oni ine da se
oseam odgovoran i osposobljen, dok je u stvari vreme ono koje ini sve.
M: Ovo je kraj joge - ostvariti nezavisnost. Sve to se desi, deava se u umu, i za um, ne za
izvor "ja jesam". Jednom kada spoznate da se sve deava samo po sebi, nazovite to sudbinom ili Voljom Bojom - ili samo sluajnost - vi ostajete samo kao svedok, razumevajui i uivajui,
ali neuznemireni.
P: Ako prestanem da verujem reima, kakvo e biti moje stanje?
M: Postoji vreme za verovanje i za neverovanje. Neka vreme ini svoj posao, zato brinuti.
P: Na neki nain ja se oseam odgovorno za ono to se deava oko mene.
M: Vi ste odgovorni samo za ono to moete da promenite. Sve ono to moete da promenite
je samo va stav. Tu lei vaa odgovornost.
P: Vi mi savetujete da ostanem nezainteresovan, neosetljiv na patnje drugih?!

259

M: Vi jeste nezainteresovani. Sve patnje oveanstva ne spreavaju vas i ne ometaju da uivate

u vaem sledeem obroku. Svedok nije nezainteresovan. On je punoa razumevanja i
saoseanja. Jedino kao svedok vi moete pomoi drugima.
P: Celog mog ivota sam bio odgajan reima. Broj rei koje sam uo i itao ide do biliona. Da
li mi je to koristilo? Uopte ne!
M: Um oblikuje jezik, i jezik, govor, oblikuje um. Oboje su alati, instrumenti, koristite ih ali ih
ne zloupotrebljavajte. Rei vas mogu dovesti samo do njihovog sopstvenog ogranienja, da
biste ili iznad, vi ih morate napustiti. Ostanite samo kao tihi svedok.
P: Kako to mogu? Svet me jako uznemirava?!
M: To je zbog toga to vi mislite puno o tome da ste pod uticajem sveta. To nije tako. Vi ste
tako mali da vas nita ne moe obavezati. Va um je taj koji je zarobljen, ne vi. Spoznajte sebe
onakvim kakvi jeste - samo iskra, taka svesnosti, bezdimenzionalni, slobodni, bezvremeni. Vi
ste kao taka koju crta penkalo - samim kontaktom sa vama um crta svoju sliku sveta. Vi ste
jedan i jednostavan - slika je kompleksna, sloena, i prostrana. Nemojte biti obmanuti sa slikom
- ostanite svesni male take, iskre, koja je sve na slici i u njoj. Ono to jeste moe da prestane
da bude; ono to nije moe da doe da bude; ali ono to niti jeste, niti nije, ono od koga
postojanje (bie), ili nepostojanje (ne bie) zavise; to ih stvara, je nepobitno, neosporno; znajte
da ste vi uzrok elja i straha, a sami po sebi, u sutini, slobodni ste od oboje.
P: Kako to da sam ja uzrok straha?
M: Sve zavisi od vas. Uz vau saglasnost svet postoji. Odbacite vae verovanje u njegovu
realnost i on e se rastopiti kao san. Vreme moe sruiti planine; mnogo vie moete vi koji ste
veni, bezvremeni, izvor vremena. Jer, bez seanja i oekivanja ne moe biti vremena.
P: Da li je "ja jesam" ono Konano, Cilj?
M: Pre nego to moete da kaete "ja jesam", vi morate da budete tamo da to kaete.
Postojanje ne zahteva da se bude mentalno samosvestan. Vi ne morate da znate da biste
postojali (bili), ve morate biti da biste znali.28
P: Gospodine, ja se davim u moru rei! Mogu da vidim kako su rei sloene zajedno, ali mora
biti neko da ih poslae zajedno - osmiljeno, logino. Pisanim reima nasumice, na sreu,
mogle su se proizvesti Ramajana, Mahabharata i Bhagavata. Teorija sluajnog pojavljivanja
nije odriva. Izvor mudrosti, mora biti iznad toga. Koja je to mo koja stvara red izvan haosa?
ivljenje je vie nego postojanje a svesnost je vie od ivljenja. Ko je svesno ivo bie, svesno
postojanja ivota?
M: Vae pitanje sadri odgovor; svesno ivo bie je svesno ivo bie. Rei su najpogodnije, ali
vi ne shvatate njihovu punu vanost. Idite duboko u smisao rei: postojanje, ivljenje,
svesnost, i vi ete prestati da se vrtite u krug; postavljate pitanja ali proputate ne dobijete
odgovore. Treba da shvatite da ne moete pitati punovano pitanje o sebi, jer vi ne znate kome
postavljate pitanje. U pitanju "Ko sam ja" nije poznato "ja" i pitanje moe da bude naznaeno
kao "ja ne znam ta ja smatram pod ja". Ko ste vi to vi morate spoznati. Ja vam mogu samo
rei ono to vi niste. Vi niste od sveta, vi ak niste ni u svetu. Svet nije, ne postoji, vi jedino
jeste, postojite. Vi stvarate svet u vaoj imaginaciji, kao san. Kako ne moete da odvojite san
od sebe, tako ne moete da imate spoljanji svet nezavisan od sebe. Vi ste nezavisni, ne svet.
Nemojte se plaiti sveta koji ste sebi stvorili. Prestanite da tragate za sreom i Stvarnou u
snu, i probudiete se. Ne morate da znate svi "zato" i "kako", nema kraja pitanjima. Napustite
sve elje, odravajte va um smirenim i otkriete.

28

Mi uvek 'jesmo', znali to ili ne znali.

260

88. ZNANJE STEENO UMOM NIJE ISTINSKO ZNANJE

Pitalac: Da li vi doivljavate tri stanja: budnost, sanjanje i dubok san, ba kao to i mi
doivljavamo, ili drugaije?
M: Sva tri stanja su spavanje bez sna za mene. Moje budno stanje je iznad njih. Kad vas ja
gledam vi svi izgledate zaspano, sanjajui uznemireno vae sopstvene rei. Ja sam budan jer
nita ne zamiljam. To nije samadhi koji je samo vrsta spavanja. To je upravo stanje koje nije
pod uticajem uma, i slobodno je od prolosti i budunosti. U vaem sluaju ono je uznemireno,
iskrivljeno eljom i strahom, seanjem i nadama; u mom sluaju ono je onakvo kakvo je normalno. Biti osoba (izdvojena individua) znai spavati.
P: Iznad tela i iste svesnosti, probuenosti, nalazi se "unutarnji organ" antahkarana,
"mentalno telo", "suptilno telo", ma kako mu dali ime. Ono kao rotirajue ogledalo razlae
sunevu svetlost u mnogostruk i raznolik model linija, ara i boja, tako da suptilno telo
pretvara jednostavnu, osnovnu svetlost Sopstva u raznovrstan svet. Prema tome ja sam
razumeo vae uenje. Ono to ne mogu da shvatim jeste kako se to suptilno telo pojavljuje na
prvom mestu?
M: Ono je stvoreno sa pojavljivanjem ideje "ja jesam". Dvoje su jedno.
P: Kako se pojavilo "ja jesam"?
M: U vaem svetu sve mora imati poetak i kraj. Ako nije tako, to nazivate venim. U mom
vienju ne postoji tako neto kao poetak ili kraj - oni se svi odnose na vreme. Bezvremeno
postojanje je potpuno u sadanjosti.
P: "Suptilno telo" antahkarana, da li je ono realno ili nerealno?
M: Ono je trenutno, prolazno. Realno je kad je prisutno, nerealno kad je odsutno.
P: Kakva vrsta realnosti, da li je prolazna?
M: Zovite je iskustvenom, empirijskom, ili aktuelnom, stvarnom, ili injeninom, vidljivom. To
je realnost neposrednog, trenutnog iskustva, ovde i sada, koje ne moe biti negirano. Moete
videti i pitati za opis i smisao, ali ne za sam dogaaj. Postojanje i nepostojanje se smenjuju i
njihova realnost je prolazna, trenutna. Nepromenljiva realnost postoji iznad prostora i vremena.
Ostvarite veno postojanje i nepostojanje i budite slobodni od oboje.
P: Stvari mogu biti prolazne, ipak one su mnogo sa nama, u beskonanom ponavljanju.
M: elje su jake. elja je ta koja stvara ponavljanje. Kad nema elja, nema ni ponavljanja.
P: ta je sa strahom?
M: elja je iz prolosti, a strah od budunosti. Seanje prole patnje i straha i njihovog
ponavljanja, vraanja, ini oveka uznemirenim u vezi njegove budunosti.
P: Postoji takoe i strah od nepoznatog.
M: Ko nije patio, nije uplaen.
P: Da li smo osueni, predodreeni za strah?
M: Sve dok gledamo na strah i prihvatamo ga kao senku line egzistencije i osobe, mi smo
primorani da se plaimo. Napustite sva personalna poistoveivanja, i biete osloboeni straha.
To nije teko. Kad je elja prepoznata kao lana, beeljnost dolazi sama po sebi. Nemate
potrebe da udite za eljom. Konano, to je nagon za sreom, koji je prirodan sve dok postoji
patnja. Samo vidite da ne postoji srea u onome to elite.
P: Mi smo stvoreni za zadovoljstvo, blaenstvo.
M: Svako svetovno i ulno zadovoljstvo je umotano bolom. Uskoro ete otkriti da ne moete
jedno bez drugoga.
P: Postoji iskuenik i postoji njegovo iskustvo. ta stvara vezu meu njima?
M: Nita to ne stvara. To jeste, postoji. Dvoje su jedno.
261

P: Ja oseam da postoji negde veza, ali ne znam gde.

M: Veza je u vaem umu koji nastoji da vidi dualnost gde ona ne postoji.
P: Kada vas sluam, moj um je sav u sadanjosti, i ja sam zauen da uviam i da ostajem bez
pitanja.
M: Moete znati realnost samo kad ste zaueni.
P: Mogu da razumem da je seanje uzrok uznemirenja i straha. Koji su naini da se seanje
ukloni, da mu se uini kraj?
M: Nemojte govoriti o nainima, postupcima - nema postupaka. Ono to vidite kao lano, ono
se rastapa, nestaje. Sama priroda obmane je takva da se ona rastapa, nestaje pri istraivanju,
spoznavanju. Istraujte - to je sve. Ne moete unititi lano, jer ga vi stvarate sve vreme.
Povucite se iz toga, odvojte se, napustite, zanemarite to, ne obraajte panju na to, idite iznad,
i to e prestati da postoji.
P: Hrist je isto tako govorio o ignorisanju, zanemarivanju, avola, zla, greha, i da se bude
dejeg duha, bezazlen kao dete.
M: Realnost, Istina je zajednika za sve. Jedino je personalno lano.
P: Ja sam posmatrao sadhake, aspirante, i istraivao kako oni ive, uvideo sam da su oni samo
zamenili materijalne udnje sa duhovnim ambicijama. Iz onoga to nam vi govorite izgleda kao
da su rei: "duhovno" i "ambicija" nesaglasne, suprotstavljene. Ako "duhovnost' podrazumeva
osloboenje od ambicije, ta e biti sa udnjom, tragaoca? Joga govori o elji za osloboenjem
kao bitnoj. Nije li to najvii oblik ambicije, slavoljubivosti?
M: Ambicija je personalna, osloboenje je sloboda od personalnog. U osloboenju oboje, i
subjekt i objekt ambicije, ne postoje vie. Ozbiljnost, iskrenost, nije udnja za plodovima
napora. To je izraz unutarnje promene, interesovanja, panje izvan lanog, nebitnog,
personalnog.
P: Nedavno ste nam rekli da mi ne moemo ak ni sanjati o savrenstvu pre ostvarenja, jer je
Sopstvo izvor svih savrenstava, a ne um. Ako savrenstvo u vrlini, estitosti, nije ono to je
bitno za osloboenje, ta je onda?
M: Osloboenje nije rezultat nekih postupaka, metoda, koje se izvebano primenjuju, niti je
rezultat okolnosti, uslova. Ono je iznad uzronog procesa. Nita ga ne moe prisiliti, niti ga
moe spreiti.
P: Zato onda mi nismo slobodni ovde i sada?
M: Ali mi jesmo slobodni "ovde i sada". Jedino je um taj koji zamilja ropstvo.
P: ta e dovesti do kraja tog zamiljanja?
M: Zato biste vi eleli da tome doe kraj? Jednom kada spoznate va um i njegove udesne
moi i otklonite ono to ga truje - ideju o odvojenoj i izolovanoj osobi - vi ga samo pustite na
miru da radi svoj posao meu stvarima za koje je on dobro osposobljen. Drati um na
njegovom pravom, namenjenom mestu i na njegovom sopstvenom delovanju, jeste osloboenje
od uma.
P: Kakav je posao namenjen umu?
M: Um je supruga srca, a svet je njihov dom - da budu vedri i sreni.
P: Ja i dalje ne razumem, ako nita ne stoji na putu osloboenja, zato se ono ne dogaa ovde i
sada?
M: Nita ne stoji na putu vaeg osloboenja i ono se moe dogoditi ovde i sada, ali vi ste vie
zainteresovani za druge stvari. I ne moete se boriti protiv vaih interesovanja. Vi morate ii sa
njima, gledati kroz njih, i gledati ih kako se razvijaju vie kao greke prosuivanja i
razumevanja.
P: Da li e mi pomoi ako odem i budem neko vreme sa velikim i svetim ljudima?
M: Veliki i sveti ljudi su uvek u vaem prisustvu, ali ih vi ne prepoznajete. Kako ete znati ko
je velik i svet? Po uvenju? Moete li verovati drugima u ovom pogledu, ili ak i samom sebi?
Da biste bili ubeeni iznad senke sumnje vama je potrebno vie od pohvale, vie ak i od
262

trenutne ushienosti. Moete sluajno naii na velikog i svetog oveka ili enu i ak ne znati za
due vreme vau veliku sreu. Dete velikog oveka dugo nee znati veliinu svog oca. Vi
morate sazreti da biste prepoznali veliinu i istotu vaeg srca kao svetost. Ili ete potroiti
vae vreme i novac uzalud i takoe propustiti ono to vam ivot nudi. Postoje dobri ljudi meu
vaim prijateljima, moete nauiti mnogo od njih. Jurnjava za svecima je samo druga igra koja
se odvija. Umesto toga setite se sebe i posmatrajte va svakodnevni ivot neprestano, uporno.
Budite ozbiljni i neete se razoarati u ruenju zidova nepanje, rasejanosti i imaginacije.
P: Da li mi vi to savetujete da teim potpuno sam?
M: Vi nikad niste sami. Postoje sile i prisustva koja vas slue najodanije sve vreme. Vi ih
moete ili ne moete primetiti, ali ipak ona su realna i aktivna. Kad shvatite da je sve u vaem
umu, a da ste vi iznad uma, tada ste stvarno sami; onda ste vi sve.
P: ta je sveznanje? Da li je Bog sveznajui? Da li ste vi sveznajui? Mi ujemo izraz:
"Univerzalni svedok". ta to znai? Da li samorealizacija sadri u sebi sveznanje? Ili je to stvar
posebnog treninga?
M: Izgubiti potpuno interes u mentalnom saznavanju rezultira sveznanjem. To je jednostavno
dar saznanja ta treba da bude spoznato u pravom trenutku za akciju osloboenu greke.
Konano, znanje je potrebno za delovanje i ako vi delujete ispravno, spontano, prirodno, bez
negovanja u umu, to vie to bolje.
P: Moe li neko znati um druge osobe?
M: Prvo saznajte svoj sopstveni um. On sadri ceo univerzum, i izvan njega!
P: Vaa radna teorija je da budno stanje nije u sutini razliito od sna i spavanja bez snova.
Ova tri stanja su istinski uzroci obmane, identifikacije sa telom. Moda je to istina, ali ja
oseam, da to nije cela istina.
M: Nemojte pokuavati da znate istinu, jer saznavanje pomou uma nije istinsko znanje. Ali vi
moete znati ono to nije istina - to je dovoljno da vas oslobodi od zablude, neistine. Sama
ideja da znate ta je istina je opasna, jer vas dri zarobljene u umu. Kada ne znate, onda ste
slobodni da tragate. A ne moe biti spasenja bez istraivanja, jer je neistraivanje glavni uzrok
ropstva.
P: Vi kaete da obmana sveta poinje sa oseajem "ja jesam", ali kada ja pitam o izvoru
oseaja "ja jesam", vi kaete da on nema izvor, jer se pri istraivanju on rastapa. ta je
dovoljno temeljno da stvara svet, a da ne moe biti samo iluzija. "Ja jesam" je samo promenljivi
faktor koga sam ja svestan, kako on moe biti laan?
M: Nije "ja jesam" ono to je lano, ve ono to vi smatrate o sebi da ste. Ja mogu da vidim,
van svake sumnje, da vi niste ono to verujete o sebi da ste. Bilo logino ili nelogino, vi ne
moete negirati oevidno. Vi niste nita od onoga ega ste svesni mentalno. Usredsredite se
marljivo na to da uklonite strukturu koju ste sagradili u vaem umu. Ono to je um stvorio
mora i sruiti.
P: Vi ne moete negirati sadanji trenutak miljenjem ili nemiljenjem. Ono to je sad, jeste. Vi
moete sumnjati, osporiti pojavnost, ali ne i injenicu. ta je koren injenice?
M: Koren svih pojavnosti jeste "ja jesam" i stalna veza u nizu dogaanja koja mi nazivamo
ivot, ali Ja sam iznad "ja jesam".
P: Primetio sam da ostvareni ljudi obino opisuju njihovo stanje u izrazima koji su pozajmljeni
iz njihove religije. Vi ste Hindus sluajno, tako govorite o Brahmi, Vishnuu i ivi i koristite
Hindu pristupe i slikovito izlaganje. Ljubazno vas molimo da nam kaete, ta je iskustvo iznad
vaih rei? Na koju se realnost one odnose?
M: To je moj nain govora, jezik koji sam nauio da koristim.
P: Ali ta je iznad jezika?
M: Kako mogu to da izrazim reima, osim u njihovim negacijama? Prema tome, ja koristim
rei kao bezvremeno, neogranieno, bezuzrono. To su takoe rei, ali kako su one potpuno
besmislene, one koriste mojoj svrsi.
263

P: Ako su one besmislene, zato ih koristite?

M: Zato to vi elite rei tamo gde se rei ne primenjuju.
P: Mogu da vidim vau nameru. Ponovo ste me liili mog pitanja.

89. PROGRES U DUHOVNOM IVOTU

Pitalac: Mi smo dve devojke iz Engleske, u poseti Indiji. Znamo malo o jogi i ovde smo zato
to nam je reeno da duhovni uitelji igraju vanu ulogu u ivotu Indije.
Maharad: Dobro dole. Nema nieg novog to ete nai ovde. Posao koji mi radimo ovde je
bezvremen, odvajkada. Bio je isti pre 10.000 godina i bie isti 10.000 godina ubudue. Stolea
prolaze, ali se ljudski problemi ne menjaju - problem patnje i zavretka patnje.
P: Pre neki dan sedam mladih stranaca se pojavilo traei mesto za prenoite za nekoliko
noi. Doli su da vide svog gurua, koji je drao predavanje u Bombaju. Ja sam ga srela - mlad
ovek vrlo prijatnog izgleda - oigledno vrlo delotvoran, sa jednom atmosferom mira i tiine u
njegovoj blizini. njegovo uenje je tradicionalno sa naglaskom na karma jogi, nesebinom radu,
sluenju gurua itd. Kao i u Giti, on kae da je nesebian rad jedan od vanih uslova koji e
rezultirati u spasenju. On je pun ambicioznih planova, osposobljavajui radnike koji e otvarati
duhovne centre u mnogim krajevima. Izgleda da im on daje ne samo autoritet, ugled, ve
takoe i snagu, mo, da rade posao u njegovo ime.
M: Da, postoji tako neto, mogunost prenoenja moi, snage.
P: Kada sam bila sa njima imala sam udno oseanje da postajem nevidljiva. Poklonici u
njihovoj predanosti svom Guruu bili su predani i meni takoe. ta god sam uradila za njih, to je
bilo delovanje Gurua, i ja nisam uzimana u obzir, izuzev samo kao instrument. Ja sam bila
samo slavina, ep na slavini, da se okreem levo ili desno. Uopte nije bilo linog odnosa. Oni
su pokuali malo da me preobrate u svoju veru, ali im su osetili otpor, oni su me jednostavno
napustili, izgubili su me iz svog polja panje. ak i oni sami, meusobno, nisu izgledali mnogo
da su u linom odnosu; ono to ih je dralo zajedno je njihov zajedniki interes, vezanost za
Gurua. Ja sam to oseala kao hladnou, skoro nehumanost. Smatrati nekoga instrumentom u
Bojim rukama je jedna stvar, a biti lien svake panje i razumevanja, jer "sve je Bog", moe da
dovede do nezainteresovanosti, ravnodunosti, koja se granii sa okrutnou. Konano, svi
ratovi su voeni u ime Boga. Celokupna istorija oveanstva je niz "svetih ratova" ovek
nikad nije toliko bezlian, kao u ratu.
M: Nastojati uporno ili opirati se, to je sve sadrano u elji da se postoji. Uklonite elju da se
bude osoba, i ta ostaje? Postojanje i nepostojanje se odnosi na neto u prostoru i vremenu,
ovde i sada, tamo i onda, koji su ponovo u umu. Um igra zagonetnu igru, ona je uvek
neizvesna, noena zebnjom i uznemirujua. Vi se bunite jer ste tretirani samo kao instrument
od nekog Boga, ili gurua, i insistirate da budete tretirani kao osobe jer niste sigurni u vau
sopstvenu egzistenciju, i ne elite da odbacite sve udobnosti i sigurnosti personalnosti. Vi ne
moete biti ono to mislite da ste, ali vam to daje kontinuitet, vaa budunost tee u vau
sadanjost, i postaje prolost bez potresa. ovek je preplaen kad mora da negira svoje lino
postojanje, ali se svi morate suoiti s tim pre ili kasnije, i pronai svoje jedinstvo sa
sveukupnou ivota. Onda ne postoji problem ko je korien od koga.
P: Sva panja koju sam dobila, bio je njihov pokuaj da me preobrate u svoju veru. Kada sam
se usprotivila, oni su izgubili sav interes za mene.
M: ovek ne postaje uenik preobraanjem, ili sluajno. Postoji sigurno, ranija, drevna
povezanost, uspostavljena kroz mnoge ivote, koja cveta kao ljubav i poverenje, bez kojih
nema ni uenika.
264

P: ta je odluilo da vi postanete Uitelj?

M: Ja sam to postao tako to su me prozvali uiteljem. Ko sam ja da poduavam i koga?! Ono
to sam ja i vi ste, ono ko sam ja - i vi ste. Zajedniko svima nama je "ja jesam"; iznad "ja
jesam" je ogromnost svetlosti i ljubavi. Mi to ne vidimo, jer gledamo negde drugde, bilo kuda;
ja samo mogu da ukaem na nebo; va sopstveni rad je da vidite zvezdu na nebu. Nekome
treba vie vremena pre nego to ugleda zvezdu, nekome manje. To zavisi od jasnoe njegovog
vienja i njegove ozbiljnosti u traganju. Ovo dvoje moraju biti njegovi sopstveni - ja mogu
samo da ohrabrim.
P: ta mogu da oekujem kad postanem uenik?
M: Svaki uitelj ima svoj sopstveni metod, obino sainjen prema uzoru na uenja njegovog
gurua, i na nain kako je on sebe realizovao, i po svojoj terminologiji takoe. Unutar tog
okvira se regulie linost uenika. Ueniku je data puna sloboda miljenja i istraivanja i
ohrabrenje da se zapita o sadraju svoga srca. On mora biti potpuno iskreno siguran u stanja i
sposobnosti svoga gurua, jer ako to nije, njegova vera nee biti potpuna. Apsolutno u vama je
ono to vas vodi ka Apsolutnom iznad vas - Apsolutnoj Istini i Ljubavi, nesebinosti, koji su
odluujui faktori u samoostvarenju. Sa ozbiljnou ovo moe da se ostvari.
P: Ja sam razumeo da ovek mora da napusti svoju porodicu i posedovanja da bi postao
uenik.
M: To varira od gurua do gurua. Neki oekuju od svojih naprednih uenika da postanu askete
i pustinjaci, osamljenici, neki odobravaju, podstiu porodian ivot i obaveze. Mnogi od njih
smatraju oblik porodinog ivota teim nego ivot odricanja, usamljenika, koji je pogodniji za
napredniju i vie uravnoteenu linost. U ranim stadijumima disciplina monakog ivota moe
da bude preporuljiva. Prema tome u Hindu kulturi studenti sve do 25-e godine ivota trebalo
bi da ive kao monasi - u siromatvu, ednosti i poslunosti - da im se da prilika da izgrade i
steknu karakter, da se osposobe da se suoe sa iskuenjima i tekoama branog, porodinog
ivota.
P: Ko su ljudi u ovoj sobi? Da li su oni vai uenici?
M: Pitajte njih. ovek ne postaje uenik na verbalnom nivou, ve u tihim dubinama ovekovog
bia. Vi ne postajete uenik birajui; to je vie stvar sudbine nego vae volje. Ne znai mnogo
ko je Uitelj - oni vam svi ele dobro. Ono to je vano je uenik - njegova estitost, potenje i
ozbiljnost. Pravi uenik e uvek nai pravog Uitelja.
P: Mogu da vidim lepotu i osetim blaenstvo ivota posveenog traganju za Istinom pod
vostvom sposobnog i voljenog Uitelja. Naalost, moramo da se vratimo u Englesku.
M: Rastojanje nije vano (ne predstavlja prepreku). Ako su vae elje jake i istinite, one e
oblikovati va ivot za njihovo ispunjenje. Posejte vae seme i ostavite ga sezonama.
P: ta su znaci napretka u duhovnom ivotu?
M: Sloboda od svih napetosti, zabrinutosti, oseaj lakoe i radosti; dubokog mira iznutra i
izobilja energije spolja.
P: Kako ste vi to ostvarili?
M: Sve sam to naao u svetom prisustvu moga Gurua - nisam nita ja radio. On mi je rekao da
budem tih, smiren - i ja sam bio - onoliko uspeno koliko sam mogao.
P: Da li je vae prisustvo tako mono i sveto kao njegovo?
M: Kako bih ja to znao? Za mene - njegovo prisustvo je jedino. Ako ste vi sa mnom, vi ste i sa
njim.
P: Svaki Guru e me uputiti na svog sopstvenog Gurua. Gde je poetna taka.
M: Postoji mo, snaga u Univerzumu koja radi za prosvetljenje i osloboenje. Mi je zovemo
Sadashiva, koja je uvek prisutna u srcima ljudi. To je ujedinjujui faktor. Sjedinjenje oslobaa.
Osloboenje je sjedinjenje. Konano, nita nije moje niti vae - sve je nae. Samo budite jedno
sa sobom i biete jedno sa svim; u domu i u celom Univerzumu.
P: Vi elite da kaete da e sva ta slava doi sa zadravanjem na oseanju "ja jesam"?
265

M: Jednostavnost je ono to je sigurno, ne komplikovanost. Na neki nain, ljudi ne veruju

jednostavnom jer jednostavnost je uvek na raspolaganju! Zato ne uiniti jedan astan pokuaj
o onome to sam rekao? On moe da izgleda vrlo mali, ali to je kao seme koje raste u ogromno
drvo. Dopustite sebi priliku!
P: Vidim tako mnogo ljudi ovde da sedi - smireno (u tiini). Zbog ega su oni doli?
M: Da se susretnu sa sobom. Kod kue svet je suvie mnogo sa njima. Ovde ih nita ne
uznemirava; imaju priliku da se oslobode njihovih svakodnevnih briga i kontaktiraju bitno u
sebi.
P: Kakav je nain treninga ka samoostvarenju?
M: Nema potrebe za treningom. Svesnost je uvek sa vama. Istu panju koju usmeravate ka
spoljanjosti, usmerite ka unutra. Nikakva nova ili specijalna vrsta svesnosti nije potrebna.
P: Da li vi pomaete ljudima lino?
M: Ljudi dolaze da iznesu svoje probleme. Oigledno da oni dobijaju neku pomo, inae ne bi
dolazili.
P: Da li su razgovori sa ljudima javni, ili vi razgovarate sa njima i privatno?
M: To je u saglasnosti sa njihovom voljom. Lino, ja ne pravim razliku izmeu javnog i
privatnog.
P: Da li ste vi uvek na raspolaganju ljudima, ili imate i drugi posao da radite?
M: Ja sam uvek na raspolaganju, ali asovi ujutro i kasno posle podne su najpogodniji.
P: Shvatam da nikakav rad ne donosi toliko ploda koliko rad duhovnog uitelja.
M: Najvie vredi motiv.

90. PREDAJTE SE SVOM SOPSTVU (VAOJ DUI)

Pitalac: Roena sam u SAD, i poslednjih etrnaest meseci sam provela u Sri Ramanashramu;
sada sam na povratku u SAD, gde me oekuje majka.
Maharad: Kakvi su vai planovi?
P: Mogu da se osposobim za medicinsku sestru, ili jednostavno da se udam i imam decu.
M: ta vas inspirie da elite da se udate?
P: Ako bih stvorila duhovni dom, spiritualnu atmosferu, to bi bio najvii oblik socijalnog
pomaganja koji mogu da zamislim. Ali, naravno, ivot moe da se odvija i drugaije. Ja sam
spremna za sve to mi ivot donese.
M: Tih etrnaest meseci u Sri Ramanashramu, ta su vam oni doneli? Na koji ste nain sada
drugaiji od onoga kada se stigli tamo?
P: Nisam vie uplaena. Pronala sam neki mir.
M: Kakav je to mir? Mir od onoga to elite, ili ne elite ono to nemate?
P: Pomalo od oboje, verujem da je tako. To nije uopte bilo lako. Mada je Aram vrlo tiho
mesto, ja sam bila iznutra u patnjama.
M: Kada spoznate da je razlika izmeu unutarnjeg i spoljanjeg samo u umu, vie neete biti
uplaeni.
P: Takvo ostvarenje dolazi i prati me. Ipak nisam ostvarila nepromenljivost i stalnost potpune
savrenosti, ispunjenosti.
M: Dakle, sve dok tako verujete vi morate nastaviti sa vaom sadhanom, da rasprite lanu
ideju da niste potpuni, savreni. Kada spoznate sebe kao manjeg od take u prostoru i
vremenu, kao neto tako suvie malo da bude poseeno, smrvljeno, i tako kratkog veka, da
266

bude ubijeno, onda, i samo onda, sav strah e nestati. Kada ste manji od vrha igle, onda vas
igla ne moe probosti, - vi probadate iglu!
P: Da, ponekad se ja tako oseam - nesavladivo. Ja sam vie nego neustraiva - ja sam sama
neustraivost.
M: ta vas je navelo da odete u Aram?
P: Imala sam nesrenu ljubav, pakleno sam patila. Nije mi moglo pomoi pie, a ni droga.
Poela sam oprezno da istraujem i sluajno sam nala neke knjige o jogi. Od knjige do knjige,
od otkria do otkria - dola sam do Ramanashrama.
M: Ako bi vam se iste tragedije desile ponovo, da li biste vi isto toliko patili, uzimajui u obzir
sadanje stanje vaeg uma?
P: Oh, ne, ne bih dozvolila sebi da ponovo patim. Ubila bih se.
M: Znai, vi se ne bojite da umrete!
P: Bojim se umiranja, ne od same smrti. Zamiljam proces umiranja kao bolan i ruan.
M: Kako znate, ne mora biti tako. On moe biti lep, prijatan, smiren. Jednom kada spoznate da
se smrt dogaa telu, a ne vama, vi samo posmatrajte, vae telo se odbacuje kao stara iznoena
odea.
P: Ja sam potpuno svesna da je moj strah od smrti zbog strahovanja i neznanja.
M: Ljudska bia umiru svake sekunde, strah i patnja od umiranja pokriva svet kao oblak. Nije
ni udo to ste i vi takoe uplaeni. Ali, jednom kada saznate da samo telo umire, a ne
kontinuitet seanja i oseaj "Ja jesam" reflektovan u tome, vi vie niste uplaeni.
P: Dakle, umrimo i videemo.
M: Obratite panju i videete da su roenje i smrt jedno, da ivot pulsira izmeu postojanja i
nepostojanja i da svaki treba drugoga zbog potpunosti. Vi ste roeni da umrete i umirete da
biste se ponovo rodili.
P: Da li nevezanost zaustavlja proces?
M: Sa nevezanou strah nestaje, ali ne i delo.
P: Da li u biti prisiljena da se ponovo rodim? Kakav uas?
M: Ne postoji prinuda. Vi dobijate ono to elite. Vi pravite vae sopstvene planove i vi ih
ostvarujete.
P: Da li mi osuujemo sebe na patnju?
M: Mi napredujemo kroz istraivanje, a da bismo istraivali potrebno nam je iskustvo. Mi
teimo da ponovimo ono to nismo razumeli. Ako smo senzitivni i inteligentni, ne moramo da
patimo. Bol je poziv na panju i kazna zbog nepanje, nemara. Inteligentna i saoseajna akcija
jedini je lek.
P: Ba zato to sam odrasla u inteligenciji, razumevanju, ne bih vie tolerisala moju patnju. ta
je loe u samoubistvu?
M: Nema nita loe ako to reava problem. ta ako ne? Patnja izazvana stranim, irelevantnim
faktorima - neke bolne i neizleive bolesti, ili nepodnoljive nesree, mogu da daju neko
opravdanje, ali gde nedostaju mudrost i saoseanje, samoubistvo ne moe pomoi. Glupa smrt
znai glupo ponovo roenje. Pored toga mora se uzeti u obzir pitanje karme. Izdrljivost je
obino najmudriji put.
P: Mora li ovek da izdri patnju, ma kako beznadeno i bolna bila?
M: Izdravanje je jedna stvar, a beznadena agonija je neto drugo. Izdrljivost je osmiljena i
podnoljiva, dok je agonija beskorisna.
P: Zato brinuti o karmi? Ona vodi brigu sama o sebi u svakom sluaju.
M: Veina nae karme je kolektivna. Mi patimo zbog grehova drugih, kao to i drugi zbog
naih. oveanstvo je jedno. Neznanje o ovome nee promeniti te stvari. Mi smo mogli biti
mnogo sreniji ljudi, ali nismo zbog nae nezainteresovanosti za patnje drugih.
P: Uvidela sam da sam postala mnogo oseajnija.
267

M: Dobro. Kad vi to kaete, ta imate na umu? Sebe kao oseajnu osobu sa telom ene?
P: Postoji telo i postoji saoseanje, i postoji seanje, i brojne stvari i ponaanja; zbirno oni
mogu da se nazovu osoba.
M: Ukljuujui i ideju "Ja jesam"?
P: "Ja jesam" je kao koara koja sadri mnoge stvari, koje ine osobu.
M: Ili, preciznije, to je vrba od koje je koara ispletena. Kada mislite o sebi kao o eni, da li
mislite da ste ena, ili da je vae telo opisano kao ensko?
P: To zavisi od mog raspoloenja. Ponekad oseam sebe da sam samo centar svesnosti.
M: Ili okean svesnosti. Da li postoje trenuci kada vi niste ni ovek ni ena, ne sluajno, bez
povoda od okolnosti i stanja?
P: Da, postoje, ali ja oseam stidljivost da govorim o tome.
M: Namigivanje je sve to ovek moe oekivati. Nemate potrebe da dalje govorite.
P: Da li mi je doputeno da puim u vaem prisustvu? Znam da to nije obiaj da se pui pred
svecem, mudracem, i jo je to neobinije za enu.
M: Svakako, puite, niko nee zameriti. Mi razumemo.
P: Oseam potrebu da se smirim.
M: Vrlo je esto tako sa Amerikancima i Englezima. Posle izvoenja sadhane oni postaju
ispunjeni energijom i izbezumljeno trae oduak. Organizuju udruenja, postaju uitelji joge,
sklapaju brakove, piu knjige - bilo ta izuzev da pokuaju da borave u tiini i u okeanu svoje
energije unutra pronau izvor nepresune moi i naue umetnost njenog dranja pod
kontrolom.
P: Priznajem da sada elim da se vratim i ivim vrlo aktivnim ivotom, jer se oseam ispunjena
s puno energije.
M: Moete raditi ta vam se svidi sve dok ne smatrate za sebe da ste telo i um. To nije toliko
pitanje stvarnog nevrednovanja tela i svega to ide sa tim, kao to je jasno razumevanje da vi
niste telo, oseaja povuenosti, izdvojenosti, emocionalne nevezanosti.
P: Znam ta mislite. Pre nekih etiri godine sam prola kroz period odbacivanja fizikog,
nebrige o svom izgledu; ne bih kupovala odeu, jela bih najjednostavniju hranu, spavala na
golim daskama. To je prihvatanje privatnosti, oskudice koja ima smisao, znai, ne stvarna
neudobnost. Sada sam spoznala da treba prihvatiti, pozdraviti ivot onakav kakav je, kakav se
dogaa i voleti sve to on nudi. To je najbolji nain. Prihvatiti radosnog srca sve to doe i
uiniti najbolje to mogu. Ako ne mogu nita drugo, do da dam ivot i istinsko obrazovanje i
kulturu nekolicini dece - sasvim dovoljno; mada moje srce pripada svakom detetu, ipak ne
mogu doi do svakoga.
M: Vi ste u braku i majka samo kad ste muko - enske svesnosti. Kada ne smatrate sebe
telom, onda porodini ivot tela, ma koliko intenzivan i zanimljiv, izgleda samo kao igra na
platnu, ekranu uma, sa svetlou svesti koja ih projektuje i koja je jedina realnost.
P: Zaista vi insistirate na svesnosti, probuenosti, kao jedinoj realnosti? Nije li objekat
svesnosti isto tako realan, dok traje?
M: Ali, on ne traje! Trenutna, prolazna realnost je sekundarna; ona zavisi od vanvremenskog.
P: Da li mislite neprekidnog ili stalnog?
M: Ne moe biti kontinuiteta u postojanju. Kontinuitet sadri u sebi identitet u prolosti,
sadanjosti, i budunosti. Nikakav takav identitet nije mogu, jer sam smisao identifikacije,
poistoveivanja je kolebanje, talasanje i promena. Kontinuitet, stalnost, to su obmane stvorene
u umu, seanju, samo mentalne projekcije obrazaca gde nikakvi obrasci ne postoje; napustite
sve ideje o prolaznom ili stalnom, telu ili umu, mukarcu ili eni, ta tad ostaje? Kakvo je stanje
vaeg uma kada su sve podvojenosti otklonjene, prevaziene? Ja ne govorim o prestajanju
razliitosti, jer bez njih nema manifestovanja, ispoljavanja.
268

P: Kad ne odvajam, ja sam srena i u miru. Ali nekako uvek gubim orijentaciju i poinjem da
tragam za sreom u spoljanjim stvarima. Zato moj unutranji mir nije stabilan, ne mogu da
razumem.
M: Mir je, naposletku, takoe jedno stanje uma.
P: Iznad uma je tiina. O njoj se ne moe rei nita.
M: Sav govor o tiini je samo buka.
P: Zato mi tragamo za svetovnom sreom, ak i posle iskustva sa svojom sopstvenom
prirodnom, spontanom sreom?
M: Kada je um angaovan u sluenju telu, srea je izgubljena. Da biste je ponovo zadobili, to
zahteva zadovoljstvo. Nagon da se bude srean je ispravan, sasvim u redu, ali naini da se to
ouva su pogreni, obmanjujui, nepouzdani i destruktivni za istinsku sreu.
P: Da li je zadovoljstvo uvek pogreno?
M: Ispravno stanje i korienje tela i uma su intenzivno jaka i prijatna. Ono to je pogreno je
traganje za sreom. Ne pokuavajte da uinite sebe srenim, bolje se upitajte o samom vaem
traganju za njom. Vi elite da budete sreni zato to niste sreni. Pronaite zato ste nesreni.
Zato to niste sreni, vi traite sreu u zadovoljstvu; zadovoljstvo donosi bol i zato vi to zovete
svetovno; vi zatim tragate, udite za nekim drugim zadovoljstvom, koje ne donosi bol, koje vi
nazivate duhovnim, boanskim. U realnosti zadovoljstvo je samo predah od bola. Srea je i
svetovna i nesvetovna, unutar i iznad svega to se deava. Nemojte praviti razliku, nemojte
odvajati neodvojivo i ne otuujte sebe iz ivota.
P: Kako vas sad razumem dobro! Pre mog boravka u Ramanashramu bila sam tiranizovana
saveu, uvek nastojei da prosuujem o sebi. Sada sam potpuno smirena, oputena, potpuno
prihvatajui sebe onakvu kakva sam. Kad se vratim u SAD, prihvatiu ivot onakav kakav
bude, kao Bhagavanovu milost, i uivati u gorkom kao i u slatkom. To je jedna od stvari koju
sam nauila u Aramu - da verujem Bhagavanu. Nisam bila ranije ovakva, nisam mogla da
verujem.
M: Verovati Bhagavanu je verovati sebi. Budite svesni da ta god se deava, deava se vama,
pomou vas, kroz vas, da ste vi kreator, uivalac i transformator svega to opaate i tad neete
biti uplaeni. Bez straha neete biti nesreni, niti ete tragati za sreom. U ogledalu vaeg uma
razne vrste slika se pojavljuju i nestaju. Znajui da su one potpuno vae sopstvene kreacije,
posmatrajte ih smireno kako dolaze i odlaze, budite budni, svesni, ali neuznemireni,
nedodirnuti. Ovakav postupak smirenog posmatranja je sam temelj joge. Vidite sliku, ali vi
niste slika.
P: Ja mislim da me misao o smrti plai zato to ne elim ponovo da se rodim. Ja znam da me
niko ne prisiljava, ipak, pritisak neostvarenih elja je neodoljiv i ovek nee biti sposoban da se
odupre.
M: Pitanje suprotstavljanja se ne postavlja. Ono to se raa i preporaa niste vi. Neka se to sve
desi, gledajte kako se to deava.
P: Zato se mi onda uopte brinemo?
M: Ali, vi ste zabrinuti! I vi ete biti zabrinuti sve dok se slika ne uskladi sa vaim sopstvenim
oseajem istine, ljubavi i lepote. elja za skladom, harmonijom u miru je neizbrisiva. Ali kad je
jednom ispunjena, zabrinutost prestaje i fiziki ivot postaje nenaporan, prijatan, i ispod nivoa
panje. Onda, iako ste u telu, vi niste roeni. Biti otelovljen ili bez tela, vama je isto! Vi
doseete taku kad vam se nita ne moe desiti. Bez tela ne moete biti ubijeni, bez
posedovanja ne moete biti opljakani, bez uma ne moete biti obmanuti. Ne postoji taka
gde se elja ili strah mogu zakaiti. Sve dok vam se nikakva promena ne moe desiti, ta je
drugo vano?
P: Nekako ne volim ideju o umiranju.
M: To je zato to ste tako mladi, to vie znate o sebi, to ste manje uplaeni. Naravno,
agonija umiranja nije nikad prijatna da se gleda, ali umirui ovek je retko svestan.
269

P: Da li se on vraa svesnosti?
M: To je vrlo slino snu. Za izvesno vreme osoba je izvan fokusa i onda se vraa.
P: Ista osoba?
M: Osoba, budui da je stvorena od okolnosti, nuno se menja zajedno sa njima, kao plamen
koji se menja sa gorivom. Jedino se proces (individuacije) nastavlja neprestano, stvarajui
vreme i prostor.
P: Dakle, Bog e me paziti. Mogu sve prepustiti njemu.
M: ak i vera u Boga je samo stepen na putu. Konano, vi naputate sve jer dolazite do
neega tako jednostavnog da ne postoje rei da to mogu da izraze.
P: Ja sam samo poetnica. U poetku nisam imala vere. Bila sam uplaena da dopustim
stvarima da se dese. Svet mi je izgledao vrlo opasno i neprijateljsko mesto. Sada konano
mogu da govorim o poverenju u Gurua ili Boga. Dopustite da napredujem. Nemojte me
pourivati. Dopustite da nastavim mojom sopstvenom brzinom.
M: Na svaki nain nastavite. Ali vi ne nastavljate. Vi ste jo uvek vezani za ideje o mukarcu i
eni; starom i mladom, ivotu i smrti. Nastavite idui iznad. Spoznata stvar, ideja, je
prevaziena stvar.
P: Gospodine, ma gde da odem, ljudi smatraju da je njihova dunost da mi pronalaze greke i
da me neprestano podbadaju, gone. Ja sam ispunjena sa ovim duhovnim bogatstvom koje sad
imam. ta je loe sa mojom sadanjou to bi trebalo da rtvujem za budunost, ma kako to
bilo uzvieno? Vi kaete da je realnost u sadanjosti. Ja volim moju sadanjost. Ja je elim. Ja
ne elim da veno budem nespokojna u vezi mog statusa i njegove budunosti. Ja ne elim da
jurim vie i bolje. Dopustite mi da volim ono to imam.
M: Vi ste sasvim u pravu. Radite to. Samo budite poteni - jednostavno volite ta volite nemojte se napinjati i usiljavati.
P: To je ono to ja nazivam predaja Guruu.
M: Zato projektovati, ii izvan sebe? Predajte se vaem sopstvenom Sopstvu jer sve je
njegova projekcija.

91. UIVANJE I SREA

Pitalac: Moj prijatelj, mladi od dvadeset i pet godina, saznao je da boluje od neizleive
bolesti na srcu. Napisao mi je kako mu je drae samoubistvo od dugog i sporog umiranja.
Odgovorio sam mu da se bolest, koja je prema zapadnoj medicini neizleiva, moe izleiti na
neki drugi nain. Postoje joginske moi koje mogu dovesti do skoro trenutnih promena u
ljudskom telu. Uinci estih postova takoe se granie s udesnim. Napisao sam mu da se ne
uri umreti, ve da radije pokua s nekom alternativnom metodom.
uo sam da neki jogin koji ivi nedaleko od Bombaja poseduje udesne moi. On se
specijalizirao za kontrolu ivotnih sila koje vladaju telom. Sreo sam nekoliko njegovih uenika
i poslao mu po njima fotografiju svoga prijatelja. Sad u videti to e se dogoditi.
Maharad: Tano, uda se esto dogaaju, ali mora postojati elja za ivotom. Nema li nje,
udo se ne moe dogoditi.
P: Moe li se elja za ivotom u nekoga usaditi?
M: Povrinska elja moe, ali takva elja brzo e se istroiti. Naelno, niko ne moe prisiliti
drugu osobu da ivi. Uz to, postojale su kulture u kojima je samoubistvo imalo priznato i
ugledno mesto.
P: Nije li naa dunost da proivimo svoj ivotni vek?
270

M: Naa je dunost da ivimo prirodno, spontano i s lakoom. Ali bolest i patnja nisu
prirodne. Plemenita je vrlina nepokolebljivo izdrati sve to ivot nosi, ali ima i dostojanstva u
odbijanju besmislenog muenja i ponienja.
P: Dobio sam knjigu koju je napisao neki siddha.29 U njoj je opisao mnogo svojih neobinih,
ak i zapanjujuih iskustava. Po njegovu miljenju, put istinskoga sadhake30 zavrava kad
sretne svojega uitelja i preda mu telo, um i srce. Od toga trenutka guru preuzima sadhakin
ivot u svoje ruke i postaje odgovoran za svaki, pa i najmanji dogaaj u njegovu ivotu, sve
dok njih dvoje ne postanu jedno. To moemo nazvati samoostvarenjem kroz poistoveivanje.
Uenika obuzima sila koju nema pod nadzorom i kojoj se ne moe oduprijeti, a pri tom se
osea bespomonim kao list u oluji. Jedino to ga moe spasti od ludila i smrti jeste vera u
ljubav i mo njegovog gurua.
M: Svaki uitelj pouava u skladu s vlastitim iskustvom. Iskustvo se oblikuje prema uverenju,
a uverenje prema iskustvu. ak i uenik oblikuje gurua prema vlastitoj predstavi. Uenik je taj
koji gurua ini velikim. Kad jednom postane jasno da je guru nosilac moi osloboenja koje
deluje i iznutra i izvana, zduna predanost postaje prirodna i laka. Kao to se ovek preplavljen
bolovima potpuno predaje u ruke hirurga, tako se i uenik bez ikakvih ograda poverava svojem
guruu. Sasvim je prirodno traiti pomo kad se osea gorua potreba za njom. Ali, koliko god
guru bio moan, on ne sme nametati svoju volju ueniku. S druge strane, uenik koji ne veruje
i okleva mora ostati neispunjen, a da njegov guru nije nimalo kriv za to.
P: ta se tada dogaa?
M: Kad se sve ostalo pokae neuspenim, ivot postaje na uitelj. Ali na pouke ivota treba
dugo ekati. Mogue je utedeti mnoga odgaanja i nevolje ako samo postoji poverenje i
poslunost guruu. No, do takvog poverenja dolazi samo onda kad ravnodunost i nemir ustupe
mesto jasnoi i miru. ovek koji ne potuje samoga sebe nee moi verovati ni sebi ni bilo
kome drugome. Zbog toga uitelj daje u poetku sve od sebe kako bi uverio uenika u svoje
visoko poreklo, plemenitu prirodu i velianstvenu sudbinu. On mu prenosi iskustva velikih
svetaca jednako kao i svoja vlastita i nastoji da u ueniku probudi poverenje u samog sebe i u
vlastite bezgranine mogunosti. Kad poverenje u sebe i u uitelja idu ruku pod ruku, u
uenikovom se karakteru i ivotu dogaaju brze i dalekosene promene.
P: Moda se ja ne elim menjati. Moj je ivot dovoljno dobar takav kakav jeste.
M: Govori tako jer jo nisi uvideo koliko je bolan ivot koji vodi. Nalik si detetu koje spava
s cuclom u ustima. Moe se oseati srenim u trenutku kad si potpuno usmeren na sebe, ali
dovoljno je samo paljivije pogledati ljudska lica da bi na njima primetio sveobuhvatnu
injenicu patnje. ak je i tvoja srea tako ranjiva i kratkotrajna, izloen si milosti i nemilosti
bankrota ili ira na elucu. Tvoja je srea samo trenutak predaha, puki vremenski razmak
izmeu dve patnje. Stvarna srea nije ranjiva, zato to ne zavisi od okolnosti.
P: Govorite li iz vlastitoga iskustva? Jeste li vi nesreni?
M: Ja nemam osobnih problema. Ali svet je pun ivih bia iji su ivoti pritisnuti izmeu straha
i elje. Oni su nalik stoci dovedenoj u klanicu koja bezbrino i sretno skae i juri naokolo, ali
ne proe ni sat vremena a ve je mrtva, odrane koe. Tvrdi da si srean. Jesi li uistinu srean
ili samo nastoji samoga sebe uveriti u to? Pogledaj u sebe bez straha i zaas e shvatiti da
tvoja srea zavisi od uslova i okolnosti i da je zato trenutna, a ne stvarna. Stvarna srea dolazi
iznutra.
P: Od kakve mi je koristi takva srea? Ona me ne ini srenim.
M: Moe je imati celu, i vie od toga, samo ako je zatrai. Ali ti je ne trai, ini se da je ni
ne eli.
P: Zato to kaete? Ja elim da budem srean.
29
30

Siddha je jogin koji je praksom joge stekao neke moi.

Uenika.

271

M: Ti se u potpunosti zadovoljava svojim uicima. Tu nema mesta za sreu. Isprazni svoju

oljicu i oisti je, inae se nee moi napuniti. Drugi ti mogu pruiti uitak, ali nikada sreu.
P: Meni je ve dovoljan i lanac ugodnih dogaaja.
M: Prije ili kasnije taj e se lanac prekinuti i zavriti u bolu, ako ne i u nekoj veoj nesrei.
Joga nije nita drugo do traganje za trajnom sreom u sebi.
P: Vi moete govoriti jedino o ivotu na Istoku. Na Zapadu su ivotni uslovi drukiji i onde se
to ne moe primeniti.
M: Nema istone ili zapadne patnje, odnosno istonoga ili zapadnoga straha. Problem je
univerzalan, postoji patnja koju treba prekinuti. Uzrok je patnje zavisnost, a lek je
nezavisnost. Joga je nauka i umetnost postizanja osloboenja zahvaljujui razumevanju
samoga sebe.
P: Ne oseam se spremnim za jogu.
M: A za ta biste drugo mogli biti spremni? Svi ti vai dolasci i odlasci, traganje za uitkom,
ljubav i mrnja - sve to pokazuje vau borbu protiv ogranienja, samonametnutih ili prihvaenih
izvana. U svojem neznanju inite greke i nanosite bol sebi i drugima. Ali poriv za
osloboenjem postoji u vama i ne sme se negirati. Isti poriv koji vapi za roenjem, sreom i
smru vapie i za razumevanjem i samoostvarenjem. On je poput iskre plamena u tovaru
pamuka. Moda ni ne znate da je iskra u pamuku, ali pre ili kasnije ceo brod e izgoreti.
Osloboenje je prirodan proces i dugo traje, ali je neminovan. No, u tvojoj je moi da ga
dovede u sadanji trenutak.
P: Zato onda na svetu postoji tako malo osloboenih ljudi?
M: U odreenom trenutku u velikoj umi je samo malobrojno drvee u punom cvatu, ali e na
svako drvo doi red. Pre ili kasnije, vai telesni i mentalni izvori e se iscrpiti. ta ete tada
uiniti? Oajavati?! U redu, oajavajte. Umoriete se od oajavanja i poeete da postavljate
pitanja. U tom ete trenutku postati spremni za svesnu jogu.31
P: Meni sve to traganje i mozganje izgleda veoma neprirodno.
M: Vaa prirodnost nalik je prirodnosti oveka koji se rodio kao bogalj. Moda ste nesvesni,
ali to vas ne ini prirodnim. Vi uopte ne znate ta znai biti prirodan ili normalan, a ne znate ni
da to ne znate. Trenutno lutate i zato ste u opasnosti. Onome ko luta u svakome se trenutku
moe neto dogoditi. Bilo bi pametnije da se probudite i uvidite u kakvoj se situaciji nalazite.
To da jesi - to zna; ali ta jesi - to ne zna. Otkrij ta uistinu jesi.
P: Zato na ovome svetu ima toliko patnje?
M: Uzrok je patnje sebinost. Nema drugog uzroka.
P: Mislio sam da je patnja sastavni dio ogranienog linog postojanja.
M: Razlike i osobine nisu uzrok patnje. Jedinstvo u razliitosti prirodno je i dobro. Istinska
patnja pojavljuje se u svetu jedino zbog oseaja odvojenosti i traganja za sebinim
zadovoljstvima.

31

Sav ivot i karmika evolucija due je nesvesna joga. Kada taj proces postane svestan, onda se naziva joga i
privodi se svom ishodu. (I. A.)

272

92. UZDIGNITE SE IZNAD IDEJE JA SAM TELO

Pitalac: Ljudi su nalik ivotinjama, jure naokolo uzalud traei sreu i ini se da tome nema
kraja. Postoji li izlaz?
Maharad: Bie vam ponueno mnogo zaobilaznica koje e vas samo voditi natrag do
polazne take. Najpre morate shvatiti da va problem postoji samo u budnom stanju i da ga
u potpunosti moete zaboraviti, koliko god bolan bio, kad odete na spavanje. U budnom ste
stanju svesni, a za vreme spavanja jedino ste ivi. I svesnost i ivot moete nazvati Bogom,
ali vi ste iznad jednog i drugog, iznad Boga, iznad bia i nebia. Um koji se temelji na
seanjima spreava vas da spoznate sebe kao onoga koji je sve i koji je iznad svega. On ima
nad vama mo sve dok mu verujete. Nemojte se boriti s njime. Samo se ne obazirite na
njega. Lien vae panje, on e polako usporiti i otkriti mehanizam svoga rada. Kad
jednom spoznate njegovu prirodu i nameru, neete mu vie dopustiti da izmilja probleme.
P: Ali, nisu svi problemi izmiljeni. Postoje i stvarni problemi.
M: Mogu li postojati ikakvi drugi problemi osim onih koje stvara um? ivot i smrt ne stvaraju
probleme. Bol i uitak dolaze i odlaze. Doivljavamo ih u svojem iskustvu i zatim
zaboravljamo. No, seanje i zamiljanje stvaraju problem elje za postignuem ili izbegavanjem,
obojene svianjem ili nesvianjem. Istina i ljubav ovekova su stvarna priroda, a um i srce
naini na koje se oituju.
P: Kako se um moe dovesti pod nadzor? ta uiniti sa srcem koje ne zna ta hoe?
M: Um i srce ne mogu raditi u mraku. Da bi ispravno funkcionisali, potrebna im je svetlost
iste svesti. Svi napori da se stave pod nadzor samo e ih podrediti zapovestima seanja.
Pamenje je dobar sluga, ali lo gospodar. Ono uspeno spreava otkrivanje istine. U
stvarnosti nema mesta za napor. Napor je znak sebinosti koja nastaje usled
poistoveivanja s telom, to je glavni ovekov problem i uzrok svih drugih problema. A
sebinost se ne moe ukloniti ulaganjem napora, ve samo jasnim uvidom u njene uzroke i
nain delovanja. Napor je znak postojanja sukoba izmeu protivrenih elja. Njih treba prozreti
jer e jedino tada nestati.
P: A ta e ostati?
M: Ostae ono to se ne moe promeniti - veliki mir, duboka tiina, skrivena lepota stvarnosti.
Budui da se ne moe preneti reima, istina eka da je iskusite.
P: Ne mora li ovek biti spreman i osposobljen za postizanje osloboenja? Naa je priroda u
svojoj biti ivotinjska. Kako bismo se mogli nadati da e se u nama pojaviti stvarnost ako ne
pobedimo najpre tu ivotinjsku prirodu?
M: Pustite ivotinju na miru, neka ivi svoj ivot. Samo se priseajte ta ste. Iskoristite svaki
dogaaj tokom dana da vas podseti kako bez vas kao svedoka ne bi bilo ni ivotinje ni Boga.
Shvatite da ste vi i jedno i drugo, sr i graa svega to jeste pa se vrsto drite svog
razumevanja.
P: Je li razumevanje dovoljno? Nisu li mi potrebni opipljiviji dokazi?
M: Vae razumevanje odluie o valjanosti dokaza. Ali, treba li vam opipljiviji dokaz od
vlastitog postojanja? Kamo god idete, susreete sebe. Koliko god daleko otputujete u
vremenu, vi ste onde.
P: Oito je da ja nisam sveproimajui i vean. Ja sam samo ovde i sada.
M: To je ve dovoljno. Ovde je svugde, a sada je uvek. Uzdignite se iznad ideje da ste telo i
shvatiete da su prostor i vreme u vama, a ne vi u njima. Kad jednom budete to razumeli,
bie uklonjena glavna prepreka do samoostvarenja.
P: ta je samoostvarenje koje se nalazi onkraj razumevanja?
273

M: Zamislite gustu umu punu tigrova, a sebe u vrstom, elinom kavezu. Znajui da vas
kavez u potpunosti titi, bez straha posmatrate tigra. U sledeoj fazi, tigar se nalazi u kavezu, a
vi lutate dunglom. Na kraju, kavez iezava, a vi jaete tigra!
P: Prisustvovao sam grupnoj meditaciji koja se nedavno odrala u Bombaju i svedoio ludilu i
mahnitom preputanju oseajima onih koji su u njoj uestvovali. Zato ljudi rade takve stvari?
M: Sve su to izumi nemirnoga uma koji hrane ljude u potrazi za senzacijama. Neki od tih
izuma pomau nesvesnom da otpusti potisnuta seanja i elje, ime se postie odreeno
olakanje. Ali, na kraju, takve metode ostavljaju praktikanta na istom mestu na kojem je i bio ili
ak i na gorem.
P: Nedavno sam proitao knjigu koju je napisao neki jogin, a govori o njegovim iskustvima u
meditaciji. Knjiga je prepuna vizija i zvukova, boja i melodija, prava rasko i izvrsna zabava!
Na kraju su svi joginovi doivljaji iezli, a ostao je jedino oseaj potpune neustraivosti. Nije
udo, ovek koji je proao kroz sva ta iskustva neozleen uistinu se ne treba plaiti niega.
Uprkos tome, pitao sam se od kakve mi koristi moe biti takva knjiga?
M: Ni od kakve, verovatno, budui da vas nije privukla. Neko drugi moda bi bio oaran.
Ljudi se razlikuju. Ali svi su suoeni s injenicom vlastitog postojanja. Oseaj "ja jesam"
osnovna je injenica, a pitanje "Ko sam ja?" osnovno pitanje na koje svako mora sam nai
odgovor.
P: Je li odgovor isti za sve?
M: Isti u sutini, ali razliit u izraavanju.
Svaki duhovni tragalac prihvata ili pronalazi metodu koja mu najbolje odgovara,
primenjuje je na sebi s odreenom ozbiljnou i naporom i postie rezultate u skladu sa svojim
temperamentom i oekivanjima. Zatim ih uliva u kalupe rei, gradi od njih sisteme, uspostavlja
tradiciju i poinje da prima uenike u svoju "kolu joge". Sve se to gradi na seanju i
zamiljanju. Nijedna takva kola nije bezvredna, ali nije ni neophodna. U svakoj od njih
pojedinac moe napredovati do one take u kojoj se i elja za napretkom odbacuje kako bi se
omoguio daljnji napredak. Nakon toga odbacuju se sve kole i prestaju svi napori. U samoi i
tajanstvenom neznanom napravie se zadnji korak kojim se zauvek okonava neznanje i strah.
Meutim, pravi uitelj nee zarobiti svoga uenika nekim propisanim sledom ideja,
oseaja i delovanja, ve e mu, naprotiv, strpljivo ukazivati na potrebu da se oslobodi svih ideja
i obrazaca ponaanja. Traie od njega da bude budan i ozbiljan i da pliva u skladu s bujicom
ivota, ma kamo ga ona nosila, ali ne da bi uivao ili patio, ve da bi razumevao i uio. Uenik,
pod vostvom pravog uitelja, ui kako da ui, a ne da pamti i slua. Satsang, drutvo
plemenitih i svetih, ne oblikuje ga u kalup, ve ga oslobaa svih kalupa. uvajte se svega to
vas ini zavisnim. Veina takozvanih "predavanja" guruu zavrava razoaranjem, ako ne i
tragedijom. Sreom, ozbiljan e se trailac izvui na vreme, obogaen mudrou koju je stekao
zahvaljujui tom iskustvu.
P: Sasvim je sigurno da predanost Sopstvu ima odreenu vrednost.
M: Predati se Sopstvu znai predati mu sve svoje brige. To se ne moe uiniti, to se dogaa
kad spoznate svoju istinsku prirodu. Verbalna predanost, ak iako je praena iskrenim
oseajima, nije gotovo ni od kakve vanosti i rui se kod prvog stresa. Ona, u najboljem
sluaju, odaje iskrenu nameru, ali ne i stvarnu injenicu.
P: U Rg-vedi se spominje prvobitna joga (adhi joga), koja se sastoji od venanja mudrosti
(pranja) i ivota (prana), to oznaava, barem sam tako ja shvatio, sjedinjenje to dvoje.
Smatrate li da to znai i jedinstvo ispravnosti (dharma) i delovanja (karma)?
M: Da, upravo tako, pod uslovom da pod ispravnou smatrate usklaenost sa svojom pravom
prirodom, a pod delovanjem iskljuivo nesebinu akciju koja nije motivisana eljom. U adhi
jogi sam je ivot guru, a um je njegov uenik. Um oslukuje potrebe ivota, ali mu ne
zapoveda. ivot tee prirodno i bez napora, a um uklanja prepreke koje stoje na putu njegovog
venog toka.
274

P: Nije li ivot po svojoj prirodi sklon ponavljanju? Nee li preputanje ivotnom toku voditi
do zastoja?
M: ivot je sam po sebi beskrajno kreativan. Siuna semenka tokom vremena postaje velika
uma. Um je nalik umaru koji titi beskrajni ivotni poriv postojanja i koji upravlja njime.
P: Shvati li se adhi joga kao sluenje uma ivotu, ona predstavlja savrenu demokratiju. Svako
ivi svoj ivot u skladu sa svojim najveim sposobnostima i znanjem i svi su uenici istoga
gurua.
M: Moe se i tako rei. Postoji mogunost da zaista bude tako, ali sve dok osoba ne voli ivot
i dok mu ne veruje, sve dok ne ide za njim s ozbiljnou i poletom, bie neozbiljno govoriti o
jogi koja je kretanje u svesnosti i svest u akciji.
P: Jednom sam prilikom posmatrao kako planinski potok tee preko kamenja. Kod svakog
kamena voda stvara virove na drukiji nain, u skladu s njegovim oblikom i veliinom. Nije li
svaka osoba samo vrtloenje vode ivota koja prelazi preko njenog tela, a ivot je jedan i
vean?
M: Virovi i voda nisu odvojeni. Smetnja u slobodnom protoku ini te svesnim vode. Svesnost
je uvek u kretanju i u promenama. Ne postoji nepromenljiva svesnost. Nepromenljivost istoga
trena u potpunosti brie svesnost. ovek koji je lien vanjskih i unutarnjih oseta gubi svest ili se
uzdie iznad svesnosti i nesvesnosti do stanja u kojem nema ni roenja ni smrti. Svesnost se
raa samo kad se zdrue duh i materija.
P: Jesu li oni jedno ili dvoje?
M: To zavisi od rei koje koristite. Oni su jedno, dvoje ili troje. U procesu istraivanja troje
postaje dvoje, a dvoje jedno. To se moe uporediti s licem, ogledalom i odrazom lica u
ogledalu. Za svako dvoje potrebno je tree da bi ih ujedinilo. U sadhani vidi troje kao dvoje,
dok iznenada ne shvati da je dvoje jedno.
Dokle god vau panju zaokuplja svet, neete moi da spoznate svoje Sopstvo. Da bi
ga spoznali, odvratite panju od sveta i okrenite je prema unutra.
P: Ne mogu unititi svet.
M: Nema potrebe za tim. Samo shvatite da ono to vidite nije ono to uistinu jeste.
Zahvaljujui procesu istraivanja, pojave e ieznuti, a na povrinu e izbiti stvarnost koja se
nalazi u njihovoj pozadini. Ne trebate spaliti kuu da bi je napustili. Jednostavno izaite. Kua
postaje za vas zatvor jedino onda kad ne moete slobodno da ulazite i izlazite iz nje. Ja izlazim
iz mentalne svesnosti i ulazim u nju lako i prirodno te je zbog toga svet za mene dom, a ne
zatvor.
P: Ali, konano, postoji li svet ili ne?
M: Ono to vidite kao svet zapravo je vae Sopstvo. Moete ga nazvati kako god elite, ali
sama injenica nee se promijeniti. Sluei se filmom sudbine, vaa svetlost prikazuje slike na
platnu.32 Vi ste gledalac, svetlost, slika i platno. Sami ste odabrali ak i sadraj filma (sudbinu,
prarabdha) pa ga samome sebi nametnuli. Duh voli da se igra i uiva u savladavanju prepreka.
to je zadatak tei, to je dublje i ire njegovo samoostvarenje.

32

Film je seanje, kroz njegov oblik svetlost projektuje sliku sveta s kojom se identifikujemo kao neto u to
gledamo spolja. Seanje (film) nastaje svakog trena nae identifikacije s telom, iluzije individualnosti, a to je
nesvesnost Sebe. (Prim. I. A.)

275

93. OVEK NIJE TAJ KOJI DELUJE

Pitalac: Od poetka ivota progoni me oseaj nepotpunosti. Od osnovne do srednje kole, na
poslu, u braku, tokom sticanja materijalnih dobara, neprestano sam zamiljao da e mi mir
sigurno doneti upravo ono sledee. Ali mira nije bilo. Kako godine prolaze, taj oseaj
neispunjenosti sve vie raste.
Maharad: Dokle god postoji telo i oseaj istovetnosti s njime, frustracija je neminovna.
Jedino kad sebe spoznate kao onoga ko je potpuno odvojen i razliit od tela moi ete
predahnuti od meavine straha i elje, neodvojive od ideje "ja sam telo". Puko ublaavanje
strahova i zadovoljavanje elja nee ukloniti oseaj praznine od kojeg pokuavate pobei.
Pomoi vam moe jedino znanje o Sopstvu. Pod tim pojmom mislim na potpuno poznavanje
onoga to nisi. Takvo je znanje mogue stei, i to do kraja. Ali, otkrivanju onoga to jesi ne
moe biti kraja. to vie otkriva, pojavljuje se vie onoga to jo mora otkriti.
P: Da bismo to postigli, morali bismo imati drukije roditelje i obrazovanje, iveti u drukijem
drutvu.
M: Ne moe menjati okolnosti, ali moe promeniti svoj stav prema njima. Ne treba da budete
vezani za ono to nije bitno. Dobro je jedino ono to je nuno. Mir se moe nai samo u onom
najbitnijem.
P: Ja traim istinu, a ne mir.
M: Sve dok niste u miru, ne moete videti ono to je istinito. Miran um od presudne je
vanosti za ispravnu percepciju, a ona je neophodna za samoostvarenje.
P: Toliko toga moram da uinim. Jednostavno sebi ne mogu priutiti da budem u miru.
M: Razlog je tome iluzija da to vi delujete. Istina je, meutim, da se sve dogaa vama, a ne
zahvaljujui vama.
P: Budem li samo doputao da se sve dogaa samo od sebe, kako u biti siguran da se dogaa
onako kako sam to zamislio? U svakom sluaju, dogaaje moram pokoriti svojim eljama.
M: Vaa vam se elja naprosto dogaa, kao i njeno ispunjenje ili neispunjenje. Nita ne moete
promeniti. Moete jedino da verujete da se napreete, borite i nastojite neto da postignete.
No, to se samo dogaa, kao to se dogaaju i plodovi delovanja. Nita se ne dogaa
zahvaljujui vama i za vas. Sve je ve u slici koja se prikazuje na platnu, niega nema u
svetlosti, ukljuujui i ono ime se smatrate, a to je da ste osoba. Vi ste samo svetlost.
P: Ako sam ja samo svetlost, kako sam to mogao zaboraviti?
M: Niste to zaboravili. U slici na platnu zapisano je da ete zaboraviti, a onda se prisetiti.
Ne moete prestati biti ovek zato to sanjate da ste tigar. Slino tome, vi ste ista svetlost
koja se pojavljuje kao slika na platnu. Ta e se slika ponovno sjediniti sa svetlou.
P: Budui da se sve samo dogaa, zato bih se trebao brinuti?
M: Tano, ne trebate se vie brinuti. Osloboenje znai osloboditi se briga. Budui da ste
shvatili da ne moete uticati na plodove svojeg delovanja, nemojte vie usmeravati panju na
svoje elje i strahove. Pustite ih da dolaze i odlaze. Nemojte ih hraniti zanimanjem i panjom.
P: Ne budem li usmeravao panju na ono to se dogaa, od ega u iveti?
M: To je kao da me pitate: "ta u da radim ako prestanem da sanjam?" Prestanite da sanjate i
videete ta se dogoditi. Ne trebate se bojati pitanja "ta je sledee?". Uvek postoji neto
sledee. ivot nikada nije zapoeo i nikada nee zavriti. Neprestano se pokree i veno traje.
Svetlost se ne moe istroiti, mada se zahvaljujui njoj projektuju bezbrojne slike. Jednako
tako, ivot ispunjava svaki oblik do vrha i vraa ga njegovom izvoru, gde se unitava.
P: Ako je ivot tako udesan, kako je uopte nastalo neznanje?
M: elite da izleite bolest, a niste ni videli pacijenta. Pre negoli ponete da postavljate pitanja
o neznanju, zato prvo ne istraite ko je neznalica? Kad kaete da ste u neznanju, ne znate da
276

ste trenutanom stanju svojih misli i oseaja nametnuli koncept neznanja. Ispitajte ih onako
kako se dogaaju, sasvim se usredotoite na njih i otkriete da ne postoji neznanje, ve samo
nepanja. Usmerite panju na ono to vas brine, to je sve. Naposletku, briga je mentalna bol, a
bol je neminovno poziv na panju. U trenutku kad usmerite panju na taj poziv, on nestaje i
pitanje se neznanja gubi. Umesto da ekate odgovor na svoje pitanje, otkrijte ko je onaj koji ga
postavlja i ta ga podstie na to. Veoma ete brzo ustanoviti da je to um teran strahom od
bola. A u strahu postoji seanje i predvianje, prolost i budunost. Panja vas vraa u
sadanjost, u sada. A prebivanje u sadanjem trenutku stanje je koje nam je uvek blizu, mada
ga retko primeujemo.
P: Sveli ste sadhanu na najobiniju panju. Kako to da drugi uitelji poduavaju celovite i
teke tehnike koje izvesno vreme treba praktikovati?
M: Guru obino poduava onu vrstu sadhane kojom je sam dosegao cilj, kakav god da mu je
bio cilj. To je sasvim prirodno jer svoju sadhanu najbolje poznaje. Mene je moj guru poduio
da se usredotoim na oseaj "ja jesam" i ja sam otkrio da je to krajnje delotvorna tehnika. Zbog
toga o njoj mogu govoriti s potpunim uverenjem. Ali esto ovamo dolaze ljudi koji su potpuno
pogreno postupali sa svojim telom, mozgom i umom tako da su postali izopaeni i slabi te im
je stanje bezobline panje nedostino. U takvim sluajevima pogodniji su neki jednostavniji
oblici discipline. Ponavljanje mantre ili promatranje odreene slike mogu pripremiti njihovo
telo i um za dublje i neposrednije traganje. Naposletku, neophodna je jedino ozbiljnost, ona je
presudni inilac. Sadhana je samo posuda koja se mora do ruba ispuniti ozbiljnou. Ozbiljnost
pak nije nita drugo do ljubav na delu. Jer, nita se ne moe uiniti bez ljubavi.
P: Volimo jedino sebe.
M: Bilo bi sjajno kad bi tako bilo! Volite sebe mudro i postii ete vrhunac savrenstva. Svi
vole svoje telo, ali veoma malo njih voli svoje stvarno bie.
P: Je li mojem stvarnom biu potrebna moja ljubav?
M: Vae stvarno bie je sama ljubav, a vae mnogobrojne ljubavi jedino su njeni odrazi u
skladu sa situacijom u odreenom trenutku.
P: Mi smo sebini, poznajemo jedino sebinu ljubav.
M: To je dovoljno za poetak. U svakom sluaju, elite sebi dobro. Razmislite o tome, osetite
duboko ta je uistinu dobro za vas i iskreno teite k tome. Ubrzo ete ustanoviti da je stvarnost
vae jedino dobro.
P: Uprkos tome, ne razumem zato razliiti gurui uporno propisuju uenicima sloenu i teku
sadhanu? Zar ne znaju nita bolje?
M: Nije vano ono to inite, ve ono to ste prestali da inite. Ljudi koji poinju sa sadhanom
veoma su grozniavi i nemirni pa se moraju u potpunosti zaposliti kako bi se odrali na putu.
Za njih je dobra rutina kojoj se mogu u potpunosti predati. No, nakon nekog vremena smiruju
se i odustaju od daljnjih napora. U miru i tiini pokrov lanog "ja" iezava, a vanjsko i
unutarnje postaju jedno. Prava sadhana tee bez napora.
P: Ponekad imam oseaj da je ceo svemir moje telo.
M: Dokle god ste vezani iluzijom "ja sam ovo telo", samo ste taka u prostoru i trenutak u
vremenu. Kad vie nema poistoveivanja s telom, sav prostor i vreme u vaem su umu, koji je
samo mali val u svesnosti, a ona je pak svest odraena u prirodi. Svest i materija aktivni su i
pasivni aspekt istoga bia, koji se nalazi u obema i izvan oba. Prostor i vreme jesu telo i um
univerzalnog postojanja. Ja imam oseaj da se sve ono to se dogaa u prostoru i vremenu
dogaa meni, da su sva iskustva moja, kao i svi oblici. Ono to mislim da jesam postaje moje
telo, a sve to se dogaa tom telu postaje moj um. No, u korenu univerzuma postoji samo ista
svest, izvan prostora i vremena, ovde i sada. Spoznajte da je ona vae stvarno bie i delujte u
skladu s time.
P: Zato bi se ono to mislim o sebi moralo odraavati u mojem delovanju? Delovanje se
dogaa u skladu s okolnostima.
277

M: Okolnosti i uslovi upravljaju neznalicom. Poznavalac stvarnosti nije pod njihovim uticajem.
Jedini zakon kojem se on pokorava jeste zakon ljubavi.

94. VI STE IZVAN PROSTORA I VREMENA

Pitalac: Stalno mi govorite da se nikada nisam rodio i da nikada neu umreti. Ako je uistinu
tako, kako je mogue da svet vidim kao neko ko se rodio i ko e sigurno umreti?
Maharad: Verujete u roenje i smrt jer nikada niste doveli u pitanje svoje uverenje da ste telo
koje je oito roeno i zato mora i umreti. Dok je telo ivo, ono privlai panju i toliko snano
opinjava da pojedinac veoma retko moe opaziti svoju pravu prirodu. ini se da on opaa
samo povrinu okeana, a da u potpunosti zaboravlja na beskraj koji se nalazi ispod nje. Svet je
samo povrina uma, a um je beskonaan. Ono to zovemo mislima samo su mrekanja u umu.
Miran um odraava stvarnost. Kad je potpuno nepokretan, on iezava, a ostaje samo
stvarnost. Ona je toliko konkretna i stvarna, toliko opipljivija od uma i materije, da je u
poreenju s njom ak i dijamant mekan poput maslaca. Njena sveobuhvatna prisutnost ini svet
nalik snu, maglovitim i beznaajnim.
P: Kako moete svet, koji prolazi kroz tako duboku patnju, doivljavati kao neto beznaajno?
Potpuno ste bezduni!
M: Vi ste taj koji je bezduan, a ne ja. Ako je va svet toliko ispunjen patnjom, uinite s njim
neto. Nemojte samo uveavati njegovu patnju svojom pohlepom i lenjou. Ja nisam prinuen
da ivim u vaem svetu nalik snu. U mom svetu ne sade se semenke oaja, elje i straha i ne
anje se patnja. U njemu nema protivrenosti i nepomirljivih suprotnosti koje se uzajamno
unitavaju, ve svugde vlada sklad. Njegov je mir nalik steni. Taj mir i tiina moje su telo.
P: To to ste rekli podsetilo me na Buddhu i jedno od njegovih imena, 'otelovljenje dharme'
(dharmakaja).
M: Mogue, ali ne treba da uvodimo novu terminologiju. Samo shvatite da je osoba kojom se
smatrate deo sveta koji opaate unutar svog uma. Promatrajte svoj um izvana jer vi niste
um. Naposletku, va jedini problem jeste gorljivo poistoveivanje sa svime to opaate.
Odbacite tu naviku i neprestano se priseajte da niste ono to se moe opaati. Upotrebite
svoju mo budne odvojenosti. Vidite samoga sebe u svemu to ivi i vae e ponaanje
izraziti tu viziju. Kad jednom shvatite da na ovome svetu nema niega to bi mogli nazvati
svojim, gledaete ga izvana kao to promatrate predstavu na pozornici ili sliku na platnu,
udei se i uivajui, ali zapravo nedirnuti. Sve dok zamiljate da ste neto opipljivo i vrsto,
jedna od mnogih stvari koje trenutno postoje u vremenu i prostoru, da ste kratkog veka i
ranjivi, prirodno je da ete se teskobno brinuti za svoj opstanak i rast. Ali kad jednom budete
spoznali sebe kao onoga koji se nalazi izvan prostora i vremena i koji je s njima u dodiru
samo u taki koja postoji ovde i sada, a inae je sveproimajui i svesadravajui,
nepristupaan, nedostupan i neranjiv - neete vie biti uplaeni. Spoznajte sebe kakvi jeste protiv straha nema drugoga leka.
Morate nauiti da mislite i oseate na takav nain ili ete neizbeno ostati na linom
nivou elje i straha, gubitka i dobitka, rasta i zastoja. Lini problem ne moe se reiti na nivou
linosti. Sama elja za ivotom glasnik je smrti, kao to je enja za sreom jezgro patnje. Svet
je okean bola i straha, teskobe i oaja. Uici su poput riba, dolaze u malom broju i hitro. Retko
se pojavljuju i brzo nestaju. ovek niske inteligencije veruje, usprkos svim dokazima, da je on
izuzetak i da je svet duan da ga usrei. Ali svet mu ne moe dati ono to ni sam nema. U
svojoj je sri nestvaran pa mu za postizanje stvarne sree nije ni od kakve koristi. Ne moe biti
drugaije. Tragamo za stvarnim zato to smo nesreni s nestvarnim. Budui da je srea naa
278

stvarna priroda, ne moemo se smiriti dok je ne naemo. Ali retko znamo gde je treba traiti.
Kad jednom budete razumeli da svet nije nita drugo do pogrean pogled na stvarnost i da nije
onakav kakvim se pojavljuje, oslobodiete se njegovih opsesija. Jedino vas ono to je u skladu
s vaim stvarnim biem moe usreiti, a svet kakvog opaate direktno je negiranje stvarnoga.
Budite veoma mirni i posmatrajte sve to dolazi na povrinu vaeg uma. Odbacite
znano, doekajte s dobrodolicom daleko i neznano, a na kraju, kad na to doe red, odbacite i
njega. Tako ete doi u stanje u kojem nema znanja, u kojemu postoji samo bie, u stanje u
kojem je bie samo po sebi znanje. Znati biem neposredno je znanje. Ono se temelji na
istovetnosti onoga koji posmatra i objekta posmatranja. Posredno znanje temelji se na ulima i
pamenju, na blizini onoga koji opaa i objekta opaanja, a ogranieno je njihovom
suprotnou. Isti je sluaj sa sreom. Morate biti tuni da bi znali ta je radost, i radosni da bi
znali ta je tuga. Istinska srea nema uzroka i ne moe ieznuti zbog nedostatka podsticaja.
Ona nije suprotnost tuzi, ve ukljuuje svu tugu i patnju.
P: Kako je mogue biti srean usred tolike patnje?
M: Unutarnja srea ne moe se prekinuti. Ona je neodoljivo stvarna. Kao i sunce na nebu,
moe biti zaklonjena oblacima, ali nikada nije odsutna.
P: Kad smo u nevolji, moramo biti nesretni.
M: Strah je jedina nevolja. Spoznaj sebe kao nezavisno bie i bie slobodan od straha i
njegovih senki.
P: Kakva je razlika izmeu sree i uitka?
M: Uitak uvek od neega zavisi, a srea ne.
P: Ako srea ne zavisi ni od ega, zato nismo uvek sreni?
M: Sve dok verujemo da nam je potrebno neto to e nas usreiti, moramo verovati i da emo
biti nesreni ako to izgubimo. Um se uvek oblikuje u skladu sa svojim uverenjima. Zbog toga
je veoma vano stei uverenje da za sreu nisu potrebni nikakvi razlozi, a da je uitak samo
nepanja i smetnja zato to iskljuivo poveava lano uverenje da trebamo imati ili initi neto
kako bismo bili sreni. U stvarnosti je upravo suprotno.
Ali emu uopte govoriti o srei? O njoj mislite samo kad ste nesreni. ovek koji
tvrdi: "Sada sam srean" nalazi se izmeu dve patnje, prole i budue. Njegova srea samo je
uzbuenje koje je uzrokovao prestanak boli. Stvarna srea nije uopte svesna sebe. Ona se
najbolje izraava negativnim pojmovima: "Sa mnom se trenutno ne dogaa nita loe, ne treba
ni zbog ega da se brinem." Naposletku, krajnji je cilj sadhane dosegnuti taku u kojoj se to
uverenje temelji na stvarnom i uvek prisutnom iskustvu, a nije samo verbalno.
P: O kakvom se iskustvu radi?
M: O iskustvu da si prazan, neoptereen seanjima i oekivanjima. To je srea otvorenog
prostora, mladosti, obilja vremena i energije da radi ono to voli, da otkriva, da kree u
pustolovinu.
P: A ta se treba otkriti?
M: Svemir koji je izvan nas i beskraj koji je u nama, i to onakvi kakvi su u stvarnosti, u
velikom srcu i umu Boga. Otkriti treba smisao i svrhu postojanja, tajnu patnje i nain
izbavljenja ivota iz kandi neznanja.
P: Ako biti srean znai isto to i biti slobodan od straha i brige, moe li se rei da je uzrok
sree odsutnost potekoa?
M: Stanje odsutnosti ili nepostojanja ne moe biti uzrok sree. Sam pojam podrazumeva
prethodno postojanje uzroka. Tvoje prirodno stanje, u kojem nita ne postoji, ne moe biti
uzrok postajanja. Uzroci su skriveni u velikoj i tajanstvenoj moi seanja. Ali tvoj istinski dom
nalazi se u nitavilu, u praznini bez sadraja.
P: Praznina i nitavilo, kako to strano zvui!
M: Tvoje lice je najsrenije kad odlazi da spava! Otkrij stanje budnog spavanja i ustanovie
da je ono u potpunom skladu s tvojom pravom prirodom. Rei ti mogu preneti samo ideju, ali
279

ideja nije iskustvo. Sve to mogu rei jeste da istinska srea nema uzroka, a da je ono to nema
uzroka nepokretno. No, to ne znai da se moe i opaati, kao na primer uitak. Ono to se
moe opaati je bol i uitak. Stanje osloboenja od patnje moe se opisati jedino negativnim
pojmovima. Da biste mogli neposredno da ga spoznate, morate nadii um koji je bolesno
zavisan od zakona uzronosti i tiranije vremena.
P: Ako srea nije u umu i ako mentalna svesnost nije srena, ta ih onda povezuje?
M: Mentalna svesnost koja je proizvod uslova i okolnosti zavisna je od njih i s njima se menja.
Ono to je nezavisno, nestvoreno, bezvremeno i nepromenljivo, a ipak uvek novo i svee,
nalazi se iznad uma. Kad um misli o tome, on sam iezava, a ostaje jedino srea.
P: Kad sve nestane, ostaje nitavilo.
M: Kako bi nieg moglo biti bez neeg? Nitavilo je samo ideja, a zavisi od seanja na neto.
isto bie potpuno je nezavisno od postojanja neega to se moe definisati i opisati.
P: Molim vas, recite nam nastavlja li se svesnost i s one strane uma ili zavrava s umom?
M: Mentalna svesnost uma dolazi i odlazi, a svest nepromenljivo sija.
P: Ko je svestan u svesti?
M: Kad postoji osoba, postoji i mentalna svesnost. Ideja "ja jesam", um i svesnost oznaavaju
jedno te isto stanje. Kae li: "Ja sam svestan", to samo znai: "Ja sam svestan da mislim o
tome kako sam svestan." U istoj svesti ne postoji "ja jesam".
P: A ta je sa svedoenjem?
M: Svedoenje pripada podruju uma. Svedok postoji uporedo s onim to svedoi. U stanju
nedvojnosti nestaju sva odvajanja.
P: A ta je s vama? Postojite li vi i dalje u svesti?
M: Osoba, odnosno ideja "ja sam ovo telo, ovaj um, ovaj lanac seanja, ova hrpa elja i
strahova" iezava, ali ostaje neto to bi se moglo nazvati identitetom. On mi omoguava da
postanem osoba kad je to potrebno. Ljubav stvara sve to joj je nuno, ona ak moe postati i
osoba.
P: Reeno je da se stvarnost ispoljava kao postojanje-svesnost-blaenstvo. Jesu li te osobine
apsolutne ili relativne?
M: One su meusobno povezane i zavisne. Stvarnost je nezavisna od svojih ispoljavanja.
P: U kakvom su odnosu stvarnost i njena ispoljavanja?
M: Izmeu njih nema odnosa. U stvarnosti je sve stvarno i istovetno. To se moe izraziti
tvrdnjom da su pojavnost sa svojstvima (saguna) i nepojavnost bez svojstava (nirguna)
jedno te isto u vrhovnoj stvarnosti (parabrahman). Postoji samo vrhovna stvarnost. Kad se
kree, ona poprima svojstva, a kad je nepokretna, tada je bez svojstava. No, samo je um taj
koji se kree i ne kree. Stvarnost je iznad toga, vi ste iznad toga. Kad jednom shvatite da
nita od onoga to moete opaziti ili zamisliti ne moete biti vi, biete slobodni od svih
zamiljanja. Za postizanje samoostvarenja nuno je sve sagledati kao zamiljanje koje se
raa iz elje. Zbog nedostatka panje proputamo stvarnost pa neumerenim zamiljanjem
kreiramo nestvarno.
Celo svoje srce i um morate posvetiti tim pitanjima i uvek iznova duboko razmiljati
o njima. To je nalik pripremanju hrane. Neko je vreme morate drati na vatri da bi postala
spremna za jelo.
P: Nisam li ja pod uticajem sudbine (karma)? ta mogu uiniti protiv nje? Ono to jesam i to
inim unapred je predodreeno. ak je i moj takozvani slobodni izbor ve predodreen. Jedino
to toga nisam svestan pa zamiljam da sam slobodan.
M: Ponovno vam kaem, sve zavisi od naina na koji gledate. Neznanje je poput groznice
zbog koje vidite ono ega nema. Sudbina (karma) je nain leenja koji je propisao Bog.
Izrazite joj srdanu dobrodolicu, verno sledite njena uputstva i bie vam bolje. Pacijent moe
napustiti bolnicu tek nakon to se oporavi. No, zahteva li on uporno da mu se istoga trena
omogui sloboda izbora i delovanja, samo e odgoditi svoj oporavak. Prihvatite svoju sudbinu
280

i ispunite je - to je najkrai put da je se oslobodite, iako se time neete osloboditi ljubavi i

njenih zahteva. Delovanje iz elje i straha je ropstvo, a delovanje iz ljubavi sloboda.

95. PRIHVATITE SVE TO VAM IVOT DONOSI

Pitalac: Bio sam ovde prole godine. Sada sam opet pred vama. Zaista ne znam to me
podstaklo da ponovno doem, ali nikako vas ne mogu zaboraviti.
Maharad: Neki me zaboravljaju, a neki ne. To je u skladu s njihovom sudbinom koju moete
nazvati i sluajem, ako vam se to vie svia.
P: Izmeu sluaja i sudbine postoji temeljna razlika.
M: Ona postoji samo u vaem umu. U stvari, vi ne znate kako su stvari uzrono povezane.
Sudbina je samo prazna re koja skriva neznanje. Sluajnost je jo jedna re koja ini isto.
P: Je li mogua sloboda bez poznavanja uzroka i njihovih posledica?
M: Uzroci i posledice bezbrojni su i beskonano raznoliki. Sve utie na sve. Kad se u ovom
univerzumu promeni samo jedna stvar, sve se menja. Odatle proizlazi velika ovekova mo
da, menjajui sebe, promeni svet.
P: Prema vaim reima, vi ste se, milou svog gurua, pre etrdesetak godina iz korena
promenili. Uprkos tome, va svet ostao je isti kao i pre.
M: Moj se svet u celosti promenio, a va je ostao isti, zato to se vi niste promenili.
P: Kako je mogue da vaa promena nije uticala na mene?
M: Zbog toga to izmeu nas nije bilo zajednitva. Nemojte smatrati da ste odvojeni od mene i
istoga trena nai emo se u zajednikom stanju.
P: U SAD-u posedujem neku imovinu koju nameravam prodati. Kupiu malo zemljite u
Himalajima. Onde nameravam da izgradim kuu, uredim vrt, kupim dve ili tri krave i mirno da
ivim. Ljudi mi govore da imovina i mir ne idu zajedno i da u istoga trena zapasti u nevolje sa
slubenim vlastima, susedima i lopovima. Je li to neizbeno?
M: Najmanje to moete oekivati jeste beskonani niz posetilaca koji e vau kuu pretvoriti
u besplatno i uvek otvoreno prenoite. Bolje je da prihvatite svoj ivot onako kako dolazi, da
se vratite kui u SAD i da se s ljubavlju i nenou brinete za svoju enu. Niko vas drugi ne
treba. Vai snovi o slavi vodie vas u jo vee nevolje.
P: Ali ja ne traim slavu, ve stvarnost.
M: Da bi nali stvarnost, potreban vam je sreen i miran ivot, spokojan um i beskrajna
ozbiljnost. Sve ono to u odreenom trenutku dolazi u va ivot, a da to niste traili, dolazi
od Boga i sigurno e vam pomoi budete li to znali da iskoristite na najbolji mogui nain.
Nevolje vam donosi samo ono za ime teite zbog vlastitog zamiljanja i elje.
P: Je li sudbina isto to i milost?
M: Apsolutno. Prihvatite sve to vam ivot donosi i shvatiete da vam je to najvei
blagoslov.
P: Jo bih i mogao prihvatiti vlastiti ivot, ali kako u prihvatiti nain ivota kojim su prisiljeni
da ive ljudi oko mene?
M: Vi to u svakom sluaju prihvatate. Patnja drugih ne spreava vas da uivate u svojim
zadovoljstvima. Kad biste uistinu bili saoseajni, ve bi odavno odbacili sve brige za sebe i
postigli jedino stanje koje omoguava pruanje pomoi.
P: Kad bih imao veliku kuu i dovoljno zemlje, mogao bih sagraditi aram s jednokrevetnim
sobama, zajednikom prostorijom za meditaciju, kantinom, bibliotekom, uredom i slino.
M: Arami se ne grade, oni se dogaaju. Ne moete ih ni zapoeti graditi ni zaustaviti njihovu
281

gradnju, kao to ne moete ni pokrenuti reku ili pak zaustaviti njen tok. U izgradnju uspenog
arama ukljueno je previe faktora, a vaa unutarnja zrelost samo je jedan od njih. Naravno,
ne poznajete li svoje stvarno bie, sve to inite mora se pretvoriti u pepeo. Ne moete se
pretvarati da ste guru i izbei posledice. Svako licemerje mora zavriti u velikoj nesrei.
P: Zbog ega je loe ponaati se poput sveca pre negoli postane svet?
M: Ponaati se poput sveca je sadhana33. To je savreno u redu pod uslovom da iz toga ne
nastojite izvui nikakvu korist za sebe.
P: Kako u znati jesam li u stanju da osnujem aram pre negoli to pokuam?
M: Sve dok sebe smatrate osobom, telom i umom, odvojenom od struje ivota, nekim ko
poseduje svoju volju i sledi svoje ciljeve, ivite samo na povrini. Ono to inite bie kratkoga
veka i nee imati veliku vrednost. To e biti samo slamka koja hrani plamen tatine. Morate da
uloite istinsku vrednost da bi mogli da oekujete neto stvarno. Koju vi vrednost ulaete?
P: Kako u to odrediti?
M: Istraite sadraj svoga uma. Vi ste ono o emu razmiljate. Niste li sve vreme zaokupljeni
sopstvenom malom linou i njenim svakodnevnim potrebama? Vrednost redovne meditacije
jeste u tome to vas ona odvlai od svagdanje dnevne rutine i to vas podsea da niste ono to
mislite da jeste. Ali samo priseanje nije dovoljno. Uverenje mora biti propraeno delom.
Nemojte biti kao bogata koji je napisao detaljan testament, ali odbija da umre.
P: Nije li postupnost zakon ivota?
M: Oh, ne! Jedino je priprema postupna, a sama promena iznenadna je i potpuna. Postupna
priprema nee vas dovesti do novog nivoa svesti bia. Potrebna vam je hrabrost za otputanje
nepotrebnog.
P: Priznajem da mi nedostaje hrabrosti.
M: To je zato to nemate vrsto uverenje. Takvo uverenje stvara i elju i hrabrost. A
meditacija je umee sticanja vere kroz razumevanje. U meditaciji duboko promiljate uenje
koje ste dobili, u svim njegovim aspektima. To inite sve dok se iz jasnoe ne rodi uverenje, a
iz njega delovanje. Uverenje i delovanje neodvojivi su. Ako vae uverenje nije propraeno
delovanjem, nemojte sebe optuivati za nedostatak hrabrosti, ve preispitajte svoja uverenja.
Omalovaavanje samoga sebe nee vas nigde odvesti. Nema li jasnoe i emocionalnog
pristanka, volja nije ni od kakve koristi.
P: ta vi smatrate pod emocionalnim pristankom? Treba li da delujem protivno svojim
eljama?
M: U tom sluaju neete delovati protiv svojih elja. Jasnoa nije dovoljna. Energija dolazi iz
ljubavi. Da biste mogli da delujete, morate voleti, kakav god bio nain na koji se ljubav
izraava i kakav god bio objekt vae ljubavi. Bez jasnoe i saoseanja hrabrost je razorna.
Ljudi su u ratu udesno hrabri, ali kakva je korist od toga?
P: Sasvim jasno vidim da je sve to elim kua s vrtom u kojoj u mirno da ivim. Zato ne bih
smeo da delujem u skladu s tom eljom?
M: U svakom sluaju, delujte. Ali nemojte zaboraviti na neizbeno i neoekivano. Ne bude li
kie, va vrt nee cvetati. Za pustolovinu vam je potrebna hrabrost.
P: Potrebno mi je vreme da skupim hrabrosti, nemojte me pourivati. Dopustite mi da sazrim
za delovanje.
M: Ceo va pristup je pogrean. Odgaanje delovanja jednako je odustajanju. Mogue je da e
se pojaviti nove prilike za delovanje, ali sadanji je trenutak nenadoknadivo izgubljen. Sve
pripreme usmerene su ka budunosti, ne moete se pripremati za sadanjost.
P: ta je loe u pripremanju za budunost?
M: Te pripreme ne mogu mnogo pomoi delovanju u sadanjem trenutku. Jasnoa je sada,
delovanje je sada. Razmiljanje o spremnosti ometa delovanje, a delovanje je merilo stvarnosti.
33

Duhovna praksa.

282

P: ak i kad delujemo bez uverenja?

M: Ne moete iveti bez delovanja, a u pozadini svakog delovanja nalazi se neki strah ili elja.
Konano, sve to inite temelji se na vaem uverenju da je svet stvaran i nezavisan. Kad biste
bili uvereni u suprotno, vae bi ponaanje bilo sasvim drukije.
P: Nema nieg loeg u mojim uverenjima. Moje se delovanje oblikuje zavisno od okolnosti.
M: Drugim reima, uvereni ste u stvarnost svojih okolnosti, odnosno sveta u kome ivite.
Pratite svet do njegovog izvora i otkriete da ste pre njega postojali i da ete, kad njega vie ne
bude, vi ostati. Pronaite svoju bezvremenu sutinu i vae e delovanje sadravati dokaz o
tome. Jeste li je nali?
P: Ne, nisam.
M: A ta bi drugo trebali da radite? U svakom sluaju, to je va najvaniji zadatak. Ne moete
da spoznate da ste nezavisni od svega ako ne odbacite sve pa ostanete bez osnove i
nedefinisani. Kad jednom budete spoznali sebe, bie nevano ono to radite, ali da bi spoznali
svoju nezavisnost, morate je proveriti otputanjem svega onoga od ega zavisite. Ostvarena
osoba ivi na razini apsolutnog. Njena mudrost, ljubav i hrabrost potpune su, u njoj nema nieg
relativnog. Zbog toga se ona mora potvrditi na stroim testovima i podvrgnuti se zahtevnijim
iskuenjima. Onaj ko proverava, ono to se proverava i postupak proveravanja odigravaju se u
pojedincu. To je unutarnja drama u kojoj niko drugi ne moe uestvovati.
P: Raspee, smrt i uskrsnue - na poznatom smo tlu! Beskonano sam itao, sluao i govorio o
tome, ali ne oseam se sposobnim da to napravim.
M: Budite mirni, neka vas nita ne dodiruje pa e mudrost i mo doi u pravo vreme. Ne treba
da udite za njima. ekate ih u tiini svoga srca i uma. Veoma je lako biti miran, ali tek poneko
ima i spremnosti. Ljudi ele da postanu nadljudi preko noi. Budite bez ambicija, bez i
najmanje elje, ogoljeni, ranjivi, nezatieni, nesigurni i sami, u potpunosti otvoreni ivotu.
Izrazite mu dobrodolicu onako kako se dogaa, bez sebinog uverenja da vam sve mora
doneti uitak ili profit, bilo materijalni bilo takozvani duhovni.
P: Slaem se sa svim to kaete, ali jednostavno ne vidim naina kako da to postignem.
M: Kad biste znali kako, ne biste to uinili. Odustanite od svakog pokuaja i jednostavno
budite. Nemojte se boriti, nemojte nastojati, otpustite svaki oslonac i prionite uz slepi oseaj
bia, ne obazirui se ni na ta drugo. To je dovoljno.
P: Kako da to uinim? to vie odbacujem i otputam, to vie sadraja izlazi na povrinu.
M: Ne usmeravajte panju na njih, dopustite da sve dolazi i odlazi. elje i misli takoe su
tvarne prirode. Ne obazirite se na njih. Od pradavnih vremena praina dogaaja prekriva
isto ogledalo vaeg uma tako da moete videti jedino seanja. Oistite prainu pre nego to
se nataloi. To e ienje otkrivati stare slojeve sve dok se ne pokae istinska priroda vaeg
uma. Postupak je veoma jednostavan i razmerno lak. Budite ozbiljni i strpljivi, to je sve.
Nepristranost, nevezanost, sloboda od elje i straha, od svake brige za sebe, puka svest osloboena seanja i oekivanja - to je stanje uma u kome moe doi do otkria. Konano,
osloboenje je sloboda koju treba otkriti.

283

96. ODBACI SEANJA I OEKIVANJA

Pitalac: Amerikanac sam po roenju. Proteklih godinu dana iveo sam u jednom aramu u
Madja Pradeu, prouavajui jogu u njenim mnogobrojnim aspektima. Imali smo uitelja iji je
guru uenik velikog ivanande Sarasvatija, a ivi u Mongajru. Neko vreme proveo sam i u
aramu Ramane Maharija. Ovde u Bombaju proao sam intenzivni kurs burmanske meditacije
koji je vodio uitelj po imenu Goenka. Uprkos tome, nisam naao mir. Dolo je do odreenog
poboljanja u mojoj samokontroli i u dnevnoj disciplini, ali to je sve. Ne mogu rei na koji je
nain delovala na mene svaka od tih sadhana zasebno.
Maharad: Dobri rezultati e se pojaviti pre ili kasnije. Jesi li i u aramu ri Ramane dobio
duhovna uputstva?
P: Da, pouavali su me neki Englezi, a jedan Indijac, sledbenik jnana joge, koji onde stalno
ivi, drao mi je lekcije.
M: Kakvi su ti planovi?
P: Moram da se vratim u Ameriku zbog potekoa s vizom. Nameravam da diplomiram i
prouavam naine prirodnog leenja jer elim da se time kasnije u ivotu bavim.
M: To je nesumnjivo lepo zanimanje.
P: Moe li mi rei je li opasno slediti put joge po svaku cenu?
M: Je li kutija ibica opasna kad je kua u plamenu? Traganje za stvarnou neto je
najopasnije ime se moe baviti zato to to unitava svet u kojem ivi. Ali, ako su tvoji
motivi ljubav prema istini i ivotu, ne treba da se plai.
P: Plaim se vlastitog uma. Veoma je nestabilan!
M: Slike se pojavljuju i iezavaju u ogledalu tvoga uma, ali ogledalo ostaje. Naui da
razlikuje nepokretno od pokretnog, nepromenljivo od promenljivog34, sve dok ne shvati
da razlike postoje samo u pojavama, a da je jedinstvo jedina nepromenljiva injenica. Tu
temeljnu istovetnost moe nazvati Bogom, brahmanom ili matricom (prakriti), rei su
najmanje vane. Bitno je samo spoznati da je sve jedno. Kad jednom, s punim poverenjem
roenim iz neposrednog iskustva, bude mogao utvrditi: "Ja sam svet, svet je ja", bie, s jedne
strane, slobodan od svih elja i strahova, a s druge e postati u potpunosti odgovoran za svet.
Tvoja jedina briga bie nerazumna patnja oveanstva.
P: Dakle, ak i mudrac ima problema?
M: Tano, ali ne stvara ih on sam. Njegova patnja nije zatrovana oseajem krivice. Nema
niega loeg u patnji zbog tuih grehova. Vae se hrianstvo temelji na tome.
P: Nismo li svu patnju stvorili sami?
M: Tano, patnju stvara odvojeno 'Ja' dokle god postoji. Na kraju puta spoznaje da nema
greha, a time ni krivice ni iskupljenja, ve postoji jedino ivot u svojim beskonanim
preobraajima. Nestajanjem osobnog "ja" nestaje i osobna patnja. Ostaje samo duboka tuga
saoseanja i uasavanje zbog nepotrebnog bola.
P: Ima li ieg nepotrebnog u Bojem planu?
M: Nita nije nepotrebno, nita nije neminovno. Navika i strast zaslepljuju i vode na pogrean
put. Saoseajna svest lei i otkupljuje. Nema nieg to bismo mogli uiniti, moemo jedino
dopustiti da se stvari dogaaju u skladu sa svojom prirodom.
P: Savetuje li nam potpunu pasivnost?
M: Jasnoa i saoseanje su delovanje. Ljubav nije lenja, a jasnoa odreuje smer njenog
delovanja. Ne treba se zamarati delovanjem, samo vodi rauna o svojem umu i srcu. Glupost i
34

... i svest od sadraja svesti (I. A.)

284

sebinost jedina su zla.

P: Je li bolje ponavljati Boje ime ili meditirati?
M: Ponavljanje Bojeg imena stabilizovae e tvoje disanje. Duboko i mirno disanje poboljae
vitalnost, to e uticati na mozak i pomoi umu da postane ist, stabilan i spreman za
meditaciju. Bez vitalnosti veoma se malo moe uiniti i zbog toga je vano da se ona zatiti i
povea. Stav tela i disanje delovi su joge jer telo mora biti zdravo i sasvim pod nadzorom. No,
prevelika usredsreenost na telo ponitava vlastitu svrhu, budui da je um u poetku primaran.
Kad se um smiri pa vie ne uznemiruje unutarnji prostor (idaka), telo poprima novo znaenje
pa njegov preobraaj postaje i nuan i mogu.
P: Proputovao sam celu Indiju, susreo mnoge gurue i nauio osnove nekoliko vrsta joge. Nije
li u redu probati od svega pomalo?
M: Ne, to je samo uvod. Sree osobu koja e ti pomoi da nae vlastiti put.
P: Oseam da guru kojeg bih sam izabrao ne moe biti moj pravi guru. Da bi guru bio pravi,
mora se pojaviti neoekivano i biti neodoljiv.
M: Najbolje je nita ne predviati unapred. Presudan e biti nain na koji e odgovoriti na
njegov poziv.
P: Vladam li ja svojim odgovorima?
M: Razluivanje i nepristranost koje sada praktikuje dae svoje plodove u pravo vreme. Ako
su koreni zdravi i dobro zalivani vodom, plodovi e sigurno biti slatki. Budi ist i budan. I
sasvim spreman.
P: Jesu li strogosti i pokore (tapas) od neke koristi?
M: Ve je dovoljna pokora suoavanje sa ivotnim promenama! Nije potrebno izmiljati
nevolje. Jedina pokora koja ti je potrebna jeste radosno doekivanje svega to ti ivot donosi.
P: A to je s portvovanou?
M: Deli dobrovoljno i radosno sve to ima s onima koji nemaju. Nemoj izmiljati okrutnosti
pa ih nametati samome sebi.
P: ta je predanost?
M: Prihvatiti sve to doe35.
P: Oseam se previe slab da bih stajao na vlastitim nogama. Potrebno mi je sveto drutvo
gurua i dobrih ljudi. Ravnotea uma je izvan mog dosega. Pomisao na prihvatanje svega u
ivotu onako kako dolazi silno me plai. O povratku u Ameriku razmiljam s uasom.
M: Vrati se kui i iskoristi na najbolji mogui nain sve to ti se onde nudi. Najpre diplomiraj.
Uvek se moe vratiti u Indiju da bi izuavao prirodno leenje.
P: Potpuno sam svestan svih mogunosti koje mi se pruaju u Americi. Ali plaim se
usamljenosti.
M: Uvek si u drutvu sa svojim Sopstvom - ne treba da se osea usamljeno. No, ako si od
njega udaljen, bie usamljen ak i u Indiji. Sva srea dolazi od ugaanja Sopstvu. Ugodi mu.
Nakon povratka u Ameriku nemoj initi nita to ne bi bilo dostojno velianstvene stvarnosti u
tvom srcu i bie srean. A ta e srea u tebi i ostati. Ali mora tragati za Sopstvom, a kad ga
nae, mora ga i zadrati.
P: Donosi li potpuna samoa neku dobrobit?
M: To zavisi od tvoga temperamenta. Moe raditi s drugima i za druge, a ostati budan i
srdaan i rasti vie nego u samoi, koja te moe uiniti tupim ili te prepustiti milosti i nemilosti
beskonanog brbljanja tvoga uma. Nemoj zamiljati da moe da se promeni samo
zahvaljujui sopstvenim naporima. Nasilje, ak i kad se okrene protiv sebe, kao u strogostima i
pokorama, ostaje bez plodova.
P: Postoji li nain da se utvrdi ko je ostvarena osoba, a ko nije?
M: Jedini dokaz koji ima jesi ti sam. Otkrije li da si se pretvorio u zlato, to e biti znak da si
35

Prihvatanje svega je mera i pokazatelj naputanja svega, nevezanosti ili nezavisnosti. (I. A.)

285

dotaknuo kamen mudrosti. Ostani s osobom koju si naao i posmatraj ta e ti se dogoditi.

Nemoj ispitivati druge sledbenike. Njihov uitelj ne mora biti i tvoj guru. Guru moe biti
univerzalan u svojoj sri, ali ne i u izraavanju. Izvana on moe izgledati ljut, pohlepan ili
previe zaokupljen svojim aramom i porodicom. Zbog toga e moda biti zaveden
pojavnostima, a ostali ne.
P: Nije li moje pravo da oekujem potpuno savrenstvo, unutarnje i vanjsko?
M: Unutarnje - da; ali vanjsko savrenstvo zavisi od okolnosti, od linog i drutvenog
poloaja, tela i bezbrojnih drugih faktora.
P: Rekli su mi da potraim mudraca od kojeg u moi da nauim umetnost postizanja
mudrosti, a ti mi sad govori da je sav taj pristup pogrean budui da mudraca ne mogu
prepoznati. Uz to, mudrost nije mogue stei odgovarajuim nainima. Sve je to tako
zbunjujue!
M: Razlog je zbunjenosti tvoje potpuno nerazumevanje stvarnosti. Tvoj um proet je navikama
vrednovanja i sticanja pa ne eli da prizna da ono neuporedivo i nedostino bezvremeno eka u
tvom srcu da ga prepozna. Jedino to mora uiniti jeste da odbaci sva seanja i oekivanja.
Samo budi spreman, u krajnjoj ogoljenosti i nitavnosti.
P: Ko je taj koji mora sve da odbaci?
M: Bog e to uiniti. Ti mora samo uvideti potrebu za odbacivanjem. Nemoj se opirati, nemoj
se vrsto drati osobe kojom se smatra. Budui da zamilja da si ti osoba, zamilja i da je
mudrac osoba, samo malo drukija, obrazovanija i monija. Moglo bi se rei da je mudrac
veno svestan i srean. Ali to je daleko od izraavanja cele istine. Nemoj verovati definicijama i
opisima jer te zavode na krivi put.
P: Sve dok mi ne kau ta da radim i kako da to radim, oseam se izgubljenim.
M: Ti se svakako oseaj izgubljenim! Sve dok se osea kompetentnim, sve dok veruje
svojem znanju, stvarnost je izvan tvoga dosega. Sve dok unutarnju pustolovinu ne prihvati
kao nain ivota, nita od otkria.
P: Kakvog otkria?
M: Otkria sredita tvog bia, koje je slobodno od svih smerova, naina i ciljeva.
P: Je li cilj biti sve, znati sve, imati sve?
M: Cilj je ne biti nita, ne znati nita i nemati nita. To je jedini ivot vredan ivljenja i jedina
srea vredna posedovanja.
P: Moram priznati da je cilj o kome govori izvan mog shvatanja. Molim te, reci mi barem na
koji u ga nain ostvariti.
M: Mora nai sopstveni put. Sve dok ga sam ne pronae, to nee biti tvoj put i nee te
odvesti nikuda. Iskreno ivi svoju istinu u onoj meri u kojoj si je spoznao. Deluj u skladu s
onim to si razumeo, ma kako to malo bilo. Ozbiljnost je ta koja e te voditi dalje, a ne pamet tvoja ili tua.
P: Plaim se pogreaka. Mnogo sam toga pokuao, a iz toga se nije izrodilo nita.
M: Dao si premalo sebe. Bio si samo znatieljan, ali ne i ozbiljan.
P: Ne znam nita bolje.
M: Bar toliko zna. Imajui na umu da su tvoja iskustva povrna, nemoj im pridavati nikakvu
vrednost, ve ih zaboravi im prou. ivi istim, nesebinim ivotom, to je sve.
P: Je li moralnost toliko vana?
M: Ne varati i ne povreivati druge - nije li to vano? No, vie od svega potreban ti je mir u
srcu, a on zahteva sklad izmeu unutarnjeg i vanjskog. Radi ono u to veruje i veruj u ono to
radi. Sve je drugo uzaludno gubljenje energije i vremena.

286

97. UM I SVET NISU ODVOJENI

Pitalac: Video sam ovde slike nekih svetaca. Rekli su mi da su to tvoji duhovni preci. Ko su
oni i kako je sve to zapoelo?
Maharad: Poznati smo kao "devetorica uitelja". Legenda kae da je na prvi uitelj bio rii
Dattatreja, velika inkarnacija trojstva Brahme, Vinua i ive. ak su i devetorica uitelja
mitoloke osobe.
P: Koja je posebna osobina njihovog uenja?
M: Jednostavnost u teoriji i praksi.
P: Kako se postaje jednim od vas, inicijacijom ili nasleivanjem?
M: Ni jednim od tih naina. Tradicija devetorice uitelja (navnath parampara) nalik je reci
koja tee prema okeanu stvarnosti i nosi sa sobom svakoga ko u nju ude.
P: Podrazumeva li to i prihvatanje ivog uitelja koji pripada istoj tradiciji?
M: Oni koji praktikuju sadhanu usredsreujui svoj um na oseaj "ja jesam" mogu se oseati
povezani s onima koji su sledili isto uenje i ostvarili vrhovni cilj. Takvi praktikanti mogu
odluiti i da reima izraze svoje oseaj pripadnosti toj tradiciji pa se nazivaju sledbenicima
devetorice uitelja. To im prua oseaj zadovoljstva jer pripadaju slavnoj tradiciji.
P: Imaju li oni ikakve koristi ako joj se pridrue?
M: Broj lanova drutva svetaca (satsang) s vremenom se sve vie poveava.
P: Stiu li oni na taj nain pristup izvoru moi i milosti koji bi im u protivnom bio nedostupan?
M: Mo i milost pripadaju svima i mogu ih dobiti svi koji se za to mole. Uzimanje odreenog
imena ne pomae mnogo. Moe se nazvati bilo kojim imenom, ali sve dok napeto vodi brigu
za svoje lano "ja", prepreke koje su se ispreile znanju o stvarnom Sopstvu nee biti
uklonjene.
P: Budui da mi se svia tvoje uenje i da te prihvatam kao uitelja, mogu li sebe nazvati
sledbenikom devetorice?
M: Ugodi svom umu koji je bolesno vezan za rei! Puko ime nee te promeniti. U najboljem
sluaju, moe te podseati kako treba da se ponaa. Postoji niz gurua i njihovih uenika koji u
znak zahvalnosti poduavaju nove uenike i na taj nain odravaju svoju liniju. Ali kontinuitet
je tradicije neformalan i dobrovoljan. On je poput prezimena, samo to se ovde radi o duhovnoj
porodici.
P: Mora li pojedinac postii samoostvarenje da bi se mogao pridruiti devetorici uitelja?
M: Linija devetorice uitelja samo je tradicija, odreeni nain prenoenja uenja i njegovog
praktikovanja. Ona ne oznaava nivo svesnosti. Prihvati li nekog uitelja iz te tradicije za
svojeg gurua, pridruuje se njegovoj liniji. Obino dobiva neki znak njegove panje - pogled,
dodir, re, ponekad i ivopisan san ili sposobnost neprestanog priseanja. Ponekad je jedini
znak milosti uoljiva i brza promena u karakteru i ponaanju uenika.
P: Znam te ve nekoliko godina i redovno se susreem s tobom. Misao na tebe skoro nikada
ne naputa moj um. ini li me to pripadnikom tvoje linije?
M: Pripadnost ovoj tradiciji stvar je tvoga oseaja i uverenja. Naposletku, sve je to verbalno i
formalno. U stvarnosti ne postoje ni guru ni uenik, ni teorija ni praksa, ni neznanje ni
samoostvarenje. Sve zavisi od onoga to misli da jesi. Spoznaj samoga sebe takvim kakav
uistinu jesi. Za znanje o Sopstvu nema zamene.
P: ta e biti dokaz da uistinu poznajem sebe?
M: Ne trebaju ti dokazi. Iskustvo je jedinstveno i nedvosmisleno. Kad se u odreenoj meri
uklone prepreke, ono e se iznenada pojaviti u tebi. To je nalik pucanju iseenog ueta. Na tebi
je da ga nastoji prekinuti i do toga jednom mora doi. Pucanje ueta moe se odgoditi, ali ne i
287

spreiti.
P: Zbunjuje me to negira zakon uzronosti. Znai li to da niko nije odgovoran to je svet
takav kakav jeste?
M: Ideja o odgovornosti nalazi se u tvom umu. Ti misli da mora postojati neto ili neko ko je
iskljuivo odgovoran za sve to se dogaa. Izmeu mnogostrukog univerzuma i pojedinanog
uzroka postoji protivrenost. Neto od toga mora biti lano. A moda je i oboje lano. Ja sve
to vidim samo kao sanjarenje na javi. Ideje nisu stvarne. injenica je da bez tebe ne bi mogli
nastati ni univerzum ni njegov uzrok.
P: Ne mogu da shvatim je li univerzum stvorio mene ili sam ja stvorio univerzum?
M: To da "ja jesam" uvek je prisutna injenica, a ideja "ja sam stvoren" samo je ideja. Ni
Bog ni univerzum nisu doli da ti kau da su te stvorili. Um, opsednut idejom uzronosti,
izmilja stvaranje i zatim se pita ko je stvoritelj. Upravo je on stvoritelj. No, ak ni to nije
potpuna istina, zato to su onaj koji stvara i ono to je stvoreno jedno. Um i svet nisu
odvojeni. Shvati da je ono to smatra svetom u stvari tvoj vlastiti um.
P: Postoji li svet i iznad, odnosno izvan uma?
M: Sav prostor i sve vreme nalaze se u umu. Gde e smestiti supramentalni svet? Postoji
mnogo nivoa uma i svaki projektuje svoju verziju sveta, ali ipak, sve se one nalaze u umu i
on ih stvara.
P: Kakav je tvoj stav prema grehu? Kako gleda na grenika, na onoga ko kri vanjski ili
unutarnji zakon? eli li da se on promeni ili samo osea sauee za njega? Ili si moda
ravnoduan prema njemu zbog njegovih grehova?
M: Ne poznajem ni greh ni grenika. Tvoja razlikovanja i vrednovanja nimalo me se ne tiu.
Svako se ponaa u skladu sa svojom prirodom. To se ne moe spreiti, niti zbog toga treba
aliti.
P: Drugi pate.
M: ivot ivi od ivota. U prirodi vlada proces prisile, a u drutvu bi trebala vladati dobra
volja. Nema ivota bez portvovanosti. Grenik odbija da se rtvuje i time priziva smrt. To je
tako kako jeste, ali nije razlog za osudu ili aljenje.
P: Sigurno osea barem malo saoseanja kad vidi oveka koji je ogrezao u grehu.
M: Da, oseam da sam taj ovek ja i da su njegovi gresi moji.
P: To je lepo, ali ta ini?
M: Kad postanem jedno s njim, on postaje jedno sa mnom. To nije svestan proces, ve se u
celosti dogaa sam od sebe. Ne moemo to zaustaviti ni on ni ja. Ono to se treba promeniti
svakako e se promeniti. Dovoljno ti je da upozna samoga sebe kakav jesi, ovde i sada. Joga
je pomno i metodiko istraivanje uma.
P: ta je s lancima sudbine koje je iskovao greh?
M: Kad iezne neznanje koje je majka greha, nestaje i sudbina koja nije nita drugo do prisila
da se ponovno grei.
P: Ali greh se mora iskupiti.
M: Kad se neznanje privede kraju, kraju se privodi i sve ostalo. Tada sve vidi kako jeste,
spoznaje da je sve dobro.
P: Ako grenik, prekritelj zakona, doe k tebi i zamoli te za milost, ta e mu odgovoriti?
M: Dau mu ono to trai.
P: Uprkos tome to se radi o veoma loem oveku?
M: Ja ne poznajem loe ljude, ja poznajem samo sebe. Ne vidim ni grenike ni svece, samo
iva bia. Ne delim milost. Nema niega to bih ti ja mogao dati ili uskratiti, a to i sam ne
poseduje u jednakoj meri. Samo postani svestan svog bogatstva i iskoristi ga na najbolji nain.
Sve dok zamilja da ti je potrebna moja milost, stajae poput prosjaka na mojim vratima
molei me da ti je dam. Kad bih ja tebe molio za milost, to takoe ne bi imalo smisla! Nismo
odvojeni, stvarnost je zajednika svima.
288

P: Kad bi majka dola k tebi s tunom priom da njen sin jedinac uzima drogu, da se odao
promiskuitetu te da stvari idu iz zla u gore, kad bi te molila da mu se smiluje, ta bi joj
odgovorio?
M: Verovatno bih se zatekao kako joj govorim da e sve biti dobro.
P: Je li to sve?
M: To je sve, ta jo oekuje?
P: Ali, hoe li se njen sin promeniti?
M: Moda hoe, a moda i nee.
P: Ljudi koji se skupljaju oko tebe i koji te godinama znaju smatraju da se, kad ti kae da e
neto biti u redu, ono to si rekao neizbeno i dogaa.
M: Moe isto tako rei da je majina ljubav spasla dete. Za sve postoje bezbrojni uzroci.
P: Kau mi da je osoba koja nita ne eli za sebe svemona. Ceo univerzum stoji joj na
raspolaganju.
M: Veruje li da je tako, deluj u skladu s time. Odbaci svaku osobnu elju i iskoristi mo koju
e na taj nain stei da promeni svet!
P: Svi buddhe i riiji nisu uspeli da ga promene.
M: Svet nije podloan promeni. On je po svojoj prirodi bolan i prolazan. Sagledaj ga kakav
jeste i oslobodi se svih elja i strahova. Kad te svet vie ne bude vezivao i ograniavao,
postae za tebe boravite radosti i lepote. U svetu moe biti srean jedino onda kad ga se
oslobodi.36
P: ta je ispravno, a ta pogreno?
M: Najoptije reeno, pogreno je ono to uzrokuje bol, a ispravno ono to ga uklanja. Telo i
um ogranieni su i zbog toga ranjivi. Potrebna im je zatita koja poveava strah. Sve dok se
poistoveuje s telom i umom, morae da pati. Shvati da nisi zavisan od njih i postani
srean. Kaem ti, to je tajna sree. Uverenje da tvoja srea zavisi od stvari i ljudi nastalo je
kao posledica neznanja o tvojoj pravoj prirodi. Mudrost je spoznaja da ti za sreu nije
potrebno nita drugo osim znanja o Sopstvu.
P: Je li prvo nastalo bie ili elja?
M: Kad se u svesnosti pojavljuje pojedinano bie, zajedno s njim u tvom umu nastaju ideje o
onome to jesi i to bi trebao biti. To donosi sa sobom elju i delovanje pa zapoinje proces
postajanja. On prividno nema ni poetka ni kraja zato to ponovno zapoinje svakoga trena.37
S nestankom zamiljanja i elje, prestaje i postajanje, a bivanje ovim ili onim uranja u isto bie,
koje se ne moe opisati, ve samo iskusiti. Tebi se svet ini tako neodoljivo stvarnim jer sve
vreme razmilja o njemu. Prestani da razmilja o svetu i on e se raspriti u retku izmaglicu.
Ne zaboravi: kad nestane elje i straha, nestaje i ropstva. Emotivno uplitanje i obrazac svianja
i nesvianja koji nazivamo karakter i temperament, ono je to stvara ropstvo.
P: ta je motiv za delovanje kad nema elje i straha?
M: Motiva nema, osim ako dovoljnim motivom ne smatra ve i samu ljubav prema ivotu,
ispravnosti, lepoti. Nemoj se plaiti slobode od elje i straha. Ona e ti omoguiti da ivi svoj
ivot na sasvim drukiji nain od ovoga koji trenutno poznaje, mnogo dublje i zanimljivije
nego do sada, tako da gubitkom svega zapravo dobiva sve.
P: Budui da svoje duhovne pretke broji od riija Dattatreje, imam li pravo to verujem da ste
ti i svi tvoji prethodnici njegove reinkarnacije?
M: Moe da veruje ta god eli, a bude li delovao u skladu sa svojim uverenjem, to e
doneti i ploda. Ali za mene to nema nikakve vanosti. Ja sam ono to jesam i to mi je dovoljno.
Nemam elje da se poistoveujem ni s kim, koliko god uven bio, a ne oseam ni potrebu da
36

Zato to je svet kola za osloboenje, a ne dom za stalno ivljenje. (I. A.)

Sve to izgleda kao da nema poetka ni kraja, sve to izmie naem razumevanju, zapravo nastaje svakog
trena jer mu mi dajemo stvarnost. Kada smirimo um i budemo ovde i sada, onda to sve spoznajemo. (I. A.)
37

289

mitove smatram stvarnou. Brine me samo neznanje i kako ga se osloboditi. Guru je zapravo
tu da raspri neznanje u srcu i umu svoga uenika. Kad uenik to jednom shvati, na njemu je da
u svom delovanju to i potvrdi. Niko ne moe delovati umesto tebe. Ne deluje li uenik
ispravno, to samo znai da nije postigao razumevanje i da guruov posao jo nije zavren.
P: Sigurno postoje i beznadeni sluajevi.
M: Niko nije beznadean sluaj. Sve se prepreke mogu savladati. Ono to ivot ne moe
popraviti, dovrie smrt, ali guru e sigurno uspeti u svom zadatku.
P: ta ti jami da je tako?
M: Guruova i ovekova unutarnja stvarnost uistinu su jedno te isto i zajedniki rade na
ostvarenju istoga cilja - na iskupljenju i spasenju uma. Tu ne moe biti neuspeha. Upravo od
kamenja koje stvara prepreke oni grade svoje mostove. Umna svesnost ne predstavlja
celokupno ovekovo bie. Postoje i drugi nivoi na kojima je ovek spremniji na saradnju. Guru
je kod kue na svim nivoima, a njegova energija i strpljivost neiscrpne su.
P: Neprestano mi govori da sanjam i da je krajnje vreme da se probudim. Kako je mogue da
Maharad, koji je doao k meni u moj san, nije uspeo da me probudi? On me stalno podstie na
buenje i podsea me na to koliko je ono nuno, ali san se i dalje nastavlja.
M: Nisi se probudio zato to jo uvek nisi razumeo da uistinu sanja. To je sr ropstva,
meanje stvarnog i nestvarnog. U tvom sadanjem stanju jedino se oseaj "ja jesam" odnosi na
stvarnost. "ta sam ja?" i "Kako sam ja?" samo su prividi nametnuti sudbinom ili sluajem.
P: Kad je moj san zapoeo?
M: ini se da on nema poetka, ali u stvari postoji jedino sada. Obnavlja ga iz trenutka u
trenutak.38 Kad jednom shvati da sanja, probudie se. Ali ti ne vidi da sanja jer eli da se
san nastavi. Doi e dan kad e za prestankom sna eznuti svim svojim srcem i duom.
Tada e biti spreman da plati bilo koju cenu da se to dogodi, a cena e biti nepristrasnost
i nevezanost, gubitak interesa za taj san.
P: Kako sam samo bespomoan! Sve dok san postojanja traje, ja elim da se nastavi. A sve
dok ja elim da se nastavi, on traje.
M: eleti da se san nastavi nije neminovno. Uvidi jasno u kakvim se uslovima nalazi i tvoja e
te jasnoa osloboditi.
P: Dokle god sam s tobom, sve to govori ini mi se sasvim jasnim. Ali im se udaljim od
tebe, lutam naokolo nemiran i u teskobi.
M: Ne treba da se dri dalje od mene, barem ne u svom umu. Ali tvoj se um brine za dobrobit
sveta!
P: Svet je pun nevolja, nije udo da je moj um zaokupljen njima.
M: Je li svet ikada bio bez nevolja? Tvoje postojanje u obliku osobe zavisi od nasilja nad
drugima. I samo je tvoje telo bojno polje, puno smrti i umiranja. Postojanje podrazumeva
nasilje.
P: Ako misli na postojanje tela, to je tano, ali ako misli na postojanje ljudskoga bia, to je
sasvim sigurno netano. Za oveanstvo je nenasilje zakon ivota, a nasilje zakon smrti.
M: U prirodi ima vrlo malo nenasilja.
P: Bog i priroda nisu ljudi i ne treba da se ponaaju kao ljudi. Mene zabrinjava jedino ovek.
Da bih mogao biti ovek, moram biti bezuslovno milosrdan.
M: Zar ne uvia da sve dok ima lano "ja" koje treba da titi, mora biti nasilan?
P: Uviam. Da bih bio istinski ovek, moram biti nesebian. Sve dok sam sebian, blii sam
ivotinji nego oveku. Tada sam samo humanoidan.
M: Dakle, skoro svi smo humanoidni, ima veoma malo ljudi. No, nezavisno od toga koliko ih
ima, malo ili mnogo, jasnoa i saoseanje ono su to ih ini pripadnicima ljudske vrste. Kod
onih koji su na nivou ispod ovekovog, kod humanoida, prevladava pasivnost (tamas) i
38

Vidi napomenu br. 36. (I. A.)

290

aktivnost (raas), a kod ljudi prevladava uravnoteenost (sattva). Jasnoa i saoseanje svojstva
su uravnoteenosti budui da utiu na um i delovanje. Ali stvarnost se nalazi iznad svojstva
uravnoteenosti. Otkada te znam neprestano se zamara pomaganjem svetu. Koliko si mu
pomogao?
P: Nimalo. Nismo se promenili ni svet ni ja. Ali, injenica je da svet pati i da zajedno s njim
patim i ja. Prirodno je boriti se protiv patnje. A ta su drugo civilizacija i kultura, filozofija i
religija doli pobuna protiv patnje? Nije li zlo i okonavanje zla ono najvanije ime se i ti bavi?
To to ja radim moe nazivati neznanjem, ali svodi se na isto.
M: Tano, rei nisu vane, a nije ni vano u kakvom si trenutno liku. Imena i likovi neprestano
se menjaju. Spoznaj sebe kao nepromenljivog svedoka promenljivog uma. To je dovoljno.

98. OSLOBOENJE OD POISTOVEENOSTI S LANIM 'JA'

Maharad: Moe li da sedi na podu? Treba li ti jastuk? Ima li kakvih pitanja? Naravno, ne
mora nita pitati, moe samo sedeti ovde sa mnom, u tiini. Vano je biti i jedino biti. Ne
mora nita ni da pita ni da ini. Takav nain provoenja vremena, koji prividno izgleda kao
lenjost, u Indiji se visoko ceni. To znai da te neko vreme ne progoni pitanje: "ta je sledee?"
Kad nisi u urbi i kad je um osloboen svih strahova, on postaje miran, a samo se u tiini moe
uti ono to se obino ne opaa jer je previe neno i suptilno. Um mora biti otvoren i miran da
bi to mogao da primeti. Ovde u Indiji nastojimo dovesti svoj um u njegovo prirodno stanje da
bi mogao da razume ta je stvarno.
Pitalac: Mogu li ovde da nauim kako da prestanem da se brinem?
M: Ne treba da se brine zbog svojih briga. Samo budi. Nemoj da se trudi da bude miran.
Stanje spokoja ne sme se pretvoriti u zadatak koji mora da obavi. Nemoj se uznemiravati
zbog nemira ni patiti zato to pati. Samo budi svestan da jesi i ostani u toj svesnosti. Nemoj
rei: "Da, postigao sam mir. ta je sledee?" U svesnosti "ja jesam" nema "sledeeg", to je
bezvremeno stanje.
P: Ako je to bezvremeno stanje, ono e se u svakom sluaju uspostaviti.
M: Ti jesi ono to jesi, bezvremeno, ali od kakve ti je to koristi ako to ne zna i ako ne deluje
u skladu s tim? Tvoja prosjaka zdela moe biti napravljena i od istog zlata, ali sve dok to ne
sazna, bie prosjak. Da bi svoju unutarnju vrednost mogao da izrazi svakodnevnim
rtvovanjem elje i straha, mora da je spozna i mora da joj veruje.
P: Kad spoznam svoje Sopstvo, hoe li sve moje elje i strahovi nestati?
M: Usprkos novosteenom uvidu, mentalne e navike moda jo neko vreme potrajati, kao i
navika enje za poznatom prolou i straha od nepoznate budunosti. Ali tek kad shvati da
obe navike potiu iz uma, moi e da se uzdigne iznad njih. Sve dok neguje razliite vrste
ideja o sebi, poznaje svoje Sopstvo samo kroz maglu koju one ine. Odbaci sve ideje kako bi
mogao spoznati sebe kakav uistinu jesi. Ne moe zamisliti kakav je okus iste vode, moe ga
jedino otkriti odbacivanjem svih drugih okusa. Sve dok si zainteresovan za svoj sadanji
nain ivota, nee ga moi odbaciti. Do otkria ne moe doi dokle god si vrsto vezan za
ono to ti je blisko. Izlaz je mogue nai jedino kad u potpunosti shvati beskrajnu tugu
svoga ivota i kad se pobuni protiv nje.
P: Sada razumem da tajna venoga ivota o kojem govorite ovde u Indiji lei u onim
dimenzijama postojanja o kojima je ova zemlja od pamtiveka poduavala druge.
M: Da, to je njena javna tajna i uvek je bilo onih koji su bili spremni da je dele s drugima.
Uitelja ima mnogo, ali postoji svega nekolicina neustraivih uenika.
P: Ja sam u potpunosti spreman da uim.
291

M: Nije dovoljno nauiti rei. Moe poznavati teoriju, ali dok nema stvarnog iskustva o sebi
kao o nelinom i sreditu postojanja bez svojstava, ljubavi i blaenstva, puko verbalno znanje
nee ti doneti ploda.
P: ta onda treba da radim?
M: Nastoj biti, jedino biti. Ovde je najvanija re nastojati. Nai svakodnevno dovoljno
vremena da sedi u miru i nastoji, jednostavno nastoji da se uzdigne iznad svoje linosti sa
svim njenim bolesnim zavisnostima i opsednutostima. Ne pitaj kako se to radi jer se to ne moe
objasniti. Samo stalno nastoj to da ini,39 sve dok ne uspe. Bude li istrajan, uspeh ti je
siguran. Pri tom su najvanije iskrenost i ozbiljnost. Ali, uistinu mora biti zasien svojim
postojanjem u liku osobe kojom se smatra. Uvidi svoju neodlonu potrebu da se oslobodi
beskorisne poistoveenosti s hrpom seanja i navika. Taj postojani otpor spram
nepotrebnog tajna je uspeha.
Uostalom, ti si ono to jesi svakoga trenutka u svom ivotu, ali nikada nisi svestan
toga, moda samo u asu buenja nakon dubokog sna. Mora samo postati svestan svoga bia,
ali ne kao verbalne tvrdnje, ve kao sveprisutne injenice. Svesnost da jesi otvorie ti oi za
ono to jesi.40 Sve je to veoma jednostavno. Ali, najpre mora uvrstiti stalan dodir sa svojim
Sopstvom. Neprestano ga se dri. Dok si u svesnosti o Sebi, obasipaju te svi blagoslovi.
Zaponi kao sredite promatranja i namerne spoznaje pa izrasti u sredite ljubavi na delu.
Oseaj "ja jesam" siuna je semenka koja e izrasti u golemo drvo, i to sasvim prirodno, bez
imalo napora.
P: Vidim toliko zla u sebi. Ne moram li najpre to promeniti?
M: Zlo je senka nepanje. U svetlosti svesti o sebi zlo mora da presahne i otpadne.
Svaka zavisnost od drugih beskorisna je, jer sve ono to ti drugi mogu dati, mogu ti i
uzeti. Jedino e ono to je na poetku bilo tvoje ostati tvoje i na kraju. Nemoj prihvatiti
nikakvo drugo vostvo osim onoga koje dolazi iznutra, ali ak i tada iznesi na videlo sva
seanja jer te ona zavode na krivi put. ak i ako uopte ne poznaje staze i naine kojima se
dolazi do unutarnjeg vostva, budi miran, gledaj u sebe i ono e sigurno doi. Nikada nisi
preputen samome sebi, uvek ti je dostupno znanje o tome ta bi trebalo biti tvoj sledei korak.
Nevolja je u tome to ga ponekad pokuava izbei. Guru je ovde da ulije u tebe hrabrost
svoga iskustva i uspeha. Ali od trajne koristi bie ti jedino ono to otkrije kroz sopstvenu
svesnost i sopstveni napor.
Upamti, nita od onoga to opaa nije tvoje. Izvana ti ne moe doi nita vredno.
Vani su samo tvoji oseaji i razumevanje, oni ti pomau u otkrivanju. Rei koje si uo ili
proitao stvorie samo slike u tvom umu. Ali ti nisi mentalna slika, ti si mo percepcije i
delovanja u pozadini i izvan slike.
P: ini mi se da nam savetuje da budemo usmereni na sebe, sve do krajnje sebinosti. Zar ne
bih trebao da odustanem od svoje koristi radi drugih ljudi?
M: Tvoje je zanimanje za druge sebino jer proizlazi iz brige za samoga sebe i usmereno je, u
stvari, iskljuivo na tebe. Tebe ne zanimaju drugi kao osobe. Zanimaju te samo u onoj meri u
kojoj mogu obogatiti i oplemeniti sliku koju ima o sebi. A vrhunska je sebinost zaokupljati se
samo zatitom, odravanjem i razmnoavanjem svoga tela. Pod telom mislim na sve ono to je
povezano s tvojim imenom i likom - porodica, rod, zemlja, rasa i slino. Sebinost je vezanost
39

i u tom nastojanju e videti kako. Sama praksa nam korak po korak ukazuje kako se meditira, tj. smiruje
um. Um se smiruje smirivanjem, nikako drugaije. Nikakvom aktivnou uma, zamiljanjem i razmiljanjem,
to se ne moe videti. (I. A.)
40
Ova svesnost moe biti podstaknuta i reima prosvetljenog majstora, kao to je Nisargadata. On nam pomae
da budemo svesni onoga to znamo i oduvek jesmo. Stvarnost uvek postoji kao i naa svest o njoj. Neko spolja
mora da nam potvrdi ega smo svesni jer esto nismo sigurni da je to - to. Uostalom, to radi i sam ivot. Uitelj
to samo ini reima, a niko na svetu nije to jasnije i preciznije uinio od Nisargadate zbog ega zasluuje nau
najdublju zahvalnost. (I. A.)

292

za vlastito ime i lik. ovek koji zna da nije ni telo ni um ne moe biti sebian jer on ne poseduje
nita zbog ega bi bio sebian. Moe se rei i da je on podjednako "sebian" prema svima koje
susree. Dobrobit bilo kojeg pojedinca ujedno je i njegova dobrobit. Za takvog je oveka
oseaj "ja sam svet, svet je ja" sasvim prirodan. A kad se on jednom uspostavi, vie
jednostavno ne postoji mogunost sebinosti. Biti sebian znai pohlepno udeti, sticati i
skupljati samo u korist jednog dela, a protiv celine.
P: Neko e moda posedovati velika bogatstva koja je stekao nasledstvom, brakom ili ak
zahvaljujui srei.
M: Ali mora biti vrsto vezan za njih ako ne eli da mu budu oduzeta.
P: Moe li ti, u svom sadanjem stanju, da voli drugu osobu kao osobu?
M: Ja jesam ta druga osoba, ona je moje Sopstvo. Razlikujemo se imenom i likom, ali izmeu
nas nema odvojenosti. U temelju svoga bia mi smo jedno.
P: Nije li uvek tako kad se ljudi vole?
M: Uvek je tako, ali ljudi nisu toga svesni. Oni oseaju privlanost jedni prema drugima, ali ne
znaju razlog za to.
P: Zato je ljubav tako izbirljiva?
M: Nije izbirljiva ljubav, ve elja. U ljubavi nema stranaca. Kad vie ne postoji sredite
sebinosti, svaka elja za uitkom i strah od bola iezavaju. Tada nismo zainteresovani za to
da budemo sreni budui da iznad sree postoji ista snaga, neiscrpna energija, ekstaza davanja
koja dolazi iz venog izvora.
P: Ne bih li najpre morao da razreim problem ta je pogreno, a ta ispravno?
M: Ljudi smatraju dobrim ono to je ugodno, a loim ono to je bolno.
P: Da, tako je to s nama, obinim ljudima. Ali kako je to s tobom, na nivou jedinstva? ta je za
tebe dobro, a ta loe?
M: Loe je ono to poveava patnju, a dobro ono to je uklanja.
P: Dakle, ti ne smatra da patnja moe biti dobra. Postoje religije koje je smatraju dobrom i
plemenitom.
M: Sudbina (karma) je oitovanje zakona dobrobiti, univerzalne sklonosti prema ravnotei,
skladu i jedinstvu. U svakome trenutku dogaa se ono to je najbolje. To moe izgledati bolno
i runo, kao gorka i besmislena patnja, a da uprkos tome predstavlja jedini i najbolji izlaz iz
tragine situacije, uzimajui u obzir prolost i budunost.
P: Pati li ovek zbog svojih grehova?
M: On pati zbog onoga s ime se poistoveuje. Osea li da si jedno s oveanstvom, patie
zbog oveanstva.
P: A budui da ti tvrdi da si jedno s univerzumom, u vremenu i prostoru nema granica tvojoj
patnji!
M: Biti znai patiti. to je ui krug onoga s ime se poistoveuje, to je manje duboka patnja
uzrokovana eljom i strahom.
P: Hrianstvo prihvata patnju kao put proienja i oplemenjivanja, a hinduizam na nju gleda s
gnuanjem.
M: Hrianstvo sainjavaju rei sloene na jedan, a hinduizam ine rei sloene na drugi nain.
Stvarnost je iza i onkraj rei, njima ju je nemogue preneti, ve je valja iskusiti neposredno.
Ona je eksplozivna u svom delovanju na um. Ne eli li se nita drugo osim nje, veoma ju je
lako stei. Nestvarno je stvoreno zamiljanjem, a odravaju ga elje.
P: Da li postoji li patnja koja je nuna i dobra?
M: Sluajna ili nenamerna bol neizbena je i prolazna. Namerna bol, makar joj se podvrgli u
najboljoj nameri, besmislena je i okrutna.
P: Ti nisi pobornik kanjavanja zloinaca?
M: Kazna je ozakonjen zloin. U drutvu koje bi se temeljilo na prevenciji, a ne na naknadnoj
293

kazni, bilo bi veoma malo kriminala. U takvom drutvu mali broj izuzetaka mogao bi se leiti
medicinski, kao nezdrav um i telo.
P: ini mi se da ti religiju ne smatra previe korisnom.
M: ta je religija? Oblak na nebu. Ja ivim na nebu stvarnosti, a ne u oblacima koji nisu nita
drugo nego rei sloene na odreen nain. Ukloni li prazne rei, ta e ti ostati? Ostae istina.
Moj je dom u nepromenljivom, koje izgleda kao stanje neprestanog mirenja i ujedinjavanja
suprotnosti. Ljudi dolaze ovamo da bi uili o stvarnom postojanju takvog stanja i o
preprekama koje stoje na putu njegovog pojavljivanja. Oni ue kako da ga zadre u svesnosti
nakon to ga jednom opaze i kako da izbegnu sukob izmeu razumevanja i ivljenja. Ali, to
stanje nadilazi um i nije ga potrebno uiti. Um se moe jedino usredsrediti na prepreke.
Sagledati prepreke kao takve veoma je delotvorno jer tada um deluje na um. Poni od poetka:
usredsredi se na injenicu da jesi. Nikada ne moe rei: "Ja nisam bio." Jedino to moe rei
je: "Ne seam se." Dobro ti je poznata nepouzdanost pamenja. Prihvati injenicu da si zbog
zaokupljenosti beznaajnim linim problemima zaboravio ko si. Nastoj da povrati izgubljeno
seanje, uklanjajui ono to ti je poznato. Ne moe ti biti reeno ta e se dogoditi, a to nije ni
poeljno. Predvianje e stvoriti iluziju. U unutarnjem traganju neizbeno e naii na
neoekivano. Otkrie istine sigurno je iznad svih tvojih zamiljanja. Kao to neroeno dete ne
moe znati kakav e mu biti ivot nakon roenja, jer u njegovom umu nema niega to bi mu
omoguilo da stvori pouzdanu sliku, tako i ovekov um nije sposoban da misli o stvarnom u
okvirima nestvarnog, osim negiranjem, "ne ovo, ne ono". Prihvatanje nestvarnog kao da je
stvarno je osnovna prepreka. Sagledavanje lanoga kao lanoga i odricanje od lanoga uvodi
stvarnost. Stanje krajnje jasnoe, beskrajne ljubavi i potpune neustraivosti u ovom su trenutku
za tebe samo prazne rei, crtei bez boje, pokazatelji onoga to tek moe biti. Nalik si slepcu
koji se nada da e nakon operacije oiju progledati! U stanju u kojem se ja nalazim rei nita ne
znae, a ne postoji ni vezanost za njih. Vane su jedino injenice.
P: Kad ne bi bilo rei ne bi bilo ni religije.
M: Sve zabeleene religije samo su hrpe praznih rei. One pokazuju svoje pravo lice tek tokom
delovanja u tiini. Da bi saznao u ta ovek veruje, promatraj kako deluje. Za veinu ljudi
religija je sluenje vlastitom telu i umu. Oni moda gaje religijske ideje, ali se ne ponaaju u
skladu s njima. Takvi se ljudi samo poigravaju sa svojim idejama, esto ih veoma ljube, ali ne
postoji sklad izmeu njihovih misli i dela.
P: Rei su potrebne radi komunikacije.
M: Potrebne su samo za razmenu informacija jer stvarna meuljudska komunikacija nije
verbalna. Da bi se uspostavio i odrao neki odnos, potrebna je svesnost proeta ljubavlju koja
se izraava u neposrednom delovanju. Nije vano ta kae, nego ta ini. Rei je stvorio um i
znaajne su samo na nivou uma. Re "hleb" ne moe pojesti, a ne moe ni iveti od nje. Ona
samo prenosi odreenu ideju. Ta re poprima znaenje jedino kad stvarno jede hleb. U tom
smislu govorim ti da prirodno stanje nije verbalno. Mogao bih rei da je to mudra ljubav koja
se izraava u delovanju, ali te rei veoma malo prenose ne iskusi li ih sam u svoj njihovoj
punoi i lepoti.
Rei imaju ogranienu upotrebljivost, ali mi ih ne ograniavamo i time se dovodimo do
ruba katastrofe. Nae plemenite ideje okaljane su neplemenitim delovanjem. Govorimo o Bogu,
Istini i Ljubavi, ali umesto neposrednog iskustva imamo samo definicije. Umesto da
proirujemo i produbljujemo delovanje, samo usavravamo svoje definicije. A pri tom jo
zamiljamo da znamo sve to moemo definisati!
P: Kako se iskustvo moe preneti osim reima?
M: Iskustvo se ne moe preneti reima. Ono dolazi s delovanjem. ovek koji ima duboka
iskustva irie oko sebe samopouzdanje i hrabrost. Drugi e takoe delovati inspirisani njime i
stei sopstveno iskustvo roeno iz delovanja. Verbalno uenje ima svoju korist jer priprema
um na otputanje svega to je nagomilao.
294

Nivo mentalne zrelosti dostie se kad vanjsko vie nema nikakve vrednosti i kad je
srce spremno svega da se odrekne. Tada stvarnost dobija priliku i ona je i iskoriava. Doe
li do bilo kakvih zastoja, to znai da ih je uzrokovao um koji jo nije spreman da neto vidi
ili odbaci.
P: Jesmo li uistinu tako potpuno preputeni sami sebi?
M: O, ne, nismo. Oni koji imaju mogu dati svima, a takvih je davalaca mnogo. Svet je, sam po
sebi, vrhunski dar koji se odrava sluenjem iz ljubavi. Ali pravih primalaca, mudrih i poniznih,
veoma je malo. "Traite i bie vam dano" - to je veni zakon.
Toliko si mnogo rei nauio, toliko si mnogo rei izgovorio. Zna sve, ali ne poznaje
sebe, jer Sopstvo se ne moe spoznati reima. Otkriti ga moe jedino neposredni uvid. Gledaj u
sebe, trai u sebi.
P: Veoma je teko odbaciti rei. Na mentalni ivot temelji se na neprekidnoj verbalnoj bujici.
M: Odbacivanje rei nije pitanje lakoe ili teine. Nema drugog izbora, moe samo pokuati
ili ne. Odluka je tvoja.
P: Pokuao sam mnogo puta i nisam uspeo.
M: Pokuaj ponovno. Nastavi li pokuavati, neto e se dogoditi, ali ne bude li se trudio,
ostae zaglavljen. Moe poznavati sve prave rei, citirati svete spise, biti nenadmaan u
raspravama, a ipak ostati vrea kostiju. A moe biti i neupadljiv i ponizan, sasvim beznaajna
osoba, a ipak zraiti blagom ljubaznou i dubokom mudrou.

99. ONO TO SE OPAA NE MOE BITI ONAJ KO OPAA

Pitalac: Putujem od mesta do mesta i upoznajem razliite vrste joge koje praktiaru stoje na
raspolaganju, ali ne uspevam da odluim koja mi najbolje odgovara. Biu ti zahvalan bude li
mi dao neki kompetentni savet. Trenutno se sva ta traganja svode na to da sam ve umoran od
ideje da treba da naem istinu. Traganje za istinom ini mi se nepotrebno i uznemirujue. U
ivotu, takvom kakav jeste, mogue je uivati i vie ne vidim nikakve svrhe da ga popravljam.
Maharad: Bilo bi dobro kad bi zauvek mogao ostati zadovoljan. Ali, da li je to mogue?
Mladost, vitalnost i novac proi e i pre nego to oekuje. Tuga, koju toliko izbegava,
neprestano e te slediti. eli li da se uzdigne iznad patnje, mora da je presretne na pola puta
i zagrli. Odreci se svojih navika i zavisnosti, ivi jednostavnim i trezvenim ivotom i nemoj
povreivati iva bia. To je temelj joge. Da bi otkrio stvarnost, mora biti stvaran i pri
najmanjim dnevnim aktivnostima. U traganju za istinom nema varanja. Kae da je tvoj ivot
vredan uivanja. Moda je trenutno zaista tako. Ali ko uiva u njemu?
P: Priznajem da ne poznajem ni onoga ko uiva ni ono u emu on uiva. Poznajem samo
uivanje.
M: To je sasvim tano. Ali uivanje je stanje uma koje se javlja i nestaje. Opaati ga moe
upravo zahvaljujui njegovoj prolaznosti. Ne moe biti svestan onoga to se ne menja. Sva je
svesnost zapravo svesnost o promeni. Ali ne zahteva li ve i sama percepcija promene neku
nepromenljivu pozadinu?
P: Ne, nikako. Iskustvo promene daje seanje na prolo stanje u poreenju s trenutnim,
odnosno sadanjim stanjem.
M: Izmeu onoga ega se seamo i onoga to je trenutno prisutno postoji temeljna razlika koja
se moe posmatrati iz trena u tren. Ni u jednom trenutku ono to je trenutno prisutno nije i ono
ega se seamo. Izmeu toga dvoga postoji razlika i u vrsti, a ne samo u intenzitetu. Ono to je
295

trenutno prisutno jeste nesumnjivo. Nikakvim naporom volje ili zamiljanja ne moe zameniti
to dvoje. Ali ta to daje jedinstvenu kakvou onome to se trenutno dogaa?
P: To to se trenutno dogaa stvarno je, a u pogledu onoga to pamtimo postoji prilina
nesigurnost.
M: Sasvim tano. Ali zato je tako? Samo as ranije ono ega se seamo bilo je trenutno
prisutno, a za koji e as ono to je trenutno prisutno biti ono ega emo se seati. ta ini ono
to je trenutno prisutno toliko jedinstvenim? To je, oigledno, oseaj tvoga prisustva. U
seanju i predvianju postoji jasan oseaj da su to mentalna stanja koja posmatramo, a u
onome to se trenutno dogaa od presudne je vanosti oseaj da smo prisutni i svesni.
P: Da, mogu to da shvatim. Svesnost je ta koja stvara razliku izmeu onoga to se trenutno
dogaa i onoga ega se seamo. Pojedinac razmilja o prolosti, ali prisutan je jedino sada.
M: Kuda god iao, sve vreme nosi sa sobom oseaj prisutnosti ovde i sada. To znai da si
nezavisan od prostora i vremena, da su oni u tebi, a ne ti u njima. No, tvoje poistoveivanje s
telom koje je, naravno, ogranieno prostorom i vremenom, daje ti oseaj konanosti. U
stvarnosti si beskrajan i vean.
P: Kako da spoznam svoje beskonano i veno Sopstvo?
M: Da li je Sopstvo koje eli da spozna neko Sopstvo koje je odvojeno od tebe? Jesi li ti
napravljen od veeg broja Sopstava? Svakako, postoji samo jedno Sopstvo, a to si ti. Ukloni i
odbaci pogrene ideje o sebi i ono e biti ovde s tobom, u svoj svojoj velianstvenosti. Jedino
te tvoj um spreava da ga spozna.
P: Kako da se oslobodim uma? Je li ivot bez njega uopte mogu na ljudskom nivou?
M: Um ne postoji. Postoje samo ideje, a neke su od njih pogrene. Odbaci sve pogrene ideje
zato to su lane i zato to te spreavaju da vidi svoje Sopstvo.
P: Koje su ideje pogrene, a koje istinite?
M: Ideje kojima neto tvrdimo obino su pogrene, a ideje kojima neto negiramo obino su
ispravne.
P: Ne moe se iveti u negiranju svega!
M: Jedino se u negiranju svega moe iveti. Ropstvo je tvrditi neto. Nuno je sve dovesti u
pitanje i zatim ponititi. To je sr pobune, a bez pobune nema slobode.
Nema drugog ili vieg Sopstva koje bi trebao da trai. Ti si najvie Sopstvo, samo
odbaci lane ideje koje ima o sebi. I vera i razum govore ti da nisi ni telo ni njegove elje i
strahovi, da nisi um s njegovim zamiljanjima i idejama, da nisi uloga koju pod pritiskom
drutva mora da igra, a ni osoba kojom se smatra. Odbaci lano i istina e doi na videlo.
Tvrdi da eli da spozna samoga sebe. Ti jesi to to jesi, ne moe biti nita drugo do
ono to jesi. Je li znanje odvojeno od bia? Sve to moe spoznati umom pripada umu, ali ne
ti sam. O sebi moe rei samo "ja jesam", "ja sam svestan", "ja to volim".
P: Po mom miljenju, biti iv veoma je bolno stanje.
M: Ti ne moe biti iv, ti jesi sam ivot. Pati jedino osoba kojom se smatra, a ne ti. Postani
svestan te osobe i time je uniti. Ona je samo hrpa seanja i navika. Izmeu svesnosti o
nestvarnom, i svesti koja je tvoja prava priroda, nalazi se provalija koju e lako prei kad
jednom savlada umee bivanja u istoj svesti.
P: Znam jedino da ne poznajem sebe.
M: Kako zna da ne poznaje sebe? Tvoj neposredni uvid govori ti da pre svega poznaje sebe
jer za tebe nita ne postoji ako nema tebe koji e iskusiti to postojanje. Ti samo zamilja da
ne poznaje sebe jer ne moe da se opie. Uvek moe rei: "Ja znam da jesam" i na taj nain
odbaciti neistinitu tvrdnju: "Ja nisam". Ali, ti ne moe biti ono to se moe opisati, a ono to
jesi ne moe se opisati. Svoje Sopstvo moe spoznati jedino tako da bude Sopstvo, a ne da
ga pokuava definisati ili na neki nain prikazati. Kad jednom bude razumeo da ti nisi neto
to se moe opaziti ili pojmiti, da ne moe biti nita od onoga to se pojavljuje u polju tvoje
svesnosti, dae se na iskorenjivanje svih poistoveivanja jer je to jedini put koji te moe
296

dovesti do dublje spoznaje vlastitog Sopstva. Istinski napreduje upravo odbijanjem svega to je prava raketa. Spoznati da nisi ni u telu ni u umu, iako jesi svestan i jednoga i
drugoga, ve je znanje o Sopstvu.
P: Ako nisam ni telo ni um, kako je mogue da sam ih svestan? Kako mogu opaati neto to
mi je potpuno strano?
M: Prvi je korak misao "ja nisam nita", a drugi "ja sam sve". Obe su povezane s idejom
"postoji svet". Kad se i ona odbaci, ostaje ono to jesi, nedvojno Sopstvo. Ti si to, ovde i
sada, ali tvoj je vid zamuen lanim idejama koje ima o sebi.
P: U redu, priznajem da jesam, da sam bio i da u biti, barem od roenja do smrti. Nemam
nikakve sumnje to se tie mojeg bia ovde i sada. Ali smatram da to nije dovoljno. Mom
ivotu nedostaje radost koja se raa iz sklada unutarnjeg i vanjskog. Postojim li jedino ja, pa je
svet samo moja projekcija, otkud sav taj nesklad?
M: Taj nesklad stvara ti sam i onda se ali na njega! Kad eli i strahuje, kad se
poistoveuje sa svojim oseajima, stvara patnju i ropstvo. A kad stvara s ljubavlju i
mudrou, kad nisi vezan za svoje tvorevine, posledica je toga sklad i mir. Ali, kakvo god bilo
stanje tvog uma, na koji se nain ono odraava na tebe? Jedino te poistoveivanje s umom ini
srenim ili nesrenim. Pobuni se protiv robovanja umu, shvati da si svoje granice stvorio ti sam
i slomi lance privlanosti i gaenja. Imaj na umu svoj cilj slobode sve dok ne shvati da si ve
slobodan, da sloboda nije neto to je mogue zasluiti u dalekoj budunosti ulaganjem bolnih
napora, ve da je ona tvoja imovina koju uvek moe da koristi! Osloboenje nije sticanje
slobode, ve se radi o hrabrosti koja e ti omoguiti da poveruje kako si ve slobodan i da
deluje u skladu s time.
P: Budem li inio sve to mi se svia, morau da patim.
M: Uprkos tome ti jesi slobodan. Posledice tvojih dela zavise od drutva u kojem ivi i
njegovim obiajima.
P: Mogao bih delovati nepromiljeno.
M: Uporedo s hrabrou pojavie se mudrost, saoseanje i sposobnosti za delovanje. Znae
ta mora da radi, a ono to e raditi donosie dobrobit svima.
P: Otkrio sam da u meni ratuju moji razliiti aspekti i da stoga nemam mira. Gde su sloboda,
hrabrost, mudrost i saoseanje? Moje delovanje samo poveava provaliju u kojoj ivim.
M: Sve je to zato to misli da si neko ili neto. Zaustavi se, posmatraj, istrauj, postavljaj
prava pitanja, doi do pravih zakljuaka i imaj hrabrosti da deluje u skladu s njima pa e
videti ta e se dogoditi. Prvi koraci mogli bi dovesti do toga da ti se srui krov nad glavom, ali
zbrka e se veoma brzo razbistriti i nastae mir i radost. Toliko toga zna o sebi, ali ne
poznaje onoga ko to zna. Otkrij ko si ti, ko je poznavalac onoga to zna. Marljivo se
posmatraj i ne zaboravi neprestano da se prisea da ono to se opaa ne moe biti onaj koji
opaa. Upamti dobro da ti nisi nita to vidi, uje, nita o emu misli. Ti nisi ono to se
dogaa, ti si onaj kome se to dogaa. Uroni duboko u oseaj "ja jesam" i sigurno e otkriti da
je sredite percepcije sveobuhvatno, kao to je sveobuhvatna i svetlost koja osvetljava svet.
Sve to se dogaa u univerzumu dogaa se tebi, tihom svedoku. S druge strane, sve to se u
univerzumu ini, ini se zahvaljujui tebi, univerzalnoj i neiscrpnoj energiji.
P: Bez imalo sumnje, svakoj je osobi veoma ugodno da uje da je tihi svedok i univerzalna
energija. Ali kako iz verbalne tvrdnje stii do neposrednog znanja? uti nije isto to i znati.
M: Pre nego li bilo ta spozna neposredno, neverbalno, mora spoznati spoznavaoca. Do sada
si smatrao da je to um, ali jednostavno nije tako. Um te obasipa slikama i idejama koje
ostavljaju tragove u pamenju. Ti misli da je seanje isto to i znanje. Ali istinsko je znanje
uvek svee, novo, neoekivano. Ono izvire iznutra. Kad zna ta si, ti si ujedno i to to zna.
Izmeu znanja i bia nema raskoraka.
P: Um mogu istraivati jedino umom.
M: Svakako koristi um da bi upoznao um. To je savreno ispravno, a ujedno i najbolja
297

priprema za nadilaenje uma. Bie, znanje i uivanje pripadaju tebi. Ali najpre spoznaj svoje
bie. To je lako zato to te oseaj "ja jesam" uvek prati. Zatim spoznaj sebe kao spoznavaoca
koji je odvojen od onoga to spoznaje. Kad bude spoznao svoje Sopstvo kao isto bie,
postii e ekstazu slobode.
P: Kakva je to joga?
M: emu se brinuti? Doao si ovamo zato to nisi bio zadovoljan svojim ivotom kakav si
poznavao, ivotom svojega uma i tela. Moe pokuati da ih pobolja tako to e ih staviti
pod nadzor ili poistovetiti s nekim idealom, a moe i u potpunosti presei vor svih
poistoveivanja pa posmatrati svoje telo i um kao neto to se dogaa, ali to te ni na koji
nain ne obavezuje.
P: Mogu li put nadzora i discipline nazvati raa jogom, put nevezanosti njana jogom, a put
oboavanja ideala bhakti jogom?
M: Moe ih nazvati kako god ti se svia. Rei nagovetavaju, ali ne objanjavaju. Ja
poduavam drevni, jednostavni nain oslobaanja razumevanjem. Shvati svoj um i on vie nee
uticati na tebe. Um razumeva na pogrean nain jer je to u njegovoj prirodi. Ispravno
razumevanje jedini je lek, kakvo god mu ime dao. Ono je prvo i poslednje zato to se bavi
umom takvim kakav jeste.
Nita od onoga to ini nee te promeniti jer ti promena nije potrebna. Moe
promeniti svoj um ili svoje telo, ali u tom se sluaju menja samo neto izvan tebe, a ne i ti
sam. Zato se uopte muiti promenama? Shvati jednom zauvek da nisi ni telo ni um, da
nisi ak ni vlastita mentalna svesnost, pa prebivaj u svojoj istinskoj prirodi koja se nalazi
iznad mentalne svesnosti i nesvesnosti. Nikakav te napor ne moe dovesti do nje, jedino
jasnoa razumevanja. Prati svoja pogrena razumevanja i odreci ih se. To je sve. Nema
niega to bi trebalo traiti i nai jer nita nije ni izgubljeno. Opusti se i posmatraj oseaj
"ja jesam". Stvarnost se nalazi odmah iza njega. Budi miran i tih i ona e se pojaviti. Ili
tanije, ona e te prigrliti k sebi.41
P: Ne moram li se najpre osloboditi svoga tela i uma?
M: Ne moe ih se osloboditi jer te sama ideja o oslobaanju vezuje za njih. Samo to shvati
i nemoj im vie pridavati vanost.
P: Ne mogu to uiniti jer nisam celovit.
M: Zamisli da si potpuno celovit i da su tvoje misli i dela savreno usklaeni. Kako bi ti to
moglo pomoi? To te nee osloboditi od pogrenog razumevanja da si telo ili um. Um i telo
mora videti na ispravan nain, kao neto to nisi, to je sve.
P: Ti eli da upamtim kako ih moram zaboraviti!
M: Da, izgleda da je tako. Uprkos tome, stvar nije beznadena. Ti to moe uiniti. Samo
kreni na posao s najveom ozbiljnou. Tvoje slepo tapkanje u mraku puno je obeanja. Samo
traganje ve je i nalaenje. Uspeh ti je zagarantovan.
P: Patimo zato to nismo celoviti.
M: Patiemo sve dok nae misli i dela budu pokretali elje i strahovi. Uvidi njihovu ispraznost i
opasnost pa e haos koji stvaraju nestati. Nemoj da pokuava da se promeni, samo shvati
koliko je uzaludna svaka promena. Promenljivo se dri promene, a nepromenljivo ostaje.
Nemoj se nadati da e te promenljivo dovesti do nepromenljivog, to se nikada nee dogoditi.
Tek kad se sama ideja o promeni sagleda kao lana i odbaci, nepromenljivo moe doi do
izraaja.
P: Kuda god da odem, svi mi govore da moram da se iz temelja promenim ako elim da
ugledam stvarnost. Taj proces namerne promene koji smo sami sebi nametnuli naziva se
jogom.
41

Ovde se moramo podsetiti na sve one gurue koji su doli na Zapad da nas ue kako da se promenimo, nudei
nam tako lek od sulude i razarajue zapadnjake identifikacije sa umom i telom. (I. A.)

298

M: Sve promene odnose se jedino na um. Da bi mogao postati ono to stvarno jesi, mora se
uzdii iznad uma, do svojeg stvarnog bivstva. Sasvim je nevano kakav je um koji si ostavio za
sobom, pod uslovom da si ga ostavio radi neeg boljeg. Ali to nije mogue uiniti pre negoli
doe do samoostvarenja.
P: Da li dolazi prvo do odustajanja od uma, ili do samoostvarenja?
M: U svakom sluaju prvo dolazi do samoostvarenja. Um ne moe nadii sam sebe. On mora
da se rasprsne.
P: A da li je pre tog rasprsnua potrebno istraivati?
M: Sila koja je potrebna za rasprsnue uma dolazi iz stvarnosti. Ali, dobio si dobar savet, um
se mora pripremiti na to. Strah uvek moe odgoditi samoostvarenje, sve dok se ne pojavi nova
prilika.
P: Mislio sam da uvek postoji ansa.
M: Teoretski postoji, ali u praksi se mora pojaviti situacija u kojoj e biti prisutni svi faktori
nuni za samoostvarenje. Ali, to ne treba da te obeshrabri. Tvoje prebivanje u oseaju "ja
jesam" veoma e brzo stvoriti novu ansu, i to zato to ispravno ponaanje privlai povoljnu
priliku. Sve to zna dolo ti je iz druge ruke. Jedino oseaj "ja jesam" dolazi iz prve ruke i ne
trai nikakve dokaze. Stoga neprestano prebivaj u njemu.

100. RAZUMEVANJE VODI DO SLOBODE

Pitalac: U mnogim zemljama na svetu istraitelji primenjuju odreene postupke kako bi
iznudili priznanje od svojih rtava. Pokae li se to potrebnim, menjaju i njihovu linost.
Mudrim izborom razliitih oblika fizike i moralne izolacije te beskonanim uveravanjima stara
se linost slama, a njeno mesto zauzima nova. ovek koji se nalazi pod istragom bezbroj e
puta uti da je neprijatelj drave i izdajnik svoje zemlje pa e na kraju doi dan kad e se neto
u njemu slomiti, kad e, s potpunim uverenjem, poeti da osea da je uistinu izdajnik,
buntovnik, sasvim nedostojna osoba vredna prezira te da zbog toga zasluuje najstrou kaznu.
Taj je postupak poznat kao "ispiranje mozga".
Duboko me pogodilo kad sam shvatio da je disciplina religije i joge veoma slina
"ispiranju mozga". Ovde se takoer susreu fizika i mentalna tortura, liavanja, razliite vrste
izolacije, snaan oseaj greha, oajna patnja i elja da se pobegne od nje kroz pokajanje i
obraanje, uz prihvatanje nove slike o sebi koju treba oteloviti. Jednako tako, ovde postoji i
ponavljanje niza formula: "Bog je dobar, guru i duhovna zajednica znaju sve, vera e me
spasti." U takozvanim praksama joge i religije deluje potpuno isti mehanizam kao i kod
"ispiranja mozga". Um se mora usmeriti na neku odreenu ideju i pri tom iskljuiti sve ostale, a
njegova usredsreenost snano se ojaava strogom disciplinom i bolnim trpljenjem. Budui da
se plaa visoka cena, ivot ili srea, ini se da je ono to pojedinac dobija zauzvrat od izuzetno
velike vanosti. To nameteno preobraenje, oigledno ili skriveno, religijsko ili politiko,
etiko ili socijalno, moe izgledati istinsko i trajno, ali uprkos tome, javlja se u vezi s njim
oseaj neeg neprirodnog.
Maharad: Sasvim si u pravu. Kad se um podvrgne tolikim tekoama, on se izobliava i
postaje nepokretan. Njegovo je stanje veoma nesigurno i sve to takav um preduzima vodi u
jo vee ropstvo.
P: Zato je onda propisana sva ta sadhana?
M: Sve dok u neto ne uloi veliki napor, ne moe biti siguran da te napor nikuda ne vodi.
299

Pojedinano Ja toliko veruje samom sebi da se nee predati sve dok ga sasvim ne obeshrabri.
Puko verbalno uverenje nije dovoljno. Jedino jaki dokazi mogu ukazati na potpunu nitavnost
slike koju imamo o sebi.
P: Onaj koji mi ispira mozak tera me da postanem lud, a guru me tera da postanem zdrav.
Oboje koriste slian postupak. Uprkos tome, njihov motiv i namera potpuno su drukiji.
Slinosti su moda samo verbalne.
M: I poziv i prisila na patnju sadre u sebi nasilje, a plod nasilja ne moe biti sladak. Postoje
odreene ivotne situacije koje su neizbeno bolne i koje mora prihvatiti kako najbolje zna i
ume. Postoje takoe odreene bolne situacije koje si stvorio sam, namernim delovanjem ili
propustom. Iz takvih situacija mora izvui neku pouku, kako se vie ne bi ponavljale.
P: ini se da moramo da patimo kako bismo nauili da savladamo bol.
M: Bol se mora izdrati. Nema savladavanja bola i to nije potrebno vebati. Vebanje za
budunost uenjem novih oblika ponaanja samo je pokazatelj straha.
P: Kad jednom saznam kako da se suoim s bolom, oslobodiu ga se i neu ga se vie bojati.
Zbog toga u biti srean. To je ono to se dogaa i zatvoreniku. Prihvati li on svoju kaznu kao
pravednu i odgovarajuu, ivee u miru sa zatvorskim vlastima i dravom. Sve religije ine
samo jedno: propovedaju prihvatanje i predanost. Ohrabruju nas da se oseamo krivi, da
preuzmemo odgovornost za sva zla u svetu i da upremo prstom u sebe kao u jedini uzrok za
sve to. Ne vidim veliku razliku izmeu "ispiranja mozga" i sadhane, osim to na sadhanu
nismo fiziki primorani. Element prisilne sugestije prisutan je u oba sluaja.
M: Kao to si rekao, slinosti su samo povrinske. Ne mora se stalno vraati na njih.
P: Slinosti nisu povrinske. ovek je sloeno bie i istovremeno moe biti tuitelj, optueni,
uvar, zatvorenik i delat. U "dobrovoljnoj" sadhani malo je toga dobrovoljno. Pojedinca
pokreu sile koje se nalaze izvan njegovog razumevanja i kontrole. Ne podvrgnem li se bolnom
i dugotrajnom upinjanju koje se zove joga, mogu tek malo da promenim svoj mentalni sistem,
a isto toliko i telesni. Jedino to me zanima jeste: "Slae li se Maharad sa mnom da joga
ukljuuje nasilje?"
M: Slaem se da joga kakvom je ti prikazuje znai nasilje, a ja nikada ne zastupam nita
slino. Moj put je potpuno nenasilan. I mislim upravo to to kaem: moj put je nenasilan. Otkrij
sam ta to znai. Ja samo kaem da on nije nasilan.
P: Ja ne zloupotrebljavam rei. Kad guru trai od mene da do kraja svoga ivota meditiram
esnaest sati dnevno, ne mogu to da uinim bez ekstremnog nasilja prema sebi. Je li takav guru
u pravu ili grei?
M: Niko te ne prisiljava da meditira esnaest sati dnevno, ako ti osea da to ne eli. To je
samo jedan od naina da ti se kae: "Ostani sa svojim Sopstvom, nemoj se izgubiti meu
drugim ljudima." Uitelj moe da eka, ali um je nestrpljiv. Nije nasilan uitelj, ve um, a um se
ujedno i plai vlastitog nasilja. Pogreno je proglasiti apsolutnim ono to dolazi iz uma jer je to
relativno.
P: Ostanem li pasivan, nita nee da se promeni, a budem li aktivan, morau biti nasilan. ta
bih mogao da inim a da to ne bude ni neplodno ni nasilno?
M: Sasvim sigurno, postoji put koji nije ni nasilan ni neplodan, a ipak je vrhunski delotvoran.
Samo posmatraj sebe kakav jesi, sagledaj sebe kakav jesi, prihvati sebe kakav jesi i ulazi sve
dublje u to to jesi. Nasilje i nenasilje opisuju tvoj stav prema drugima. Sopstvo nije ni nasilno
ni nenasilno u odnosu prema samome sebi, ono ak nije ni svesno ni nesvesno sebe. Poznaje li
Sopstvo sebe, sve to radi bie dobro. Ali, ne poznaje li sebe, sve to radi bie loe.
P: ta misli kad kae: "Ja poznajem sebe kakav jesam?"
M: Pre uma - ja jesam. Stav "ja jesam" nije misao u umu. Um se dogaa meni, a ne ja njemu. A
budui da su vreme i prostor u umu, ja sam iznad njih, vean i sveprisutan.
P: Misli li ti to ozbiljno? eli li stvarno rei da postoji svugde i u svako doba?
M: Da, upravo tako mislim. Meni je to oigledno koliko i tebi sloboda kretanja. Zamisli da
300

drvo upita majmuna: "Misli li ti ozbiljno da moe da se kree s mesta na mesto?" A majmun
mu odgovori: "Da, upravo tako mislim."
P: Jesi li osloboen i zakona uzronosti? Moe li stvarati uda?
M: Svet je sam po sebi udo. Ja sam iznad uda - potpuno sam normalan. Sve mi se dogaa
onako kako mora biti. Ne meam se u stvaranje. Od kakve su mi koristi mala uda, kad se u
meni sve vreme dogaaju najvea od svih uda? Sve to vidi tvoje je bivstvo. Ui sve dublje u
sebe i trai u sebi. U otkrivanju Sopstva nema ni nasilja ni nenasilja. Unitenje lanoga nije
nasilje.
P: Kad ispitujem ili ulazim u sebe s idejom da u od toga imati neke koristi, ipak beim od
onoga to jesam.
M: To je sasvim tano. Istinsko ispitivanje uvek te uvodi u neto, nikad te ne izvodi iz neeg.
Ako se ispitujem samo zato da bih neto dobio ili izbegao, zapravo se ne ispitujem. Da bih
neto spoznao, moram to u potpunosti da prihvatim.
P: Da, da bih spoznao Boga moram da ga prihvatim - kako je to zastraujue!
M: Pre nego li uzmogne da prihvati Boga, morae da prihvati sebe, a kako je tek to
zastraujue! Prvi koraci u prihvatanju sebe nisu nimalo ugodni jer ono to pojedinac vidi
obino nije naroito lepo. Potrebna nam je velika hrabrost da bismo nastavili dalje. Ali, pomae
tiina. Posmatraj samoga sebe u potpunoj tiini i nemoj da se opisuje. Gledaj bie za koje
veruje da jesi i ne zaboravi da ono to vidi nisi ti. "To nisam ja, a ta sam ja?" - to je trenutak
istinskog samoispitivanja. Nema drugog puta do osloboenja, svi ostali su samo odgaanje.
Odluno odbacuj ono to nisi, sve dok u svom velianstvenom nitavilu, u svojoj praznini u
kojoj niega nema, ne izroni tvoje stvarno Sopstvo.
P: Svet prolazi kroz brze i kljune promene. Kod nas u Americi moemo ih sasvim jasno
videti, iako se dogaaju i u drugim zemljama. S jedne strane, dolazi do velikog porasta
kriminala, a s druge do porasta stvarnije i istinske duhovnosti. Osnivaju se razliite duhovne
zajednice, a neke su od njih na veoma visokom nivou celovitosti i discipline. ini se kao da zlo
unitava samo sebe sopstvenim uspesima, poput vatre koja unitava svoje gorivo. A dobro
se, poput ivota, neprestano obnavlja.
M: Sve dok deli dogaaje na dobre i zle, moda i jesi u pravu. U odreenom trenutku dobro
postaje zlo, a zlo dobro.
P: A ta je s ljubavlju?
M: Kad se ljubav pretvori u poudu, postaje razorna.
P: ta je pouda?
M: Priseanje, zamiljanje, predvianje. Pouda je ulne i verbalne prirode i predstavlja oblik
zavisnosti.
P: Da li je u jogi neophodno suzdravanje od seksa (barahmaarja)?
M: ivot ograniavanja i potiskivanja nije joga. Um mora biti osloboen od elje i oputen. Do
toga se dolazi razumevanjem, a ne odlunom usmerenou, koncentracijom, koja je samo drugi
oblik pamenja. Um koji razume slobodan je od elja i strahova.
P: Kako da postignem takvo razumevanje?
M: Meditiranjem koje predstavlja usmeravanje panje. Postani potpuno svestan svog
problema, razgledaj ga sa svih strana, razmotri na koji nain utie na tvoj ivot. Tada ga ostavi
na miru. Ne moe uiniti nita vie od toga.
P: Hoe li me to osloboditi?
M: Slobodan si od onoga to si razumeo. Vanjskim izrazima slobode potrebno je vreme da bi
se mogli pokazati, ali oni su ve ovde. Ne oekuj savrenstvo. U pojavnom svetu nema
savrenstva. Detalji se moraju meusobno sukobljavati. Nijedan problem ne moe se reiti u
celosti, ali se moe odmaknuti od njega na nivo na kome vie ne deluje na tebe.
101. MUDRAC SE NI ZA TA NE HVATA I NITA NE ZADRAVA
301

Pitalac: Kako postupa mudrac kad neto treba uiniti? Da li stvara planove, odluuje li o
njihovim detaljima pa ih sprovodi u delo?
Maharad: Mudrac u potpunosti razume situaciju i zato istoga trena zna ta treba uiniti. To
je sve. Ostalo se dogaa samo od sebe i u velikoj je meri nesvesno. Mudraevo poistoveivanje
sa svim to jeste tako je potpuno da mu univerzum odgovara na isti nain na koji on odgovara
njemu. Mudrac ima vrhunsko poverenje da e se dogaaji, kad se situacija jednom spozna do
kraja, oblikovati u pravi odgovor. Obian ovek zabrinut je na lian nain i zato odmerava
mogue rizike za gubitak i anse za dobitak. Mudrac stoji po strani, sasvim siguran da e se sve
dogoditi onako kako mora biti. Njemu nije vano ta e se dogoditi jer je neizbeno da se na
kraju sve vrati u prvobitnu ravnoteu i sklad. Srce svega to jeste uvek je u miru.
P: Shvatio sam da je individualnost iluzija i da je budna nevezanost bez gubljenja identiteta
naa dodirna taka sa stvarnou. Hoe li mi rei, molim te, jesi li ti u ovome trenutku
individualna linost ili identitet koji je svestan samoga sebe?
M: Ja sam i jedno i drugo. Ali stvarno Sopstvo ne moe se opisati osim pojmovima koji se tiu
individualne linosti, pojmovima onoga to nisam. ta god moe rei o individui nije Sopstvo,
a o Sopstvu nita ne moe rei to se ne bi odnosilo na linost kakva jeste, kakva bi mogla i
kakva bi trebala biti. Sva osobine se odnose na linost. Stvarnost je iznad njih.
P: Jesi li ti ponekad Sopstvo, a ponekad linost?
M: Kako bi to bilo mogue? Ja se samo onima koji misle da su individue pojavljujem kao
linost. Za samoga sebe, ja sam beskrajno prostranstvo svesnosti u kojem se, u beskonanom
nizu, pojavljuju i nestaju bezbrojne individualne linosti.
P: Kako je mogue da se nama osoba, koja je za tebe sasvim iluzorna, ini toliko stvarnom?
M: Ti, kao Sopstvo, kao bivstvo koje je temelj svekolikog postojanja, svesnosti i blaenstva,
pridaje stvarnost svemu to opaa. To pridavanje stvarnosti neprestano se dogaa sada, a ne
u nekom drugom vremenu, zato to prolost i budunost postoje jedino u umu. Bivstvo se
odnosi jedino na trenutak koji je sada.
P: Nije li i venost beskonana?
M: Vreme je beskonano, mada je ogranieno, a venost se nalazi u sadanjem trenutku koji je
useen izmeu prolosti i budunosti. Mi proputamo taj trenutak zato to na um neprestano
luta tamo-amo izmeu prolosti i budunosti. On ne eli da se zaustavi da bi se usredsredio na
trenutak koji je sada, to je relativno lako uiniti. Samo mora postojati interes za to.
P: ta ga moe podstai?
M: Ozbiljnost koja je znak zrelosti.
P: A kako se postie zrelost?
M: Um treba neprestano da bude ist i bistar, u svakom trenutku treba da ivi ivotom pune
svesnosti, bez obzira na to ta on nosi, i treba da ispituje i unitava elje i strahove im se
pojave.
P: Da li je uopte mogua takva usredsreenost?
M: Pokuaj pa e videti. Uiniti odjednom samo jedan korak, lako je, a energija e proistei iz
ozbiljnosti.
P: ini mi se da nisam dovoljno ozbiljan.
M: Veoma je bolno varati samoga sebe. To izjeda um poput raka. Jedini su lek jasnoa i
celovitost miljenja. Pokuaj da razume da ivi u svetu iluzija, ispitaj ih i otkrij njihove
korene. Ve i sam pokuaj e te uozbiljiti jer blaenstvo izvire iz ispravnog nastojanja.
P: Kuda e me to odvesti?
M: A kuda bi te moglo dovesti!? Do sopstvenog blaenstva. Kad se jednom vrsto utemelji u
sadanjem trenutku, nema vie kuda da ode. Ono to bezvremeno jesi, to veno i izraava.
P: Jesi li ti jedan ili mnogi?
M: Ja sam jedan, ali pojavljujem se kao mnogi.
302

P: Zato se pojedinac uopte pojavljuje?

M: Dobro je biti i dobro je biti svestan.
P: ivot je tuan.
M: Patnju uzrokuje neznanje. Srea je posledica razumevanja.
P: Zato bi neznanje trebalo biti bolno?
M: Neznanje se nalazi u korenu svih elja i strahova koji su veoma bolna stanja i izvor
beskonanih zabluda.
P: Viao sam kako se ljudi, koji su se navodno ostvarili, smeju i plau. Ne pokazuje li to da jo
nisu osloboeni elja i strahova?
M: Oni se mogu smejati ili plakati zavisno od okolnosti, ali iznutra su mirni i sabrani te
nevezano posmatraju svoje spontane reakcije. Pojave uvek zavode, a jo i vie kad se radi o
mudracu.
P: Ne razumem te.
M: Um to ne moe da razume zato to je uveban da se za sve hvata i da sve zadrava, a
mudrac se ni za ta ne hvata i nita ne zadrava.
P: ta ja to ne mogu da otpustim, a ti moe?
M: Vi ste bia stvorena od seanja ili barem zamiljate da ste takvi, a ja sam u potpunosti
stvaran. Ja sam to to jesam i ne mogu se poistovetiti ni s jednim psihikim ili mentalnim
stanjem.
P: Neka bi nesrea moda unitila tvoju ravnoteu.
M: Moda ti to izgleda neobino, ali nije tako. Na moje veliko iznenaenje, uvek ostajem
takav kakav jesam, ista svest, i uvek sam spreman na sve to se dogaa.
P: Hoe li biti takav ak i u trenutku svoje smrti?
M: ta bi meni trebalo da znai to moje telo umire?
P: Nije li ti ono potrebno da bi mogao da bude u dodiru sa svetom?
M: Meni nije potreban svet. Ja ne ivim u njemu. Svet na koji ti misli nalazi se samo u tvom
umu. Ja ga mogu videti tvojim oima i tvojim umom, ali potpuno sam svestan da je on
projekcija tvog seanja. Taj svet dotie se sa stvarnou jedino u taki svesnosti koja moe biti
samo sada.
P: ini se da je jedina razlika izmeu nas ta to ja neprestano tvrdim da ne poznajem svoje
stvarno Sopstvo, a ti tvrdi da ga odlino poznaje. Postoji li ikakva druga razlika?
M: Izmeu nas nema razlike. Ni ja ne mogu rei da poznajem svoje Sopstvo. Ja samo znam da
mene nije mogue ni opisati ni definisati. Za najdaljim dosegom uma protee se golemo
prostranstvo. To je moj dom, to sam ja. A to je prostranstvo ljubav.
P: Ti svugde vidi ljubav, a ja mrnju i patnju. Istorija oveanstva je istorija ubistava,
individualnih i kolektivnih. Nijedno drugo ivo bie ne uiva toliko u ubijanju kao ovek.
M: Bude li dublje istraivao motive takvog ponaanja, otkrie da je u pozadini svega uvek
ljubav - ljubav pojedinca prema samome sebi i onome to misli da mu pripada. Ljudi se bore za
ono to zamiljaju da vole.
P: Njihova ljubav, sasvim sigurno, mora biti za njih dovoljno stvarna kad su za nju spremni i
umreti.
M: Ljubav je bezgranina. Stoga se ono to se ograniava na svega nekoliko osoba ili ideja ne
moe nazvati ljubavlju.
P: Poznaje li ti takvu bezgraninu ljubav?
M: Da, poznajem.
P: Kako se ona doivljava?
M: Sve je voljeno i vredno ljubavi. Nita nije iskljueno.
P: ak ni runoa ili kriminal?
M: Sve je unutar moje svesnosti, sve je moje. Potpuno je suludo podeliti samoga sebe na ono
303

to voli i ono to ne voli. Ja sam iznad toga, ja nisam otuen.

P: Biti slobodan od svianja i nesvianja znai postati ravnoduan.
M: To moe tako izgledati na poetku, tada se moe oseati ravnodunim. Ali, bude li
istrajan u toj ravnodunosti, ona e procvetati u sveproimajuu i sveobuhvatnu ljubav.
P: Svi imamo trenutke kad nam um postaje poput cveta ili ljubavnog plamena, ali oni ne traju
dugo i ivot se vraa svom svakidanjem sivilu.
M: Diskontinuitet je pravilo kad se bavi konkretnim. Trajnost se ne moe iskusiti zato to
nema granica. Svesnost podrazumeva izmene, u njoj promena sledi promenu. Kad se jedan
dogaaj ili stanje privede kraju, zapoinje neto drugo. Ono to nema granica ne moe se
iskusiti u uobiajenom smislu rei. Pojedinac jedino moe biti, on ne moe znati ta je. Ali, on
moe znati ta nije. A sasvim sigurno nije nita od celokupnog sadraja svesnosti koja je
neprestano u kretanju.
P: Ako se ono to je nepokretno ne moe spoznati, koji je smisao i svrha njegovog ostvarenja?
M: Ostvariti ono to je nepokretno znai postati to nepokretno, a svrha je dobrobit za sve to
ivi.
P: ivot je kretanje. Nepokretnost je smrt. Kako bi smrt mogla da koristi ivotu?
M: Ja govorim o nepokretnosti kao o postojanosti, a ne kao o ukoenosti. Kad postigne
samoostvarenje, postaje postojan u ispravnosti, preobraava se u snagu koja sve poboljava.
To moe, ali i ne mora ukljuivati napornu vanjsku aktivnost. Vano je jedino da um ostane
dubok i miran.
P: Kad posmatram svoj um uviam da se sve vreme menja, da raspoloenja slede jedno za
drugim u beskonanoj raznolikosti. Ali, ini mi se da se ti neprestano nalazi u istom
raspoloenju, u radosnoj blagonaklonosti.
M: Raspoloenja pripadaju podruju uma i nisu bitna. Ui u sebe, uzdigni se iznad njih.
Prestani biti opinjen sadrajem svoje svesnosti. Kad dosegne dublje slojeve svog istinskog
bia, shvatie da na tebe veoma malo utie povrinska igra uma.42
P: Ali ona nikad nee prestati.
M: Miran um nije mrtav.
P: Svesnost je uvek u kretanju, to je lako uoljiva injenica. Tvrditi da je svesnost
nepromenljiva predstavlja protivrenost. Na ta misli kad govori o mirnom umu? Nije li um
isto to i svesnost?
M: Moramo se prisetiti da se rei koriste na mnogo naina i da u velikoj meri zavise od
konteksta. injenica je da postoji mala razlika izmeu svesnog i nesvesnog - oni su u osnovi
jedno te isto. Budno stanje razlikuje se od dubokog sna samo po prisutnosti svedoka. Zrak
svesti osvetljava deo naeg uma i taj deo postaje na san ili budna svesnost, a sama svest
pojavljuje se kao svedok. Svedok obino poznaje jedino svesnost. Sadhana se sastoji u tome
da se svedok najpre vrati u svesnost o samome sebi, a preko nje u istu svest. Svest o Sopstvu
je joga.
P: Ako je svest sveproimajua, znai li to da slepac, nakon samoostvarenja, moe progledati?
M: Brka ulne senzacije sa sveu. Mudrac poznaje sebe kakav jest. On e biti svestan da je
njegovo telo osakaeno ili da njegov um ne dobija odreenu vrstu ulnih senzacija. Ali njemu
nije vano poseduje li odreene sposobnosti ili ne.
P: Moje pitanje je mnogo odreenije: "Hoe li se slepcu vratiti oni vid kad postane mudrac?"
M: Kako bi slepac mogao videti ako mu se ne obnove oi i mozak?
P: Ali hoe li se njegove oi i mozak, nakon samoostvarenja, obnoviti?
M: Moda hoe, a moda i nee. Sve zavisi od sudbine i milosti. Mudrac raspolae posebnim
42

U prirodi je uma da je uvek aktivan. Na zadatak je da uoimo da smo razliiti od uma, od svih sadraja i
aktivnosti koje on moe da ima. Upravo nam stalna aktivnost uma i pomae da to lake uoimo. Tako nam je
nemir uma od pomoi. Zapravo, kada krenemo u probuenje, sve nam je od pomoi. (I. A.)

304

nainom spontane, vanulne percepcije, koji uzrokuje da vidi neposredno, a ne pomou ula.
On se nalazi iznad percepcije i koncepcije, iznad kategorija vremena i prostora, iznad imena i
likova. Mudrac nije ni ono to se opaa ni onaj koji opaa, ve jednostavan i univerzalan faktor
koji percepciju ini moguom. Stvarnost je unutar svesnosti, ali ona nije ni svesnost ni bilo koji
od njenih sadraja.
P: ta je lano, svet ili moje znanje o njemu?
M: Postoji li svet izvan tvog znanja? Moe li se uzdignuti iznad onoga to poznaje? Ti moe
samo pretpostaviti da postoji svet iznad tvog uma, ali on e ostati koncept, nedokazan i
nedokaziv, sve dok ne stekne svoje iskustvo. Ono je tvoj dokaz i vredi samo za tebe. Ko bi
drugi mogao imati tvoje iskustvo, kad je druga osoba za tebe samo onoliko stvarna koliko se
pokazuje stvarnom u tvom iskustvu?
P: Zar sam toliko beznadeno usamljen?
M: Kao osoba - jesi; ali u svom stvarnom biu sasvim si celovit.
P: Jesi li ti deo sveta koji nosim u svojoj svesnosti, ili si nezavisan od njega?
M: Ono to ti vidi tvoje je, a ono to ja vidim moje je. To dvoje ima veoma malo zajednikog.
P: Mora postojati neki zajedniki inilac koji nas sjedinjava.
M: Ako eli da ga pronae, mora da odbaci sve razlike. Samo je univerzalno zajedniko
svima.
P: ini se strahovito udnim to kae da sam, s jedne strane, ja puki proizvod svojih seanja
koji je jadno ogranien, a da s druge stvaram iroki i bogati svet u kojem je sve sadrano,
ukljuujui i tebe i tvoje uenje. Veoma mi je teko da razumem kako se ta irina moe stvoriti
i kako moe biti sadrana u mojoj malenkosti. Moda mi ti iznosi celu istinu, ali ja shvatam
samo njen mali deo.
M: Uprkos tome, to je injenica. Maleno projektuje celinu, ali ne moe je sadravati. Koliko
god velik i celovit bio tvoj svet, on je protivrean, prolazan i sasvim iluzoran.
P: On moda jest iluzoran, ali je ipak predivan. Kad gledam, sluam, dodirujem, miriem i
kuam, mislim i oseam, seam se i zamiljam, ne mogu a da ne ostanem zapanjen svojom
udesnom kreativnou. Posmatram svet pomou mikroskopa ili teleskopa i vidim uda.
Sledim putanju atoma i ujem apat zvijezda. Ako sam ja jedini stvoritelj svega toga, tada sam
uistinu Bog! Ali, ako jesam Bog, zato se samome sebi inim tako malenim i bespomonim?
M: Ti si Bog, ali to ne zna.
P: Ako sam Bog, tada svet koji sam kreirao mora biti stvaran.
M: Stvaran je u svojoj sri, ali ne i u pojavi. Oslobodi se elje i straha i tvoj e vid postati
odjednom jasan. Tada e sve videti u pravom svetlu. Moglo bi se rei i da svojstvo
uravnoteenosti stvara svet, da ga svojstvo pasivnosti zatamnjuje, a svojstvo aktivnosti
izobliava.
P: To mi ne govori mnogo, ali, budem li te upitao ta su ta svojstva, tvoj e odgovor biti: ono
to stvara, zatamnjuje i izobliava. Ali, ostaje injenica da mi se dogodilo neto neverovatno, a
ja ne razumem ni ta, ni kako, ni zato.
M: Da, udo je poetak mudrosti, a postojano i neprestano uenje jest sadhana.
P: ivim u svetu koji ne razumem i zbog toga ga se bojim. Takvo iskustvo imaju svi ljudi.
M: Odvojio si se od sveta i zbog toga te on boli i plai. Otkrij svoju zabludu i oslobodi se
straha.
P: Trai od mene da odbacim svet, a ja elim da budem srean u njemu.
M: Ako trai nemogue, moe li ti iko pomoi? Ono to je ogranieno mora neizbeno biti
naizmenino bolno i ugodno. Traga li za stvarnom sreom, nepobitnom i nepromenljivom,
mora da ostavi svet sa svim njegovim bolima i zadovoljstvima iza sebe.
P: Kako to izvesti?
M: Puko fiziko odricanje samo je znak ozbiljnosti, ali ozbiljnost, sama po sebi, ne oslobaa.
Uz to, mora postojati i razumevanje koje dolazi s budnom prijemivou, gorljivim ispitivanjem
305

i dubokim istraivanjem. Da bi se spasao od greha i patnje, mora neumoljivo da radi.

P: ta je greh?
M: Sve ono to te vezuje.

306

Dodatak I
Prirodna joga
(nisarga-joga)
U skromnom staniu ri Nisargadate Maharada samo se po elektrinoj rasveti i
zvukovima ulinog saobraaja moglo znati u kom se razdoblju ljudske istorije nalazimo. U
njegovoj malenoj sobici vladalo je ozraje bezvremenosti, a takve su bile i teme o kojima se
raspravljalo, teme koje od pamtiveka pobuuju ovekovo zanimanje. Nain na koji su se
izlagale i razraivale bio je jednako tako bezvremen. Proli su vekovi, milenijumi, ak i itave
juge, a ovek se i dalje bavi istim pitanjima, neizmerno starim, a ipak veno novim.
Rasprave koje su se onde vodile i uenja koja su se predavala bila su ista i deset hiljada
godina pre, a ista e ostati i deset hiljada godina posle. Uvek ima svesnih bia koja se ude
samoj injenici svoje svesnosti i istrauju njen uzrok i svrhu. Odakle dolazim? Ko sam ja? Kuda
idem? Takvim pitanjima nema ni poetka ni kraja. Od presudne je vanosti znati odgovore na
njih jer bez potpunog razumevanja samog sebe, i u vremenu i u bezvremenosti, ivot je samo
san to ga nameu sile koje ne poznajemo, sa svrhom koju ne moemo razumeti.
Maharad nije bio obrazovan ovek. On nije poznavao nijedan drugi jezik osim svog
materinskog marathskog. Nije citirao autoritete, veoma je retko spominjao svete tekstove. U
njegovom uenju zauujue bogato naslee Indije vie se samo po sebi podrazumeva, nego
to se jasno istie. Nikada nije izgradio aram, a veina njegovih poklonika bili su skromni ljudi
u radnom odnosu koji su veoma cenili svaku priliku da s vremena na vreme uestvuju u
jednosatnom satsangu.
Jednostavnost i poniznost glavne su odrednice Maharadijevog ivota i uenja. Ni u
fizikom ni u psihikom smislu on nikada nije zauzimao vii poloaj. Sr bitka o kojem je
govorio video je jednako jasno u drugima kao i u samome sebi. Maharad je priznavao da je on
tog bitka svestan a ostali jo nisu, ali je govorio da je ta razlika privremena i od male vanosti i
da se tie jedino uma i njegovih veno promenljivih sadraja. Kad su ga ispitivali o njegovoj
jogi, govorio je da nema ta ponuditi, da ne postoji neki posebni sistem koji bi mogao izloiti,
neka posebna teologija, kosmogonija, psihologija ili filozofija koju bi mogao predstaviti. On je
samo spoznao svoju istinsku prirodu, koja je istovetna istinskoj prirodi njegovih slualaca i
stoga ukazuje na nju. Slualac je ne moe sam videti zato to ne moe videti ono to je
oigledno, jednostavno i neposredno. Sve to zna spoznao je svojim umom koji stimuliraju
ula. A ak nije ni posumnjao da je i sam um jedno ulo.
Maharadijeva prirodna joga (nisarga-joga) gotovo je zabrinjavajue jednostavna.
Sveproimajui um mora da prepozna sopstveno bivstvo i da prodre u njega. To ne znai biti
ovo ili ono, ovde ili onde, tada ili sada; to znai biti samo bezvremeno bivstvo.
Bezvremeno bivstvo izvor je ivota i svesti. U okvirima vremena, prostora i uzroka on
je svemogu, bezuzroan uzrok, sveproimajui, vean, jer nema ni poetka ni kraja, jer je
uvek prisutan. Slobodan je jer nema uzroka, sveznajui jer sve proima i blaen jer nije
podeljen. On ivi, voli i beskrajno se zabavlja oblikujui i preoblikujui univerzum. Svaki ovek
poseduje bezvremeno bivstvo, on jeste to bie. Ali, naalost, ovek ne poznaje sebe kakav jeste
i zbog toga se poistoveuje s imenom i likom svog tela i sadrajem svoje svesti.
Jedini nain da ovek ispravi pogreno razumevanje svoje stvarne prirode jeste da u
potpunosti spozna kako radi njegov um i da ga pretvori u instrument otkrivanja vlastitog
Sopstva. U samom poetku duhovne evolucije um je bio dragoceno orue u borbi za opstanak.
Morao je nauiti zakone i puteve prirode da bi je mogao pokoriti. To je inio i ini jo uvek jer
ivot se na vii nivo moe podii samo ako um i priroda rade zajedno. Ali, u tom procesu um je
stekao umee simbolinog razmiljanja i komunikacije, sposobnost i vetinu izraavanja
307

govornim jezikom. Rei su postale previe vane. Ideje i pojmovi poprimili su izgled stvarnosti,
konceptualno je zamenilo stvarno, a sve je to dovelo do toga da ovek sada ivi u verbalnom
svetu, zaguen reima koje su stekle vlast nad njim.
Oigledno je da se u svakodnevnici moramo sluiti predmetima i komunicirati s
ljudima, a u oba sluaja rei su izuzetno korisne. Ali zbog njih ostajemo u svetu da ivimo
potpuno simbolino pa stoga i nestvarno. Da bismo iz tog zatvora verbalnog uma pobegli u
stvarnost, moramo biti u stanju da premestimo teite svoje panje s rei na ono o emu
govore, na samu stvarnost.
Re koja se najee upotrebljava i koja je najvie proeta oseajima i idejama jest "ja".
Um pokazuje sklonost da je ukljui u sve ime se bavi, i u telo i u apsolut. U duhovnoj
disciplini re "ja" slui kao putokaz prema iskustvu koje je neposredno, direktno i beskrajno
znaajno. Najvanije je biti i znati da jesi. Zanimljivo nam moe biti samo ono to je povezano
s naim svesnim postojanjem, koje je arina taka svake elje i straha. Krajnji cilj svake elje
jeste da istakne i pojaa oseaj vlastitog postojanja, a svaki oseaj straha u svojoj je sri samo
strah od prestanka postojanja ili unitenja.
Nisarga-joga znai prebivanje u oseaju "ja jesam", tako stvarnom i ivotnom, s
namerom da se stigne do njegovog izvora. Budui da taj oseaj nije neprekidan, on mora imati
izvor iz kog dolazi i u koji se vraa. Bezvremeni izvor svesnoga bivstva je ono to Maharad
zove naom stvarnom prirodom ili biem (svarupa).
Kad govori o nainima spoznaje svog vrhovnog identiteta kao sveprisutnog bivstva,
Maharad je izrazito neogranien. On tvrdi da svako raspolae vlastitim putem do stvarnosti i
da zato ne moe postojati opte pravilo koje bi vredelo za sve. Ali, za svakoga tragaoca glavna
ulazna vrata u stvarnost predstavlja oseaj "ja jesam", nezavisno od toga kako je stigao do njih.
Upravo se uvianjem izuzetne vanosti oseaja "ja jesam" i njegovim nadilaenjem stie do
njegovog izvora pa tako spoznajemo vrhovno stanje, koje je ujedno prvobitno i krajnje.
Razlika izmeu poetka i kraja postoji jedino u umu. Kad je um tup ili uznemiren, taj se izvor
ne moe spoznati. Ali kad je ist i jasan, um postaje veran odraz izvora. Izvor je uvek
nepromenljiv, nalazi se izvan mraka i svetlosti, izvan ivota i smrti, izvan svesnog i nesvesnog.
Poniranje u oseaj "ja jesam" veoma je jednostavna, lagana i prirodna joga. U njoj nema
nikakve tajnovitosti ili zavisnosti, ona ne zahteva posebnu pripremu ili inicijaciju. Ko god je
zbunjen samom injenicom svog postojanja kao svesnog bia pa iskreno eli da pronae svoj
izvor, moe vrsto prionuti uz veno prisutni oseaj "ja jesam" pa marljivo i strpljivo prebivati
u njemu sve dok se ne raspre oblaci koji mu zamrauju um, dok ne ugleda srce bivstva u svoj
njegovoj velianstvenosti.
Bude li pojedinac istrajan u praktikovanju nisarga-joge, ona e uroditi bogatim plodom
i dovesti ga do toga da postane svestan i aktivan u onome u emu je oduvek bio nesvestan i
pasivan. Ne postoji razlika u kvalitetu, ve samo u nainu izraavanja, kao to ne postoji
razlika izmeu grumena zlata i velianstvenog nakita koji je iz njega izraen. ivot se nastavlja
dalje, ali postaje spontan i slobodan, svrhovit i srean.
Nisargadata veoma jasno opisuje to prirodno, spontano stanje, ali kao to ovek koji je
od roenja slep ne moe zamisliti svetlost i boje, tako i neprosvetljen um nije u stanju da prida
znaenje takvim opisima. Izrazi kao to su spokojna srea, saoseajna nevezanost,
bezvremenost i bezuzronost bia i pojava zvue mu strano i ne izazivaju nikakav odgovor.
ovek samo intuitivno osea da se u njima krije duboko znaenje i stoga oni bude u njemu
neobinu enju za neobjanjivim, kao vesnici neega to tek treba doi. Ali to je sve. Upravo
kao to Maharad kae, rei su samo putokazi, one upuuju na smer kretanja, ali ne mogu poi
s nama. Istina je plod ozbiljnog traganja, a rei samo pokazuju put.
Maurice Frydman

308

Dodatak II
Devetorica uitelja
(navanath sampradaja)
Pojmom hinduizam obuhvaene su brojne sekte, vere i kultovi. Poreklo veine gubi se
u drevnoj prolosti. "Tradicija uitelja" (nath sampradaja), kasnije poznata kao "tradicija
devetorice uitelja" (navanath sampradaja), samo je jedna od njih. Neki uenjaci smatraju da
ta sekta vue koren od mitskog uitelja (rii) Dattatreje, za kojeg se veruje da je bio zajedniko
otelovljenje svetog trojstva Brahme, Vinua i ive. Jedinstvena duhovna postignua tog
legendarnog lika spominju se u Bhagavata-purani, Mahabharati, a i u nekim kasnije nastalim
Upaniadama. Neki pak smatraju da je to uenje ogranak hatha-joge.
Ma kakvo da mu je poreklo, uenje "tradicije devetorice uitelja" postajalo je tokom
vekova sloeno poput lavirinta i poelo u razliitim delovima Indije primati razliite oblike.
Neki gurui iz te "tradicije" poeli su naglaavati put predanosti Bogu (bhakti), neki put
mudrosti (njana), a neki put delovanja (karma). Pojedini su pak uitelji smatrali da je vaan
jedino cilj svake joge, a to je sjedinjenje s vrhovnom stvarnou. U etrnaestom veku iveo je
veliki hatha-jogin po imenu Svatmarama Svami, koji je jadikovao nad tamom razliitih
miljenja. U nameri da raspri taj mrak upalio je svetiljku svojim uvenim delom Hatha-jogapradipika.
Prema nekim uenim komentatorima, "tradicija devetorice uitelja" poduavala je da je
cela kreacija roena iz zvuka (nada), koji predstavlja boanski princip, i iz svetlosti (bindu),
koja predstavlja materijalni princip, a da je vrhovna stvarnost, iz koje oba potiu, iva. Po
njihovom miljenju, osloboenje je stapanje due sa ivom u procesu unitenja (laja) ljudskog
ega, odnosno ieznue oseaja individualnog i linog postojanja.
Meutim, u svakodnevnim duhovnim uputstvima svojim poklonicima uitelji su se
retko pozivali na metafizike spoznaje do kojih su ueni ljudi doli u svojim istraivanjima. U
stvari, pristup tih uitelja bio je potpuno nemetafiziki, jednostavan i direktan. Iako pevanje
svetih himni i potovanje idola jesu tradicionalne osobine sekte, njeno uenje naglaava da se
vrhovna stvarnost moe spoznati jedino u vlastitom srcu.
"Tradicija uitelja" postala je poznata kao "tradicija devetorice uitelja" kad su jednom
u dalekoj prolosti sledbenici sekte izabrali devetoricu od svojih prvih gurua kao istaknute
primere vlastitih verovanja. Naalost, ne postoji saglasnost o imenima te devetorice majstora.
Bilo kako bilo, najprihvaeniji je sledei popis: Matsjendranath, Gorakhnath, alandharnath,
Kantinath, Gahininath, Bhartrinath, Revananath, arpatnath i Naganath.
Dvojica od devetorice tih majstora, Gahininath i Revananath, imali su veliki broj
sledbenika u junim delovima Indije, ukljuujui i dravu Maharasthru, kojoj pripada i Sri
Nisargadatta Maharaj. Smatra se da je Revananath osnovao vlastitu podsektu izabravi
Kadasiddhu za svog glavnog uenika i naslednika. Ovaj je pak inicirao uvenog Lingaangama
Maharaa i Bhausahiba Maharaa, kojima je poverio aram i irenje svoga uenja. Bhausahib
Mahara osnovao je kasnije tradiciju koja je postala poznata kao injegeri sampradaja, novi
pokret unutar tradicionalnog. Njegovi najpoznatiji uenici bili su Amburao Mahara,
Grimallevar Mahara, Siddharamevar Mahara i uveni filozof dr. R. D. Ranade.
Sri Nisargadatta Maharaj je uenik i naslednik Siddharamevara Maharaa.
Ovde svakako moramo spomenuti da Maharad nikada nije pridavao mnogo vanosti
sektama, kultovima i verama, ukljuujui i vlastitu, iako je slubeno bio tadanji guru ogranka
injegeri sampradaj. Odgovarajui na pitanje jednog tragaoca koji je eleo da se pridrui
"tradiciji devetorice uitelja", Maharad je rekao: "Navnath sampradaja samo je tradicija,
nain poduavanja i sprovoenja duhovne discipline. Ona ne oznaava nivo svesti. Prihvati li
309

uitelja iz te tradicije za svog gurua, pridruio si se i njegovoj tradiciji. Tvoja pripadnost

tradiciji zavisi samo od tvog linog oseaja i uverenja. Najzad, sve je to verbalno i formalno. U
stvarnosti ne postoji ni guru ni uenik, ni teorija ni duhovna disciplina, ni neznanje ni
samoostvarenje. Sve zavisi od toga ta misli o sebi. Spoznaj samoga sebe na ispravan nain.
Nita drugo ne moe zameniti znanje o Sopstvu." Uenja "tradicije devetorice uitelja" nude
tragaocu kraljevski put do osloboenja koji u sebi sjedinjuje sva etiri sporedna puta: bhakti,
njana, karma i dhjana margu. I Adinath Bhairava, za koga se smatra da je bio otelovljenje
samog Gospoda ive, u svom ivotopisu pod naslovom Nathlingamrita tvrdi da je put na koji
je ukazala ta tradicija najbolji od svih jer vodi direktno do osloboenja.

310

DODATAK III
RENIK
adhar ................................podravanje, trpljenje
adhi-yoga..........................svevinja joga, iznad, svevinje + joga
ahimsa ..............................nenasilje, odustajanje od povreivanja drugih reju ili delima,
neubijanje, nepovreivanje
akash ................................praznina, eter kao elelment prostora, nebo
ananda ..............................blaenstvo, srea
anirvachaniya ....................neopisivo
antahkarana ......................psiha, um, um u ukupnom smislu ukljuujui inteligenciju, ego i um,
manas
anubhava ..........................direktna percepcija, iskustvo, prepoznavanje. Iskustvo koje se
ostvaruje na kraju akcije. U svim iskustvima nema iskuenika osim
"ja". Tako su sva iskustva direktna (anubhavas) i vode ka "ja"
principu - "ja jesam"
Atma, Atman ....................Svevinje Sopstvo, individualna dua. Atman je iznad sve tri gune
prirode, prakriti. Atman je onaj koji ne deluje, ve samo Prakriti,
priroda.
Atma - bhakti....................oboavanje svevinjeg
Atma - prakash .................svetlost Sopstva
atmaram............................radost Sopstva
avatara..............................inkarnacija, Onaj koji je siao
avyakta .............................nemanifestovano
bhajan...............................pevanje svetih pesama, praksa oboavanja
bhakti ...............................devocija, oboavanje
bhoga, bhogi.....................iskuavanje svetovnih radosti i tuge, "bhogi" je onaj koji je ukljuen
u svetovne radosti i tuge, "bhoga marga" put je svetovnih tenji,
radosti i tuge
Brahma.............................jedan od Bogova Hinduistikog trojstva: Brahma-kreator, Vishnuodravatelj i Shiva-transformator, preobrazitelj
Brahmacharya...................uzdravanje, religiozno kolovanje sa celibatom, neenjstvo, u
irem smislu odustajanje od svih ulnih uivanja
Brahman ...........................Apsolut, Konana Realnost ije su karakteristike: apsolutno
postojanje-sat, apsolutna svesnost-chit, i apsolutno blaenstvoananada. Po Sanakaracharyai Brahman, Apsolut, ima pet razliitih
lica, faza: 1. Hiranyagarbha, Kosmiko Sopstvo, Ishvara, 2.
311

personalni Bog u formi Avatara, 3. jiva, individualna dua, 4.

prakriti, prolazna, nestalna priroda, i 5. shakti, kreativna mo, sila.
Brahmasmi........................Ja sam Svevinji, Brahman, "ja jesam" ista svesnost samopostojanja - Purushae. Kada ova ista svesnost bude ukljuena,
inkorporirana u materiju, isto "ja jesam" se menja u "ja sam to",
"ja sam ovo - i ono"
buddhi ..............................inteligencija, odraz realnog u umu, mo koja osposbljava um da
opaa objekte u pojavnom svetu. Sve dok budhi funkcionie kroz
medijum, sredstvo uma, nije mogue spoznati istu svesnost,
probuditi se.
chetana .............................svesnost, unutarnje probuenje, chit
chidakash..........................Brahman u svom aspektu, obliku, neogranienog znanja, ekspanzija
svesnosti, razliito koriena za svesnost, kako individualnu tako i
univerzalnu.
chidananda........................svesnost blaenstva, radost duha
chidaram...........................radost svesnosti
chit ...................................Univerzalna svesnost
chitta ................................individualna svesnost, priroda svesnosti ne materijalna - ali pod
uticajem materije, produkt svesnosti i materije, Purushe i Prakriti,
obuhvata sve nivoe uma, od kojih je najnii manas
deha..................................fiziko telo
deha - buddhi....................intelekt koji ini da ovek identifikuje sopstvo sa fizikim telom
digambara .........................nag ovek obuen u etvrtinu neba, u prostor, uglavnom sledbenici
aine
gnana................................znanje, posebno vie znanje ostvareno iz meditacije, esto pisana i
kao "jnana", gnani, znalac, gnana je ostvarenje jedinstva svih stvari
u Brahmanu
gunas................................atributi, kvaliteti, u filozofiji Samkhya tri kvaliteta Kosmike
Supstance, Prakriti, jesu: prosvetljenost-sattva, aktivnost-rajas, i
opadanje-tamas.
guru..................................duhovni uitelj, majstor
yagrat-sushupti .................probueno spavanje, budan san
jiva, jivatman.....................individualna dua, po Vedanti jiva dospeva u postojanje kao
rezultat pogrene identifikacije atmana sa telom, ulima i umom.
Atman + injenje, delovanje, jeste jiva
kalpana .............................imaginacija, zamiljanje, fantazija
karma ...............................delovanje, posebno odgovorna akcija, dobra ili loa, karma je od tri
vrste akcija: sanchita-sakupljenih iz prethodnih roenja, prarabdhadeo prole karme koja treba da se odradi u sadanjem ivotu, i
agami-tekua karma iji rezultat e doneti plodove u budunosti
karana...............................uzrok, primarni uzrok neminovno prethodi rezultatu,
nemanifestovan potencijalni uzrok koji blagovremeno uzima oblik
312

kao vidljiv ivot, efekt, materijalni uzrok univerzuma, karana je

kosmika energija u potencijalnom obliku
lila ....................................igra, sport, kosmos posmatran kao boanska igra. Lila nije
Apsolutna Istina Brahmana. Ona je samo delimina istina, koja se
ne razlikuje od neistine. Na primer, led moe biti opisan od nekih
kao voda i kao para od drugih, ali oba ta stanovita su samo
delimino istinita.
mahdakash........................velika prasak, ekspanzija egzistencije, Univerzum od materije i
energije
maha-karta........................veliki stvaralac, delovaoc - um, uvek zauzet, uvek angaovan
neim, ovim ili onim
maha-mantra .....................velika inkarnacija
maha-maya .......................velika obmana, nerealno, velika obmanjujua slika koja skriva,
pokriva Realnost. Priroda maye je da obmanjuje. Maya je
sveukupnost svih mentalnih projektovanja, stvaranja.
maha-mrityu......................konano rastapanje, velika smrt cele kreacije
maha-sattva ......................Svevinja Harmonija, Sklad
maha-tattva.......................Velika Realnost, Svevinja Svesnost
maha-vakya.......................velike izjave, reenice. etiri upaniadske objave izraavaju najvie
vedantijske istine, koje su poznate kao mahavakyas. One su:
Prajnam Brahman svesnost je Brahman, Aham Brahmasmi ja
sam Brahman, Tat Tvam Asi to si ti i Ayam Atma Brahma moje Sopstvo je Brahman
mana, manas .....................um, razumevanje, sposobnost razmiljanja, razluivanja, u Nyaya
filozofiji manas je dua, razliita od Atmana
manana .............................meditacija, refleksija, razmiljanje
mantra ..............................inkarnacija, himna, instrument misli, idealni zvuk vizualiziran kao
slova i vokalizovan, artikulisan, kao slogovi. Mantra je grupa rei
ije stalno ponavljanje proizvodi posebne rezultate.
marga ...............................put, staza
moksha .............................emancipacija, osloboenje od svetovnog postojanja, "Mukta" osloboena persona, osoba
moksha - sankalpa.............odluka da se bude slobodan od lanog
mumukshattva...................ispravna elja koja sadri ozbiljnost da se spozna Konani Princip i
pomou toga da se ostvari osloboenje; u vedanti jedan od etiri
uslova tragaoca za Istinom: ispravno razlikovanje - viveka, ispravna
nepristrasnost - vairagya, ispravno vostvo - sat sampat i ispravna
mumukshattva. Mumukshattva je intenzivna tenja ka osloboenju.
neti - neti ..........................ne ovo - ne ovo, analitiki proces progresivnog, razumnog
negiranja svih imena i oblika od kojih je svet stvoren, radi dosezanja
venog, Konane Istine
nirguna .............................neuslovljeno, bez kvaliteta
313

nirvana..............................konano rastapanje, preobraenje, ugaenost plamenom ivota,

osloboenje od materije i ponovno ujedinjenje sa Svevinjim
Duhom, Brahmanom. "Nirvani" je tragalac nirvane.
nirvikalpa..........................osloboenje od formiranja ideja, potpuna kontrola uma, bez
modifikacije, promena, uma
nisarga ..............................prirodno, neroeno
nivritti...............................osloboenje od svetovne egzistencije, odricanje
Parabrahman.....................Svevinja Realnost
Paramakash.......................Velika ekspanzija, prasak, bezvremena i neograniena, beskonana,
Realnost, Apsolutno Postojanje, Bit
Paramartha .......................uzviena istina
pragna ..............................ne-samosvesno znanje, kognitivna, ne-razmiljajua svesnost, ista
svesnost. Takoe se pie kao "prajna". Prajna se smatra za viu
svesnost.
prakriti..............................Kosmika Supstanca, izvorni neuzroni uzrok pojavnog,
manifestovanog postojanja, egzistencije, koja je bezoblina,
neograniena, nepokretna, vena i sve-proimajua. Takoe
nazvana "Avyakta".
pralaya..............................potpuno rastapanje, kada se kosmos utapa u Nemanifestovani
Apsolut Svevinje Realnosti
prana ................................dah ivota, vitalni princip
prarabdha..........................sudbina, ono to je poelo kao obaveza. Koliina, zaliha, karme
prolih ivota, sanchita, koja je postala sudbina u sadanjem ivotu
pravritti.............................neprekidna aktivnost, naklonost prema svetovnom ivotu
Premakash ........................Brahman u svom aspektu neograniene ljubavi. To je drugo ime za
Chidakash, ali on naglaava aspekt ljubavi, a ne aspekt
spoznavanja. Ljubav je izraz Sopstva kroz srce. Premakash je srce
+ ja jesam - ja sam srce
puja ..................................Oboavanje, odanost
purna ................................punoa, potpunost, apsolutno, beskonano, koristi se za Brahman
Purusha.............................Kosmiki Duh, veni i nedelatni uzrok univerzuma, koji daje
pojavnost svesnosti ka svim manifestacijama materije, prakrti, koja
sve stvara. Ropstvo Purushe u materiji je zbog "ja" svesnosti koja je
roena iz Chitta vritti, mentalne aktivnosti, to dovodi do porasta
nebrojenih elja.
rajas..................................motivacija, aktivnost, energija, jedna od tri karakteristike, sastavni
deo Kosmike Supstance (sattva, rajas i tamas), bez koje se druge
dve ne bi mogle manifestovati. U jogi - egoizam.
sat-chit..............................transcendentalno stanje univerzalnog potencijala, sat-postojanje +
chit-svesnost
sadaanubhava....................iskustvo vene realnosti, sada-uvek + anubhava-iskustvo
314

sadashiva ..........................vena lepota, dobrota, uvek uspena, sada-uvek, + Shiva-otmen,

milostiv, povoljan
sat-cit-ananda ...................konani principi sa tri kvaliteta u apsolutnom savrenstvu: satpostojanje + chit-svesnost + ananda-blaenstvo
sadguru.............................istinski duhovni uitelj
sadhana.............................praksa koja donosi uspeh "siddhi", sadh-ii pravo ka cilju, biti
uspean
sadhu ................................asketa, sadh-ii pravo ka cilju
saguna ..............................manifestovano stanje sa tri "gune" - sattva, rajas i tamas, Svevinji
Apsolut shvaen kao kvaliteti koje poseduje: ljubav, zahvalnost,
itd., kao razlika izmeu nedifirenciranog Apsoluta, Advaita
Vedante
samadhi ............................nadsvesno stanje, duboka meditacija, trans, ushiena apsorpcija,
stapanje, praksa joge u kojoj tragalac-saddhaka, postaje jedno sa
objektom svoje meditacije, sadhya, i tako ostvaruje neopisivo,
apsolutno, blaenstvo. Samadhi je stanje koje se pojavljuje u pet
tipova: savikalpa - vizualizacija ulnog objekta, obino nekog
ideala, ili Boga u dualistikoj sferi; nirvikalpa - iznad svih dualnosti,
imena i oblika; nissankalpa - sve elje prestaju da dolaze u obliku
"sankalpe"; nirvirittik - ak i nevoljna spominjanja, talasi vrittje
prestaju; nirvisana - elja je smirena
samskara...........................mentalna impresija, utisak, saoseanje, memorija, takoe nazvana
vasana, elja, zaostala impresija
samvid ..............................istinska svesnost
sat.....................................transcendentalni aspekt Konanog principa u aktivnom stanju,
postojanje, bie, suprotno "asat"
sat-sang ............................druenje sa istinskim duhovnim i mudrim ljudima, biti sa Istinom
sattva................................postojanje, egzistencija, istinska bit, sr, u jogi kvalitet istote ili
dobrote, "satviko" isto, istinsko
sattvanubhava ...................iskustvo, anubhava, istinske harmonije Univerzuma, sattva,
postojanje
satyakama.........................onaj koji tei Uzvienoj Istini, sattya, istina, brahman + kama,
kamana, elja
Shiva ................................jedan od Bogova Hinduistikog trojstva - Brahman-kreator,
Vishnu-odravatelj i Shiva, transformator, preobrazitelj; povoljan,
srean, naklonjen; destrukcija kosmosa od boga Shive je povoljan
akt za destrukciju prethodnog stvaranja, kreacije; Shiva je
apsolutna ljubav "ja" principa u oveku; kao unititelj,
transformator, On donosi ostvarenje, potpunu anihilaciju, unitenje
ljudskog ega
shravana ...........................sluanje svetih knjiga, akt sluanja
siddha ...............................ostvarena osoba, onaj koji je ostvario savrenstvo, sadh, ii pravo
ka cilju, biti uspean
315

smarana ............................seanje, mentalno recitovanje

soham...............................ja sam on, so-on + aham-ja sam
sutratma............................spajajua, ujedinjujua veza izmeu sih bia, sutra-nit, opruga +
atma, dua; oslonac kao neprekinuta nit manifestovanog sveta,
otuda je ista Svesnost osnova svih bia, postojanja; Maharad
koristi re akumulirana karma od ivota do ivota
swarga ..............................nebeski region
swarupa ............................ovekov autentian, sopstveni oblik, priroda, karakter, sva - neije
sopstveno + rupa -suptilni element oblika
tamas................................mranost, inercija, tromost, pasivnost, jedan od tri konstituenta,
delova, guna Kosmike Supstance, tj. sattva, rajas i tamas
tat-sat ...............................ovo je Istina, tat - to + sat - istina, Postojanje, Realnost
tattva ................................istinska Sutina, Realnost, tad-tat - to + tva - apstraktni sufiks, tj. to
turiya ................................nadsvesno stanje samadhija, turiya, etvrti, etvrto stanje duha u
kome on postaje jedno sa Brahmanom, najvia svesnost
turiyatita ...........................iznad najvie svesnosti, turiya + atita, ii iznad
tyaga.................................odricanje, odricanje od plodova svakog rada, sprovoenje karme sa
odricanjem i bez elja za rezultatima
uparati ..............................odmor, smirenost, poinak, tolerancija i odricanje od svih sektakih
izdvajajuih obreeda, upa - prema, ispid, dole + rati, odmor, od
korena ram, biti zadovoljan, u vedanti jedno od est postignua:
satsampat: sama - smirenost, dama - uzdravanje, samoodricanje,
uprati - tolerancija, trpeljivost, titiksha - izdrljivost, sraddha - vera
i samadhana - ravnotea
vairagya ............................odsustvo svetovnih elja, vi - bez traga elja, ravnodunost prema
nerealnom i prolaznom, potpuno odsustvo bilo kakve privlanosti
prema objektima, koji donose zadovoljstvo
Vishnu ..............................jedan od bogova Hinduistikog Trojstva - Brahma, Vishnu i Shiva.
viveka...............................razlikovanje, ispravno razluivanje izmeu istinitog i lanog,
realnog i nerealnog, vi - izvan, bez + veka, od korena vic, proveriti,
odvojiti, prekinuti. Viveka je jedan izraz duhovne svesnosti skriven
iza uma. Viveka vodi ka vairagyi, nevezanosti.
vyakta...............................manifestovana materija, evoluirana, razvijena, priroda, vi - pored,
izvan, bez + akta, pasivni princip od anj, miropomazati. Otud
razvijen miropomazan produkt, suprotno - "avyakta".
vyakti................................persona, osoba, spoljanje Sopstvo
vyaktitva...........................personalnost, ograniena identifikacija sebe sa telom
yoga .................................jedan od est sistema Hindu filozofije (od yuj, spojiti ili sjediniti).
Joga ui naine sa kojima individualna dua, jivatma, moe da se

316

sjedini ili spoji sa Univerzalnim Duhom, Paramatma. Joga sistem je

po verovanju utemeljio Patanjali.
yoga - bhrashta .................onaj koji je pao sa visokog stanja joge
yoga - kshetra ...................polje delovanja za jogu, fiziko telo u filozofskom smislu, kshetra,
polje
yoga - sadhana ..................duhovna praksa joge
yogi ..................................onaj ko praktikuje jogu.

317

Sadraj:
Predgovor
Ko je Nisrgadata Maharad
Primedba prevodioca
Primedba izdavaa
1. Oseaj "JA SAM"
2. Opsednutost telom
3. Vena Sadanjost
4. Stvarni svet je iznad uma
5. Ono to je roeno mora umreti
6. Meditacija
7. Um
8. Sopstvo boravi iznad uma
9. Odgovori seanja
10. Svedoenje
11. Duhovna budnost (svesnost) i mentalna svesnost
12. Linost (individualnost) nije istina
13. Svevinji um i telo
14. Pojavno i istina
15. Svetac Gnani - znalac
16. Beeljnost, najvee blaenstvo
17. Uvek prisutan (sveprisutan)
18. Da biste znali ko ste - saznajte ta niste
19. Realnost poiva na bezlinosti
20. Svevinji je iznad svega
21. Ko sam ja?
22. ivot je ljubav i ljubav je ivot
23. Razlikovanje (razluivanje) dovodi do nevezanosti
24. Bog je sveinitelj. Gnani - mudrac je neinitelj
25. vrsto se drite za "ja jesam"
26. Linost (personalnost), prepreka
27. Bespoetnost poinje veno
28. Sva patnja se raa iz elje
29. iveti je jedini cilj ivota
30. Bi ste slobodni sad
31. Vrednujte panju
32. ivot je svevinji guru
33. Sve se deava samo od sebe
34. Um je sam po sebi uznemirenost
35. Najvei Guru je vae unutarnje Sopstvo
36. Ubijanje povreuje ubicu, ne povreenog
37. Iznad bola je blaenstvo
38. Duhovna praksa je potvrujua i ponovo potvrujua volja
39. Samo od sebe nita nema postojanje
40. Jedino je Sopstvo istina
41. Razvijajte stav svedoka
42. Istina se ne moe iskazati
318

43. Neznanje moe biti prepoznato - istina ne

44. Ja jesam je istina - sve drugo su posledice
45. Ono to dolazi i odlazi nema postojanje, sutinu
46. Svesnost Sopstva je blaenstvo
47. Posmatrajte svoj um
48. Svesnost je sloboda
49. Um prouzrokuje nesigurnost
50. Samosvest je svedok
51. Budite ravnoduni na bol i zadovoljstvo
52. Biti srean - pruati sreu - jeste ritam ivota
53. Ispunjena elja stvara vie elja
54. Telo i um su pokazatelji neznanja
55. Odustanite od svega i dobiete sve
56. Kad svesnost uskrsava, svet se raa
57. Iznad uma nema patnje
58. Savrenstvo, sudbina svih
59. elja i strah su egocentrina stanja
60. ivite injenice - ne matarije
61. Materija je svesnost
62. U Svevinjem se raa svedok
63. Utisak initelja je ropstvo
64. Sve to vas zadovoljava, vue vas unazad
65. Smiren um je sve to vam treba
66. Svo traganje za sreom je beda
67. Iskustvo nije realno
68. Tragajte za izvorom svesnosti
69. Prolazno je dokaz neistine
70. Bog je kraj svih elja i znanja
71. U samosvesnosti vi uite o sebi
72. Ono to je isto potpuno, nevezano je realno
73. Smrt uma je roenje mudrosti
74. Istina je ovde i sada
75. U miru i tiini vi napredujete
76. Istinsko znanje je znati da ne zna
77. Lane ideje su "ja" i "moje"
78. Svo znanje je neznanje
79. Persona, svedok i svevinji
80. Probuenost - duhovna svesnost
81. Glavni uzrok straha
82. Apsolutno savrenstvo je ovde i sad
83. Istinski Guru
84. Va cilj je va Guru
85. "Ja jesam": temelj svakog iskustva
86. Nepoznato je dom realnog
87. Smirite um i otkriete
88. Znanje steeno umom nije istinsko znanje
89. Progres u duhovnom ivotu
90. Predajte se svom Sopstvu (vaoj dui)
91. Zadovoljstvo i srea
92. Idite iznad ideje: "JA SAM TELO"
319

93. ovek nije initelj

94. Vi ste iznad prostora i vremena
95. Prihvatite ivot onakav kakav je
96. Napustite oseanja i oekivanja
97. Svet i um nisu odvojeni
98. Oslobodite se samopoistoveivanja
99. Opaeno ne moe biti posmatra
100. Razumevanje vodi ka slobodi
101. Mudrac - gnani, se ne vezuje niti poseduje
DODATAK I - PRIRODNA NISARGA YOGA
DODATAK II - NAVANATH SAMPRADAYA
DODATAK III - RENIK

320