Prof dr Branko Lalovi¢ Specijalno izdanje -Galaksije oa Wein ted sa RO : Nag a Cla sunce u vaSem ee nt projekti solarnih kuca Pel omar-ler- Wait solarnu opremusOIRRNE So ik4 ae TP Ok Poi reeienern ante rrr ama var vojvode Misi¢a Leap ee) By pO a CuO Sere aero) Ree Roe) Cera) Co ea rad ree arg ee ern et Coe anid Carts ee Seed Reo Pen at Soe erry forenay Trt ea Pera ary cae eres rt Poa ra teeny oats eer ets oan OMe ROT OM Ck rs cay penne eee eueane ng Pa ran omc era eared my Peron ett wears enna Me Pee reat eeealgemtcrs Sarin eee aS Perens PRS rcs Pecans Prem PacMan Pam ac eran ones 7 ce Coe ee ee eee] cere Meee en Coed eR Coe itd Peery Pon ont ete Pino ear cet To] Eee STU CC ae heey mc meee SCC ee acy amor) Smee ia Pete C rent) am Sony Pee) 30 ‘sa staklenikom 32 rr Pe UO uw nr PreecCEn tery Ce aury arhitektura 46—75 Cm ey Prarie eee eens ca arc Cd ny ecu) corn) ag or Sch) PST Ud re Unc ren Cm ey ma Ua Ct creer i CC ere CeCe Rac) drugi izvori 92—96 OR cc)Ce re ee a a eC Re ge Ree eee te eu a ale problemu i jednom veoma ozbiljnom izazovu ne samo za savremenu nauku nego i za sve nas — nestasici energije i jednom od puteva njenog prevazilazenja — i pripremili ga u saradnji sa Institutom,,Boris Kidrié u Vinéi i RO ,,Nas stan“ Pareles OT eee ee ee Le Re MS eT TUT er Io eg eee Cele ge Rage RO aL ge) IT Tee aT projekata potpunih solarnih kuca, do najzanimijivijih praktiénih solarnih DL Cl -Bae RE oe eee aA Roy ea Lee) moguénostima primene suhceve energije.Nas solarni gambit mozete prihvatiti samo ako i sami postanete pobornik korigéenja sunéeve energije — odlukom da Rr UCM rete) eel Ma ee em rel eel Postacete uéesnik u znaéajnom drustvenom i nauénom lat Pee CML Cee ere Come Tum SLM ete relgeds mee um) BO Ree ta el ee eC oe need eee eee ae CreedPrvorazredno pitanje Energija je postala prvorazredno ekonomsko, politiéko i drustveno pitanje ee Moura ta lee Ace ep eed PR MT ee orca ae Te ON Teco age on Dee el Ne ree Me Bee ee Ce er ee energijom postavile su na dnevni red pitanje _organizovane drustvene akcije za NO korenitim promenama koje ¢e voditi racionalnijem koriséenju postojecih Pie ea ace Naya Mca IL dea ed ore De RCC Mie nam tC ee eee er PSC NM gen eee ae Ee ee er Me Mee a Cee eer are Le en ee) PCC ULM ede ee eae ee i ae eer 2) ee Cau me Dea OCs NR Mery ee eter ee ae a ee err MT eee ge Me geld le ee eke humanizaciji prirode i jer siroko otvara prostore inicijativama privrednih subjekata, Cee Cie Lem DIAC ge eC ace ase Rae) Cee mR ee ia ee No ee ee ae a MRC ake el Te aCe LL ad Pe mere aU ren ere ee Re mE gee eee CM me iMate eee eC eC en ae) ovom problemu. Razume se, da bismo to postigli, neophodno je bre se oslobadati Pea ER oe ele et (aa ee PC ayer alee ae ee el Tre teh a Nee ee se ORR BR ea ea ee Ce ee ue Ee gn ee) oo Uk eae ieee aU ee TR I toe upravo da bismo u izmenjenim uslovima jaéali sopstveno samopouzdanje, moramo razvijati svest 0 sustini ovog problema i 0 potrebi najgire organizovane drustvene Pe Mae og ea LO Peas oe MC LnLazar Koli$evski Ree Ce Sd ie ea ovom pravcu. Dok zemlje koje su daleko razvijenije i bogatije od nas imaju Ce er Ue ae eae a eT RT era Ce ee ENR Cer Lee ee tar ey i Stetna. Dok, na primer, SAD, koje koriste 1/3 ukupne svetske energije, imaju tel UNL Che Re A cee aT mee) era lee eee a oe ete ed cP Lae re TD me mea EL er I rd ea Ur RL BRE ee er eee ee Re Os eee ar ee eae Pe RO eT Eee a ena Ceca et tree tia Se eeu eee eR TE Leto Ty RR Me a CELA Pu Ce ee Ye eae racionalnog ponaganja i njegovoj stimulaciji ekonomskim sredstvima. Mnoge zemlje su, na primer, vec uvele veoma bitne poreske olakSice za viasnike stanova Om a er ee ae eC Ty a eT ete ems eee ieee ee Re ea Ce CMa UUM uM ey Me Ce EL NCTE a ER ACT Pee Ce ae eRe eee aE Cl ee eel ea Ce ML ee ae Pe Geografski polozaj nase zemlje i stepen razvoja nage industrije i nauke nesumnjivo prugaju uslove da u ovoj oblast] u kratkom roku udinimo: znaéajnije korake i ovom relativno jeftinom i obnovijivom izvoru energije obezbedimo ono mesto u nasem energetskom bilansu koje mu nesumnijivo pripada.JN. U nage vreme tovetanstvo dozivijava nesluéeni razvo} i postize nauéne i tehnitke uspehe koji su do nedavno mogli da se uvrste jedino u domen fantastike. Covek je krodio na Mesec i dosegao ajudaljenije planete, otkrio genetski kod i poteo da se upliée u izgradnju Zivih biéa, postigao da glava diode za njega pamti i obavija slozene misaone operacije, video nevidljivo i proniknuo u najsuptilnije tajne prirode na nivou mnogo dubliem od atoma, svojim pogledom obuhvatio gotovo ceo kosmos, saznao kako je on nastao, a naslucuje i kako Ge se ova grandiozna kosmitka farsa zavrSiti. Ljudskom saznanju i njegovom tehniékom napretku kao da nema kraja. NiSta manje impresivan nije ni razvoj materijainog bogatstva. U najrazvijenijim zemijama Zivotni standard, €ak i prosetnog gradanina, dostigao je zavidne razmere. © sunce Ptico koja grejes Ti Prkosna ruzo Jasno vreme Darobita vatro Na zaledenom nebu Darivaj granu profecem Branko Miljkovié raci No, i pored svega toga, posiednje decenije fantastiénog 20. stoleca Goveéanstvo ne dotekuje u dobrom raspolozenju. Najveca nauéna i tehnicka dostignuéa, po pravilu, imaju i drugu, faustovsku stranu, onu koja ugrozava Iudsku egzistenciju. (zuéavanje atoma, na primer, donelo nam je nukiearna orufja strahovite razorne moti, a let u kosmos izbacio je ta oru3ja visoko iznad nasih glava; geneticka postignuéa prete izrodavanjem Zivih biéa; Eak | naoko evini Kompjuteri najavijuju moguénost potpune policijske prismotre svakog gradanina. | tako se pretnje nizu u nedogled S druge strane, i pored velikog tehniékog napretka, u svetu je jo8 mnogo gladnih. Nereseni politicki problemi, socijalni potresi, nacionalne razmirice | ratovi niéu na sve strane, a sve zemlje sveta potinju da se suotavalu sa nestaSicom energije | sa sveopstim ugroZavanjem Eovekove tivotne sredine. Sve je jasnije, zaista, da nauénotehniéki progres savremene civilizacije nije praéen, u odgovarajuéoj srazmeri, poveéanjem Ijudske sreée. No, samo povréni posmatraéée sva ova zla pripisati razvoju nauke i tehnike. Krivea pre treba traziti u zaostalosti drustvenih odnosa, istorijskom nasledu, Ijudsko} prirodi ili’ nesem drugom,nade U ovo} tamnoj slici pojavijuje se, ipak, jedna nesumnjivo svetla tatka: Govek je najzad pogeo da se otr2e od toékova zahuktale civilizacije i da poseze za Gistom i neiscrpnom energijom — energijom sunca, koja pruza zraéak nade da postoje prihvatljiva resenja nekih veitainih problema savremenog drustva. Posie vise pokuSaja kori8éenja sungeve energije u poslednjih 200 godina, koji nisu doveli do njene sire Primene, najnoviji razmah solarnog pokreta daje osnova da verujemo da smo ovoga puta stvarno zakoraéili u solarnu eru. Mnogobrojne primene sunteve energije veé su uspesno demonstrirane i Proverene u praksi: topla voda za svakodnevne Potrebe, zagrejana suncem, naveliko se koristi u mnogim zemljama; kuée koje se greju sunéevom energijom nigu kao peéurke; pumpe za vodu na sunGev pogon, solarni uredali za desalinizaciju vode i druge naprave takode podinju da se proizvode na komeroijaino] osnovi; na pomolu je i jeftina solarna elektriéna energija, a mnoge druge primene su u punom razvoju Uz sve ovo, ne treba zaboraviti da je Ziva supstanca ‘oduvek nalazila Sudesne naéine da svoje bivstvo uskladi sa suncem, da ga zahvata kada joj je potrebno i da se brani od njega kada joj ugrozava opstanak. Najéudesniji od izuma prirode u koriS¢enju sunéeve energije, proces fotosinteze, kome dugujemo na opstanak, jo8 ne razumemo sasvim i predstoji nam zadatak da ga potpuno rasvetlimo i poboljéamo njegov uéinak. Jo ambiciozniji su pokusaji, na bazi genetiékog inzenjerstva, da se stvore i odgoje mikrobi ‘ bakterije koji bisa velikom efikasnoSéu pretvarali sunéevo zraéenje u korisna energetska goriva. Sunes je, to je odavno spoznano, izvor Zivota na Zemlji. Ono je iskijudivi davalac energije za odréavanje tog fascinirajuéeg ciklusa Zivot-smrt-zivot, u kome je Zivot do sada uvek odnosio pobedu, prkoseéi svemoénom zakonu povecanja entropije. Instiktivno su judi ocenili znaéaj sunca jo8 od pradavnih vremena, o emu svedoti isticanje sunca kao vrhovnog bozanstva u vecine naroda. | nasi preci, stari Sloveni, ostavili su nam u nasiede boga sunca, veé zaboravijenog Datboga. Moderni ovek, zanesen moénom tehnikom i izobiljem fositnih goriva, bio je izgubio iz vida sve blagodeti ovog najprihvatljivijeg izvora energije, koji, zapravo, ‘ne nudi Samo jedno alternativno resenje energetske krize. Impakt sunéeve energije se, odista, ne iscrpljuj upotrebom solarnih prijemnika i drugih naprava i prikupljanjem pogodnije i jeftinije energije. Okretanje suncu iznelo je u prvi plan i celokupni covekov odnos prema prirodi, navelo nas na to da saberemo Sta sve od nje uzimamo i Sta joj vraéamo. Sada sve vise razmisijamo o naéoj ulozi na ovoj planeti, 0 sudbonosnom uticaju savremene civilizacije na celokupni ekosiste. EkoloSki aspekt svakog naeg koraka, pai u gradnji i kori8éenju ,,krova nad glavom", postaje predmet ozbiljnih razmatranj No, sunce nas ne navodi samo na humanitama filozotska razmi8ijanja. Ono nam i pruga gansu da u veliko} meri uskladimo nage potrebe i nae Zelje sa onim Sto godi na8oj rodnoj planet Zemlji, koja nam je do sada, kroz milljarde godina, sve dok tovekova intervencija nije postala primetna i odluéujuéa, pruzala idealne i, moZda, u galakti¢nim razmerama jedinstvene uslove za svestrani razvoj Ijudske vrste. Sa Sireg gledi8ta, odista, sunéevi zraci postaju zraci, nade, i to ne samo u figurativnom smisiu. tOizvor koji nik jezgro predstavija termonuklearni reaktor gigantskin razmera, crnog tela zagrejanog na temperaturi od 5800 K (sl. 1). u kome se odigravaju nuklearni procesi fuzije. Svake sekunde ne presusuje > Sunce je za ijudske pojmove neiscrpan Izvor energije. Ono se, na taj nagin, uv jazgru sunca oko 600 milion ton : Sija gotovo istom jaéinom vee oko pet miljardi godina i vodonika pretvara u 896 miliona tona heliiuma. Rezlika u sijaée najmanje jo8 toliko. Ta, nama najbliza zvezda, u masi od 4 miliona tona se, po poznato} Ajnstajnovo} relacili stvari, predstavja d2inovsku usijanu gasovitu kugld, E=met, pretvara u energiu, st0 nati dase na Suncu pretnika 1792000 kilometara, Temperatura na jen} oslobada snaga od 360 milijard) miliardi megaval iznosi oko 5800 K, a u sredistu dostize 15 miliona (38: 0™W), Ova snaga se izraéuje u prostor u obliku eni, Zahvaliuluéi ovako visoko] temperaturi, Suntevo _elektromagnetskih talasa, Gif spoktar odgovara zraGonju 8 Beene Tree ww a ee aoe oS SI. 1 Spektraini sastav suncevog zracenja; 4 4 — zratenje crnog tela na T=6000 k; b — 2ratenjo izvan atmostore: ¢ — zr Conje crnog tela na T~5630 K; d — 2a Genje posie prolaska kroz atmostery a Si, 3 Raspodela sunceve eneraije u Beogradu po mesecima za‘horizontainu | vertikainy ravan ne | Sl 4 Raspodeta sunceve aneraie [rarfos| sou vane os | Beograu na ravnt pod hnagibom koja Jo okrenta ka jugs 6 — Bogatstvo na dohvat ruke:'Karta sreanjih dnevnih suma globainog suntevog zraéenja u naga) zemlju vatéasovima po Kvadratnam metru na dan; na karti su date vrednosti za 117 Si. 2 Raspodela sundeve energije ‘mesta; vrednosti su uivrdene aproksimativno, na osnovu u Beogradu po mesecima ‘meteorofoskih podataka o godiinjem trajanju sijanja sunca, pa it 2a horizontainu ravan (dve merne stanice) treba prihvatiti sa izvesnim oprazomenergija SUNCa Solarna konstanta Zemija, zbog udaljenosti od 149 miliona kilometara, prima ‘samo pola milijarditog dela ove energije. No, i ta energija je sa Govedijeg gledigta kolosaina — ona odgovara snazi 04 164 miljardi megavatal Ta snaga premasa preko 100000 Puta snagu svih elektrana u svetu kada rade U punom Pogonu. Snaga koja dospeva na kvadratni metar povrdine ha granici Zemijine atmosfere, upravne na pravac sunéovih zraka, naziva se solarnom konstantom. Prema najnovijim merenjima, njena vrednost iznosi 1353 W/m?. Na povrsinu Zemije dospeva nesto manja snaga zbog refleksije zraka od atmostere i apsorbcije u njoj. Vrednost prispele snage zavisi od ugla pod kojim sunéevi zraci prolaze kroz atmosteru i od meteoroloskih usiova. Sto ugao Sunéevin zraka vise odstupa od vertikale, to je njinov put kroz atmosferu duzi, pa | na Zemiju prispeva manja snaga. Na primer, pod uglom od 60° (30° u odnosu na horizontalu), a to je polozaj podnevnog sunca sredinom januara u Beogradu, du3ina puta kroz atmosteru je dva Puta veGa nego pri vertikalnom ulasku zraka. Ipak, sunceva Snaga je tada u potpuno vedrom danu umanjena za samo oko 10 odsto. Zimsko sunce, dakle, sija gotovo istom fa¢inom kao i letnje, samo jo njegova putanja proko noba znatno kraca, ‘Loti, po vedrom danu, kada je sunce u zenitu, na kvadratni metar horizontalne povrsine dospeva snaga priblizno jednaka'1 kW. Obiéno se ova okrugla vrednost uzima u ‘opstim razmatranjima. Snaga od 1 kW/m?, razume se, znaci a u toku jednog ¢asa na povrsini od kvadratnog moira dospe eneraija od jednog kilovatéasa (1 kWh). To praktiéno znati da bi se, ako bismo svu ovu eneraiju upotrebili za Zagrevanjo 10 litara vode, u toku jednoga Casa temperatura Podigla za 86 K (recimo, od 10 do 96°C). Naime, 1 kWh ima 36 miliona dtula, a za zagrevanje 1 kg vode za 1 K (ili 1C) potrebno je 4186 J. Komponente zraéenja Sa gledista praktiénog kori8éenja sunéeve energile, interesuje nas. medutim koligina one energije koja ‘dospeva fna neku povrsinu u toku dana. Ta koligina zavisi od geografske girine, godisnjeg doba, orijentacije povrsine i meteorolo8kih usiova. Sto se tide prva tri faktora, koji su, u sivari, geomettijskog karaktera, postoje racunski metodi njihovog taénog odredivanja. Kada ne bi bilo promenijivih meteoroloskih uslova, unapred bismo taéno znali koliku emo energiju dobiti od sunca u nekom periodu na datom mestu. Stvarna eneraija je, pak, veoma zavisna od meteoroloskih uslova, pa Se pouzdani podaci mogu dobiti Jedino dugogodisnjim merenjima, U moteoroloskim stanicama obiéno se meri sunéevo zratenje koje pada na horizontalnu povrsinu, rede na vertikalnu, U praksi se, medutim, solarni uredaji postavijaju pod raznim uglovima prema horizontalnoj ravni, pa je potrebno preraéunati energiju za odgovarajuéi ugao nagiba. To je dosta slozen raéun koji zahteva specijalizovano znanie. Treba naglasiti da na Zemijinu povrsinu dospevaju dve komponente sundevog zratenja, jedna, Koja dolazi direktno od Sunca (direktno zraéenje) i druga, koja nastaje rasejavanjem direktnog zratenja u atmosteri (difuzno zraGenje). Ovo poslednie je uvek prisutno, tak i po vedrom danu dostize nekoliko procenata. Zanimijivo je da u Zimskom periodu (zbog ve¢e oblatnosti) veci deo sundeve energije prispeva na zemlju u obliku difuznog zraéenja, Neki uredaji, kao Sto su ravni prijemnici, koriste obe komponente zratenja, dok uredaji sa opti¢kim koncentratorima uglavnom koriste direktno zratenje. Godi&nji hod Na sl. 2. prikazan je godignji hod ukupnog i difuznog ‘sunéevog zraéenja za Beograd. Vidimo da u Beograd u januaru na zemlju dospeva oko 4.3 puta manje eneraije nego u julu. To ukazuje na neuskladenost nagih potreba za grejanjem sa onim Sto nam sunce daje i predstavija jedan (od najvedih problema u grejanju zgrada sunéevom energijom. Medutim, ako posmatramo energiju koja u januaru dospeva na vertikalnu povrsinu, taj odnos (prema energiji na horizontalnu ravan u julu ) znatno je povoljniji i iznosi 1:23. Za korisnike sunéeve energije vazni su podaci i o srednjoj nevnoj sumi energije po mesecima, kao i o proseénim temperaturama za iste periode. Ti podaci za Beograd dati su na sl. 3. ‘Takode je neophodno, kao to smo istakli, znati koliéinu energije koja dospeva na nagnutu povréinu. U ovom sluéaju, pored direktnog | difuznog zratenja, na povrsinu dospeva i sunéevo zratenje koje se reflektuje od okoline (takozvani albedo). On moze da poveéa sumu ukupnog, zrafenja za oko 20—30 odsto, a u slutaju sne’nog pokrivaga éak i do 70 odsto. U izratunavanju zraéenja na nagnutu povrsinu uzimaju se u obzir sve tri komponente zraéenja. Na sl. 4. dati su izraéunati podaci za Beograd za razne nagibe u letnjem i zimskom periodu. Vidimo da za zimski period optimalni lugao iznosi 60°, ali nema bitne razlike ni ako se odstupi od ovog ugla nanize i do 20°, a navige i do 80° (tj. izmedu 40° 1.90"). To je zbog velikog uéeséa difuznog zracenja i albeda uu tom periodu Optimaini ugao ‘Ako smo zainteresovani 2a kori8Genje energije tokom cele godine, a to je sluéaj pri zagrevanju sanitarne vode, onda optimaini ugao iznosi 45°. Uopsteno govoreéi, optimalni ugao za celu godinu jednak je geogratskoj sirini, a za zimski period tom uglu dodajemo 10—15° Kod yeGine solamih uredaja difuzno zracenje samo po sebi nije dovolino da u zimskom periodu dovede do upotrebljivog porasta temperature. Stoga je za realnu ‘oceny uinka uredaja, na primer, prijemnika, potrebno znati 1 proseéan broj sunéanih Gasova. Metooroloski podaci za sunéanost i koliéinu sunéove energije 2a podruéje Jugoslavje Veoma su oskudn | tek predstoji zadatak da se ti podaci prikupe za dovoljan broj mornih mesta. i iskustva Se 2na Ga pastoje znatno lokalne vaniacije ovin veligina, Gak | 2a rastojanja od nekoliko Kilometara, po dosadeénja merenja 24 Jugoslauiju, izvodena U 1B stanica, ni izdaleka nisu dovolina. Cak | oni podaci koji su mereni nisu obraden’ tako da mogu da posluze za Solamne proraéune, a nisu ni lako dostupn! jaynost. Za ‘sada se, na Zalost, svaki projektant solarnih uredaja snalazi kako zna | ume. Uz to, isi posao obavija vige ljudl nezavisno jedan od drugog, umesto da se podact Kompetentno obrade i publikulu, kako bi svakome stajali na raspolaganju:primena sunceve._, eae energ ije ‘Najisplativije u hoteljerstvu: Solarni kolektori firme ,,Stiebel Eletron na krovu kupatila Jodnog kampasunce na sto nacina Sunéeva energija koja dospeva na povrsinu Zemije predstavija elektromagnetno zratenje, koje, pored vidljivog dela spektra, sadrdi | ultraljubicaste | infracrvene radijacile. Ono se moze pretvoriti u druge forme energije — toplotnu homijsku, mehanicku, elektrignu i dr. U savremenom drusivu neophodna je eneraija u svim tim raznim vidovima, a se u laboratorijama sirom sveta uladu voliki napori da se kori8enjem sunceve energije postigne Sto potpunije podmirenje energetskin potreba. Front iskori8Cavanja Solatne energie je, tako, veoma Sirok. Za sada se najvige Uuspeha ima u njenom pretvaranju u toplotu, i to na temperaturama do oko 200°C. Stepen iskoris¢avanja u to] primeni, uopste uzev, moe da dostigne i 70 odsto, a pri tome je’ moguée postici i ekonomski prihvatljivu cenu, Elektriéna energija Pretvaranje sunéevog zratenja u elektriénu eneraiju je znatno tezi problem. Stepen iskoriSéenja je izrazito manji, kreée se izmedu 10 i 20 odsto, ali glavni problem predstavlja postizanje dovolino niske cene uredaja. Za sada Je preskupo koristiti solarne olekiriéne goneratore za snabdevanje kuéa elektriénom energijom, sem. kod usamljenih i udaljenih objekata. Ali, vaznije od trenutne ene je njen trend, a on je veoma povoljan. Cene solarih generatora, tzv. solarnih Gelija, stalno opadaju: ratuna se da ée one, od sadasnjih 7 dolara po vatu vréne snage, do 41988. godine opasti na oko 1 dolar po vatu, Tada ¢e biti otvoren put za njihovu giroku upotrebu. Raéuna se da ce prvi veel Korisnici biti individualna doma¢instva. Hemijska goriva Najtedi problem je pretvoriti suntevu energiju u pogodna hemijska goriva, koja bi direkino zamenila naftu, ugalj ili ‘gas, Nauéni principl takve konverzije nisu, u stvari, dovoljno istrazeni i jo8 se ne raspolaze tehnologijom koja bi obezbedila dobar stepen iskoriS¢enja i dovoljno nisku cenu, Ovim pitanjima se, medutim, u svetu poklanja velika paanja i na tom polju treba otekivati stalan progres. Pri fome nisu iskljucena ni iznenadna i epohaina otkriéa, koja bi nas zauvek oslobodila energetskih briga. Toplota Sa gledigta individuainog potrosata, najvainije je Podmirenje potreba za toplotnom energijom, koja se koristi Za grejanje kuéa i vode. Od ukupne energije od oko 20000 kWh, koliko godinje trosi jedno proseéno domacinstvo, tri Getvrtine otpada na podmirenje tih potreba, a ostatak ide nna osvetlenje, elektriéne aparate i dr. Sadainji glavni izvori energije, iscrpivi i podlozni nepredvidljivim skokovima cena, ne ulivaju spokojstvo, a perspektive nisu nimalo ohrabrujués. Stoga je koriSéenje sunéeve energije u ove svthe doslo u prvi plan. ‘Mimo svin ocekivanja: Razvo) solarnin cella, koje sunceve Ssvetios? direkino pretvaraju u elokiricitet, napreduje tako ‘munjevito da ce one postat! ekonomski prinvatiive vee sredinom ‘ove decenije (gore) Solarna centrala sa koncentratorima: Panel sa solarnim Seljama snage 2.2 kilovata Koj je firma ,.Martin Marietta” prolzvela za Saudijsku Arabiju (dole)UStede ‘Smanjenje potrosnje konvencic Ine energije za grejanje zgrada i sanitarne vode i njena mena su od velikog, znataja ne samo za pojedinca nego | sa gireg drustvenog Stanovista. Pokaza¢emo to konkretnim razmatranjem, Procenjuje se da ¢e u Jugoslavili do kraja ovog stoleéa biti izgradeno oko dva miliona individuainih kuéa | stanova. Protpostavimo da se te kuée grade na dosadasnji asin | da njihov vek upotrebe iznosi 100 godina. Proseéna kuéa kod nas trogi godiénje za grejanje oko 5 tona mrkog uglja {ili ekviyalent tome), Sto za period od 100 godina iznosi 500 ona. Ako bismo, pak, primenili naucna saznanja | ove kuée izgradili na novim, solarnim principima, mogli bismo da smanjimo tu potrosnju na jednu tonu uglia godignje po kuéi. Tada bi uSteda po jednoj kuéi u toku 100 godina iznosila 400 tona. Po sadaénjim cenama to bi iznosilo oko 800000 dinara. Dva miliona kuéa izgradenih na ovaj nadin ‘omogutilo bi, dakle, uStedu od 800 miliona tona uglja. A graditi solarne kuée je, zacelo, mnogo laksi i prihvatijviji Posao nego kopati ugalj. Sem toga, atmosfera nad nasim nebom bi tokom sledeceg stoleda bila Gistija za odgovarajuée koliéine produkata sagorevanja ugija Prema tome, kada bismo postavili ambiciozan zadatak da u kraéem roku ovladamo potrebnim znanjem i predemo na gradnju kuéa na novim, solarnim principima, to bi bilo jednako vredno kao kada bismo u 21. vek usli sa iskopanom rezervom od 800 miliona tona uglia! Uglia — koji .sagoreva" bez dima i pepela. Eloktrictet iz sunca: U Albukerky (SAD) ,.Sandia Lab” pprivodi kraju gradaju solarne elektrane toplotne snage 5 MW; ‘Sunéevu energiju prikupljaju ogromna ogiedala (hellostat) | usmeravaju je prema Kotlu na urhu tornja (gore) [Nalteral orah: Pokutaji sa direktnim pretvaranjem sunéeve energije u pogonska goriva jos uvek su U samom povoju: na slic fotoliza vode pomocu poluprovodniéke elektrode (u obliku s\jve) |Prijemnici sunéeve energije solarni kolektori_ Jecnostavna primena: Voden! kolektor 2a toplu vodu | grejanje: A — alumminijumsko kuciste; ‘8 — stakiona pokrivka: C — apsorber; D— izolacija 09 staklene vune Sunéevo zratenje se lako apsorbuje u raznim materijalima i Za primenu u stambenim objektima, medutim, gotovo ri tome se njegova energija nalvecim delom pretvara u kljuéivo se koriste ravni prijemnici. Postoji vise desetina foplotu. Uredaj U kome se to ostvaruje naziva se prijemnik. raznih konstruktivnih regenja ovog tipa prijemnika, all sva {kolektor) sunéeve energije. Prema konstrukciji i naginu ona potivaju na istim principima. Sunéevo zratenje se u Fada, razlikujemo dve osnovne vrste prijemnika: ravne | njima apsorbuje pomoéu rayne ploée, obojene tamnom fokusirajuce. Prvi postizu temperaturu do 100°C, a drugi, _bojom. Osnovni delovi ravnih prijemnika prikazani su Zahwvaljujuéi koncentrisanju sunéevog zraéenja pomocu shematski na si. 1 opti¢kih sistema, Eak do 3500 K. Medutim, ti prijemnici zahtevalu stalno’ usmeravanje prema suncu.Princip selektivne spsorbclje: A — spektralna apsorbtivnost ideaine selektivne povrsine, 8 — spektralna apsorbiivnost crnog roma, C — spekiralna apsorbtivnost bakarnog oKsida, D— spektar zradenja crnog tela temperature 100°C, & — spektar Sunéeve svetlost! él SPEKTRALNO APSORTANGA, ZRACENIE © 0,210.3 0.4 all OS CHSC CHSC Si, 2 Karakteristike vodenth prijomnika: 1 —="sasieeiri® ™) ‘staklom 1 obiénom bojom; 2 — sa dva siakia | ob/énom bojom: 3-— sa jednim stakiom | selektivnom bojom: 4 — sa ava stakla / ‘selektivnom bojom; 5—prijemnik sa evakuisanim staklenim covima solarni 07 1 TALASNA DUZINA (um) Prijemne ploée Glayni deo prijemnika je prijemna plota (apsorber). To je cctno telo koje upija veliki deo zraéenja u oblasti sunéevog spektra. Asporber je, u isto vreme, | izmenjivaé toplote, jer primljenu energiju predaje u obliku topiote radnom fluidu, koli je odvodi do potrosaca ili, najéeSce, u toplotno skiadiste, za njenu kasniju upotrebu. Kao radni fluid upotrebliava se teénost, najéesée voda, Cista ili pomeSana ‘sa sredstvom protiv zamrzavanja (antifrizom). ili vazduh. U vezi sa ovim razlikujemo vodene | vazdusne prijemnike, Pojedini tipovi prijemnika razlikuju se medu sobom najvise po konstrukciji asporbera. Apsorberi se prave od bakra, mesinga, gvokda, aluminijuma, nekih plastika, a, takode, | od raznih kombinacija ovih materijala, Apsorber treba da ima dobru toplotnu provodnost i da je u dobrom kontaktu sa fluidom, kako bi se primljena toplota efikasno prenela. On, takode, mora da bude otporan na koroziju i mehaniéko naprezanie, vremenski postojan, pogodan za automatizovanu Proizvodnju i relativno jeftin. Na Zalost, ni u jednom od tipova koji se sada nalaze u prodaji u svetu nisu u Potpunosti zadovoljeni svi ovi zahtevi, i joS se traga za ajboljim regenjem. Ipak, ima vie asporbera koli U praksi daju zadovoljavajuée rezultate Za reziku od apsorbora vodenih prilemnika, apsorber Vazdusnih prijemnika ne predstavja ted! problem, To make da bude svaka ravna il rezudena | protleana powrsiea iz bilo kog materijala otpornog na temperaturu do 160°C (do te temperature 80 apsorber mate zagrojat Kad so od SuneU, a da se pr tome ne oavedl teplota) Obiéno se Upotrebljavala tank! rebractalumiijupiktimon razeth profil, “Si. 1 — Shematski prikaz prijemnika sunéeve energije: 7 apeorieh optihl Bolten 3 aif De coves vode,'8 edvod vode. 8 edn pokriadlkolektori Prednja povrsina apsorbera, na koju pada zraéenje, pokriva se crnom bojom koja ima visok stepen apsorpcije sunéevog zraéenja (iznad 90 odsto). Ova boja treba da ima i dobru videgodisnju postojanost i otpornost na temperature do 200°C. Ponekad se upotrebljava specijaina boja, ili, bolje, povrdina koja je sama vrlo slab emiter infracrvenog (topiotnog) zratenia, iako je dobar apsorber sunéevog Vidljivog spektra ([2v. selektivna povrsina). Prijemnik sa selektivnom povrsinom ima male toplotne gubitke koji nastaju sopsivenim zraéenjem, pa je njegov stepen iskoriséenja vei nego u obiénih prijemnika. Ali, selektivne Povrdine su skupe i jo8 nisu dovolino ispitane u pogledu postojanosti. Ipak, izgleda da su u poslednje vreme nadena prihvatliva regenja Prijemnik se sa zadnje | sa botnih strana izoluje tako da toplotni gubici na tim stranama budu bar deset puta manji nego kroz prednju, providnu stranu, na koju ulazi zraéenie. Za izolaciju se najéesée koriste poliuretan, mineralna vuna, Staklena viakna I sliéno, Prednji pokrivaé Posle apsorbera, najvainiji deo prijemnika predstavija prednji pokrivaé, koji treba da propusti najveci deo zraéenja solarnog spektra i, u isto vreme, spreti neposredni dodir atmosferskog vazduha sa povrsinom apsorbera, kako i se smanjili topiotni gubici. Uz ove osnovne zadatke pokrivaé treba da zastiti prijemnik od atmosferskih adavina i vlage, te, prema tome, on mora da ima potrebnu ‘mehaniéku, toplotnu | hemijsku otpornost. |, razume se, treba da bude jeftin. Ali, kao i u sluéaju apsorbera, do sada jo8 nije pronaden pokrivaé koji ispunjava sve ove Zahteve. Ipak, neki materijali se pokazuju prihvalljivim. To je, u prvom redu, staklo, a zatim neki specijalni plasti¢ni materijali (na primer, staklena viakna pomesana 5 nekim vrstama polietilena). Pri konstrukelli prijemnika treba odrediti bro) pokrivata, njihove debljine, kao i potrebna rastojanja. Sve te velicine Uti6u na stepen iskoriScenja prijemnika. Bro} pokrivaga bira se u zavisnosti od uslova pod kojima prijemnik treba da radi, pri Gemu je glavni parametar temperaturska razlika izmedu asporbera | okoline. Veti broj pokrivaéa smanjuje toplotne gubitke i dozvoljava da prijemnik radi na visoko) temperaturi iu zimskim uslovima. Ali, u isto vreme, smanjuje se njihova ukupna propustijivost za upadno zraéenje, a, sem toga, povecavaju se tezina i cena Prijemnika. Zato se nikad ne upotrebljavaju vise od tri pokrivaéa, a najéesce se koriste jedan i dva. Stepen iskoriSéenja Korisnika najvige interesuje koliko eneraije moze da prikupi nna dato} lokaciji sa odredenim prijemnikom u odredeno| nameni. To je, pre svega, vezano sa stepenom iskoriscenja prijemnika i sa lokainim meteoroloskim uslovima. Stepen iskoriSéenja prijemnika zavisi od njegove konstrukcije i kvaliteta, kao i od uslova | rezima rada. On se dofinise kao odnos sunteve energije koju radni fluid ‘odnosi potrosacu i eneraije koja pada na prijemnik. Posmatrajuéi sve u jedinici vremena, govorimo o snazi, pa Je, na primer, u sluéaju kad na prijemnik dospeva sunéevo zratenje snage 800 W, a fluid odnosi snagu 560.W, stepen CD ishortéena. "|= $280.70 mnotel ove ezutiat 8a 100, kademo da prijemnik ima stepen iskori8éenja od 70 odsto. Ovo bi bio veoma visok stepen iskoriséenja 1 on bi mogao da se postigne sa najboljim prijemnicima u letnjim uslovima, kad je temperatura okoline visoka a radna temperatura prijemnika relativno niska. Ako bismo, pak, Zeleli da zagrejemo vodu iznad 60°C pri spoljaénjoj temperaturi ispod nule, tesko da bismo mogli da postignemo ovako visok stepen iskoris¢enja. | kod najboljih prijemnika on bi tada bio ispod 60 odsto. 'z ovih razioga ne mote se govoritio stepenu iskoriséenja prijemnika kao 0 jedno} nepromenijivoj veli¢ini, ves se Sbiéno daje Kriva stepena iskoriscenja u zavisnosti od razlike temperatura prijemnika i okoline, (Tp ~ T.) U stepenima K ili C. Pri tome se uzima u obzir | intenzitet, sunéevog zraéenja, H, koji se daje u vatima. Tako se izradava u zavisnosti od veliéine (Tp — To)/H. U mnogitn Zemljama propisi zahtevaju da proizvodaé u okviru atesta 0 prijemniku prilodi takvu krivu, a postoji | medunarodna saglasnost © postupku merenja i ispitivania prijemnika za Gobijanje podataka na osnovu kojih se ona cria. Na si. 2 dati su stepeni iskoriSéenja za neke tipove prijemnika Prijemnici u primeni Korisniku koji nije struénjak nije lako da na osnovu ove krive zakljuéi Sta moze da o¢ekule od prijemnika. To je, u stvari, posao specijaliste za solarnu enargiju — solarnog indenjera,koji do potrebnih veliéina dolazi pomazuéi so | kompjuterom. Ovde ¢emo dati samo opstije napomene o vrednosti pojedinih prijemnika u raznim primenama, Ako, na primer, Zelimo da samo leti zagrevamo vodu za svakodnevnu upotrebu (do 50°C), onda ¢e gotovo svaki prijominik sa jednim pokrivacem biti zadovoljavaluci. Za Zagrevanje plivaékin bazena u sezoni od maja do oktobra moze se upotrebiti i plastiéni prijemnik bez pokrivaca, jer se zahleva temperatura vode do 25°C. Stepen iskoriscenja u ovim siuéajevima moze da bude visok (oko 60 odsto). Za Zimske uslove u kontinentalnom delu nage zemije (npr. za T, = 60°C, Ts = O°C), neophodno je na prijemnicima imati dva pokrivaéa, jer se | tada dobija stepen iskoriscenja tek ‘0d oko 38 odsto (moze se upotrebiti i prijemnik sa jednim Pokrivaéem, all 82 selektivnom povrSinom). U tim usiovima, medutim, znatno bolje rezultate bismo postigli sa dva stakla i selektivnom povrsinom ("|= 47 odsto), Kao opétu orijentaciju u tome sta mozemo da ofekujemo od prijemnika za zagrevanje zgrada naveSéemo da je na dosadasnjim praktignim sistemima u svetu merenjima ustanovljeno da u zimskom periodu u zoni umereno kontinentaine kiime u najboliom slueaju mozemo da Iskoristimo u proseku oko pola energije koja pada na prijemnik. Kod veéine komercijalnih prijemnika taj deo je manji. IskoriSéenje jedne treéine moze se smatratl uspehom,topla voda ‘Solarn! boller: Prencsni kolektor sa rezervoarom za toplu Vodu 2apremino 245 iitara firme ..Spencer Solarise”; zavaljujué! fermosifonskom principu cirkulacije vode, sistem nema pokretnin delova, all mu je efikasnost, po pravilu, nesto niza nego kod ‘oagovarajucih sistema sa prinudnom cirkulaciiom Najmanje 8to Govek mote ubiniti da u svoj dom uvede sungevu ‘energiju jeste da se snabde uredajem za grejanjo vode za ‘Svakodnevnu upotrebu, Takav solar! Boller radi preko cele godine, Dosadasnja iskustva pokazala su da se njogovo koriséenje Tekonomski brzo isplati, gotovo pod svim uslovima. Optimaina veliéina Lako se mote proceniti koja je optimaina velitina solarnog bojlera za jedno domacinsivo. Polazimo od podatka da se oni relativno visokom divotnom standardu po élanu domatinstva dnevno trosi za svaku, kuéu 04 50 do 100 litara vode zagrejane do 60°C. Protpostavimo da imamo domacinstvo od 4 lana sa potrebama na nizo) skali standarda, t), sa dnevnom potrognjom od 200 litara vode zagrejane na 60°C. Neophedna energiia da se voda (2 Vodovoda (temeratura 15°C) zagreje za dnevne potrebe ovog domacinstva 200: 45K-4186 J/kg =37674000)=10, 465 kWh. Posto solarni grejaé radi preko cele godine, njegovu veliéinu Biramo tako da on u toku leta (i. od aprila do oktobra) Podmiruje, u proseku, 90 odsto potrebs u energialarn ojler lz podataka za Beograd vidimo da u (etnjem periddu na nagib od 45" dospeva na kvadratni metar 4590 miliona dtula, odnosno 4590:183=25 MJ/m* na dan, Ako prijemnici iskoriste 40 odsto tnergije, to iznosi 10 MJ/m* na dan. Da bismo podmiril 90 ‘odsto potrebne sume od 37674 MJ/dan, noophogno je imati Uukupnu povsSinu prijemnika od (0,9-37,674):10=3,39 mt Il ‘okrugio 4 m? prijemnika. IskoriScena sunéeva energija u toku lta {ada bi iznosila 4: 10:183=7320 MJ. U zimekom periodu, Pretpostavijajuéi da je moguée iskaristiti trecinu sunteve enerale, 82 povrsinom od 4 m* dobili bismo energiju 4 0,3 2626~ 3468, MJ. Ukupni dobitak eneraije tada iznosi 7320+ 346610 788 N=2098 KW, Vrednost ove oneraije, ratunajuéi po 2 din/eWh, iznosi 5942 din. Na osnovu ovoga mozemo da izraéunamo pri Kolo) ceni nam se isplati kori8éonje solamnog grejata vode. lako njegov vek trajanja mote da iznosi 20 godina, racunaimo ta maniim vekom olplate. recimo, 5 godina, koliko najéesée traje garantni rok Koli dale Proizvodaé. Vrednost dobijeno eneraije tom periodu iznosi £29960 dinara. Ovo bi, u svar, trebalo da Bude reaina cena Solamog grejaéa navedene veiiéine u masovno| industrjsko} Proizvodnji. Tolike su njihove cene u nekim zemijama u kojima se ‘oni odavno koriste. Nas! proizvodaei solarnih uredaja jo8 nisu i na trZiste sa solarnim grejagem vode za domatinstvo, te, na jost, ne motemo navesti cene u nas} zemll Kreditna politika ‘Axo bi Korisnik dobio petogodién|i Kredit 2a kupovinu solarnog ‘rejaéa po ovo] ceni, onda bi, ak i sa kamatom od 10 odsto, njegova godiénja otpiata kredita bila manja od u8tede koju bi ‘ostvario za elektriénu energiy, jor posledniin godina cena fenergije reaino raste za najmanje 10 odsto. Posie 6 godina korisnk bi sunéevu energiju dobijao bespiatno. Ako Bi, pak, dobio selogodisnji kredit, onda bi mu se Ispiatlo da plati i dvostruko veGu cenu solarnog Uredaja. Iz ovoga 80 vidi znaga) drustvene. ppodrSke za masovniju primenu solarnog zagrovanja vode. A debit 2a zajednicu od ove primene solarne energie je Yeoma velixa, Procenjuje se da samo u Beogradu instalirana snaga elektri¢nin bojlera iznosi preko 500 MW. Ona optereéuje lektriénu mrezu \Wremenski priliéno sinhronizovano (ujutro i pri povratku $a pos). [Ako bi se svako éetvrto domatinstve u Jugoslavil snabdelo Solarnim grejagima, verovatno bi se mogla ustedeti investicija u {ve nuklearne elektrane kao Sto je ona u Krskom. Prema tome, Uvodenje solarnin bojlera trenuino predstaviia najjftin | rajprinvatljviji nagin da ee dode do novin stotina menavata {oplotne, a praktiéno | elektriéne snage, koja bi znatno olakSala prtisak na elektrane, Osnovni tipovi Kao Sto smo videll, solarni boller zahteva svega nekoliko kvadratnih metara povesine ju2nog krova zgrade | stoga se mote ppostaviti gotovo na svaki objekat. On, takode, moze da se postavi Va ravni krov, na balkon, u dvoriste, na juzni 21d | drugee. Sa aihitektonske taéke gledisia ne predsiaulja problem uklopity ga u bilo koji stl gradevine. Jedno krilo Bele kuée u Vasingtonu, na primer, snabdeveno je povesim solarnim sistemom 2a grejanje Vode. Solarni Boller sastoli se od nekoliko Komponenata: kolektora, rezervoara, izmenjivata toplote. uredaja za pogon | kontralu tadnog fluida i dodatnog, obiéno elektriénag grejaca, Najjednostavnija | najekonomiénija varjanta solarnog bojlera je sistem sa tzy. prirodnom cirkulacijom radnog fluida (sl. 1). kod kkoga se procesi pogona | Kontrole odvijaiu spontano. Zagrevanjom vode u kolektoru dolazi do razlixe u temperaturi ode u pojedinim delovima sistema a time | do raziike u gustini Najhlacnija | najguséa voda pada na dno, élme se uspostavlia protok teénosti. Cirkulacija u sistemu postoli sve dok Je Kolektor | 1 Shema sistema za grejanje sa prirodnom (a) { prinudnom cirkulacjors (b): Kod pravog. clrkulaciju spontano uspostavia (i zaustavja) raziika w gustini femedu tople | Madne ode, a kod drugog elektriéna pumpa: ovde sistemom upravifa Giterencijaini termostat koji ukljucuje kolektor samo ako jo Temperatura u njemu visa nego u bojferu tople vod topli od ostalin dolova, odnosno eve Gok ima eunca, Elikasnost ‘ovekvih sistema je neste niza nego sistema sa forsiranom cirkulacijom. ali je njihov najveci nedostatak ipak ozbilnile prirade. Da bi bojler funkcionisao, rezervoar se mora nalaziti barem trideset Contimetara iznad kolektora. Problem| oko smestaja rezervoara na krov | dodatne izolaciio obiéno su tako Voliki da potitu sve prednosti vezane za jednostavnost Konstrukeije. Kod sistema sa forsiranom cirkulacijom, koja se ostvaruje Pomoéu vodene pumpe, rezervoar se moze smestii na bilo koje resto u kuei, a brzina protoka podesiti na najvecu efikasnost prihvatanja sunéeve energie. Osim dodatnog pogona, ova vrsta Bojlera zahteva i specijaini elektronski sklop, diferencijalni termostat, za kontrolu i upravijanje. Pratesi iemperaturu vode na vide mesta u sistomu, sklop ukljucuje Kolektor uspostavijanjem cirkulacije Gim temperatura vode usolarnom rezervoaru opadne |spod odredene granice | isklucuje ga kad se temperature gotovo Izjednage. U protivnom, kolektor bi poteo da isijava toplotu u imosferu. Ukoliko niu rezervoaru fi u bolleru nema dovolino toploto, termostat ukljueuje elektriéni grojaé za dodatno grejanie koji se nalazi u olektriénom bojieu. Prikuplienu energilu kolektor no prodaje rezervoaru direktno vee preko izmenjivata toplote. Ovakav zatvoreni sistem omogucule da ‘Se kao radni fluid koristl teEnost Koja ne mrzne, sto prosiruje Sezonu rada kolektora | na najpladnije dane, U projektima solarnih zgrada Instituta Boris Kidrié" | .Nateg tana’ primenjeno je originalno regenjo solarnog bojlera, u Kame Je prilemnik jednovremeno | toplotni rezervoar. Na taj natin se Sistem znatno pojednostaviuje, Sto se, naravno, odrazava | na ‘conus Ovo resenje je detaljnje objasnjeno u okviru opisa ovih projekata, Otekuje se da neko preduzece otkupi licencu 2a ova) Uuredaj od Instituta u VinéiTopli dani za hladne ladista topltna Toplt za hladnije dane: Zajodnicki akumutator topiote za ‘solamno naselje porodicnin kuéa daleko na severu Svedske; tokom Tota toplota 0 sklagi&t! u volikom rezervoaru da bi se koristla reko zime posredsivom toploine pumpe zo/ada. Buduei da je sunce éudljivo i sija po svom nahodenju, a ne prema nasim Zeljama | potrebama. neophodno je imati {opiotno skiadiste, Koje mode da saciva toplotu od dana za nos, iko dana, pa éak i nedelja | meseci. Jasno jo da i8ta zavisi od uloge Koja mu se dodelivie. Kamen Naljednostavniji | naijettinii tip skladista predstavija gomila smenja kroz Kolu struji topao vazduh iz vadusnih prijemnika. Da Bi imalo dobre propusnuu moe. kamenje treba da je priblizno iste GFadacije, najbolie proseénih dimenzija 3—10 cm. Razume se da Skladite treba da Bude propisno zaptiveno i izolovano u skladu ‘5a predvidenim viemenom o€uvanja toplote. Kameno skladiste © esto staviia lepod Kuée, tako da moze da sadrii vise desetina tona kamenja | da primi toplotu dovoljnu za podmirenie Vigednevnih potreba u grejanju. Tada ono moze da slui i kao odno grejanie. Drugi tip jednostavnog skladista Cini zig ii pod, ‘sa éupljinama kroz koje struji topao vazduh, ili sa ugradenim Cevima kroz koje tote topla Voda. toplote Voda Kod vodenih prijemnika kao toplotno skladiste najéesée so Korist! bazen sa vodom. Kao &to je poznato, voda predstavija sredinu koja ima najvecu sposobnost prihvatanja toplote po jedinici zapremine (specitiénu toplotu). U zapreminu vode od 1 m= mozemo po svakom stepenu Celzijusa da uskladistimo 4186.8 hiljada d2ula, odnosno 1,163 kWh. To znati da u vodeni rezervoar zapremine 10 m', pri poveéanju temperature vose od 40 K. mosemo da uskladistimo 10% 1.163% 40=485 kWh. U primery nate kuée (sa poboljsanom izolacijom) takvo skladiste bi u'proseénim Januarskim uslovima u Beogradu obezbedilo grelanie u toku dana, pod pretpostavkom da za to vreme uopste ne bude sunca Kamen jo oko dva puta slabiji prijemnik toplote od vode, tako da U1 m? kamenog skladista mozemo da deponujeo oko 0.5 KWh/K. Medutim, ukoliko se Koriste speciain! prijemnicl, sa optickom koncentracijom svetiost, onda je kamen pogodnil, | se mobe grejati | iznad 100°C. Fazni prelaz Najboli najefikasniji nacin skiadistenja toplote ostvaruje se koriteenjem tev. faznih prelaza, t. prelaza iz jednog stania materije u drugo. Da bismo, na primer, otopili 1 kg vode, moramo da utrosimo 19000 J. Kada se voda ponovo zaledi, ova energija, slobad. Ali to $e, na 2alost, odigrava na O'C, pa ie Stlobodena toplota isuvige niska temperature. Megutim, ima | rugih materjala Cia tacka toplienja lezi na pogodnijoj temperatur Jedan od najpoznatiih je tzv. Glauberova so (natrijum-sulf Udekahidrat, Naz “SO, - 10H, 0). Kristalizacija ove soll odigra fa oko 20°C, to je vlo pogodno, jer takvo skladiste precstadja | termostabilizator. Drugin recima, sve dok se | posiedn|t del veg materjala ne otopi li iskrstalige, iduéi u drugom smeru) Sud ée biti na temperaturi od 30°C. Nedavno su se na ameri¢kom {2istu pojavii olementi za skladistenje toplote u obliKU Bipki (,THERMOL 81") na bazi faznog prelaza, sa toplotom topljenja od 282000 J/kgK i temperaturom prelaza od 28°C. U kubni metar vog materjala moze se, proma tome, uskiadistiti oko 4 puta vise ‘energije nego u istu zapreminu vode. Sa gledista najboljeg iskoriséanja prijemnika, a ostajuci u odredenim granicama cene koStanja, postoji optimalan odnos Izmedu povrsine prijomnika | toplotnog kapaciteta skladista Dosadaénja praktiéna Iskustva, Koja se slau sa raéunima, ukazuju na jednostavno pravilo: na svaki Kvadratni melar prijemnika treba dbezbediti skladiste o@ 50 do 100 Iitara vods Skladiste moke da bude podeljeno u dva ili ti dela, koji rade na raznim temperaturama, tako da pri razltitim meteoroloskim Usiovima mote da pritwati najveci deo energije koju zahvate prijemnici U ostale neophodne delove solarnog sistema za grejanje zarade spadaju pumpa ill ventilator, Koj! slue za pogon radnog fluida, Pomocni grejat za dopunu grejanja kada prinos sunteve energije fije dovoljan, | uredaj za automatsko ukljutivanje sistema u rad, (vai posledn|i sadr2i dva senzora osetljva na promenu temperature, koji Su postavijeni na prijemnik i skladiste i povezani sa diferencijainim prekidagem. Kad god je temperatura prijemnike iznad temperature skiadista, prekidae ukljucule sistom Koji radi sve dok skladiste ne postigne temperaturu prijemnika. Posle toga, prinos energije je negativan 1 sistem se iskljueuje. Oval uredal je \weoma vazan za rad pri promenijivo| sunéanosti | neophodan Je za praviino funkeionisanje solarnin prijemnika, j | |maésina za toplotu toplotna pumpa elektriéni pogon 25% uzeta elektriéna struja Fo | © kompresor tok energije udinak ini fluid 0°C/3,2 bar ae 0,25+0,75 rashladni fluid + 40°C/10 ekspanzioni ventil $1.1 Shematski prikaz funkcionisanja toploine pumpe Toplotna pumpa predstavija termodinamiéku matinu velo stimu rashladnom uredaju (.erkondisnu"), all radi u suprotnom smeru. Rashladni uredaj, naime, oduzima topiotu iz ogranigenog prostora | izbacuje je u atmosferu koja je na vigoj temperaturi: a toplotna pumpa uzima toploly iz veéeg rezervoara na nizo) temperaturi Fzemlja, atmosfera, solarno toplotno skladiste | et.) | ubacuje je u ‘ogranigeni prostor na viso] temperaturl Odredenije, rad toplotne pumpe zasniva se na koriSéenju faznih prelaza o Kojima smo govorili u vez) sa skladistenjom topiote. Teenost koja, na primer, ima taku kljueanja na —5°C ispar dodiru sa atmosterskim vazduhom ili nekom drugom sredinom ete mase (élja je temperatura iznad ~5°C, pri éemu se oduzima toplota neophodna za fsparavanje, na primer 800 kd kg) pa se u asovitom stanju vodi u kompresor u kome se sabija do visokog priticka, usied Gega se zagreva, npr. do 55°C. Posto tatka klivganja, odnosno konderzacija 2avisi od pritiska, dolazi do kondenzacije gasa, ali ovog pute na tomperaturi od 5°C. Pri tome so vraca energija od 800 k7kg, ulozena za isparavanje teenosti, a uzeta iz vazduha. Kondenzovana teénost se preko ‘ckspanaionog ventila, ponove oladena, veaéa u isparivad, 2 toplota oslobodena v Kondenzatoru odvodi se preko toplotnog izmeniivaéa u grein sistom. ‘Toplotna pumpa, dakle, ne proizvodi toplotu. Ona je samo prenosi (pumpa) iz jednog rezervoara nize temperature u drugi na vio} Temperatuti posredstvom faznog prelaza teénosti. U tom termodinamiékom procesu ulrosen je mehanicki rad za pogon Kompresora, ali on ipak odlazi na zagrevanje tetnosti. tspostaviia 0 da U dobro Konstruisano] topiotno} pumpi na svaku jedinicu Utrogene menaniéke eneraije (odnosno, elektriéne, ako se korist ktromotor 2a pogon Kompresora) mozemo dabit tri do eth Jedinios toploine onergije. Prema tome, ako neko koristi elektriénu energiu 2a grejanje 29rade, treba da razmisli o wodenju toplotne umpe, jer Ge 2a istu Koliginu toplote utrositi tri do éetil puta manje elektriéne energije. To bi, razume se, bilo korisno kako za keorisnika tako i za Siru zajednicu. Kod nas, na 2alost, toplotnin pumpi joS nema u prodal Kade oe toptona pupa sprate 0 vodonim (i vazdunim) koje se 12 prijemnici 'U velo povolinom rezimu i mo%e s0 otekivatl dobar prosetni en Iskoriscenja. Topiotha pumpa podise ovu temperaturu na ‘yrednost koju zantevaju greina tela. Treba naglasiti da se ne-mote OGokivati da toplotna pumpa proizvede vise eneralje od one koja 0 uskladisti (sem doprinosa Od tvecine ili €etvrtine koju ona Unese kroz kompresor). lako je toplotna pumpa skup ured) njeno koriééenje e9 ieplati u roku od nekoliko godina, WAtoplotna pumpa ‘Sistem vazduh —voda: Potrobnu oneraiju toplotna pumpa ‘yp! (2 vazduha sve dok njegova temperatura ne opadne Ispod SC; tada se u sistem ukljucuie Kiasiéni grejaé: grejanje Jer toplotna pumpa, zb0g relativno niske izlazne temperature (55°C) zanteva volika grejna tela (gore) Sistem voda — voda: Topfoina pumpa koristi tooloty ‘podzemnih ili nadzemnih voda, gradskog vodovoda ili solanog ‘akumulatora toplote | napaja podno grejanje, dodatn’ izvor toplote nie potreban ako temperatura izvora ne pada ispod 6°C (gore desno Sistem anttriz — voda: Toplota zemie ili solarnog ‘akumulatora toplote prikuplia 8 pomacu podzomnih covi 1 kompakinih poazemnin kolektora, ja Je povrsina trostruko veda (04 povréine zagrevano prostorje; sistom so moze koristit | za erplenie energie vazduha, viage, ise itd, koja so prenosi pomo¢u antifriza: u ovom drugom slutaju potrebno je dodatno ‘rejanje (desno)Grejanje zgrada sunéevom energijom solarni radijatori Primena sunéeve energije za grejanje zarada izaziva najyeée interesovanje u Siro) javnosti. Izdaci za grejanje su Visoki, a nijedan od postojecih energetskih izvora nije sasvim pouzdan i uvek raspoloziv, iti sasvim zadovoljavajuci u pogledu cene, praktiénosti ili zagadivanja” okoline. Viasnik individuaine zgrade suogen je danas, odista, sa teskim problemom kako da obezbedi topiotu u ‘svome domu, a naredne decenije izgledaju mu jo8 neizvesnije. Potpuni sistem Razmotrimo Sta sunce mofe da nam pruti, pod kojim Uslovima i sa kakvim uredajima. Ali, najpre sagledajmo velitinu problema grejanja zgrade, i to na primeru tipiéne individuaine zgrade, korisne stambene, povrsine 160 m®, na sprat, sa osnovom od 12m-8 m=96 m*, Pretpostavimo da je izgradena po novijim propisima u pogledu izolacije i da so nalazi na podruéju Beograda, Znajuéi proseéne Klimatske uslove, nije tesko izraéunati ukupnu energiju neophodnu za grajanje. Ako usvojimo da cela zgrada treba da se odréava na temperaturi od 22°C i da povrsina prozora iznosi 10 odsto od povrsine zidova, dolazimo do rezuttata datih na skici (sl. 1) Si. 1 Gubici topiotne energije u zimskom periodu (u kWh); ‘ukupni gubici za zgradu u tekstu iznose 22 781 kWh Vidimo da je za zagrevanje ove kuée u toku jedne zimske Ov Sezone neophodna energija od 22 780 kWh, éija bi cena iznosila, u sluéaju grejanja elektri¢nom energijom, 45 562 dinara. ‘Ako bismo Zeleli da u potpunosti resimo problem grejanja pomoéu sungeve energije, onda bismo morali da Posmatramo najnepovoljnije mesece, decembar i januar, kada je najhladnije i kada ima najmanje sunca. U january, a primer, na na objekat, koji ngrmalno na sunéeve zrake ispoljava povrsinu od oko’ 100 m’, dospeva ukupna energija od 9830 kWh. To je za 53 posto veéa energija od one koja je neophodna za grejanje u januaru (5208 kWh). Prema tome, ova kuéa bi mogla da se greje u potpunosti solarnom energijom ako bi se njena cela jugna strana rekrila prijemnicima izvanrednog proseénog stepena iskori8éenja (oko 60 posto). To bi bilo veoma skupo | nepraktiéno resenje, | do sada je u svetu bilo samo nekoliko ambicioznih projekata izgradnje takve potpuno solarne kuée,grejanje zgrada sunéevom energijom 1.2 Aktivni solarni sistem za grejanje zgrada i osnovni_ natin! njegove upotrebe: sistem radi na principu vode — voda (za 0g kolektor lzmenjivaé toplote skiadiste skladiste toplote revanje vode | skimuirane energie lz solarnog kolektora: ee ai at ad ie ‘rie posts. Tri Getvrtine Mnogobrojne strugne studije ovog pitanja i praktiéna ispitivanja na objektima pokazuju da solarni sistem sa prijemnicima postaje tehniéki | ekonomski najracionalniji ako se projektuje tako da podmiruje, u proseku za ceo Zimski period, pola do tri Eetvrtine potreba za grejanjem. Uzgred, nepisano je pravilo da solarnom kuéom treba nazivati samo objekat koji suncem podmiruje vi8e od pola toplotne energije potrebne za grejanje. Ponoviéemo raéun za naSu kucu, prihvatajuci zadatak da pomoéu solarnih prijemnika podmirimo tri éetvrtine potreba. U celom zimskom periodu na kvadratni metar povrsine u nagibu od 60° dospeva sunéeva energhja od 740 kWh. Pretpostavijajuci proseéni stepen iskoris¢enja prijemnika 0d 40 odsto, iskorisljiva energija iznosi 296 kWh, te lako dolazimo do’ padatka 0 potrebno} veligini prijemnika: (G/4°21 800 kWh): 296= 55m? | ova kuéa, mada sa tehnitke strane pritvatliva, bila bi, medutim, relativno skupa. U nagoj zemlji jo8 nisu formirane realne trZigne cene prijemnika, ali primer jedne kuée u Francuskoj (vidi opis solarne kuée u Nici), izgradene po posebnom projektu, sa prijemnicima od 50 m*, ukazuje na to da bi kompletan’solarni sistem od 55 m* ko8tao ajmanje 400 000 din. U toku 10 godina on bi proizveo enorgiju od 10:56:296=162 800 kWh, tija vrednost iznosi ‘oko 325 600 dinara. Prema tome, ovo resenje bi predstavijalo samo dugorotno isplativu invest ‘ovaj solarni sistem kupio na petnaestogodiénji kredi bi godignja otplata bila manja od ustede na lzdacima za Grejanje, pogotovu ako se uzme u obzir da ée reaina cena goriva i dalje rasti, najmanje za oko 10 odsto godinje. Smanjiti gubitke Medutim, pre nego sto se odlutimo da udemo u ovako skup poduhvat, potratimo moguénost olakSavanja problema Qrejanja putem smanjenja toplotnih gubitaka. Ta moguénost Posto jer toplotna izolacija Koju smo pretpostavili nije najvise Sto nam savremena tehnologija nudi. U svetu i kod nas je demonstrirano da se u razumnim granicama troskova moze izgraditi kuéa sa dvostruko boljom izolacijom od one u nagem primeru. Toplotni gubici tada ipak ne bi bili dvaput manji, zbog toga Sto gubici na izmenu vazduha kao i oni kroz prozore ostalu isi, Grejna energija za ovu pobolisanu kuéu u toku jedne zimske sezone bi, u stvari, iznosila 15 504 kWh. Dalle, motemo da uvedemo jo8 jedno poboljganje u Pogledu toplotnih gubitaka | da smanjimo potroSnju energije. Ono se sastoji u upotrebi noénih termalnih, zastora na prozorima, Sto moze da smanji gubitke kroz njit,solarni radijatori toplu vodu) i voda-vazduh (grejanje): umesto tetnost. kroz Kolektore se moze propustati | vazduh (sistem sa vazdusnim kolektorima) izmanjivaé toplote skladiste toplote skladiste toplote za faktor dva. Tada bi neophodna grejna energija iznosila 13 480 kWh godisnje. Najzad, ostaje nam da iskoristimo toplotu vazduha koji se ‘obnavija. Ako dobro zaptijemo kuéu i novi, sve%i vazduh uvodimo kroz jedan otvor na kome se on susre¢e sa izlaze¢im vazduhom, pomocu pogodnog izmenjivaéa mozemo povratiti pola energije koja ide na toplotne gubitke izmene vazduha. Na taj natin, imali bismo kuéu koja za Qrejanje zahteva svega 11 575 kWh godignie. Sa ovakvim pretpostavkama, solarni sistem sa prijemnicima, koji bi podmirivao tri Eetrvrtine potreba za grejanjem, imao bi oko 30 m* prijemnika i bio bi sasvim prihvatlliv kako sa tehni¢kog i arhitektonskog tako i sa ekonomskog stanovista, Dobra termitka izolacija zgrade, dakle, treba da prethodi primeni solarne energije. Ulaganje u izolaciju donosi takve energetske ustede da se isplati u roku od nekoliko godina, Izbor sistema Za solarnu tehnologiju u grejanju zgrada valja se opredeliti tek kad se iscrpe sva ostala sredsiva. Pri tom se ona mote potpuno zaobi¢i samo kod samogrejucih solarnih kuéa, U ‘vim ostalim sluéajevima, kod ,,osuntavanja" postojecih stambenih zgrada, solarna oprema je neophodna Sistem za solarni kolektor izmenjivaé toplote skladiste toplote solarno grejanie, u principu, nije mnogo slozenili od solarnog bojlera, ako ne raéunamo i obavezno skladiste toplote, ali je znaino glomazniji. Solarni radijatori su vezani za izmenjivaé toplote preko koga crpe energiju iz kolektora ili toplotnog skladista. U sistem se sve Ges¢e ukljucule | jedan specijaini uredaj, toplotna pumpa, bez koga je funkcionisanje solarnog radijatora u nepovoljnim usiovima nezamislivo. lzbor sistema nije nimalo lak. U najjednostavnijem sluéaju, topao vazduh iz prijemnika mozemo direktno ubacivati u Prostorije kad god se zagreje do temperature iznad nekog raga (recimo 30° C). Tako se radi kod manjih, pomocnin sistema, koji ni po sunéanom danu ne mogu da daju vigak energije. Medutim, u stvarnim solarnim kuéama neophodno je imati toplotno skladiste. Pomoéu ventilatora topao vazduh se iz prijemnika vodi kroz kameno skladiste, @ odatle, po potrebi, u pojedine prostorije. Ukoliko temperatura skladista nije dovolina, vazduh se dogreva pomoénim grejaéem (elektriGnim, gasnim, uljanim ili drugim). Dogrevanje se moze izvrsiti centraino, za celu kuéu, ili posebno za svaku prostoriju. Drugo regenje je Pogodnije utoliko 8to dozvoljava da se pojedine prostorije zasebno tretiraju, u zavisnosti od njihove namene i rezima kori&éenja (spavae sobe se ne moraju zagrevati preko celog dana niti do temperature od 22°C, koja se zahteva u nevno} sobi). U svakom sluéaju, sistem sa vazdusnim Prijemnicima se najbolje uklapa u vazdusni sistemsolarni radijatori Rasipanje toplote: Termogrami, snimjeni infracrvenom kamerom u dve hladne martovake noc jasno pokazuju puteve ‘oticanja toplote: na najslabije tacko Izolaci/e zorade ukazvju bola, ervena | 2uta boja, 2 na najface crna, plava / madenta zagrevanja zgrada, jer tada nisu potrebni nikakvi posebni izmenjivaéi toplote. Kod nas je, na Zalost, vazdusno grejanje sasvim zanemareno, bar kad su u pitanju stambene kuée. To je, po nase misijenju, veliki propust, jer je taj sistem znatno jeftiniji od vodenog sistema, pogotovo za nase uslove. Kod fnas se objekti najée8¢e zidaju od Supllih gradevinskih elemenata, pa bi se zidovi, podovi i tavanice mogli upotrebiti kao besplatna grejna tela, Sto ima velike prednosti Kod kori8éenja vodenih prijemnika pojavijuju se dodatni problemi. Bilo bi prirodno da se tada koristi vodeni sistem Qrejanja u kuél. Ali, ne mozemo raéunati da emo u Zimskim uslovima lako postizati temperature skiadista iznad 50°C, koja je neophodna za grejna tela (vodene radijatore). Stavige, temperatura vode na izlazu iz radijatora je visa od proseéne temperature skladista, tako da toplotu iz Prijemnika ne mozemo da koristimo ni za pregrevanje vode Stoga se obiéno toplota iz vodenog skladista predaje vazduhu preko topiotnih izmenjivaéa voda-vazduh, pa se u kuéi koristi vazdusni grejni sistem (sl. 2). Postoli,istina, moguénost da se Koristi podno vodeno gejanje, preko metainih ili plastiénin cevi. Tada su grejne temperature nie, Sto omoguéuje i sprezanje ovog sistema sa solarnim prijemnicima. Medutim, ovaj sistem je dosta skup (videti primer kuGe u Nici). Jedan drugi natin, mada takode skup, izgleda pribvatljiviji, jer omoguéuje da se jednovremeno reéi i problem dopunskog izvora toplote. On. ‘se zasniva na upotrebi toplotne pumpe. ‘Kuéna solarna peé: Velike covi ispunjene vodom apsorbuju ‘oplotu proko dana, a nocu zagrevaju prostoryu — resenje Amerikanca Siva Beraencigasee Samogrejuca me" SOlarna kuca A)kuéa kaq energetski objekat KO Naipriviagnije resenje solarnog grejanja bilo bi zahvatanjom iDA sunteve energile bez posebnih uredaja, korisceniem same zgrade kao prijemnika. Takav, pasivni nacin Koriscenja sunceve energie Za gfojanje zgrade u posladnje vreme priviaci sve veeu pazniu struénjaka, Obimne teonjske | eksperimentaine studije ovakvog hacina grojanja, obavijane Sirom eveta posiedniin godina, pokazale Su da je ranije poznavanje toplotnih procesa u vezi si Zagrevanjem | hladenjem zgrada, tokovima toplotne | radijaci fenergije, ulogom prozora | rasporedom masa i toplotne izol rugim. bilo veoma oskudno i Cesto praceno zabludama, Tek pposlednjih nekolike godina nauka je. u sivari, poéela dublje da blazt u ova pitanja, lako st ove studlje tek sad u punom razmahu, dosadasnji fezultati se mogu oceniti kao vrlo obcabrujucl Balkombova kuéa Kao najvaznije, comonstrirano je da jo | u krajovima sa dosta ‘strom klimom moguée samim dizainom i Konstrukeljom kuee zZahwatti od sunca do devet desetina neophodne energije za ‘rojanje. Pri tome je moguée o istom trosku resi | problem Klimatizacije zgrade u letnjem periodu. Navedimo samo dva proverena primera 2a koja imamo podatke merene od strane ezavisnih i kompetentnih strugnjaka, U Aptonu (Upton, New York, SAD, lefi na 44° severne sirine). koji ima hladniju Klimu | manje sunca od Beograda, izgradena je Pretprosie godine solarna kuéa ea pasivnim grejaniem, po fracrtima istrazivaca Brukhevenske naciongine laboratorije. Kua ma korisnu stambenu povrsinu od 200 m* i gradena je korigeenjom standardnih materjala | tehnologile uz tipiénu amitektonsku stiizaciju za to podrutje. All, primenjena su ‘najnowija nauéna saznanja u pogledu izolacije, zahwata sunca | ‘skladistenja enargije. Meronja u toku jodne zime pokazala eu da ‘Se U to} kuéi 2a grajanje trosi tri puta manie energije nego sligno} kué! gradono] sa istom toplotnom izolacijom (koja, zadovoljava najnovije propise u SAD), a pet puta manje nego Standardnim kucama ranileg naCina gradenja Savremena kuéa, drevna arhitektura Kod gradnje samogrejucin solarnin kuéa primenjuju se vee Zaboravijoni principl ..utopliavanja” i ventlactie koje #u graditelyi Usavréavall vekovima, Pre nego S10 s0 posegne 2a mocnim all sve tanjim" gorivima i termestatima, valja_maksimaino Iskoristit’ ond S10 Se maze dobiti od prrode: sunco za grejanja, zemlju 8 Izolaciju | vazduh za provetravanje. Uz nesto malo modeme tehnike, kao Sto su solarni KoleKtori na krovu, ova prirodna sredstva su gotovo dovolina 2a energetski samodovolinu kuéu, kuéa je okrenuta prema jugu. Prozori su postavijeni tako da hnvataju zragenje niskog zimskog sunca, dok nadstresnice | zastor! presecaju put visokom. foplom letnjem suncu. Integraini deo kuce redstaviia prostrana staklena veranda sa masivnim zidom od ‘poke 1 dobelim siojem kamenla ispod poda. Kamenje | opeke ‘apsorbulu toplotu u toku dana / oslobadayu je u toku modi. Otvor! U ziau | pokretiivi prozori obezbedulu potreban protok vazduha + olaksavaju grejanje zim! hladenje lot. Severna strana kuée je zasuta zomljom. Toplotna stabiinost ove Strane obezbeduje odr2avanje prjaine temperature let) 1 umerene 2imi U isto vreme, zemjani nasip siti od severnih vetrova. Suncobran Zastor je najjednostavniji i najpristupaéniji nagin da i suntevo zratenje. Uz za8titu od preterane toplote, zastori obezbeduju i meku, difuznu svetlost ‘se smai Vazdusna brava lako u konceptu jednostavni vienamenskog tun ulazu u eskimski iglo, trem, u osnovi, sluzi isto} swrsi — &titi unuttragnjost od prodora hladnog i oticanja toplog vazduha, Pologaj ZaStigeno sa severa planinskim grebenom selo Pueblo hata zimsko sunce. Za efektivno pasivno solarno grejanj kuéa mora biti okrenuta Prema jugu unutar 25°,U tropskim krajevima J z kuée su visoxim stubovine€ SC) arna u izdignute iznad zemlje Sto olakéava provetravanje. U : - savremenim ku¢ama s prozori, ventilatori | otvori ha zidovima u staklenoj verandi obezbeduju fodgovarajuéu izmenu i mefanje vazduha _ Zakion afin. Kuée od nabaoja ukopane <— a u brdo potpomazu = 2 hladenje leti i grejanje zimi. Neke savremene varijante postavijene su ispod linije mrinjenja, u zemiji, gde se temperatura malo kol Bee: PL: : Inercija Zahvaljujuci maisvaim i debelim zidovima, kuée u pustinji se sporo zagrevaju i hlade — tokom éitavog dana upijaju toplotu da Bi je oslobadale noéu. samogrejuca 5samogrejuca solarna kuéa JQ Diva primer je kuéa Daglasa Balkomba (Douglas Balcomb), (CX vodeces amori¢kog struénjaka za pasivno grejanie, izgradena w Novom Meksiku (SAD), na visini 08 2200 metara, takode na ajnoviim principima pasivne solaene arhitekturs. Ispitivania pomodu velikog broja raznih mernih instrumenata, obavijana u toku dve zimske sezone, pokazala su lavrsno performance ove Kuée. Ona je 89 posto potrebne energije dobijala od sunca, a Samo 11 odsto dopunjavano je pomocu peti lozene drvima Ih tlektriénom energijom. Ova kuéa je podrobno opisana u ovo pregledu (str. 78) Kuéa kao cvet Osnovni princip pasivnog kori8éenia sunceve energie sastoji se u tome da se kuéa gradi tako da se ponata kao cvet, kao lala ill bola rada, t. da se olvara | okreée prema suncu kada ga ima, a a se zalvaranjem étiti kada su spolin! usiov nepovolin. Tek u ajnovije vreme prigio se dizajnu kuce na ovom principu. U mnogim zemljama postavijeni su nautno-istrativatki zadach Konstrulsanja | praktiénog ispitivanja samogrejnih solarnin kuca Saznanja na ovom polju se brz0 prikupljaju 1, po svo] pric, to 6o biti glavni agin grejanja zrada U buduénost Dosadaénja iskustva pokazulu da so ovim putem ne samo ‘ostvaruje efikasno koriécenje sunéeve energije, nego se u znatno} ‘merl poboljSava i kvalitet Zivota, Gomu savremeni Covek potinje sve vige da poklanja paznju, 19a Coveka stalne brige 23 Zidovi | pod su toplt, 80 poseban ose¢aj ugadnosti, U njoj ima dovoljno sunca i toplote za Bajenje cveca | povréa tokom cele zime, jer, po pravily, sadr2h Staklenu baitu, a ima | niz drugih prednosti. lznad svega, razume: 'e, stoji ose¢aj da je to pravi put povratka prirodi kroz svoj dom. Domaéi projekti rhitekturi i konstrukeiji zgrada predstavija, po rnaéem misijenju, najznaéajniji domet na pollu solarnog grejania Zgrada. Stoga mu u ovom pregledu koriséenja sunceve energile u domaéinstvu pridajemo najvecu paznju. Odabrall smo primere Aajuspoliih resenja solarnin kuéa sa pasivnim grejanjem u Evrop! Americi, postavljuti pri tome usiov da su pritwatliva za nase prilke. Neka od tih resenja dobila su nagrade na medunarodnim Konkursima za najboli pasivni dizajn solarne kuce. Pored ovog. Institut za nuklearne nauke Boris Kidrié"" iz Vinge i F.0 za projektovanje ,.NaS stan" iz Beograda razvli su, koristesi Svoja kao | svetska iskustva, nekoliko sopsiverih projekata solarnih kuéa. a u toku je izrada i kataloga sa vecim izborom tipova | velicina Kua. Pri tome je, kao 8t0 Ce se videti na Drimerima, dato vite originalnih reenja pojedinih elemenata pasivnin sistema, Posto su ovo prva iskusiva U pasivno) solarnoj arhitekturi u naéo) institut u Vinéi | FO Nag stan odludill su da, pre nego eentima porlude evoje projekte, izgrade izvestan bro} kuéa sa pasivnim solarnim grejanjem, koje bi bile izlotene uvidu Struénjake | svih zainteresovanih gradana.Zahvaljujuci razumevarju podrsel Skupstne grada Beograda | njenih ovgana kao | opstine Gukarica, izgradnja tin Kuéa je u toku na Banovom brdu u opstini Cukarica. One treba da DudU zavrBene iduce godine, Fundamentaina prednost Pre nego sto opitemo osnovne natine pasivnog koriséenja sungeve energie, naglasimo da postoji jedna tundamentaina precnost tog pristupa u odnosu na aktivne sisteme sa rijemnicima. U ovom drugom sluéaju sunéevo zratenje se Preobraca u toplotu U prijemnicima, pri Gemu postignuta temperatura zavisi od radnih | meteoroloskih uslova, kao | od ‘aliteta prijemnika. Po oblaénom i zimskom danu jedva ée se | najbolli prijornnik zagrejati iznad 30°C. Medutim, temperature ‘spod ove vrednosti nisu upotrebljive za uobiGajene vodene grejne sisteme. Jer. toplotu motemo da prebacujemo samo sa fa telo ride temperature, a grejna tela zahtevaju temper lznad 30°C. Zbog toga vadeni prijemnici u praksi daju doprinos Samo kada oblacnost nije velika, Kada se sunce bar nazire. Cim se sunéevo zraéenje smanji na polovinu pune vrednosti, postal raktiéno neupotrebljive. Situacija je nesto bolja sa vazdusnim prijemnicima, kada se topao vazdun ubacule nop ni, po pravilu, Imaju mani stepen sminika, pa krajnji ishod ostaje pribiizne lst Sasvim drugadija slika se dobija kada se sunéevi zraci eposredno zahvataju kuéom kroz staklene povrsine. Sunce je lvor zraéenja visoke temperature (6800 K) i ono, prema osnovnim fizidkim zakonima, zraéenjem predaje eneraiju svakom telu koje 50 nalazi na temperaturi ni20] 0d ove. Posto prostorje u kue! Zagrevamo do 18°C (295 K), one ¢e uvok upljati sunéevo zratenie, bbez obzira na njegov intenzitet il poreklo (tj. da lt Je direktno I rasejano). Ali, | kuéa odaje toplotu okolini, te 68 neto prinos fenergije u kuei biti positivan kada snaga sunéevog 2racenja admaguje gubitke. Na primer, kroz prozore sa dvostrukim Staklom gubl se oko 3 W/m? K, pa ép pri temperaturi okoline od =10°C gubici iznositi blizu 100 Wim*. Sunteva snaga je retko kad po danu manja od ove vrednosti, te sledi da se gotovo svakog dana isplath, bar &to se energije tie, olvarati prozorske kapke ili zastore. Ovo je vilo vazan zakljuéak zbog toga sto zimi Inalveei deo sunéeve energije koja dospeva na zemlju éini difuzno zratenje iz oblaénog neba. Dobitak eneraije je. razume se, utoliko Yeti UkoliKo je sunéevo zratenje intenzivni Osnovna pravila Prema tome, zgrada koja sama zahvata sunce moze, ne samo u principu, da racuna sa prinosom sunceve energie skoro svakog dana, bez obzira na to da li sunce proviruja kroz oblake ili ne. U tome je velika prednost ovog natina grejanja u odnosu na onal oli Koriti prijomnik. Ovo doskora nije bilo uogend, pa su se ‘mnogi koji Su gradili kuée na bazi pasivnog pristupa Cudill otkud Draktient rezultatl promasuju njihova ocekivanja, Da bi kuéa zahvatila sunce, njena judna strana, razume se, mora da ima votu zastakljenu povi8inu. To mogu da budu prozori Zastakljena veranda (staklenik li, pak, zastakljen zd) All, pre rnego sto detaliniie razmotrimo ova pojedina resenja, podsetimo se ‘nekih opstih pravila kojlh se treba dréati pri gradnji Kuea, bez bara na to Kakvo se resenje prmeniuje. pat a to da li je kuca folarna ill ne, Pre svega, podrazumeva se da je za mesto gradnje zarade ‘odabrana najpovolinila lokacija sa gledista osuncavania, po moguéstvu na padini okrenuto] Ka [ugu | zaklonjeno| o¢ hiadnih vetrova. Dalje, zgrada treba da je u leinjo} senci listopadnog Grveca, a sloboano tzlozena suncu u zimskom perlodu. Glavne boravigne prostorije treba postaviti na njenoj jukno| strani, a pomoéne (ostavu. kollarnicu, garazu i dr) na severno). Dus fal bs bi potekla struja, eioktron! | rupe moraju ‘potedi u suprotnom praveu. To so atte pomabu oonog tka: Ne gory Stat pci narod se jedan element {oj ima odan sekron vgs 9d scjuma (foster, &'na donlu sau foment oft Foton! izbaculu eoktone 12 stomskog Ima adan eloktron mane. 1 slo ee cmotaca VTedevaju® fwsmeravae eletirane | ypekucé buduénosti U krugovima struénjaka koji rade na kori8éenju sunéeve ‘energije obiéno se iznosi teza da je njena toplotna primena vee sada ostvarljiva, dok je kori8enje solarne elektriéne energije stvar dalje buduénosti, mozda 21. veka, Takva shvatanja, medutim, vise nisu opravdana. Zahvaljujuéi ‘ogromnom | spektakularnom razvoju solarnih Cellja, poslednjih godina, solarna elektriéna energija postala je reko noti faktor sa kolim se veé moze raéunati u raznim primenama — od manjih kuénih centrala do velikih elektrana. Na taj natin, solarna kuéa koja pored potrebne toplote od sunca dobija i elektriénu energiju postaje stvarnost, | to ne 21. veka nego ove decenije. Solarne Gelije Solame éelije predstavijaju poluprovodnitke elemente koji Sunéevo zratenje pretvaraju direktno, u samo jednom fiziékom procesu, u elektriénu struju Postoji vige vista solarnih éelija — na bazi kadmijum- sulfida,, galijum-arsenida i drugog — ali se za sada Lubedljivo najbolji rezultati postizu Gelijama od silicijuma. U ovijem izvodenju one se grade od jeftinijh vista silicijumskog kristala, tzv. semikristala. Upravo su na triste izbatene Cellje od semikristalnih traka, sa stepenom Iskori8éenja od 12 posto, povrsine do 200 em? | cene od rnekoliko dolar po vatu vréne snage. U toku je izgradnja potpuno automatskih fabrika ovih ceilja i obekuje se da ce U roku od 2—3 godine njihove cene pasti do blizu jednog dolara po vatu. A to je, prema ekonomskim analizama, Cena pri kojoj kuéna solarna elektrana postaje rentabiina, od usiovom da je ukoptana u opétu eloktricnu mrozu iz koje pozajmijuje energiju kada sama ne proizvodi dovoljno kolo} prodale viskove. Amerika preduzeéa veé su pristupila gradnji solarnih kuéa za triste koje svu potrebnu energiju, toplotnu i elektriénu, obijaju od sunca. Na pomolu su, dakle, energetski samodovoline ku¢e. Zahvaljujuéi predusretljivosti dr S.J ‘Stronga, rukovodioca u preduzetu ,Solar Design Associates" iz Linkolna (Masacusets, SAD) dobill smo dokumentaciju 0 jednoj od Sest ovakvih kuéa koje je ovo preduzece izgradilo. Opisaéemo ku¢u koja se nalazi u Karlajlu u dr2avi Masaéusets (severoistotni deo SAD), Energetski samostalna kuéa Ukupna potrosnja elektriéne energije u domaéinstvima stalno raste kako se razvijaju i uvode sve novili elektriéni aparati. Kada se izraéuna primarna energija za proizvodnju kilovatéasa elektriéne energije utroene u kuti, onda se ispostavija da savremena domacinstva éak | u hladnijim Predelima utrose vise goriva za elektriénu energiju nego za grejanje zgrada. To je pogotovu sluéaj u dobro: Projektovanim pasivnim solarnim kuéama. Stoga sada u prvi plan dolazi proizvodnja elektriéne energije na licu ‘mesta, tj. kod samog potroSaéa. Takav pristup ima dve znaajne prednosti: prvo, domacinstvo postaje energetski nnezavisno i, drugo, smanjuje se ukupna potrosnja primarnih energetskih’ izvora. Stoga se opravdano ratuna da ‘energetski samodovoljnim kuéama pripada buduénost. Sest kuéa koje su projektovali i izgradili struénjaci Preduzeéa ..Solar Design Associates" nalaze se u raznim krajevima SAD. Otigledan je cilj ovog preduzeca da stekne iskustvo u projektovanju i fzgradn|i ovakvih kuéa za razne ivan tip solarnin izolacijom. Velo su oO oO sa izvanrednom toplotnom Prostrane | gradene tako da pruzaju sve udobnosti na koje Su Amerikanci navikli; dakle, to su prave rezidencije. Na krovovima ovih kuéa ugradene su solarne éelije, visokog stepena iskoriséenja i gusto upakovane, tako da praktiéno zauzimaju skoro sav raspolofivi prostor krova. Veliine tih solarnih generatora odredene su u zavisnosti od geogratske lokacije i nadina potrognje energie, ali sa ‘osnovnom koncepcijom da se zadovolji najveci deo potreba U elektroenergiji. Kuéne elektrane su spregnute sa elektromrezom. Posebno je znatajno da su kuée gradene za odredene narutioce | da se u njima 2iv Pasivna toplota i aktivna struja Solarni elektriéni generator se u funkcionalnom pogledu izvrsno dopunjuje sa sistemom pasivnog solarnog grejanja, U arhitektonskom smislu, medutim, medu njima postoji izvesno rivalstvo, posto i jedan i drugi sistem zahtevaju ‘osunéani prostor. Stoga se od arhitekte zahteva brizijivo razmatranje pri dizajnu kuGe. Sreéom, za vese geografske 8irine, na primer one na kojima se nalazi Jugostavija, Zimsko sunce je nisko, te pasivna arhitektura koristi uglavnom ju3nu vertikalnu povrsinu kuGe. Tako krov ostaje slobodan za solarni generator. Buduéi da je optimalni ugao za cologodisnje zahvatanje ‘sundeve energije jednak kako za solarni generator tako i za Prijemnike za sanitarnu vodu, krov moze da bude pod Jedinstvenim nagibom, pri emu se manji deo dodeljuje sistemu za zagrevanje vode. Kuéa u Karlajlu Karlaji se nalazi 30 kilometara severoistoéno od Bostona na geogratsko| Sirini od 43", tako da je za juzni krov zgrade, fra kome se nalazi generator, izabran nagib od 45”. Juzna strana zgrade je, dobrim delom u staklenim vratima (ukupne povi8ine 92,5 m*), kroz koja ulazi sunce, zagrevajuci prostorije za dnevni boravak, trpezariju i drugo. Podovi ovih prostorija su od betonske mase ukupne zapremine 11,5 m?, a pokriveni su tamnim kerami¢kim ploticama. U vo} masi se skladisti najveci deo sunceve energie koja dospeva kroz prozore. U srediétu dnevne sobe nalazi se velika pee (kamin) sa znatnom masom zidova odzake, a u dnevno] sobi za decu metaina peé na drva. Kuhinja i druge Pomoéne prostorije su takode U prizemiju, a éetiri spavace sobe i dva kupatila na spratu. Spoljni zidovi kuée i pod su izolovani tablama od fiberglasa debljine 20,5 cm i stiropora debljine 2.5 cm, a krov sa fiberglasom debljine 30,5 om. Prozori na istoénoj, zapadno} i severnoj strani imaju trostruko stakio. Temelji su takode izolovani sa spoline strane. Kosticijent gubitaka eneraije 2a ovu kugu je, tako, sveden na 0,8 W/m? K, Sto je oko 2.5, uta niga vrednost nego u standardnim kucama.ve kcal buduénosti favor kome pripada buduénost: ‘Solarna celle od semikristaia siicijuma Dopunsko grejanje u kuél ostvaruje se pomotu toplotne Pumpe vazduh-vazduh, snage 11,3 kW. Vazduh iz pumpe Ulazi u kuéu kroz otvore pored prozora, a vrata se niz posebne kanale u centrainom dimnjaku. Ventilator u tom sistemu sludi i za raspodelu toplog vazduha u kuci kada se ‘ovaj zagreva suncem. Pored velikih prozora na juznom zidu kuée, sunce se zahvata i kroz niz manjih prozora duz gomnje ivice krova. Leti su ti prozori zasticeni ; adstresnicom, @ mogu | da se otvore radi provetravanja. ‘Ako je potrebno, i toplotna pumpa moze da radi kao rashladni ured) Centrala na krovu Juéni krov je pedeljen na tri dela: dva spolina ukupne Povréine 98,4 m?, na kojima su postavijeni modeli sa fotonaponskim ¢elijama, i unutrasnji od 10 m?, koji nosi Pomenuti solarni sistem za zagrevanje sanitarne vode. Upotrebljene solarne éellje su proizvod firme ,Solarex nnaginjene su od semikristalnog silicijuma, kvadratnog oblika, tako da je njihovo pakovanje u module veoma efikasno. Solarni generator ima ove karakteristike: snaga: 7:3°KW (58 W po modelu). energija: 10 MWh godisnje apo: 190 V jednosmerna struja: 38 A bro] modela: 126 (18 redova po 7 modela) elektriéna veza: 9 nizova po 14 modula. Jednosmerna struja se transformige u naizmeniénu preko jednofaznog invertera snage 8 kW, izlaznog napona 240 V i stepena iskoriS¢enja 95%. Generator ima nominainu vrénu snagu od 7,3 kW, all po zimskom suncu proizvodi neSto vecu snagu od ove, a leti manju zbog zavisnosti stepena iskoriScenja Celija od temperature. U kuci nije postavijena nikakva akumul elektriéne energije, tako da se elektrigna energija pozajmljuje iz mreze kada nema dovolino sunca, a visak-se, pet, isporuéuje mrezi kada solarni generator proizvodi vise (od onoga sto kuéni potrosati traze. U proseku za celu godinu, solani generator proizvede gotovo svu koliginu energije koja se u kuéi utro8i, ali, dok se u letnjem periodu javija visak, u toku zime kuéa dosta zavisi od elektriéne mreze. Po mesecima to izgleda ovako: Proizvodnia Procenat ‘generatora zadovoljenia KWh/mesee potreba janvar 521 40 februar 619 58 mart 362 7 apr 885 5 maj 7011 128 jun 4071 148 jul 1007 140 avgust 927 731 septembar 933 140 oktobar 732 3s novembar 507 54 decembar 458 37 Svega 9894 kWh Prosek 94% U praktiénom radu solarni generator je pokazao izvrsne rezultate. Najsunéanijeg dana u maju generator je proizveo 39,9 kWh, a najtmurnijeg 2.6 kWh. Najvecu snagu generator je imao u martu — 7,87 KW. ‘Autori ove kuée S.J. Strong i RJ. Osten ukazuju na Cinjenicu da se kuée danas uglavnom grade na zajam, i to na dvadeset do trideset godina. Za to vreme 2, po. nnjihovom mislienju, doéi do znatnih promena u naginu na koji svet proizvodi, raspodeljuje i trosi energiju. Niko ne 2na kakve Ge se sve promene desiti, ali jedno je sigurno — era obilnih | jeftinih fosilnih goriva je prosla, Kuéa u Karlajlu demonstrirala je da je energetska samodovoljnost, raéunajusi godisnji prosek, moguéa u dobro projektovano} pasivnoj solarnoj kuéi sa solarnim generatorom spregutim na mredu, pri emu se ne moraju Giniti nikakvi ustupci na raéun komfora i Zivotnog stila Kao dalji korak ka potpunoj energetsko} nezavisnosti, Projektanti Ge nastojati da solarni fotonaponski generator, zajedno sa vetrogeneratorom, ukiope u sistem za Proizvodnju vodonika i akumulacije elektriGne energije, tako da Ge buduce kuce biti u stanju da zadovolje sve energetske potfebe svojih Zitelja bez vezivanja za elektriénu mrezuPregled jugoslovenskih proizvodaéa uredaja za koriScenje sunéeve energije domaéa solarna oprema Svoje solarne planove domaéa industrija od tri godine na beogradskoj obnarodovala je prvi put pre nesto vise lozbi ,,Solar 78“. Desetak proizvodaéa tvrdilo je, tada, da je u njihovim halama sve spremno za serijsku proizvodnju, koja moze da poéne koliko sutra, i da se otekuje samo domaci kupac. Pokazalo od sunéeve energije. Oni koji su ostali jos uvek nisu odmal je ii od faze prototipa laboratorijskih ispitivanja, uz po koji ogledni objekat. U meduvremenu su svoju Sansu okuéali i drugi, tako da je broj (potencijainih) domacih proizvodaéa dosad narastao na dvadesetak. Ne ulaze¢i na ovom mestu u rasprave 0 multipliciranju kapaciteta i rasipanju ionako skromnih snaga i sredstava, moramo da konstatujemo da se ni oni, na Zalost, nisu proslavili narocitom efikasnoSéu. Uz izuzetak titogradskog ,,Elastika"’, koji za sobom ima veé nekoliko hiljada kvadratnih metara kKolektora, niko jos nije usvojio serijsku proizvodnju i u_ trgovine jos uvek nije upuéen ni jedan jedini kvadratni metar. Medutim, bez obzira na poslovignu sporost i inertnost nage privrede kad se radi © novim regenjima, nesto se i kod nas ipak dogada. Ocekivali smo da cemo u ovom izdanju uspeti, po prvi put, da objedinimo sve vaznije informacije o radanju jugoslovenske solarne industrije i damo iscrpniji katalog jugoslovenske solarne opreme. Na Zalost, ni jedan od devetnaest proizvodaéa nije prihvatio saradnju, iz prostog zloga Sto se svi jos uvek pribojavaju kupca (umesto da ga prizeljkuju) — éak i onda kada im dolazi na noge. Stoga objavijujemo samo. najosnovnije podatke, do kojih smo dosli zahvaljujuéi dipl. ing. Josipu Grabovcu i dipl. ing. Maksu Rogoéi¢u. Pre rokovi i uslovi isporuke — nismo uspeli éitaoci MPP ,,Cevovod", Maribor Prvi domati proizvodaé ploéastih kolektora poteo je po licenci austrijske firme HTG, da bi kasnije razvio 8vo} sopstveni proizvod. Pored kolektora, proizvodi rezervoare toplote, solarne bojlere (200—500 |) i izmenjivate toplote. Proizvodi pojedinatno po narud2bi. TVT ,,Boris Kidrié"', Maribor Proizvodi toplotne rezervoare i solarne bojlere. »Feromoto", Maribor U saradnji sa ,Cevovodom' iz Maribora i austrijskom firmom ,,OSKO" priprema proizvodnju dva tipa sunéevih kolektora (sa crnim | selektivnim premazom) Helical SUPER i STANDARD u dve velidine. »IMP“, Ljubljana Nudi kompletnu solarnu tehnologiju sopstvene konstrukcie: rayne kolektore, rezervoare toplote, spiralne i plotaste u direktnom kontaktu sa proizvodaéima imati nije uslove nabavke — kao Sto su cene, da saznamo. Nadamo se da ¢e nasi vise sreée. izmenjivaée toplote, cirkulacione pumpe i uredaje automatske regulacije, a izraduje | projekte uredaja za korigcenje solarne energije. Proizvodi pojedinaéno po narud2bi »Gorenje", Velenje Priprema proizvodnju suntevog kolektora sopstvene konstrukcije, paket sistema 2a grojanjo sanitarne vode Porodine kuée i topiotnih pumpi za grejanje sanitarne Vode i prostorije. Osim toga, ponudiée vikend program i ingenjering usluge. LTH, Skofja Loka Proizvodi pojedinatno po narudibi plotaste kolektore sa aluminijumskim i bakarnim apsorberom, rezervoare toplote, solarne bojiere, toplotne pumpe i uredaje automatske. regulacije. »Tehnomont", Pula Proizvodi plotaste kolektore, toplotne rezervoare i solarne bojlere i projektuje uredaje za koriSGenje sunteve energije. 35_ pregied | jugoslovenskih , proizvodacéa »Termofriz", Split Sever", Subotica Priprema proizvodn|u plogastih Kolektora, rezervoara toplote, solarnih bojlera i izmenjivata toplote, a nudi i projekine usluge, »Unioninvest'', Sarajevo Ppa proces sends olor ha eaten ola 14. decembar", Beograd fasadnog elementa ,luxalon". je sastavijen od niza verve onan slomenata, dimenaig Kolektora uv pogiedu srine Lgl aed Dl apsieiys purcenerie elas Neogranitene, a duzina iznosi 12 m. im toga, proizvodi sre in rezervoere toplote, solame bojlere izmen|vage topiote || PYO!vOdIU rezervoara toplote, ‘nudi projektantske usluge. »Sinvoz", Zrenjanin »Goga'', Smederevska Palanka Proizvodi plotaste kolektore, rezervoare toplote, solarne _—_—Priprema proizvodnju vazdusnih kolektora za susenje u bollere i izmenjivate toplote. silosima | dva tipa sa teénim fluidom: sopstvene uporedni pregled domacih kolektora Proizvodi cirkulacione pumpe za solarna postrojenia, a riprema i proizvodnju uredaja za automatsku regulaciju solarnih sistema. STENNOMONT: —TERMOFRIZ® 2 rear gam, ann comer a, Hane ae ‘ Sag. EM Meu. Beh. Gree Bret im a i aaa aay eae aN 2a 6. Powrtina apsorbera (m) 1 19 oy 20 1.86 185 187 8 -Apsorptivni premaz ‘omni mat lek solor lak ‘ori mat lak ‘seloktivnl oksid orn lak ‘toler lak ‘ermi mat lak oS TS Se SS ae A ee oS oe tem 21, Garant rok (G00) = = 2 5 1 10 2domaéa so konstrukeije i po licenci firme ..Alinko". Osim toga, u proizvodnom programu se nalaze toplotna pumpa snage 20 kW i skladi8ta toplote. Isporuka od januara 1982. godine = samo kompletan ingenjering. »Crvena zastava'', Kragujevac Priprema proizvodnju montaznih i prenosnih kolektora Vikend", solamnih bojlera i skiadista toplote. ,Jugoterm™, Gnjilane Proizvodi solarne kolektor »Elektromontaza", Ohrid Radi na Kompletnom programu solarne opreme: plotasti Kolektori, koncentrator, solani bojler, rezervoar! toplote | toplotne pumpe. larna oprema Metalski zavod ,,Tito“, Skopje Priprema opsean program uredaja za koris¢enje sunéeve energie, Uz koncentratore po licenci amerigke firme ,,Acurex" proizvodiée, pojedinatno po narud2bi, i dva tipa ravnih kolektora. U planu je i proizvodnja opreme za ‘rejanje stakleniica, suSare poljoprivrednin proizvoda i Dripremu tehnoloske pare. »Progres', Varazdin Proizvodi sunteve kolektore, rezervoare toplote | uredale za automatsku regulaciju. Isporuka za 30 dana. »Elastik", Titograd Proizvodi plotaste kolektore za velike sisteme i spiralne za porodiéne zgrade. Priprema proizvodnju I solarnog bojlera. Veli komplotan inzenjering. Opremu isporuéuje 2a dva jan 14. DECEMBAR™ ‘= ERVENA ZASTAVA™ NoNnvEsT —S1Nvo2" ‘G0UR TERMOVENT, OSA" ROIMO “OOUR MASE UGOTEAM" —_ELEKTROMONTA2A" NZ 170" Beogradsha 1 Vase Savca 3 Rada Neimara 4 Nemanine 1 Spanskih boracn 4 Save Kovtevit 820 Ohria Madar . migsine 430 T1OOD Sarajevo 74000 Zrenjanin 11000 Becgrac 11000 Beograd 34000 Kragjovec 98250 Gnjlane {1000 Skopje VARAZDIN ws $502 RAS PSE ZA ‘DEUM g0orTe0 SK70 SKNZT-100 X62 800%1200x80 04x T804xT04 1000%2000%80 00x TADOXeS 880% 1800x80 850% 1650%105 T018x207SxE0 T040x2040x170 1114x942 102 100 70 8 7 % 8 = «6 18g woke a = tok v who = = 5 = kro il prozorskostako Talleno staklo Kaleo stale halleno stab sao staklo stall ‘sate ako 3 4 5 5 55 4 5 5 se 18 181 18 15 a 20 18 O48 ‘uminjum Bakar bata talk baker ‘alk ata bakar plas sluminjum baker aluminium ‘lumii ri mat ak rent vaht coating mat ‘special promaz_ nextel 3M mi mat whorl mat ak omipremaz 088 085 = = 038 098 083 085 = os 086 = = 088 038 088 086 = = 00 10 10 10 0 19) 10 = 5 6 ‘3 . 20 6 6 € 2 ‘minerana vunaplirtan mena paliuetan —mineralna vuna_poluretan ——poluretan——_paluetan * 2 yuna 50100 0 50 © “ Plastha-el lik zaliéon —aluminjum aluminum eel zacan ‘ominjum aluminum aluninjun——_plastka aluminjum Gel zabiger — Sperploda poster ‘uminjur ‘aminjum ——_aluminjum auniniun 164 10 20 et 15 28 15 2 25425 = 038 08 = 008 = 039-025, 005 = = 200 2800 = 1000 = 200 1000 = = 70 0 = 108 0100 ® 90 = 10 18 = 10 15 = 10 10 = = 3 = 2 12 = 2 1 =principi gradnie solarnih, kuéa erenu i suncu Pre projektovanja i gradnje kuge letnje sunce eophodna je studija teren. i mikroklime. mi mogne Razmotriti nagib terena, orijentacij, cD ju 18 Zaklone, rikroKlimu it da gree vodu Fain" pro Sunce: / a f a iskoristiti sve / ae rs Sto pruza pa / Sa aeuaw ences 3 ae | / zgrada osunéava leti i zimi ay | ff ce v~ Vetar: Zastititi zgradu E= i Prilagodavanje klimi, t zimako sunce oreje zoradu Pod ©) oblika zgrade mala zaétiéena zona ? Ee ae snes Ss settsolarna kucéa u stripu Uslovi 8 UGQOCMOS EE rere oe mtu pose atta u se mote posta na 17-6 ¥ projektovan|y energetski racionaine kuée | | a ; | | reas tODBYOTOTSLYON PNET. rs 217STARINY| radijacha ‘noGnt termalni zastor na prozorima co zahwvaljujuéi dobro} izolacit 8) gubict energie ») problem sobna temperatura od svega 17°C slabo izolovana zgrada mote da bude ‘moze da odsje utisak ‘liéno zaptivena a da ipak bude iene tople prowterie eugodno hladna re ee Sereg revanje Neophodno je spretiti preterano zagrevanje prostorija u periodima volike Dobro izolovani zidovi deluju toplije suntanosti, narotito u prc va razloga 160 | josen, iz 3 | uo Ay ATA 4. osetaja ugodnosti — pregrevanje se, leto Preterana izolacija bez neophadne mace kloniti zgradu od sunca drvecem, mote da dovede do prevelikog zagrovanja torima | ostvariti dobro provetravanie 2. treba zahvatti i saduvatl &to vise suntevo energie za hladnije dane Najbotje resenie lzratunati optimainu veliginu stakienih ‘otvora na |uzno| strani i povesati unutraénju masu 2grade prozorl na tavanici Vizuelna ugosnost veoma vagna a Cesto se zanemaruie spretiti zasenjavanje pomosu prozora oli smanjiti Kontrast ‘osvetliavaju zacnji deo prostonije Zz 82 samo jednim prozoromprincipi gradnje solarnih, kuéa JX. zakotavanje otvora ‘svetia boja zida oko prozora at a pots ae rea Drvege se bira u skladu sa klimom, lokalnim zemlistem | potrebnim zaklanjanjem na bazi studije. raze vrate drvaéa bacaju senke U razligitom stepenu aa ‘A postici najveei zahvat sunca 2imi , oe sre erg 2 apace zadaci B smanjit ulaz sunca leti © izbe¢i gubitke energije zimi 8 veliki kos! prozori kako ‘A voliki prozori na juBno} strant aa istoéno| | zapadnoj 1D ostvariti maksimaino provetravanje leti _zahvataju sunéevu energiju zim prouzrokuju pregrevanjesglarna.. kuca u stripu Jeti otvor imski otvor reftextovano ju2ni vertixalni prozor spontano regulige Ulaz sunteve energie usled promene ugla sunéevog zraéenja | upadnog ugla pokretna izolaciia ‘a reflektivnom povrdinom Povecava zahvat sunéevog zragenja Toplotni gubici kroz lzolaciju | provetravanjem Dobrom izolacijom i zaptivanjem moguée je na ekonomskt isplativ nagin smanjtti energetske gubitke u kuéama za 60%, Veliki ostatak od 40%, do 9/4, mote da 58 podmiri sunéevom energijom. u zgradama koje stalno Koriste treba postaviti spoljnu izol iu svojom inercilom PIREMUNMEO AMEN stabilnost a bi masivn’ zidovi obezbedill toplotny oA ‘sada se proizvod! staklo koje reflaktule infracrveno zratenje © propuata vidljivo sunéevo C kroz kose prozore Zimi se u toku moti zraéenjom ‘Ubi velika Koligina eneraije D efekat solarnog dimnjaka Postaviti velike otvore (po moguénosti izolovane table) fa strani Kuée koja je u zavetrini letnjih vetrova oni postavijanje izolacije Propet ha mestu dodi jokove 2orade | tavana toplote veoma je tesko {960 je nivo podzemnih voda visok treba postaviti termo | hidro tzolacilu ispod cele kuee zastitna zona pomoéne prostorie, ‘garazu | dr {reba postaviti nna sovernu stranu da bi dejstvovale kao zastina zona Alprincipi gradnie solarnih kuca co yo ‘ubici eneraiie 50% svin gubitaka {dobro izolovano} zgradi Provetravanje je nutno votina zgrada ; a bi se oorzavala ropusta znatno vige svetina vazduna ‘0d ve Koligine 1 prostorijama, Potrebna da bi se postigio Je-najmanje jeana minimaino provetravanie lamena svaka 2 Casa. ‘reba dobro zaptit Toplotna masa |e neophodna u kuéi da bi se postigla Stabilna temperatura | odréala toplota ‘vaki material ima sposobnost, upljanja topiote Sto je povesina tamnija fenergija se bolie apsorbuje ' éuva u toplotno} masi lavnil zadatak odrfatt niaku ar naisbane ee is Jednostavna pravil eben { prikupit unutrasnje pees deviina “povrsine. _vremensko | rc) kaénjenje (h) u vod! ge toplota 20 22 68 bbr2o prenosi strujeniom 30 4 93 all je vodeni rezervoar 40 5 118 50 3 145 3 osobine it i? Uudaljeno Trombovog zida wu sklagiste o suntanom danu U'stabillzaciji temperatura toplote Direktni Trombov Direktni zahvat Zid | Cc ee kroz zid, peur sieare oe _ = ~ stakla AR “gw (Udaljeno skladiste S _ presek 80—120 Wh/"C po m? osuntane povrsine osnova \ sluéaju forsirane cirkulacije ‘suncana fy primarna termalna maga surrey 4160220 Whi"c po m* Pane cfektivnog otvora prozora aa) 21. decembra sonka, =solarna kuéa u stripu 9 Energija disipacije 11/ N Ei i ses Pomoéno en ee grejanje junt 2 30 1 nagim_krajevima, sem primorja jut 2 30 neophodno avgust “ 35 ‘eptombar) 18 40 tzbor: oktobar 8 45 epovoljna noéna Inowembar| 19 50 termoakumulacija ecembar| 19 50 fparedni dan moke 1 L da bude suncan pa Gotovo sva energija koja se trosi na Pomotno grejanje ‘osvetljenje | uredale pretvara se u hile potrebno toplotu. Pogodan sistem: sa veoma brzim reagovanjem Energlja tople vodo so uglavnom ispusta pomoeni sistem kroz kanalizaciju, osim ako se ugrade Gimenzlonisat 2a: posebni izmenjivaei toplote, a = 2a slutal bez 10 NadstreSnica b /, Fae rae aes Pokretne are nadstresnice ne dozvoljavaju podesavanje senke | zbo toga se moralu pablivo projektovati, 4 os0bo Imaju vigestruku ulogu all to moze da bude skupo pokretnt septembar ne a SS — SN uaa) D Fs LY topio hladno ladno | htagno rvece ltstovadno: dryases sini 2 EE 8, (>) tally, ghty Satins avon” dobre ms gs ve Wy tu martu | septembru sunce je na isto] sini all u martu je. po pravilu, mnogo hladnije nego u septembruosunCavanje, postojecih stambenih zgradare oteza Kada danas pristupamo projektovanju I gradnji kuée, jasno ‘nam je, na osnovu savremenih saznanja ¢ kolima smo govorili, kojih se sve principa moramo driati | Sta mozemo da ofekujemo. Ali, 8ta je sa postojecim zgradama? Moze Ii se na njima primeniti solarna energija na zadovoljavajuéi nagin u tehniékom i ekonomskom pogledu? Ve¢ina viasnika porodiénih kuéa, koji se interesuju za kori8Genje sungeve energije, razmatra, u prvom redu, postavijanje solarnih prijemnika na krov da bi tako olakéala problem grejanja. Po nasem misijenju, to je poslednje S10 treba preduzetl. Razuman redosled poteza bio bi slededi: Utopliti zgradu Najpre treba prikupiti podatke o toplotnoj izolaciji zgrade, izratunati toplotne gubitke i oceniti Sta se moze udiniti na poboljanju zgrade. Iz dosadasnjih studija postojecin Objekata proizlazi da je najlakSe poboljSati izolaciju krova, ‘Odnosno tavanice, zatim prozora i vrata, narotito u pogledy zaptivenosti. Ugradnja propisnih termalnih zastora (kapaka, zavesa i dr.) pokazuje se, takode, veoma korisnom i ‘ekonomiénom. Napomenimo, uzgred, da nijedan od. postojetih komercijainih zastora nema dovoljno dobra izolaciona svojstva, i pred proizvodaéima je nimalo lak zadatak da ponude bolja regenja. Na kraju, dolazi na red poboli8anje izolacije spoljnih zidova. Po pravilu, toplotnu izolaciju treba stavijati sa spoljne strane zida. Ako je to neostvarivo, dolazi u obzir | unutragnja izolacija, narotito ‘severnog zida. Tada se, medutim, smanjuje unutrasnja masa kuée, pa time i njene toplotna inercija. Investicija u poboliSanje toplotne izolacije zgrade treba da se isplati uStedom u energiji u roku od 5—8 godina. Na ‘ovaj natin mogu da se smanje godisnji izdaci za grejanje do dva puta, u zavisnosti od toga kakva je postojeca izolacija kuée. Primer tipiéne kuée koji smo ranije naveli mote da posluzi za kvantitativnu orijentaciju, s tim sto postojeée zgrade, po pravilu, imaju jo8 lo8iju izolaciju od fone koju smo pretpostav PoboljSati grejanje Slede¢i potez je preispitivanje postoje¢eg sistema za ‘grejanje. Vecina grejnih peci na nattu, ugalj, drva | dr. imaju nedopustivo, neki Eak i Katastrofaino nizak stepen iskori8éenja. Krajnje je vreme da neki kvalifikovan' institut Podvegne testiranju sve postojece grejne sisteme koji so nralaze na nasem treistu | da se iskljuce iz prodaje oni koji ne zadovoljavaju minimaine kriterijume. U vezi sa ovim je i neizostavna ugradnja automatskih termostata koji kontroligu grejna tela. Ispustati zimi toplotu \z prostorija otvaranjem prozora, Sto je opSta praksa kod as, je, zaista, veoma rasipniéko ponagani sled Solarizovati zgradu Tek posle o70ga dolazi na red_,,solarizovanje"* zgrade. U tome kao prvi korak treba razmotriti juznu stranu zgrade, (Preciznije govoresi, ovo razmatranje se odnosi i na strane koje su okrenute od jugoistoka do jugozapada). Ako na tim stranama postoje veti prozori, onda, pored ugradnje. zastora, treba razmotriti samu prostoriju u kolu ulaze Sunéevi zraci, materijale poda | zidova, namestaja, njihove boje i dr. Ukoliko postoje konstruktivne i druge moguénosti, treba poveéati veliginu prozora na juno] strani, a smanjiti na sovernoj. Ugradnja masivnog zida ili rezervoara sa vodom iza prozora je, takode, jedna od laksih | korisnijih intervencija. Drugi potez je pretvaranje juznog zida u Trombov zid. To prakti¢no znagi da zid treba pokriti fasadom od stakla ili plastike, i to, za klimatske usiove u najvecem delu nage zemije, sa dva sloja. Sam zid, razume se, treba prethodno obojiti tamnom bojom. Uz to, valja predvideti | pogodni termaini zastor. Uslov je, razume se, da juzna strana zgrade u najveéem delu zimskog dana bude osunéana. Ovi potezi mogu da dovedu do dalinjeg smanjenja Potroénje energije do dva puta. Dograditi staklenik Najpriviagniji i, &ini nam se, najelegantniji natin pretvaranja Postoje¢e zgrade u pravu solarnu zgradu jeste dogradnja staklenika na jugnoj strani. Svaka velitina staklenika je korisna, ali moe se slobodno tetiti i da tri etvrtine ‘zgrade, za klimatske uslove kakvi su, na primer, beogradski, bude u staklenoj verandi. Sirina verande je proizvolina’i moe da bude | nekoliko metara. Bitno je da Iza staklene verande postoji masivan id ili vodeni rezervoar, tamno obojen, i da se predvidi prirodno ili forsirano prebacivanje toplog vazduha iz staklenika u kuéu, Ovo se mora raditi na bazi struénog projekta, inate rezultati mogu da budu ispod otekivanja. Podeljno bi bilo da neke od projektnih organizacija razviju konsultatsku sluzbu za izradu projekata za solarne prepravke postojecih zgrada, a od opatih sluzbi bi se o¢ekivalo da ne stavijaju Brepreke onima koji Zele da to cine, veé naprotiv, da uliSu takve akcije, kao | od banki da kreditima Pomognu zainteresovane. Jer, to je u sveopstem interesu. Ugraditi kolektore Kao poslednji korak dolazi, kao Sto smo rekli, ugradnja aktivnih elemenata, solamnih prijemnika na krovu ill juzno} fasadi, sa svim propratnim elementima solarnog sistema, Ovo Je najskuplji pristup, ali ponekad i jedini mogué, arotito na zgradama kod kojih je samo krov slobodno loZen suncu. Solarna oprema predstavija | najvecu | ‘ajriskantniju intervenciju na zgradi. Prijemnike je, takod moguée postaviti i na pomoénim objektima, gara%i, Eupi | dr, kao i u dvori8tu ili na pogodnoj juzno] padini ako nije Udaljenija od kuée vise od 30 metara, a5Projekti koje Gero opisati na narednim stranicama rezultat su saradnje dve radne organizacije koje, svaka u svom_ domenu, spadaju medu vodete u nagoj zemiji, | jednog Gasopisa na éijim stranicama je energetika, a posebno solarna energija, prisutna gotovo u svakom broju. To su Institut za nuklearne nauke ,,Boris Kidrié iz Vinée, RO za Projektovanje ,.Na8 stan" iz Beograda i, naravno, éasopis {,Galaksija". Projekti predstavijaju potpunu novinu u jugoslovenskoj arhitekturi. Institut Boris Kidrié" jo pionir primeno sunéeve energije u nao} zemiji. Od kako Je jo8 1954. godine tadasni| direktor Instituta Stevan Dedijer dalekovido Zakljucio da bi Institut Boris Kidrié" trebalo da se bavi problemom eneraije sa mnogo aireg stanovi8ta nego sto to nalaze nukleama energija, U Institutu su praéena zbivanja na podrucju koriééenja solame energije. Gim je za to sazrel Institut je, preko svog Centra za sunéovu ener: aktivan program rada na primeni ove energije. Zahvaljuju) tome, Institut je mogao blagovremeno da podstakne neka naga produzeca (RI-NIS, ..Crvenu zastavu", Kragujevac, Duro Salaj", NWS i dr.)'da potnu sa razvojem | proizvodnjom uredaja za koriscenje solarne energije. Isto tako, Institut je podstakao rad na ovom polju i u drugim razvojnim i istrazivagkim ustanovama sirom Jugosla oformio je i naugnoistrazivacki projekt primene sundeve energije, Koji Je, istina sa simboli¢kim sredstvima, finansirao Siz za nauku Sibije. Samogrejuce ku¢e U ovim istrazivanjima u Institutu je kao glavni zadatak postavijeno postizanje visokog stepena iskoriSéonja sunteve nergije, uz obavezan usiov da dobijena eneraija bude sa ekonomske tatke gledista prihvatliva za nage prilike. Sto se tige problema grejanja zgrada, u Centru za sunéevu energiju doslo se do zakljuéka da pravo resenje pre treba trait U naginu gradnje nego u Kori8éenju posebnin Uredaja. Opravdanost takvog pristupa obraziozena je na prethodnim stranicama ovog pregleda. Polazeéi od tog zakljuéka, Institut je u saradnji sa arhitektama ,,.NaSeg stana’ pristupio projektovanju solarnih kuéa, Koristedi princip tzv. pasivne arhitekture — kuce seme od sebe zahvataju i skladiste sunéevu energiju. One, dakle, ne koriste posebne prijemnike za zahvatanje sunéeve energije, vet se kao celina ponasaju kao solarni kolektor. Kuée su tako projektovane da veéi deo potrebne grejne ‘energie dobijaju od sunca, dok kao dopuna sluzi elektriéna energija ili neki drugi izvor. Stoga imamo puno pravo da ‘ove kuée nazovemo ne samo solarnim nego i samogrejucim. ‘Ova sprega Instituta i ,.NaSeg stana’* pokazala se vrlo plodotvornom. Kao &to je Institut ovladao znanjem na polju Solare tehnoiogije, tako Je | .,Na8 stan” postigao zavidne rezultate u projektovanju porodiénih stambenih kuéa. U proteklih deset godina izradio je oko 2000 projekata na ‘esnovu kolih je \zgradeno ili je u toku izgradnia oko 120000 objekata. Ginjenica da svaki etrdeseti Jugosloven stanuje u objektima koji su gradeni po projektima ,.Naseg stana" obavezuje da se nivo projekata svakodnevno povecava — da. projekte radi prema najnovijim saznanjima iz oblasti gradnje porodiénih stambenih zgrada kao | da u primeni materijala predvida racionalna i ekonomiéna regenja, domaéa solarna arhitektura Toplotna izolacija Svi ovi projekti imaju dosta zajednitkih crta, jer su trazena optimaina regenja, a ona éesto dovode do jednog rezultata Tako, na primer, sve kuée sadrZe zastakljenu verandu i kameno skladiste, U kuéama je predvidena toplotna izolacija bolja nego sto Zahtevaju sadasnji jugoslovenski propisi, ali se ostalo u granicama opravdanim kako sa ekonomske tako i sa tehnigke strane, u skladu sa nagim sadagnjim moguénostima. U buduénosti bi, medutim, trebalo te2iti jos olioj izolaciji zorada, &to Ge, nadamo se, razvoj tehnologije gradevinskih materijaia | omoguciti. |z podataka za svaki pojedini projekt vidi se da i u tako izolovanim kuéama suneva energija ima veliki udeo, koji ide sve do 86 odsto. Staklena veranda Po danu, bilo da je sunéan ili oblaéan, sunéevo zratenje, direktno'ili difuzno, ulazi u staklenu verandu | pad tamno obojene zidove. Masa ovih zidova proraéunata je tako da po sunéanom danu zahvagena energija podite njihovu temperaturu do prihvatljve vrednosti, Koja sa Unutraénje strane zidova ne sme da prede 25°C. Tako ovi zidovi ujedno predstavijaju | skladiéte sundeve energije i Grejna tela U prostorjama koje ogradulu. Zidovi, medutim, Zagrevalu i vezduh sa spoljasnje strane, tj. u staklenoj verandi, pa se ovaj vazduh pomotu ventilatora prebacuje u kamena skladsta Ispod poda u prostorijama za dnevni boravak. Ohladeni vazdun se iz skiadista vraéa v staklenik Skladigte toplote Kameno skladi8te ispod poda je jedan od kijugnih elemenata ovakve samogrejuce solame kuée. Ono ne samo da skladisti toplotu za noé ili za dane kada je priliv sunéeve energie manji, nego éini | osnovni | jedini elemenat podnog sistema grejanja. Skiadiste je, naime, dobro termicki Izolovano sa svih strana, izuzev prema podu. Zagrova se do maksimalne temperature od 25°C |, Zahvaljujuéi svojo) masi od vi8e desetina tona, predstaviia izuzetno dobar stabilizator temperature, koji obezbeduje vigednevno izraynanje potroSnje i proizvodnje energie. U ovim projektima primenjena je jo8 jedna znagajna novina, koju ée, nadamo se, naga gradevinska preduzeéa pribvatiti i razraditi u standardan tehni¢ki postupak. Zidovi i tavanica, koji se inaée u savremeno| gradevinsko| tehnici prave Supljim, ovde se koriste za sprovodenje vazduha od staklenika do podnog skladista. Na taj natin i oni postal skladi8ta, kao i grejna tela. U ovim projektima, dakle, gotovo cela kuéa se koristi kao toplotno skladiste. Projektanti su imali te8ko¢a da Suplie tavanice i zidove uklope u zatvoreni grejni sistem. lako su nadena neka zadovoljavajuéa regenja, treba o¢ekivati da ¢e se u saradnji ssa industrijom gradevinskog materijala i gradevinskom. operativom do¢i i do boljih Kao Sto smo istakli u odeljku 0 samogrojuci kuéama, kada su i zidovi i pod dovoljno topli, temperatura od 18°C odaje utisak kao od 22°C. Na taj nacin ostvaruje se znatna usteda u energiji, jer su toplotni gubici manji.pasivna solarna Diferencijalni termostat Poseban elektronski uredai, diferencijalni termostat, razvijon takode u Institutu u Vinéi, povezan sa senzorima temperature u stakieniku i podnom skladigtu, stara se o tome da se ventilatori ukljuéuju samo onda kada je temperatura u stakieniku viéa od one u kamenom skiadistu On, takode, ne dozvoljava da se podno skladiéte pregreje. Termaini zastori Vazan sastavni deo ovakvog solarnog sistema gine termalni zastorl na zidu u stakleniku i na prozorima. U_zimskom eriodu, narogito u decembru i januaru, stanari kuGe treba 3a prvim sumrakom da naviase sve zastore, a ujutro da ih sklanjaju. U protivnom, kuéa neée dati rezultate predvidene projektom. Pored ovoga, neophodno je, razume se, Odreavati stakiene povrsine éistim, da bi sunce nesmetano ulazilo u kuéu. Najzad, svako jutro stanari treba da sirom otvore vrata prema staklenika, kako bi omoguéili prirodno strujanje toplog vazduha u kuéu. | to je sve Sto se od .solamih” ukuéana trai — nikakav drugi servis nije Potreban. Dodatno grejanje U opisu pojedinih projekata dati su podaci o potrebnim grejnim energijama i 0 udelu sunéeve energije u Podmirenju tin potreba. Dodatno grejanje je neophodno samo U najhiadnijim mesecima — decembru, januaru i donekle u februaru, Posto je ta dopuna svedena na Telativno malu vrednost, ne vecu od potrosnje elektriénog bojlera, kao dodatni sistem predvideno je elektriéno grejanje pomoéu ravnih gfejata sa termostatom u svakoj rostoriji. Ukupna investicija u ovaj dodatni sistem ni u veéo} kuéi ne premasuje 10000 din. Drugim regima, viasnik ove kuée mote da uknjiti ustedu na investiciji u kiasi¢ni grejni sistem. U stvari, ovu uBtedu treba da uzme u obzir ada razmatra ekonomiku izgradnje kuée, Sto se tiée optereéenja elektritne mrete elektrignim grejacima, ono nije vece nego u kuéama u kojima se Koriste elektrigni bojleri Solarni grejaci Predvideni solarni grejati vode su originalne konstrukcije, po zamisli | nacrtima struénjaka instituta u Vinéi. Oni se alaze neposredno ispod zastakljenog dela krova i, u isto javaju i prijemnik i toplotni rezervoar. Uz to, sistem radi bez pokretnih delova: nisu potrebni ni pumpa ni diferencijaini termostat. Zato su ovi grejati znatno jeftiniji | pouzdaniji. Uz to, imaju | bolji stepen iskori8éenja od drugih solarnih grejaéa. Predvida se da ée ovi grejati moti da podmire do 90 odsto Potreba u toploj vodi, jer u toku cele godine mogu da rikupe po 3000 kWh, i u tom iznosu ostvare ustedu u Potrosnji elektriéne energije. | ovo bi, razume se, trebalo Uuzeti u obzir pri oceni vrednosti i ekonomiénosti projekta ovakve solarne kuée. tehnologija Letnja sezona | u letnjoj sezoni treba ogekivati izvrsno ponaganje ovakve kuée, Pre svega, njena toplotna izolacija, koja se nalazi sa spoljne strane zidova, ozbezbeduje da sé temperatura spoljnjeg vazduha ne’ odrazava mnogo na unutrasnjost kuée, Isto tako, s obzirom na njenu mas), treba oéekivati veliku toplotnu inerciju. Juzna strana, koja zimi efikasno zahvata sunéevu energiju, obezbedena je od letnjeg sunca na dva natina. Prvo, samo sunce se stara da leti ne prodre u kuéu $ judne strane poito je tada visotije. Drugo, predvidene su nadstresnice, koje takode zaklanjaju letnje Sunce. Sem toga, verande su snabdevene dovoljnim otvorima za provetravanje, tako da se ne dozvoljava preterano zagrevanje vazduha. Po potrebi se mogu koristiti i termalni zastori, koji zimi sluge za noénu izolaciju; oni se ‘mogu naviatiti danju da bi zastitili Kuéu od grejanja i sklanjati noéu da bi se ona hladila. Ukoliko sve ovo nije dovoljno, moze se noéu ukljudivati ventilacioni sistem da bi rashladivao kameno skladiste | zidove. Ovim kuGama, tako, nije potreban rashladni uredaj Projektne propozicije Kupci ovih projekata | graditelji kuéa moraju imati na umu da ée se ove kuée ponaSati prema proraéunima samo ako ‘se postulu sve projektne propozicije, Svaka prepravka kuée, bilo spoljnja ili unutragnja, izvedena bez konsultacije sa kompetentnim solarnim struénjacima, moze da ima znatan uticaj na njeno ponasanje. Isto tako, projekti su radeni za podrutje Beograda. Ako ce kuéa gradi u klimatsko} zoni znatnije razligito) od beogradske, mogu se otekivati odstupanja. O ovome treba konsultovati solarne projektante. Solarna raéunica Najzad, nekoliko napomena i o ceni izgradnje ovih solarnih kuéa, Projektanti su se trudili da se u njihovoj gradnji ne Zahtevaju nikakvi materijali, gradevinski element, alati | ostupci gradnje i drugo koji se inate ne koriste | kojima ‘ne viada svaki graditell. Svi predvideni materijali | elementi ‘mogu se naéi na jugosiovenskom trZistu. Prema tome, tukupna cena kuée, kao i njen solarni dodatak, odredena je ‘cenama materijala i usluga na naem traistu. Projektanti NaBeg stana” su izvrSill specifikaciju svakog elementa ikuée, tako reti do poslednieg zavrinja, i izracunali reaine cene'prema sadainjim trZignim cenama. Pri tome je izraéunata i cena kuée identigne solarnoj, ali bez verande | drugih solarnih troskova, snabdevene centralnim grejanjem. Posto kod solarne kuée najveci dodatni trogak unosi staklena fasada verande sa dvostrukim staklima, cena ‘ovakve gradevine dosta zavisi od toga kakva se fasada usvaja. Domaéa industrija do sada nije razvijala specijaine elemente namenjene staklenim fesadama ku¢a, koji su skupi. Cene projektovanih solarnih kuéa su vote od kiasiénih za 15 do 20 odsto. Ukoliko bi neko preduzece razvilo specijalne elemente za staklene verande, s tim da se, na primer, koristi jedno staklo od 3 mm spolja i jednostavan ram sa Polietilenskom folijom iznutra, solarna kuéa ovog tipa bila i znatno jeftinija | svega oko 10 odsto skuplia od obiéne 47JX Medutim, kada se uzme u obzir da vrednost goriva koje (Od kuéa potrosi u toku svoga veka od 100 godina dostize vrednost same kuée, onda i 20 odsto skuplia gradnja izgleda priviaéna. Ako se tome doda da ée u tom periodu obiéna kuéa za grejanje vode utrositi oko 500000 kWh, onda je ragunica za solarnu kuéu jo8 povolinija. Institut ,Boris Kidrié", RO ,Na8 stan" | Casopis , Galaks)} i, na kraju; Zeleli da buducim viasnicima samogrejucin solarnih kuéa upute jednu poruku. Staklene verande su Jugoslovenski savez za suncevu energiju Pokretaé akcije za primenu solarne energije u nagoj zem\i je

You might also like

• Napajanja Racunara-1. Deo

  

  Document10 pages

  Napajanja Racunara-1. Deo

  arep79026

  No ratings yet
• Mašine Za Izradu Stolarije

  

  Document16 pages

  Mašine Za Izradu Stolarije

  sabiha12

  No ratings yet
• AGRON NIŠ - UPUTSTVO ZA KORIŠĆENJE VUČENIH ATOMIZERA VAA 600L EN, VAA 800L EN, VAA 1000L EN, VAA 1500L EN5 (Uputstvo - Srpska Verzija)

  

  Document40 pages

  AGRON NIŠ - UPUTSTVO ZA KORIŠĆENJE VUČENIH ATOMIZERA VAA 600L EN, VAA 800L EN, VAA 1000L EN, VAA 1500L EN5 (Uputstvo - Srpska Verzija)

  Нинџа Корњача

  No ratings yet
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• Naizmenicne Struje

  

  Document39 pages

  Naizmenicne Struje

  Saska Milosevic

  No ratings yet
• Adaptacije - Rigips

  

  Document58 pages

  Adaptacije - Rigips

  peter

  No ratings yet
• Klima I Ventilacioni Sistemi

  

  Document9 pages

  Klima I Ventilacioni Sistemi

  varnjui

  No ratings yet
• Gitarsko Pojacalo 40W 74 2

  

  Document4 pages

  Gitarsko Pojacalo 40W 74 2

  Zoran Dimic

  No ratings yet
• Solarne Susare

  

  Document2 pages

  Solarne Susare

  Петар Питаревић

  No ratings yet
• Cvecarstvo 2

  

  Document147 pages

  Cvecarstvo 2

  Stankogaf

  No ratings yet
• Metoda Izračunavanja Troškova Grijanja. Termički Proračun Sistema Grejanja - Kako Pravilno Izračunati Opterećenje Na Sistemu

  

  Document37 pages

  Metoda Izračunavanja Troškova Grijanja. Termički Proračun Sistema Grejanja - Kako Pravilno Izračunati Opterećenje Na Sistemu

  sedgehammer

  No ratings yet
• Vodoinstalacije I Oprema

  

  Document152 pages

  Vodoinstalacije I Oprema

  Eljoven Estalinista

  No ratings yet
• 139-21 Situacije KPV

  

  Document1 page

  139-21 Situacije KPV

  Milan Radisic

  No ratings yet
• Libertango - 3 Pianos - Piano 2

  

  Document4 pages

  Libertango - 3 Pianos - Piano 2

  Driden_69

  No ratings yet
• Go Lang

  

  Document22 pages

  Go Lang

  André R. M. Conforti

  No ratings yet
• Referalna Karta 2 Mreza Naselja Infr Sistemi 12.22 PDF

  

  Document1 page

  Referalna Karta 2 Mreza Naselja Infr Sistemi 12.22 PDF

  Slobodan Stankovic

  No ratings yet
• 02 - Planirana Namena Povrsina 1 2500

  

  Document1 page

  02 - Planirana Namena Povrsina 1 2500

  Slavko Zivkovic

  No ratings yet
• Sa Aking Puso Solo Trumpet

  

  Document2 pages

  Sa Aking Puso Solo Trumpet

  Randy Tabernilla Zabala

  No ratings yet
• Славиша Гњатић 115120 0

  

  Document2 pages

  Славиша Гњатић 115120 0

  Славиша Гњатић

  No ratings yet
• 2022-345 Tyt 12'li̇ Türkçe Denemesi̇ 4K

  

  Document156 pages

  2022-345 Tyt 12'li̇ Türkçe Denemesi̇ 4K

  melike

  No ratings yet
• 1 1

  

  Document1 page

  1 1

  czh96hb5nn

  No ratings yet
• A.06 Planta Graderias Pasaje 10

  

  Document1 page

  A.06 Planta Graderias Pasaje 10

  Edson Waly F-love

  No ratings yet
• Mrežni Konačni

  

  Document1 page

  Mrežni Konačni

  Jelena Brcanski

  No ratings yet
• 1 Situacija 2 Poduzni-Situacija

  

  Document1 page

  1 Situacija 2 Poduzni-Situacija

  Uros Car

  No ratings yet
• ZFIII - PZI - 41 - EE - 25.1,25.2 - Proizvodni Objekat (222) Instalacije Utičnica-Model

  

  Document1 page

  ZFIII - PZI - 41 - EE - 25.1,25.2 - Proizvodni Objekat (222) Instalacije Utičnica-Model

  Srđan Milićević

  No ratings yet
• 04 - Plan Saobracaja

  

  Document1 page

  04 - Plan Saobracaja

  Veselin Kekic

  No ratings yet
• Stupovi AdoE

  

  Document1 page

  Stupovi AdoE

  Samantha Kelemen

  No ratings yet
• Linijski Park - Namena-3

  

  Document1 page

  Linijski Park - Namena-3

  Danica Novaković

  No ratings yet
• Ppug Glina Iii. Id - GP - 4.5. - Gornja I Donja Bučica

  

  Document1 page

  Ppug Glina Iii. Id - GP - 4.5. - Gornja I Donja Bučica

  Momčilo Mirić

  No ratings yet
• Fanfarria Score

  

  Document1 page

  Fanfarria Score

  Enrique Piñeiro Zamudio

  No ratings yet
• Municipalidad Distrital de Imperial: Plano Ubicacion

  

  Document1 page

  Municipalidad Distrital de Imperial: Plano Ubicacion

  CARLOS REYES CASTILLO

  No ratings yet
• ГОРНА БАЊИЦА - ANALIZA 31.05.2022

  

  Document1 page

  ГОРНА БАЊИЦА - ANALIZA 31.05.2022

  Goran

  No ratings yet
• Sema RJTermoelektrana FINAL X2 12-12-17

  

  Document1 page

  Sema RJTermoelektrana FINAL X2 12-12-17

  Branko Govedarica

  No ratings yet
• filosnovne

  

  Document21 pages

  filosnovne

  marko markovic

  No ratings yet
• Huiracocha CleotildeArias (MiMenor)

  

  Document5 pages

  Huiracocha CleotildeArias (MiMenor)

  Alonso Tipacti

  No ratings yet
• 12 Kuvanje

  

  Document1 page

  12 Kuvanje

  chedica22

  No ratings yet
• 06.,09. Conexiones en C.D. y C.A. - Ganadera Monegro - Rev. 0.1

  

  Document1 page

  06.,09. Conexiones en C.D. y C.A. - Ganadera Monegro - Rev. 0.1

  tomasvazran2020

  No ratings yet
• Čačak Primer

  

  Document1 page

  Čačak Primer

  Biljana Rankovic

  No ratings yet
• Dijagram Povrsina FMU

  

  Document1 page

  Dijagram Povrsina FMU

  bojanjovancevic

  No ratings yet
• Borba 1950 09 19 4

  

  Document1 page

  Borba 1950 09 19 4

  Lee Ljiljana

  No ratings yet
• Skobalj Život Svoj Prikazujemo Bogu OP PDF

  

  Document1 page

  Skobalj Život Svoj Prikazujemo Bogu OP PDF

  martin

  No ratings yet
• Tehnološka Šema Skladišta I Otpreme TNG - br.1

  

  Document2 pages

  Tehnološka Šema Skladišta I Otpreme TNG - br.1

  Boro GROZDANIĆ

  No ratings yet
• Tehnolosko Uputstvo JP Poste Srbije 31 07 2017

  

  Document20 pages

  Tehnolosko Uputstvo JP Poste Srbije 31 07 2017

  Svajcarac

  No ratings yet
• Orao 1-72 2d 15 Dvosed 24 PDF Test PDF

  

  Document1 page

  Orao 1-72 2d 15 Dvosed 24 PDF Test PDF

  Radun

  No ratings yet
• Plan Namene - Usvojeno

  

  Document1 page

  Plan Namene - Usvojeno

  kukaras helena

  No ratings yet
• Bože Moj, Što Je Jutro D-Dur Org.

  

  Document1 page

  Bože Moj, Što Je Jutro D-Dur Org.

  Note crkvenih pjesama

  No ratings yet
• Id RP Bacici - Poslovni Objekat JP Autoceste

  

  Document1 page

  Id RP Bacici - Poslovni Objekat JP Autoceste

  vedad

  No ratings yet
• Crtezi 5

  

  Document1 page

  Crtezi 5

  noxicco

  No ratings yet
• Korisnički Prostor I Izmene KA2

  

  Document18 pages

  Korisnički Prostor I Izmene KA2

  Milan Jankovic

  No ratings yet
• Detalj 1

  

  Document1 page

  Detalj 1

  noxicco

  No ratings yet
• 6 3 1 Konjic Visoko Varijanta 1 Uzduzni Profil

  

  Document1 page

  6 3 1 Konjic Visoko Varijanta 1 Uzduzni Profil

  Anonymous y83ITj4nw6

  No ratings yet
• Projektni Izveštaji I Mobility Tool KA2 FT Sep 2018

  

  Document35 pages

  Projektni Izveštaji I Mobility Tool KA2 FT Sep 2018

  Milan Jankovic

  No ratings yet
• Namjena

  

  Document1 page

  Namjena

  Jelena Dražan

  No ratings yet
• 5.operativni Plan Rada Nastavnika

  

  Document2 pages

  5.operativni Plan Rada Nastavnika

  Aleksandra

  No ratings yet
• Slavim Te Gospode

  

  Document1 page

  Slavim Te Gospode

  Kristijan Eduard

  No ratings yet
• Biljana Misic

  

  Document22 pages

  Biljana Misic

  Jelena Jolovic

  No ratings yet
• Greda G006

  

  Document1 page

  Greda G006

  Alija Kolakovic

  No ratings yet
• Pokea Bwana: Offertory

  

  Document1 page

  Pokea Bwana: Offertory

  Balamaze Isaiah

  No ratings yet
• Instant Snabbguide Serbiska Kroatiska

  

  Document2 pages

  Instant Snabbguide Serbiska Kroatiska

  Danijela Rakic

  No ratings yet
• 6050 000 DW 1421 008 R0 Situacije Pristupnih Puteva Objektima-4 BS+MRS Suica

  

  Document1 page

  6050 000 DW 1421 008 R0 Situacije Pristupnih Puteva Objektima-4 BS+MRS Suica

  Riad Ćišić

  No ratings yet