Optoelektronika

LASERSKI TAMPAI

Maja Nei 300/07

tampai su najee koriena izlazna jedinica raunara.

Laserski tampai su najpopularnija vrsta tampaa prvenstveno
zbog odlinog otiska uz relativno nisku cenu.
Laserski tampai koriste fini toner, slian onome u fotokopir
mainama, za kreiranje jasnog teksta i grafike na papiru. Toner
se proizvodi od magnetne smee gvoa, plastike i pigmenata,
koja dozvoljava da budu oblikovane, nanesene i rastopljene na
stranici papira. Laserski tampai su dobili ime po laserskoj
svetlosti, koja se koristi u jednom delu procesa tampanja.

KOMUNIKACIJA
Laserski tampa mora da ima sve informacije o stranici u
svojoj memoriji pre nego to pone tampanje. Kako se slika
prenosi iz memorije PC raunara na laserski tampa zavisi o
tipu tampaa koji se koristi. Najprostiji postupak je prenos
bit mape slike. U tom sluaju nema mnogo toga to raunar
moe da uini da bi poboljao kvalitet, pa jedino to radi je
da alje taku po taku.
Glavni nain na koji kvalitet moe da se pobolja je pomou
slanja opisa stranice koji se sastoji od informacija
vektora/glavnih crta i dozvoljavanja tampau da ih iskoristi
na najbolji nain.Ako se tampau kae da nacrta liniju od
jedne do druge take, on moe da primeni geometrijski
princip da linija ima duinu, ali nema irinu, i da nacrta tu
liniju u irini jedne take. Isto vai i za krive linije, koje
mogu biti toliko fine koliko dozvoljava rezolucija tampaa.

Princip rada laserskih tampaa je sledei: optiki fotoosetljivi

(OPC) bubanj se koristi za prenos tonera na papir. Najpre se na
OPC bubanj dovede statiki elektricitet, koji odbija toner. Tada
se veoma uzanim laserskim zrakom gaa OPC bubanj. Laserski
zrak pogaa brzinom od 300 pulseva po horizontalnom inu (u
sluaju 300dpo tampe).Svaki puls lasera predstavlja
mikroskopski odtampanu taku. Laserski zrak uklanja statiki
elektricitet sa mesta na koje udari, ime dozvoljava da toner
doe do te take.OPC bubanj se okree ispod lasera, dok je papir
u pokretu i na taj nain pozicionira svaku liniju tampe ispod
lasera. Razelektrisana taka na bubnju privlai i dri esticu
tonera kada da magnetni valjak prekriven tonerom dolazi u
blizinu OPC bubnja.

Ilustrovani prikaz principa rada laserskog tampaca

Laserski tampa je vrsta tampaa koji

koristi lasersku tehnologiju. Zasniva se na osobini
nekih materijala (selen) da se naelektriu vidljivosti
pod uticajem svetlosti.
Selen je poluprovodnik, koji kada nije osvetljen ima
osobine izolatora a kada se osvetli
postaje provodnik elektrine struje.
Rezolucija tampaa zavisi od veliine take, koja
zavisi od debljine laserskog zraka, i kvaliteta tonera.
Laserska tehnologija se koristi kod tampaa u boji,
gde postoje modeli sa tri (CMY) i etiri (CMYK)
mehanizma za tampanje.

Toner prelazi na magnetni valjak, gde je izloen snanom

polju statikog elektriciteta (korona) koji se nalazi ispod
papira u pokretu
Korona privlai toner sa obrtnog OPC bubnja na papir.
Neto kasnije, plastini sastojak tonera je istopljen i
"zavaren" na stranicu, pomou valjka sa teflonskim grejaem.
U principu, laserski tampai su jednostavni za rad i
odravanje. Oni koriste kertride sa tonerom koji se lako
menjaju. Veina kertrida ima i bubanj za tampu i toner
iako neki modeli imaju nezavisne kertride koji projeftinjuju
rad jer produavaju ivotni vek bubnja.

Najvea nazovi "mana" laserskih tampaa je velika

potronja energije. Ovi tampai utroe ogromnu koliinu
energije na proizvodnju elektrinog naboja u bubnju i za
topljenje tonera na papiru. Gore pomenuta korona se
formira protokom struje, pod naponom od 10.000 volti kroz
icu, blizu papira. Tanije postoje dve korone nazvane
primarna i transfer korona. Naravno ovo je sluaj kod
starijih modela dok su noviji modeli koristei noviju
tehnologiju znatno unapreeni i ta potronja energije je
znaajno smanjena.

Rezolucije se danas kreu ak oko 1200 x 2400 dpi.To je

mogue zahvaljujui RIP (Raster Image Processor)
procesoru sa ugradjenom memorijom.
Kolicina potrebne memorije je u direktnoj vezi sa
rezolucijom tako da npr. Laserski tampa sa rezolucijom
1200 dpi trazi bar 8MB memorije za puni kvalitet
memorijskog zapisa, pa ako raunar to ne obezbedjuje ve
ima samo 4MB tampa e praktino raditi na rezoluciji od
600 dpi.

ematski prikaz osnovnih delova laserskog

tampaa

VRSTE TAMPE LASERSKIH TAMPAA

Laserski tampai mogu tampati:
monohromatski (crno-belo)
u boji

Najkvalitetniji i najsloeniji su laserski

tampai. Oni pripadaju grupi straninih ne
mehanikih tampaa. Brzo su postali
popularni zahvaljujui visokom kvalitetu
svoje tampe. Konkurencija izmeu
proizvoaa na tritu, kao i kako novi
naini da smanje trokova
proizvodnje, uinili su da cene relativno
skupih laserskih tampaa postanu
prihvatljivije.
Laserski tampai danas, standardno, dostiu
brzinu tampe od 10 do 30 strana u minuti a
najbri modeli i vie od 200 strana u minuti u
crnobeloj tampi i preko 100 strana u minuti
u boji.