Sme{na

istorija
sveta

Erik Sas i Stiv Vigand,

uz pomo Vil Pirsona i Magne Hatikudur

Naziv originala: The Mental Floss History of the World - An Irreverent Romp
through Civilizations Best Bits, Copyright 2009 HarperCollins
Prava za prevod na srpski 2009 Kompjuter biblioteka Beograd, K.B.B. - Zoin vrt
Autori: Erik Sass,
Steve Wiegand,
Urednici u Mental Floss
Glavni urednik: Mihailo olaji
Previdioci: Dragan ujovi,
Slobodan eerovski i
Dragan Stijelja-Jovanovi
Lektor: Dragana Mijukovi
Struni saradnjik: Profesor istorije Zoran Mileki
Priprema za tampu: Zvonko Aleksi
Korice: Zvonko Aleksi
CTR ploe: Svetlost aak
tampa: Svetlost aak
Tira: 1500 primeraka
Izdanje: Prvo
Godina: 2010.
Biblioteka: Zoin vrt - Istorija
Broj knjige: 425
ISBN: 978-86-7310-445-4
Izdava:
Kompjuter biblioteka
Vojvode Stepe 34
11000 Beograd
www.kombib.rs
Tel/Fax:+381-11-3096966

CIP -
,
94(100)(0.027.3)
,
Smena strana istorije / Erik Sas i Stiv Vigand ; uz pomo
Vil Pirsona i Magne Hatikudur ; [prevodioci Dragan ujovi,
Slobodan eerovski i Dragan Stijelja-Jovanovi]. - 1. izd. Beograd : Kompjuter biblioteka, 2010 (aak : Svetlost). VI, 402 str. : ilustr. ; 21 cm. - (Zoin vrt. Istorija ; knj. br. 425)
Prevod dela: The Mental Floss History of the World / Erik
Sass, Steve Wiegand. - Tira 1.500. - O autorima: str. 401-402.
ISBN 978-86-7310-445-4
1. []
) ,
COBISS.SR-ID 172260620

II

SADRAJ
POGLAVLJE I

Afrika i dalji razvoj

(60000 pne - 1500 pne)
strana 3
POGLAVLJE II

Haos i kontrola
(1500 500 pre n.e.)
strana 33
POGLAVLJE III

Atina, Aleksandar i ostali

(500 - 0 pre n.e.)
strana 65
POGLAVLJE IV

Ne postoji takvo
mesto kao to je Rim
(1 500)
strana 95
POGLAVLJE V

Ne tako mrano doba mranjatva

(500 1000)
strana 125

III

POGLAVLJE VI

Srednji vek
(1000 1300)
strana 155
POGLAVLJE VII

Renesansa je roena
(1300-1575)
strana 187
POGLAVLJE VIII

Rat i robovlasnitvo
(1575 17505)
strana 221
POGLAVLJE IX

Doba oslobaanja, podela, stagnacije i

dobrih starih nacija
(1750-1900)
strana 255
POGLAVLJE X

Pad imperija
(1900 1930)
strana 293
POGLAVLJE XI

Ivica ambisa
(1931 1962)
strana 325
POGLAVLJE XII

Jedan svet
(1963 2007)
strana 359
DODATAK

ta je sa Kanadom
strana 395
IV

UVOD

ERIK SAS
Veina ljudi smatra da je 99% istorije, barem u onom obliku u kome
se izuava u koli, zamorno i dosadno. ao nam je zbog toga, ali sada je
nemogue izmeniti ono to se deavalo u naoj mladosti.
Ova knjiga, meutim, i sama kreira istoriju - ona ini istoriju zanimljivom. Zato? Zato to to polazi za rukom i Holivudu, iji istorijski spektakli
dre gledaoce prikovane za sedita. elite akciju? Imaete je. Seks i nasilje?
U neogranienim koliinama. Masovne ubice - psihopate? Masovne ubice pokreu istoriju. Najlepe od svega je to takve pojave zaista i postoje u
istoriji.
Na stranicama ove knjige moete proitati sve o bebama zavisnicima od
opijuma, pivu sa ukusom piletine, kozmetikim perlama od testisa, tajnim
carevima i ivotu zasnovanom na dinu. Govoriemo i o velikim kraama
od vie milijardi dolara, tajnama centralnoamerikih dungli, vojvotkinji
koja jae naga kroz grad kako bi naterala svoga mua da smanji poreze, kao i
o rimskim orgijama koje su bile skandalozne ak i za same Rimljane.
Naravno, neemo zaboraviti ni znaajne dogaaje koji sainjavaju ozbiljnu istoriju. Bie rei i o religijama koje predstavljaju osnovu hrianstva
(ne mislimo na judaizam), o tome zato Crna smrt moda i nije bila tako
loa, kao i o detaljima zbog kojih je 300 miliona stanovnika jedne zemlje
svoje porobljavanje protumailo kao sopstvenu ideju - sve u svemu, glavni
istorijski dogaaji nisu zaboravljeni.
Svaki pokuaj smetanja celokupne istorije sveta u jednu knjigu neumitno namee osnovno pitanje: Da li je sve obuhvaeno? Odgovor je
jasan: nije, mada smo pokuali. Na alost, prvu verziju naeg rukopisa od
oko 500 miliona stranica HarperCollins je odbio, sa primedbom da je
V

projekat previe ambiciozan i da bi knjiga bila preteka za noenje. (Ipak,

ona bi se mogla uspeno reklamirati kao prva knjiga vidljiva golim okom iz
svemira.) I pored toga to smo u konanoj verziji izostavili nekoliko detalja,
smatramo da knjiga koja je pred vama predstavlja zaokruenu celinu. U njoj
moete nai obilje zanimljivih podataka, zajedno sa oko tri etvrtine onih
najznaajnijih istorijskih dogaaja. Sreom, ove dve kategorije se preklapaju
u iznenaujue velikom stepenu.
Pojedini ljudi smatraju da je istorija ozbiljna nauka, tako da bismo na
ovom mestu mogli ubaciti neku sveanu parolu, poput one da su nepoznavaoci istorije osueni na njeno ponavljanje.* To, meutim, ne mora uvek
biti tano. Kao to emo videti na narednim stranicama, istorija je prepuna
ljudi koji su o njoj samoj znali mnogo, ali su i dalje neprekidno ponavljali
iste greke iz prolosti.
Ipak, znaaj prolosti se ne sme zanemarivati. Istorija moe biti zabavna,
uzbudljiva, srceparajua i nenadmana. Ona nas moe nasmejati, oduzeti
nam dah, naterati nas na pla i slino. Pored toga, istorija nam uliva nadu.
Upravo zbog toga zvanini istoriari verovatno imaju pravo: uz malo sree
moemo i nauiti neto to e nam pomoi da izbegnemo zamke budunosti.
Pozivamo vas da paljivo i sa uivanjem proitate ovu knjigu i da pokuate neto i da nauite. Razlog je jednostavan: nakon knjige sledi test, koji
se zove budunost.

* Dord Santajana

VI

1
Afrika i dalji razvoj
(60000 pne - 1500 pne)

PB

UKRATKO

ostoji barem jedna injenica koja je karakteristina

za sva ljudska bia: oni su uvek gladni. Kada je savremeni ovek (Homo sapiens sapiens) napustio Afriku radi osvajanja
ostatka sveta pre vie od ezdeset hiljada godina, svoja utoita je nalazio u blizini
izvora hrane, pri emu su bogatije oblasti po pravilu bile i gue naseljene. Pojedine grupacije su naselile ume i okrenule se lovu, dok su drugi birali panjake
na kojima su uzgajali krda goveda. Stanovnici Kamenog doba iz priobalnog dela
Meksika jeli su morske ljuskare, ostavljajui iza sebe ogromnu gomilu njihovih
oklopa i koljki duine 240, irine 90 i visine 21 stopu.
Postoji jo jedna osobina karakteristina za ljudski rod: ne volimo nita da
delimo. Razna plemena su od davnina vodila bitke zbog teritorija, pri emu su
pojedina bivala potisnuta na negostoljubive terene nomadi su, sa druge strane, veoma uspeno koristili ionako ograniene resurse. Arapi su, primera radi,
pokorili celo Arabijsko poluostrvo zahvaljujui tome to su uspeli da pripitome
kamilu, izdrljivu pustinjsku ivotinju pomou koje su savlaivali velika rastojanja izmeu bogatih oaza. Narodi Centralne Azije su se okrenuli uzgoju konja i
ovaca, prelazei i po vie hiljada milja u potrazi za izdanim panjacima. Inuiti su,
sa druge strane, nauili da prave kue od leda.
Kada je u pitanju broj kalorija koje je mogue dobiti po aru povrine, itarice
mogu nahraniti znatno vei broj ljudi u odnosu na ribolov, lov ili uzgajanje domaih ivotinja. ovek je otpoeo sa uzgojem itarica oko 9000. pre n.e., nakon ega
se ova delatnost brzo proirila na itavu planetu, uz znaajan porast populacije (ah,
da, ljudi oboavaju i seks, i to prilino) u itorodnim podrujima. Uskoro je oveanstvo proizvodilo dovoljnu koliinu hrane, tako da je jedan deo populacije mogao da napusti rad u polju i da se posveti raznim zanatskim delatnostima. Nakon
grnara, tkaa i zidara uskoro su se pojavili i krojai, strunjaci za tavljenje koe,
rudari i druge zanatlije. Naravno, tu spada i najstariji zanat na svetu.
Oko 8000. pre n.e. poinju da se javljaju i prvi organizovani oblici ljudske
civilizacije - pod tim podrazumevamo ljude koji ive u zasebnim naseljima. Zanatlije se udruuju u privremene logore radi zatite od rivalskih grupacija i lake
razmene dobara.

Naselja istovremeno postaju i sedita prvih oblika vlasti - u najveem broju

sluajeva to su bile nasledne monarhije nastale od starih plemenskih organa
upravljanja. Danas se malo zna o prvim oblicima vlasti, mada istorija smatra da
je tadanja vlast bila skoncentrisana u jednoj porodici ili klanu i da je prenoena
sa generacije na generaciju, sa dominantnim mukarcem na elu. U preistoriji
su verovatno postojale zajednice zasnovane na matrijarhatu (sa enom u sreditu), kao i one zasnovane na primitivnim oblicima demokratije (bez lidera), ali
su takvi oblici organizovanja nestali do perioda kada istorija poinje da se belei. Prvim civilizacijama je po pravilu upravljao jedan ovek - kralj. Mukarci su
od tog perioda imali skoro apsolutni monopol na vlast.
Dunosti kralja su bile jednostavne: zatititi svoje podanike. Ljudi su verovali da autoritet kralja potie od besmrtnih bogova, tako da su vladari bili
tesno povezani sa religijom od samog poetka. U pojedinim oblastima kraljevi
su istovremeno bili i najvii svetenici, zadueni za obrede rtvovanja i druge
ceremonije koje obezbeuju dobru etvu. U drugim kraljevstvima vladari su
tesno saraivali sa glavnim svetenicima ili su angaovali proroke radi proricanja budunosti.
I pored toga to je opasnost esto dolazila i od susednih kraljevstava, najveu pretnju prvim civilizacijama predstavljala je priroda, kojom su upravljali
nevidljivi bogovi. Sue, poplave i druge prirodne katastrofe esto su unitavale
useve, donosei glad i bedu. U prevodu: smatralo se da su bogovi zadovoljni
kraljem ukoliko su njegovi podanici imali dovoljno hrane. Zbog toga ne iznenauje injenica da je stvaranje rezervi itarica obino bio prvi potez svakog
vladara irom civilizovanog sveta.
Da bi takav sistem obezbeenja hrane funkcionisao, vladari su traili od
svojih podanika da nakon dobrih etvi odvoje odreenu koliinu itarica, koju
bi zatim koristili u sluaju nestaica. ito je skladiteno u velikim postrojenjima izgraenim od kamena ili od cigli od blata, tzv. ambarima. Svetenici su
bili zadueni za evidentiranje koliine itarica koje je predao svaki pojedinani
zemljoposednik.
Da bi mogli efikasno da evidentiraju koliine predatog ita, svetenici su
izumeli pismo. Beleenje koliina, imena i datuma na glinene ploice je dovelo
do pojave raunovodstva i bankarstva. Ubrzo su i obini smrtnici otpoeli sa
prebrojavanjem (kvantifikacijom) svojih stada, alatki i razne luksuzne robe. Sa
irenjem pisanog jezika na iroke slojeve drutva, zanatlijama u gradovima su
se ubrzo pridruili novi specijalisti - trgovci, bankari i notari. Nakon pojave
pisma ubrzo su se pojavili i prvi komercijalni ugovori (jednostavni sporazumi
tipa Za ove etiri svinje duan si da mi preda dve krave u naredna tri dana to svakako nisu bili glamurozni ugovori).
Postoje, meutim, i zajednice koje se nisu opredelile za stacionarne uslove
ivota i zemljoradnike poslove. Razlike izmeu nomada i gradskog stanovnitva
izazivale su brojne sukobe. Akumulisano bogatstvo u gradovima u obliku vika
itarica i drugih dobara prirodno je privlailo panju ljudi koji su imali znatno
4

Smena istorija sveta

tei ivot izvan gradova. Nomadi su obino imali znatno taktiko preimustvo
u odnosu na gradsko stanovnitvo, tako da su ljudi iz divljine, vini ratovanju na
konjima, dugo terorisali obine farmere na periferiji gradova. Nomadske pretnje
postoje i danas - bez obzira to je mo stacionarnih ljudskih zajednica znaajno
narasla ve do 1500. pre n.e. Istorija civilizacije je pria o nomadima.

KALENDAR DOGAAJA
2.500.000. pre n.e.

Homo habilis, najstariji predak

praoveka, poinje da koristi kamene
alatke u Africi.

2.000.000. pre n.e.

Razliiti preci praoveka naseljavaju

itavu planetu.

1.500.000. pre n.e.

Hominidi ovladavaju vatrom.

300.000. pre n.e.

U Evropi se pojavljuju neandertalci.

150.000. pre n.e.

Sahara je prekrivena gustom vegetacijom.

130.000. pre n.e.

U Africi se pojavljuje savremeni ovek, Homo

sapiens sapiens.

60.000. pre n.e.

Homo sapiens sapiens naseljava itavu planetu.

10.000. pre n.e.

Led na polovima poinje da se topi, uz podizanje

nivoa mora za etiri stotine stopa.

9000. pre n.e.

Natufijanska kultura poinje sa uzgojom penice;

raa se poljoprivreda.

7500. pre n.e.

Javljaju se prvi gradovi u svetu - Katal Hujuk i Jerihon.

5300. pre n.e.

Sahara postaje pustinja.

5000. pre n.e.

Stanovnici naputaju Katal Hujuk i Jerihon iz

nepoznatih razloga.

4500. pre n.e.

Osnivaju se prvi sumerski gradovi, Eridu i Ur.

4000. pre n.e.

U Egiptu se javljaju prvi gradovi.

3100. pre n.e.

Ujedinjenje Egipta pod faraonom. Egipat tako

postaje prva drava u svetu.

3000. pre n.e.

Poetak prve civilizacije u Kini (kultura Longan).

2600. pre n.e.

Procvat Harapan civilizacije u dolini reke Ind.

2530. pre n.e.

Egipani zavravaju veliku Keopsovu piramidu.

2200. pre n.e.

Amoriti osnivaju Vavilon.

Afrika i dalji razvoj

1900. pre n.e.

U Kini na vlast dolazi prva kraljevska porodica,

dinastija Ksia.

1750. pre n.e.

Avram naputa Ur i odlazi u Kanan.

1700. pre n.e.

Nestanak civilizacija Harapan.

1600. pre n.e.

Indoevropljani uspostavljaju kraljevstva Hetiti i

Mitani u Mesopotamiji.

ZAVRTIMO PLANETU
Plodonosni srp
Prva vea naselja u istoriji bila su Jerihon na teritoriji dananjeg Izraela i Katal Hujuk na teritoriji dananje istone Turske. Oba su osnovana oko 8000. pre
n.e. u zapadnom delu tzv. plodonosnog srpa, bogatog poljoprivrednog pojasa
koji zahvata Srednji istok, sa Mesopotamijom (dananji Irak) u istonom delu.
Navedeni gradovi su predstavljali prvi pokuaj: oni nikada nisu dostigli veliinu gradova iz kasnijih civilizacija, a njihovo gaenje i nestanak je povezan sa
nerazjanjenim okolnostima.
U periodu od 8000. pre n.e. do
7000.
pre n.e. Jerihon je imao oko dve
AMAR ZADOVOLJSTVA
hiljade stanovnika, koji su iveli u praVavilonski kraljevi su imali posebvougaonim kuama sa malterisanim
nu ulogu tokom festivala Akitu koji
zidovima i podovima, a bile su okruje oznaavao Novu godinu: dobijali
ene zatitnim kamenim zidovima.
su takvu amarinu koju su mogle
Stanovnici Jerihona su praktikovali
da osete i njihove majke. Taj ritual
odreene verske obrede u kojima su
je bio deo ire ceremonije proiekoristili lobanje ukraene koljkama.
nja grada. Protokol je predviao da
Katal Hujuk je bio vei: najstariji do
kralj doe u hram Marduka, vrhunsada otkriveni slojevi koji prekrivaju
skog vavilonskog boanstva, gde
32 jutra potiu iz 7500. pre n.e., kada
bi izjavio da tokom protekle godije grad imao oko est hiljada stanovne nije uradio nita loe - poput anika. Katal Hujuk je bio povezan sa
maranja nekog od svojih podanika,
mreom seoskih naseobina koje su se
na primer. Vrhovni svetenik bi zaprotezale vie stotina milja oko grada.
tim udario kralju veoma jak amar;
Grad je istovremeno bio i glavni relieventualne suze u kraljevim oima
giozni i trgovaki centar. Katal Hujuk
bi predstavljale siguran znak da on
je naputen pod neobjanjivim okolgovori istinu, nakon ega bi Marnostima oko 5000. pre n.e.
duk odobrio njegovu vladavinu i u
narednoj godini.

Smena istorija sveta

SARGON NIJE ZABORAVLJEN

Sargon Veliki je bio prvi u dugom nizu osoba sa slinom idejom: pokoriti
itav svet. Kao i kod veine slinih, i njegov zapanjujui uspeh je bio kratkog daha.
Legenda kae da je Sargonova majka, koja je rodila budueg osvajaa oko
2350. pre n.e., bila retardirana, odnosno da je bila demon ili prostituka. Prema sumerskim izvorima, Sargon je u mladosti bio kraljevski peharnik kod
Ur-Zababe, kralja Kia. Verujui da Sargon uiva naklonost boginje Inane,
Ur-Zababa je pokuao da ga ubije, ali je Sargon umakao zloj sudbini. On je
pronaao sledbenike meu lokalnim plemenskim poglavarima, nakon ega
je osnovao novi grad, Akad, kao svoju prestonicu, odakle je krenuo u ratni
pohod. Nakon zauzea Sumera, ukljuujui i grad Ki (slatka osveta), Sargon je simbolino oprao svoj ma u Persijskom zalivu - na krajnjim junim
granicama Sumera - kao znak potpune kontrole nad itavim podrujem. Ti
uspesi nisu umanjili njegove apetite, tako da je ubrzo krenuo na sever gde
je porobio Asiriju, Liban i junu Tursku, nakon ega je na istoku osvojio Elam
u Persiji (dananji Iran).
Sargon je kao mudar vladar brzo shvatio znaaj trgovine i kontrole dugih
trgovakih ruta koje su povezivale gradove. Njegovo carstvo je potpuno
kontrolisalo trgovake puteve koji su povezivali civilizaciju Harapan u Indiji
sa Sumerom, Egiptom i mediteranskim basenom. Zahvaljujui takvoj dominaciji, Sargon i njegovi naslednici su stvorili ogromno bogatstvo.
Sargon je pokuao da obezbedi kontinuitet svog carstva tako to je svoju
decu postavljao na mone pozicije. Ipak, nakon njegove smrti kljune teritorije su podigle pobunu protiv jednog od njegovih sinova, Rimua, koji je
nakon toga pogubljen od strane roenog brata, Manituua. To je ujedno
bio i kraj Sargonovog kratkotrajnog carstva.

Nakon Jerihona i Katal Hujuka pojavilo se mnotvo gradova-drava u Mesopotamiji, koji su pripadali sumerskoj civilizaciji. Najpoznatiji su bili gradovi
Eridu i Ur, koji su osnovani izmeu 4500 i 4000. pre n.e., Uruk i Laga (3500.
pre n.e.), Ki (3200. pre n.e.) i Nipur (3000. pre n.e.). Bez obzira na neprekidne meusobne sukobe, ovi gradovi su delili isti jezik, kulturu i religiju.
Navedeni gradovi su bili mali prema savremenim standardima: najvei
od njih, Uruk, imao je najvie ezdeset do osamdeset hiljada stanovnika na
vrhuncu svoje moi. I pored toga, izmeu gradova su postojali neprekidni
sporovi, prvenstveno zbog sukoba zemljoposednika oko granica imanja.
Kada bi sporovi dostigli vrhunac, gradovi bi stupali u otvorene ratne sukobe.
Sumerski kraljevi su ve imali stajae vojske, mada je do sukoba u tim vremenima dolazilo uglavnom spontano, pretvaranjem gradskog skupa u razjarenu
gomilu. Ratnici su obino bili naoruani kopljima, buzdovanima i dobrim
starim kamenjem.

Afrika i dalji razvoj

U politikom smislu, na elu svakog grada nalazio se lugal, ili prvi ovek,
kralj, drugim reima. Raspodela vode radi navodnjavanja je bilo osnovno zaduenje
vladara. Vode nije bilo dovoljno, tako da su gradske vlasti bile zaduene za nadzor vodosnabdevanja i za formiranje privremenih radnih timova za odravanje
kanala za navodnjavanje i brana nekoliko puta godinje.
Prvi ovek je obavljao svoje poslove zajedno sa vrhovnim svetenikom
gradskog kulta, koji je upravljao religioznim ceremonijama i prikupljao darove za boanstva. Stanovnitvo Ura je
slavilo boga Sunca pod imenom Utu
ili Hadad, poglavara skupine bogova
NEGOSTOLJUBIVI SUSEDI
u kojoj su bili Inana ili Itar, boginja
Sa porastom dominacije Vaviloplodnosti, prolea, oluja, ljubavi i
na u drugom milenijumu pre n.e.
braka, i Ereskigal, njena sestra bliznajavljali su se i novi problemi. Oko
kinja, boginja smrti.
1900. pre n.e. u podruju severno
Najznaajniji religiozni obred
od dananjeg Bagdada divlje pleje
bio
proleni festival setve, koji je
me Asiraca uspostavilo je sopstveoznaavao
i sumersku Novu godinu.
nu civilizaciju du reke Tigar, koja
Tokom
dvanaestodnevnog
festivala
je bila koncentrisana u gradovima
svetenici
su
obavljali
sopstveno
proAsur, Niniva i Nimrod. Asirci su
ienje, prinosili ivotinjske rtve i
uglavnom iveli radi borbe i bili su
nadgledali kraljevske molitve koje su
znatno ratoborniji od svojih junih
traile boansku pomo. Tu je bila i
suseda, a posedovali su i odreene
predstava u vidu posete bogova na
prednosti. Pored toga to su usrenim dereglijama, kao i simulacija
peno gajili konje, oni su ovladali
i izradom gvozdenih alatki i oruja,
bitke koja je predstavljala borbu doznatno otrijeg i smrtonosnijeg od
bra i zla. Dosta vremena je odvajano
vavilonskog oruja sainjenog od
za bankete i prijeme, kao i za sve ostabronze. Oko 1500. pre n.e. Asirci
le kvalitetne zabave.
su jo uvek bili samo gomila seljaSa irenjem poljoprivrede iri se
ka, zaostala sredina u odnosu na
i civilizacija, uz istovremenu pojavu
Mesopotamiju, ali su istovremeno
novih igraa na sceni. Na teritoriji
bili organizovani, ambiciozni i eljdananjeg severnog Iraka dalji (i oini borbe. Obratite panju na ovaj
gledno ambiciozniji) roaci Sumeprostor!
ra Amoriti oko 2200. pre n.e.
osnivaju veliki grad Vavilon. Vavilon
je rastao znatno bre u odnosu na
prve drave-gradove i veoma brzo je prerastao starije sumerske urbane centre.
Na vrhuncu svoje moi oko 1700. pre n.e., u vreme kada je postao regionalni
trgovaki i zanatski centar, Vavilon je imao oko dve stotine hiljada stanovnika.
Poput stanovnika starijih sumerskih gradova Ura i Uruka, Vavilonci su izgradili ogroman hram - stepenastu piramidu sa svetilitem na samom vrhu - na taj
nain su tokom religioznih obreda bili blii svojim boanstvima.

Smena istorija sveta

Egipat: pobednik prvog

meudravnog takmienja

DAJTE IME TOM

BOANSTVU

Egipat se obino predstavlja kao

Amonova mo je meu aktivnim
prva ljudska civilizacija, mada su
boanstvima bila predstavljena u
njegovi gradovi nastali neto kasnije
obliku boga Sunca koji se nazivao
od sumerskih, negde oko 4000. pre
Ra. Ra je imao telo oveka i glavu
n.e. Ipak, nekoliko stotina godina ne
sokola, sa krunom u obliku sunca.
predstavlja znaajniji faktor u tom
On je svakoga dana prelazio preko
vremenu neznatnih promena. Kada
nebesa u zlatnom brodu, nakon
bi se organizovalo takmienje u veega je odlazio u podzemni svet
liini, Egipat bi pobedio bez ikakve
gde je provodio no u borbi promuke. Oko 3100. pre n.e. Egipat
tiv Smrti, da bi se sledeeg jutra
je postao prva svetska megadrava,
nakon pobede ponovo pojavio na
koja je objedinila skoro pet stotina
nebu. Ra je bio patron faraona i
milja teritorije od Mediterana do
simbol njihove moi.
prvih katarakti (vodopada) na Nilu.
Prvi bog smrti (da, postojalo je
Faraoni koji su vladali Egiptom bili
vie takvih bogova) bio je Anubis,
su najmoniji ljudi na svetu, a njisa telom oveka i glavom akala.
hova mo je trajala znatno due od
On je bio vrhovno boanstvo samoi sumerskih kraljeva.
hrana, zaduen za merenje srca
Egipat je ujedinjen pod polupokojnika radi utvrivanja ispravmitskim kraljem (ili kraljevima) Menosti njegovog ponaanja tokom
ivota. Drugi bog smrti, Oziris, prenesom, koji je osnovao Prvu Dinauzeo je ulogu vodeeg boanstva
stiju, zajedno sa gradom Memfisom
podzemnog sveta oko 2000. pre
smetenim juno od delte Nila, koji
n.e. Njegova pria je zaista bizarje predstavljao egipatsku prestonicu.
na: kada ga je suparniki bog ubio
Pojedine legende govore o sukobima
i isekao na komade, Ozirisova seizmeu severnog i junog Egipta, ali
stra i ena (!) Isis je ponovo sastasu ove oblasti na kraju ujedinjene
vila itavo telo osim penisa, koga
zahvaljujui Nilu. Egipatska kultura
je zamenila drvenom replikom.
i religija bila je skoncentrisana oko
Egipani su slavili mrtvog Ozirisa,
ove reke, iji su ciklusi odreivali i
zajedno sa svim drvenim delovistrukturu samog egipatskog drutva
ma. Isis, boginja majka, obino je
tokom hiljada godina. (ak i danas
predstavljana sa krunom od kravogromna Asuanska brana kontrolie
ljih rogova i diskom u obliku sunpoplave du Nila.) Tokom zimskih
ca. Ona je bila patron kraljevskog
meseci u planinskom delu Etiopije,
prestola, vrsto vezana za mo i
gde je Nil izvirao, padali su obilni
dostojanstvo faraona.
snegovi. Sa topljenjem snega u prolee nivo Nila je rastao i reka je prekrivala plavne ravnice u donjem delu svog toka, u Egiptu. Nakon mesec dana
Nil bi se povlaio u svoje korito, ostavljajui debeo sloj plodonosnog mulja na

Afrika i dalji razvoj

okolnim posedima. Zahvaljujui tim nanosima Egipat je postao itnica antikog sveta.
Nil je esto imao i ruilaku mo tokom poplava, tako da ne iznenauje
injenica da su Egipani smatrali da on ima boansku mo. Nil je zaista predstavljao univerzum koji su kontrolisali bogovi, iji gnev su ublaavali svetenici. Prvi bog je bio primordijalni duh pod imenom Amon, predstavnik haosa
koji je vladao pre formiranja univerzuma. To je bio nevidljivi otac koji je posedovao mo kreiranja - tanije, on je kreirao samog sebe (paradoks). Njegovo
ime u prevodu znai Onaj koji je skriven, zbog ega je prirodno uvek stajao
u pozadini.
Svaki faraon je bio predstavnik jednog boanskog duha, koji je prelazio sa
jednog faraona na drugog. To je ujedno i osnovna razlika u poimanju boanstva izmeu Egipta i Mesopotamije. Na elu vlasti u Mesopotamiji nalazio se
prvi ovek koji je upravljao zajedno sa najviim svetenikom, dok je u Egiptu
faraon istovremeno bio i vladar i svetenik, ali i ivo boanstvo.
Smrt faraona je pratio velianstveni obred sahrane, koji je obezbeivao
njegovo vaskrsnue u zagrobnom ivotu. Obiaj graenja piramida kao grobnica za mrtve kraljeve nastao je oko 2700. pre n.e., kada je izgraena stepenasta
piramida za faraona Dosera u Sahari. Gradnja piramida nije uvek proticala
bez problema. Najupeatljiviji primer je piramida Snefru, izgraena u Dauru

OBINA JELA
ta su jeli nai preci? Egipat je najpouzdaniji izvor podataka o ishrani u tim
davnim vremenima. Prastanovnici Egipta su pravili kau od penice i jema i pekli hleb koji je liio na dananju pitu. Ponekad su hlebu dodavali
smokve, med, maslac ili ulje pomeano sa biljkama radi poboljanja ukusa.
Pivo je bilo vaan prehrambeni proizvod koji je konzumiran uz svaki obrok,
zajedno sa hlebom.
Stanovnici Egipta su pravili maslac, a postoje i indicije da su pravili i odreenu vrstu sira, mada nema podataka o njegovom sastavu, kao ni o ukusu.
Kada je u pitanju povre, Egipani su koristili cveklu, krastavac, crni luk,
rotkve, beli luk, repu, leblebije, pasulj, praziluk, soivo i zelenu salatu. Jeli
su i meso, mada je to preteno bila hrana bogatih, dok su ga siromani slojevi retko koristili. Vie klase Egipana jele su govedinu, ovetinu, antilope,
gazele, kozoroge i hijene. (Svinjetinu nisu koristili, zato to su smatrali da
svinje prenose gubu.)
Siromani slojevi su preteno koristili domau i divlju ivinu, ukljuujui
patke, guske, aplje, prepelice, pelikane i dralove. Obilje ribe u Nilu je
svakako predsatvljalo osnovni izvor proteina u ishrani siromanih. Najvie
su se koristili smuevi, somovi i cipli. Za dezert, Egipani su upotrebljavali
slatko voe poput smokvi, urmi, pomorandi, groa i lubenica.

10

Smena istorija sveta

oko 2600. pre n.e.: njeni graditelji su na pola posla primetili da su stranice previe strme, nakon ega su drastino smanjili uglove i tako dobili osmostraninu
strukturu koja je vidljiva i danas.
Velika piramida je najvea graevina te vrste ikada podignuta: njena visina
iznosi 481 stopu, duina stranica je 756 stopa. Sainjena je od 2,3 miliona granitnih blokova teine po 2,5 tone, dok je njena fasada izraena od 144.000 blokova belog krenjaka, koji su naknadno korieni za gradnju drugih piramida.
Piramida je izgraena izmeu 2550 i 2530. pre n.e. u ast faraona Kufua, koji je
u Grkoj bio poznat pod imenom Keops. Za izgradnju takve masivne strukture,
koja prekriva vie od 13 jutara, bilo je potrebno vie od 100.000 radnika i 20
godina. Tehnika gradnje piramida nije razjanjena do dananjeg dana.

Indija
Ko je poharao Harapane?
Savremena istorija raspolae ogranienim podacima o civilizaciji Harapana koja je nastala oko 2600. pre n.e. u dolini reke Ind, na teritoriji dananjeg
Pakistana i Indije. Ipak, to je jedna od najzanimljivijih ranih civilizacija, prvenstveno zbog visokog stepena organizovanosti njihovih gradova.
Mohenjo-Daro, koji je poput sumerskih gradova bio izgraen od cigala od
blata i drveta, odlian je primer za takvu tvrdnju. Pretpostavlja se da je grad
imao oko trideset i pet hiljada stanovnika koji su oito cenili higijenu - grad je
imao sistem za odlaganje smea, akvadukte koji su snabdevali fontane sveom
vodom, kao i javna kupatila u kojima su podzemne pei grejale vodu. iroke
ulice su bile postavljene u obliku reetke, sa zonama koje su razdvajale stambene i komercijalne aktivnosti. Mohenjo-Daro je posedovao veliki ambar, javni
bunar i tvravu sa impresivnim kulama. Pored toga, grad je imao i dva skuptinska zdanja u kojima su odravani zborovi graana.
Harapanski pisani jezik nije deifrovan do dananjeg dana. Pismo je imalo
oko etiri stotine karaktera, a njegovi tragovi se mogu nai na velikim javnim
bilbordima, kao i na raznim glinenim i bronzanim ploama. Dokumenta su
kreirana tako to su notari urezivali reenice ili fraze u kamene peate, sa kojih
je tekst prenoen pritiskom na vlane ploe. Bronzani dokumenti su korieni
iskljuivo za posebne ceremonijale.
Harapanska religija je takoe obavijena velom tajne. Slike oveka u poloaju lotosa sa rogovima (ili sa eirom na kome su se nalazili rogovi) ukazuju da su Harapani verovatno upranjavali kult bika. Arheolozi su pronali
i male statue ena sa zaobljenim stomacima, koje verovatno predstavljaju
simbol boginje plodnosti. Harapani su sahranjivali svoje mrtve sa glavom
okrenutom na sever, ostavljajui uz njih posude sa hranom, alatke i oruje
koje e im zatrebati u zagrobnom ivotu.

Afrika i dalji razvoj

11

Tokom devetstotina godina postojanja Mohenjo-Daro je est ili sedam

puta potpuno rekonstruisan nakon katastrofalnih poplava. Harapanska civilizacija je potpuno nestala verovatno oko 1700. pre n.e. nakon razornih poplava, zbog invazije drugih naroda (verovatno Indoevropskih plemena) ili usled
kombinacije tih uzroka.

Kina:
Gradnja zidova, grnarija, rtvovanje dece
Prvi kineski gradovi pojavili su se za vreme kulture Longan, civilizacije Kamenog doba koja je postojala u periodu od 3000. pre n.e. do 1500. pre
n.e. sa oko 50 zasebnih gradova rasporeenih du ute reke. Pripadnici ove
civilizacije su svoje gradove okruivali dubokim rovovima i velikim zidovima
izraenim od nabijene zemlje. Pojedini gradovi su bili okrueni zidovima ija
je duina prelazila etiri milje. Jake fortifikacije su ve od tog perioda postale
jedno od glavnih obeleja Kineza - ak i kineska re koja oznaava grad (cheng) potie od rei zid.
Prvobitna kineska religija bila je zasnovana na slavljenju i potovanju predaka, koji su imali odgovarajuu poziciju u irem univerzumu sa vrhovnim boanstvom na elu skupine bogova koji su predstavljali sunce, mesec, vetar, kiu i
ostale prirodne sile. Svetenici su otkrivali volju duhova urezivanjem pitanja na
koje ele odgovor na magine kosti, koje su zatim drali u vatri sve dok ne puknu i na taj nain daju odgovore tipa da ili ne. Natpisi na maginim kostima
su prvi tragovi pisanog jezika u Kini.
Za vreme civilizacije Longan nastala je i izvrsna crna grnarija, ukljuujui
i krhke posude za vino, inije i posude za sagorevanje tamjana. Neke od tih posuda imaju zidove koji su debljine ljuske jajeta, ali su nekim udom ipak sauvane do dananjih dana. Kao i ostale rane civilizacije, i narod Longana je ove
posude postavljao u grobnice bogatih ljudi radi olakanja zagrobnog ivota.
Tokom ovog perioda, kinesko drutvo je ve bilo organizovano oko patrijarhalnih klanova (porodice sa mukarcem na elu), koji dominiraju kineskom
kulturom praktino do dananjih dana. Longanska kultura otkriva i dokaze
velikog socijalnog raslojavanja: meu vie od 1500 grobova na Taosi groblju
samo devet sadri vei broj dragocenih objekata, dok ostali praktino ne sadre nikakve artefakte.

Prestonica mora biti pravougaona u osnovi. Na svakoj strani osnove moraju postojati kapije koje vode na devet glavnih ulica, koje presecaju grad
i kreiraju sistem reetke.
- Book of Diverse Craft, Kina, tekst u kome su zapisane mnoge antike
mudrosti.

12

Smena istorija sveta

Dugo se smatralo da prva nasledna monarija u Kini, dinastija Ksia, pripada

mitu, sve dok nisu otkriveni tragovi kulture Erlitou, civilizacije iz bronzanog
doba koja je nasledila civilizaciju Longan. Prema najranijim istorijskim zapisima, otac osnivaa dinastije Ksia, Gun, izgradio je grad radi zatite kralja i naroda. Takvi pokuaji kontrole obilnih poplava, meutim, nisu imali nikakve rezultate. Njegov sin, Da Ju, uspeo je da se izbori sa poplavama (uta reka je bila
najvea opasnost) pratei uputstva svog savetnika, Boija, koji je smatrao da se
poplave prvenstveno mogu zaustaviti kanalima, a ne blokiranjem tokova. Ju je
kasnije hteo i da preda presto Boiju, ali je njegov sin i ubio oevog savetnika
i sam preuzeo vlast, udarajui tako osnove dinastiji Ksia. Tako je prva nasledna
dinastija u Kini nastala na temeljima neposlunosti, ubistava i nepravde.

Moramo se setiti da je itav ivot nastao iz vode. U vodi i danas ive brojna
bia. Sva bia piju vodu. Naa tela su preteno sainjena od vode: tanki su
slojevi koji nas ine ljudima. Vazduh i hrana su nam moda neophodni,
ali nam je isto tako neophodna i mo vode koja gasi e.
- I ing, mistini kineski tekst, oko 2800. pre n.e.

Dinastiju Ksia je oko 1750. pre n.e. zamenila dinastija ang (verovatno je
postojalo i odreeno preklapanje). U to vreme su prvi kineski gradovi bili ve
dobro utemeljeni. Arheolozi veruju da su u dananjoj provinciji Henan otkrili
ostatke grada Ksibo, prestonice dinastije ang. rtvovanje ljudi je bilo uobiajeni religiozni ritual u dinastiji ang: u jednom gradu su pronaeni ostaci 852
ljudske rtve posveene novim zgradama. Pored toga, kraljevi su sahranjivani sa
vie hiljada podanika-rtava koji e im sluiti u zagrobnom ivotu. Pored ljudi,
rtvovani su i slonovi, nosorozi, bivoli, bikovi, ovce, jeleni, psi, tigrovi i deca.

Australija:
Ukoliko elite da pobegnete od svega
Ukoliko bi neko eleo da pobegne iz opteg ljudskog metea antikog sveta, Australija bi bila pravi izbor. Ovaj kontinent je pre oko 99 miliona godina
poeo da se odvaja od Antarktika, Indije i Afrike (ove celine su nekada davno
sainjavale jedan jedinstveni superkontinent, Gondvanu), da bi pre 35 miliona
godina ve dobio karakter izolovanog kopna.
Krajem poslednjeg ledenog doba, pre dvanaest hiljada godina, preci dananjih Aboridina su krenuli iz Azije prema jugu i naselili kopnene delove od
kojih e sa otapanjem leda nastati izdvojena ostvra Indonezije, Nove Gvineje i
Australije. Podizanje nivoa mora je potpuno izolovalo Aboridine u Australiji,
odsecajui ih u potpunosti od ostatka ljudske rase vie hiljada godina.

Afrika i dalji razvoj

13

OVO JE PTICA, OVO JE AVION, OVO JE... SUPER-VOMBAT

Australija je prepuna udnih ivotinjskih vrsta koje su se razvijale u izolaciji
dugoj nekoliko miliona godina, sa karakteristikama koje se ne mogu nai ni
kod jedne druge vrste na planeti. Bremenite enke torbara kao to su kenguri i
koale, na primer, nose svoje mlade u spoljanjoj torbi na prednjem delu svoga
tela. Kljunar platipus ima ptiji kljun, dok mu telo podsea na dabra; iza svake
noge poseduje i dodatnu otru iglu punu izuzetno jakog otrova. (Ne igrajte se
sa platipusom.) Tu je i kivi, omanja ptica sa Novog Zelanda koja ne moe da
leti; kivi je zaista udna ivotinja. Ne smemo zaboraviti ni antiku megafaunu ivotinje znatno vee od dananjih srodnika - ukljuujui i kengure visoke i po
deset stopa sa opasnim kandama, lava-torbara, kao i super-vombata tekog
vie od tri tone. Nestanak ovih vrsta pripisuje se dolasku oveka u Australiju
oko 50.000. pre n.e.

Australija nije uvek bila pustinja. Arheolozi su pronali dokaze koji ukazuju
na postojanje slatkovodnih jezera i velikog mora u unutranjosti u centralnom
delu kontinenta. Na obalama tog mora u kamenom dobu, u periodu izmeu
45.000 i 40.000. pre n.e., postojala je kultura koja se bavila ribarstvom, lovom
i prikupljanjem plodova. Tragovi ove civilizacije proteu se sve do 20.000. pre
n.e., kada je more presuilo. Dananji Aboridini su verovatno potomci ove
izumrle grupacije.
Specifina religija Aboridina zasnovana je na vremenu snova, kada su
arhetipske ivotinje i mitski junaci stvorili univerzum. Prema njihovom verovanju, dinovske kosmike zmije i guteri su imali glavnu ulogu u stvaranju kopna,
tako da su njihove karakteristike sluile i za opisivanje odreenih osobina zemljita. Celokupno postojanje se moe ispratiti unazad do prvih kreatora, tako
da su sva iva bia u prirodi meusobno povezana u jedinstvenu, ogromnu kosmiku mreu. Smatra se da je religija Aboridina pretea savremene ekologije.

TENDENCIJE:
USPONI I PADOVI
Penica: uspon
Arheolozi smatraju da je ovek poeo sa uzgojem penice pre 11 hiljada
godina - nije li, meutim, penica, pripitomila nas same? Bez obzira kako udno zvualo, ovo pitanje predstavlja veliku enigmu za evolucione biologe.

14

Smena istorija sveta

Nakon zavretka poslednjeg ledenog doba dolo je do zagrevanja planete,

a samim tim i do obilnih kinih padavina. U tipinoj lovako-prikupljakoj zajednici kamenog doba mukarci su bili zadueni za lov, dok su ene prikupljale
voe, povre, gomolje i biljke koje su rasle u divljini. Jedna grupacija ljudi na
teritoriji dananje Sirije i Libana, Natufijanci, njela je divlju penicu pomou
glinenih srpova (koji su se neprestano lomili, ostavljajui tako tragove buduim arheolozima).
Penica je dobro uspevala u divljini i bez pomoi oveka, zato to je planeta u to doba bila prekrivena bujnom vegetacijom i, za razliku od dananjice,
predstavljala je pravi raj. Pre oko trinaest hiljada godina, meutim, nastupio je
hladan talas koji je izazvao velike sue. Takve prilike nisu odgovarale Natufijancima: suni talas i klimatske promene znatno su pogodile divlja penina polja.
etve su drastino smanjene, to je verovatno izazvalo veliku glad.
Glad je esto veoma jak motivacioni faktor, tako da su Natufijanci veoma
brzo pronali nain da poboljaju etvu penice. Od svake etve bi paljivo
odvajali deo penice koju su koristili kao seme za narednu setvu, ovladavajui
istovremeno i osnovnim tajnama opraivanja i ukrtanja. Selektivnim ukrtanjem odreenih sorti podsticali su razvoj odreenih karakteristika penice,
kao to je vee zrno, vea koliina zrna i manje pleve (nejestivih vlakana koja se
moraju odvojiti od zrna).
Ko je u takvim uslovima bio pravi gazda, ovek ili penica? U stara dobra
vremena Natufijanci su bili polunomadi koji su slobodno lutali po umama i
poljima divlje penice. Nakon sue koja je znatno suzila prostor sa plodnim
zemljitem, Natufijanci su morali da se skrase na stalnim lokacijama koje su
nudile dovoljno hrane. Uzgoj penice je izmenio i odnose izmeu polova, kao
i celokupnu strukturu porodice i drutva. Lov vie nije bio osnovno zanimanje mukaraca, koji su sada radili u polju (po tradiciji to je bio enski posao).
Uskoro je razvijen i pojam svojine i vlasnitva, tako da su farmeri mogli meusobno da razdele plodnu zemlju.
Sve navedene aktivnosti imale su samo jedan cilj: obezbediti opstanak i
reprodukciju itarica. Natufijanska poljoprivreda se brzo irila, obezbeujui
istovremeno uslove za formiranje civilizacija u Jerihonu, Katal Hujuku, Sumeru i Egiptu. Zahvaljujui posveenosti oveka, penica danas pokriva znatno
vei procenat zemaljske kugle u odnosu na period kada je ona rasla u divljini.
Uzmimo SAD za primer: penica nije postojala na ovom kontinentu pre panskih kolonista koji su se pojavili u estnaestom veku, dok danas ona prekriva
etrdeset sedam miliona jutara zemljita. To je skoro sedamdeset pet hiljada
kvadratnih milja! Sa stanovita evolutivne biologije, penica je kultivisala planetu - mada je ovek bio taj koji je obavljao celokupni posao.

Afrika i dalji razvoj

15

Jevreji: jo uvek nije pad

Veina ranih religija je bila politeistika (verovanje u vie bogova), tako da
su ljudi morali prvo da pogode raspoloenje odreenog boga ili vie njih, nakon
ega su pokuavali da utiu na njega (njih) rtvovanjem dragocenosti, ivotinja,
pa ak i ljudi. Previe panje poklonjene jednom boanstvu obino je izazivalo
ljubomoru drugih, koje je takoe trebalo stiati molitvama i rtvama.
ta bi se, meutim, desilo ukoliko
bi celokupni univerzum kontrolisao
DA LI SU JEVREJI
samo jedan, svemogui bog? Sa jedVEROVALI U
nim bogom lako je odrediti njegovo
raspoloenje. Ukoliko se stvari odJEDNOG BOGA?
vijaju kako treba, bog je zadovoljan
Nakon uvoenja pisanog jezika,
vama. U suprotnom, morate pod hitJevreji su tvrdili da su oduvek bili
no preduzeti odreene mere.
monoteisti, mada istina nije tako
Jednobotvo je jedna od revolujednostavna. Pojedini istoriari
cionarnih ideja koja stoji iza judaiztvrde da su Jevreji preli na moma, prve dugotrajne monoteistike
noteizam mnogo godina nakon
religije u svetu. Osniva judaizma je
Avrama, kako bi se ujedinili u borbi protiv svojih suseda, stanovnika
bio Avram, stanovnik Sumera, koji se
Kanana. Postoje ak i dokazi da su
odazvao bojem glasu da napusti Ur
Jevreji potovali kananske bogove
u kome je iveo i nastani se u okolini
Baala i Ela, kao i boginju roenja
Kanana (dananji Izrael i Palestina)
i milosti, Aeru. Dokazi politeizma
negde oko 1750. pre n.e. U znak zapostoje ak i u Bibliji, u Psalmu 82:1:
hvalnosti to je oboavao samo jedBog je zauzeo svoje mesto u veu
nog boga - Njega - bog je odluio da
boanstava, meu kojima je imao
od Avramovih naslednika uini velike
presudnu re. ak i Prva boja zaljude. Avram je posluao boju naredpovest Nemoj imati drugog boga
bu i zajedno sa enom Sarom (koja
osim mene ne tvrdi eksplicitno da
mu je istovremeno bila i polusestra)
drugi bogovi ne postoje.
preao u Obeanu zemlju u Kananu,
nekoliko stotina milja na zapad.
Boji zahtevi, meutim, nisu bili tako jednostavni. Kada je posumnjao
u Avramovu veru, bog mu je naloio da rtvuje svog najstarijeg sina, Isaka,
na kamenom oltaru u pustinji. U poslednjem trenutku on je ipak poverovao
u Avramovu posveenost, tako da je promenio miljenje i rekao Avramu da
umesto sina moe rtvovati ovna, uvodei tako jo jednu od znaajnih novina
u judaizam: ukidanje ljudskih rtava. Ljudski ivot je bio previe dragocen za
takvo krvoprolie. (ivotinje, meutim, nisu bile te sree.)
Nova pravila rtvovanja nisu, meutim, olakala ivot Avramovoj deci.
Kada je sa egipatskom nevestom Hagar dobio sina Imaela, ljubomorna Sara je
naterala Avrama da ih protera u pustinju, to je bilo ravno smrtnoj kazni. Ipak,
Bog ih je zatitio, nakon ega je Imael postao otac svih Arapa. (Imaliti je
prastari izraz za Arape.)
16

Smena istorija sveta

Indoevropljani: uspon
Kombinacija konja i bornih kola donela je Indoevropljanima - nazivali su
se i Arijevci ili Kavkasci, zbog toga to su iveli blizu Kavkaza - veliku prednost u odnosu na protivnike, koji su se jo uvek borili peice. Nomadski narod
Indoevropljana je u periodu od 2200. do 1500. pre n.e. napustio prvobitna
stanita u junoj Rusiji i osvojio iroke
prostore Evrope, Srednjeg istoka i Azije.
Pored konja, osnovu njihovog imetka saISTORIJA MOE I DA SE MINKA
injavala su i krda goveda. Njihove seobe
pratile su i brojne prie o krai goveda i
Neznanje ponekad moe biti veoma
stalnim borbama radi preotimanja krda od
opasno. Evropski rasisti su u devetnaestom veku tvrdili da su Indoevropljani
neprijatelja.
bili beli osvajai koji su porobili inferiPersija, ili preciznije Iran (naziv Iran
orne Semite i azijske narode. Adolf Hipotie od Farsi izraza za Arijan) bila je
tler je u dvadesetom veku tvrdio da ijedna od prvih zajednica koju su Indoevrosta rasa plavokosih i plavookih Nemaca
pljani pokorili. U Mesopotamiji su se oni
potie direktno od Arijevaca, zbog ega
sukobili sa Semitima, precima dananjih
imaju prirodno pravo da osvoje i pokoJevreja i Arapa, nakon ega su oko 1600.
re svoje susede. Takva rasistika vizija
pre n.e. formirali carstva Hetiti i Mitani.
nema skoro niega zajednikog sa istoCarstvo Hetita je bilo mona i dobro orrijskom realnou. Poto je mrzeo Ruse,
ganizovana drava, iji su ratnici opremljeHitler je ak tvrdio da Arijevci potiu
ni bornim kolima dugo terorisali Egipat.
sa Tule, mitskog ostvra u blizini IslanHetiti su zadrali dominantan poloaj sve
da (ta kaete na to?). Ne postoje ak
do pojave semitskih Asiraca, koji su takoe
ni podaci na osnovu kojih bi se moglo
uspeno koristili konje i borna kola.
zakljuiti kako su Arijevci izgledali. Pored toga, sigurno se ne moe govoriti
Dve hiljade milja istono, u dolini reke
ni o nekoj rasnoj superiornosti: Arijevci
Ind, oko 1700. pre n.e. pojavila su se neka
su jednostavno znatno bre savlaivali
druga indoevropska plemena. Nestanak
rastojanja zahvaljujui tome to su koharapanske civilizacije, koji se vremenski
ristili konje.
poklapa sa ovim dogaajem, moe biti posledica upravo te invazije. Indoevropljani
su postali novi gospodari Indije, a svoju
vladavinu su dodatno uvrstili uvoenjem striktnih kasta, koje su uspostavljale
jasnu hijerarhiju u drutvu. Oni sami pripadali su trima najuticajnijim kastama
- svetenstvu, plemstvu i klasi trgovaca. Meoviti brakovi su tokom vremena
oslabili rasne razlike, ali sistem kasta je i dalje ostao nepromenjen.
U meuvremenu, u periodu od 2100. do 1600. pre n.e. Heleni - narod od
kojih e nastati antiki Grci - naputaju Balkan i prelaze na poluostrvo, teritoriju dananje Grke. Oni su osnivai mikenske civilizacije, koja je dobila ime
po Mikeni, vanom gradu juno od Atine.

Afrika i dalji razvoj

17

Narodi Mediterana: pad

Zamislite vodeni zid visine desetospratnice koji juri ka vama brzinom
od 450 milja na as. Preplaeni ste? Upravo tako su se oseali i stanovnici
mediteranskog basena u kamenom dobu oko 7000. pre n.e., kada ih je bez
ikakve najave pogodio najvei talas u ljudskoj istoriji. Ovaj super-cunami je
zbrisao sva priobalna naselja du obala Evrope, Azije i Afrike. Preciznih podataka o broju rtava nema, mada se moe pretpostaviti da je poginulo vie
miliona ljudi.
Geolozi smatraju da je talas nastao nakon erupcije sicilijanskog vulkana Etna, kada je u more izbaeno preko 6 kubnih milja kamena brzinom od
200 milja na as. Silina udara je morsko dno pretvorilo u itko blato, ime je
stvoreno dinovsko podvodno klizite. Rezultujui talas visine oko 40 metara
dopreo je do najudaljenijih delova Mediterana za neto vie od tri i po sata.
Poto je Mediteran imao samo jedan izlaz, uzani Gibraltarski moreuz, talas se
verovatno vie puta odbijao od morskih obala, ba kao to se talasii odbijaju
od zidova nekog ribnjaka.
Arheolozi su otkrili ostatke neolitskog naselja ribara u Atlit-Jamu, na istonim obalama Mediterana, koje je oito naputeno u velikoj urbi. Na osnovu
ega su naunici doli do takvog zakljuka? Beei od opasnosti, ribari su ostavili do pola oien ulov koji je zatrpan ogromnim nanosima blata i tako ostao
sauvan vie hiljada godina.

Pie: uspon
Na svu sreu, veina antikih naroda je poznavala neku vrstu vina - alkoholnog pia jaeg od piva, koje se pravi od groa ili nekog drugog voa. Proizvodnja vina je verovatno nastala odmah nakon 6000. pre n.e., kada je ovek
poeo sa izradom posua od gline, uz dodatno peenje na vatri, ime je dobijan
vrst i otporan materijal za skladitenje. Glinene posude su koriene za skladitenje voa i povra, a prvo vino je verovatno bilo rezultat sluajne fermentacije
groa ili soka od groa.
Najstariji tragovi proizvodnje vina potiu sa planine Zargos u severnom
Iranu, gde su arheolozi otkopali antiku kuhinju sa est glinenih kraga koji
su korieni za proizvodnju neke vrste vina u periodu izmeu 5400 i 5000. pre
n.e. U jednom 10-litarskom kragu pronaeni su ostaci ute boje koji bi mogli
predstavljati ostatke belog vina dobijenog od belog groa.
Proizvodnja vina se brzo irila antikim svetom. Sumerci su pravili vino
ve oko 3100. pre n.e., dok se na glinenim ploicama mogu nai crtei sumerske aristokratije koja uiva uz male pehare vina, ispijajui ih zajedno sa pivom
posluenim u glinenim krazima - prvo meanje pia u istoriji. Groe nije uspevalo u Egitpu, ali su ga njegovi stanovnici verovatno uvozili iz Sirije. Glineni
upovi sa vinom su u Egiptu pokopavani zajedno sa pokojnikom. Do drugog
18

Smena istorija sveta

milenijuma pre n.e. postojalo je ve

PRVI RAUNI
pet razliitih brendova vina iz vinograda Delte koje su pokojnici moMeu prvim pisanim dokumentigli koristiti u zagrobnom ivotu.
ma iz Mesopotamije (Irak) nalaze
se i popisne liste kraga sa vinom.
Na drugom kraju Azije, u Kini,
legende kau da je oko 2100. pre
n.e. imperator Jidi pronaao nain za
fermentaciju prosa i dobijanje tzv. utog vina. Arheolozi su u grobnicama u
Anijangu i dolini ute reke pronali glinene posude iz dinastije ang u kojima
je nekim udom sauvana odreena koliina vina. Ukus vina je poboljavan
dodavanjem odreenih biljaka, cvea i biljne smole.
Stari Grci minojskog i mikenskog doba su takoe bili veliki ljubitelji vina.
Arheolozi su na Kritu otkrili nonu presu za ceenje groa koja potie iz
1600. pre n.e. Grke legende su pune pria o ulozi vina u ivotu bogova, junaka i obinih smrtnika. Prekomerne doze vina su verovatno olakavale razne
amanistike rituale, proizvodei vizije sline onima koje se javljaju kod halucinogena, kao to je pejota ili razne otrovne peurke. Tipian primer za takvu
tvrdnju je kult Dionisa, grkog boga vina, iji su sledbenici organizovali ritualne orgije u kojima su pod dejstvom alkohola komadali ive bikove sopstvenim
zubima i golim rukama.

- Komparativna religija Kako je sve ovo nastalo?

Antike kulture nisu imale nikakvih saznanja o poreklu univerzuma,
mada je svaka od njih imala svoje prilino bizarno objanjenje o tome kako je
svet nastao. Interesantno je da meu tim objanjenjima postoji dosta slinosti.
Tanije, veliki broj istovetnih detalja u tumaenjima razliitih kultura namee
ideju o postojanju jedinstvenog prastarog mita koji je nastao u najranijoj civilizaciji. Pregled tih tumaenja poinjemo sa Starim zavetom (mada on nastavlja sumerske mitove, ali Sumerci nam nee zameriti - oni su mrtvi.)
Na poetku Bog stvori nebo i zemlju. Zemlja nije imala nikakav oblik i
bila je pusta; nad prazninom je vladala potpuna tama. Nakon toga Bog stvori
vodu. Bog ree: Neka bude svetlost!; i bi svetlost. Do sada se sve odvija
dobro. Bog zatim ree: Napraviemo oveka koji e biti slian nama, a zatim
postavi svoju kreaciju, Adama, u Rajski vrt. Videvi da je Adam usamljen, Bog
uze Adamovo rebro i stvori Evu. Sve je ilo dobro dok se nije pojavila zla zmija, Satan, koja je nagovorila Evu da pojede jabuku sa zabranjenog (ali bez ikakve zatite) Drveta znanja. Ukratko: Adam je takoe zagrizao jabuku, zatim
su njih dvoje otkrili tajne seksa. Bog ih je zbog svega toga izbacio iz Rajskog

Afrika i dalji razvoj

19

vrta, osudivi istovremeno, zbog te

nesmotrene uine, na venu patnju
ALTERNATIVNI NAUNI
itavo oveanstvo. Zvui razumno,
KALENDAR DOGAAJA
zar ne? Naravno.
U cilju objektivnosti prikazaemo
Starija, sumerska varijanta prii jedan alternativni kalendar doe o nastanku univerzuma kae da
gaaja vezanih za nastanak unije svet u poetku bio vodeni haos u
verzuma. Kalendar je zasnovan na
obliku boginje mora Namu, iz koga
otkriima tzv. prirodne nauke.
je nastalo nebo u vidu mukarca pod
imenom An i zemlja u vidu ene
20 milijardi godina pre n.e.:
Singularnost. Niko je ne moe
pod imenom Ki. Njihov sin Enlil
opisati.
je postao ef svih sumerskih bogova
zahvaljujui tome to je razjedinio
20 milijardi godina pre n.e. +
roditelje i ostvario potpunu kontro1 sekunda: Formiranje protona
lu nad majkom (Frojd bi pukao od
i neutrona. Pojedinosti e biti remuke!). Uz pomo ostalih bogova
gulisane naknadno.
Enlil je od blata i krvi rtvovanog
20 milijardi godina pre n.e. + 3
boga stvorio oveka - i to po uzoru
minute: Neutroni i protoni formina sopstveni lik. Prvi ljudi su iveli
raju jezgra vodinika i helijuma.
nomadskim ivotom u skladu sa prirodom, sve dok ih boginja raanja
19 milijardi godina pre n.e.:
Nintura nije nagovorila da ponu da
Zvezde poinju da se grupiu i
stvaraju gradove i potomke koji e
formiraju galaksije.
naseliti svet. (Ba kao to su Adam
5 milijardi godina pre n.e.: Roi Eva napustili Rajski vrt i prekinuli
eno je nae Sunce.
prirodni sklad.)
4.6 milijardi godina pre n.e.:
Prema grkim mitovima postaOd svemirskog otpada nastaje
nja, univerzum je takoe u poetku
Zemlja (takvo poreklo objanjava
bio mrana praznina, Haos, potdosta toga).
puno prazan osim ogromne crne
ptice pod imenom Niks. Ova ptica
4.53 milijardi godina pre n.e.:
Zemlja i kvaziplaneta Teja se prvo
je snela zlatno jaje - mada nije jasno
ujedinjuju, a zatim ponovo razgde, s obzirom na to da je univerdvajaju stvarajui Mesec.
zum bio potpuno prazan, ali ta je,
tu je iz koga se izlegao Eros, bog
4.4 milijardi godina pre n.e.: U
ljubavi. Gornja polovina ljuske jajemoru nastaju prvi oblici ivota.
ta je postala nebo, Uranus, a donja
Sreno, jadnici (srea e vam zaizemlja, Gea. Od njihovih naslednista i biti potrebna)!
ka su nastali bogovi, da bi kasnije
vrhovni bog Zevs naloio titanima
Prometeju i Epimeteju da naprave
ljudska bia i ivotinje i da svakoj grupaciji daju odreene moi. Epimetej je,
meutim, sve moi dao ivotinjama, tako da za ljudska bia nije preostalo nita. Prometej je zbog toga ukrao boansku vatru sa planine Olimp i podario
20

Smena istorija sveta

je oveku - time je ovek stekao mo znatno veu od one koja mu je stvarno

bila potrebna, stekavi istovremeno i dominantnu poziciju u odnosu na sve
ivotinje.
Ideja sa jajetom je inae veoma popularna i prisutna je u vie razliitih kultura. Kineski mit o stvaranju kae da je prvobitni bezoblini haos univerzuma
postepenim zaleivanjem prerastao u crno jaje sa ovekolikim biem pod nazivom Pangu, koji se obino predstavlja sa rogovima i krznom (poput Pana,
grkog boga). Kada se izlegao, Pangu je dinovskom sekirom prepolovio ljusku jajeta, formirajui tako zemlju i nebo, koji odgovaraju elementarnim oblicima energije, jinu i jangu. Kada je Pangu umro, od njegovog daha su nastali
oblaci, od oiju sunce i mesec, od krvi su nastale reke, a od tela kopno.

Dosta vie sa tim poplavama!

Veina kultura sadri i mitove o Velikoj poplavi, kazni koju su bogovi
poslali u davnoj prolosti kako bi unitili oveanstvo. Takav je i dobro poznati biblijski mit o Noju u zapadnoj civilizaciji. Kada mu je dosadila ljudska
neposlunost i poronost, Bog je odabrao Noja i njegovu porodicu i dao im
specijalan zadatak: morali su da sagrade ogroman amac (koveg) i da u njega
ubace po jedan par svake ivotinjske vrste radi ponovnog obnavljanja ivog
sveta nakon potopa.
Sumerska verzija kae da je bog Enki upozorio Ziusudru, kralja urupaka, da su bogovi odluili da unite svet potopom. Enki je naloio Ziusudri da
sagradi veliki brod na koji e se skloniti tokom jednonedeljne poplave. Zahvaljujui molitvama i rtvama bogovi su kralju podarili besmrtnost. Prema
sumerskoj istoriji prvu sumersku dinastiju nakon velikog potopa osnovao je
kralj Etana iz Kia.

Na brod natovari seme svih ivih bia.

Brod e sam sagraditi.
Njegova veliina mora biti odgovarajua.
- Sumerska legenda o velikom potopu

Prema grkoj legendi, mitski polubog Prometej upozorio je svog sina

Deukaliona da se sprema veliki potop, rekavi mu da napravi ogroman nepropusni koveg za sebe i svoju enu Piru. Devetodnevne kie izazvale su veliki potop u kome je nestalo celokupno oveanstvo, osim Deukaliona i Pire,
koji su to vreme proveli u kovegu. Nakon povlaenja vode, njihov koveg je
ostao nasukan na planini Ortis u severnoj Grkoj. Zevs je rekao Deukalionu

Afrika i dalji razvoj

21

i njegovoj supruzi da preko ramena bace po jedan kamen, od kojih su nastali

mukarac i ena koji e obnoviti oveanstvo na Zemlji.
Konano, indijska mitologija govori o sveteniku po imenu Manu, koji je
sluio jednog od prvih indijskih kraljeva. Perui ruke na reci, Manu je jednoga
dana spasao ribicu, koja mu je u znak zahvalnosti prenela upozorenje o velikoj
poplavi koja nailazi. Manu je napravio brod na koji je utovario seme ivota
radi ponovnog oivljavanja sveta nakon poplave. Ribica - tanije, prerueni
vrhovni bog Vinu - nakon toga je odvukla brod do planinskog vrha koji je bio
iznad nivoa vode. Zvui vam poznato?
Nemogue je rei da li se sve navedene legende odnose na neki stvarni
dogaaj iz daleke prolosti, mada u istoriji postoji nekoliko pojava koje predstavljaju realne kandidate. Posebno se izdvaja veliki porast nivoa mora na kraju prolog ledenog doba pre neto vie od 12 hiljada godina (10.000. pre n.e.).
Naglo otapanje polarnog leda izazvalo je porast nivoa mora za vie od etiri
stotine stopa irom sveta - to je svakako moralo ostaviti jak utisak.

DOVIENJA, I HVALA NA SVEMU...

Konji
Desetak milja na as - to je najvea brzina koju je ovek
mogao postii trei pre nego to je pripitomljen konj.
Malo je ivotinja koje mogu postii brzinu od etrdeset
milja na as ili preneti oveka na razdaljine od vie hiljada
milja. ovek na leima konja stie znatnu prednost u pogledu brzine i mobilnosti, tako da je potpuno jasno zato su ljudi koji su pripitomili konje uspeli
da osvoje svet.
Konji su se pojavili u Severnoj i Junoj Americi pre vie od 55 miliona
godina, odakle su preko Beringovog moreuza preli u Aziju, Afriku i Evropu.
Oko 8000 pre n.e. dolo je do masovnog istrebljenja velikih sisara u obe Amerike (ukljuujui i mamute, sabljozube tigrove i konje), to je verovatno povezano sa pojavom Amerikanaca - domorodaca. Istovremeno, Beringov moreuz
je usled podizanja nivoa mora bio potopljen, tako da konji nisu mogli nazad
u Ameriku.
Prvi tragovi uzgoja konja potiu iz perioda oko 4500 pre n.e. Prvi ljudi
koji su gajili konje iveli su oko Kaspijskog jezera, oko planina Ural i Kavkaz u
junoj Rusiji. Oni su odgajili podvrstu konja pod nazivom tarpan, koji je vezan
za prostor oko Crnog mora i Kaspijskog jezera. Isti narod je oko 2000 pre n.e.
izumeo i bojna kola koja su vukli konji. Konji i borna kola su ponekad i pokopavani zajedno sa mrtvim poglavicama tokom ritualnih sahrana.
22

Smena istorija sveta

Otrica
Osnovni materijal za izradu alatki u prvim danima ljudske istorije bio je
kamen, koga je bilo u izobilju. Odatle i potie naziv kameno doba, koji se moe
podeliti na tri period. U Paleolitu (Starije kameno doba) ljudi su odlamali
komade kamenja i tako dobijali gruba seiva. U Mezolitu (Srednje kameno
doba) alatke su postale neto savrenije, a pojavili su se i prvi majstori koji su
mogli da naprave odreene trouglaste ili trapezoidne kamene oblike. Ti oblici
su verovatno korieni za vrhove drvenih strela i seiva na sekirama, od kojih
su kasnije (u Neolitu, odnosno Mlaem kamenom dobu) nastale savrenije
alatke, kao to je strela sa dvostrukim seivom i izuzetno otra sekira.
Sledei veliki iskorak napravljen je kada su nai inteligentni preci pronali
nain za zagrevanje grumena metala koje su nalazili u prirodi, nakon ega su
udaranjem kamenom iz metala dobijali otrice i razne druge korisne oblike.
Prvi tragovi primene bakra datiraju iz 6000. pre n.e., u kulturi koja se danas
oznaava kao Stari bakarni kompleks (engl. Old Copper Complex), koja je
naseljavala dananji Miigen i Viskonsin. Bakar je poeo nezavisno da se primenjuje i na Srednjem istoku, u Aziji i Evropi na poetku petog milenijuma
pre n.e. Period izmeu 4300. i 3200. pre n.e. arheolozi inae nazivaju bakarnim dobom.
Bakarne alatke su predstavljale znatan napredak u odnosu na kamen, mada
su se bakarne otrice lako krivile i gubile svoju otrinu pri udaru u tvrde predmete. Metalci iz Suze, Iran, su oko 3200. pre n.e. otkrili da bakar dobija na vrstini ukoliko se istopi i pomea sa drugim metalom - kalajem. Tako dobijena
legura, bronza, bila je jaa od oba pojedinana metala koji su je sainjavali.
Bronza je donela ogromnu prednost antikim vojskama - Sumerima, Egipanima i Kinezima u doba dinastije ang. Za razliku od kamenog i bakarnog
oruja koje su koristili protivnici, njihova bronzana seiva su prolazila kroz
tela neprijatelja kao zagrejani no kroz maslac (grubo, ali istinito). Bronzano
oruje je izraivano u kraljevskim livnicama (metalske radionice), koje su kontrolisali predstavnici vlasti. Nalazita bakra i kalaja su obino bila na potpuno
razliitim lokacijama, tako da su stalne potrebe za bronzom dovele do pojave
prvih oblika trgovine na velikim udaljenostima.

Letee otrice
Gaanje ivotinja i ljudi kamenjem je moda primereno maloletnim delikventima i neobuzdanim deacima, dok je za postizanje pravih efekata nad
stvarnim neprijateljem potrebno neto konkretnije, poput luka i strele. Tano
vreme pojave ovih genijalnih izuma je tajna za dananju nauku, ali je sigurno
da je to bilo veliko otkrie. Dobro zategnuta tetiva na luku mogla je izbaciti
objekte znatno bre i na vee daljine u odnosu na golorukog oveka, zbog ega
je korisnik luka i strele stekao ogromnu prednost u borbi i lovu.

Afrika i dalji razvoj

23

Tragovi prvih strela sa vrhovima od kremena potiu iz perioda

od 9000 do 8000 pre n.e., iz kasnog
Paleolita (Starije kameno doba).
Telo Oecija, naeg pretka roeOni su otkriveni u dolini Arensburg
nog oko 3300 pre n.e., pronaeseverno od Hamburga, Nemaka.
no je u alpskim gleerima i niNajstariji lukovi pronaeni su u
malo se ne razlikuje od bilo kog
oblinjoj Danskoj, prirodno kondrugog beivotnog tela mlaeg
zervisani u movarnom tlu. Bili su
datuma. Otkrili su ga planinari
izraeni od bresta, a duina im je
1991. godine, a austrijske vlasti
iznosila oko pet stopa. Tetive su vesu u poetku mislile da se radi o
rovatno bile izraene od ivotinjske
rtvi skoranjeg ubistva. Njegovo
koe ili od biljnih vlakana, mada ne
telo je ak i oteeno pri vaepostoje sigurni podaci koji bi ukazinju iz leda pomou pneumatske
builice, a posmatrai su ak slovali na to.
bodno uzimali naene objekte
Strele su tokom Mezolita (Sredkao suvenire. Tokom dalje istrage
nje kameno doba, poinje oko 8000
veliki broj ljudi je ak i dodirivao
pre n.e.) postale due - do etiri stomumificirano telo prenosei tako
pe - a zahvaljujui sve jaim lukovima
bakterije i nanosei nepopravljiverovatno je rastao i njihov domet.
vu tetu. Kasnije se ispostavilo da
Tokom Neolita, lukovi su pravljeni
je telo otkriveno na italijanskoj
preteno od tisovine koja je istovreteritoriji, nakon ega je dolo i do
meno i jaka i elastina, naroito kada
ozbiljnog diplomatskog spora.
se potopi u vodu i dodatno zagreje.
Oeci je danas izloen u juno-tiU vajcarskim Alpima je pronaeno
rolskom arheolokom muzeju u
ouvano telo neolitskog peinskog
Bolcanu, Italija.
oveka popularno nazvanim Oeci,
koji je uz sebe imao nedovreni luk
sa tetivom izraenom od lanenih vlakana. U isto vreme natufijanska kultura
antike Palestine i Sirije koristila je mehanika ojaanja koja su poboljavala
preciznost njihovih strela.
Lukovi i strele su postali nezaobilazni deo ratne opreme irom sveta ve
oko 4000 pre n.e., u vreme kada su se na planeti pojavile i prve dugotrajnije civilizacije. Istovremeno, strelci su postali veoma bitan deo organizovanih
armija. Hetiti, glavni protivnici antikih Egipana, postali su pravi eksperti u
rukovanju lukom i strelom. Poetkom osamnaestog veka pre n.e. oni su organizovali svoju vojsku tako to su svakom paru strelaca dodeljivali i borna kola
zajedno sa vozaem. U isto vreme Asirci su napravili vea i tea borna kola koja
su mogla primiti vozaa, strelca i dva borca opremljena zatitnim titovima.
Pravu revoluciju u vojnom organizovanju, meutim, izazvali su indoevropski
nomadi centralne Azije kada su negde u drugom milenijiumu pre n.e. postavili
strelca na lea konja. Takav strelac naoruan lukom i strelom bio je smrtonosniji i imao je veu mobilnost u odnosu na strelca u bornim kolima kojima

POVRATAK
LEDENOG OVEKA

24

Smena istorija sveta

je upravljao drugi ovek. Kada su Asirci ovladali ovom vetinom, za njihove

susede su poeli teki dani.

ta pogoni vae amce

oveku nije trebalo dugo vremena da zapazi da drvo pluta na vodi i da
vei komadi plutajueg drveta mogu izdrati teret ivih bia. Biljke i ivotinje su esto na drvenim deblima savlaivali i hiljade milja slanih vodenih
povrina, migrirajui tako iz jednog dela sveta u drugi. Nai preci su uz malo
kreativnog razmiljanja zakljuili da bi i oni mogli primeniti istu taktiku.
Prvi amci nisu bili preterano sloeni: to su bila obina drvena debla
izdubljena kamenom ili metalnom otricom radi smetaja veslaa. Prastanovnici dananje Holandije, Danske, Nemake i Finske pravili su izdubljene
amce - kanue - ve oko 9000. pre n.e. Pojedina plovila pronaena u Danskoj
iz perioda od oko 5000. pre n.e. bila su dugaka i vie od trideset stopa i
verovatno su koriena za lov na kitove i bakalare, kao i za trgovinu. Ovi
amci su verovatno korieni i kao mrtvaki kovezi i pogrebne lomae za
vienije osobe poput plemenskih poglavica - obiaj koji su kasnije prihvatili
i Vikinzi.
Konstrukcija prvih amaca je bila tako jednostavna i efikasna da je razvijena nezavisno u brojnim kulturama antikog sveta. Pripadnici japanske kulture
Jomon su takoe koristili izdubljene kanue ve oko 7500. pre n.e. Najstariji
amci u Africi potiu iz Nigerije, iz perioda oko 6000. pre n.e. Zahvaljujui
visokom tropskom drveu, antiki brodograditelji su mogli da izrade zaista velike amce. Karipsko pleme Taino je tako pravilo amce ija je duina prelazila
90 stopa, u koje je moglo stati 80 veslaa, dok su brodograditelji u Africi pravili
amce due od 120 stopa.
Polineani su svakako neprevazieni majstori u gradnji izdubljenih amaca. Pored toga, oni dri i rekorde u pogledu prevaljenih razdaljina. Tipian polineanski amac za plovidbu morem bio je dugaak samo 30 do 60
stopa, ali ti amci su mogli prebaciti itave porodice sa svim neophodnim
stvarima i do nekoliko hiljada milja preko otvorenog mora. Prastanovnici jugoistone Azije zapoeli su naseljavanje ostrva u Junom Pacifiku negde oko
1500. pre n.e. Jedna grupa doseljenika je u tim migracijama prela rastojanje
od Nove Gvineje do Samoe - vie od dve i po hiljade milja. Polineani su ponovili slian podvig negde izmeu 400. i 700. pre n.e., prevalivi ponovo slinu razdaljinu izmeu Samoe i Havaja. Polineani su stalno putovali izmeu
ovih ostrva radi trgovine. Za navigaciju su koristili detaljne mape napravljene
od granica, koljki i kamenja, koje su verno prikazivale poloaj ostrva, struje
i zvezde.

Afrika i dalji razvoj

25

Boginja piva
Fermentacija radi proizvodnje alkohola je jedan od prvih postupaka koji
je ovek primenio na itaricama. Pivo je tretirano kao namirnica, mada je istovremeno donosilo i omamu. Postoje dokazi koji ukazuju da su Sumeri pravili
pivo ve oko 3000. pre n.e. Tanije, oni su toliko cenili pivo da su imali i odgovarajuu zatitnicu, uglednu boginju Nin-Kasi. Velika koliina podataka o
Sumerima dobijena je upravo prouavanjem religioznih tekstova posveenih
ovoj boginji.
Boginja Nin-Kasi prvi put se pominje
u tekstovima oko 2900. pre n.e.
ZABAVE SU ODUVEK
Njeno
ime u slobodnom prevodu glaBILE OMILJENE
si Dama koja ispunjava usta ili Ona
Nema nikakve sumnje da su se
koja ispunjava elje. Ona je bila pivar,
stari Sumeri rado opijali uz pivo,
ali je predstavljala i samo pivo. Pivsko
otkrivajui pri tome svoju divlju
boanstvo je bilo enskog roda zato
prirodu. Svoja pijanstva uopte
to je proizvodnja piva i upravljanje
nisu krili, pa su tako ostavili ak i
krmama obino bilo u rukama sudokumenta u kojima opisuju svoje
merskih ena, dok se pivo uglavnom
ponaanje pod dejstvom alkohola.
proizvodilo po kuama. Sumeri su
Glineni plakat iz 1800. pre n.e. proimali jo jedno boanstvo posveeno
naen u Vavilonu prikazuje enu
pivu - to je bila boginja Siduri, zatitkoja ispija pivo slamkom iz kraga
nica krmi.
dok vodi ljubav. U jednoj pesmi u
Nisu samo ljudi bili ljubitelji
ast boginje Nin-Kasi koja potie iz
piva: oboavali su ga i bogovi i bogiistog perioda kae se: Oseam se
nje antikog sveta. Sumerski mitovi
divno i blaeno ispijajui pivo.
pominju boga izvora i bunara Enki,
koji se napio zajedno sa Inanom, da
bi joj zatim poklonio neke od svojih najvanijih moi - postupak zbog koga
se kasnije pokajao. Bogovi su koristili pivo i na svojoj sveanosti u Vavilonu u
sklopu proslave osnivanja grada.

Pra-pra-pradeda rok-en-rola
Muzika spada u najvee misterije antikog sveta. Arheolozi su dodue
otkrili brojne muzike instrumente i razne slike sa osobama koje ih sviraju,
mada je danas veoma teko zakljuiti kako su ti instrumenti zvuali. Stvari su
dodatno oteane injenicom da je pevanje bez ikakve pratnje verovatno bilo
okosnica antike muzike.
Sam ovek je prvi muziki instrument: on moe da peva (tanije, to mogu
samo neki od nas) i tape dlanovima i stopalima u odreenom ritmu. Prva muzika je verovatno bila vezana za molitve koje su pevuili svetenici ili za ritualne
deklamacije kojima su stariji pripadnici plemena prenosili prie i iskustva ranijih generacija svojim sunarodnicima. Antike ritualne ceremonije su, poput
26

Smena istorija sveta

dananjih religijskih obreda, verovatno bile organizovane po principu pitanje

i odgovor, sa delovima u kojima je publika ponavljala kljune fraze ili odgovarala na odreena pitanja.
Najstariji registrovani muziki instrument je kotana flauta iz Kine, stara
najmanje sedam hiljada godina, nakon ega su se pojavile i panove frule i bronzana zvona. Roake dvorskih zvaninika u antikom Egiptu svirale su harfe i
pevale na ritualnim ceremonijama posveenim bogovima i mrtvima. Prelepe
pevaice su esto zabavljale i bogatae na njihovim zabavama. Istovremeno,
izrada muzikih instrumenata je bila rezervisana za asove dokolice bogatih
i monih ljudi: zapis sa krunisanja faraona Tutmesa III govori o divnoj harfi
optoenoj srebrom, zlatom, malahitom, lazulijem i skupim kamenjem, koju je
ovaj faraon izradio.
Znatno manje podataka ima o muzici kod obinih ljudi, mada neki tragovi postoje i u ovoj oblasti. Egipatske
ene su obino pevale kako bi skratiNEMOJTE TO PUITI...
le vreme tokom mlevenja ita. Obian narod Sumera je svoje slobodno
Koja je razlika izmeu marivreme esto provodio u krmama uz
huane i konoplje? Prvo emo
pivo i zabavu koju su pruale eneizneti ono to im je zajedniko:
muziari, koje su istovremeno veroobe biljke pripadaju porodici
Cannabis sativa, imaju slian
vatno bile i prostitutke. Na jednom
miris koji podsea na marihupeatu pronaenom u Uru koji poanu. Razlike su vezane za istotie iz 2500. pre n.e. nalazi se slika
riju, tanije za nain uzgajanja.
mukarca i ene koji ispijaju pivo
Marihuana je hiljadama godina
dok ena svira na liri sa glavom bika.

Osim droge...
Konoplja je, pored penice, verovatno bila prva biljka koju je ovek poeo da gaji - mada u poetku
ona nije gajena radi osvajanja visina.
Vlakna konoplje koja su dobijana iz
stabljike predstavljaju jak i otporan
materijal od koga je mogue praviti
odeu. U Katal Hujuku u Turskoj su
pronaeni tragovi odee stari preko
deset hiljada godina, to je ujedno
i najstariji proizvod ljudskih ruku
(ako izuzmemo kamene alatke) ikada pronaen.
Paleobotaniari (naunici koji
izuavaju ostatke antikih biljaka)
smatraju da konoplja potie iz Cen-

uzgajana tako da se poboljaju

njena narkotika svojstva, dok
je konoplja uzgajana prvenstveno zbog svojih vlakana. Tako su
ove biljke postale dve krajnosti
u rodu Canabis. Marihuana je
niska - osam do deset stopa najvie, sa velikim reproduktivnim
pupoljcima u kojima se nalazi
i do 20 procenata tetrahidrokanabinola (THC). Konoplja, sa
druge strane, moe dostii visinu od 25 stopa, ali u njoj nema
vie od 1 procenta THC-a.
Napomena: Iako je jo Dord
Vaington savetovao Amerikancima da sade konoplju to vie,
dananji ameriki farmeri mogu
biti uhapeni zbog toga!

Afrika i dalji razvoj

27

tralne Azije, sa teritorije dananjeg Avganistana, Tibeta i Kazahstana. Uz pomo oveka, konoplja se istovremeno irila ka istoku i zapadu, tako da je u Kinu
stigla negde oko 10.000. pre n.e., u Mesopotamiju oko 8000. pre n.e., Evropu
oko 1500. pre n.e. i u Indiju oko 800. pre n.e. Razliitim nainom uzgoja vremenom su u ovim oblastima nastale i razliite bioloke vrste ove biljke.
Konoplja se brzo irila prvenstveno zahvaljujui korsiti koju je donosila oveku. Ona je u Kini oko 2500. pre n.e. zamenila znatno slabija vlakna
bambusa koji je do tada koriten za tetive lukova. Pripadnici kraljevskih loza i
plemstva u Kini su zbog toga otpoeli sa uzgojem konoplje na velikim povrinama. Postoje ak i neki fantomski dokazi da su Kinezi koristili konoplju pre
Katal Hujuka: na grnariji ija se starost procenjuje na dvanaest hiljada godina
postoje tragovi vorova i konopaca napravljenih od konoplje, mada su sami
konopci odavno istrulili.
Novokrunisani carevi Japana jo od antikih vremena nose specijalnu
odeu izraenu od vlakana konoplje tokom posebne ceremonije pod nazivom
Daijosai, kojom se potvruje njihova nova pozicija. Tokom ceremonije car prinosi rtve boginji Sunca into religije pod imenom Amaterasu. rtvuje se ito,
stoka i svilene bube, ime se potvruje mo boginje nad hranom i odeom.
Odea od konoplje - koja je istovremeno izvor i hrane i odee - dodatno izraava potovanje ove boginje.

NE, HVALA, NIJE POTREBNO...

Rupa u glavi
Da li ste ikada imali takvu zubobolju da ste hteli da
provrtite rupu u lobanji kako bi zli duhovi izali napolje? Ne? Dobro je da niste iveli u periodu pre pet hiljada godina, zato to je u to doba navedeni postupak
bio prihvaen i veoma popularan medicinski tretman.
Tretman buenja je primenjivan jo pre oko dvanaest hiljada godina. Neolitski amani, ondanji lekari, leili su razliita oboljenja - verovatno migrene,
modane tumore i duevne bolesti - buenjem rupe veliine novia od pola
dolara na zadnjem ili gornjem delu lobanje. Dokazi takvih tretmana pronaeni su irom sveta - u Aziji, Evropi, Africi, Australiji, Severnoj i Junoj Americi.
Oito je da je ovaj metod bio veoma popularan: meu 120 lobanja pronaenih
u jednom neolitskom groblju u Francuskoj ak 40 je bilo probueno.
Veliki broj pacijenata je za divno udo preiveo takve operacije, koje su
izvoene uz pomo otrog kamena i bez ikakve anestezije. Pretpostavlja se da
su pacijenti ak i sami traili operacije: odreeni poremeaji u glavi poput he28

Smena istorija sveta

matoma izazivaju jak i bolan pritisak unutar lobanje, koji moe biti ublaen
njenim otvaranjem. Na nekim lobanjama je pronaeno i vie otvora, to znai
da je procedura ponavljana vie puta.
Terapija buenjem lobanje je primenjivana ak i po zavretku neolitskog
perioda. Buenje je postala standardna procedura u antikoj Grkoj kada je
uveni lekar Hipokrat napisao uputsvo za pravilno izvoenje operacije. Rimski
doktori su mleli ostatke kostiju dobijene tokom operacije buenja lobanje, da
bi ih zatim koristili kao lek za leenje drugih bolesti. Buenje lobanje je u Evropi primenjivano sve do osamnaestog veka.

Pljakai grobova
I pored obimnih mera zatite, pljakai grobova su poharali praktino sve
grobnice u egipatskim piramidama. Pljakai nisu traili samo zlato i dragocenosti: oni su eleli ba sve, tako da je sa blagom ukradeno i vie desetina
mumija.
U piramidi faraona Kfare lopovi
su umesto ukradene mumije ostavili
PREPORUUJEM VAM DVE
ivotinjske kosti. ak je i najvea od
KAIICE PRAHA OD
svih piramida, Kufuova Velika piraMUMIJE...
mida u Gizi opljakana - zvui prilino ironino, s obzirom na to da je
Odakle potie ideja da mumije
imaju lekovita svojstva? Takva ideKufu zahtevao da se njegova piramija je vie nego pogrena; mumije
da dodatno obezbedi nakon pljake
ak mogu biti veoma toksine. Nepiramide njegovog oca. Graditelj
uki i prosti svet je, meutim, mleo
Kufuove piramide Ankaf izmenio
ostatke mumija i koristio tako doje poloaj kraljevske odaje u toku
bijeni prah radi leenja neizleirealizacije samog projekta, ubacuvih bolesti. Bogati, ali ne i previe
jui istovremeno nekoliko lanih
pametni Evropljani su u periodu
odaja kako bi zbunio eventualne
od dvanaestog do devetnaestog
pljakae.
veka nove ere davali ogromne
Pljakanje piramida je sloen
svote novca za mumije od kojih su
poduhvat, koji zahteva angaovanje
pravili aj (koristili su ih i u sirovom
vie stotina ljudi radi pomeranja
stanju) radi leenja raznih bolesti,
stena tekih i po nekoliko tona. Pikao to su epilepsija, paraliza, oteramida faraona Dedefre i danas uva
kline i migrene.
ostatke tunela koji su probili pljakai kako bi dospeli do pokopanog
blaga. Dugaak tunel do grobnice faraona Sensureta I, koji veto izbegava granitne blokove postavljene kao dodatna zatita od pljakaa, jasno ukazuje da
su lopovi bili dobro upoznati sa konstrukcijom piramide - verovatno od nekog
insajdera.

Afrika i dalji razvoj

29

Lopovi su vremenom postajali sve drskiji i smeliji: nepaljivi pljakai piramide faraona Huni u Medijumu su iza sebe ostavili mali drveni eki kojim su
poduprli kameni poklopac faraonovog sarkofaga. Pljakai piramide Sensureta
III su iza sebe na zidovima pogrebne odaje ostavili ak i grafit, kao oiglednu
porugu naslednicima mrtvog faraona.
Ni danas nije potpuno jasno da li su u pljakanju piramida uestvovali i
kraljevski svetenici. Neki tragovi ipak ukazuju na njihovu umeanost u sline
poslove. Nakon pljake grobnice kraljice Heteferes, ene Snefrua, tokom vladavine njenog sina Kufua, svetenici su u ponovljenoj sahrani zakopali prazan
koveg, poto nisu mogli da pronau telo kraljice. Svetenici nikada nisu rekli
pravu istinu njenom sinu.

Zadrimo to u familiji
Incestne zajednice sa roenom sestrom proimaju itav antiki svet, tanije, samo njegov bogatiji deo. Kulturni antropolozi tvrde da postoji univerzalni tabu protiv incesta, odnosno da
sve svetske kulture osuuju seksualne
SVE DOK SE RADI
odnose izmeu lanova iste porodice
U IME BOGA...
- mada ta tvrdnja oigledno nije doprla do vladara antikog sveta.
Praksa rodoskrnavljenja poinje
od sumerske kulture i traje sve do
Normalan ovek bi oekivao da
ranog judaizma. Osniva judaizma
svetenstvo osuuje rodoskrnavljeAvram bio je sumerski princ koji je
nje, mada je prilino teko osuivati
napustio lagodan ivot i posvetio
ono to rade i sami bogovi. Vrhovno
se molitvama upuenim jednom,
boanstvo stare Mesopotamije, bog
svemoguem bogu. Sumerske
Enlil, spavao je sa sopstvenom majkraljevske obiaje, meutim, nije
kom Ki kako bi stvorio ivot, dok je
napustio: njegova ena Sara je
njegov brat Enki otiao i korak dalje:
ujedno bila i njegova polusestra. U
on je spavao sa sopstvenom erkom,
Starom zavetu moemo nai obilje
sa unukom dobijenom iz te veze, a zaprimera incesta. Kada se uinilo da
tim i sa praunukom po istoj liniji!
Jevrejima preti istrebljenje, erka
Avramovog neaka po imenu Lot
Zbog toga uopte ne iznenauje
napila je sopstvenog oca i sa njim
injenica da su sumerske kraljevske
izrodila dva deteta.
porodice bile prilino slobodoumne
kada je u pitanju seksualni odnos izmeu lanova familije. Oevi su esto
enili svoje sinove-prineve sa polusestrama kako bi sauvali kraljevsku krv i
odrali svu mo u okviru familije. I tu su, meutim, postojali dvojni standardi:
incest je bio striktno zabranjen meu obinim stanovnitvom, sa kaznama koje
su ile od progonstva do spaljivanja ivog grenika.
Stari Egipani su dodatno razradili itavu priu. Bogovi su ponovo imali
glavnu re: bog smrti i uskrsnua Oziris je bio oenjen sopstvenom sestrom
30

Smena istorija sveta

Isis. Egipani su zabave radi u rodoskrnavljenje ubacili i odreenu dozu nekrofilije: nakon to je ponovo sastavila telo svog brata-mua, Isis je iskoristila
njegovo seme, ostala trudna i rodila Horusa, koji je nasledio Ozirisa na prestolu Egipta.
U doba faraona, mukarci su imali odluujuu re u porodici, mada je kraljevska krv i dalje prenoena enskom linijom. Incestni brakovi su doprineli
ouvanju kraljevske krvi, ime je i svo bogatstvo ostajalo u porodici. Stavovi
Egipana su vidljivi i u pisanom jeziku u sklopu njihovih hijeroglifa. Re sestra
istovremeno moe da znai i ljubav, ljubavnica i supruga!
Faraoni su rado stupali u brak sa sopstvenim sestrama (i erkama) i sa njima
su imali i dece. Poto su i same imale kraljevsku krv, erke faraona nisu mogle
stupati u brak sa osobama nieg ranga - to je znatno suavalo izbor i uglavnom
ga svodilo na dobrog starog tatu. Jedan od najveih egipatskih faraona, Ramzes II, oenio se sa ak etiri sopstvene erke: Binatanu, Meritamen, Nebetavi i
Hentmiru. Smatra se da mu je Binatana rodila barem jedno dete.

JEZIK BROJKI
125.000

ukupan procenjeni broj stanovnika na

planeti oko 100.000. pre n.e.

1-10 miliona

ukupan procenjeni broj stanovnika na

planeti oko 10.000. pre n.e.

100 miliona

ukupan procenjeni broj stanovnika na planeti oko 3000. pre n.e.

300 miliona

ukupan procenjeni broj stanovnika na planeti oko 1000. pre n.e.

12
1

broj podvrsta u rodu Homo (ovek) koje su postojale pre

pojave Homo sapiens sapiensa
broj ena koje su ivele oko 150.000. pre n.e. do koje se moe
svesti mitohondrijski DNK svih ljudi

20

prosena duina ivotnog veka oveka pre 100.000 godina

22

prosean ivotni vek u Sumeru pre 5000 godina

75

prosean ivotni vek u Africi 2006.godine

51

prosena visina mukarca pre 10.000 godina

59

prosena visina dananjeg Amerikanca

1500

prosean broj unetih kalorija ribara iz kamenog doba

pre 10.000 godina

2700

prosean broj unetih kalorija dananjeg Amerikanca

Afrika i dalji razvoj

31

1:2

verovatnoa, pre 10.000 godina, da e novoroene

umreti pre nego to napuni 5 godina

133

broj pojavljivanja rei obuzeti u Starom zavetu

190

broj pojavljivanja rei gnev u Starom zavetu

3000
170
31
20.000

32

ukupni broj godina vladavine faraona u Egiptu

ukupan broj faraona u tom periodu
broj dinastija koje su vladale Egiptom u tom periodu
broj glinenih tablica sa tekstom pronaenih u
biblioteci u Uru

Smena istorija sveta

Ukoliko ste povezani na internet,

kliknite link http://bit.ly/9yC1Ff
naruite knjigu.

Cena I izdanja knjige je sa uraunatim popustom: 650 dinara.