PIJMO, DOK (JOS) IMA STA

SVAKI DOMACIN SELA RAJAC, KOD NEGOTINA, VINO PRAVI, CUVA I

NEGUJE U JEDINSTVENIM KAMENIM PIVNICAMA NA OBLIZNJEM BRDU
Odomacila se rec pivnice, tacno je pimnice (po onome pijmo), ali mnogo veci problem je
to sto u Rajcu i celom Negotinskom vinogorju sve manje je i mladih vinogradara i mladih
vinograda. A nekada su i u francuskom Bordou zavideli ovdasnjim sortama, a Austrougarska
imala je u Negotinu ambasadu za trgovinu vinima. U pimnicima vina drugacije mirisu, zato
sto se tu prave i cuvaju isto kao i pre 200 godina
Ispod Belog brda scucurio se vremesni Rajac, a samo par kilometara u visine, cuvene pimnice.
Kameni grad vina. Utonuo u zelenu tisinu. Drevan i gorostasan. Kao da i sada priziva grckog Dionisa,
a rimskog Bahusa, Zevsovog sina, boga vina i vinogradarstva.
Gradjen od kamena, cesto tesanog,
od brvana i bondruka, debelih zidova,
usoren
sokacima.
Kuce
sa
podrumima, delimicno ukopanim u
zemlju, sa tremom ili bez njega,
jednom do dve prostorije u prizemlju i
jednom na spratu za boravak
vinogradara u vreme berbe ili tokom
negovanja vina.
U Rajcu ce vam svako reci da su
pimnice centar sveta. Kroz osmeh
kazu da kad se napiju rujna vina sve
pocne oko pimnica da se okrece. A stoje tu jos od davnina, reci ce vam, dok ce ih istoricari smestiti u
19. vek. Zlatni, za krajinske vinogradare. Proizvodila su se tada u Rajcu i na pimnicima vina za careve
i kraljeve. Pili su ih velikasi u Londonu i Parizu. Posebno ih cenili u francuskoj vinskoj regiji Bordou,
narocito crna sa zagasito rumenom bojom, mnogo tanina, secera i alkohola kako je o njima daleke
1890. godine pisao Rene Milje, francuski ambasador u Srbiji.
VINSKI GRADOVI
Pimnice su imale brojan krajinska sela, a danas su sacuvane jedino Rajacke, Rogljevacke,
Smedovacke, i delom Stubicke i Bratujevacke. Medju najvecim bile su pimnice u Tamnicu sa
kamenom poplocanim ulicama i trgovinama u kojima su radile trgovine (kasapnice). Poslednja
kamena pimnica na sprat iz tamnickog kompleksa porusena je 1955. godine.
BOZANSKO DRVO
Vinogradi traze veliki rad, a u timockim selima su ostali samo starci. Pored toga, u poslednjih
dvadesetak godina mnogo puta se dogodilo da nam grozdje bude isplaceno tek kada se to potpuno
obezvredi, pa su ljudi i pored zarade koja dostize i po 2.000 evra po hektaru, odustali do proizvodnje
grozdja i vina. Samo za formiranje vinograda potrebno je 10.000 evra, a koliko je meni poznato, lane
je u Rajcu posadjen samo jedan novi hektar. U nasem kraju poslednjih godina vinogradari sve cesce

se odlucuju da grozdje u sopstvenim vinskim podrumima prerade u vrhunsko vino koje, medjutim,
krcme po ceni od 70 do 80 dinara po litru kaze Rajcanin Miodrag Stankovic (65).
Nije tajna da je Negotinska Krajina
bogom dana za proizvodnju
grozdja i vina. To bozansko drvo,
kako su ga nazivali u drevnom
Izraelu, gaji se na ovim prostorima
jos od doba Rimljana i cara Marka
Aurelija Proba. Austrougarska je
do 1911. imala u Negotinu i svoj
konzulat preko koga je trgovala
krajinskim vinima.
Tada su nosili epitet najacih u
Evropi.
- Negotinska Krajina, a posebno Rajacko vinogorje, ima idealne prirodne uslove za uzgoj vinove loze.
Ovaj kraj je poznat po autohtonim sortama, kao sto su crna tamnjanika, bagrina i zacinak, od kojih se
proizvode nadaleko cuvena vina. Uz nedostatak finansija za nove zasade, tu je i problem nedostatka
strucnih kadrova i radne snage kaze Dragan Radojevic, samostalni strucni saradnik zavoda za
poljoprivredu u Negotinu.
ERKONDISN ZA BAGRINU
Gajenje vinove loze u Negotinskoj Krajini u velikoj meri je sacuvalo tradilcionalni nacin podizanja
vinograda, rezidbe, obrade i pravljenja vina. To je pratila posebna tehnologija, alati, sprave, posude za
vina, na i podrumi u kojima su ona cuvana. Ti podrumi, nisu u okviru kuca domacina u selu, svako od
oko 300 domacinstava na brdu ima svoju pivnicu, samo za vino.
Vinarski podrumi, odnosno pivnice, gradjene su u velicini
od 100 do 150 kvadrata, od cvrstog materijala, sa zidovima
debljine 60 do 80 centimetara. Bez obzira na tip objekta,
deo namenjen za cuvanje i negu vina, bio je ukopan u
zemlju do jedan metar. Tako se tokom godine odrzavala
konstantna temperatura vazduha koja je odgovarla za
cuvanje i negu vina. Vinariski deo podruma imao je
tavanicu od drvenih oblica preko kojih je stavljano blago. I
ona je odrzavala konstantnu temperaturu. Visina
unutrasnjeg dela iznosila je 4 6 metara kaze istoricar
Bozidar Blagojevic, direktor Istorijskog arhiva Negotina, koji
je posvetio graditeljima pivnica u Rajcu, Rogljevu i
Smedovcu, knjigu Vinogradarstvo i vinarstvo u Negotinskoj
Krajini.
Rajac je 1889. imao 316 ha pod vinogradima, sezdesetih godina proslog veka oko 550 ha, a sada
jedva sezdesetak.
- Godisnje sa 2,3 ha uberem 18.000 kg grozdja, a proizvedem oko 7.000 litara vina. Ostatak prodajem
nakupcima, jer sam kao i vecina mojih mestana suocen sa nedostatkom radne snage. Interesovanje
za vinom je veliko, narocito crnim. Svoju proslogodisnju proizvodnju od 2.000 litara crnog vina prodao
sam jos u martu, a da sam imao prodao bih i duplo vise kaze ovdasnji domacin Miodrag Stankovic,
pricajuci nam da uzgaja sorte game, game bojadiser, rajnski rizling i Smederevku.
Dolaze na cudesne Rajacke pimnice i gosti, turisti, pesnici, umetnici... Ali, i njih je, k,o grozdja, sve
manje.
izvor: " Novosti"