Vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima

Put kojim su Sremski Karlovci dospeli u svet moe se nazvati put vina. Frukogorje,
zbog povoljnog geografskog poloaja, oduvek je bilo povoljno za gajenje vinove loze i
ubraja se u najlepe vinogradarske krajeve u naoj zemlji. Tome pogoduju blage padine,
umereno-kontinentalna klima, velika osunanost, mala koliina padavina, blizina reke
Dunav i zemljite pogodno za uzgoj vinove loze. Svoj doprinos enologiji u Sremu
pogotovo daje Dunav. Povrina njegove vode deluje kao dinovski reflektor iz kojeg se
velik deo sunanih zraka i toplotne energije reflektuje na polja okrenuta Dunavu. Ova
svetlost i toplota povoljno utie na vegetaciju i zrenje plodova, tako da groe i voe
koje je zasaeno na breuljcima pored Dunava cveta i dozreva 5-8 dana ranije nego
groe i voe zasaeno po junim stranama. Naroito jugoistoni obronci Fruke gore
predstavljaju idealno mesto za uzgajanje groa. Preko 3.200 hektara zemlje lei pod
zasadima groa. Postoje tri centra za proizvodnju vina: Petrovaradin sa Sremskim
Karlovcima, Erdevik i Irig. Danas najpoznatija frukogorska vina su: rizling, neoplanta,
merlot semijon, upljanka, sirmijum... U svemu navedenom posebno mesto pripada
karlovakim vinogradima.

Prvi vinogradi u Sremu i Frukoj gori zasaeni su u III veku za vladavine Marka
Aurelija Proba (232-282), od 276. godine rimskog imperatora. Roen u Sirmiumu
(danas Sremska Mitrovica) Prob je vinovu lozu preneo iz june Italije. Do turskog
osvajanja (1521) nema pouzdanih podataka o sudbini karlovakih vinograda, ali kasniji
turski izvori i putopisi (najee evropskih emisara na putu za Carigrad) govore da ni pod
otomanskom vlau vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima nije zamrlo, pri emu je
kluni razlog-porez (desetina) koji je Porta ubirala od proizvodnje vina. Posle
proterivanja Turaka iz Karlovaca krajem XVII veka (1688) i ulaskom u sastav Austrije
(Habzburke monarhije), vinogradarstvo doivljava nagli procvat u emu su karlovakim
vinogradarima na ruku ile nove navike stanovnitva Evrope.

Karlovani su kroz istoriju oduvek bili dobri vinogradari. Prvi su u okolini na jesen, posle
berbe, zagrtali svoje vinograde. Nisu dozvoljavali lozi da raste previe, bili su pravi
majstori u orezivanju. Potovali su pravilo da rod vinograda zavisi od dobrog orezivanja,
a ujedno su pazili da vinograd ne prerodi, pa je zato u karlovakim vinogradima bilo
mnogo okoa starog 50 pa i 100 godina, a koje je jo raalo. Frukogorska vina bila su
naroito cenjena u XVIII i XIX veku kada se uzgojem vinove loze bavio najvei deo
karlovakog stanovnitva. To potvruje podatak iz 1754. godine koji kae da su Karlovci
naselje sa 565 domainstava, a njih 459 poseduje vinograde. Koliko su proizvodnja vina i
rakije bili isplativi najbolje govori podatak da tokom celog XVIII i prve polovine XIX
veka u Sremskim Karlovcima nije bilo nijedne njive zasejane itaricama! Samo
vinogradi, vonjaci, panjaci i ume. Svi putopisci, bez izuzetka, bili su oarani
karlovakim vinogradima i vinima. Do XVIII veka Francuska, Italija, panija i Portugal
dre kompletno evropsko i ameriko trite vina. U XVIII veku dolazi do prodora
rajnskih i ugarskih vina u kojima i karlovaka imaju svoje mesto. Osamnaesti vek belei

1
udesan profit od vinogradarstva koji je bio prava blagodet za seljatvo, pri emu prvi put
potronja vina na selu ne zaostaje za onom u gradu. U ovom periodu (XVIII-XIX vek)
najorganizovanije vinogradarenje imali su manastiri i Karlovaka mitropolija, a o tome
svedoe i prve knjige pisane na temu groa i vina uvenog Zaharija Orfelina (Iskusni
podrumar iz 1783. godine) i arhimandrita Prokopija Bolia (Sovreni vinodelac).
Kako se crno vino koristilo u svetom inu priea, ova proizvodnja je na Frukoj gori
bila veoma vana.

Arhivski podaci pokazuju da je 1800. godine pod vinogradima u Sremskim Karlovcima

bilo 2.332 jutra i 548 jutara vonjaka. Vinogradarske povrine stalno su poveavane, tako
da 1882. godine zauzimaju 2982 jutara. Sve do epidemije filoksere (1885-1895)
vinogradarstvo je bilo najvanija privredna grana Karlovaca. Neposredno pre pojave
filoksere, proizvodnja je varirala od 3 miliona litara u godinama osrednjih berbi do 4
miliona litara u izrazito rodnim godinama. Dva najslavnija karlovaka vina su ausbruh
i bermet. Uz iler i ausbruh bermet je bilo vrlo cenjeno i traeno vino u XVIII i XIX
veku kada je vinogradarstvo i vinarstvo u Karlovcima bilo u usponu. To su bila skupa
vina, ija je proizvodnja bila komplikovana i spora, ali najvie traena i izvoena.

Ausbruh (samotok) je jako desertno vino, koji se u XVIII veku najpre proizvodio samo
u Mitropolitskom (Patrijarijskom) podrumu u Sremskim Karlovcima, potom u
frukogorskim manastirima, da bi se kasnije proizvodnja proirila na itav Srem.
Slavni Bermet (Raizischer Wermut) je jako (16-17% alkohola), suvo, aperitivno vino
sa dodacima pelina, cimeta, anisa i brojnog drugog aromatinog bilja (svaki podrum je
imao svoj, briljivo uvan, recept !). Najzrelije, zdravo groe se ostavljalo u evenkama
na tavanima, ili na slami i od njih je dodavanjem najboljih starih vina i aromatinih trava
i plodova tzv pecija, pravljeno uveno aromatizovano vino Bermet.
Vina su esto igrala znaajnu ulogu i u politici, te su ih karlovaki mitropoliti Pavle
Nenadovi (1749-1768) i Stefan Stratimirovi (1790-1836), poklanjali uticajnim
ljudima Habzburke monarhije, kako bi ostvarili svoje ciljeve (borba za srpske narodne i
crkvene privilegije). Najee su poklanjali bermet i ausbruh. Inae, bermet se pio na
dvoru u Beu, postavi omiljeno desertno vino dvorskih dama i gospode.

Gotovo je nemogue govoriti o karlovakom vinogradarstvu i vinarstvu, a ne spomenuti

vete karlovake trgovce. Ekonomska mo Karlovaca u XVIII i XIX veku poivala je
pored dobro razvijenog vinogradarstva, vinarstva i podrumarstva i na odlino
organizovanoj trgovini. Karlovako vino je imalo jedno od glavnih trita ba u Ugarskoj
gde je bilo veoma cenjeno,. U Poljskoj i ekoj frukogorska vina su se prodavala kao
maarska vina, ali se znalo da potiu iz Srema. Ovakvo stanje traje sve do turskog
osvajanja ovih podruja. Proterivanjem Turaka krajem XVII veka ponovo se stvaraju
uslovi za trgovinu vinom sa severnim zemljama Evrope. U poetku tu trgovinu obavljaju
grki i cincarski trgovci, zatim austrijski, a krajem XVIII veka primat u ovom poslu
preuzimaju Srbi-trgovci. Najpoznatiji trgovac vinom u XVIII veku bio je Dimitrije
Anastasijevi Sabov koji je karlovako vino prodavao po Beu, Peti i Londonu. Takoe
je drao u zakupu sve krme u ajkakoj u kojima je toio iskljuivo karlovako vino.
Osim po Evropi, polovinom XIX veka karlovako vino nalazi trite i preko okeana, u
Americi, o emu svedoe sauvane porudbenice. Nekoliko boca bermeta pronaeno je i

2
na potonulom Titaniku. Vinogradarstvo, a naroito vinarstvo i podrumarstvo, nije moglo
da se razvija bez uslunih zanata, pre svega bavarskog, limarskog, kovakog i dr.
Ogromni zasvoeni podrumi u Evropi datiraju iz XVII veka i posledica su enormnog
poveanja proizvodnje. Slini karlovaki podrumi, uglavnom su s kraja XIX veka.

Do naglog prekida razvoja vinogradarstva i vinarstva u Sremskim Karlovcima dolazi

krajem XIX veka (1885-1895), kada je vinograde na Frukoj gori, meu njima i
karlovake, unitila filoksera. To je imalo za posledicu nestanak bermeta i ausbruha.
Za to vreme potpuno je stala bogata i uspena proizvodnja i trgovina vinom. Izgubljena
su vana trita irom Evrope, mnogi proizvoai i trgovci su finansijski propali, dolo je
do naglog osiromaenja stanovnitva a time i grada. Karlovaki vinogradari i voari brzo
su ovladali tehnologijom destilacije, tako da su zahvaljujui proizvodnji rakije bar
delimino ublaene katasrofalne posledice najezde filoksere na karlovake vinograde.
Obnova vinograda posle filoksere bila je mogua samo kalemljenjem domae loze na
ameriku podlogu, to je prvi u Karlovcima primenio Josif Popovi-Smotra. Karlovci se
ipak brzo oporavljaju, zahvaljujui uloenom trudu samih Karlovana, i brzo se vraaju
na stara trita zahvaljujui tradiciji i kvalitetu. Pre pojave filoksere hroniari belee ak
32 sorte, uglavnom autohtone. Zanimljivo je da su u tom periodu crna vina inila 80%
proizvodnje. Nasuprot tome, danas dominiraju bele sorte: neoplanta, upljanka i rizling.
Ako su bermet i ausbruh bili najpoznatija karlovaka vina u XVIII i XIX veku, u XX
veku je to italijanski rizling.

Danas, posle gotovo jednog veka zaborava, karlovaki vinogradari uspevaju da obnove
proizvodnju bermeta i ausbruha. Ministarstvo poljoprivrede proglasilo je 2007. godine
frukogorski Bermet za novi zatieni brend Republike Srbije. Sremski Karlovci sa
srednjom godinjom temperaturom od 11,8 stepeni Celzijusa, prosenim brojem sunanih
sati (2180 /g), godinjom sumom padavina od 578 mm i relativnom vlanou vazduha
ispod 69%, pogoduju uzgoju vinove loze; naroito sorti za kvalitetna bela vina. to se
tie nadmorske visine, dobri su potesi iznad 200 m.n.v. pa sve do umske zone. Takoe,
polja pored Dunava sa mogunou takozvanog dvostrukog osunavanja omoguavaju
potpuno sazrevanje groa i dobijanja vina odlinog kvaliteta. Najznaajniji karlovaki
vinogradarski potesi su: Doka, erat, Kara, Banstol, Matej, Strailovski breg,
Dobrilovac, uilovo, Lipovac, Bocka, Eikovac i dr.

Najpoznatija manifestacija vezana za vinogradarstvo je uvena Karlovaka berba

groa, meu lokalnim stanovnitvom poznata kao Groenbal. Nastala je iz
tradicionalne obiajno-narodne sveanosti kojom se obeleavao poetak berbe groa, to
je oduvek predstavljalo najradosniji dogaaj u Karlovcima. Ova manifestacija je
obnovljena 1992. godine, i od tada se odrava svake godine poslednjeg vikenda
septembra, odnosno prvog vikenda oktobra meseca. Program se najveim delom odvija u
centru Sremskih Karlovaca, a godinje ovu manifestaciju poseti oko 100.000 ljudi.