|

|
|

|
|

 -

|
|
|

-

|
|



-
|



|
|
| -
|
|

ISTORIJA RAZVOJA
RAUNSKIH SREDSTAVA I
RAUNARSKIH SISTEMA

Istorijat
ABAKUS je korien pre oko 3000 godina u
Aziji, na Dalekom Istoku. Koristili su ga i Stari
Grci i Rimljani. Koristi se i danas.
PRVI MEHANIKI KALKULATOR je
konstruisao francuski filozof i matematiar B.
Paskal (1623 - 1662) 1642. godine. Ovaj
kalkulator je mogao da obavlja samo operacije
sabiranja i oduzimanja. Razvoj kalkulatora
traje do dananjih dana.

Istorijat
Lajbnic (1646 - 1716) je uradio
automatizaciju aritmetike operacije mnoenja,
takoe na mehanikom kalkulatoru, tako to je
konstruisao kalkulator sa sistemom zupanika.
Lajbnicova maina je mogla da sabira,
oduzima, mnoi i deli brojeve koji su imali od
5 do 12 cifara.

Istorijat
arls Bebid (1791 - 1871), profesor matematike na
Kembridu - tvorac diferencne maine.
Mehanika maina - izraunavala vrednosti
polinoma i koristila se kao pomo pri izradi
matematikih tablica.
Analitike maina - naalost nije realizovana.
Meutim, najvanija je Bebidova ideja da potpuno
automatizuje proces raunanja, odnosno da se
mainom upravlja programskim putem.
Koncepcijski analitika maina je imala memoriju
za uvanje podataka, aritmetiku i upravljaku
jedinicu, ulaznu i izlaznu jedinicu.

Istorijat
BULOVA ALGEBRA je nastala zahvaljujui
engleskom matematiaru Dordu Bulu, koji je
1854. godine u svojoj knjizi Zakoni
miljenja objavio svoj prvi rad iz ove oblasti.
Bulova algebra ima veliki znaaj i primenu u
razvoju savremenih raunarskih sistema.

Istorijat
Idejaraunarasarelejnimelementima je
stvorena1937.godineodstraneH.Ajtkena
(HowardAitken)naHardvarskomuniverzitetu.
Implementirana1944.godineitakavraunar
jenazvanautomatskisekvencijalno
kontrolisankalkulator.
Operacijamnoenjanaovakvomraunaruje
trajalaoko3sekunde.

Istorijat
ENIAC (Electronic Numerical Integrator and
Calculator) je konstruisan 1946. godine i to je
prvi raunar koji predstavlja poetak
savremene raunarske istorije.
Implementacija raunara je - primenom
tehnologije elektronskih cevi.

Istorijat
John von Neumann je predloio da se u
unutranjoj memoriji raunara pored podataka
memoriu i instrukcije.
UNIVAC-I (Universal Automatic Computer) prvi raunar koji se 1951. pojavio na tritu sa
realizovanom idejom von Neumann-a.

GENERACIJE RAUNARA
Razlikujemoetiriilipetgeneracijaraunara.
Pripadnostnekojgeneracijiraunarase
utvrujenaosnovuupotrebljenetehnologije.

I GENERACIJA
od sredine etrdesetih do sredine pedesetih ili 1939
1958
Klod enon je 1948. godine formulisao moderno
shvatanje procesa komunikacije u svom radu
Matematika teorija komunikacije.
Tjuring je 1950. godine ustanovio kriterijume za
Tjuringov test mainske inteligencije.
Raunari I generacije su koristili tehnologiju
vakuumskih cevi.
UNIVAC raunari i IBM raunari serije 700

I GENERACIJA
Zasnovani su na elektromehanikim
komponentama i elektronskim cevima.
Programi su pisani na mainskom jeziku.
Softverska tehnologija je bila primitivna.
Nastanak asemblera koji su prevodili
simbolike kodove u mainske kodove.
U svetu je bilo oko 2500 ovakvih raunara
koji su najee korieni u vojsci, dravnim
slubama i naunim institutima.

II GENERACIJA
od sredine pedesetih do poetka ezdesetih,
(preciznije 1959 1964)
Umesto tehnologije vakuumskih cevi koriena je
tehnologija tranzistora. Takoe, korien je i bolji
softver. Nastaju prvi vii programski jezici i
prevodioci: FORTRAN, ALGOL 60, Lisp, COBOL
Memorija se realizuje na bazi magnetnih jezgara.
Koristi se tehnologija diskretnih dioda i tranzistora.

II GENERACIJA
Uvodi se hardverska realizacija operacija u
pokretnom zarezu, to je poboljalo
performanse raunara.
Uvode se U/I procesori.
Pojavljuju se prvi elementi paralelizma u radu
procesora i ostalih jedinica raunara.
Poetkom ezdesetih godina u svetu je bilo
preko 18000 raunara.

III GENERACIJA
od prve etvrtine ezdesetih do poetka
sedamdesetih godina 20. veka (preciznije 1965.
1971.)
Osnovna karakteristika tree generacije raunara je
primena integrisanih kola umesto tehnologije
tranzistora.
Pojavljuju se novi programski jezici: Algol 68,
Simula, C,
Poeli su da se koriste prvi telekomunikacioni sateliti.

III GENERACIJA
Propusna mo raunarskih sistema se poveava (broj
operacija u jedinici vremena).
Uvode se operativni sistemi.
Primenjuju se integrisana kola, poluprovodnike
komponente i poluprovodnike memorije.
Poinje intenzivno korienje paralelizma izmeu
procesora i U/I operacija.
Nastaje programski jezik B iz koga je razvijen
programski jezik C.

IV GENERACIJA
od poetka sedamdesetih do kraja
osamdesetih godina 20. veka
Memorija: 1 KB, 4 KB, 16 KB, 64 KB, 256
KB, 1MB, 4 MB, 16 MB, 64 MB, 256 MB do
1GB
Gustina memorijskih ipova raste.
Gustina procesorskih ipova raste.
LSI (Large Scale Integration) tehnologija
100 do 5 000 tranzistora po ipu

IV GENERACIJA
Procesor se realizuje na jednom ipu.
Memorija sa magnetnim jezgrom se u potpunosti
zamenjuje poluprovodnikom memorijom
Dolazi do razvoja razliitih arhitektura raunarskih
sistema sa paralelnom obradom.
Razvoj programskog jezika C i operativnog sistema
UNIX.
Razvijaju se jezici vrlo visokog nivoa PROLOG
(deklarativni stil programiranja).

V GENERACIJA
Veina autori smatra da peta generacija poinje od kraja
osamdesetih.
VLSI (Very Large Scale Integration) tehnologija. Odnosi se
na gustinu pakovanja tranzistora i drugih elemenata
integrisanog kola i njihovih meusobnih veza. Smatra se da
veoma visok stepen integracije obuhvata od 5 000 do 50 000
komponenata
ULSI (Ultra Large Scale Integration) tehnologija.Trenutno
najvea mogua gustina pakovanja komponenata (tranzistori i
drugi elementi) na integrisanom kolu. "Ultra visoki stepen"
nije precizno definisan, ali se obino smatra da se odnosi na
integrisano kolo koje sadri vie od 100 000 komponenata.

V GENERACIJA
Jedinica centralnog procesora (CPU) na jednom
ipu. Savremeni mikroprocesor moe da sadri preko
milion tranzistora u paketu integrisanih kola ija je
povrina priblino 1 kvadratni in. Mikroprocesori su
srce svih personalnih raunara.
Kada se mikroprocesoru dodaju memorija i napajanje
prisutni su svi delovi, izuzev periferijskih ureaja,
potrebni za raunar.
Operativna memorija: preko 1GB

OD SUPERRAUNARA DO
MIKRORAUNARA

Superraunar
MainFrame raunar
Miniraunari
Radne stanice
Mikroraunari

TEHNOLOKI TRENDOVI
Paralelno procesiranje
Korienje vie raunara istovremeno za
reavanje istog problema (ili raunar moe da
ima vie procesora koji rade istovremeno).
Metod obrade na raunarima sa dva ili vie
procesora koji rade istovremeno. Paralelna
obrada se razlikuje od vieprocesne obrade po
nainu raspodeljivanja zadatka na raspoloive
procesore.

TEHNOLOKI TRENDOVI
Paralelno procesiranje
Kod vieprocesne obrade proces se deli u
sekvencijalne blokove, pri emu jedan procesor
upravlja pristupom bazi podataka, drugi analizira
zadatke, a trei upravlja grafikim izlazom na
ekran.
Programeri za sisteme sa paralelnom obradom
moraju zadatak da podele tako da bude manje ili
vie ravnomerno raspodeljen izmeu
raspoloivih procesora.

TEHNOLOKI TRENDOVI
Distribuirano procesiranje
Nain obrade informacija gde posao obavljaju
zasebni raunari povezani preko komunikacione
mree.
Raspodeljena obrada se obino kategorie kao:
prosta raspodeljena obrada ili
prava raspodeljena obrada.

TEHNOLOKI TRENDOVI
Distribuirano procesiranje
Prosta raspodeljena obrada deli optereenja na
raunare koji meusobno komuniciraju.
Kod prave distribuirane obrade, zasebni raunari
obavljaju razliite zadatke na takav nain da
njihov kombinovani rad doprinosi optem cilju.
Ovaj tip obrade zahteva visoko strukturirano
okruenje koje omoguava komunikaciju
hardvera i softvera, zajedniko korienje
resursa i slobodnu razmenu informacija

TEHNOLOKI TRENDOVI
Downsizing
Mree mikroraunara, kooperativno
procesiranje.
Pomeranje sa mainFrame i mini raunarskih
sistema na mikroraunarske sisteme.
Seoba sa veih raunarskih sistema u jednoj
organizaciji, kao to su veliki raunari i
miniraunari, na manje sisteme, najee radi
utede i prelaska na noviji softver.

TEHNOLOKI TRENDOVI
Downsizing
Manji sistemi su najee sistemi klijent/server:
sastavljeni od personalnih raunara, radnih stanica i
nekih nasleenih sistema, kao to je veliki centralni
raunar,
povezanih u jednu ili vie lokalnih ili regionalnih
raunarskih mrea

TEHNOLOKI TRENDOVI
Superipovi
Superipovi specijalni namenski ipovi

DUINA REI, IRINA MAGISTRALE,

BRZINA TAKTA
Duina rei je broj bita koji mogu biti
procesirani odjednom.
irina magistrale je broj bita koji mogu biti
preneti odjednom.
Brzina takta procesora se meri u
megahercima (MHz) i gigahercima (GHz).

KAKO SU PODACI PREDSTAVLJENI U

RAUNARU?
Koristi se binarna notacija dva stanja 1 ili 0
Binarna cifra (1 ili 0) se zove bit.
Karakteri i simboli su predstavljeni
korienjem razliitih kodova, kao to su:
ASCII kod,
EBCDIC kod,
UNICODE i sl.

PRIMERI PROBLEMA PRIMENJENA

TEHNOLOGIJA

Predugo vreme odziva

Zastarela oprema
Softverske greke (bug-ovi)
Softver je komplikovan za korienje (nije user
friendly)
Loe projektovan softver (ne radi ono to se oekuje
da radi)
Mreni problemi
Loe projektovana baza podataka

PRIMERI PROBLEMA ORGANIZACIJA

Spora promena kulture

Vetina upravljanja i planiranja
Birokratske procedure
Spoljanje okruenje resursi, sloenost,
turbulencija

Napredak tehnologije na primeru

personalnih raunara

Proirenje adresne magistrale

PRIMER ARHITEKTURE
PENTIUM RAUNARA

HIJERARHIJSKI SISTEM
MEMORIJE

MAGNETNI DISK

Teorijainformacija

Pojaminformacije
Informacijajeinkrementznanja
poveanjeilidoprinosskupupoznatihpojmovai
injenica

Informacijazavisiod:
konteksta
"Kolikojehlebaprodatoupekariprolenedelje?"

predznanjaprimaocainformacije
"Tri."moedaznai"tritone","trivekne",itd.itreba
znatidaseradiovelikimkoliinamaisl.

Pojaminformacije
Prenosporuka(komunikacija)
naindolaenjadoinformacija
vrlosloenproblem,kojijedanassamodelimino
prouen
disciplinekojegaprouavaju:

psihologija,biologija,filozofija
telekomunikacije
informacionisistemi
drugediscipline

Pojaminformacije
mozakprveosobeizvorinformacija
izvoruvekkarakterieskupmoguihporuka

vokalnisistemjepredajnik
deoprostorakrozkojiseprenosizvuni
pritisakjelinijavezeilikanal
uhoiodgovarajuinervdrugeosobe
predstavljajuprijemnik
mozakdrugeosobejekorisnik

Pojaminformacije:
Koliinainformacije

informacijesurazliitogznaaja
formalnamerazakoliinuinformacije entropija
bit(binarydigit) jedininakoliinainformacije
semantikiaspektinformacija
znaenjeilismisaoporuka
razlikujeseodjednedodrugeosobe
tajaspektseneuzimauobzirprilikomodreivanjamere
zakoliinuinformacija

Pojampodatka
Uraunarstvu:informacijapodatak
Podaci
sirove,nestrukturiraneinjenice(npr."Tri.")
materijalzadobijanjeinformacija
znaenjezavisiodkonteksta

Svakipodatakkarakteriu
simbol,opisikontekst

Pojampodatka
Primer
Kontekst
RasporedpredavanjazapredmetOsnoviinformatike
uzimskomsemestru2004/2005.godine

Opispodataka:
Vreme:etvrtakiPetak,XKlasa

Simboli:
08151000 :V1,
10151200 :V2,
12151400 :V3

Pojampodatka
Simboli znacikojimasezapisujupodaci
sintaksniaspekt formapredstavljanjapodataka
semantikiaspekt znaenjepodataka/simbola
pragmatikiaspekt akcijekojenastajukao
rezultatinterpretacijeinformacije

Pojampodatka
Organizovanjepodatakauraunaru
veliinapodataka
podaciumemoriji
podacinadisku
podaciuprogramima

bazepodataka
organizovanevelikekolekcijesloenihpodataka

Pojamentropije
Informacija jenetoto
ukidailismanjujeneodreenostsistema,
odnosno
smanjujeneizvesnostpromena.

Pojamentropije
Zainformacijesevezuju:
neizvesnost,
oekivanjei
pretpostavke

Vrednostinformacijarastekadaverovatnoa
pojavljivanjadatogdogaajaopada

Pojamentropije
Primer
Ujanuarujepadaosneg. malakoliina
informacije
Uavgustujepadaosneg. veakoliina
informacije

pretpostavka:severnapolulopta,severni
delovi
manjaverovatnoa veaneizvesnost,manje
oekivanje

Entropijaiinformacija
Entropija

meraneorganizovanostisistema
merazaneredusistemu
meraneizvesnostiopodacimauprenetimporukama
potpunineredipotpunirednepostoje

Informacija
negativnavrednostentropije(Shannon),
merazared,izvesnost,organizovanostsistema

Informacije
Informacijeusvakodnevnomivotu:
Obavetenja
Objanjenja
Prenoenjeznanja
Nauneinformacije
Tehnikeinformacije
Upravljakeinformacije
Politikeinformacije
Logikeinformacije

Porukeiinformacije
Pojedinanipodacinepredstavljaju
informacije
Organizovanjempodatkauporukedobijajuse
informacije
Porukaimaznaenjesamokadapostane
dostupnakorisnicima
Znaenjeporukezavisiod:
znanjaprimaoca
njegovesposobnostidainterpretirapodatke

Podaciiinformacije
ZaISjebitnodajeznaenjepodataka:
tanozapisano
prenetokorisnicimabezostavljanjamogunostiza
razliiteinterpretacije

Podacipostajuinformacijeutrenutkunjihovog
korienja
akoseprikupljenipodacinekoriste,oninepostaju
informacije

Podaciiinformacije
Informacijesedobijajuselekcijomiobradom
podataka
Obradapodataka skupaktivnostikojimase
podacitransformiuuinformacije

Podaciiinformacije
Informacijeseprikazujuuformi
pogodnojzakorisnika:
PODACI

PREDSTAVLJANJE

Alfanumerikipodaci Brojevi,slovaidrugikarakteri
Podaciuviduslike
Grafikicrteiislike
Zvunipodaci
Zvuk,um,melodija
Videopodaci
Pokretneslike,animacije

Procestransformacijepodatakau
informacije
Selekcija,
Organizacijai
Manipulacija(obrada)

Procestransformacijepodatakau
informacije

Procestransformacijepodatakauinformacije

Poeljnasvojstvainformacija

raspoloivost
jednostavnost
blagovremenost
mogunost
verifikacije
mogunost
pristupa
trajnost

zatienost
tanost
kompletnost
ekonominost
fleksibilnost
pouzdanost
relevantnost
adekvatnost

Poeljnasvojstvainformacija
Nekeeljenekarakteristikesumeusobno
protivrene:
mogunostpristupaizatita
zatitaifleksibilnost
pouzdanost,tanost,zatienostiekonominost

Kvalitetnainformacija:
tana,aktuelna,blagovremena,pouzdana,
upotrebnojformiiverodostojna

Vrsteinformacija
Najoptijapodela
naune
poslovne(vrlosuobimne!)

Praktinapodela
neformalne(miljenje,rasuivanje,iskustvo,...)
formalne(odinteresazaIS)

Vrsteinformacija
Podelapremanainuprikazivanja
dokumenti
vizuelneinformacije(dijagrami,izvetaji,grafikoni,...)
multimedijalneinformacije

Podelanaosnovunainagenerisanja
eksterne(izvansistema)
interne(usamomsistemu)
lakesuzaprikupljanjeikontrolisanje
pouzdanijesu,pristupanijeijeftinije

Vrsteinformacija
Podelapremauestalostipojavljivanja/korienja
jednokratne
periodine
povremene

Podelaprematomenakojesevremenskedogaaje
ilistanjasistemaodnose
statistike(informacijeizprolosti,zaranijeperiode)
kontrolne(otekuemfunkcionisanju)
planske(obuduemfunkcionisanjuilidogaajima)

Vrsteinformacija
Podelainformacijapremaobimuikvalitetu
Potpune
Nepotpune
neizvesnostsemoeublaitizakljuivanjemnabazianalogije,
slinosti,indukcije,generalizacije,iskustva,...

Preobimne

oteavajuproceskomuniciranja
poskupljujuIS
tekojeizabratipraveinformacije
poveavajuverovatnoudonoenjapogrenihodluka

VanapitanjapriprojektovanjuIS

kosukorisniciinformacija?
kojeinformacijetrebagenerisati?
kojeinformacijetrebauvati?
kojeinformacijetrebakoristiti?

Kategorijekorisnikainformacija
Ljudikojisebaverukovoenjem,upravljanjem
iplaniranjem
Ljudikojisebavenaunoistraivakimradom
Ljudikojisebaveproizvodnim,poslovnimi
organizacionimdelatnostima
Masovnikorisnici administracija,slubenici,
trgovci,aci,studentiidr.

Vrednovanjeinformacija
Razliitekategorijekorisnikarazliitovrednuju
datuinformaciju
Faktorikojiutiunavrednostinformacije
njenaaktuelnost
tanost
pouzdanost
meraukojojzadovoljavapotrebekorisnika

Vrednovanjeinformacija
Koeficijenttanostiinformacija:
Kolinik
brojatanihinformacijai
brojagenerisanihinformacija

KOMPONENTE
INFORMACIONIH
SISTEMA

Osnovnekomponente
Najee se navode etiri osnovne
komponente:
Obrada podataka,
Metode i tehnologije za transformisanje podataka u
informacije,
Sistemska analiza i
Postupci (tehnike) modelovanja.

Obradapodataka

Prikupljanje,
Prenoenje,
uvanje,
Struktuiranje,
Menjanje i
Distribucija.

INFORMACIONISISTEM
skup procesa i operacija:
za obradu podataka i
distribuciju informacija
u okviru datog sistema (ustanova, preduzee,
institucija, ...)

Pored toga IS ukljuuje:

metode po kojima se to radi
opremu koja se u te svrhe koristi i
ljude koji se tim aktivnostima bave.

Karakteristikeinformacionihsistema
Ljudi
Oprema
Komunikacioni
medijumi
Bazepodataka
Ulazi

Izlazi
Postupci
Ciljevi
Dinamika
Ogranienja
Kontrola

Upravljanjepomouinformacija

Komponenteinformacionog
sistema

Povratna sprega kritina za

uspenost celog sistema.

Komponenteinformacionogsistema
Komponenteinformacionogsistema
zasnovanognaraduraunara:

Hardver
Softver
Bazepodataka
Telekomunikacijeiraunarskemree
Ljudi
Procedure

Komponenteinformacionogsistema
Hardver jeopremakojasekoristizaaktivnosti
ulaza,izlazaiprocesiranja.
Primeri:tastature,skeneri,mikrofoni,procesori,
monitori,tampaiitd.

Softver seodnosinaraunarskeprogramekoji
kontroliuoperacijeraunarskoghardvera.

Komponenteinformacionogsistema
Bazepodataka kolekcije(skupovi)injenicai
informacijaorganizovanihzapristupkorisnika.
Telekomunikacije elektronskiprenossignala.

Komponenteinformacionogsistema
Mree sukolekcijemeusobnopovezanog
hardverazatelekomunikacije.
Ljudi osobekojekreiraju,upravljaju,
izvravajuiodravajuinformacionesisteme,
kaoikrajnjikorisniciinformacionihsistema.

Komponenteinformacionogsistema
Procedure strategije,politike,pravilai
metodezakorienjeinformacionogsistema
zasnovanognaraduraunara.
Procedurebitrebalodaobuhvatepitanjakao
tosu:

Kolikoestoraditibackup?
tauraditikadanestaneelektrinonapajanje?
tauraditiusluajupadaraunarskogsistema?
...

Arhitektura i organizacija raunara

ORGANIZACIJA HARDVERA
RAUNARA
Komponente raunara:

Procesor- CPU (Central Processing Unit),

Primarna memorija (glavna memorija),
Sekundarna memorija,
Ulazni ureaji,
Izlazni ureaji.

Procesor
Procesor kontrolie procesiranje instrukcija.
Raunska i upravljaka jedinica raunara. Jedinica
centralnog procesora je ureaj koji prevodi i izvrava
instrukcije.
Veliki centralni raunari i prvi mini raunari sadrali su
kartice sa integrisanim kolima, koje su inile jedinicu
centralnog procesora.
Jedinice centralnog procesora na jednom ipu, poznate kao
mikroprocesori, omoguile su pojavu personalnih raunara
i radnih stanica.

Procesor
CPU na jednom ipu:
Motorola 68000, 68020 i 68030
Intel 8086, 80286, 80386, i486, Pentium, PentiumPro, Pentium
II, Pentium III,

CPU (kod mikroraunara mikroprocesor):

pribavlja
dekodira
izvrava instrukcije
prenosi informacije na druge resurse i sa njih preko glavne
putanje za prenos podataka - sabirnice.

Procesor
Jedinica centralnog procesora je ip koji
funkcionie kao "mozak" raunara.
U nekim sluajevima, ovaj termin obuhvata
procesor i memoriju raunara, pa ak i ire, glavnu
konzolu raunara (za razliku od periferijske
opreme).

Procesor
Procesor ima tri komponente:
Aritmetiko-logiku jedinicu (ALU),
Upravljaku jedinicu i
Registre.

Procesor
Aritmetiko logika jedinica izvrava aritmetike
i logike operacije.
Upravljaka jedinica uzima instrukcije, dekodira
ih i koordinira izvravanjem unutar procesora.
Registri su vrsta veoma brze memorije. U njima se
nalaze instrukcija i podaci u vreme dok processor
izvrava instrukciju.

Procesor
Mikroprocesor: Jedinica centralnog procesora (CPU) na jednom
ipu. Savremeni mikroprocesor moe da sadri preko milion
tranzistora u paketu integrisanih kola ija je povrina priblino 1
kvadratni in.
Mikroprocesori su srce svih personalnih raunara. Kada se
mikroprocesoru dodaju memorija i napajanje prisutni su svi delovi,
izuzev periferijskih ureaja, potrebni za raunar.
Dananje najpopularnije linije mikroprocesora su familija 680x0
firme Motorola, koja snabdeva liniju raunara Apple Macintosh, i
familija 80x86 firme Intel, koja je u osnovi svih IBM PC, PC
kompatibilnih raunara.

Procesor
Programske instrukcije se izvravaju unutar
procesora.
Instrukcije koje se izvravaju unutar procesora nisu
ekvivalentne instrukcijama programskog koda
(svaka programska linija koda moe biti zamenjena
nizom internih programskih instrukcija).

Procesor
Mainski ciklus se sastoji iz dva dela: faze uzimanja i faze
izvravanja.
U prvom delu upravljaka jedinica uzima instrukciju iz glavne memorije.
Zatim se vri dekodiranje operacionog koda tako da procesor zna ta treba da
uradi. Potrebni podaci se zatim uzimaju iz memorije i smetaju u
registar/registre.
U drugom delu aritmetiko logika jedinica izvrava instrukciju i rezultate
smeta u registre.

Veina procesora koristi pipelining kako bi se ubrzalo

procesiranje.
Princip rada: jedna instrukcija se izvrava, druga se dekodira, trea se uzima iz
memorije.
Pentium procesor koristi dva pipeline-a tako da moe da izvri dve
instrukcije u toku jednog mainskog ciklusa.

Procesor
Mainski ciklus traje veoma kratko. Vreme
trajanja mainskog ciklusa se meri u delovima
sekunde.
Vreme mainskog ciklusa se moe meriti brojem
instrukcija koje se izvre u toku jedne sekunde.

Procesor
Mere za vreme trajanja mainskog ciklusa

Mikrosekunde,
Nanosekunde,
Pikosekunde,
MIPS (Million Instrunctions Processed Per Second)
Ranije se jedinica MIPS koristila za mainframe raunare i
super raunare. Danas se MIPS koristi kao mera za brzinu
procesiranja i za laptop raunare

Procesor
Brzina takta se meri u megahercima (MHz milion
ciklusa u sekundi). Svaki procesor proizvodi elektronske
impulse u predefinisanim i konstantnim vremenskim
razmacima.
1 Hertz je jedan ciklus (impuls) u sekundi.
Mikrokod interne, predefinisane elementarne operacije
datog procesora. to je vea brzina takta, vea je brzina
izvravanja instrukcija mikrokoda.
Ne postoji direktna veza izmeu brzine takta koja se meri
u megahercima i brzine procesiranja koja se meri u
MIPS-ima.

Procesor
Faktori koji utiu na brzinu procesiranja su:
duina rei
broj bita koji mogu biti procesirani odjednom

irina magistrale
broj bita koji mogu biti preneti odjednom

brzina takta procesora (clock)

meri se u megahercima (MHz)

vreme mainskog ciklusa,

Procesor
Razliiti procesori ne mogu da se porede direktno.
Nekoliko testova (benchmarks) za ipove je razvijeno koji
omoguavaju poreenje procesora.
Brzina procesora je takoe ograniena fizikim
ogranienjima.
Gordon Moore (1960) gustina tranzistora na ipu e
se duplirati svakih 18 meseci.
Moor-ov zakon je ostao taan do dananjih dana.

Procesor
Poboljanja u tehnologiji:
Superprovodni metali,
Galijum arsenid (GaAr),
Optiki procesori.
Korienje svetlosti umesto elektrine struje optiki
procesori.

Procesor
Poboljanje brzine procesiranja - karakteristika
skupa instrukcija mikrokoda.
CISC (Complex Instruction Set Computers)
raunari - Najpre raunari su imali to vei broj
instrukcija na nivou mikrokoda.
Istraivai su pronali da za mikrokod vai 80/20
pravilo: samo 20% instrukcija se koristilo 80%
vremena.

Procesor
Poev od 80-tih godina prolog veka RISC
(Reduced Instruction Set Computers) ipovi
manji broj instrukcija na nivou mikrokoda (minimalni
skup instrukcija na nivou mikrokoda) i
bili su bri i jeftiniji od raunara sa sloenim skupom
instrukcija.

Primer RISC mikroprocesora - Motorolin

PowerPC ip.

Procesor
VLIW (Very Long Instruction Word) Alternativni pristup za poboljanje brzine
procesiranja je poveanje duine instrukcije,
umesto smanjenja broja potrebnih instrukcija.

Procesor
Vieprocesorski sistemi istovremeno (paralelno
procesiranje) izvravanje vie od jedne instrukcije.
Paralelno procesiranje najtei deo nije
istovremeno procesiranje podsistema, ve logiko
struktuiranje problema u nezavisne delove.

Memorija
Primarna memorija se zove jo i glavna
memorija. U glavnoj memoriji se nalaze
programske instrukcije i podaci pre i posle
izvravanja od strane procesora.
Sve instrukcije i podaci prolaze preko memorijskih
lokacija glavne memorije.

Memorija
Memorija: Ureaj u koji se smetaju i iz kojeg se
uzimaju informacije.
u uem smislu, odnosi se samo na brzu
poluprovodniku memoriju (RAM) direktno
povezanu sa procesorom.
u najoptijem smislu i spoljni memorijski ureaji,
kao to su disk jedinica ili jednica za traku

Memorija
Operativna memorija, glavna memorija:
memorija sa direktnim pristupom (RAM);
glavno memorijsko podruje opte namene kome
mikroprocesor direktno pristupa.

Druge memorijske mogunosti raunara, kao to su

diskovi i trake - sekundarna memorija ili pomona
memorija.

Memorija
Trajni smetajni medijum
Medijum za zapisivanje koji zadrava zapisane
podatke u dugim vremenskim intervalima bez
elektrinog napajanja.
Mastilo na papiru, ali ga je teko preneti u raunar.
Magnetni medijumi: disketa ili traka.
magnetno polje vremenom isezava (pet ili vie
godina).

Memorija
Sekundarna memorija:
bilo koji medijum za smetanje podataka razliit od
operativne memorije sa direktnim pristupom, obino:
traka ili disk.

Memorija
Kapacitet memorije

Bajt (B - 8 bita),
Kilobajt (KB 1024 bajtova),
Megabajt (MB 1024 x 1024 bajtova),
Gigabajt (GB 1024 x 1024 x 1024 bajtova),
Terabajt (TB 1024 x 1024 x 1024 x 1024
bajtova).

Memorija
Bitne karakteristike memorije:
Vreme pristupa,
Cena,
Kapacitet,
Pouzdanost
Portabilnost izmeu razliitih medija i ureaja.

Memorija
Metode pristupa podacima:
Sekvencijalni pristup podaci se moraju itati istim
redosledom kao to su upisani, veoma spor metod,
pristupa se samo jednom zapisu
Direktan pristup: ureaj moe direktno da pristupi
eljenoj memorijskoj lokaciji.

Tipovi memorije
RAM - Random Access Memory - memorija sa direktnim
pristupom
Poluprovodnika memorija koju oitava i u koju upisuje jedinica
centralnog procesora (CPU) ili drugi hardverski ureaji.
Memorijskim lokacijama moe da se pristupa bilo kojim redom.
RAM - izmenljiva (reprogramabilna) memorija u koju moe da se
upisuje i koja moe da se oitava.
Instrukcije i podaci su uskladiteni u RAM memoriji.
Nakon prestanka napajanja sadraj RAM memorije se bespovratno
gubi.

Tipovi memorije
Cache, ke memorija memorija velike brzine kojoj
procesor moe da pristupi mnogo bre nego RAM
memoriji.
Ke memorija se obino meri u KB.
U ke memoriju se smetaju sadrine lokacija RAM-a
kojima se esto pristupa i adrese tih podataka.
Kada se procesor obraa adresi u memoriji, ke memorija
proverava da li sadri tu adresu. Ako sadri, podaci se
predaju procesoru; ako ne sadri, dolazi do regularnog
pristupa memoriji.

Tipovi memorije
Ke memorija je korisna kada je pristup RAM-u spor u
poreenju sa brzinom mikroprocesora, jer je ke memorija
uvek bra od glavne RAM memorije.
RAM cache. Ke memorija koju sistem koristi za
smetanje i ponovno uzimanje podataka iz RAM-a.
Segmenti podataka kojima se esto pristupa smetaju se u
ke radi breg pristupa, breg u poreenju sa sekundarnim
memorijskim ureajima, kao to su diskovi.

Tipovi memorije
esto koriene instrukcije se upisuju u ke memoriju. Na
taj nain se poboljavaju performanse raunara.
Prvi nivo ke memorije (Level 1) se nalazi na samom
procesoru.
Drugi nivo ke memorije (Level 2) se nalazi izmeu
procesora i RAM memorije.
Ke kontroler (cache controller) upravlja radom ke
memorije (upisuje instrukcije i podatke i brie ih kada je to
potrebno.

Tipovi memorije (RAM)

static RAM:
zasnovana na logikom kolu flip-flop,
zadrava infromacije samo dok je ukljuen napon
napajanja.
Statiki RAM-ovi se obino koriste u ke
memorijama. Skraenica: SRAM.

Tipovi memorije (RAM)

dynamic RAM (Skraenica DRAM) :

Poluprovodnika memorija sa direktnim pristupom (RAM).
smetaju informacije u integrisana kola sa kondenzatorima.
kondenzatori vremenom gube naelektrisanje => moraju da sadre
logiku za osveavanje (ponovno naelektrisavanje) ipova RAM-a.
Dok se DRAM osveava, procesor ne moe da ga ita. Ako mora da
ita za vreme osveavanja uvodi se stanje ekanja.
sporiji, ali se ee koriste od statikih radi jednostavnosti
mogu da sadre do etiri puta vie podataka.

Tipovi memorije (RAM)

dinamika memorija:
Sistem za smetaj informacija iji e sadraj biti
izgubljen ako se iskljui napajanje sistema.
Sistemi memorije sa direktnim pristupom (RAM)
su najea vrsta dinamike memorije i oba,
dinamiki RAM (DRAM) i statiki RAM
(SRAM), su dinamike memorije

Tipovi memorije (RAM)

Synchronous DRAM:
sinhrona dinamika memorija sa direktnim
pristupom - SDRAM.
moe da radi na veim brzinama sistemskog sata
od konvencionalnog DRAM-a
predvia adresu sledee memorijske lokacije kojoj treba
da se pristupi.

Tipovi memorije
Trajna memorija, stalna memorija:
Memorijski sistem koji ne gubi podatke pri
iskljuenju elektrinog napajanja.
Odnosi se na:
operativnu memoriju, ROM, EPROM, fle memoriju,
CMOS RAM sa rezervnim baterijskim napajanjem,
podsisteme diskova

Tipovi memorije
CMOS (Complementary Metal-Oxide
Semiconductor) memorija
Tehnologija od parova MOS tranzistora
integrisanih na jednom silikonskom ipu.
Obino se koriste za RAM i za prekidake
funkcije.
Velika brzina i izuzetno mala potronja eneregije.
Lako ih oteuje statiki elektricitet.

Tipovi memorije
CMOS RAM: Memorija sa direktnim pristupom
napravljena korienjem CMOS tehnologije.
izuzetno malu potronju energije i visoku otpornost na
um koji potie od izvora napajanja.
CMOS setup:
CMOS sa baterijskim napajanjem - za smetaj parametara
potrebnih za podizanje PC-a
konfigurisanje sistema,
pristupaan u vreme podizanja,
vrsta diska, koliina memorije, konfiguracija portova, sata,
kalendar.

Tipovi memorije (ROM)

Instrukcije i podaci proizvoaa hardvera se
upisuju u ROM memoriju.
Nakon prestanka napajanja, sadraj ROM
memorije ostaje sauvan.
Razliite vrste ROM memorije omoguavaju
direktan pristup, ali u njih ne moe da se upisuje.

Tipovi memorije (ROM)

ROM, memorija samo za itanje (Read-Only Memory).
1. Poluprovodniko kolo u koje su tokom procesa
proizvodnje trajno instalirani kd ili podaci.
Upotreba ove tehnologije ekonomski je opravdana samo u
sluaju proizvodnje velikog broja ipova;

2. Bilo koje poluprovodniko kolo koje slui samo kao

memorija koja sadri instrukcije ili itljive podatke,
Podaci smeteni u memoriju tokom procesa proizvodnje ili
programiranjem

Tipovi memorije (ROM)

PROM - Programmable Read-Only Memory
Vrsta ROM-a,
Omoguava upisivanje podataka u ureaj pomou
hardvera poznatog kao PROM programator.
PROM se posle programiranja koristi samo za te
podatke i ne moe da se reprogramira.

Tipovi memorije (ROM)

EPROM: Erasable Programmable Read-Only Memory

RPROM: Reprogrammable Read-Only Memory.
Izbrisivi ROM.
Trajni memorijski ip koji se programira posle
proizvodnje.
Reprogramiraje: uklanjanjem zatitnog poklopca sa vrha
ipa i izlaganjem ipa ultraljubiastim zracima.
EPROM skuplji od PROM - isplativ za vie promena.

Tipovi memorije (ROM)

EEPROM Electrically Erasable Programmable ReadOnly Memory
Elektrini EPROM, brie se pomou elektrinog signala.
Za stabilno memorisanje u dugim periodima bez
elektrinog napajanja, a ujedno doputa reprogramiranje.
EEPROM - RAM,
Sadri manju koliinu memorije
Due vreme za reprogramiranje
Moe da se reprogramira samo ogranien broj puta

Tipovi memorije (ROM)

EAROM: Electrically Alterable Read-Only
Memory (elektrino promenljiva memorija samo
za itanje).
PROM programator: Hardverski ureaj koji
zapisuje podatke na PROM ili EPROM.

Sekundarna memorija
Veeg kapaciteta i nie cene u odnosu na primarnu
memoriju.
Bilo koji medijum za smetanje podataka razliit
od operativne memorije sa direktnim pristupom.
Magnetna memorija: spoljna raunarska
memoriju koja sadri magnetni medijum (npr. disk
ili traka).

Sekundarna memorija
Magnetni disk:
Zatvoren u zatitno kuite - hard disk
Omota - disketa

Prevuen magnetnim materijalom,

Smetanje podataka u obliku promena magnetnog
polariteta velikog broja malih odeljaka
Jedan polaritet magnetnih domena - 1, a drugi - 0
Zatite od magnetnih izvora koji mogu da otete ili unite
informacije na njima.

Sekundarna memorija
Hard disk:
najee dve do osam nefleksibilnih ploa prevuenih
magnetnim materijalom za upisivanje podataka
glave za itanje/pisanje
mehanizam za pozicioniranje glava
motor za obrtanje osovine.
glava kree od 10 do 25 milionitih delova ina iznad
povrine ploe
rotira brzinom od 3600 do 7200 obrtaja u minuti
mnogo vei broj podataka i bri pristup nego kod diskete.

MAGNETNI DISK

Sekundarna memorija
RAID (Redundant Arrays of Independent Disks)
sistemi fault tolerant
RAID 1 (disk mirroring) system sa dva
magnetna diska

Sekundarna memorija
Magnetna traka
najekonominija vrsta sekundarne memorije,
brzina pristupa nije velika.
Tanka traka poliesterskog filma prevuena
magnetnim materijalom koji omoguava
zapisivanje podataka.
kontinualan memorijski medijum, glave za
itanje/pisanje ne mogu preskoiti na eljenu taku
=> sekvencijalni medij

Sekundarna memorija
Papirna traka
Papirna traka - smetanje informacija:
nizovi perforiranih otvora
otisci obinog ili magnetnog mastila

Sekundarna memorija
CD-ROM
Compact Disc Read-Only Memory (memorija
samo za itanje na kompakt disku):
Veliki kapacitet (oko 650 - 720 megabajta)
Upotreba laserske optike umesto magnetnih
sredstava za uvanje podataka.
Jeftin i rasprostranjen.

Sekundarna memorija
DVD-ROM
Sledea generacija tehnologije memorijskih
optikih diskova.
Vie podataka nego na CD.
Jednoslojni jednostrani DVD -4,7 GB
Dvoslojni - 8,5 GB.
Dvostrani - 17 GB

Za itanje - DVD plejer.

Kompatibilan i za CD-ROM

Sekundarna memorija
Trendovi su:
Vei kapacitet,
Manji ureaji sa poveanom portabilnou,
Vie ureaja sa direktnim pristupom.

Pregled ureaja sekundarne memorije

Hijerarhijski model memorija

PRIMER ARHITEKTURE PENTIUM

RAUNARA

Arhitektura raunara
Ulazni i izlazni ureaji

Komponente raunara

Procesor- CPU (Central Processing Unit),

Primarna memorija (glavna memorija),
Sekundarna memorija,
Ulazni ureaji,
Izlazni ureaji
Ulazno-izlazni uredaji.

Procesor
Aritmetiko-logiku jedinica (ALU),
Upravljaka jedinica i
Registri

Primarna memorija
Glavna memorija.
U njoj se nalaze:
programske instrukcije i
podaci pre i posle izvravanja od strane
procesora.

Glavno memorijsko podruje opte

namene kome mikroprocesor direktno
pristupa.

Sekundarna memorija
Pomona memorija:
Bilo koji medijum za smetanje podataka
razliit od operativne memorije sa direktnim
pristupom.
Druge memorijske mogunosti raunara, npr.
diskovi i trake.

ULAZNI UREAJI

Tastatura (za unos karaktera i simbola)

Mi (za selekciju i za crtanje)
Dojstik
Svetlosna olovka
Grafika tabla (grafiki tablet)

ULAZNI UREAJI

Skener
ita bar koda
Digitalni fotoaparat
Digitalna kamera
Ureaji za prepoznavanje govora

Ulazni ureaji - Tastatura

Tastatura (keyboard)
Skup tastera koji podesea na tastaturu
pisae maine
prenosi informacije od korisnika do raunara

Ulazni ureaji - Tastatura

Raspored tastera na tastaturi (keyboard layout)
obuhvata:
broj tastera(dananji standard je 101 taster) i
konfiguraciju tastera
standard u SAD je QWERTY
kod nas je QWERTZ

Neki sistemi koriste drugaije rasporede,

Programi doputaju dodeljivanje tastera
znakovima u skladu sa potrebama korisnika.

Ulazni ureaji - Tastatura

Bafer tastature (keyboard buffer)
Mali deo sistemske memorije u koji se
smetaju poslednji otkucani znakovi.
Koristi se za memorisanje otkucanih znakova
koji jo nisu obraeni.

Ulazni ureaji
Pokazivaki ureaji
Pointing device
Ulazni ureaji za upravljanje kursorom na
ekranu:

pritiskanje dugmadi u okvirima za dijalog na ekranu,

biranje elemenata iz menija i
oznaavanje opsega elija u radnim tabelema ili
oznaavanje grupa rei u dokumentu.

Pokazivaki ureaj se esto koristi za izradu

crtea ili grafikih oblika.

Ulazni ureaji
Apsolutni pokazivaki ureaji
Absolute pointing device
Mehaniki ili fiziki ureaj za pokazivanje iji je
poloaj u vezi sa poloajem kursora na ekranu.
Korisnik grafike table postavi pero u gornji
desni ugao ploe
kursor se premeta u gornji desni ugao prozora na
ekranu.

Lokacija ureaja unutar definisanog podruja

uvek pridruena unapred definisanom poloaju
na ekranu

Ulazni ureaji
Relativni pokazivaki ureaj
Relative pointing device
Ureaj za kontrolu kursora, kao to je mi ili
kuglica za praenje, u kome je pomeranje
kursora na ekranu povezano sa kretanjem
ureaja, ali ne i sa njegovim poloajem.
Korisnik podigne mia i stavi ga na drugo mesto
na stolu - poloaj kursora na ekranu se ne
menja, (detektovano kretanje mia).
Kada korisnik ponovo pokrene mia, kursor se
pomera - kretanje mia po povrini stola.

Ulazni ureaji
Pokazivaki ureaji
Najei pokazivaki ureaj je mi
postao popularan zahvaljujui raunarima
Apple Macintosh.

Ostali pokazivaki ureaji su:

Pokazivaki ureaj s kuglom
Toki
Grafike table,
Svetlosna pera,
Dojstik

Ulazni ureaji
Pokazivaki ureaj s kuglom

Trackball
Sastavljen od kugle oslonjene na dva valjka,
Uzajamno postavljeni pod pravim uglom,
Konvertuju pokrete kugle u horizontalno i
vertikalno kretanje na ekranu.
Obino ima jedno ili vie dugmadi za iniciranje
drugih akcija.
Kuite kugle za praenje je stacionarno, a
kugla se okree rukom.

Ulazni ureaji
Toki

Thumbwheel
Toak koji je ugraen u kuite
Otkriven samo deo spoljnjeg oboda.
Okree se prstom - kontrolie elemente na
ekranu - pokaziva i kursor.
Koriste se u kombinaciji sa:
trodimenzionalnim dojsticima i
pokazivakim ureajima s kuglom

Za kontrolu aspekta dubine pokazivaa ili

kursora.

Ulazni ureaji
mi
Mouse
Najei pokazivaki ureaj.
Osnovne karakteristike:
kuite sa ravnim dnom,
projektovano za dranje jednom rukom,
jedan taster ili vie njih na gornjoj strani,
viesmerni detekcioni ureaj (obino kuglica)
na dnu i
kabl za povezivanje mia sa raunarom.

Ulazni ureaji
mi
Pomeranje mia po povrini
korisnik kontrolie kursor na ekranu.

Mi je relativni pokazivaki ureaj,

nisu definisane granice za pokrete mia i
njegov poloaj na povrini ne preslikava se direktno u
odreenu lokaciju na ekranu.

Za oznaavanje elementa ili izbor komandi na

ekranu
pritisak na jedan od tastera mia pri emu se uje
karakteristini zvuk.

Ulazni ureaji
Mehaniki mi
Pomeranje kuglice na dnu mia
prevodi se u signale pravca.

Korisnik pomera mia

kuglica se kotrlja okreui par tokova
montiranih pod pravim uglovima unutar mia,

Elektronika mia prevodi elektrine signale

kretanja u informacije o pomeranju mia
koje koristi raunar.

Ulazni ureaji
Optiki mi
Optical mouse
Za detekciju kretanja koristi:
par svetleih dioda (LED) i
specijalnu reflektujuu mreastu podlogu.

Svetlosni detektori + svetlosne diode

detektuju prolazak svetlosti pokazujui smer
kretanja.

Ulazni ureaji
Dojstik
Upravljaka palica (joystick) - pokazivaki
ureaji
Uglavnom za raunarske igre.
Osnovu na koju se montiraju kontrolna dugmad
Vertikalnu polugu koju korisnik pomera u bilo
kom smeru, upravljajui kretanjem objekta na
ekranu
Poluga moe da ima kontrolnu dugmad.
Dugmad aktiviraju razliite softverske funkcije,
generiui dogaaje na ekranu.

Ulazni ureaji
Dojstik
Najee se koristi kao relativni
pokazivaki ureaj
Pomera objekat po ekranu dok se pomera
poluga,
Zaustavlja ga kada se poluga pusti.

U industrijskim upravljakim primenama i

kao apsolutni pokazivaki ureaj:
Poloaj poluge preslikava u odreenu lokaciju
na ekranu.

Ulazni ureaji
Svetlosna olovka
Light pen
Sastoji se od olovke povezane sa
monitorom.
Korisnik pokazuje olovkom po ekranu i
oznaava elemente ili bira komande
pritiskanjem kontakta na bonoj strani
svetlosnog pera ili pritiskanjem povrine
ekrana olovkom
odgovara pritisku na taster mia.

Ulazni ureaji
Grafika tabla
Graphics tablet
Unoenje informacija o poloaju grafike
Inenjerske,
Projektantske i
Ilustratorske aplikacije.

Ravna, pravougaona, plastina tabla

Opremljena olovkom i senzorskom elektronikom
O poloaju olovke izvetava se raunar
Podaci se prevode u poloaj kursora na ekranu.

Ulazni ureaji
Skener
Scanner
Optiki ulazni ureaj
Koristi fotoosetljivu opremu za hvatanje
slike ili teksta.
Slika se konvertuje u digitalni signal
Primena:
softver za optiko prepoznavanje znakova
(OCR)
grafiki softver za obradu slike.

Ulazni ureaji
Skener
Vrste skenera:
sa ravnom podlogom - glava skenera prelazi
preko nepokretnog skeniranog objekta
sa uvlaenjem skeniranog medijuma objekat se pomera ispod nepokretne glave
skenera
sa doboem - objekt se okree oko
nepokretne glave skenera i
runi skeneri - korisnik pomera ureaj iznad
nepokretnog objekta.

Ulazni ureaji
Skener u boji
Konvertuje slike u digitalizovani format
u stanju je da analizira boju.

Dubina boje zavisi od dubine bitova

skenera
sposobnost da transformie boju u 8, 16, 24 ili
32 bita.

Ulazni ureaji
Skener u boji
Skeneri u boji visoke klase:
kada se izlaz tampa,
kodiraju informacije sa visokom rezolucijom,
velikim brojem taaka po inu (dpi).

Skeneri u boji nie klase kodiraju

informacije sa rezolucijom od 72 dpi:
obino se koriste za slike na ekranu raunara
nisu predviene za tampanje

Ulazni ureaji
Bar kod
Jedinstvena ifra proizvoda, prugasti kd (bar
code)
Specijalni identifikacioni kd,
Skup vertikalnih pruga razliitih irina, na
knjigama, proizvodima iroke potronje i drugoj
robi.
Koristi se za brzo evidentiranje, bez mogunosti
greke, u bibliotekama, bolnicama i skladitima
robe iroke potronje.

Ulazni ureaji
Bar kod
Binarna informacija koju oitava optiki
skener.
ifra se sastoji od brojeva, slova ili njihove
kombinacije;
Neke ifre sadre ugraenu proveru
greaka
Mogu da se oitavaju u bilo kom smeru.

Ulazni ureaji
Skener bar koda
ita bar koda (bar code scanner, bar code
reader)
Optiki ulazni ureaj
Koristi laserski zrak za:
Oitavanje i tumaenje bar koda - jedinstvenih ifara
proizvoda,

Primena:
Na proizvodima u samoposlugama i maloprodaji.
Specijalni kod na identifikacionim dokumentima

Ulazni ureaji
Video digitalizator
Video digitizer
Ureaj u raunarskoj grafici
Umesto glave za skeniranje - video
kamera za hvatanje video slike
Zatim podatke smeta u memoriju.

Ulazni ureaji
Ureaj za hvatanje video signala
Video capture device
Konvertuje analogne video signale u
digitalni oblik
Memorie ih na disku raunara
Mogu i u suprotnom smeru:
Konverzija digitalnog u analogni video signal
(za video rekorderu)

Ulazni ureaji
Ureaji za prepoznavanje govora
Sposobnost raunara da razume govor
Prijem komandi i unoenje podataka
govorom.
Razvijeni sistemi prepoznaju samo
ogranien broj rei.
Problem:
razliito izgovaranje iste rei (manji),
razliito korienje i razliita znaenja iste rei
u zavisnosti od konteksta (vei).

Ulazni ureaji
Ureaji za prepoznavanje govora
Osnovni segmenti:
Mikrofon
Softver za konverziju glasa u digitalne
signale.
Softver za prepoznavanje slova i rei

Najea upotreba do sada:

u medicini - za diktiranje medicinskih nalaza
zatita od nedozvoljenog ulaska ili korienja
nekog ureaja - autorizacija lica.

Arhitektura raunara
Ulazni i izlazni ureaji

Izlazni ureaji

Monitor (jednokorisniki sistemi)

Ekran terminala(viekorisniki sistemi)
Zvunici
tampa
Automatski crta ili ploter

Izlazni ureaji - Uvod

pixel - piksel: picture (pix) element
jedna taka u pravolinijskoj mrei sa vie hiljada
taaka
pojedinano se crtaju formirajui sliku koju raunar
generie na ekranu ili tampa na papiru.

Najmanji element u prikazu ili tampanju kojim

raunar moe da manipulie prilikom izrade
slova, brojeva ili grafike.
Dubina - broj bitova u memoriji dodeljen
svakom pikselu na ekranu.

Izlazni ureaji - Uvod

1 bit 1 piksel: monohromatski prikaz
8 bita (1 Bajt) 1 piksel: 256 razliitih boja
16 bita (2 Bajta) 1 piksel: 65 536
razliitih boja (High color)
24 bita (3 Bajta) 1 piksel: 16 777 216
razliitih boja (True color)

Izlazni ureaji - Uvod

pixel map - pikselska mapa
Struktura podataka koja opisuje grafiku
pikselsku sliku
Karakteristike:
boja
rezolucija
dimenzije
smetajni format
broj bitova za opisivanje svakog piksela

Model boje
Metod ili konvencija o predstavljanju boja u
stonom izdavatvu i grafikim delatnostima.
U grafikoj i tamparskoj delatnosti boje se esto
odreuju sistemom Pantone.
U raunarskoj grafici boje se opisuju
korienjem nekog od vie razliitih sistema
boja:
HSB (hue, saturation, brightness - nijansa,
zasienost, sjajnost),
CMY (cyan, magenta, yellow - tirkiznoplava,
purpurnocrvena, uta) i
RGB (red, green, blue - crvena, zelena, plava).

Izlazni ureaji - HSB

Hue-Saturation-Brightness:
nijansa-zasienost-svetloa

nijansa - boja sa odgovarajuim poloajem u krugu boja,

crvena na 0,
uta na 60,
zelena na 120,
zelenoplava na 180,
plava na 240 i
purpurnocrvena na 300;

zasienost - procent odreene nijanse u boji

svetloa - procent bele u boji

Video adapter ili video kartica

Elektronska komponenta za generisanje
video signala koji se alje preko kabla na
video displej.
Najee se nalazi na matinoj ploi
raunara ili na ploi za proirenje.

Video memorija
Memorija iz koje se generie video slika,
smetena na video adapteru ili u video
podsistemu.
Ako video procesor i jedinica centralnog
procesora imaju pristup video memoriji,
slike se generiu modifikacijom video
memorije od strane centralnog procesora.

Video memorija
Video elektronika ima prioritet nad
procesorom u sluaju istovremenog
pokuaja oitavanja lokacije video
memorije ili upisivanja u tu lokaciju:
zato je auriranje video memorije esto
sporije od pristupa glavnoj memoriji.

Video bafer
Memorija na video adapteru koji slui za
memorisanje podataka koji treba da se
prikau na displeju.
Kada je video adapter u tekstualnom reimu
podaci su u obliku ASCII znakova.
Kada je u grafikom reimu, podaci definiu
svaki piksel.

Stranica video displeja

Deo video bafera koji sadri jednu sliku
itavog ekrana.
Ako je u baferu vie stranica, auriranje
ekrana je mnogo bre:
neprikazana slika moe da se smesti u bafer
dok se prethodna slika prikazuje.

Boja
Komponenta percepcije svetlosti koja
zavisi od frekvencije.
Od ljubiaste na najviim frekvencijama
vidljivog svetlosnog spektra (mali deo itavog
elektromagnetskog spektra)
Do crvene na najniim frekvencijama spektra.

Boja
U raunarskom video sistemu, proizvodi
se kombinacijom hardvera i softvera.
Softver manipulie bitovima koji predstavljaju
razliite nijanse boje
Hardver video adaptera prevodi bitove u
elektrine signale

Oko korisnika sjedinjava svetlosti fosfora

percipirajui jednu boju.

Grafiki adapter
CGA
Color/Graphics Adapter: kolor grafiki adapter
Video adapter koji je 1981. uveo IBM.
Radi u nekoliko tekstualnih i grafikih reima:
tekstualni reim sa 40 kolona i 25 linija sa 16 boja,
tekstualni reim sa 80 kolona i 25 linija sa 8 boja,
grafike reim sa 640 piksela po horizontali i 200
piksela po vertikali, sa 2 boje
grafike reim sa 320 piksela po horizontali i 200
piksela po vertikali, sa 4 boje.

Grafiki adapter
EGA, VGA i SVGA
EGA: Enhanced Graphics Adapter - poboljani
grafiki adapter

IBM-ov standard za video displej, uveden 1984.

Emulira Color/Graphics Adapter (CGA) i
Monochrome Display Adapter (MDA) i
obezbeuje tekst i grafiku srednje rezolucije

VGA: Video Graphics Adapter - video grafiki

adapter
sadri video reime EGA i nekoliko dodatnih.

SVGA: Super Video Graphics Adapter . . .

Katodna cev
CRT: Cathode Ray Tube - katodna cev
Osnova televizijskog ekrana i standardni ekran
kod mikroraunara.
Vakuumska cevi sadri
jedan ili vie elektronskih topova
elektronski mlazevi horizontalno prelaze po
unutranjoj strane eone povrine cevi

Elektronski mlaz osveava ekran 30 ili vie puta

u sekundi.
Jasnoa slike se odreuje brojem piksela na
ekranu.

Monitor
Ureaj na kome se prikazuju slike
generisane pomou raunarskog video
adaptera.
Odnosi na video displej i njegovo kuite.
Prikljuen na video adapter pomou kabla.

Monohromatski monitor
Prikazuje slike samo u jednoj boji:
crno na belom (kao na prvim ekranima
Macintosha),
uto ili zeleno na crnom (kao na prvim IBM)

Poboljana varijanta - monitor koji

prikazuje promenljive nivoe jedne boje
npr. monitor sa skalom sivih tonova.

Kolor monitor
Ureaj za video prikaz projektovan za rad sa
video adapterom za prikazivanje teksta ili slike u
boji.
Ekran prevuen sa tri fosforna sloja koji daju
crvenu, zelenu i plavu boju kada ih pogodi
elektronski mlaz:
za dobijanje boja zajedno se osvetljavaju sva tri.

Video kartica za kolor monitor:

za opis boja koristi velike grupe bitova (6 ili vie) i
generie analogne (kontinualno promenljive) signale
moe da proizvede ogroman opseg boja

LCD monitori

Displej sa tenim kristalima

Tena smea sa polarizovanom molekularnom
strukturom izmeu dve providne elektrode:
elektrino polje
molekuli se ureuju u skladu sa poljem
kristalna reetka polarizuje proputenu svetlost

Filter nanesen preko elektroda polarizuje

svetlost
Mrea elektroda selektivno "ukljuuje" eliju ili
piksel sa tenim kristalom zatamnjujui ga.

LCD monitori
Jedna vrsta: iza ekrana se postavlja
elektroluminescentna ploa koja ga osvetljava.
Druga vrsta u stanju da reprodukuju boju.
ne emituju svetlost, ve deluju na principu
reflektovanja svetlosti od povrine na razliitim
delovima ekrana.
na nekim delovima se vie apsorbuje, a na nekim
reflektuje.

Kvalitet slike zavisi od ugla gledanja.

Mala potronja energije tako da su povoljni za
prenosive raunare.

LED monitori
Svetlea dioda: poluprovodnika komponenta
koja pretvara elektrinu energiju u svetlost
za svetlosnu signalizaciju aktivnosti diskova u
raunaru,
za LED monitore.

Efikasne - odaju malo toplote u odnosu na

svetlost.
LED monitori: veliki broj LED dioda.
Jedna dioda jedan piksel.
Intenziteta struje <=> intenzitet svetlosti.

GPD monitori
Gas Plasma Display monitori sa gasnom
plazmom.
Minjaturne sijalica napunjene gasom
Poredane u redove izmeu dve staklene
ploe.
Sijalica svetli intenzitetom proporcionalno
jaini struje.

Klasifikacija po dimenzijama
Kao i kod TV dimenzija dijagonale
14", 15" manji monitori
17" srednji monitori
19", 21" vei monitori

Rezolucija
Finoa detalja koju u generisanju slike postiu
tampa ili monitor.
Broj piksela kod video displeja odreuje se
grafikim reimom i video adapterom
Rezoluciju video displeja definie ukupan broj
horizontalno i vertikalno prikazanih piksela.
Manje rezolucije 640 X 480, 800 X 600
Najea rezolucija 1024 X 768
Vea rezolucija 1280 X 1024

Kvalitet rezolucije: prikaz kruga

Podeavanje u Windows-u

Zvuk
Zvuna kartica
ploa za proirenje na PC raunarima

Reprodukovanje i zapisivanje zvuka

WAV, MIDI, MP3, RM, AU ... datoteke
muziki CD-ROM

Veina PC raunara danas - ugraena

zvuna kartica.

Sinteza govora
Sposobnost raunara da generie "govor",
spaja unapred zapisane (memorisane) rei, ili
raunar se programira tako da generie
glasove koji sainjavaju rei.

Arhitektura raunara
Izlazni ureaji

Izlazni ureaji

Monitor (jednokorisniki sistemi)

Ekran terminala(viekorisniki sistemi)
Zvunici
tampa
Automatski crta ili ploter

Izlazni ureaji:
tampa
Printer ili tampa:
Raunarski periferijski ureaj koji smeta
tekst ili raunarski generisanu sliku na
papir ili drugi medijum
npr. na providnu foliju

tampa - Rezolucija
Finoa detalja koju u generisanju slike
postiu tampa ili monitor.
tampai koji formiraju znakove od taaka
rezolucija je broj taaka po inu
dots per inch - dpi

matrini tampai niskog kvaliteta 125 dpi

tamparska oprema 1000 dpi.
kod laserskih i ink-jet tampaa 1200 dpi

tampa - Rezolucija
300 X 300 Draft kvalitet
600 X 600 Normal kvalitet
1200 X 1200 High kvalitet

tampa kategorizacija I
Udarni tampai fiziki udaraju o papir
primeri ovih tampaa su matrini tampai i
tampai s lepezom

Neudarni tampai obuhvataju sve druge

tipove tampaa
ukljuujui laserske, ink-jet i termike
tampae

tampa kategorizacija II
Crno beli tampa
tampa u boji ili kolor tampa
veina njih moe da proizvede i crno-beli izlaz

Kertrid sa trakom
Ili ribon kertrid (ribbon cartridge)
Modul za jednokratnu upotrebu
Sadri mastiljavu tekstilnu traku ili traku od
plastinog filma prevuenog karbonom.
Mnogi udarni tampai koriste kertride sa
trakom radi lake i istije zamene traka

Kertrid sa tonerom
Mastilo u prahu ili toner: pigment koji se koristi u
laserskim, LED i LCD tampaima.
toner cartridge
Zamenljivi kontejner sa tonerom za laserski
tampa ili druge stranine tampae:
neke vrste kertrida sa tonerom sadre samo toner;
neke sav potroni materijal:
i toner i fotoosetljivi dobo, u jednom kertridu

Ketridi mogu da se koriste na svim tampaima

sa istim mehanizmom za tampanje.

Tipovi tampaa
Znakovni tampai (character printer)
Odjedanput tampa jedan znak npr.:
matrini tampai
tampa sa lepezom
tampa sa kuglom

Tipovi tampaa
Stranini tampai (page printer)
Odjedanput tampa itavu stranicu
npr: laserski tampa

Moraju pre tampanja da smeste u

memoriju itavu stranicu
zahtevaju relativno veliki memorijski prostor.

Tipovi tampaa
Linijski tampa (line printer)
tampa liniju po liniju
Obino tampani izlaz na perforiranom
papiru 11 X 17 ina.
Ureaji velike brzine i esto se koriste na:
velikim centralnim raunarima
mini-raunarima
mrenim raunarima
retko na jednokorisnikim sistemima

Tipovi tampaa
Matrini tampa (dot-matrix printer)
Znaci sastavljeni od taaka:
igliasta glava za tampanje.

Kvalitet tampe zavisi od broja taaka u matrici

mali tako da se vide pojedinane take
veliki tako da se postigne izgled formiranih znakova.

Kategoriu se esto po broju iglica na glavi za

tampanje: 9, 18 ili 24.

Tipovi tampaa
tampa sa kuglom (ball printer)
Udarni tampa sa glavom za tampanje u
obliku lopte
Na povrini ima potpuno oblikovane
reljefno uzdignute znakove.
tampa rotira i naginje loptu radi izbora
znakova, a zatim udara loptom u traku.
Pisaa maina IBM Selectric je radila na
istom principu.

Tipovi tampaa
tampa sa lepezom (daisy-wheel
printer)
Koristi elemenat u vidu lepeze.
Daje jasnu, blago otisnutu tampu sa
potpuno formiranim znacima,
po kvalitetu podsea na pisau mainu

Standard za visok kvalitet tampe sve do

pojave laserskih tampaa.

Tipovi tampaa
tampa sa savijenom lepezom (thimble
printer)
Elemenat za tampanje - savijena lepeza
Koriste potpuno formirane znake, kao na pisaoj
maini - tampani izlaz kao kod pisae maine
Blagi otisak koji se stvara kada nosa znaka
jako udari o papir preko trake
po ovome se razlikuje od izlaza laserskih tampaa

Elektrofotografski tampai
Negativna slika primenjuje se na naelektrisani
fotoosetljivi dobo
Fotoosetljivi dobo razvija na svojoj povrini
uzorak elektrostatikog naelektrisanja:
foto-negativ slike koju dobo tampa

Toner prianja na naelektrisana podruja doboa,

dobo pritiska toner na papir
Pod dejstvom toplote toner vezuje sa papirom

Elektrofotografski tampai
Tipovi ovih tampaa razlikuju se po
nainu naelektrisavanje doboa.
Ova kategorija obuhvata (zavisno od
naina osvetljavanja doboa):
tampae sa taloenjem jona
LED tampae
LCD tampae
Laserske tampae

tampa sa taloenjem jona

Slika se formira u elektrostatikim
naelektrisanjima na dobou koji privlai
toner i prenosi ga na papir.
Dobo se naelektrie korienjem jonskih
snopova.
Koriste se u okruenjima za obradu
podataka velikog kapaciteta
Rade sa brzinama od 30 do 90 stranica u
minuti

tampa sa taloenjem jona

Toner se spaja sa papirom metodom koji
je brz i ne zahteva zagrevanje
ali ini papir pomalo sjajnim, tako da je
nepodesan za poslovnu prepisku.
Ovi tampai daju debele, donekle
nejasne znake;
Skuplja tehnologija nego kod laserskih
tampaa.

LED tampa ili

tampa sa LED diodama
Light-Emitting Diode printer
tampa sa svetlosnom diodom

Dobo naelektrisan korienjem svetlosnih

snopova - niz LED dioda.

LCD tampa
Liquid Crystal Display printer
tampa sa displejom sa tenim kristalima

LCD tampai koriste izvor hladne

svetlosti - najee halogenu lampu

Laserski tampa
Zasnovan na tehnologiji aparata za
fotokopiranje
Usmereni laserski zrak i rotirajue
ogledalo koriste se za iscrtavanje slike
eljene stranice na fotoosetljivom dobou
Slika se na dobou konvertuje u
elektrostatiko naelektrisanje koje privlai i
zadrava toner

Laserski tampa
Elektrostatiki naelektrisan papir
namotava se na dobo privlaei toner sa
doboa na papir
Za spajanje tonera sa papirom primenjuje
se toplota
Na kraju se sa doboa uklanja
naelektrisanje i sakuplja viak tonera

Laserski tampa
tampa pravi vie kopija proputanjem
poslednjeg koraka i ponavljanjem samo
koraka u kojima se primenjuje toner i radi
sa papirom
Nedostatak: manja fleksibilnost u radu sa
papirom u odnosu na matrine tampae
Linijski tampai, matrini tampai i
tampai sa lepezom povoljniji sa
viedelnim obrascima

Ink-jet tampa
Mastilo vibrira ili se zagreva dok se ne
pretvori u sprej, zatim se kroz siune
otvore na glavi tampaa raspruje
formirajui znake ili grafiku na papiru
Konkuriu nekim laserskim tampaima po
ceni i kvalitetu tampe, ali ne i po brzini

Ink-jet tampa
Mastilo mora da bude veoma rastvorljivo zapuavanje mlaznica u glavi tampaa
Na pojedinim vrstama papira daje nejasne
otiske
Lako se zamrlja ako se dodirne ili navlai
neposredno posle tampanja

Kvalitet tampe
draft quality - kvalitet grube kopije
Nizak kvalitet tampe koji se dobija u
reimu probnog tampanja na matrinim
tampaima
Razliit na raznim tampaima - od
podesnog za veinu namena do gotovo
neupotrebljivog

Kvalitet tampe
near-letter-quality - kvalitet priblian kvalitetu
poslovne prepiske
Nain tampanja na matrinim tampaima
visoke klase i laserskim tampaima
Jasniji, tamniji znaci nego pri normalnom
tampanju (grubog kvaliteta).
Bolji otisak nego kod obinog tampanja
matrinim tampaima,
ne tako itak kao kod tampaa sa potpuno
formiranim znacima (npr. tampaa sa lepezom)

Kvalitet tampe
letter quality - kvalitet prepiske, kvalitet
koji odgovara poslovnoj prepisci
Visok kvalitet tampanja
Dovoljno jasan i prikladan za upotrebu u
poslovnoj prepisci

Izlazni uredaji:
Ploteri
Ureaj koji se koristi za crtanje grafikona,
dijagrama i druge linijske grafike.
Ploteri koriste:
Pera
Elektrostatika naelektrisanja i toner

Ploteri
Ploteri s perom crtaju na papiru ili pausu
pomou jednog ili vie pera u boji.
Elektrostatiki ploteri "ispisuju" uzorak od
elektrostatiki naelektrisanih taaka na
papiru
Zatim se primenjuje toner koji se spaja sa
papirom u ovim takama

Ploteri
Prema nainu rada sa papirom tri osnovna
tipa plotera:
1. ploter sa ravnom podlogom: papir miruje, a
pero se kree du x i y ose
2. ploter sa doboem: namotavaju papir na
dobo
3. ploter sa valjcima za pomeranje papira

Ploter sa ravnom podlogom

Flatbed plotter
Ploter kod kojeg se papir nalazi na ravnoj
platformi
Pero crta kreui se po papiru du obe
ose
papir miruje, a pero se kree du x i y ose

Ploter sa ravnom podlogom

Prihvataju raznovrsnije medijume, kao to
su pergament ili acetat
materijal ne mora da bude fleksibilan

Ovaj tip je precizniji od plotera sa

doboem kod kojih se pomera papir pod
perom
Zahteva vie prostora

Ploter sa ravnom podlogom

Ploter sa doboem
Drum plotter
Papir je namotan na veliki obrtni dobo, pero se
pomera napred-nazad na najvioj taki doboa.
Papir se namotava pomou doboa tako da
poravna prvu taku na papiru sa perom.
Doboi zauzimaju samo deo prostora koji
zahtevaju ploteri sa ravnom podlogom pri radu
sa papirom iste veliine.

Ploter sa doboem

Ploter sa doboem

Ploter s valjkom za
pomeranje papira
pinch-roller plotter
Izmeu tipa sa doboem i tipa sa ravnom
podlogom
Koristi tokove od tvrde gume ili metala za
dranje papira na glavnom valjku
Nemaju ogranienja u pogledu duine
papira sa kojim rade
prednost kod nekih aplikacija

Ploter s valjkom za
pomeranje papira

Klasifikacija plotera
Po tehnologiji izrade poloteri mogu biti:
Ploter s perom (pen plotter)
Elektrostatiki ploter (electrostatic plotter)

Ploter s perom
Klasini grafiki ploter koji koristi pera za
crtanje na papiru.
Ploteri s perom koriste:
jedno ili vie pera u boji ili flomastere sa
vrhom od fibera
crtaa keramika pera ili rapidografe
za izlaz najvieg kvaliteta

Elektrostatiki ploter
Stvara sliku pomou taaka otisnutih na
papiru prevuenom posebnom emulzijom
Papir se naelektrie elektrostatikim
putem i izlae toneru koji prianja na take
Do 50 puta bri od plotera sa perom, ali su
znatno skuplji
Modeli za kolor tampu proizvode slike
nanosei u vie prolaza zelenoplavom,
purpurnocrvenom, utom i crnom bojom

Ulazno-izlazni uredaji

Modem
Terminal
Dodirni ekran
Flash memorija

Modem
Skraenica za MOdulator/DEModulator.
Komunikacioni ureaj koji omoguava
raunaru prenos informacija preko
klasine telefonske linije

Modem
Raunar je digitalni ureaj
radi sa diskretnim elektrinim signalima koji
predstavljaju binarno 1 i binarno 0

Telefonska linija je analogna

prenosi signale koji mogu da imaju bilo koju
od mnogobrojnih vrednosti

Modemi su za konverziju digitalnih signala

u analogne i obrnuto.

Modem
Prilikom predaje modemi moduliu ili
utiskuju raunarski digitalni signal u
kontinualni signal nosee uestanosti na
telefonskoj liniji
Prilikom prijema modemi demoduliu ili
filtriraju informacije iz signala nosee
uestanosti i prebacuju ih u raunar u
digitalnom obliku

Modem
Usavreni modemi su u stanju da pored
predaje i prijema obavljaju funkcije kao to
su:
automatsko biranje
odgovaranje i
ponovno biranje

Modemi ne mogu da rade bez

odgovarajueg komunikacionog softvera

Brzina prenosa ili

transfer rate
Brzina kojom kolo ili komunikacioni kanal
prenosi informacije od izvora do odredita,
npr. preko mree ili na disk jedinicu i sa disk jedinice.

Meri se brojem jedinica informacija u jedinici

vremena:
npr. broj bitova u sekundi ili broj znakova u sekundi

Meri se kao:
osnovna brzina koja predstavlja maksimalnu brzinu
prenosa ili
srednja brzina koja obuhvata razmake izmeu
blokova podataka kao deo vremena prenosa

Terminal ili prikljuak

Ureaj koji se sastoji od video adaptera,
monitora i tastature
kombinuju se u jednu jedinicu

Jeftini i laki za korienje

Obavlja neznatnu samostalnu raunarsku
obradu ili je uopte ne obavlja
Prikljuen je na raunar pomou kablovske
komunikacione veze
Koriste se prvenstveno u viekorisnikim
sistemima za unos podataka, programa i teksta

Dodirni ekran
touch screen
Raunarski ekran projektovan ili
modifikovan za prepoznavanje mesta
dodira na svojoj povrini
Dodirom ekrana korisnik vri izbor ili
premeta kursor

Dodirni ekran
Prvi tip sastoji se od mree senzorskih linija
mesto dodira odreuje se uparivanjem horizontalnih i
vertikalnih kontakata

Drugi tip - naelektrisana povrina i senzori oko

spoljnih ivica ekrana
detektuje se koliina elektrinog poremeaja i
precizno odredi mesto kontakta

Trei tip ima infracrvene svetlosne diode (LED) i

senzore oko spoljnjih ivica ekrana
One i senzori formiraju nevidljivu infracrvenu reetku
koju prst korisnika prekida kada se priblii ekranu.

Flash memorija
Silikonski ip koji se moe reprogramirati
Sadraj ostaje sauvan i nakon iskljuenja
napajanja
Ova vrsta memorije je veoma skupa
Primene:
memorisanje fotografija u digitalnim kamerama
memorisanje informacija o letu aviona u pilotskoj
kabini

Fotografije memorisane unutar flash memorije

mogu da se download-uju u raunar,
konvertuju u digitalni oblik i nakon toga edituju

Klasifikacija raunara
Opte namene
mogu se koristiti u velikom broju razliitih
aplikacija

Specijalne namene
koriste u specijalnim aplikacijama.

Bitne karakteristike raunara

Cena
Procesorska snaga
Veliina memorije
Primarna memorija
Sekundarna memorija

Broj istovremenih korisnika

Jednokorisniki raunari
Viekorisniki raunari

Personalni raunari
Relativno mali, jeftini raunarski sistemi
koji se esto zovu mikroraunari.
Danas se sve vie koriste i u raunarskim
mreama.

Mreni raunari
Jednostavnije i jeftinije verzije personalnih
raunara koji su projektovani pre svega za
mreni pristup i pristup Internetu
Distribucija, podrka i auriranje
softverskih aplikacija je jednostavnije
korienjem mrenih raunara
Zbog svoje jednostavnosti i nedostatka
sekundarne memorije mreni raunari nisu
fleksibilni kao personalni raunari

Radne stanice
Skuplje od personalnih raunara i namenjene su
tehnikim korisnicima i aplikacijama kao to je
CAD (Computer Aided Design) gde se koriste
intenzivni matematiki prorauni
Veina radnih stanica koristi RISC procesore
Radne stanice imaju vee monitore sa visokom
rezolucijom, bolje procesore i veu koliinu RAM
memorije

Multimedijalni raunari
Projektovani prvenstveno za rad sa
zvukom, slikom, video zapisom, grafikim
komponentama.
Kompresija video zapisa se koristi da bi se
smanjio potreban memorijski prostor.
Intel je razvio digitalni video ip koji
ostvaruje kompresiju u odnosu 150:1.

Miniraunari
Koriste se kada je potreban istovremen
rad vie korisnika.
U malim i organizacijama srednje veliine,
kao i u odeljenjima velikih kompanija.

Mainframe raunari
Veliki raunari koji podravaju istovremen
rad nekoliko stotina korisnika
Mainframe raunari su veoma skupi

Super raunari
Najbri i najskuplji
Koriste vie paralelnih procesora
Ostvaruju veoma velike brzine
procesiranja

Razni standardi
Ivini konektor (edge connector)
Skup irokih, pljosnatih metalnih kontakata na
ploi za proirenje koji se umee u slot za
proirenje personalnog raunara ili u konektor
trakastog kabla.
Povezuje plou sa sistemskom, zajedniki
korienom putanjom podataka ili sabirnicom
pomou niza tampanih linija (kontakata) za
povezivanje sa kolima na ploi.
Broj ovih linija razliit je za razliite vrste
konektora

Razni standardi
Trakasti kabl ili pljosnati kabl (ribbon
cable)
Sadri do 100 paralelnih provodnika za
linije podataka i kontrolne linije.
Koriste se unutar raunarskog kuita za
povezivanje disk jedinica sa njihovim
kontrolerima.

Razni standardi
Ploa za proirenje (expansion board)
Oiena ploa koja se prikljuuje na sabirnicu
raunara (glavnu putanju za prenos podataka) u
cilju obezbeivanja dopunskih raunarskih
funkcija ili resursa
Tipine ploe za proirenje slue za dodavanje:

memorije,
kontrolera disk jedinica,
video podrke,
paralelnih i serijskih portova i
internih modema

Razni standardi
Ploa za proirenje (expansion board)
Kod laptop raunara raunara proizvode
se u vidu ureaja veliine kreditne kartice i
zovu se PC kartice (PC Cards)
Umeu se u slot na zadnjem delu
raunara

Razni standardi
PCMCIA
Personal Computer Memory Card International
Association (Meunarodna asocijacija za
memorijske kartice personalnih raunara).
Grupa proizvoaa i prodavaca oformljena radi
unapreivanja zajednikog standarda za
periferijske ureaje, zasnovane na PC kartici i
odgovarajuim slotovima
PCMCIA konektor, PCMCIA slot, PCMCIA
kartica

Razni standardi
ACME
A (or American) Company Making
Everything
Describing some X as an "Acme X"
either means "This is insanely great"
or, more likely, "This looks insanely great on
paper, but in practice it's really easy to shoot
yourself in the foot with it."

Softver (software)
Raunarski programi, instrukcije koje
omoguavaju da hardver radi
Podela po metodu distribucije:
Softverski paketi koji se distribuiraju kroz
maloprodaju
Besplatni softver i softver u javnom vlasnitvu koji
se distribuiraju besplatno
Softver za probu pre kupovine (besplatno se
distribuira, ali se od korisnika zahteva da plate ako
nastave da ga koriste)

Softver
Korisnici softvera:
pojedinci
radne grupe
organizacije

Poreklo softvera:
razvoj unutar date organizacije
kupovina i prilagodavanje
Web servisi

Sistemski i aplikativni softver

Aplikativni softver
Sistemski softver
Hardver

Sistemski softver
Sistemski softver
Koordinira aktivnosti hardvera i programa
Projektuje se za specifian procesor i specifinu
klasu hardvera
Vrste sistemskog softvera :
operativni sistemi (OS) i
usluni programi

Sistemski softver
Operativni sistem

DOS
Windows
Unix
Linux
WAX Sistemski softver

Sistemski softver
Usluni programi

Tekst editori (EDIT, vi)

Kompajleri
Debuggeri
Grafiki korisniki interfejsi

Aplikativni softver
Aplikativni softver
Izvrava zadatke zbog kojih ljudi koriste raunare
Pomae krajnjim korisnicima da uspenije
obavljaju svoj posao ili slino

Vrste aplikativnog softvera

Tekst procesori (MS Word for Windows)
Programi za rad sa tabelama (MS Excel)
Baze podataka i informacioni sistemi

Softver
Dve dodatne kategorije sadre elemente i
sistemskog i aplikativnog:
Mreni softver: omoguava grupama raunara da
komuniciraju i
Programski jezici: obezbeuje programerima
potrebne alate za pisanje programa.

Uloga operativnih sistema

Izvravanje U/I funkcija

Obezbeivanje korisnickog interfejsa
Obezbeivanje nezavisnosti od hardvera
Upravljanje memorijom
Upravljanje procesima
Upravljanje fajlovima (datotekama)
Upravljanje pristupom sistemskim resursima

Izvravanje U/I funkcija

prihvatanje podataka sa ulaznih uredaja

skladitenje podataka na diskovima
slanje podataka ka izlaznim uredajima
drajveri

Obezbeivanje korisnickog interfejsa

interfejs zasnovan na komandnoj liniji
grafiki korisniki interfejs (GUI)

Obezbeivanje nezavisnosti od
hardvera
Aplikativni programi se mogu tako pisati da
komuniciraju sa OS, a ne sa hardverom
Platformska nezavisnost, sve dok je OS isti
Pojam API (application program interface)

Upravljanje memorijom
Razdvajanje sistemskih i aplikativnih
programa u memoriji
Zatita sistemskih programa
Virtuelna memorija i "swap file"

Upravljanje procesima
Proces: program ili deo programa koji se
izvrava u raunaru
Time sharing: raspodela vremena ili
istovremena upotreba raunarskog sistema od
strane vie osoba. Konkurentno se izvravaju
razliiti programi tako to se kombinuju delovi
vremena obrade dodeljeni svakom korisniku

Upravljanje procesima
Scalability ili skalabilnost: sposobnost
adaptacije sistema pri poveanju broja
korisnika ili procesa, OS odreuje tu
sposobnost za datu platformu
Multitasking: istovremeni rad sa vie poslova,
vieprocesna obrada zadataka

Datoteka ili fajl

Puni imenovani skup informacija, kao to je
program, skup podataka koje program koristi
ili dokument koji je napravio korisnik.
Osnovna smetajna jedinica koja omoguava
raunaru da razlikuje jedan skup informacija
od drugog.

Sistem datoteka ili file system

Ukupna struktura imenovanja, smetaja i
organizovanja datoteka u operativnom sistemu
Sistem datoteka se sastoji od datoteka,
direktorijuma i infomacija koje su potrebne za
pronalaenje i pristup ovim elementima
Prevodi zahteve za rad sa datotekama iz
aplikativnog programa u zadatke niskog nivoa,
koje razumeju drajveri za upravljanje disk
jedinicama

Upravljanje fajlovima (datotekama)

Organizacija podataka na disku i u memoriji
Adresiranje fajlova
Fizika lokacija fajlova
Obrada vie istovremenih zahteva za pristupom
istom fajlu

Kataloka struktura

Upravljanje pristupom sistemskim

resursima
Zatita od neautorizovanog pristupa podacima
i programima
Username, password
Kriptografska zatita

Povezivanje sa drugim raunarima u mrei

Sve vie OS to podrava

Jezgro OS
Kernel ili jezgro operativnog sistema
Deo sistema koji upravlja memorijom,
datotekama i periferijskim ureajima, odrava
vreme i datum, pokree aplikacije i
raspodeljuje sistemske resurse
Komandni interpreter

Glavni delovi OS

Menader procesa (process manager)

Menader fajlova (file manager)
Menader memorije (memory manager)
Menader U/I operacija (I/O manager)
Jezgro OS

Klasifikacija prema nameni i tipu

korisnika
Pojedinac
OS za personalne raunare i radne grupe

Radna grupa
Mreni OS

Preduzee
OS za srednje i velike (mainframe) raunare

Potroaka elektronika
OS u raznim raunarski kontrolisanim ureajima

Personalni

Za radne grupe Za preduzea

Za potroaku
el.

MS-DOS
Windows 95, 98
Pocket PC
Windows NT
radna stanica

Windows NT
server

Windows NT
server

Windows XP

Windows XP

Windows XP

Unix

Unix

Unix

Linux

Linux

MAC OS X

MAC OS X

MAC OS X

Solaris

Solaris

Solaris

Linux

Usluni programi
Personalni
Kompresija podataka
Screen saver
Detekcija virusa

Usluni programi
Radne grupe
Detaljni izvetaji o aktivnostima raunara radne
grupe i statusima korisnikih naloga
Korienje izvora neprekidnog napajanja za
shutdown raunara radne grupe kada nestane el.
energija
Izvetaji o neuspenim korisnikim pokuajima
log-on-a

Usluni programi
Preduzea
Softver za arhiviranje podataka
Softver za poreenje sadraja datoteka i
identifikaciju razlika
Izvetaji o statusu odreenog raunarskog posla

Aplikativni softver
Klasifikacija prema nameni i tipu korisnika
pojedinac
procesiranje teksta, rad sa tabelama, baze podataka,
grafika,...

radna grupa
elektronska pota, grupno planiranje, timski rad,...

preduzee
kadrovska evidencija, obraun plata, obrada
narudbenica,

Aplikativni softver
tipini primeri

Procesiranje teksta MS word

Rad sa tabelama MS excel
Rad sa bazama podataka oracle, SQL server
Rad sa grafikom corel draw, visio
Upravljanje projektima MS project
Upravljanje finansijama managing your
money
Online servisi AOL, compuserve

Aplikativni softver
Serverska aplikacija
aplikacija iz koje se uzimaju podaci ili usluge

Klijentska aplikacija
aplikacija koja prihvata podatke ili koristi usluge

Kolekcije aplikacija
neintegrisane (problem sa formatima podataka)
integrisane (podravaju itav proces proizvodnje)

Razvoj softvera
Programski jezici:
Nieg nivoa (asemblerski jezici, PL/M,...)
Vieg nivoa (c, java, c#,...)
Prilikom izbora programskog jezika bitno je
razumevanje karakteristika jezika

Internet

Raunarske mree
Za potrebe internih komunikacija i raunarskih
obrada, raunari se povezuju u mree
Korienjem fizikih veza: LAN mree (Local
Area Network)
Pomou komunikacionih linija WAN mree (Wide
Area Network)
Ograniene samo na svoje plaene lanove i
koriste vlastite komunikacione standarde VAN
(Value Added Networks)

Internet
Premostiti razlike izmeu mrea i omoguiti
meusobnu komunikaciju
Internet predstavlja takvo sredstvo

Dvostrani komunikacioni sistem sa

mogunou slanja ciljnih poruka pojedincima
Veliki znaaj u mogunosti dvostranih
komunikacija tipa mnogipremamnogima
(manytomany)

Internet
Skraenica za internetwork (mrea mre)
Skup raunarskih mre koje mogu da budu razliite,
Povezane mrenim prolazima koji obavljaju prenos
podataka i konverziju poruka sa protokola predajnih
mrea na protokole prijemnih mre
Globalni skup mrea, rasprostranjenih irom sveta, i
mrenih prolaza koji koriste skup TCP/IP protokola
za meusobnu komunikaciju

Internet
Glavni oslonac - okosnica sastavljena od
komunikacionih linija za prenos podataka
velikim brzinama izmeu znaajnih vorova ili
glavnih raunara
Sastoji se od hiljada komercijalnih,
administrativnih, obrazovnih i drugih
raunarskih sistema koji prosleuju podatke i
poruke

Internet
Jedan ili vie vorova Interneta moe da se
iskljui bez ugroavanja Interneta kao celine ili
zaustavljanja komunikacija na Internetu, jer ga
ne kontrolie jedan raunar ili mrea
Odravanje komunikacionih sposobnosti ak i
u sluaju havarije ili ozbiljnog pada sistema u
nekim komponentama mree

ARPANET
Internet nastao od decentralizovane mree,
poznate kao ARPANET (Advanced Research
Projects Agency of the U.S. Defense
Department)
ARPANET je 1969. godine stvorilo
Ministarstvo odbrane SAD radi osiguravanja
komunikacija u sluaju atomskog napada
Kasnije su druge mree, (BITNET, Usenet,
UUCP i NSFnet) povezane sa ARPANET-om

IAB i IETF
Ne postoji centralni autoritet koji upravlja Internetom
Grupe ije se miljenje uvaava:
IAB (Internet Architecture Board) odgovoran za
odravanje interoperabilnih standarda za komunikacije
preko Interneta i adresiranje
IETF (Internet Engeneering Task Force) radne grupe za
reavanje operacionih i kratkoronih tehnikih problema

Sve mree povezane na Internet moraju da slede

uputstva i odluke IAB-a i IETF-a
Ignorisanje preporuka koje su donela oba ova tela
uslovljava iskljuivanje sa Interneta

Internet - mehanizam za transfer

informacija
Dva kljuna faktora koja su uslovila da
Internet postane glavni mehanizam za transfer
informacija i obavljanje komercijalnih
transakcija su:
distribuiranost
otvorenost

Distribuirano okruenje
Distribuirano kompjutersko okruenje sastoji se od
vie raunara koji su u stanju da meusobno
komuniciraju i zajedniki izvravaju odreeni zadatak
Obrnuta varijanta: centralni raunar
Korisnici alju komande i primaju rezultate pomou
terminala povezanih za centralni raunar
Sve obrade na centralnom raunaru (hostu)
Terminali samo za slanje instrukcija i prikazivanje rezultata

Distribuirano okruenje
Svaki povezani raunar moe da slui i kao
server i kao klijent
Snaga - povezanost raunara svakog sa svakim
Svaki raunar povezan u mreu moe biti
provajder sadraja, a ne samo za razgledanje
Web-a

Servisi Interneta
Internet je stekao ogromnu popularnost
zahvaljujui servisima koje nudi
Podela servisa na Internetu:

bazini
javni informacioni
diskusioni
konferencijski
servisi za pretraivanje

Servisi Interneta
Veina sevisa se uopte ne koristi zato to su
integrisani u neke nove, najee razliite
pojavne oblike dva najmasovnije koriena:
e-mail i
Web

Sinhroni servisi: uesnici moraju istovremeno

biti prisutni na Internetu
Asihroni servisi: korisnici ne moraju biti
istovremeno aktivni na mrei

Bazini servisi
Elektronska pota (E-mail):
Lina i poslovna komunikacija preko Interneta,
razmena poruka elektronskim putem
U prilogu tekstualne poruke mogu se slati razliiti
multimedijalni sadraji
Komunikacija asihrona
Poruka koja je stigla smeta se u potansko
sandue, primalac je moe itati naknadno

Bazini servisi
Telnet (Telecommunications network)
Omoguava pristup udaljenom raunaru i interaktivan rad
na njemu

FTP (File Transfer Protocol) omoguava prenos

datoteka izmeu udaljenih raunara
Da bi se uspostavilaveza sa FTP serverom moe biti
potrebno unoenje korisnikog imena i lozinke
Smer renosa: sa FTP servera ka korisnikovom raunaru
(download) i obrnuto (upload)
Komande se zadaju preko Web interfejsa

Javni informacioni servisi

Gopher, servis za hijerarhijsko organizovanje
i pretraivanje tekstualnih informacija
WWW (World Wide Web) ili Web, servis za
hipertekstualno organizovanje i pretraivanje
multimedijalnih informacija
Multimedijalni sadraji smeteni na Web servere
dostupni su korisnicima Interneta preko Web
browsera - univerzalnog korisnikog interfejsa,
koji interpretira HTML dokumente preuzete sa
servera

Diskusioni servisi
Lista elektronske pote (Mailing list):
Automatizovano slanje elektronske pote na vie
adresa
Poruka se alje svim zainteresovanim korisnicima,
jer poruka poslata listi automatski ide svim
njenim lanovima
Interesno grupisanje korisnika
Listu aurira vlasnik liste ili se koriste
specijalizovani programi koji automatski auriraju
promene na listi

Diskusioni servisi
Diskusione grupe (Newsgroup)
Javne hijerarhijski organizovane grupe
Poruke se ne prosleuju automatski: korisnici
pristupaju na sopstveni zahtev
Prednost u odnosu na liste elektronske pote:
pretplatnik pristupa samo kada eli i izbegava
pretrpavanje njegovog potanskog sandueta
neeljenom potom (junk mail)

Konferencijski servisi
IRC (Internet Relay Chat): omoguava
tekstualnu konverzaciju veeg broja korisnika
preko Interneta u realnom vremenu
Telefoniranje preko Interneta (Internet Phone):
glasovno komuniciranje korisnika Interneta uz
korienje mikrofona i zvune kartice
Videokonferencije (Videoconferencing):
omoguavaju i vizuelnu komunikaciju
primenom video kamere i mikrofona

Servisi za pretraivanje
Archie: pretraivanje anonimnih FTP servera,
na osnovu naziva datoteke ili njenih osobina
Veronica: pretraivanje informacija sadranih
u naslovima iz menija Gophera
WWW serveri za pretraivanje (Yahoo!,
AltaVista, Google):
Specijalizovani serveri za pretraivanje Web
sadraja na Internetu

WWW
Web omoguava korisnicima da pretrauju razliite
sajtove u jednom pristupu:
Koristi skokove pomou hipertekstualnih veza na druge
Web strane

Omoguava prenoenje i prikazivanje i netekstualnih

datoteka, tj. video i audio zapisa
Programski jezik HTML (HyperText Markup
Language), omoguava svakome da napravi
sopstvenu Web stranu
Tako se postaje ne samo primalac informacija ve i
provajder sadraja

Adresiranje
Svaki raunar na Internetu ima jedinstvenu numeriku (IP)
adresu, koja se sastoji od dva dela
identifikator mree i
identifikator raunara

Radi lakeg snalaenja uvedena su odreena pravila za

simbolike adrese
Sufiksi u SAD:

com komercijalne institucije

edu obrazovne institucije
org neprofitne organizacije
mil vojne institucije
gov vladine institucije
net mrena administracija i provajderi

Adresiranje
U veini zemalja i kod nas sufiksi za
komercijalne i akademske domene drugaiji
U naoj dravi koriste se sledei sufiksi:
ac akademski domen
co komercijalni domen

Adresiranje
U svim dravama izuzev SAD adrese
zavravaju sufiksom koji oznaava konkretnu
dravu:

rs Srbija
de Nemaka
fr Francuska
ca Kanada
uk Velika Britanija

Adresiranje
Nivo hijerarhije domena opada s desna u levo
rs domen Srbije
ac.rs akademski domen Srbije
etf.bg.ac.rs domen za Elektrotehniki fakultet u
Beogradu