Dr Predrag Staleti

PRIRUNIK
iz web dizajna

Visoka kola elektrotehnike i raunarstva

2012.

PRIRUNIK IZ WEB DIZAJNA

Autor:
dr Predrag Staleti
e-mail korespodencija:
pstaletic@yahoo.com
Izdava:
Visoka kola elektrotehnike i raunarstva
Beograd, Vojvode Stepe 283
Za izdavaa:
Dr Dragoljub Martinovi, direktor
Recenzenti:
Prof. dr Miroslav Lutovac
Prof. Dr Dejan Toi
etvrto, neizmenjeno izdanje (2012)
CIP
,
004. 4 27 : 004 . 738 . 1 ( 075 . 8 ) ( 076 )
, , 1952
Prirunik iz web dizajna / Predrag Staleti. 4. neizmenjeno izd. Beograd :
Visoka kola elektrotehnike i raunarstva, 2012 (Beograd : MST Gaji). 104
str. : ilustr. ; 30 cm
Tira 250. Bibliografija: str. 103-104 i uz svako poglavlje.
ISBN: 978-86-7982-073-0
a) Web
COBISS. SR-ID 193742860
Nije dozvoljeno reprodukovati, snimati ni emitovati ni jedan deo ove knjige, bilo kojim
sredstvom: elektronskim, optoelektronskim, mehanikim ili elektronsko-mehanikim,
ukljuujui foto-kopiranje, snimanje i skeniranje, ili na bilo koji drugi nain, bez pisane
dozvole autora i izdavaa.

SADRAJ

Prva veba: Poslovni razgovori s klijentom ........................................................ 9

Druga veba: Zaglavlje web strane .................................................................. 15
Trea veba: Opisne strane ............................................................................. 21
etvrta veba: Interaktivne strane.................................................................... 29
Peta veba: Strane sa esto postavljanim pitanjima i odgovorima (FAQ) ........ 37
esta veba: Strane sa uslovima korienja intelektualne svojine ................... 43
Sedma veba: Strane namenjene tampanju................................................... 53
Osma veba: Vizuelni identitet kompanije ........................................................ 59
Deveta veba: Kompozicija fotografije.............................................................. 65
Deseta veba: Optimizacija fotografije za web ................................................. 75
Jedanaesta veba: Poetna strana .................................................................. 81
Dvanaesta veba: Hosting servisi .................................................................... 89
Trinaesta veba: Publikovanje web sajta.......................................................... 95
Bibliografija..................................................................................................... 103

PREDGOVOR

Prirunik iz web dizajna namenjen je studentima koji su izabrali predmet Web dizajn na
Visokoj koli elektrotehnike i raunarstva strukovnih studija u Beogradu. Sadraj
prirunika usklaen je sa nastavnim programom predmeta Web dizajn.
Izloena materija se realizuje kroz trinaest vebi u raunarskoj laboratoriji, opremljenoj
odgovarajuim softverskim alatima i povezanoj na Internet.
Zahvaljujem se recenzentima, prof. dr Miroslavu Lutovcu i prof. dr Dejanu Toiu na
sugestijama koje su mi bile dragocene u koncipiranju i pisanju prirunika.
septembra 2012. godine

Autor

EVIDENCIJA VEBI
(2012)
Ime i prezime studenta: ___________________________________________
Indeks broj: ______________
Veba
1. veba
2. veba
3. veba
4. veba
5. veba
6. veba
7. veba
8. veba
9. veba
10. veba
11. veba
12. veba

grupa: _____________________________
Datum

potpis

EVIDENCIJA PRAKTINIH ZADATAKA

Lini sajt:
Komentar pre publikovanja

Datum:

Overa:

Komentar posle publikovanja

Datum:

Overa:

Ocena:

Komercijalni sajt:
Komentar pre publikovanja

Datum:

Overa:

Komentar posle publikovanja

Datum:

Overa:

Ocena:

Veba broj 1

POSLOVNI RAZGOVORI S KLIJENTOM

Odakle poeti?
Definisanje problema
Prvi kontakt sa klijentom
Radna beleka
Pitanja koja mogu biti predmet razgovora
Razmena vizit karte
Razgovori sa ostalim kljunim ljudima kompanije
Zadatak
Literatura
Pomo na Internetu

POSLOVNI RAZGOVORI S KLIJENTOM

Pre poetka realizacije tehnikog reenja web lokacije, tim za izradu web sajta mora
reiti brojna pitanja koja imaju za cilj da se upozna sa sutinom problema.
Ako poemo od pretpostavke da je naruilac posla izrade nove web lokacije klijent
poznat, kao i kompanija i, uopteno, znamo kojim se poslovima bavi to apsolutno nije
dovoljno za izradu kvalitetnog predstavljanja nove kompanije na Internetu.

Odakle poeti?
Pre sastanka sa klijentom ili ljudima iz njegovog top menadmenta, treba se pripremiti
za sastanak tako to ete prikupiti informacije o delatnosti kompanije, tritu, profilima
korisnika, obimu poslovanja i znaaju internet podrke u ukupnoj PR i marketing
aktivnosti kompanije prema tritu.

Definisanje problema
Pretpostavimo da sajt radi tim strunjaka. U fazi definisanja problema, na radnom
sastanku vri se podela poslova. Deo ljudi sakupljae informacije o srodnim
kompanijama kod nas i u svetu na Internetu. Radi se o ljudima za prikupljanje
informacija, koji e u kasnijim fazama biti pisci tekstova za web strane.
Koristei Web pretraivae, poput Google-a, treba se upoznati
sa nekim
specifinostima posla srodnih kompanija i pripremiti se za razgovor sa naruiocem
posla, koji je esto vlasnik kompanije za koju se sajt radi.
Vano je pripremiti se za prvi poslovni razgovor sa klijentom i staviti mu do znanja da
ste profesionalac. A to znai da imate okvirno definisan problem, na osnovu srodnih
kompanija koje su ve predstavljene na Internetu. Ovo e na klijenta ostaviti dobar
utisak; osetie da ste profesionalac i nastavie da sarauje sa vama.

Prvi kontakt sa klijentom

Prvi kontakt sa klijentom radi dogovaranja sastanka, obavlja se po obiaju telefonom.
Ugovara se sastanak sa naruiocem posla. To moe biti vlasnik kompanije koja se
predstavlja na Internetu ili njegovi menaderi, kao i ljudi zadueni za marketing i
odnose sa javnou. Sa naruiocem posla vodi se razgovor o tome kakva je njegova

10

vizija novog sajta.

Ako klijent ili njegovi najblii saradnici nisu u mogunosti da vas prime na prvi sastanak
u svom kabinetu, nego predlau restoran, nemojte to shvatiti kao oblik poniavanja.
Poslovni ljudi su stalno u pokretu. Radne sastanke odravaju svuda; u kabinetu,
restoranu, automobilu, na sportskom terenu.

Radna beleka
O kljunim stavovima naruioca vodi se beleka. Beleka se vodi na obinom papiru ili
u poslovnom notesu, a ne na laptop raunaru. Razlog: va klijent, naruilac projekta
izrade novog sajta, navikao je na takvu vrstu razgovora i na procedure koje se u
razgovoru primenjuju. Upotreba laptopa dovodi ga u inferioran poloaj i on uskoro
poinje da se nervira. Sastanak bi mogao da krene nezadovoljavajuim tokom.
Pogreno bi bilo na sastanak ne poneti nikakvu belenicu. To bi ostavilo utisak
neprofesionalnosti i traljavosti vas kao potencijalnog poslovnog partera za ovu vrstu
posla. Uoili bi ste na poetku sastanka po ponaanju klijenta da je nervozan, da uri,
a to moe da bude znak da je procenio da niste pravi partner i da sa vama ne eli da
obavi ovaj posao.

Pitanja koja mogu biti predmet razgovora

Sa klijentom treba voditi oputen razgovor, a pitanja treba da budu osmiljena kao
intervju po principu levka. To znai da na poetku treba postaviti nekoliko optih,
nekonvencionalnih pitanja, koja i ne moraju imati mnogo dodirnih taaka sa poslom,
isto radi stvaranja atmosfere poverenja.
Na primer: Kako ste? Sigurno ste mnogo umorni? itao sam Ekonomist, naa
privreda ipak pokazuje znake oporavka...
Kasnije prelazite na pitanja od velike vanosti za va novi projekat.
Pitanja o kojima treba svakako razgovarati sa klijentom:
ime se tano vaa kompanija bavi. Za koje je poslove registrovana?
Kakva je vaa funkcija u top menadmentu kompanije?
Da li vaa kompanija ima knjigu grafikih standarda, odnosno da li ima logotip,
kompanijsku boju i font?
Koje ciljeve treba da ostvarite pokretanjem web sajta. Kakva su vaa
oekivanja?
Koje informacije o kompaniji elite da publikujete na Internetu?
Da li vai klijenti ive na jednom kompaktnom prostoru, na primer u jednom
gradu, kao to je Beograd ili raunate na klijente koji ive na Zapadnom
Balkanu ili na svetsku Internet zajednicu?

11

 Koje kompanije su vaa konkurencija (nazivi kompanija) i da li te kompanije

imaju web sajtove?
Neki put se moe postaviti i vie pitanja, to zavisi od uspostavljene atmosfere na
radnom sastanku i raspoloenja pregovarakih strana.
Izbegavajte upotrebu rei iz renika programera i web dizajnera.
U konverzaciji sa klijentom, ako ste programer, izbegavajte upotrebu rei koje koriste
programeri u meusobnim razgovorima; ako ste dizajner, izbegavajte rei koje koriste
dizajneri, jer vas u oba sluaja sagovornik moda nee razumeti.
Ovde treba imati na umu da naruilac posla ne mora biti familijaran sa web dizajnom i
da u vidu ima neko reenje koje je bilo aktuelno u ranijem vremenu. U razgovoru sa
naruiocem, treba ga sasluati. Ne treba mu direktno oponirati i ukazivati na njegovo
neznanje. Poslovni ljudi imaju oseaj da su uvek u pravu i takav razgovor mogao bi
neprijatno da se zavri.

Razmena vizit karte

Na kraju sastanka treba odabrati trenutak i razmeniti vizit karte. Vaa namera da
ostavite svoju vizit kartu pokazuje da ste zadovoljni klijentom i da elite da nastavite
danas uspostavljenu saradnju. Prilikom izrade poslovne vizit karte svakako imajte na
umu da sve podatke o kompaniji i sebi, ukljuujui internet adrese i brojeve telefona,
tampate na jednoj strani.
Poleina vizit karte treba da bude prazna, kako bi se primaocu vae vizit karte
omoguilo da na poleini neto dopie. U ovom sluaju, va klijent bi mogao da doda
na poleini o kojoj se osobi ili kompaniji radi i da zapie termin sledeeg sastanka.

Razgovori sa ostalim kljunim ljudima kompanije

Posle sastanka sa top menaderom, treba ugovoriti i realizovati sastanke sa drugim
kljunim ljudima kompanije, radi kompletiranja informacija o kompaniji, koje e biti
uzete u obzir kod izrade web lokacije. Radi se o ljudima koji se bave marketingom,
odnosima sa javnou, distribucijom, korespodencijom, i sl.
Obino svaka kompanija danas ima slubenu e-mail adresu. Treba zamoliti slubenika
zaduenog za korespodenciju elektronskom potom da omogui uvid u one poruke
korisnika koje sadre sugestije i ideje, potrebe korisnika proizvoda ili usluga kompanije,
koje za marketing kompanije na Internetu mogu da budu od velike koristi. Svakako
treba traiti i prouiti knjigu grafikih standarda kompanije, jer su ovde sadrani
kompanijski logotip, font i boja, koji treba da budu preslikani u interfejsu i, uopte,
dizajnu novog sajta.

Zadatak:
Za ispitni zadatak izrada komercijalnog sajta, tampanim slovima, odgovorite na
sledea pitanja.

12

1. Definisanje problema do kojih ste podataka o kompaniji klijenta ili srodnim

kompanijama doli na Internetu (navesti i web adrese) pre poslovnog razgovora?

2. Opiite garderobu koju ste izabrali za poslovni sastanak sa top menaderom ( u smislu,
neobavezna garderoba, farmerke, patike, ili odelo sa kravatom.
Poveite ovo sa mestom odravanja sastanka).

3. Navedite pitanja koja ste pripremili za direktora kompanije?

4. U emu je znaaj razmene vizit karte na kraju prvog poslovnog sastanka?

5. Na sastanku sa menaderima kompanije iz marketinga i odnosa s javnou, kao i sa

ljudima iz distribucije, i ljudima zaduenim za internet korespodenciju, koja pitanja
nameravate da im postavite?

6. Opiite garderobu koju ste izabrali za poslovni sastanak sa top menaderom ( u smislu,
neobavezna garderoba, farmerke, patike, ili odelo sa kravatom. Poveite ovo sa mestom
odravanja sastanka.

13

Literatura:
Jason Beaird: The Principles of Beautiful Web Design, Site Point, Australia,
2007.
Thomas A. Powell: Web dizajn, kompletan prirunik, Mikro knjiga, Beograd,
2001.

Pomo na Internetu:
www.webmajstori.net
www.elitesecurity.org
www.dizajnzona.com
www.devprotalk.com
www.apr.gov.rs

14

Veba broj 2

ZAGLAVLJE WEB STRANE

Statine i dinamine strane

Struktura web strane
Tip dokumenta za publikovanje na Internetu
(DOCTYPE)
Zaglavlje strane
Najvaniji meta tagovi
Oznaka strane
Kodni raspored i jezik
Opis kompanije ili organizacije iji je sajt
Podaci o autoru sajta
Zadatak:
Literatura:
Pomo na Internetu:

15

ZAGLAVLJE WEB STRANE

Web strane ine sadraj web sajta. Strane su meusobnim vezama povezane u
funkcionalnu celinu sajt. Sa gledita korisnika, strana je sadraj koji se pojavljuje u
prozoru pregledaa weba. Svaka strana ima apsolutnu Internet adresu, tako da se
moe url-ovati, pozvati; uitati u raunar korisnika.

Statine i dinamine web strane

Prema nainu izrade, web strane se dele na statine i dinamine.
Statine web strane uraene su kao zasebni fajlovi i celine, od kojih svaka ima svoju
oznaku (naziv) i linkovima (vezama) su povezane sa ostalim stranama u okviru sajta
kao celine, sa multimedijalnim objektima (slikama, audio datotekama) i sa stranama
koje se nalaze na Webu.
Dinamine web strane pretpostavljaju programerska znanja i postojanje baze podataka
u okviru memorijskog prostora web servera na koji je sajt postavljen (hostovan). Ovaj
tip strane, pored HTML koda, koji slui da bi tekst i multimedijalne sadraje koji se
objavljuju na strani korisnika prikazivao na odreenom mestu, sadri i skript jezik (npr.
php ili asp) za povezivanje sa bazom podataka na serveru. Konekcija sa bazom
podataka omoguava da se na strani korisnika generie sadraj u obliku web strane.
Korisnik e dinaminu web stranu prepoznati po sintaksi sadrajnoj u adresnom polju
pregledaa u momentu zahteva za njenim dovlaenjem sa web servera.

Primer 1:
Dinamine web strane (apsolutna adresa):
http://www.vets.edu.yu/index.php?page=static&id=9
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=10&dd=14&nav_categ
ory=11&nav_id=323441
Dinamine web strane korisnici prepoznaju prema upotrebljenoj sintaksi "?" i "="

16

Primer 2:
Statine web strane, posmatrano kroz prethodni primer, imale bi sledeu apsolutnu
adresu:
http://www.vets.edu.rs/raspored/index.html
http://www.b92.net/info/vesti/index.html
U prvom i drugom primeru vidimo da se kao inicijalni (startni) fajl pojavljuje index.
Kod dinaminih web strana startni fajl ima ekstenziju .php. Umesto .php moe da se
pojavi .asp, jsp i dr. Kod statinih web strana inicijalni fajl ima ekstenziju .html ili htm.

Zadatak:
Pronaite tri dinamine i tri statine web strane i upiite njihove apsolutne adrese:
A. Dinamine web strane:

B. Statine Web strane:

B. Statine web strane:

Struktura web strane

Web strane, bez obzira na prethodnu klasifikaciju, po pravilu sadre tri kodne celine:
1) Tip dokumenta za publikovanje na Internetu (DOCTYPE)
2) Zaglavlje strane
3) Telo strane
Iz Windows Web pregledaa Internet Explorer strukturu web strane pogledajte
pokretanjem opcije iz menija: View/Source

17

Tip dokumenta za publikovanje na Internetu (DOCTYPE)

Sve do 1999. godine vladao je nered u pogledu elemenata strukture web strana.
Meunarodni konzorcijum za standardizaciju Weba (www.w3c.org) postavio je
standarde i uveo red. Sajtovi Web programera koji se pridravaju specifikacije
Konzorcijuma mogu se bez problema videti na pretraivaima koji rade pod razliitim
operativnim sistemima: Windows, Symbian, MAC, Unix, Linux, i dr.
U izradi web strane definisanje tipa dokumenta je jedna od najvanijih stvari. Iz tih
razloga tip dokumenta upisuje se na poetku web strane. Pretraiva, prema tipu
dokumenta, uitava sadraj koji moe da obradi i prikae klijentu ili publikuje izvetaj
klijentu da traena strana ne postoji.
Doktajp specifikacija ima sledei oblik:
<!DOCTYPE HTML PUBLIC "-//W3C//DTD HTML 4.01 Transitional//EN"">
Doktajp sajta namenjenog korisnicima mobilne telefonije ima drugaiju specifikaciju:
<!DOCTYPE wml PUBLIC "-//WAPFORUM//DTD WML 1.1//EN"
"http://www.wapforum.org/DTD/wml_1.1.xml">
Prva doktajp specifikacija integrisana je u poetnu stranu sajta Visoke kole
elektrotehnike i raunarstva (www.viser.edu.rs) i moe se povui sa web servera preko
svakog web pregledaa.
Drugi doktajp preuzet je sa wap stranice: http://www.eposlovanje.org/nada/ i moe se
preuzeti preko web klijenata optimizovanih za molbilnu telefoniju i preko web
pregledaa Opera (verzija 9 9.6). Firefox i Internet Explorer ovu stranu ne dovlae u
raunar klijenta.
Svaki put kad ponete da kreirate web stranu softverom za izradu sajtova
(DreamVeaver. Front Page), program e automatski u prvom redu generisati tip
dokumenta.

Zadatak:
Upii apsolutne adrese tri sajta i njihove doktajp specifikacije:

18

Zaglavlje strane
Zaglavlje web strane predstavlja njen najvaniji deo, ako poemo od pretpostavke da
nau web stranu treba da pronau i upiu web pretraivai i da je lako nalaze korisnici.
Posao prilagoavanja sajta prema standardima pretraivaa naziva se SEO (Search
Engine Optimization) optimizacija.
Zaglavlje strane smeteno je unutar taga <head> </head> i sadri programski kod koji
se ne objavljuje u istom ili slinom obliku u prozoru pregledaa Weba naeg klijenta,
ve sadri instrukcije namenjene programima za upis web strana u baze web
pretraivaa, instrukcije web itaima u pogledu kodnog rasporeda, osveavanja
strane i sl. Takoe, zaglavlje strane sadri apsolutne adrese datoteka kojima se
upravlja vizuelnim oblikovanjem sadraja strane (npr: text.css), kao i adrese script
fajlova, koji se koriste u razliite svrhe.
Zaglavlje se sastoji iz razliitih kodnih specifikacija - meta tagova.

Najvaniji meta tagovi

Oznaka strane
Oznaka strane smetena je unutar meta taga <title> </title>. Ima najvei znaaj jer svi
web pretraivai obavezno indeksiraju sadraj ovog taga. Moe da ima do 15 rei,
odnosno 255 karaktera. Pored unicode, prihvata i lokalna pisma (irilica i latinica).
Sadrinski, treba da ima 3-5 rei i da odraava sadraj strane. Npr: "NRT Nastavni
plan". Sadraj treba da bude ekvivalentan upitu koji zadaje klijent web pretraivau.

Kodni raspored i jezik

Jedan od razloga velike popularnosti Web-a jeste mogunost publikovanja sadraja na
lokalnom pismu (irilica; latinica). Da bi se lokalno pismo videlo na svim platformama
(Windows, Mac, PDA, Unix, Symbian, itd) potrebno je u zaglavlje upisati sledee meta
tagove:
<META HTTP-EQUIV="Content-Type" CONTENT="text/html; charset=UTF-8">
<META HTTP-EQUIV="Content-Language" CONTENT="sr">
Kljune rei koje opisuju sadraj stranice
Kljune rei ili krae reenice upisuju se bez navodnica. Broj kljunih rei ogranien je
na 150.
<META NAME="keywords"
CONTENT="odaberite,reci,koje,najbolje,opisuju,vau,stranicu">

19

Opis kompanije ili organizacije iji je sajt

U sledeem meta tagu na lokalnom ili na engleskom jeziku treba opisati delatnost
kompanije, organizacije ili pojedinca ijem sajtu pripada web strana. To drugim reima
znai da prethodni i ovaj meta tag imaju isti sadraj na svim web stranama sajta, to ne
vai za meta tag title, koji se razlikuje od strane do strane.

Podaci o autoru sajta

Zaglavlje po pravilu sadri meta tag o autoru sajta. Iza jednog sajta moe stajati
pojedinac, webmaster (takva je situacija karakteristina za nau sredinu), ali moe biti i
tim strunjaka. Tag sadri ime autora i e-mail adresu, radi eventualnog kontakta.
<META NAME="AUTHOR" CONTENT="Web tim VISAR, web@viser.edu.rs">
U softveru za izradu web sajtova opisani i drugi meta tagovi se upisuju jednostavno.

Zadatak:
U aplikaciji za izradu web sajtova uradi web stranicu "Moja prva web strana" u
kojoj e biti integrisani elementi strane opisani u taci 2. U meta tagu
"AUTHOR" napisati ime i prezime, smer i broj indeksa. Datoteku pod nazivom:
index.html arhivirati i poslati kao prilog uz poruku na e-mail:
webdizajn@eposlovanje.org
Literatura:
Jerri L. Ledford: Search Engine Optimization Bible, Willey Publishing,
Indianopolis, 2008.
Dan Sisson: Google SEO Secrets, The Commplete Guide, Redmond, 2006.

Pomo na Internetu:
http://www.conopljanews.net/metatagovi.html
http://www.seo.com/
www.elitesecurity.org
www.devprotalk.com

20

Veba broj 3

OPISNE STRANE

Izbor pozadinske boje web strane

Dodavanje pozadinske boje strane i boje fonta
Konvencije u pogledu upotrebe teksta na Webu
Opte preporuke za pisanje i formatiranje teksta
Alatke za upravljanje tekstom
Fontovi na Web strani
Serifni i beserifni fontovi
Tekstualni sadraji na web strani
Zadatak 1

Opisne web strane

Zadatak 2
Pomo na Internetu

21

OPISNE STRANE
Tekst je osnovno izraajno sredstvo na webu. Multimedijalni sadraji bitmapirana i
vektorska grafika i zvuk) po pravilu se integriu u web strane da pojaaju utisak na
posetioca ili da omogue lake razumevanje poruke.
Zbog znaaja, u velikim kompanijama posao auriranja sajta poverava se timu
strunjaka. U timu se po pravilu nalazi urednik teksta.
U ovoj i sledeoj vebi panja e biti posveena web stranama sa obiljem teksta.

Izbor pozadinske boje Web strane

Jedno od pitanja sa kojim se susreemo na samom poetku kreiranja web strane jeste
izbor boje pozadine. U principu, pozadinska boja moe biti bitmapirana slika u jednom
od formata podranih na Web-u (JPG, GIF i PNG). Pozadinska slika po pravilu
predstavlja logotip kompanije. Pre upotrebe, sliku treba posvetliti u odgovarajuem
programu za bitmapiranu grafiku (PhotoShop, Gimp), tako da se na web strani dobije
efekat watermark vodeni ig. Dodavanje pozadinske slike u programu Dreamweaver
MX vri se u dijalokom okviru Page properties/background image i prikazano je na
slici 1.
Upotreba pozadinske slike nije uobiajena danas. Ovo pravilo naroito vai za
kompanijske sajtove.

Dodavanje pozadinske boje strane i boje fonta

Pozadinsku boju strane postavljamo u dijalokom okviru Page properties/Background
color, izborom odgovarajue boje (Slika 1).
Inicijalno, ako ovo polje ignoriemo, postavljena je bela boja.
Bela boja pozadine karakteristina je za 80% sajtova na webu. Razloge treba traiti u
velikom uticaju dizajna publikacija (na primer, magazina) na trendove u web dizajnu.
Ako umesto bele, upotrebite drugu boju boja fonta treba da bude u kontrasti u
odnosu na boju pozadine. Na primer, tamno plavoj pozadini odgovarao bi beli ili uti
font.
Za belu pozadinu po pravilu se koristi crna ili siva boja fonta.

22

Vano. Pozadinska boja i boja i tip fonta predstavljaju elemente stila vaeg web sajta.
Zato vae reenje treba da bude aplicirano na svim web stranama.

Slika 1. Dijaloki okvir Page properties podeavanje web strane

Konvencije u pogledu upotrebe teksta na Webu

Tekst na web strani treba da bude kratak, itak I jasan. Posetilac nema vremena da se
bavi nagaanjem ta tekstom eli da se kae. Tekst apliciran na webu najblii je po
stilu i sadrini tekstu u dnevnim novinama. Korisnici razliitih nivoa obrazovanja poruku
iskazanu tekstom treba bez dileme da razumeju.
Tekst treba obavezno pisati na lokalnom pismu (irilica ili latinica). Izbegavati upotrebu
reenica sastavljenih iskljuivo iz velikih slova u paragraf tekstu. Upotreba velikih slova
izvan naslova doivljava se kao vikanje na korisnika. Na poetnoj strani treba izbei
naslov: DOBRODOLI!.
Kod paragraf teksta treba izbegavati podvuen tekst (underline). Podvuen tekst na
webu izaziva asocijaciju kod korisnika da se radi o linku na drugu stranu.

Opte preporuke za pisanje i formatiranje teksta

Najvanije informacije uvek stavljajte na poetak stranice. Radi se o
pravilu poznatom u novinarstvu pod nazivom: "pravilo inverzne piramide".
Saetak celog lanka stavite u prvi paragraf lanka, a najvaniju misao na
poetak reenice i na poetak svakog paragrafa. Tako se postie efekat da
italac dobija najveu koliinu informacija ak i ako ne ita ceo tekst.
Dui tekst podelite na kratke celine. Celina treba u proseku da se sastoji
od 4-5 reenica.

23

 Strane sa tekstom formatirajte u stupce do 600 piksela. Tekst se ne sme

protezati od leve do desne margine, jer se teko ita. Kad italac doe do
kraja reda, izgubie poetak sledeeg, jer je red vrlo irok.
Tekst mora biti okruen praznim prostorima belinama. Stavite i do dva
reda razmaka izmeu odlomaka. Ostavite prazan prostor na levim i desnim
marginama oko teksta. Web stranica ne sme biti natrpana tekstom.
Kod teksta veeg obima, koristite podnaslove. Ako va tekst sadri
celine koje bi se logiki mogle povezati, dajte im podnaslov. Korisnik e tako
moi u tekstu identifikovati smislene celine i bre pronai ono to ga zanima.
Koristite redne liste. One su jedno od najuspenijih naina formatiranja
teksta, jer omoguavaju korisniku da se brzo i lako snalazi. Korisnik obino
letimino prelazi pogledom kroz tekst i zadrava se na rednim listama, koje
lako ita. Sve to se u tekstu nabraja ili odvaja zarezom, treba da bude
formatirano kao redna lista. Da bi se redne liste jo lake opaale, treba
postaviti prored izmeu redova (poveanje belina). Izmeu dve redne liste
treba ostaviti vee slobodne prostore, beline, kako bi se lake opaale.
Koristite crni tekst na svetloj pozadini. Tekst na webu ima slinosti sa
tekstom u tampanim medijima. Bela povrina papira se podrazuemva.
Tekst ispisan crnim slovima na kontrastnoj beloj povrini lako se ita.
Upotreba belog teksta na tamnoj pozadini nije ista. Izbegavajte paragraf
tekstove veeg obima u svetloj ili beloj boji fonta na tamnoj pozadini, jer se
tee itaju.
Kad elite odreene delove teksta da naglasite, koristite podebljani font
(bold). Podebljani tekst koristiti za naglaavanje kljune misli, a ne za itave
paragrafe.
Tekst koji sadri linkove, veze prema drugim fajlovima ili internet
destinacijama, treba da bude ispisan plavom bojom i podvuen.
Nepodvuene linkove moete koristiti u navigaciji, ali nikako u tekstu.
Pre publikovanja, tekst treba jo jednom proveriti. Najbolje je da proveru
vri lice koje ga nije pisalo. Vano je otkloniti sve pravopisne i stilske greke,
kao i greke u kucanju. Greke u kucanju i gramatike greke nailaze na
neodobravanje kod korisnika. Takav sajt smatra se neprofesionalnim.

Alatke za upravljanje tekstom

Softver za izradu i publikovanje web sajta ima mone alatke za upravljanje tekstom.
Osnovne alatke prikazane su na slici 2.

Slika 2. Alatke za formatiranje teksta

24

Alatke za formatiranje mogu se podeliti u tri grupe:

Izbor, veliina i boja fonta
Oblik fonta i formatiranje paragraf teksta
Redne liste i podeavanje irine paragrafa u odnosu na margine

Fontovi na Web strani

Na web strani treba upotrebiti sistemske fontove. To su fontovi koji dolaze u paketu sa
operativnim sistemom. Sistemski fontovi, koji dolaze u paketu sa operativnim sistemom
Windows, su: Arial, Verdana, Georgia i Times New Roman. Ne preporuuje se
upotreba fontova, kao to su: C_Times, C_helvetica, Miroslavljevo pismo i sl, jer ovi
fontovi najverovatnije ne postoje u raunaru korisnika, tako da se tekst nee videti u
njegovom web pregledau.

Serifni i beserifni fontovi

Fontovi kao osnovni tipografski elementi dele se, prema obliku, na serifne i beserifne.
Serifni fontovi su grafiki izvedeni tako da se sastoje iz serifa (stopica, tankih i debelih
linija). Tee se itaju i manje se upotrebljavaju na webu.

Times New Roman, Georgia serifni fontovi

Ova vrsta fontova ima stopice i kvaice (kao T i s).

Arial, Verdana

beserifni fontovi izvedeni su kao tehniko pismo

Tekstualni sadraji na web strani

Tri su najea tesktualna sadraja koja se apliciraju na web strani: naslov i
podnaslovi, paragraf i redne liste (buliti).
Za naslove i podnaslove treba koristiti gotove ablone, smetene u padajuoj listi
Format, dijalokog okvira Properties (slika 2).
Izmeu naslova i paragraf teksta treba ostavljati prazan prostor, beline, kako bi se
korisnik lake snalazio i itao odmah deo teksta koji ga interesuje. Isto vai i za
rastojanje koje treba da postoji kod paragraf teksta i rednih lista. Uopte, upotreba
praznih prostora, belina, jeste pravilo u formatiranju web strane, bilo da se radi o tekstu
ili implementaciji multimedijalnih objekata.

Zadatak 1
Uradite na asu web stranu sa tekstom, koja ima oznaku: Moja prva strana ime i
prezime studenta.
Postavite pozadinsku boju i boju i tip fonta.

25

Web strana treba da bude ispisana na irilici. U tekstu obima stranice A4 treba napisati
biografiju ili CV, obavezno aplicirajui sve sadraje opisane u takama 2 2.3. Ovaj
rad e posluiti studentu za izradu domaeg zadatka: lini sajt.

Opisne web strane

Opisnim stranama nazivamo web strane koje sadre obilje teksta. Strane mogu
sadrati i neki multimedijalni objekat, ali je tekst koji zauzima prostor od nekoliko A4
strana njihova bitna karakteristika.
Ovako obiman tekst teak je za itanje i nervira korisnika. Takav tekst treba veto
podeliti u vie celina, koje su meusobno podeljene podnaslovima. Na poetku opisne
strane treba postaviti sve podnaslove. Podnaslovi su linkovani alatkom Anchor (sidro) u
odnosu na isti podnaslov koji se nalazi negde na strani. Korisnik bira naslov koji ga
interesuje i skae na deo strane gde se taj naslov nalazi, sa pripadajuim paragraf
tekstom.

Zadatak 2
U programu za izradu web sajtova izaberite prikaz Design i prepiite, koristei irilino
pismo, tekst Pravila studija:

, .

60
37
.

.

.
,
.

26

5 ( ) 10 ().


100 .

, 30,
70 .

, .
.
, .

.
: , , , .

.
,
,
.

,
.

, ,
, ,
, ,
.

.
.

, .

27

1. Miem markiraj naslov: . Iz kutije sa alatima izaberi alatku

Anchor (sidro)

2. U polje: Anchor name, upii latinicom, malim slovima, jednu re: pravila.
Pritisni OK. Ponovi postupak kod ostalih podnaslova, potujui prethodno
pravilo (postavi sidra: ocenjivanje, ispiti, mirovanje, disciplinska).

Slika 3. Dijaloki okvir

Anchor name
3. Miem markiraj naslov na vrhu strane: . U meniju Properties, u
aktivnom polju Link: upii: #pravila (vidi sliku 2). Pritisni enter. Markiraj polje:
Ocenjivanje. Upii: #ocenjivanje. Postupak ponovi zakljuno sa poljem
.
4. Markiraj naslov na vrhu strane: . Izaberi alatku Anchor i
upii: poetak. Potvrdi sa OK. Markiraj re: Vrh. Upii u dijalokom okviru
Properties, aktivno polje Link: #pocetak. Isti postupak ponovi na ostalim
mestima gde se pojavljuje re: Vrh.
5. Dodeli oznaku strane dokumentu Opisna strana ime i prezime studenta i
broj indeksa.
6. Snimi datoteku pod nazivom: opisna.htm.
Studenti koji ne zavre vebu do kraja asa, treba da je poalju elektronskom
potom na adresu: webdizajn@eposlovanje.org.
Literatura:
Thomas A. Powell: Web dizajn, kompletan prirunik
Jason Beaird: The Principles of Beautiful Web Design, Site Point, Australia,
2007.
Pomo na Internetu:
http://www.conectivia.com/ser/kako-napisati-tekst-za-internet-stranu
http://www.webmajstori.net/
www.elitesecurity.org

28

Veba broj 4

INTERAKTIVNE STRANE

Vrste interaktivnih strana

Ulazne strane
Procesiranje podataka sa ulazne strane
Izlazne strane
Zadatak:
Literatura:
Pomo na Internetu:

29

INTERAKTIVNE STRANE

Interaktivne strane namenjene su korisnicima da uspostave kontakt sa vlasnikom web

sajta ili sa njegovim administratorima. Korisnici weba oduvek su pokazivali veliko
interesovanje za ovu vrstu strana, jer kod pojedinca postoji elja da se pokae, da zna,
da eli da d sugestiju, da pita neto to mu se ini nepoznatim. Interaktivne strane su
stvorene za takav tip korisnika.
Pomou interaktivnih strana na webu danas se realizuju najraznovrsniji oblici kontakta
sa korisnicima, pomou kojih se dolazi do brojnih informacija: ko su nai korisnici, koje
sadraje najee preuzimaju sa sajta, i dr. Preko interaktivnih strana odvija se proces
elektronske trgovine (kupovine) proizvoda na malo preko Interneta (B2C). Roba
izloena prodaji, prikazana na sliicama, sa detaljnim tehnikim i drugim
karakteristikama, preuzima se u korpu, gde se izraunava zbirni raun za veu
kupovinu i odluka o kupovini procesira se vlasniku sajta.
Ako web sajt ve nema implementiranu B2C trgovinu, interaktivne strane se postavljaju
da bi se postavilo izjanjavanje korisnika o odreenoj temi, koja je po pravilu znaajna
za prirodu sajta. Tako na primer, uobiajeno je da se u desnoj koloni, predvienoj za
promocije, postavi anketa u elektronskoj formi, koja nije nita drugo nego interaktivna
strana. Moete glasati za jedan od ponuenih odgovora.
Takoe, kontakt stranica realizuje se kao interaktivna strana.
Model elektronskog poslovanja B2C odvija se iskljuivo preko Interneta. Kompanije
koje nude proizvode preko Interneta imaju web sajt ili drugu aplikaciju na Internetu,
koja registrovanim korisnicima omoguava kupovinu razliitih proizvoda.
Za organizovanje posla trgovine preko Interneta nije dovoljno imati samo moderno
uraen dinamiki web sajt koji moe da prodaje na globalnom tritu, 24 sata dnevno.
Elektronska prodavnica u punoj eksplikaciji koncepta B2C elektronskog poslovanja,
podrazumeva i kompanije iza zavese. Radi se najmanje o dve kompanije koje moraju
podravati u poslovnom smislu B2C projekat. Jedna je Payment provajder banka na
iji je raun preko interneta dolaziti uplaen novac, sa platnih kartica. Ovakav posao
na naem tritu moe se realizovati preko kompanije eMS ELECTRONIC
MERCHANT SERVICES - http://www.e-services.rs/onama.
Poetna ulaganja nisu velika, a to je obino nepremostiv problem koji se javlja pred
ljudima prilikom zapoinjanja novog biznisa. Pre pojave kompanije eMS ELECTRONIC
MERCHANT SERVICES Banca Intesa, Beograd imala je ponudu payment provajdera,
i faktiki bila prvi payment provajder kod nas, sa vrlo visokim depozitom. Depozit
kompanije eMS ELECTRONIC MERCHANT SERVICES desetak puta je manji i to je
ve prihvatljivo za veinu poetnika u e-biznisu.

30

Slika 1. www.e-services.rs, najpovoljnija ponuda payment provajdera

za otvaranje B2C prodavnice
Sledee reenje jeste da se narudbenice sa vae web strane procesiraju na va imejl
nalog ili da se generie posebna web strana sa naruenim proizvodima. Slaba strana
ovakvog koncepta, koji je dominirao pre razvoja web tehnologija, jeste u tome to se
neko moe naaliti i napraviti vam nepotreban troak. Kupac sa Interneta, koji se lano
predstavlja, naruuje robu, koju vi nemate u magacinu nego je nabavljate od drugog
dobavljaa. Kasnije se uspostavi da je to bila samo ala. Otud je kod ovakvog
koncepta, koji se kod nas primenjuje kao nain u najveem broju sluajeva, sa kupcem
vode telefonski razgovori i trai se da robu unapred uplati na odreeni raun. Roba se
isporuuje tek po uplati.
Sledea slaba strana B2C trgovine, o kojoj morate voditi rauna, ako jednoga dana
nameravate da otvorite prodavnicu na Internetu, jeste isporuka kupljene robe.
Kvalitetna distribucija jeste jedan od faktora koji podie rejting kompanije. Radilo bi se
o tome da se roba isporui kupcu to pre. Kod kompanija koje su uloile vei novac u
projekat B2C (kao to je Apple, u projekat iTunes), tok robe prema kupcu kupac moe
pratiti preko Interneta u svima fazama: pakovanje, slanje preko odgovarajue
organizacije, oekivano vreme isporuke (datum i sat). U razvijenijim ekonomijama su
dubljim tritem, ovo je mogue realizovati jer postoji veliki broj kompanija registrovanih
za distribuciju, na koje se moete osloniti. Kod nas postoji pota i privatne ekspres
pote.
Naposletku, jedan od problema nabavke robe preko Interneta sastoji se u tome to
prodavac ne zna tano ta kupuje: ne moe robu da vidi golim okom i da je isproba. To
je kao kod kupovine robe na berzama: kupuje sa odreenim rizikom. Ovo pravilo ne
vai kad je u pitanju kupovina softvera, koji se preko Interneta i najvie prodaje.
Softverske kue nude tzv. Trial verzije softvera, koje se mogu koristiti mesec dana ili se
mogu pokrenuti tridesetak puta. Poto softver testirate, moete se slobodno opredeliti
da li ete ga kupiti ili ne.
Ako radite anketu, kojom elite da saznate ko su vai korisnici i ta misle o kvalitetu
vaeg sajta, interaktivne strane su prava stvar. Paljivo osmislite pitanja i postavite

31

interaktivnu stranu. Rezultati glasanja alju se na odgovarajuu elektronsku adresu ili

se generiu na posebnu dinamiku stranu, kojoj se pristupa preko posebne
registracione stranice.
Interaktivne strane su nune ako otvarate forum. Koristite gotova besplatna reenja u
PHP skriptu. Povezujete ga na vau web lokaciju. Forum po pravilu ne dozvoljava
neregistrovanim korisnicima da ostvare dublji prodor u sadraj sajta. Zainteresovanima
se postavlja registraciona strana sa odgovarajuim pravilima i tek kad joj se pristupi i
ispuni najznaajnija polja, stie se uslov za lanstvo u forumu.
Koliko ste samo puta popunjavali interaktivne strane?
Veina iskusnih korisnika weba elektronsku potu danas aurira preko web mejla. Na
taj nain, omoguen je pregled elektronske pote sa svakog raunara koji je povezan
na svetsku kompjutersku mreu. Otvaranju naloga na web mejlu prethodi procedura
popunjavanja glomazne web strane sa velikim brojem aktivnih polja, radio dugmadi i
padajuih listi. Pogreno popunjeno ili izostavljeno polje dovoljan su razlog da vas
program vrati korak nazad na ponovni unos podataka.
U sutini, interaktivne strane jesu tip web strana koje slue za obavljanje odreenih
poslova. Ovakve strane esto sadre integrisane kolaie (cookies) radi postizanja
efekta familijarnosti sa korisnikom i breg obavljanja poslova na strani, pretragu
podataka u bazi na web serveru, obrasce za registrovanje korisnika, knjigu utisaka
posetilaca i sl.
Ne postoji znak jednakosti izmeu interaktivnih strana i weba 2.0. Web 2.0 je koncept
weba koji se zasniva na filozofiji da se korisniku ostavlja da sam uredi odreene
sadraje na webu. U tom pogledu je poetkom 2001. godine pokrenut Web 2.0 kroz
Wiki koncept, poznat kao Wikipedia najvea enciklopedija na Internetu. Pojedinci
sami piu lanke ili ispravljaju i dopunjuju ve napisane lanke o svim pitanjima iz
ivota, na skoro svim jezicima sveta (www.wikipedia.org). Elementi interaktivnih strana
mogu da postanu sastavni deo weba 2.0, ali je web 2.0 neto vie to je moj prostor,
Blog.

Vrste interaktivnih strana

Interaktivne strane idu uvek u paru; kao sijamski blizanci. Najpre se pred oima
korisnika pojavljuje ulazna strana, u obliku formulara sa brojnim aktivnim poljima koje
treba popuniti, Procesiranjem ulazne strane pojavljuje se izlazna, zavrna strana.

Ulazne strane
Ulazne strane lako se prepoznaju po brojnim aktivnim poljima za unos ili odabir
podataka.
Na poetku ulazne strane treba napisati neki naslov. Na primer, registraciona strana.
Posle toga sledi kratko objanjenje ( u formi uvoda) iz kojih razloga se uvodna strana
ustanovljava i u koje svrhe e biti upotrebljeni prikupljeni podaci. Vrlo je vano istai da
se ti podaci nee koristiti u cilju naruavanja privatnosti korisnika (mada se danas na
Internetu privatnost naruava ve time to ostavite svoju e-mail adresu). Ve posle
nekog vremena moete oekivati email SPAM napade velikih razmera. Pitanja kao to
su ta su vae slabe strane, ne treba postavljati. Brojeve telefona ili realnu adresu,
takoe treba izbegavati.

32

Slika 2. registraciona strana drutvene mree www.karike.com

Pitanja sadrana u formularima (obrascima) koji ine osnovu ulaznih interaktivnih
strana treba postavljati sa velikim oprezom. Pitanje koje zadire u privatnost korisnika ili
nee biti obuhvaeno odgovorom ili e biti prepoznato, tako da e korisnik odgovoriti
nerazumljivim i neupotrebljivim sadrajem (dfgh5678jk). Korisnik, kad proceni da se
aka po njegovoj privatnosti, moe i na uobiajena pitanja da odgovori pogreno, u
cilju osvete prema vlasniku sajta.
Pitanja koja se postavljaju kroz interaktivne ulazne strane treba svrstati u dve
kategorije:
1. Pitanja na koja se obavezno trai odgovor. Ako korisnik ne upie odgovor,
program ga vraa na prethodnu stranicu. Pored ovakvih pitanja treba staviti
znak zvezdica (*)
2. Pitanja na koja korisnik moe, ali i ne mora odgovoriti. Pored ovih pitanja ne
treba stavljati nikakav znak.
Na kraju stranice u obliku napomena postaviti kratku informaciju da se aktivna polja
oznaena zvezdicom (*) obavezno popunjavaju.

Procesiranje podataka sa ulazne strane

Ispod formulara nalazi se dva dugmeta za procesiranje unetog sadraja. U engleskim
verzijama dugmad nose oznake: Submit i Reset.
Dugme Submit znai isto to i poalji podatke sa ove strane, koje sam uneo u
odgovarajua polja formulara. Ovo dugme na srpskom jeziku imalo bi naziv: Poalji.
Dugme Reset obavezan je deo ulazne interaktivne strane. Korisnici su u situaciji da se
u zadnji as predomisle i da odustanu od uspostavljanja kontakta. Prethodno su

33

popunili korektno sva aktivna polja forme (elektronskog obrasca), ali im se uinilo da je
razlog za slanje podataka da bi se preuzela neka datoteka (koja se moe nai i na
drugim lokacijama na Mrei) manje vaan od izlaganja personalnih podataka oima
nepoznatih ljudi. U tom sluaju treba pored dugmeta Submit da stoji i njegova negacija
Reset. Prevedeno na srpski, ovo dugme imalo bi naziv: Otkai.
U pogledu upotrebe dugmadi Submit i Reset vae sledee konvencije na webu:
Oba dugmeta idu obavezno u paru
Dugmad su smetena po pravilu pod desnu stranu, na kraju formulara i
udaljena su jedno od drugog fiziki belinom (slobodnim prostorom) od 1-2 cm.
Ovo je neophodno da bi korisnik koji slabo radi sa miem odabrao pravo, a ne
pogreno dugme. U sluaju izbora pogrenog dugmeta i nastale trenutne tete,
greh bi pao na webmastera.
Aktiviranjem dugmeta Submit, sadraj formulara pomou razliitih web tehnologija
(npr. pomou Java ili PHP skripta) prosleuje se na odgovarajuu e-mail adresu, ili se
od takvog sadraja formira dinamika web strana koja tabelarno prikazuje podatke
koje su poslali brojni korisnici. Pristup takvim stranama vai samo za korisnike sa
posebnim privilegijama (preko registracione strane).
Podaci sa formulara mogu se procesirati metodom GET ili POST, preko programa
formail.pl, koji se lako edituje iz bilo kog editora. Ovaj program se izvrava na web
serveru i nalazi se u katalogu cgi-bin.

Izlazne strane
Izlazna strana je zavrnica. U momentu pokretanja dugmeta Submit i transfera
podataka na e-mail outgoing server ili u bazu podataka na web serveru, tampa se na
ekranu korisnika izlazna strana.

Slika 2. izlazna strana kod registracije korisnika na: www.karike.com

Izlazna strana po pravilu je statina strana (izuzev ako ceo sajt nije uraen u php-u).
Naslov strane mogao bi da glasi: Obavetenje. Sledi tekst: Podaci koje ste nam poslali
uspeno su preneti. Zahvaljujemo vam se na saradnji. Ako se radi o ulaznoj strani koja
slui za slanje instant e-mail poruke, treba svakako da stoji: Obavetavamo Vas da

34

smo primili vau poruku, poslatu sa sajta www.viser.edu.rs. Zahvaljujemo se na

pitanjima, komentarima i sugestijama. Na vau poruku odgovoriemo vam u to
kraem roku. Sledi potpis imenom i prezimenom lica sa autoritetom: npr. direktor
kompanije: dipl. ing Milorad Petrovi.
Izlazna strana, kao .htm datoteka, obino nosi naziv: hvala.htm.

Zadatak:
U programu za izradu web sajtova uradi ulaznu stranu, koja obavezno sadri: Naslov
(npr Registraciona strana foruma (neki naziv). Kratko uputstvo ta se trai i u koje
svrhe e se podaci iskoristiti, kao i da se nee zloupotrebljavati.
Kreirati formu koja sadri standardna pravougaona polja za unos podataka (polja za
obavezni unos podataka oznai zvezdicom). Obrazac (formular) treba da sadri
padajuu listu (kombo boks) i radio dugmad ili kvadratie, kao i vee aktivno polje za
unos podataka, kao kod instant poruke.
Uradi izlaznu stranu i snimi je pod nazivom: hvala.htm.
Procesiranje interaktivne strane iz web pregledaa treba da se zavri uitavanjem
strane: hvala.htm, koja predstavlja izlaznu stranu.

Literatura:
Jason Beaird: The Principles of Beautiful Web Design, Site Point, Australia,
2007.
Thomas A. Powell: Web dizajn, kompletan prirunik, Mikro knjiga, Beograd,
2001.

Pomo na Internetu:

www.elitesecurity.org
www.dizajnzona.com

www.devprotalk.com/

35

36

Veba broj 5

Strane sa esto postavljanim pitanjima

i odgovorima (FAQ)

Kako najbre doi do traenog odgovora

Lokalni pretraiva
Strana sa najeim pitanjima i odgovorima (FAQ)
Primer:
Zadatak:
Literatura:
Pomo na Internetu:

37

Strane sa esto postavljanim pitanjima

i odgovorima (FAQ)
Internet je informaciona i komunikaciona tehnologija koja doivljava ekspanziju
na razmeu vekova. Godine 2005. je objavljeno da je Internet postao trei po
uticaju i znaaju medij iza televizije i radija, potisnuvi sa tog mesta tampu.
Web sajt je klasina forma predstavljanja kompanije na Internetu. Preko web
sajta kompanija je predstavljena 24 asa, 365 dana u godini. Zbog
jednostavnosti i brzine auriranja informacija, kompanije se danas trude da
informacije za javnost najpre objave preko sajta. Razume se, re u toj stvari ima
prevashodnu ulogu.

Kako najbre doi do traenog odgovora

Nikad kao u naem vremenu blagovremena informacija nije imala tako veliki
znaaj. Slobodno se moe rei da u naem vremenu za poslovne ljude vai
naelo: Ko prvi stigne do informacije on je pobednik!
Web sajtovi sadre veliki broj web strana, krcatih informacijama. Obzirom da se
web sajtovi odravaju, sadraj se stalno obogauje. Navigacioni sistem moe
samo delimino da nagovesti da li se traeni odgovor naeg korisnika nalazi u
sadraju sajta ili ne. Mapa sajta daje neto bolji pregled orijentacionog sadraja
sajta.
Da bi se korisnik lake snaao, pribegava se implementaciji mape sajta,
lokalnog pretraivaa i stranice sa esto postavljanim pitanjima i odgovorima
(FAQ).

Lokalni pretraiva
Sajt koji ima vie od petnaest web strana treba da ima lokalni pretraiva.
Lokalni pretraiva po pravilu je smeten ili ispod glavnog navigacionog sistema
ili u desnoj koloni, koja je predviena za publikovanje promotivnih sadraja
(baneri).

38

Slika 1. Lokalni pretraiva na web

lokaciji: www.eposlovanje.org. Prema
konvencijama na webu, lokalni pretraiva
postavlja se ili u okviru zaglavlja web
sajta, pod desnu stranu, ili u koloni za
promocije.
Prikazano reenje je standardno na webu:
osim to korisnik moe da pretrai sadraj
sajta, izborom opcije: po celom srpskom
webu, moe da izvri pretraivanje prema
zadatom upitu preko pretraivaa:
www.pogodak.rs

Lokalni pretraiva sastoji se aktivnog polja za unos upita i linka (dugmeta) za

procesiranje sadraja. Po unosu upita, korisnik procesira podatke klikom na
ikonicu sa lupom ili na dugme: poalji. Kao rezultat, pojavljuje se izlazna
strana sa unutranjim linkovima na kojim se stranama pojavljuje re ili red rei
zadatih u upitu.
Lokalni pretraiva relativno jednostavno se implementira u web sajt kad
webmaster sajt radi oslanjajui se u potpunosti na softver za generisanje web
sajtova. Takoe, web sajt koji se radi u CMS softveru (npr. u Joomli) lako je
optimizovati da ima lokalni pretraiva. Uopte, dinamiki sajtovi, koji se u
formiranju sadraja web strana oslanjaju na bazu podataka, smetenu na web
serveru, po pravilu imaju lokalni pretraiva.
Lokalni pretraiva po pravilu se kombinuje sa pretraivaem celokupnog weba.
Korisnik klikom na odgovarajue dugme moe da zada upit lokalnom
pretraivau. Ako ne pronae traenu informaciju, klikom na dugme Web, upit
se zadaje nacionalnom ili svetskom pretraivau.
Slaba strana lokalnog pretraivaa jeste u tome to korisnik sajta ne zna tano
ta da upie kao upit. Sa druge strane je maina. Ako upit nije ispravno unet,
dolazi do nerazumevanja.
Rezultat: korisnik nije pronaao eljeni odgovor, iako odgovor moda postoji
negde na sajtu.
Naelo da korisnik mora otii zadovoljan sa web sajta mora se zadovoljiti.
Izlaz se nalazi u izradi posebne web strane sa najeim pitanjima i
odgovorima.

39

Strana sa estim pitanjima i odgovorima (FAQ)

Strane sa esto postavljanim pitanjima i odgovorima nisu obavezni deo
sadrine poslovnog web sajta. Iskusni webmasteri, meutim, vrlo esto
implementiraju FAQ stranice, kako bi korisnici sajta na najlaki i najbri nain
doli do osnovnih informacija o kompaniji ili o nekom proizvodu.
Razlog za implementaciju FAQ stranica nalazi se u injenici da je na jednom
mestu, pregledno i u saetoj formi (to je odlika teksta na Internetu) odgovoreno
na najvei broj moguih potencijalnih pitanja korisnika. FAQ stranice nemaju
samo informativni nego i marketinki znaaj.
Iskusni korisnici weba, u potrazi za odgovorima na pitanja koja ih interesuju,
obino odgovor najpre trae na FAQ stranama. esto ih ovaj odgovor
zadovoljava.
Pred autorima sajta, naroito pred urednikom teksta, stoji ni malo lak zadatak
da paljivo izabere najvanija pitanja, posmatrano iz ugla korisnika i da na
izabrana pitanja da jasne i jezgrovite odgovore.
FAQ stranu najbolje je da sastavlja vie ljudi. U izboru pitanja i eksplikaciji
odgovora treba konsultovati menadment i marketing tim kompanije. Takoe,
treba se sluiti arhivom elektronske pote. Naime, preko slubene elektronske
adrese (npr: office@firma.com) klijenti esto postavljaju pitanja, na koja se
paljivo daju odgovori. Ova pitanja i odgovori mogu da poslue kao inspiracija
kod izrade FAQ strane.
Takoe, FAQ stranice ne smeju se smatrati konanim i zavrenim. Urednik
sajta treba ovu stranicu esto aurirati, proirujui njen sadraj. Dobra strana
sadraja jeste e-mail adresa, locirana u podnoju FAQ strane, kojom se prua
mogunost klijentima da sami kreiraju ovu stranicu, tako to e putem
elektronske pote dati sugestije i predloge.
Strukturu FAQ stranice ine dve celine. Uvodni tekst, kojim se objanjava ta je
predmet pitanja i odgovora. U istom delu postavlja se e-mail adresa za slanje
sugestija i predloga korisnika.
Drugi deo sastoji se od paljivo i jasno definisanih pitanja i odgovora.
Redosled eksplikacije teksta odvija se po obrascu:
Pitanje
Odgovor
Primer:
FAQ STRANICA verat.neta o uslovima hostovanja web sajtova
U okviru ove stranice obraena su najee postavljana pitanja vezana za hostovanje
vaih prezentacija. Ukoliko imate neka pitanja vezana za hosting, a koja nisu ovde
obraena moete ih uputiti na email:podrska@vhost.verat.net

40

Q: Zato je va Web hosting tako jevtin?

A : Slaemo se da je cena veoma popularna. Razlozi za to su:
1. Virtuelne web prezentacije optereuju na izlazni link, a on je "mnogo" manje
optereen od ulaznog.
2. Neki napredni koncepti (CGI,SSI,PHP,SQL) su omogueni od poetka, te nema
muke oko naknadnog nametanja istih.
Q: Ako je moj sajt suspendovan, ta bi mogao da bude razlog?
A : Problemi sa plaanjem: niste platili, istekla vam je kreditna kartica, lano
korienje kreditne kartice... Tehniki razlozi: prekoraena kvota dozvoljenog protoka,
sajt prouzrokovao pad servera, zloupotreba servisa... Autorska prava: zatien softver,
zatieni mediji kao to su muzika i video... "Spam": masovno slanje elektronske pote
putem naeg servera, promocija sajta na naem serveru masovnim slanjem e-mailova.
Q: Kako da sadrinu formulara sa mog sajta poaljem sebi na mail?
A : Koristite sistemski CGI pod nazivom "cgiemail", idite na
http://www.vasdomen.co.yu/cgi-bin/cgiemail biete prebaeni na MIT.EDU (sajt
"proizvoaa" ovog programa) na kome vas oekuje detaljno uputstvo na engleskom .
Ukoliko vam je ovaj program previe komplikovan, skinite program "Form Mail"
pisan u Perlu i instalirajte ga (potraite na http://freshmeat.net).
Q: Koji je broj vaeg rauna?
A : Za sve informacije, vezane za uplate, moete da se informiete kod nae slube
hosting prodaje na broj telefona: +38111/3065332.
Q: Kolika vam je standardna disk kvota?
A : 2 GB. Ukoliko vam treba vie nazovite 011/3065-332 i traite hosting prodaju.
Q: Koliko e-mail adresa imam i kako da ih koristim?
A : Pretpostavimo da ste uzeli domen PROBA.CO.RS. Prezentacija je tada vidljiva na:
http://www.proba.co.rs. Vae korisniko ime na serveru neka bude "user". Mi vam
nametamo da sve poruke poslate na ???@proba.co.yu stiu u "potansko sandue"
korisnika "user" na serveru pop3.verat.net .
Dakle, office@proba.co.yu , webmaster@proba.co.yu. , neto@proba.co.yu ... e stii
u "user"-ovo sandue. Na vama je da te poruke preuzmete sa pop3 servera i
eventualno razvrstate.
Q: Mogu li da promenim domen?
A : Pored YU, kod nas moete registrovati i COM, NET, ORG domene po ceni od 1650
dinara. Za detaljnije informacije pozovite 011/3065-332 i traite hosting prodaju.
Q: Kako se finalna verzija prezentacije prebacuje na va server?
A : Koristite FTP (File Transfer Protocol),odnosno neki FTP "client" (posluie i
standardni "Windows ftp.exe"). Adresa servera je www.vadomen.co.yu , port je 21,
korisniko ime je isto kao za "dial-up", ifra takodje (mada moete traiti da vam
promenimo ifru za "upload" prezentacije). Kada se ulogujete na server, na i ete
se u vaem "HOME" direktorijumu. Tu ete nai poddirektorijume i to: log (trenutno
vas ne zanima) i www. Udjite u (pod)direktorijum www (cd www) i tamo prebacite sve
fajlove vezane za prezentaciju (html fajlove, jpg,gif slike...) (mput *.htm * ; mput *.jpg)
Q: Kako treba da se zove inicijalni html fajl?

41

A : Ili index.html ili index.htm ili index.php ili index.shtml (poslednja 2 ima smisla
koristiti samo ako smo vam omoguili podrku za PHP odnosno SSI).

Zadatak:
Uraditi FAQ stranu u kojoj e, kroz pitanja i odgovore, biti opisane studije na vaem
smeru.
Pridravati se sugestija za izradu FAQ strane izloenih u ovoj vebi.
Web stranica treba da ima oznaku strane Moja FAQ stranica. Fajl snimiti pod
nazivom: faq.htm.
Ako saradnik ne stigne da pregleda vau vebu na asu, fajl u prilogu poslati
elektronskom potom na adresu: webdizajn@eposlovanje.org

Literatura:
Thomas A. Powell: Web dizajn, kompletan prirunik
Jason Beaird: The Principles of Beautiful Web Design, Site Point, Australia,
2007.

Pomo na Internetu:
www.webpronews.com/.../why-faq-pages-could-boost-your-google-rankings
http://unicode.org/faq/
http://www.seo.com/blog/using-faq-pages-to-capture-organic-search-traffic/
www.faqs.org

42

Veba broj 6

STRANE SA USLOVIMA KORIENJA

INTELEKTUALNE SVOJINE

Pojam i sadrina intelektualne svojine

Softverska piraterija
Klasifikacija softverske piraterije
Osvrt na nastanak i razvoj autorskih prava
Sadraj ugovora o licenci
Zadatak:
Literatura:
Pomo na Internetu:

43

STRANE SA USLOVIMA KORIENJA

INTELEKTUALNE SVOJINE
(Korisniki ugovor)

Pitanje zatite intelektualne svojine izbija u prvi plan sa rastom uticaja Interneta, i,
uopte sa ekspanzijom masovne kulture.
Istovremeno sa razvojem Interneta, naglo je napredovao i proces digitalizacije. Danas
se u digitalnom obliku mogu nai knjige, muzika dela, naune i strune publikacije,
filmovi i dr. Isto tako prikazi umetnikih dela najrazliitijih vrsta su digitalizovani i putem
Interneta postali dostupni zainteresovanim korisnicima. Tako je proces digitalizacije
znatno poveao vrstu i broj nematerijalnih dobara koja su se nala na tritu, to je
otvorilo pitanje korienja intelektualne svojine.

Pojam i sadrina intelektualne svojine

Intelektualna svojina omoguava ljudima da poseduju i kontroliu ostvarenu i priznatu
kreativnost i inovacije, koja postoji u nematerijalnom obliku (u obliku prava), isto kao
to ljudi poseduju vlasnitvo nad materijalnim dobrima. Vano je da vlasnik
intelektualne svojine ima pravnu mogunost da kontrolie njenu upotrebu i da prodajom
prava bude materijalno nagraen. Ovo stimulie obrazovane i talentovane ljude na
kreativnost i inovacije, jer svoja dela mogu da prodaju. Sa druge strane, zatita
intelektualne svojine podstie ne samo njeno dalje stvaranje, ve i rast privrednih grana
koje su bazirane na njoj, kao to je, na primer industrija softvera, filmska industrija,
izdavatvo i druge.
Intelektualna svojina pojavljuje se u etiri osnovne oblasti:
Patenti (izumi). Radi se o proizvodima ili procesima koji se primenjuju u
industriji. Pronalaza kao autor patenta, raspolae pravom da odlui kome
e dati odobrenje (licencu) za njegovo korienje i upotrebu. Patenti su
obino aplikativnog karaktera, tj. radi se o izumima primenljivim na
postojeoj tehnologiji. Prava patenata su teritorijalna, a ne internacionalna.
To znai da su regulisana propisima i da se razlikuju od drave do drave.
Trgovake marke (brendovi) koriste se za robu i usluge da bi se napravila
razlika meu razliitim proizvoaima. Trgovaka marka moe biti re,
grafiki znak (logotip) ili kombinacija grafikog reenja i rei. Trgovaka
marka je sinonim za vizelni identitet proizvoda ili kompanije. Trgovake
marke su zbog velikog znaaja, pravno zatiene . Marka se koriti da bi

44

se ukazalo klijentima i javnosti da se radi o prepoznatljivom brendu

(proizvod ili usluga, ili kompanija) koji je po kvalitetu i funkcionalnosti
superiorniji od drugih. Sportska oprema Nejk je kvalitetnija, superiornija i
slui vlasniku kao statusni simbol u odnosu na kineske patike angajke, koje
se mogu kupiti na pijacama ili u prodavnicama sa kineskom robom.
Dizajn. Dizajn se vezuje za izgled. Podrazumeva se izgled celog proizvoda.
Dizajn obuhvata: graki oblik, konture, teksturu materijala i ornamentaciju.
Autorska prava. Pod autorskim pravima podrazumeva se njihova zatita.
Oblast primene autorskih prava je irok i primenjuje se na vizuelne i druge
umetnosti (film, softver, muzika, fotografiju i stvaralatvo koje pripada
podruju multimedije u celini.
Autor koji kod odgovarajue dravne organizacije zatiti delo autorskim
pravom, poseduje ekonomsku zatitu. To znai da autor raspolae svojim
delom u potpunosti. Ako neko eli da koristi njegovo delo, podnosi zahtev
za kupovinu licence, odnosno prava na korienje pod odreenim uslovima,
a neki put i na odreeno vreme.
Ako neko uz pomo Interneta, na primer, pone neovlaeno, bez dozvole
autora ili asocijacije kojoj pripada i koju je ovlastio kao pravnog zastupnika
da koristi delo nad kojim postoje autorska prava, moe biti tuen sudu i
osuen po odredbama krivinog zakonika. Osim to moe biti od nadlenog
suda biti oglaen krivim, lice koje je bez dozvole koristilo delo zatieno
autorskim pravima moe biti osueno i na novanu kaznu za tetu koju je
pretrpela organizacija ili pojedinac, ije je delo neovlaeno korieno.

Softverska piraterija
Softverska piraterija je neovlaeno kopiranje kompjuterskog softvera i digitalnih
multimedijalnih sadraja, namenjenih tritu (muzika na diskovima i filmovi). Veina
vlasnika raunara shvata da je ovo nedozvoljen put pribavljanja softvera. Meutim,
zbog slabe platene moi, pribegavaju ilegalnoj nabavci kopija dela intelektualne
svojine, koja je u vlasnitvu i zatiena je uredno propisima o autorskim pravima.
Softverska piraterija poela je naglo da se iri sa ekspanzijom Interneta kao
svetske raunarske mree. Piratske kopije softvera i multimedijalnih sadraja (svet
ou biznisa) preplavile su Internet. Sajtovi za deljenje i razmenu fajlova (kao to je:
www.rapidshare.com) i torenti, predstavljaju veliki izazov za kompanije koje
poslovnu aktivnost zasnivaju na proizvodnji i prodaji autorskih prava u oblasti
industrije softvera i multimedije. Ove web lokacije omoguavaju i upload i download
softvera.

Klasifikacija softverske piraterije

Piraterija krajnjeg korisnika

Klijent server Overuse

Internet piraterija
Hard disk loading
Softver counterfeiting

45

Krajnji korisnik je konani korisnik, koji je u svom raunaru instalirao softver na koji
nema licencna prava. Ovde moe da se radi o pojedincu ili kompaniji. Neovlaenim
korienjem softvera smatra se i korienje akademskog softvera, koji je u akademskoj
sredini besplatan, kad se koristi u komercijalne svrhe, radi sticanja materijalne koristi.
Klijent-server Overuse je vrsta piraterije koju najee primenjuju kompanije. Radi se
o tome da je kompanija legalno platila licencu za odreeni broj kopija softvera, a
stvarno je isti instaliran na veem broju raunara.
Hard disk loading je oblik piraterije prodavaca raunara. Da bi zadovoljili kupca, pored
operativnog sistema, na raunar kupca instaliraju piratovani softver po njegovoj elji.
Softver counterfeiting Je vrsta piraterije softverom, gde se proizvede softver koji nije
pod licencom, a po funkcionalnosti i korisnikom interfejsu u potpunosti odgovara
softveru koji je zatien autorskim pravima.

Osvrt na nastanak i razvoj autorskih prava

Istorijski posmatrano, pravo intelektualne svojine pojavilo se prvi put 1545. godine. U to
vreme pojavilo se notno pismo, dakle mogunost da kompozitor muziku formu za
instrument ili grupu instrumenata uprilii u notni sistem i stavi je na papir. Pismeni
muziari kupovali su takvo muziko delo i izvodili su ga vie puta, bez prisustva autora
(kompozitora).
Kad je re o potovanju prava intelektualne svojine, Internet je kontroverzan medij. Na
jednoj strani, proizvoai softvera trude se da to vie kopija svojih aplikacija prodaju
preko Interneta. Na taj nain smanjuju maru, kao troak trgovinskog posredovanja, a
ponekad smanjuju i porez, jer proizvod prodaju kupcu graaninu druge drave. Oko
37% prodaja preko Interneta odnosi se na kupovinu softvera ili drugih multimedijalnih
digitalnih sadraja, koji se, kupovinom preko platne kartice, mogu dovui u va raunar.
Sasvim suprotno, Internet je rasadnik u kojem se mogu nai piratske verzije
najraznovrsnijeg softvera, namenjenog za razliite platforme. Naravno, besplatno.
Na web lokacijama koje se bave prodajom digitalnog sadraja preko interneta ili
davanjem besplatnog sadraja sa besplatnom licencom, postoje web strane koje
obino nose naziv: Uslovi korienja. Na sajtovima na engleskom jeziku ove stranice
imaju naziv Terms of Use. Linkovi koji ovde prema stranici o uslovima korienja,
prema konvencijama na webu, nalaze se u podnoju web sajta.
Na web strani (ili stranicama) Terms of Use detaljno su objanjeni uslovi korienja
komercijalnih elektronskih sadraja, kao i besplatnih sadraja koje kompanija nudi
korisnicima za preuzimanje preko Interneta. Pogreno se misli da je softver koji se
preuzima sa sajta kompanije kao besplatan (free) i da treba odmah ii na njegovo
preuzimanje sa Mree i instalaciju. Prilikom ponude registracije, u instalacionom
postupku, ne treba odbijati besplatnu registraciju. Vlasnik koji je stavio u promet
besplatni digitalni sadraj ima svoje ekonomske i marketinke motive i odbijanje da se
takav softver registruje kao besplatan moe uskoro da ima za rezultat da se taj softver
vie ne moe pokrenuti na vaem raunaru.

46

Slika 1. stranica Terms of Use - http://creativecommons.org

Na Internetu postoji konvencija o publikovanju dokumenta o uslovima pod kojima se
moe koristiti intelektualna svojina, koju e korisnik, poto proita uslove i prihvati ih,
moi da preuzme u svoj raunar. Ovaj dokument jeste Ugovor o pravu korienja
intelektualne svojine, ako za korisnike koji plaaju to pravo putem elektronskog
plaanja na Internetu ili na drugi nain, tako i za korisnike koji prihvataju ugovorne
obaveze za delo koje ne podlee obavezi plaanja. Dakle, predmet ugovora moe biti i
delo koje se daje besplatno, ali pod uslovima utvrenim ugovorom. Uslovi pod kojima
se mogu koristiti autorska prva skraeno se u engleskoj verziji naziva EULA, a na
srpskom, skraeno: TOU.
EULA dokumenat izveden je u formi teksta i ima karakter obligacionog akta slobodnije
forme (ugovora dve strane, koje ugovor prihvataju slobodnom voljom). Ono to EULA
dokumenat razlikuje od klasinog ugovora koji sastavljaju pravno ueni ljudi jeste
nedostatak paragrafa (lan 1, lan 2). Ovo je izbegnuto jer deluje vrlo ozbiljno i moe
da ima za posledicu da kupac eventualno odustane od kupovine. Umesto paragrafa, u
formi opisnog teksta korisniku je predloeno da preuzima pravo na korienje
intelektualne svojine pod komercijalnim nazivom sowtver ABC. Probni Trial period
traje mesec dana. Posle toga isto autorsko pravo moe kupiti preko web sajta,
plaanjem preko odgovarajue platne kartice.
EULA dokumenat sadri link ka web stranici na kojoj su opirnije data licencna prava,
kao i referentna e-mail adresa. U nekim sluajevima, tu je i telefonski broj za ostvarenje

47

kontakta. Na kraju EULA dokumenta korisniku su na raspolaganju dve opcije:

Prihvatam (I accept The agreement) ili: Ne prihvatam (I do not accept The agreement).
Prihvatanjem ugovornih uslova otvara se sesija za transfer traene datoteke u raunar
klijenta.

Slika 2. Ugovor o licenci za aplikaciju Word to PDF converter

Sadraj ugovora o licenci

Na poetku ugovora stoji da se radi o ugovoru o licenci sadraja (digitalnog proizvoda,
datoteke, multimedijalnog sadraja, fotografija navesti ime), koji se prihvata preko
Interneta.
Ako ne prihvatite u daljem tekstu odreene uslove, neete moi da koristite proizvod
koji je predmet ugovora i preuzima se preko ove web strane.
Odeljak 1
Dodela licence
Samo pojedinac kome je kompanija za prodaju softvera ili drugog multimedijalnog
sadraja (naziv kompanije) dodelila korisniko ime I lozinku, moe da pristupi sadraju i
da koristi preuzeti softver ili multimedijalni sadraj. Korisnik koji je kupio licencu po
ovom ugovoru ni u kom sluaju ne sme da proizvod koji je predmet ugovora stavi na
Internet na server za deljenje i umnoavanje.
Sadraj koji je predmet ugovora nije za dalju prodaju, ve moe koristiti samo za svrhe
unutranje stvari korisnika, kao to je voenje svog poslovanja ili pruanje usluga
klijentima korisnika.

48

Korisnik prihvata da preuzeti sadraj sa web lokacije ima vrednost i da je u vlasnitvu

kompanije koja je vlasnik web sajta, preko kojega se sadraj distribuira preko Interneta.
Suvlasnici sadraja koji se preuzima pod uslovima korienja mogu biti i trea lica, kao
to su na primer provajderske kue.
Ako korisnik eli da koristi preuzeti sadraj na nain koji nije predvien ovim ugovorom,
zatraie dozvolu od kompanije u ijem je vlasnitvu sadraj, uz pismeni opis namene i
druge namene (ta se zahteva). Takve dozvole moe izdati samo kompanija u ijem je
vlasnitvu sadraj koji je izloen prodaji preko ovog web sajta. Davanje takvih dozvola
moe prouzrokovati dodatne naknade koje plaa korisnik.
Odeljak 2
Lozinka i zatite
Korisniko ime i lozinka su lini i poverljivi. Zabranjuje se prenoenje ili deljenje sa
drugim licima korisnikog ID-a i lozinke i otkrivanje korisnikog ID-a i lozinke od
neovlaenog lica, koje nije korisnik po ovom ugovoru. Krenje ovih pravila, rezultira
oduzimanjem prava na dalje korienje sadraja koji je korisnik kupio na web lokaciji i
obavezu nadoknade tete kompaniji koja je vlasnik sadraja.
Odeljak 3
Rezervacija prava
Kompanija prodavac sadraja preko Interneta I provajderska kua zadravaju sva
prava, izmene, poboljanja sadraja koji je predmet ugovora (upgrade i nove verzije
softvera).
Odeljak 4.
Trajanje i prestanak
Ovaj ugovor stupa na snagu odmah. Ovaj sporazum e biti na snazi godinu dana i bie
automatski obnavljan narednih godina, osim ako nije prekinut iz razloga koji su u
ugovoru navedeni.
Ugovorene strane na sopstveni zahtev imaju pravo raskida ugovora i pre isteka
njegovog trajanja, s tim to mora obavestiti drugu stranu o tome pismenim putem,
mesec dana pre raskida.
Odeljak 5
Garancije kompanije koja je vlasnik sadraja koji je predmet kupovine preko Interneta
da ima pravo da dodeli licencu korisniku i da se sadrajem ne kre prava intelektualne
svojine treih lica (odredba koja govori o tome da nije u pitanju trgovina piratovanim
softverom).

49

Odeljak 6
Naknade tete po korisnika
Korisnik ima pravo na naknadu tete ako se pokae da je kupio sadraj za koji ima
autorsko pravo druga kompanija, koja mu osporava pravo na licencu. Naknada
podrazumeva povraaj novca kao i sudske i advokatske trokove.
Odeljak 7
Autorska prava
U pogledu autorskih prava, obe strane e se pridravati Zakona o autorskim pravima i
drugih konvencija koje ureuju ovu materiju.
Odeljak 8
Odgovornost korisnika

Korisnik preuzima svaku odgovornost u vezi planiranih rezultata koje je imao da ostvari
sa sadrajem koji je predmet ovog ugovora. Ako kupovinom sadraja nije ostvario
poslovne rezultate koje je planirao, strana prodavac ne snosi nikakvu odgovornost.
Odeljak 9
Izuzee od garancije
Odabrani sadraj (proizvod) za korisnika je dat kao to jeste i kompanija ne daje
garanciju u pogledu njegove upotrebe bez greaka (bagova).
Odeljak 11
Opte
Ovaj ugovor e biti regulisan zakonima drave Srbije. Konvencija Ujedinjenih Nacija
nee upravljati ovim ugovorom.
Iskljuiva nadlenost za sve akcije koje proistiu iz ovog ugovora nadlean je Prvi
optinski sud u Beogradu.

Zadatak:
Uradite Ugovor o licenci za zamiljeni proizvod u vaem vlasnitvu koji se prodaje
preko Interneta (softver, igra, multimedijalne datoteke, e-book).

50

Proizvod izloen prodaji na Internetu ne moe biti roba u fizikom smislu, koja se
isporuuje preko zamoljene organizacije (na primer, preko pote), ve datoteka koja se
po prihvatanju ugovornih uslova isporuuje u arhiviranoj formi.
Ugovor, prema opisanoj konvenciji u pogledu sadraja, treba da bude na srpskom
jeziku i pisan lokalizovanim pismom. U softveru za izradu web sajtova, za izradu ove
strane koristiti alatke za izradu formulara.
Uraditi izlaznu stranu, koja se otvara pokretanjem dugmeta NEXT. Na izlaznoj strani
nalazi se kratka informacija o vlasniku, nazivu digitalnog proizvoda, tipu datoteke u
pogledu duine prava korienja (freeware, shareware, trial), kontakt adrese (www, email) i link za preuzimanje datoteke arhivirane .ZIP arhiverom.
Datoteke u .htm formatu snimiti na sledei nain.
Dodeliti oznaku strane: Ugovor o licenci naziv softverskog proizvoda. Datoteku
snimiti pod nazivom: ugovor.htm. Izlaznoj strani dodeliti oznaku: Naziv softvera koji se
nudi korisniku (npr. naziv video igre). Drugu datoteku snimiti pod nazivom:
program.htm.

Literatura:
Thomas A. Powell: Web dizajn, kompletan prirunik
Rastko Ili: Osnovi intelektualne svojine
Mr Sneana arboh: Elektronska trgovina i intelektualna svojina
Jason Beaird: The Principles of Beautiful Web Design, Site Point, Australia,
2007.

Pomo na Internetu:
http://creativecommons.org/
http://business.cch.com/help/License_Agreement.htm
http://www.microsoft.com/scg/info/cpyright.mspx
www.truste.com

51

52

Veba broj 7

STRANE NAMENJENE TAMPANJU

Priprema strane za tampu

Izrada strane za tampu u HTML-u
Zadatak 1:
Izrada strane za tampu u CSS-u
Izrada strane za tampu u .PDF formatu
Zadatak 2:
Literatura:
Pomo na Internetu:

53

STRANE NAMENJENE TAMPANJU

Sve do poetka milenijuma na Webu su se mogle sresti stranice optimizovane za
objavljivanje na monitoru korisnika. Web dizajneri su u meuvremenu shvatili da
korisnici esto imaju potrebu da web strane tampaju na svojim tampaima, kako bi
se sluili odgovarajuim sadrajem i u vremenu kad se ne nalaze pored raunara i
nisu povezani na Internet.
Izlaz je pronaen u tome da se, uporedo sa stranicom optimizovanom za tampu na
ekranu, rade stranice namenjene tampanju.
Danas je uobiajeno da se celokupan sajt ili one celine za koje se pretpostavlja da bi
mogle biti interesantne korisnicima za tampu, prilagoavaju potrebama tampe.

Slika 1. Stranica www.b92.net, opciono nudi tampu.

Priprema strane za tampu

Strana za tampu moe se pripremiti na tri naina:
1. Izradom posebne .htm datoteke koja se po sadraju znaajno razlikuje od stranice
prirpemljene za tampanje na ekranu.
2. Izradom stranice koja sadri eksplikaciju CSS 2.0 specifikacije, namenjene
tampanju.
3. Izradom stranice u .PDF formatu

54

Izrada strane za tampu u HTML-u

Web dizajneri najee pribegavaju izradi stranice za tampu, oslanjajui se na

stranicu pripremljenu za ekran. Ovde vae sledea pravila. Sa stranice namenjene
ekranu brie se zaglavlje sajta, a postavlja jedino logotip u gornjem levom uglu.
Iskljuuje se kaskadni stil, koji je upravljao sadrajem na stranici optimizovanoj za
ekran, iskljuuje se celokupan navigacioni sistem i iskljuuje se sekcija (kolona, desno)
za promocije (baneri, flash objekti i sl).
Na taj nain postie se efekat da se sa stranice iskljui sve to nije bitno za tampani
materijal. Iskljuivanjem objekata u bitmapiranoj i vektorskoj grafici postie se uteda
tonera tampaa korisnika.

Slika 2. stranica www.b92 namenjena ekranu

55

Slika 3. Ista stranica www.b92 namenjena tampanju

Zadatak 1:
Po slobodnom izboru pronaite na webu stranicu. Snimite sadraj stranice u raunar.
Editujte datoteku u programu DreamWeaver i napravite novu stranicu za tampanje.
Stranicu snimite pod naslovom: print1.htm
Studenti koji ne zavre zadatak na vreme, stranicu za tampu, zajedno sa stranicom
za publikovanje na ekranu treba da poalju kao arhivu na email adresu:
webdizajn@eposlovanje.org.

Izrada strane za tampu u CSS-u

CSS specifikacija 2.0 omoguava prilagoavanje html dokumenta tampanju.
U zaglavlje web strane potrebno je dodati tag:
<LINK REL=alternate MEDIA=print
HREF=moj_dokument.ps
TYPE=application/postscript>

56

Pomou CSS-a mogu se definisati beline, paginacija strana za tampu, veliina

papira, naslovi i meunaslovi. Jednostavno, primenom CSS specifikacije za tampu
mogue je optimizovati dokumenat za tampu koji ispunjava standarde u pogledu
belina, implementiranih grafikih objekata, ureenja teksta, veliine naslova i
podnaslova i sl.

Izrada strane za tampu u .pdf formatu

Web dizajneri esto se opredeljuju da stranice namenjene tampanju pripreme u PDF
formatu. Neki programeri PDF format koriste i za publikovanje sadraja na ekranu. Pdf
format je u velikoj upotrebi u elektronskom izdavatvu. Poetkom milenijuma potisnuo
je druge softverske alate, tako da se danas pripreme za ofset tampu rade u PDF-u.
Poslednjih nekoliko godina Google pretraiva ovladao je tehnologijom indeksiranja
sadraja datoteka u PDF formatu, to je ovaj format uinilo jo vie upotrebljivim na
tritu multimedije.
Za ofset tampu datoteka treba da bude optimizovana na gustinu od 300-600 piksela
po inu. Takoe, priprema mora biti u formatu Mirrored Output. Radi se o tome da
slika koja se dobija na ekranu datoteke namenjene tampariji treba da ima oblik slike u
ogledalu ita se s desne prema levoj strani. Podeavanje ove opcije vri se iz menija
Print/Propeprties/Advanced/PostScript Options/Mirrored Output/Yes.
Slaba strana upotrebe PDF datoteka na web stranama sastoji se u tome to neki web
pregledai ne sadre plug in koji bi omoguavao da se PDF datoteka obradi u itau
web-a. Naprotiv, ako nemate Acrobat Reader neete moi da uitate datoteku. Ovde
je zgodno napomenuti da program Foxit reader jeste veoma dobar i brz pregleda
PDF datoteka.
PDF format za tampu treba upotrebljavati u situacijama kad HTML i CSS kodom ne
moete da izrazite sadraj koji elite da ponudite korisniku. Na primer, ako se radi o
dokumentu koji sadri tehnike crtee i sl, takav dokument treba konvertovati u PDF
datoteku.
Za izradu PDF datoteke koristi se program Adobe Acrobat (tekua verzija je 9.0). Sve
verzije od 7 9.0 uspeno pokrivaju pregledae PDF-a.

Zadatak 2:
Uradite u softveru za obradu teksta tabelu u vodoravnoj (landscape) orijentaciji pod
nazivom: Raspored nastave druge godine smera NRT za tekui semestar. Datoteku
uraditi u beserifnom fontu. Datoteku snimiti pod nazivom: nrt3.doc. Datoteku
konvertovati u PDF dokumenat. Gustina grafike 300 piksela; format papira za
tampu: A4.

57

Studenti koji ne zavre zadatak u toku vebi, stranicu konvertovanu iz Worda u PDF
format treba da poalju kao arhivu na email adresu: webdizajn@eposlovanje.org

Slika 4. Korisniki interfejs PDFConverter (meni Print)

Literatura:
Jason Beaird: The Principles of Beautiful Web Design, Site Point, Australia,
2007.
Thomas A. Powell: Web dizajn, kompletan prirunik, Mikro knjiga, Beograd,
2001.

Pomo na Internetu:

www.elitesecurity.org
www.dizajnzona.com

www.devprotalk.com/
http://foxitsoftware.com/pdf/rd_intro.php

58

Veba broj 8

VIZUELNI IDENTITET KOMPANIJE

Kompanijska boja
Klasifikacija logotipa po nainu dizajniranja
Kombinacija grafike i tipografskih elemenata
Ligature
Zadatak:
Pomo na Internetu:

59

VIZUELNI IDENTITET KOMPANIJE

Poetkom ezdesetih godina u Americi nastao je pojam korporativnog identiteta.
Korporacijom se u ekonomiji naziva velika ekonomska organizacija, koja poseduje
vlasniki kapital milionske vrednosti i plasira proizvode ili usluge ne samo u matinoj
dravi nego i u drugim zemljama.
Svetska ekonomija ezdesetih godina dvadesetog veka poela je da belei snaan rast
i irenje na svetsko trite. Pojavio se veliki broj ekonomskih organizacija (preduzea) i
otud se nuno nametala potreba za kreiranjem korporativnog identiteta. Bilo je, naime,
potrebno, u javnosti stvoriti projekciju lica kompanije, tako da kompanija ima neke
osobene crte i razlikuje se od drugih kompanija koje na istom tritu izlaze sa istim
proizvodom ili uslugom. Dakle, konkurencija je naterala kompanije da se bave
dimenzioniranjem sopstvenog lika, okrenutog prema javnom mnjenju i, uopte,
klijentima.
Oko kreiranja korporativnog identiteta razvile su se itave nauke. Nema kompanije koja
je danas izloena svetskom tritu, a da ne brine o svom korporativnom identitetu.
Korporativni identitet, ili lice koje o sebi kompanija stvara je viedimenzionalan. Njime
se bave strunjaci za kreiranje tog identiteta, kojima je ovo stalni zadatak. Pomenimo
samo neke dimenzije korporativnog identiteta: odnos kompanije prema goruim
pitanjima dananjice (zatita i unapreenje ivotne sredine i nezaposlenost). Naravno,
kompanija o ovim tako znaajnim pitanjima za drutvene kolektivitete i pojedince
zauzima pozitivan stav. Kompanije javno doniraju brojne drutvene akcije, koje se od
strane obinih ljudi mogu oceniti humanitarnim. Kompanija formira zadubine, odakle
se finansira kolovanje izuzetnih talenata. Finansiranje projekata u oblasti kulture, na
primer pozorinih predstava, sportskih takmienja (generalni sponzor) i sl, jesu samo
neke od aktivnosti na kreiranju korporativnog identiteta.
Korporativni identitet delom se realizuje kroz umetniku stranu vizuelni identitet
kompanije. Korporativni identitet uspeno se gradi ako kompanija ima ve uraen
vizuelni identitet, kao vizuelni znak prepoznavanja u odnosu na ostale kompanije.
Lice kompanije se u javnosti pojavljuje kroz njen vizuelni identitet.
Vizuelni identitet kompanije sastoji se iz logotipa i kompanijske boje.
Logotip je grafiki znak kompanije ili institucije. Izveden je u jedinstvenom grafikom
stilu i predstavlja meavinu grafikih elemenata (likovnih i tipografskih celina) ili je
eksplikacija specifinog grafikog reenja.
Logotip treba da bude izveden jednostavno i da se jasno i trenutno prepoznaje kao
aplikacija kako u boji tako i u crno beloj tampi. Grafiki sloeni logotipi danas nisu u
modi i teko se pamte. Logotip ima zajednikog sa brendom kompanije. U tom smislu
logotip je nita drugo do deo vizuelnog identiteta kompanije, organizacije ili institucije.
Logotip predstavlja firmu, njenu delatnost i izdvaja je od konkurencije. Jednostavnost

60

oblika i forme, izbor boja i moderna tipografija i likovno reenje, odlike su dobrog
logotipa.

Kompanijska boja
Sastavni deo vizuelnog identiteta jeste kompanijska boja. Zaglavlje i interfejs
korporativnog sajta podrazumevaju implementaciju kompanijskog logotipa u levom uglu
i pozadinsku boju kompanije, koja ini zaglavlje i centralni navigacioni sistem. Logotip
kompanije je vrua taka (link) koji prema konvenciji na Webu vraa korisnika na
poetnu stranu.
Kompanijska boja ne sme biti neodreena. Najbolje je za kompanijsku boju uzeti
jednu od esnaest osnovnih boja. Kompanijska boja treba da odgovara boji koja se
moe u izvornom obliku tampati u ofset tampi. To znai da izabrana boja treba da
pripada jednoj od 800 boja iz engleskog industrijskog standarda Pantone.
Prilikom izbora kompanijske boje treba voditi rauna o znaenju boja u naoj kulturi i
izabrati boju koja odraava polje delatnosti kompanije.

Klasifikacija logotipa po nainu dizajniranja

1. Logotip izveden iz niza usklaenih grafikih elemenata. Ovaj tip logotipa
karakteristian za kompanije koje postoje dugi niz godina i koje su svoj vizuelni
identitet uredile u nekom prolom vremenu.

Slika 1. Logotipi Beogradskog univerziteta i Koarkakog kluba C. zvezda

Ovom tipu logotipa pribraja se logotip Visoke kole elektrotehnike i raunarstva
strukovnih studija.

Slika 2. Logotip Visoke kole elektrotehnike i raunarstva

Logotipima predstavljenim na slici 1. i 2. nedostaje modni stil, karakteristian za epohu
globalizacije. Sastavljeni su iz vie likovnih ili tipografskih elemenata i zatvoreni su u
crte. Ovakvi logotipi teko se pamte. Osnovni smisao lako i brzo prepoznavanje
logotipa kao vizuelnog identiteta kompanije ili institucije ovim tipom zatvorenog logotipa
nije zadovoljen.

61

Globalizacija je sinonim za otvorenost trita, kultura, komunikacija, slobode, migracija

stanovnitva Nita to je omeeno unutar kruga ili druge geometrijske slike nije u
duhu globalizacije.
Logotip kole, osim to nije moderan, jer je omeen krugom, ne emituje nikakvu
poruku. Iako kola ima sedam studijskih programa, i pored svih programskih razlika
ono to bi u formi vizuelnog identiteta ujedinilo sve programe u jedan jeste tipografski
logotip malog slova e, veto doraen. E simbolizuje sve to je elektronski zasnovano
od elektronike do elektronskog poslovanja.
2. Tipografski logotip. Tipografski logotip dizajniran je iz fontova. Kompanija ili
institucija moe biti predstavljena jednim ili sa dva slova ili punim nazivom
kompanije, napisanim u odgovarajuem asocijativnom fontu. Tipografski logotipi
smatraju se modernim i lako se pamte.

Slika 3. Stari IBM logo (1945) i aktuelni, isto tipografski

Danas, najvei broj kompanija ima tipografske logotipe ili jednostavne grafike
otvorene logotipe, koji se lako uoavaju i pamte. Logotip nosi brend poruku
potencijalnom potroau.

Slika 4. Nike pokret u prostoru

62

Slika 5. Veto dizajnirani tipografski logotipi Idea i Moja kravica

Kombinacija grafike i tipografskih elemenata

Jedan broj kompanija i institucija odluio se za sloenija reenja: kombinaciju likovnih
elemenata i tipografije. Na taj nain, tipografijom kao tekstom dopunjen je vizuelni
identitet, koji je naglaen likovnim reenjem.

Slika 6. Komtrejd, novi logotip; Biciklistiki savez Jugoslavije i Aerodrom

Beograd
Logotip Aerodroma Beograd nastao je ranije. Aerodrom je sagraen 1962. godine i
vizuelni identitet toga vremena potvruje izreenu tezu.

Ligature
Ligature su, najjednostavnije reeno, dva ili tri slova spojena u jedan slovni znak.
Slovni znak nastao tipografskom obradom na ovaj nain moe da bude logotip
kompanije. Stari Egipani su u svojim neponovljivim hijeroglifima spajali znake u jedan.
Tako su nastale prve ligature u istoriji, pre pojave industrijskog doba i marketinga:

63

Slika 7. Hijeroglifi: ligatura nastala spajanjem znakova golub i pismo (pismonoa)

Najeminentniji srpski web dizajner Goran Pilipovi - Bluesman dizajnirao je logotip
studijskog programa Elektronsko poslovanje kao susretanje slova E i B Electronic
Bussines:

Slika 8. logotip studijskog programa

Elektronsko poslovanje (ligatura)

Slika 9. Logotip smera Elektronsko poslovanje u zaglavlju web strane

Zadatak:
U softveru za bitmapiranu grafiku uradi logotip virtuelne kompanije ili institucije, za
potrebe poslovnog sajta (domai zadatak broj 2). Logotip snimiti u formatu .JPG pod
naslovom: moj_logo.jpg

Pomo na Internetu:
http://www.serbianlogo.com/ - kolekcija od preko 1800 logotipa srpskih
firmi, organizacija i institucija
http://coollogodesigns.blogspot.com/2009/09/10-posts-of-inspirational-andcreative.html - cool logo design
http://www.adfont.com - besplatni fontovi
www.dizajnzona.com

64

Veba broj 9

KOMPOZICIJA FOTOGRAFIJE
Simetrina kompozicija
Asimetrine kompozicije
Taka interesa
Pravila postavljanja objekata i linija unutar fotografije
Pravilo treine
Zlatni presek
Pravilo dominacije
Zadatak:
Literatura:
Pomo na Internetu:

65

KOMPOZICIJA FOTOGRAFIJE
Web definitivno ne moe bez fotografije. Od pojave pregledaa Mosaic (1993)
fotografija je sve vie zastupljena na webu. Postoje berze fotografija, gde se radovi
fotografa iz celog sveta mogu kupiti ili preuzeti besplatno, pod uslovom da i vi
participirate sa svojim radovima. Postoji, takoe, plac na Internetu gde moete
pokazivati svoje fotografije zaljubljenicima u ovu uvek aktuelnu umetnost.
Zamislite se na trenutak svuda oko vas fotografije. Fotografije sa letovanja,
roendana i venanja; sa turistikih putovanja. Amaterske. Razlikuju se od fotografija
na profesionalno uraenim web lokacijama, fotografija u raskono opremljenim
magazinima, pa i u dnevnim novinama. Druga vrsta fotografija jesu delo
profesionalaca.
Ono to razlikuje profesionalnu fotografiju od amaterske jeste potovanje pravila
kompozicije.
Re kompozicija u etimolokom znaenju predstavlja neto to je celina, sastavljena iz
delova, objekata i linija; miks.
Kompozicija fotografije sastoji se iz pravila, koja su izvedena iz raznih podruja ljudske
delatnosti koje su se razvila prije pojave fotografije kao npr. slikarstva, dizajna i
arhitekture.
ta je kompozicija? Slika po pravilu ima panoramsku ili portret orijentaciju pravougaoni
oblik). Vetina rasporeda sadraja (razliitih elemenata) unutar granica pravougaonika
jeste kompozicija.
Drukije reeno, kompozicija je pojam koji u likovnoj umetnosti oznaava strukturu koju
grade likovni elementi u svom meusobnom odnosu.
ta je zajedniko fotografskoj, muzikoj, slikarskoj, vajarskoj i eleznikoj kompoziciji?
Razmetaj elemenata unutar celine gde je ta i koliko ega ima!
Kompozicija moe biti simetrina i asimetrina.
Simetrina kompozicija retko se primenjuje. Koristi se kad postoji razlog da se na
fotografiji neto snano izrazi. Nedostatak je u tome to ljudi nisu navikli na simetrine
prizore iz ivota, tako da ovaj oblik kompozicije kratko zadrava panju.
Simetrina kompozicija pretpostavlja oblik koji se na slici nalazi u centru, na
podjednakom odstojanju od gornje, donje, leve i desne ivice slike.
Dakle, unutar fotografije postoji jedan ili vie elemenata, koji mogu ispunjavati sledee
oblike: simetrian, dijagonalan, vertikalan, vodoravan, na polovini, kruni i piramidalan.

66

Slika 1. Jagoda u simetrinoj kompoziciji.

Slika 2. P. Staleti Meseina na Zlatnim Pjascima (simetrina kompozicija)

Simetrina kompozicija u fotografiji I vizuelnim umetnostima koristi se vrlo oprezno.
Umetnik pribegava ovoj vrsti kompozicije, koja stavlja objekat u centar fotografije, kad
eli neto snano da naglase.
Smisao primene simetrine kompozicije je da izazove ok kod gledaoca.
U zavisnosti od scene, simetrija moe da bude odlina za dobru fotografiju, ali samo
ako postoji jaka kompozicija i dobra taka interesovanja, u suprotnom je treba u
potpunosti izbegavati.
Osnovni nedostatak simetrije jeste u nespremnosti gledaoca da se due zadri na slici.
Zakon dobre fotografije: zadrati to due gledaoca na slici.

Asimetrine kompozicije
Na sledeim fotografijama bie prikazane najee koriene asimetrine kompozicije.
Na nekim fotografijama kao primer uzete su slike starih renesansnih majstora. Iz toga
se moe izvui zakljuak da fenomen kompozicije ili pravila miksa fotografskih
elemenata i linija postoje u kulturi u prolosti I da je poznavanje I dosledna primena tih
pravila pojedine umetnike inilo umetnikim veliinama u svom vremenu. Istorija im je,

67

takoe, odala priznanje jer su ostali besmrtni do dananjih dana, poto se njihova
imena I dela pominju i danas i slue kao primeri iz kojih se ui .

Asimetrine kompozicije u likovnim umetnostima i na fotografiji dominiraju, jer

se u sutini doivljaj oveka sveta koji ga okruuje, percipira ulom vida,
najee asimetrian. Drugim reima, nai svakodnevni vizuelni doivljaji
stvarnosti sastoje se iz prizora u prirodi koji je po pravilu asimetrian. Otuda
pravila kompozicije i potreba da se vizuelno izrazi na nain na koji postoji u
poretku stvari u prirodi.
Asimetrine kompozicije objekata i linija, kao standardne celine ili reenja,
prikazane su na sledeim fotografijama.
Dijagonalna kompozicija veoma je popularna kod likovnih umetnika. Na slici (sl. 3)
srednjevekovnog slikara i arhitekte Mikelanela Polaganje u grobnicu, prikazan je
biblijski detalj polaganja tela Isusa Hrista u grobnicu.
Zamiljena dijagonala poinje u levom donjem uglu i zavrava se u gornjem desnom
uglu. Na toj liniji postavljeni su svi likovni elementi.
U skladu sa pravilima itanja i pisanja u hrianskoj, zapadnoj civilizaciji, slika se ita
po znaaju likova s leve u desnu stranu. Umetnik je i o tom vanom detalju vodio
rauna.

Slika 3. Dijagonalna kompozicija:

Mikelanelo: Polaganje u grobnicu

Slika 4. Vodoravna kompozicija. Davini: Tajna

veera

68

Slika 5. Vertikalna kompozicija: Breze

Slika 6. Piramidalna kompozicija: Rubens

Sjedinjenje s Bogom

Slika 7. Kruna kompozicija:

P. Staleti: Kupole Hrama Svetog
Save na Vraaru

Slika 8 Linijska kompozicija Vetrenjae u

nizu u Holandiji.
Linije I oblici predstavljaju osnovni graevinski
materijal fotografa.
Vetom kombinacijom linija i objekata u okviru
pravila kompozicije mogue je ostvariti
zanimljive fotografije.

Pored najeih oblika fotografske kompozicije, postoje pravila rasporeivanja oblika i

linija, kao osnovnog materijala unutar prostora koji je obuhvaen fotografijom. Sa
naela opteg i ablona, koji je prikazan u odeljku o oblicima kompozicije, prelazimo

69

na dublju analizu, ulazimo u unutranjost fotografije I istraujemo mogue tipove

odnosa izmeu njenih elemenata I linija.

Taka interesa

Taka interesa bitna je za

fotografiju kao to je matica
bitna za konicu. Oko
postavljene take interesa kreu
se u odgovarajuim
proporcijama I odnosima oblici I
linije, a taka interesa je onaj
objekat ili linija koja se odmah
primeti, prema kojem sve tei I
koja dominira fotografijom.
Fotografija, da bi odigrala ulogu
da to due zaokupi pogled
gledaoca I da poalje snanu
vizuelnu poruku, mora imati
jasno izraenu taku interesa.
Fotografija moe da ima samo
Slika 9. Taka interesa na dijagonalnoj kompoziciji
jednu taku interesa.
predstavlja naoare (pravilo treine)
Postavlja se pitanje gde na
fotografiji smestiti taku interesa?

Pravila postavljanja objekata i linija unutar fotografije

Pravilo treine
Deoba na treine u vizuelnim umetnostima i svakidanjem ivotu izaziva estetski
oseaj za skladnost i slikovitost. Fotografija snimljena potovanjem pravila treine
prijatno se projektuje u oko gledaoca i deluje normalno i logino. Slika snimljena na
osnovu ovog pravila zadrava duu panju gledaoca, to ima za rezultat da je gledalac
u stvari analizira i postepeno uiva u otkrivanju njenih skrivenih poruka.
Princip treine smatra se danas osnovnim i najvanijom principom u pravljenju
kompozicije u vizuelnim umetnostima.
Pravilo treine sa podjednakim uspehom se primenjuje kod fotografija snimljenim u
panoramskoj i portret orijentaciji.

70

Slika 10 . Kruiima su oznaene

take interesa kod pravila treine.
Ovde treba smestiti objekte ili linije.
Sredinu izbegavati.

Slika 11. P. Staleti: Ruze u mojoj basti

(dijagonalna kompozicija).

Zlatni presek
Zlatni presek je vrlo popularan nain kombinacije objekata i linija unutar fotografije kao
celine. Vrlo je slian pravilu treine. Shematski se moe prikazati na sledei nain:

Slika 12. Primena pravila zlatnog preseka

Slika 13. Primena pravila zlatnog preseka

71

Slika 14. Kod zlatnog preseka taka interesa je

matematiki izraunata. Ovde vai princip: manji
deo, odnosi se prema veem, kao vei prema
treini.

Slika 15. Rembrant (holandski

slikar, XVII vek); autoportret. Polje
interesa desno oko nalazi se u
zlatnom preseku.

Slinosti i razlike u pravilima kompozicije Pravilo treine i pravilo Zlatni presek

Slika 16. Postoji velika slinost, ali ne i
podudarnost izmeu pravila treina i
pravila zlatnog preseka.
Na slici su prikazani unutranji kruii
kao mesta take interesa kod primene
pravila zlatnog preseka.
Spoljni kruii na slici predstavljaju
take interesa u koje treba smestiti
objekte ili linije, kod primene pravila
treina.
Sl. 16. Pravilo treine (spolja) i z. presek - unutra

Pravilo dominacije
Izvorno i etimoloki, dominacija (od lat. dominari - gospodariti, vladati) oznaava
prevlast, ono to se istie prema ostalom. U likovnom jeziku dominantom nazivamo
onaj element koji ini glavni sadraj i vizualni centar panje i u kompoziciji.
Kod dominacije kao fotografskog izraza, potrebno je istai kontrasno svojstvo prema
ostatku objekata i linija fotografije.

72

Slika17. P. Staleti
Razgledanje biuterije
(pravilo treine)
Sve treba da bude podreeno i u drugom planu u odnosu na objekt interesa.
Dominacija se ostvaruje oblikom, svetlinom i veliinom.

Zadatak:
U softveru za izradu web sajtova uradite etiri strane. Svaka od strana treba da
sadri fotografiju iz vae arhive ili sa weba.
1. Napravite tri strane sa fotografijama od kojih svaka pokriva jedan od
opisanih oblika kompozicije (dijagonalni, vodoravni, kruni, linijski,
piramidalni, simetrini). Tekstom objasniti iz kojih razloga izabrana
fotografija na vaoj web strani pripada odgovarajuem obliku.
2. Napravite jednu stranu sa fotografijom u kojoj e biti primenjeno jedno od
opisanih pravila kompozicije pravilo treina, zlatni presek ili dominacija
i opiite ispod slike primenu pravila na konkretnoj fotografiji.
3. Sve etiri web strane treba da imaju ispunjeno zaglavlje prema
uputstvima sa prve vebe.
Literatura:
Milan Fizi, Fotografija, Zagreb, 1966.
Beli ulijano, kola fotografije, IV izdanje, Pula, 2004.
Pomo na Internetu:

http://gawno.com/2009/05/78-photography-rules
http://users.beotel.net/~fotogram/stranice/Licni_pogled_tekstovi.htm
http://stock.d2.hu
http://www.zuadobank.com
www.corbis.com

73

74

Veba broj 10

OPTIMIZACIJA FOTOGRAFIJE ZA WEB

Obrada digitalne fotografije za publikovanje na webu

Dodavanje teksta
Optimizacija slike na rezoluciju od 72 piksela
Pomo na Internetu

75

OPTIMIZACIJA FOTOGRAFIJE ZA WEB

Web sajt se ne moe zamisliti bez fotografija. Zaglavlje sajta, kao podrazumevajua
celina, obino je uraeno kao slika (fotografija).
Pregledai Weba (browseri), kao to su: Internet Explorer, Firefox, Google Chrome,
Opera, Safari, Android i drugi, mogu da obrade i prikau tri vrste fotografija na ekranu
korisnika - .JPG, GIF i PNG.
Svaki drugi bitmapirani format (BMP, RAW, TIF) nije podran na Webu i njegova
upotreba na web stranama traie od korisnika da fotografiju snimi na odreenoj
lokaciji u raunaru, kako bi je odloeno pregledao preko drugih softverskih alata (na
primer, preko pregledaa bitmapiranih slika ili preko editora za bitmapiranu grafiku).
Digitalni foto aparati u potpunosti su zamenili ranija reenja mehanike aparate koji
su koristili celuloidnu filmsku traku. Digitalni aparat sadri jedan ili vie foto osetljivih
CMOS ureaja, smetenih iza objektiva, koji moe kvalitetno i verno da prikae prizor
koji je fotograf eleo da sauva.
Na tritu je prisutan veliki broj digitalnih foto aparata, razliitih robnih marki, sa
tehnikim karakteristikama koje ih ine amaterskim ili profesionalnim ureajem.
Gustina zapisa fotografije meri se po inu povrine i iskazuje se megapikselima.
Fotografija je slika; ima oblik pravougaonika i gustina slike dobija se kada se pomnoi
stranica A stranicom B.
Profesionalnim digitalnim foto aparatima pribrajaju se ureaji koji imaju izmenljive
objektive, leite za prikljuak eksternog blica i dva formata digitalne fotografije: JPG i
RAW.
Za razliku od JPG formata, koji je relativno skroman i predstavlja jedini digitalni format
bitpamirane slike na amaterskim foto aparatima, RAW format sa 16 miliona boja prua
daleko vee izraajne mogunosti. Ovaj format moe se obraditi u profesionalnim
editorima za digitalnu fotografiju, kao to je PhotoShop.
Amaterski digitalni foto aparati imaju obino jedan CMOS ureaj (profesionalni mogu
imati do tri), objektiv sa mehanikim pribliavanjem zumom, od 3 -20 puta i gustinu
zapisa slike u memoriji od 8 12 megapiksela po inu. Objektivi nisu izmenljivi, a
dodatna rasveta (blic) integrisana je u ureaj, iznad objektiva.
Fotografije nainjene digitalnim foto aparatima namenjene su po pravilu foto
laboratoriji.
Ako bi ste fotografiju od 5 i vie megapiksela integrisali u web stranu, posledice bi bile
sledee:

76

 Web strana bi se sporo uitavala sa interneta, to obino iritira korisnika, koji

odmah naputa web lokaciju,
Uitana fotografija zauzimala bi ogroman prostor, tako da bi se samo delim ino
videla u prozoru pregledaa weba. Upotreba alatki za vertikalno i horizontalno
kretanje web pregledaa bila bi neminovna. Ovo je situacija koja jo vie iritira
korisnika, koji ponovo naputa sajt.
Iz ovoga moemo izvui zakljuak da se fotografija, nainjena digitalnim foto aparatom
ili skenerom, na gustinu (rezoluciju) optimizovanu za foto laboratoriju, mora adaptirati u
softveru za bitmapiranu grafiku na 72 piksela po inu, kako bi prikaz slike u web
pregledau bio jednak u dimenzijama i veliini, u odnosu na prikaz u bilo kojem editoru
digitalne fotografije ili foto pregledau (viewer-u).

Zadatak:
Obrada digitalne fotografije za publikovanje na webu
Na radnoj povrini (desktopu) otvori katalog: fotografije.
Sa web lokacije: www.viser.edu.rs/slike/ izaberi jednu od ponuenih fotografija i
smesti je u katalog fotografije
U softveru za obradu digitalnih fotografija iz padajueg menija izaberi opciju:
File/Open

Slika 1. Dijaloki okvir Open

77

 Pomou padajue liste Look in: izaberi: Destop/Slike katalog slike. Kad miem
preete preko datoteke, na dnu okvira prikazuje se slika sa veliinom datoteke.
Izaberite sliku.
Sliku uitanu u editor softvera za bitmapiranu grafiku sada optimizujete za publikovanje
na webu.
Pretpostavimo da slika koju ste izabrali moe da poslui za dizajniranje zaglavlja sajta.
Va klijent poseduje kompaniju koja se bavi planinskim turizmom. Potrebno je, prema
tome, obrezivanjem (kropovanjem) fotografije odstraniti nepotrebnu celinu i izabrati deo
koji e biti pogodan po veliini detaljima za izradu zaglavlja sajta.
Postavlja se pitanje: u kojim dimenzijama treba da bude uraeno zaglavlje sajta? Ovde
nema nikakvih pravila. U svakom sluaju, dimenzije zaglavlja zavise od veliine i
rezolucije monitora koji koriste vai korisnici. Dimenzije su po pravilu izraene u
pointima. Pretpostavimo da je irina zaglavlja 1000 puta 120 pointa.
Sliku pejzaz1.jpg u formatu 1920/1200 pointa treba izrezati na priblini format 1000/120
pointa. Ovo emo postii upotrebom alatke za obrezivanje (Crop),
u kutiji sa alatima.

koja se nalazi

Slika 2. Obrezivanje slike (selekcija je oznaena svetlim cfrticama)

Dodavanje teksta
Zaglavlje web strane (sajta) podrazumeva integraciju teksta sa nazivom kompanije ili
organizacije koja je na web lokaciji predstavljena.
Kod ispisa teksta treba voditi rauna o izboru fonta. Ako kompanija za koju radite ima
knjigu grafikih standarda, obavezno treba koristiti izabrane kompanijske fontove ili
njihove substitute.
Veliina i boja fonta, kao i oblik (pojaan bold, iskoen italic), nije bez znaaja.

78

Treba voditi rauna da veliina fonta dominira zaglavljem i da izabrana boja bude u
kontrasti sa bojom pozadine (slike). Ako je pozadina tamna, font bi morao biti svetlije
boje.
Treba izbegavati sistemske fontove, koji dolaze uz operativni sistem i slue za pisanje
naslova i paragraf teksta. Sistemski fontovi upotrebljeni u zaglavlju deluju prozaino.
Na Webu se nalazi veliki izbor besplatnih fontova. Web dizajner u slobodnom vremenu
treba da napravi svoju biblioteku fontova za razliite namene.
Kad izaberete prigodan font, ispis teksta preko slike koja treba da poslui kao zaglavlje
sajta, moe se da se realizuje otvaranjem novog sloja (Layer-a). Jednostavnija
varijanta je da ispis ide preko slike, pri emu slika ima tretman pozadinskog sloja.
Nedostatak ovakvog reenja je u tome to je sloj sa fontom nezavistan i ako je slika
sauvana u izvornom .psd formatu za potrebe dalje optimizacije, mogue je kasnije
menjanje pozicije napisa, veliine i pozadinske boje. Takoe, mogue je dodavanje
efekata, kao to je reljefni tekst (emboss), senka (DropShadow) i sl.
U jednostavnijoj varijanti, ispis teksta preko slike tretirane kao pozadinski sloj sastoji se
iz sledeih koraka:

iz kutije sa alatima izaberi Set foregrounds color; izaberi boju fonta

iz kutije sa alatima izaberi alatku za pisanje teksta;
izaberi opciju: Horizontal Type Tool
Izaberi taku za poetak teksta i upii tekst u slici.

Optimizacija slike na 72 piksela

Ostalo je da gustinu slike pripremite za realno prikazivanje na webu. Gustina zapisa
poetne slike iznosi 300 piksela po inu i takva slika pogodna je za izradu fotografije u
foto laboratoriji ili za integraciju u tampane stvari (knjiga, broura i sl).
Bez obzira kakvu raunarsku opremu koriste klijenti, slike za publikovanje na webu
treba da budu optimizovane na gustinu (rezoluciju) od 72 piksela po inu.
Dodatna optimizacija gustine slike naziva se risemplovanjem i vri se preko opcija:
Image/Image Size(slika 3).
Za potrebe ofset tampe, esto se javlja potreba da se slika optimizovana za web na
72 piksela po inu, risempluje, tako to joj se softverski podigne gustina zapisa na
minimalnih 300 piksela po inu, za potrebe ofset tampe.
Vrhunski softver za bitmapiranu grafiku u osnovnom paketu sadri reenja za
degradaciju rezolucije u plusu za najvie 50 procenata. Tako uveanje ne moe da
zadovolji zahteve. U tom pogledu, nuno je nabaviti profesionalni softver za
risemplovanje fotografija, kao to je Genuine Fractals
(http://www.ononesoftware.com/detail.php?prodLine_id=7)

79

Slika 3. Dijaloki okvir Image Size

Prilikom risemplovanja, aktivno polje Constrain Proportions treba da bude ekirano,
kako bi srazmerno bile umanjene stranice slike kao dvodimenzionalnog objekta.
Takoe, treba da bude izabrana tehnologija Bicubic na padajuoj listi Resample Image.

Slika 4. slika pripremljena za zaglavlje sajta

Pripremljeno zaglavlje integriite u web stranu. Uradite SEO optimizaciju koja
podrazumeva i personalne podatke autora (ime i prezime, indeks i imejl adresa, radi
identifikacije). Stranici dodelite oznaku strane: ime i prezime i broj indeksa. Datoteku
snimite pod nazivom: zaglavlje.html i poaljite na adresu: webdizajn@eposlovanje.org

Pomo na Internetu:

www.1001freefonts.com

http://baneprevoz.com/tutorijal/PhotoshopTutorijali.pdf

http://stock.d2.hu

http://www.zuadobank.com

www.dizajnzona.com

80

Veba broj 11

POETNA STRANA

Stil web sajta

Navigacija
Auriranje informacija
Promotivni znaaj
Zadatak:
Literatura:
Pomo na Internetu:

81

POETNA STRANA
Poetna (ili matina) strana po pravilu je najznaajnija web strana sajta. Poetna
strana (home; home page, front page) pokrenuta je inicijalnom datotekom (index.html ili
index.php) i predstavlja stvarni ulazak u korisniki interfejs i navigacioni sistem sajta.
Drugim reima poetna strana je glavna kapija za ulazak na web sajt.
Lepo uraena i funkcionalna poetna strana oduevljava korisnika. On se ne nalazi u
sukobu sa autorom sajta, nego mu odaje priznanje. Zadovoljan korisnik se vraa esto
na sajt koji mu iz nekih razloga odgovara. Ako je poetna strana loe uraena, a
sadraji dvosmisleni i prosto nabacani, to iritira korisnika i on e, verovatno, napustiti
poetnu stranu to pre. Ovo naroito vai ako se poetna strana sporo uitava i ako je
nezanimljiva, a ima i neprofesionalno uraen korisniki interfejs.
Prema tome, poetna strana treba da bude optimizovana da se na raunarima veine
korisnika uitava brzo, da se podaci na strani menjaju i da bude dovoljno interesantna
u sadrinskom i vizuelnom pogledu, da bi pridobila interesovanje korisnika.
Ako web dizajn ima slinosti sa dizajnom periodinih publikacija (ilustrovanih nedeljnih
ili mesenih magazina), poetna strana je po znaaju u rangu naslovne strane ili korica
magazina. Statistika pokazuje da se korisnici Interneta najee vraaju na web sajt
ako im se dopada sadraj i vizuelni izgled (korisniki interfejs) poetne strane.

Stil web sajta

Na poetnoj strani uspostavljen je stil web sajta. Stil se provlai kroz sve njegove
stranice. Stilom nazivamo vizuelno-tekstualne celine, koje se sastoje iz grafikog
interfejsa ili Shella (koljke), po uzoru na druge aplikacije koje rade u savremenim,
grafiki orijentisanim operativnim sistemima. Onako kako je izveden vizuelni izgled
poetne strane zaglavlje, navigacija, podnoje, broj kolona i njihove veliine i odnosi,
beline, ta logika prati svaku web stranu u okviru celine koju nazivamo web sajtom.
Atmosfera sajta logotip, kompanijska boja i font, pozadinska boja, izgled grafikog
interfejsa, vrsta i veliina fontova za tekst, tipografija (kaskadni stil), kvalitetna
multimedija, sve su to elementi koji su integrisani u poetnu stranu i koji, aplicirani na
drugim stranama u okviru jedinstvenog stila web sajta, ine uspostavljanje atmosfere
sajta.
Poetna strana treba da izgleda drugaije u odnosu na ostale web strane, u smislu
sadrine teksta i aplicirane multimedije.

82

Kako bi strana zadrala korisnika, poetna strana treba da sadri to vie podataka i
uputstava. U tekst unesite obilje kljunih rei, kako bi pregledai lake pronali vau
novu stranu. Ukratko predstavite vae usluge, odnosno proizvode i koristite rei koje bi
vai potencijalni korisnici mogli da upiu u pregledae kada trae vas ili vae
proizvode.
Pregledai najveu panju posveuju vaoj prvoj strani, zato je jako vano da na prvoj
strani bude kvalitetan i sadrajan tekst.
Prva strana treba da sadri najmanje 150 rei, a ako je mogue i 250. Izbegavajte
opirne tekstove, jer se ljudima uri da pronau kljune podatke. Veina ljudi ne ita
teskt na strani, ve samo preleti preko teksta (skenira naslove) i trai vizuelne naglaske
koji ukazuju na vane podatke i zanimljive informacije.
Velika panja posveuje se grafikom dizajnu, jer dizajneri web lokacije ele da ostave
dobar prvi utisak. To je dobro sve dok ne ukljuite previe slika i flash objekata i
ostavite poetnu stranu bez upotrebljivog sadraja. Sadraj treba da bude taka
interesa, a web dizajner treba da eka drugu priliku kada e pokazati sve ta zna da
uradi u oblasti moderne multimedije.
Upamtite:
Web sajt ne radite radi dokazivanja ta sve moete da uradite nego da bi ste zadovoljili
potrebe korisnika.
Po svom izgledu, u okviru usvojenog grafikog interfejsa koji ini sutinu stila lokacije
matina strana treba da predstavlja posebnu i jedinstvenu stranu, koja uvek korisniku
slui kao orijentir. Ako se poetna strana sadrinski ne razlikuje od ostalih celina,
korisnik e traiti poetnu stranu kao kljuni orijentir.
Iz nunosti da se razlikuje po originalnosti od drugih web strana, poetna strana je
vizuelno privlanija od drugih strana i jae naglaena - logotipom, kompanijskom bojom
i kompanijskim fontom, velikom fotografijom koja simbolizuje delatnost kompanije istie identitet kompanije koja je predstavljena na Internetu.
Iskusni web dizajneri znaju da je poetna strana raskrsnica web sajta, odakle vode
najkrai putevi ka najdubljim celinama. Iz tih razloga logotip kompanije, smeten u
gornjem levom uglu zaglavlja, predstavlja linkovnu vezu (ili vruu taku) koja sa bilo
koje stranice koja se nalazi duboko u unutranjosti sajta, vodi na poetnu stranu.
Poetnu stranu nazivamo raskrsnicom, jer su ovde locirane i lako dostupne linkovne
strane koje pomau u lakom pronalaenju traenog sadraja na sajtu. Ovde se nalazi
mapa sajta i lokalni pretraiva.
Poetna strana treba da ispunjava tri bitna uslova:
1. Navigacioni,
2. Informativni,
3. Promotivni

83

Navigacija
Navigacija moe biti razmetena na vie mesta na poetnoj strani. Jedna navigaciona
celina dominira i smatra se glavnim navigacionim sistemom. Glavni navigacioni sistem
u jednostavnijoj grafiko-tekstualnoj formi moe biti izveden dva puta na poetnoj
strani, da bi se korisniku istakao znaaj najznaajnijih celina web sajta.
Navigacija mora biti orijentisana prema potrebama korisnika. Navigacioni sistem treba
da bude jednostavan. Rei, koje predstavljaju linkovne veze u navigacionom sistemu,
treba da budu paljivo izabrane. Jednom ili sa dve rei treba saoptiti korisniku ta se
krije iza linkovne veze. Do traenog odgovora (web strane sa odreenim sadrajem)
treba doi najvie u tri koraka (sa tri klika miem).
Korisnicima treba da bude jasno, posle kratkog vremena provedenog na poetnoj
strani, da li informacija ili datoteka, koju trae, na sajtu zaista postoji. Navigacioni
sistem i ostali tekstualni i multimedijalni sadraji, publikovani na poetnoj strani, treba
korisniku nedvosmisleno da najave namenu web sajta. Iz toga on moe da izvue
zakljuak da li se nalazi na pravom mestu ili sajt treba da napusti i nastavi pretragu za
onim to ga interesuje, sluei se pre svega iskustvom i informacijama koje su
postavljene na poetnoj strani.
Poetna strana u informativnom smislu treba da odraava duh delatnosti
kompanije ili organizacije.

Auriranje informacija
Informacije publikovane na matinoj strani treba redovno da se auriraju. Ovo znai da
se informacije moraju menjati; stare i neupotrebljive informacije moraju se stavljati u
arhivu, a nove informacije moraju se blagovremeno publikovati. Pored publikovane
informacije po pravilu stoji datum publikovanja, koji jasno korisniku govori o sveini i
upotrebljivosti informacije.
Sledea metoda koja korisniku stavlja do znanja da se sadraj poetne strane esto
menja jesu saoptenja za javnost. Svako novo saoptenje za javnost podrazumeva
datum i vreme kada je objavljeno. Ovi podaci se preuzimaju sa web servera, a ne iz
raunara korisnika, tako da se mogu smatrati tanim, jer administratori web servera
vode rauna o datumu i vremenu na web serverima.
Promena glavne fotografije na poetnoj strani. Trik kojem esto pribegavaju web
dizajneri, elei da dokau korisnicima da se njihova poetna strana esto aurira jeste
promena glavne fotografije na web strani. Ovo se moe postii odgovarajuim
softverom, tako da administrator sajta ne bude angaovan svaki put kad slika treba da
se promeni. Administrator napravi kolekciju prigodnih fotografija za poetnu stranu, a
zatim se one menjaju prema zadatoj uestalosti.
Naposletku, treba se ugledati na praksu velikih i kompanija. Na primer, praksa portala
Yahoo. Promene na poetnoj strani ovog popularnog portala su diskretne, ali su
oigledne i dogaaju se nekoliko puta u toku dana. Naime, u gornjem levom uglu, u
okviru prostora definisanog posebnim slojem, koji se na strani korisnika pojavljuje kao

84

pravougaonik sa zaobljenim ivicama, pojavljuje se vest

trenutku smatraju aktuelnom.

koju urednici sajta u tom

Slika 1. Yahoo portal svakih nekoliko

sati menja sadraj sloja koji se
publikuje kao glavna vest u gornjem
levom uglu poetne strane (tzv. slajder
dizajn).

3. Promotivni znaaj
Poetna strana web sajta ima znaajnu promotivnu ulogu. Na ovoj strani smeteni su
linkovi ka promotivnim sadrajima. Promotivni sadraji koncentrisani su neki put u delu
zaglavlja sajta. Ovo se odnosi na sajtove koji su namenjeni irokoj publici (portali;
drutvene mree). Baner postavljen u zaglavlju sajta, pri emu je levi ugao iskorien
za logotip i naziv kompanije, jako je popularan i prostor za zakup banera na ovom
mestu ima visoku cenu.

Slika 2. Web sajt Blica u zaglavlju dri reklamu novog trnog centra
Ako je stil lokacije tako organizovan da se prostor za publikovanje razliitih sadraja,
koji se nalazi ispod zaglavlja, sastoji iz tri kolone onda je trea kolona, s leva u
desno, zamiljena kao prostor za promocije proizvoda i usluga kompanije, za razmenu
banera sa drugim web sajtovima i za oglaavanje drugih kompanija i organizacija na
komercijalnoj osnovi.
Iz do sad reenog moemo zakljuiti da poetna strana ima vie uloga, koje iskusni
korisnici weba znaju: polazna taka ili glavni orijentir u kretanju sadrajem sajta,
indikator aurnosti sadraja sajta (promene sadraja sajta uvek podrazumevaju i
promene koje se nalaze na poetnoj strani) i ugaona taka oko koje se uspostavlja
atmosfera sajta (interfejs, navigacioni sistem, pismo, font).

85

Obzirom na definisan sadraj, poetna strana ne sadri informacije u obliku opirnijeg

teksta (na primer, saoptenja za javnost u punom obliku), nego samo kratke najave.
Odmah pored najave, korisniku se ostavlja link dalje.., kako bi pristupio informaciji u
punom obliku. Iz reenog se moe izvui zakljuak da poetna strana predstavlja prvi
siguran korak, na putu ka sledeim koracima koji su nuni u kretanju do cilja na web
sajtu.
Iz tih razloga, web dizajner poetnu stranu ne pravi u verziji za tampa, jer ne postoji
potreba da je korisnici tampaju. Ako nekoga zanima izgled korisnikog interfejsa,
preko svog web itaa napravie kopiju datoteke u HTML formatu ili kao web arhivu
(.MHT), da bi odloeno mogao da je analizira.
injenica da se poetna strana po pravilu ne priprema za tampu na tampau, web
dizajneru ostavlja vie prostora za izbor multimedijalnog sadraja, pozadinske boje i
irine ekrana, nego to e to raditi kod unutranjih strana, koje su po pravilu raene i u
verziji za tampu na tampau.
Kad razgleda sadraj poetne strane i uveri se da se nalazi na pravoj lokaciji, korisnik
preduzima sledei, logian korak: on iz navigacionog sistema bira stranicu na kojoj se
nalazi sadraj zbog kojega je doao na va sajt.
Kako treba da izgledaju sve druge, unutranje strane?
Unutranje strane sajta ne moraju biti u vizuelnom pogledu atraktivne kao poetna
strana. Unutranje strane slue odreenoj nameni, jedanput da se prenese odreeno
saoptenje ili informacija, drugi put da se ponudi za preuzimanje odreena datoteka.
Ono to sve ostale strane ini slinim ili zajednikim sa poetnom stranom jeste stil
sajta. To drugim reima znai da veina unutranjih web strana nee se vizuelno
razlikovati od poetne strane, jer e stil, izgled, korisniki interfejs preuzeti u celini od
poetne strane.

Zadatak:
U softveru za izradu web sajtova uradi poetnu stranu virtuelnog komercijalnog sajta.
Najpre uradi SEO optimizaciju, prema uputstvima sa prve vebe.
Telo strane podelite na sledee celine: zaglavlje, navigacija, saoptenja za
javnost i promocije i podnoje strane,
Navigacioni sistem podrazumeva celine, kao to su, na promer: O nama,
Proizvodi i usluge, Uslovi korienja, Najea pitanja, Partneri, Posao,
Drutvena odgovornost, Download, Kontakt,
Kolona u sredini za publikovanje saoptenja za javnost podrazumeva tekst od
150-250 karaktera, pisan na lokalnom pismu. Podrazumeva se upotreba
naslova, podnaslova i rednih lista,
Fotografija na poetnoj strani treba da odraava poslovnu aktivnost kompanije.
Kolona sa promotivni sadrajima treba da se sastoji od banera i flash objekata.
Podnoje strane moe da ima sekundarni navigacioni meni. Odvojeno je
vodoravnom sivom linijom od tela strane.

86

Literatura:
Jason Beaird: The Principles of Beautiful Web Design, Site Point, Australia,
2007.
Thomas A. Powell: Web dizajn, kompletan prirunik, Mikro knjiga, Beograd,
2001.

Pomo na Internetu:
www.webmajstori.net hrvatski web sajt u funkciji podrke web dizajnerima
www.elitesecurity.org najvei web forum na Balkanu za IT tehnologije
http://rapidshare.com/files/292181642/IzradaWebaAbeceda_za_webmastere.part1.rar
http://rapidshare.com/files/292315253/IzradaWebaAbeceda_za_webmastere.part2.rar - Luka Abrus: Izrada weba, abeceda za
webmastere, Zagreb, 2003.
www.dizajnzona.com
www.elitesecurity.org
www.devprotalk.com

87

88

Veba broj 12

HOSTING SERVIS

Postavljanje i auriranje web sadraja na web serveru

Softver za upravljanje sadrajem na web serveru
(C-panel)
Organizacija datoteka na web serveru
Zadatak:
Literatura:
Pomo na Internetu:

89

HOSTING SERVIS
Hosting servis je osnovna usluga provajderskih kua kompanija koje se bave
pruanjem Internet usluga. Pod hosting servisom podrazumeva se Internet servis koji
obuhvata jedan ili vie raunara, stalno povezanih na internet. Raunari su snabdeveni
server softverom, koji omoguava postavljanje web sajtova. Web sajtovima se
dodeljuju odgovarajue javne IP adrese, tako da se sadraji stranica web sajtova mogu
dovlaiti sa bilo koje take na svetskoj kompjuterskoj mrei.
Hosting servis ine po pravilu brendirani raunari sa diskovima velikog kapaciteta i
brzine pristupa podacima i vie procesorskih jedinica, kao i sa velikom radnom
memorijom. Linkov prema internetu treba da ima veliku propusnu mo. Svi ovi uslovi su
znaajni da bi se zahtevi klijenata za preuzimanje web sadraja ispunili najveom
brzinom.
Kod provajderskih kua koje hostuju vie stotina ili hiljada sajtova, obino postoji vie
raunara servera, povezanih u tzv. farme.
Na raunarima serverima instalirani su razliiti operativni sistemi i web server aplikacija
koja opsluuje zahteve klijenata. Zahtevi klijenata usmereni su ka preuzimanju web i
drugih digitalnih datoteka pod http 1.1. ili ftp protokolom sa sajtova koji su ovde
hostovani. Sajtovima su dodeljene javne IP adrese, tako da se mogu videti iz celog
sveta.
Najee korieni web serveri su Apache i Microsoft Information server (IIS).

Slika 1. Najee korieni web serveri (izvor:

http://news.netcraft.com/archives/web_server_survey.html)
Dijagram korienja web serverskih aplikacija na Internetu u periodu od poslednjih
petnaest godina prikazan je na slici 2. Kao to se vidi, Apache web server je uvek bio u
velikoj prednosti u odnosu na glavnog konkurenta Microsoft Information Server.

90

Slika 2. Podela trita web softvera posmatrana kroz otvorene i koriene domene u
periodu 1995 -2009.

Postavljanje i auriranje web sadraja na web serveru

Web sadraji na udaljenom web serveru postavljaju se ili auriraju pomou odreenih
klijentskih aplikacija. Pristup zakupljenom prostoru web servera sa dodeljenom javnom
IP adresom podrazumeva posedovanje javnog kljua, koji se sastoji iz korisnikog
imena (po pravilu do devet karaktera) i lozinke.
U operativnom sistemu Windows ne postoji aplikacija sa grafikim interfejsom za
pristup prostoru web servera za postavljanje ili uklanjanje datoteka.
Iz DOS prozora mogue je, zadavanjem odreenih komandi sa tastature, pristupiti
zakupljenom prostoru na web serveru radi obavljanja odreenih poslova.

Slika 3. Pristup FTP protokolom iz DOSa sajtu www.eposlovanje.org

91

Pristup serveru FTP ili HTTP protokolom mogue je ostvariti iz brojnih aplikacija. Na
web lokaciji: www.ftpx.com moe se preuzeti aplikacija FTP Explorer. Aplikacija je
standardni FTP klijent za Windows. Korisniki interfejs je raen u maniru aplikacije
Windows explorer. Takoe, iz aplikacije Cute FTP mogue je aurirati sadraje na web
serveru. Softver Total Commander, pored niza opcija za ureivanje datoteka na
medijima na raunaru pod Windows operativnim sistemom, sadri modul za rad sa
raunarom na mrei pod FTP protokolom.

Softver za upravljanje sadrajem na web serveru (C-panel)

Kontrol panel je grafiki interfejs za pokretanje softvera na web serveru, kojim se
administrira web sajt. C panel je podrazumevani web hosting menader modul,
instaliran na zakupljenom prostoru web servera kod hosting kompanija koje dre do
svog prestia (npr. www.sezamhosting.com). Aplikacije iz paketa c-panela namenjene
su komercijalnoj upotrebi web sajta. Autorska prava za korienje plaa provajderska
kua. Zakup prava traje po pravilu mesec dana.
Kontrol panelu se pristupa preko web itaa. Podrazumeva se posedovanje
administratorskih kljueva (korisniko ime ili lozinka) koji vae za FTP pristup
zakupljenom prostoru na web serveru. C panelu se po pravilu pristupa preko
odgovarajueg sigurnosnog sertifikata.
C panel se prema administratoru sajta pojavljuje kao grafiki interfejs koji omoguava
pristup za oko 40 aplikacija za upravljanje sadrajima na zakupljenom web serveru.
Nabrojaemo neke od vrlo korisnih aplikacija: imejl servis (otvaranje naloga u okviru
zakupljenog domena; auriranje e-pote preko webmejla, kao I preko pop3 I smtp
protokola (OutlookXpress), redirekcija I preusmeravanje elektronske pote); Fajl
menader slanje i preuzimanje datoteka, orvaranje kataloga, preimenovanje i
brisanje datoteka i dodela permmision atributa chmod; menadment poddomena,
menadment MySQL baze, menadment mejling lista, statistika poseenosti, softverski
alati za e-prodavnicu, organizacija FTP servera, ekstenzije za Front Page objekte, CGI
aplikacije, postavljanje foruma, postavljanje chata, postavljanje web strane koja se
pojavljuje na odgovor web servera 404 stranica ne postoji, SSL menader za
sadraje koji se prenose SSL protokolom, i dr.
Neki paketi C-panela sadre modul Fantastico, koji se sastoji iz vie aplikacija, koje,
kad se implementiraju, mogu da budu od velike koristi administratorima web sajta.
Jedna od ovih aplikacija omoguava administratoru ili drugim registrovanim licima da u
realnom vremenu posmatraju korisnike web sajta odakle dolaze, koje strane otvaraju,
koliko se zadravaju i kakve sadraje preuzimaju sa sajta. Sa korisnicima je mogue
uspostaviti online chat sesiju, pozivom preko administratorskog modula. U pregledau,
na korisnikoj strani, pojavljuje se preko web strane, na sredini ekrana, prozor, nalik na
Poruke upozorenja iz Windowsa, sa tekstom kojim administrator poziva korisnika na
razgovor.
Upotreba ovih on line servisa poveava poseenost sajta, ali i trokove njegovog
odravanja.

92

Slika 3. Deo aplikacija cPanela koji nudi provajderska kua - www.sezamhosting.com

Na levoj strani panela publikuju se znaajni statistiki podaci: preostali slobodan
prostor na web serveru, broj podignutih My SQL baza, broj otvorenih imejl naloga,
pokrenute mejling liste, broj otvorenih poddomena, broj imejl naloga koji se prosleuju
na druge imejl adrese, broj otvorenih ftp naloga, operativni sistem pod kojim je
pokrenut web server, i dr.

93

Organizacija datoteka na web serveru

Web sajt se sastoji iz razliitih tipova datoteka. Iz tih razloga potrebno je na web
serveru otvoriti vie direktorijuma (kataloga) za smetanje odgovarajuih tipova
datoteka. Stavljanjem datoteka u odgovarajue direktorijume olakava se posao
auriranja web sajta. Na primer, sve slike nalaze se u direktorijumu Images. Zamena
slike obavlja se jednostavno i brzo.
Otvaranje kataloga vri se jednostavno iz FTP klijent aplikacija, kao to su: File
Manager, iz C-panela, Cute FTP, FTP Explorer, Total Commander, i sl.

Slika 4. Korenski direktorijum i katalozi - www.eposlovanje.org

Zadatak:
U programu Ms Word opii prednosti i nedostatke najee korienih web servera
apache i IIS. Naslov teksta: Apache i IIS uporedni prikaz. Naslov word datoteke:
Uporedni prikaz web servera.doc
Tekst treba da ima najmanje 2 strane formata A4.

Literatura:
Aric Pedersen: cPanel, User Guide and Tutorial, Pact Publishing, Birmingham, 2006.

Pomo na Internetu:
www.elitesecurity.org
www.apache.org

www.microsoft.com
http://news.netcraft.com/archives/web_server_survey.html

94

Veba broj 13

PUBLIKOVANJE WEB SAJTA

Besplatni i komercijalni web hosting

File Manager
Kreiranje foldera (kataloga)
Transfer fajlova na web server
Transfer inicijalnog fajla index.html
Manipulacije datotekama na web serveru
Zadatak:
Literatura:

95

PUBLIKOVANJE WEB SAJTA

Sve to nije objavljeno, ne vredi nita. Sajt koji ste uradili treba publikovati na Web;
tada je vidljiv svima. Greke koje uoite, treba to pre da ispravite.
Postoji vie naina za publikovanje vaeg sajta na Internet.
Besplatni hosting (Free web hosting) koristi veliki broj poetnika. Besplatni web hosting
lako se pronalazi preko web pretraivaa. Meutim, ovakav hosting nije pouzdan i ne
preporuuje se za postavljanje komercijalnih sajtova.
Kompanija koja nudi besplatni hosting ima svoju raunicu nije nemogue da se na
vrhu vae web strane pojavi zaglavlje sa reklamom, koja e neprijatno delovati na
korisnike vaeg sajta.
Da bi se ovakav rizik izbegao, najbolje je zakupiti hosting kod domae provajderske
kue.
Cene hostinga su razliite, u zavisnosti od vaih zahteva. Najbolje je zakupiti prostor
na web serveru provajdera, koji nudi brojne pratee servise, koji mogu da uine va
sajt interesantnijim za korisnike webmail, FTP, i druge pogodnosti, u paketu
programa za upravljanje prostorom na web serveru, pod zajednikim imenom C-panel.
C-panel deluje na vas kao izazov. elite da ga savladate i primenite neke njegove
mogunosti. Na taj nain usvajate nova znanja i vetine u domenu projektovanja i
publikovanja web lokacije.
Poimo od pretpostavke da ste zakupili prostor na web serveru (hosting) za potrebe
publikovanja vaih domaih zadataka linog i komercijalnog sajta iz predmeta Web
dizajn.
Zakup hostinga vri se po pravilu na odreeno vreme. Najkrae vreme je godinu dana.
Zakupom ste dobili prostor izraen u gigabajtima (npr. 5Gb) i pratee servise, u
zavisnosti od cene hostinga.
Neki provajderi u cenu hostinga daju set komercijalnih programa za upravljanje
sadrajem web lokacije, poznat pod nazivom C-panel. Radi se o pedesetak vrlo
korisnih programa, od kojih je jedan File Mannager.
Program File Manager sadri sve potrebne opcije za publikovanje i auriranje web
sajta. U tom pogledu ne zaostaje za aplikacijama dizajniranim za Windows okruenje,
kao to su: Cute FTP, FTP Explorer i Total Commander. Prve dve aplikacije dizajnirane
su kao FTP klijenti. Pri tome treba znati da je FTP slubeni protokol na Internetu za
prenos datoteka u oba smera. Total Commander nije klasian FTP klijent, jer je
namenjen za manipulaciju datotekama na raunaru pod Windowsom (otvaranje i
brisanje kataloga, preimenovanje fajlova, dodavanje atrributa i sl).

96

U okviru aplikacija za izradu web sajtova integrisani su moduli za FTP podrku, koji
omoguavaju korisniku da iz ovog softverskog alata aurira podatke na web lokaciji.
Upotreba File Managera, instaliranog na web serveru u C-panel okruenju, ini se
najjednostavnijom za korienje. Osim toga, poseduje veliku prednost nad drugim FTP
klijentima radi preko porta 80, koji je dozvoljen na lokalnim mreama, to nije sluaj
sa nabrojanim FTP klijentima, koji rade preko porta 21, koji je na lokalnim mreama
obino zakljuan.

Slika 1. C-panel koji dolazi uz hosting kod www.sezamhosting.rs

Pristup C-panel okruenju za hosting kod sezamhosting provajderske kue
vri se preko web pregledaa, kad se url-uje web adresa koja ima oblik:
www.vasdomen.rs/cpanel
Poto uspeno ispunite registracioni dijaloki okvir (logovanje), ulazite u Cpanel. Izaberite ikonicu File manager, kao na slici 1.

97


Slika 2. Interfejs File Manager
Gledano s leva u desno, link Create New Folder slui za kreiranje foldera (fascikli) za
smetanje fajlova, onim redom kako je to linkovima ureeno u vaem raunaru
(replikacija).
Link Upload File koristi se za slanje fajlova sa vaeg raunara na web server. Treba
imati u vidu da je potrebno najpre formirati sve kataloge/foldere, zatim ui u katalog i
iz njega vriti transfer datoteka na web server.
Up One Level slui za povratak za korak unazad. Ako ste vrili transfer datoteka u
katalog slike, ova alatka vam slui da se malo udaljite i da se vratite na poetni nivo,
odakle se vide svi katalozi i korenski direktorijum.
Korpa u desnom uglu slui za brisanje kataloga i fajlova.

Kreiranje foldera (kataloga)

Pre nego to izvrite transfer bilo kojeg fajla na web server, treba kreirati sve kataloge
(foldere), kao na pripremljenom sajtu u vaem raunaru.
Pravilo: naziv kataloga treba da se sastoji iz jedne rei. Npr: slike. Ako ne moete da
izbegnete imenovanje fajlova preko jedne rei, koristite najvie dve rei, pri emu je
separator izmeu rei znak donja crta: dve_reci.
Pri dodeli naziva kataloga koristiti abecedni karakter set (lokalno pismo je iskljueno).
Poeljno je nazive kataloga pisati malim slovom.
Sajt za potrebe domaih zadataka iz predmeta Web dizajn mogao bi da ima sledee
kataloge:

admin,
dokumenta,
english,
slike.

98

Slika 3. Standardni katalozi manjeg sajta

Transfer fajlova na web server

Pozicionirajte se u katalog u koji elite da prevuete fajlove iz vaeg raunara. Kliknite
na katalog Dokumenta. Otvorie se prazan prostor. Izaberite alatku Link Upload File.

Slika 4. Transfer datoteka na web server

Iz kataloga /dokumenta izaberite alatkom Browse datoteke sa vaeg raunara
(najvie dvanaest, odjednom), potvrdite aktivno polje Overwrite existing files i
kliknite na dugme za procesiranje transfera Upload.

99

Slika 5. Datoteke prenete na web server katalog/dokumenta

Transfer inicijalnog fajla - index.html

Inicijalni fajl index.html pokree domen, odnosno poetnu stranu vaeg web sajta.
Inicijalni fajl transferuje se u korenski direktorijum root.

Izaberite link Up one level za povratak na korenski direktorijum (vidljivi su

svi otvoreni katalozi, kao na slici 3.
Poaljite inicijalni fajl opisanom procedurom za prenos fajlova

Slika 6. Izvren je transfer u sve kataloge i postavljen je inicijalni fajl

100

Manipulacije datotekama na web serveru

Datoteke prenete na web server mogu se optimizovati pomou alata iz programa File
Manager.

Slika 7. manipulacije datotekama na web serveru

Izaberite catalog /dokumenta. U desnom uglu ekrana prikazane su transferovane
datoteke html.dokumenta. Kad miem oznaite jednu od datoteka, u levom uglu
pojavljuje se meni, koji omoguava sledee operacije:
-

Show File prikai datoteku kao Source (programski kod)

Delete file izbriite datoteku iz kataloga

Edit file Uitajte datoteku u editor, radi eventualnih promena u programskom

kodu datoteke

Change permissions izvrite podeavanja CH moda. Datoteka e biti vidljiva

na Internetu i potpuno funkcionalna za klijente, ako je parametar CH moda
postavljen na vrednost 755.

Rename file dodeljivanje novog naziva datoteci. Novi naziv dodeliti oprezno I
izvriti sve promene u linkovnim vezama kod ostalih html datoteka, kako bi
linkovi bili u funkciji.

Copy file kopiranje datoteke na izabrani medijum

Move file prebacivanje fajla na drugo mesto, odnosno u drugi katalog.

Zadatak:
Student koji ima zavren lini ili komercijalni sajt izvrie transfer sadraja sajta na web
server preko File Managera. Ostali studenti iz grupe pratie multimedijalnu projekciju
zadataka u svim fazama opisanim u vebi.
Preko pregledaa weba proverie se funkcionalnost publikovanog sajta. U sluaju
greaka, koristiti alatke File Managera.

Literatura:
Aric Pedersen: cPanel, User Guide and Tutorial, Pact Publishing,
Birmingham, 2006.

101

102

BIBLIOGRAFIJA

Publikacije:
1. Aric Pedersen: cPanel, User Guide and Tutorial, Pact Publishing,
Birmingham, 2006.

2. Beli ulijano, kola fotografije, IV izdanje, Pula, 2004.

3. Dan Sisson: Google SEO Secrets, The Commplete Guide, Redmond,
2006.
4. Jason Beaird: The Principles of Beautiful Web Design, Site Point, Australia,
2007.
5. Jerri L. Ledford: Search Engine Optimization Bible, Willey Publishing,
Indianopolis, 2008.
6. Mr Sneana arboh: Elektronska trgovina i intelektualna svojina

7. Milan Fizi, Fotografija, Zagreb, 1966.

8. Rastko Ili: Osnovi intelektualne svojine
9. Saa Prudkov: PhotoShop CS4, Napredne tehnike obrade fotografija,
(bespatna e-knjiga na sajtu autora: www.prudkov.com)
10. Thomas A. Powell: Web dizajn, kompletan prirunik, Mikro knjiga, Beograd,
2001.

Web lokacije:
1. www.webmajstori.net
2. www.elitesecurity.org
3. www.dizajnzona.com
4. www.devprotalk.com
5. www.apr.gov.rs
6. http://www.conopljanews.net/metatagovi.html
7. http://www.seo.com/
8. http://www.conectivia.com/ser/kako-napisati-tekst-za-internet-stranu
9. http://creativecommons.org/

103

10. http://business.cch.com/help/License_Agreement.htm
11. http://www.microsoft.com/scg/info/cpyright.mspx
12. www.truste.com
13. http://foxitsoftware.com/pdf/rd_intro.php
14. http://www.serbianlogo.com/
15. http://coollogodesigns.blogspot.com/2009/09/10-posts-of-inspirational-andcreative.html
16. http://www.adfont.com

17. http://gawno.com/2009/05/78-photography-rules
18. http://users.beotel.net/~fotogram/stranice/Licni_pogled_tekstovi.htm
19. http://stock.d2.hu
20. http://www.zuadobank.com
21. www.corbis.com
22. www.1001freefonts.com
23. http://baneprevoz.com/tutorijal/PhotoshopTutorijali.pdf
24. http://stock.d2.hu
25. http://www.zuadobank.com
26. www.apache.org

27. www.microsoft.com
28. http://news.netcraft.com/archives/web_server_survey.html

_______________________

104