SADRAJ:

UVOD..................................................................................................3.
1.OPIS MS ACCESS..........................................................................4.
1.1 Pokretanje Access-a i otvaranje Baze podataka........................5.
1.2 Kreiranje tabela...........................................................................6.
1.3 Rad sa relacijama.......................................................................6.
1.4 Kreiranje obrazaca......................................................................7.
1.5 Kreiranje upita.............................................................................7.
1.6 Kreiranje izvetaja.......................................................................9.
2. OPIS SOFTVERSKOG REENJA................................................10.
2.1 Specifikacija tabela.....................................................................11.
2.2 Funkcionisanje aplikacija............................................................17.
ZAKLJUAK......................................................................................28.
LITERATURA.....................................................................................29.

UVOD

Baza podataka (DB-Data Base), predstavlja logiki organizovan skup

podataka koji sadri logiki povezane, neredudantne podatke, koji mogu biti
korieni u jednoj ili vie programskih aplikacija. Postojanje jednog
automatizovanog informacionog sistema je nezamislivo bez dobro
organizovanja baze podataka, zbog njene svrsihodnosti I primenjivosti u
svim obradama podataka koje postoje u jednom proizvodno-poslovnom
sistemu. Ciljevi struktuiranja i izgradnje baze podataka su:
podatke treba tako organizovati da se mogu viestruko primenjivati
promene u bazama podataka ne moraju uticati na izmene programa
da cena skladitenja I upotrebe baze podataka bude to manja
da pristup podacima bude brz I jednostavan
da korisnici znaju koji im podaci stoje na raspolaganju
da su podaci zatieni od neovlaenog korienja
da se podaci mogu menjati prema unapred utvrenim pravilima
da postoji odreena kontrola tanosti
eliminacija, ili bar smanjenje na minimum redudanse podataka
da se nosioci podataka i tehnike fizikog memorisanja mogu menjati
bez izmene programa i td.
Opis baze podataka IS-a se obino vri na tri nivoa:
a) opis fizike structure podataka, tj. opis rasporeda podataka
b) opis globalne logike strukture (organizacije) podataka, tj. opis
ukupnosti podataka I njihovih meusobnih veza
c) opis dela baze podataka, manjih organizacionih Celina koji je
potreban za izvoenje jednog ili manjeg broja programa
Sistem baza podataka ini baza podataka i programska podrka ili softver
za kontrolu podataka i opis procedura za rad sa podacima kao i obueno
osoblje, koje angaovano na njenom odravanju, korienju i za bazu u
celini. Programska podrka je u stvari sistem za upravljanje bazama
podataka, a osoblje administratori. Kada se projektuje baza podataka
naglasak se stavlja na strukturu i sadraj podataka nezavisno od procesa
koji e da ih obrauje. Osnovni concept je da se svi podaci jednog
informacionog sistema integriu u fiziku strukturu podataka, i da aplikativni
programi onda koristei sistemski softver za uprevljanje podacima
preslikavaju fiziku strukturu u logiku onako kako zahtevaju aplikativni
programi.

1.OPIS MS ACCESS

Microsoft MS ACCESS je softver (program ili aplikacija) koji spada u grupu

RDBMS (eng. Relational DataBase Menagment System), tj. sistem za
2

upravljanje relacionim bazma podataka. Sam pojam baze podataka

oznaava jedan specifian nain organizovanja, tj. pamenja podataka u
elektronskoj formi. Ovakav nain organizovanja podataka treba da zadovolji
postulate date u relacionoj algebra, tj. teoriji relacionih baza podataka. U ovoj
teoriji baza podataka osnovni element na kojoj se ona zasniva je tabela ili
preciznije R-tabela (relaciona tabela). Svi podaci se unose u datu tabelu.
Ona se sastoji iz redova i kolona tj. podaci su rasporeeni u tabeli u obliku
redova i kolona. Nad elementima takve tabele mogu se vriti razliite
numerike operacije, na slian nain kao i na skupovima. Relacionu bazu
podataka iskljuivo ini grupa povezanih relacionih tabela. Pri tome potrebno
je zadovoljiti odreene uslove:
tabela ne sme biti zavisna od naina sortiranja podataka. To
praktino znai da promena poloaja kolone ili reda u odnosu na
originalnu poziciju ne sme da menja smisao i znaaj podataka,
ne smeju postojati dupli redovi,
ne smeju postojati kolone sa viestrukim vrednostima,
ne smeju postojati nikakvi problemi koji bi oteavali pronalazenje
bilo kojeg reda ili kolone
Kada je krajem 1992. godine, Access izaao, brzo je osvojio trite. Posle
million prodatih kopija mnogi korisnici i programeri su bili prijatno iznenaeni
kada su otkrili pravi alat za baze podataka koji je niska cena od 99 dolara
skrivala. Prve verzije Access 1.0 i 1.1 su bile daleko od savrenstva, a na
uoenim grekama su kasnije kreirane nove verzije. Nove verzije su ispravile
mnoga ogranienja i uoene nedostatke prvih verzija i donele brojna
poboljanja u domenu korienja programiranja, proirenja i povezivanja sa
ostalim aplikaciama, a naroito sa onima iz programskog paketa Microsoft
Office. Access je jedan od prvih programa koji su problematiku relacionih
baza podataka uveli u Windows okruenje, a prvi koji je pisan iskljuivo za
rad pod Windows-om. To znai da je on diktirao razvoj programa sline
namene ostalih proizvoaa (Borland-ov Delphi, Powersoft-ov Power Bilder i
Microsoft-ov Visual Basic). Na samom tritu on se pokazao kao najbolji, tj
ispred svojih konkurenata.
Access ine est osnovnik tipova objekata:
tabele (engl. Tables) - fiziki nosioci podataka, tj objekti u okviru
kojih se vri unos ili promena podataka ili tabela,
upiti (eng. Queries) slui za filtriranje, sortiranje, grupisanje i
upote manipulaciju podacima iz tabela,

 obrasci (eng. Forms) prozori koji prikazuju podatke iz tabela i

upita, ili slue za komunikaciju sa korisnikom,
izvetaji (eng. Reports) zadueni su za tempanje rezultata rada
aplikacije,
makroi (eng. Macros) lista akcija koje se preduzimaju iz
predefinasong seta funkcija radi manipulacije objektima baze, tj.
skup vie akcija koje se izvravaju automatski jedna za drugom,
moduli (eng. Modules) kolekcija VBA deklaracija, naredbi i
procedura, na ovom mestu uglavnom javne vidljivosti.
Access od konkurencije razlikuje novi koncept rada sa bazama podataka,
uveden jo u prvoj verziji: svi objekti su locirani u jednom fajlu sa ekstenzijom
.MDB. Ovo oslobaa korisnika od razmiljanja o lokaciji velike koliine raznih
delova baze i od brige oko celokupnosti baze podataka. Zbog ovakvog
naina uvanja podataka Access prua mogunost opravke MDB fajla posle
neregularnog zavretka rada aplikacije (na primer nestanak struje).

1.1 Pokretanje Access-a i otvaranje baze podataka

Aktiviranjem aplikacije ACCESS korisniku se automatski nude 3
mogunosti:
Blank Database potvrivanjem ove opcije vri se otvaranje nove,
prazne baze podataka,
Database Wizard pokree se arobnjak, tj. sistem pitanja koji nam
pomau u kreiranju BP i nudi predhodno kreirane tabele i atribute za
specifine domene. Nakon odgovora na sva pitanja kreirano je
zaglavlje baze podataka i potrebno je popuniti bazu podacima.
Open an Existing Database izborom ove opcije iz polja ispod se
moe odabrati (dvostrukim klikom) otvaranje ve postojee baze koja
se nalazi na spisku.
Nakon potvrivanja opcije Blank Database otvara se okvir za dijalog gde je
potrebno uneti ime vae baze podataka, a onda pritisnuti dugme Create.
Ovim postupkom je zavren postupak otvaranja baze podataka.
Na prikazanom prozoru za kreiranje BP (DataBase Window), pored toga to
je naglaeno ime baze podataka ( u ovom sluaju db1), uoavaju se i tzv. tab
kontrole za Tables, Queries, Forms, Reports, Macros, Modules. Klikom na
jednu od kartica vri se izbor eljenog objekta. Na primer klikom na Query
karticu dobija se spisak svih dostupnih upita iz baze.
Na desnoj strani ovog prozora nalaze se tri dugmeta:
4

Open slui za otvaranje ve postojeeg selektiranog objekta. To isto

se moe uraditi i dvostrukim klikom na objekat. Ovaj pogled slui za
unos podataka u bazu,
Design slui za kreiranje zaglavlja objekta Access-a,
New identino opciji New sa Toolbar-a, tj. otvaranje novog objekta.

1.2 Kreiranje tabela

Tabela je kolekcija podataka koja opisuje odreeni entitet iz problematike
koju modeliramo. Red u tabeli je slog ili zapis (record), a dok su kolone polja
(field).
Poetni korak za dobijanje nove tabele je izbor opcije New u prozoru
DataBase Window. Izborom ove opcije pojavljuje se prozor New Table sa
sledeim opcijama:
Datasheet View pogled na tabelarni prikaz
Design View pogled standardnog kreiranja tabela
Table Wizard arobnjak koji nam pomae pri kreiranju tabele
oslanjajui se na biblioteku predhodno formiranih tabela sline namene
Important Table omogueva uvlaenje tabele iz neke druge BP (ili
Access, ili neke druge vrste koju Access podrava)
Link Table poziva se tabela iz neke druge Access baze ili nekog
drugog programa za rad sa BP, a pri tome tabela ostaje u prvobitnoj
aplikaciji
Najei nain formiranja novih tabela je u Design View u.
Design View omoguava detaljni opis i definisanje svakog polja nove
tabele, kao i kasniju doradu postojeih tabela.
Field Name je ime polja koje moe biti veliine do 64 karaktera.
Data Type definie tip podataka u polju. Access podrava sledee tipove
podataka:
Text, tekstualni
Memo, tip koji moe da sadri I do 256 kb teksta
Number, brojni (Byte, Integer, Long Integer, Singl, Double)
Data/Time, datum I vreme
Curency, novana jedinica
AutoNumber, broj kojii se automatski aurira
Yes/No, logiko polje duine jednog bita
Ole Object, razliite vrste objekata iz Wnindows okruenja (Word
dokumenti, Excel tabele i td.)
Description slui za opis polja tabele.

U zavisnosti od izbora tipa podataka, u donjem panelu Design View

prozora dobija se dodatna lista osobina svrstanih u dve grupe General i
Lookup.
General predstavlja listu optih osobina polja:
Field Size je veliina polja. Za tekstualne podatke podrazumevana je
duina 50 karaktera, dok je za brojeve Long Integer.
Decimal Places je specifino za numerike podatke i odreuje broj
cifara iza decimalne take.
Format definie poseban izgled tekstualnog polja, dok je za brojeve
predloeno nekoliko standardnih tipova (General Number, Currency,
Fixed, Standard, Percent, Scientific), kao i za Data/Time (General,
Long, Medium, Short).
Input Mask definie masku za unos podataka
Caption po potrebi definie naslov polja. Ukoliko ova opcija ostane
prazna, uzima se ve postavljeno ime polja u Field Name.
Default Value predstavlja vrednost koja e se automatski upisati u
polje pri popunjavanju novog zapisa. Pogodna je kada se radi sa
oekivanim vrenostima nekog podatka koji samo izuzetno odstupa od
nje.
Validation Rule je izraz koji definie zahteve koje moraju da ispune
podaci uneti u odreeno polje.
Validation Text je tekst poruke koja se pojavljuje ukoliko uslov iz
Validation Rule nije zadovoljen.
Required odreuje da li je u tom polju unos podataka obavezan ili
ne.
Allow Zero Length je svojstvo specifino za tekstualne podatke:
odreuje da li je dozvoljeno postojanje stringa nulte duine u polju.
Indexed je opcija kojom se postavlja indeks na odreeno polje radi
breg pretraivanja ili sortiranja podtaka. Ovo je najei sluaj kod
polja koje je primarni klju tabele.Ponuene su tri opcije:
- No polje nije indeksirano,
- Yes (Duplicates OK) polje je indeksirano, a duplikati vrednosti
su dozvoljeni,
- Yes (No Duplicates) polje indeksirano, ali duplikati nisu
dozvoljeni.
Lookup definie tip kontrole koja prikazuje vrednost polja u
formularima, tako da u zavisnosti od vrste podataka koje polje uva moe biti
Text Box, Combo Box i List Box (standardne opcije), kao i Check Box (za
Yes/No tip podataka).

1.3 Rad sa relacijama

Da bi se tabele povezale, podrazumeva se da su za svaku tabelu
definisani primarni kljuevi koji ih jedinstveno identifikuju. Definisanje
primarnih kljueva se vri u Design View u tabele biranjem opcije Primary
Kay .
Izborom opcije Relationships sa Toolbar-a u database prozoru
prelazi se u prozor u kome se uspostavljaju relacije izmeu tabela.
Iz dijaloga Show Table biraju se tabele koje uestvuju u relacijama
(u veini sluajeva sve). Viestruki odabir objekata vri se Shift
tasterom. Polja sa primarnim kljuevima su boldirana.
Kada se tabele nau na panelu, odgovarajue relacije se kreiraju
prenosom polja (povlaenjem) koje je definisano kao primarni klju
do polja druge tabele koje je obino istog naziva i sadri istu vrstu
podataka (ovakvo polje se u tom sluaju naziva strani klju).
Ovakav nain povezivanja tabela se naziva referencijalni integritet.
Sputanjem na odgovarajue polje u drugoj tabeli pojavljuje se
dijalog u kome se bira tip i osobina veze. Access e automatski
detektovati da li je veza 1:N (One-To-Many) ili 1:1 (One-To-One).

1.4 Kreiranje obrazaca

Pomou obrazaca ili formi vri se dodavanje, auriranje, brisanje i pregled
podataka u tabelama. Ovi objekti Accessa slue za komunikaciju sa
korisnikom aplikacije i neophodno ih je dizajnirati na nain koji e olakati tu
komunikaciju
Opet se polazi od osnovnog prozora BP, s tim to se nakon biranja taba
Forms bira i opcija New, nakon ega se pojavljuje prozor New Form.
Nakon definisana imena obrazaca, pomou odgovarajueg Combo Box a
vri se izbor tabele ili upita na koji e se novi obrazac pozivati. Postoji vie
naina formiranja formi:
Design View pravljenje obrazaca od poetka, tj. od praznog ekrana
na koji se zatim dodaju potrebne kontrole (preporuuje se iskusnim
programerima).

 Form Wizard arobnjak opte namene koji daje najveu kontrolu pri
kreiranju obrazaca, pa se ovaj nain kriranja i najvie preporuuje.
AutoForm:Columnar automatsko pravljenje obrazaca u kojima je
svaki zapis na poslednjoj strani.
AutoForm: Tabular automatsko pravljenje obrazaca u kojima su
zapisi prikazani tabelarno po vie njih na strani.
AutoForm: Datasheet podaci ispisani u obliku klasine tabele.
Chart Wizard biranjem ove opcije pravi se grafikon na osnovu
podataka iz neke tabele ili upita.
Pivot Table Wizard kreiranje obrazacaza prikaz tabela za unakrsno
izraunavanje, pri emu se potrbne tabele kreiraju u Excel-u.

1.5 Kreiranje upita

Osnovni zadatak svake aplikacije je da omogui manipulaciju podacima, a
to u Access u omoguavaju upiti. Pomou njih se vri filtriranje, grupisanje i
pretraivanje podataka u tabelma, razne vrste izraunavanja sa podacima,
povezivanje vie tabela po odreenim kriterijumima u specifine poglede na
BP, kreiranje novih tabela itd.
Osnovne vrste upita su:
Select Query (upit za izbor) najrasprostranjeniji i najee korieni
tip upita kojim se:
- pregledaju, analiziraju i menjaju podaci iz jedne i vie tabela ili
upita,
- stvaraju nova izraunata polja,
- sumiraju i grupiu podaci,
- vri izbor polja koja treba da budu vidljiva ili skrivena.
Crosstab Query (unakrsni upit) vri grupisanje podataka u
kategorije i prikazuje vrenosti u tabelarnom formatu sa meuzbirovima
i ukupnim zbirovima. Podaci su grupisani po kolonama i redovima kao
u Excel-u. Ova vrsta upita je pogodna za sumiranje velikog broja
informacija u itljivom formatu. Naroito su pogodni kao osnova za
izvetaje i dijagrame.
Make Table Query (upit za izradu tabela) slui za:
- kreiranje novih tabela od skupa rezultata,
- izradu rezrvnih kopija postojeih tabeka,
- arhiviranje starih zapisa iz tabela,
- izradu tabela za izvoz u drugu aplikaciju.

 Update Query (upit za auriranje) omoguava globalne izmene

podataka u jednoj ili vie tabela, tj. vri promenu veeg broja zapisa u
jednom prolazu.
Append Query (upit za dodavanje) dodaje zapise iz jedne ili vie
tabela na kraj druge (postojee tabele).
Delete Query (upiti za brisanje) briu grupu zapisa iz jedne ili vie
tabela u skladu sa navedenim uslovom. Na primer mogue je
uklanjanje zapisa o kupcima koji nisu kupili nita u posldnjih godinu
dana.
Prvi korak u kreiranju upita je izbor opcije New posle biranja opcije Queries
iz Database prozora. U okviru prozora za dijalog mogoe je izabrati jedan od
sledeih naina kreiranja upita:
Design View startuje ekran za dizajniranje upita runim dodavanjem
eljenih polja iz tabela ili drugih upita koji ine Query koji se pravi.
Simple Query Wizard standardni arobnjak kojim se prave upiti.
Crosstab Query Wizard pomae u kreiranju istoimenih upita.
Find Duplicates Query kreira upit koji pretrauje izabranu tabelu ili
upit i nalazi zapise sa jednakim vrednostima jednog ili vie definisanih
polja.
Find Unmached Query pomae da se napravi upit koji trai zapise
koji postoje u jednoj tabeli, a nemaju nikakvu relaciju sa zapisima
druge tabele. Tako se, na primer, mogu nai kupci koji ne kupuju u
posmatranoj prodavnici.

1.6 Kreiranje izvetaja

Sekcija Reports slui za generisanje pisanih izvetaja sa rezultatima rada
aplikacije, tj. slui za grupisanje podataka, izraunavanje suma, kreiranje
konanih razlika i grafiko predstavljanje podataka na grafikonima. Po
mnogim osobinama slini su obrascima, naravno uz nekoliko specifinosti
izvetaja vezanih pre svega za drugi medijum na kome se prikazuju (papir).
Kreiranje novog izvetaja poinje biranjem kartice Reports iz Database
prozora, a nakon toga komande New. Posle toga startuje na slian nain kao
i u sluaju kreiranja obrazaca. U donjem delu ovog dijaloga se vri biranje
tabela ili upita, koji su predhodno kreirani, a koji e sluiti kao podloga pri
kreiranju izvetaja. Gornji deo prozora karakteriu sledee opcije:
Design View slino kao i kod kreirnja ostalih objekata Access-a.
Slui za samostalno kreiranje estetskog izgleda izvetaja. Poeljno je
birati ovu opciju nakon predhodnog formiranja izvetaja jednom od

preostalih tehnika, tj. koristiti ovu opciju za naknadno doterivanje

izgleda izvetaja.
Raport Wizard opcija koja se preporuuje pri formiranju izvetaja. Za
razliku od Form Wizard-a ima dodatne opcije za grupisanje podataka u
vie nivoa, viestruko sortiranje, kao i za razliit vrste sumiranja i
primenu agregatnih funkcija. Na kraju se moe izabrati jedan od
nekoliko stanardnih izgleda izvetaja.
Proces pravljenja izvetaja pomou arobnjaka tee kroz nekoliko faza. U
prvoj se vri biranje polja koja ulaze u sastav izvetaja. Potrebno je prebaciti
eljena polja iz liste Avaliable Fields u Selected Fields. Osim polja iz jedne
od tabela ili upita u izvetaju se mogu nai i polja iz drugih tabela ili upita
(opcija Tables/Queries). Posle biranja polja izvetaja sledi podeavanje
redosleda prikazivanja polja u izvetaju, sortiranje po jednom ili vie polja,
podeavanje izgleda i orijentacije strane, stila naslova i na samom kraju
zadavanje izvetaja.

2. OPIS SOFTVERSKOG REENJA

Krajnji cilj u dizajniranju informacionog sistema je izrada softvera koji u
potpunosti automatizuje izvoenje procesa i aktivnosti odgovarajueg
poslovnog sistema, generie izvetaje neophodne za donoenje odreenih
upravljakih odluka, kreira odgovarajue planove, obrasce, grafikone i td.
Takva jedna aplikacija je zaduena kako za upravljanje relacionom bazom
podataka, tako i za obradu tih podataka i komunikaciju sa korisnicima.
Iz tih i mnogih drugih razloga kreira se odgovarajui softver koji slui kao
oslonac u upravljanju firmom i odluivanju, olakava izvoenje navedenih
poslovnih aktivnosti i viestruko ubrzava rad na raznim administrativnim
poslovima poveavajui na taj nain efikasnost i produktivnost sistema.
Aplikacija koja je predstavljena u ovom radu oslanja se na MS ACCESS
kao moan sistem za upravljanje relacionim bazama podataka i omoguava
ostvarivanje dobrog dela informacionih zahteva koje projektovani
informacioni sistem treba da obezbedi. Ova aplikacija automatozuje deo
procesa i aktivnosti prodavnice prehrambene robe i odnosi se uglavnom na
evidenciju prehrambenih artikala kao i na evidentiranje svih nabavki i
prodaja, dobavljaa, kupaca, zaposlenih. To omoguavaju razliiti obrasci

10

(forme), odnosno prozori koji omoguavaju prikazivanje podataka iz tabela,

njihovo auriranje i komunikaciju sa korisnikom.

2.1 Specifikacija tabela

TABELA ARTIKLI

TABELA DOBAVLJA

11

Tabela FAKTURA DOBAVLJAA

Tabela FAKTURA KUPCA

12

Tabela FINANSIJE

13

Tabela JEDINICA MERE

Tabela NAIN SKLADITENJA

14

Tabela POZICIJE ARTIKALA U MAGACINU

Tabela POZICIJE ARTIKALA U RAFU

15

Tabela POZICIJE FAKTURA DOBAVLJAA

Tabela POZICIJE FAKTURE KUPCA

16

Tabela RADNIK

2.2 Funkcionisanje aplikacije

Pokretanjem aplikacije Prodavnica.md u okviru MS ACCESS-a automatski
se poziva GLAVNA FORMA,koja ima funkciju osnovnog menija sa mogunou
poziva ostalih formi i izvetaja.

17

Pozivanjem forme AURIRANJE JEDINICA MERE omoguava se upis,

menjanje, brisanje jedinica mere artikla (kg, lit, kom,...), dok forma AURIRANJE
SKLADITENJA omoguava upis naina skladitenja prehrambene robe
(kutija,dak, paleta, regal, zamrziva,...). Podaci ove dve forme se upisuju u
odgovarajue, njima pridruene tabele, a ti podaci se koriste u drugim formama
radi lakeg unosa podataka.

Forma AURIRANJE DOBAVLJAA omoguava upis, menjanje, brisanje

dobavljaa i njihovih podataka.

18

Naradna opcija u osnovnom meniju je AURIRANJE ARTIKALA, koja slui za

unoenje podataka o artiklima

AURIRANJE RADNIKA je forma kojom se upisuju podaci o svim zaposlenim

19

Opcija FAKTURA DOBAVLJAA otvara ekran u kom se unose podaci o

prispelim fakturama dobavljaa. Ova forma sadri i podformu POZICIJE
FAKTURE DOBAVLJAA koja je povezana sa istoimenom tabelom. Ona slui
za upis svih artikala koji se nalaze u navedenoj fakturi

20

FAKTURA KUPCA ima slinu funkciju kao i forma FAKTURA DOBAVLJAA, s

tim to ovu fakturu mi izdajemo. Takoe sadri i podformu koja je povezana sa
odgovarajuom tabelom.

21

Formom PROMENE U RAFOVIMA vri se evidentiranje ulaza robe iz magacina

u rafove, kao i izlaza robe iz rafova, tj. evidentira se sama prodaja robe

22

Sledea opcija u osnovnom meniju pokree formu podmeni IZVETAJI koja

omoguava izbor jednog od datih izvetaja.
Prva dva izvetaja prikazuju trenutno stanje robe u magacinu i u rafovima.
Izvetaj ZARADA PO ARTIKLIMA daje nam informaciju o zaradi u odreenom
vremenskom periodu, posebno za svaki artikal. Takoe nam daje i ukupni iznos
svih tih zarada.
etvrta opcija nam prikazuje, po izboru odreenog dobavljaa, sve uplate na
njgov iro raun po datumima.
Poslednja opcija u osnovnom meniju je IZLAZ IZ APLIKACIJE kojom se vri
izlaz iz MS ACCESS okruenja.

Izvetaj ISPLATE DOBAVLJAIMA PO DATUMU

23

Izvetaj STANJE U MAGACINU

Izvetaj STANJE U RAFOVIMA

24

Izvetaj ZARADA PO ARTIKLU

Poslednja opcija u osnovnom meniju je IZLAZ IZ APLIKACIJE kojom se vri

izlaz iz MS ACCESS okruenja.

ZAKLJUAK
MS ACCESS predszavlja jedan od alata za realizaciju sistema za upravljanje
bazom podataka. Korienjem Microsoft Access-a moemo da upravljamo
svim naim informacijamakoje su u konkretnom sluaju nalaze unutar samo
jedne datoteke. Ono to je znaajno kod MS ACCESS-a to je da je

25

korisnicima dozvoljeno da sve navedene operacije nad informacijama u

bazama podataka mogu izvravati na nivou interneta.
Korisnici ele da im podaci budu sigurni i zatieni, da sistem moe da se
proiruje, da upiti mogu da se zadaju. Odgovarajui aplikativni softver mora
da zadovolji sve te zahteve na najefikasniji nain. Aplikacija mora da bude
pouzdan sistem za upravljanje podacima koji obezbeuje vertikalnu
kompatibilnost, odnosno mogunost da svoj sistem poveemo sa veim, a
po potrebi da ga bezbolno proirimo novim sadrajima i zadacima.

LITERATURA

1. Sinisa S.Randjic, PROGRAMIRANJE kroz aplikativne programe,ICIM

Krusevac,2001
26

2.Joe Habraken POTPUNI BRZI VODIC KROZ MS Access

3.Interna dokumentacija STR Evropa Topola
4.ECDL-Baze podataka

27