VISOKA MEDICINSKA ŠKOLA

STRUKOVNIH STUDIJA ĆUPRIJA

DIPLOMSKI RAD
Tema : Fototerapija kod kuperoze i hipertrihoze
Predmet : Kozmetoterapija

Mentor Kandidat
Prof.dr. Jasmina Golubović Darko Jović
br.indeksa 17803/VI

Ćuprija, 2009.god.
Fototerapija kod kuperoze i hipertrihoze

SADRŽAJ

UVOD............................................................................................

1. FOTOTERAPIJA .......................................................................
1.1. FOTOTERAPIJA KOD KOŽNIH BOLESTI...............................

2. IPL..................................................................................................

3. DLAKA(PILI).............................................................................
3.1. HIPERTRIHOZA...............................................................................
3.2. IPL KOD HIPERTRIHOZE.............................................................

4. KAPILARI.........................................................................................
4.1. KUPEROZA (TELEANGIEKTAZIJE).............................................
4.2. IPL KOD KUPEROZE......................................................................
4.3. ROZACEA...............................................................................................
4.4. IPL KOD ROZACEE....................................................................................

ZAKLJUČAK..........................................................................................

LITERATURA................................................................................................

2
Fototerapija kod kuperoze i hipertrihoze

UVOD

Svetlost je deo spektra elektromagnetnog zračenja iz opsega talasnih dužina vidljivih golim
okom. Nekad se kaže i vidljiva svetlost što bi bio pleonazam da se termin svetlost ne koristi i u
širem smislu da označi elektromagnetno zračenje bilo koje talasne dužine (recimo ultaljubičasti
zraci, koje čovek ne vidi golim okom, a koji izazivaju fluorescenciju raznih materijala, često se
nazivaju crnim svetlom).

ljubičasta 380-450nm

plava 450-495nm

zelena 495-570nm

žuta 570-590nm

narandžasta 590-620nm

crvena 620-750nm

Fiziološka osetljivost

Čovek i životinje imaju različit biološki sastav oka, tako nije svima neka boja podjednako
vidljiva. Zato se za jačinu svetlosti pored fizičke jedinice vat (Watt) upotrebljava još fiziološka
jedinica lumen (lm). Znači ako je neka svetlost jačine npr. 1 lumen, onda ima čovek isti osećaj
vidljivosti pa bilo koje boje ta svetlost bila. To u fizičkom smislu, za nas nije isto ako je neka
svetlost jačine 1 vat, jer imamo osećaj, da je to svetlo jačine jednog vata ako je zelene boje dosta
jače nego crvene ili plave. Najjača boja je na λ= 540-555 nm, a to je talasna dužina za žuto-zelenu
boju. To je razlog, zašto se za signalna svetla (semafori, vozila) koriste zelena, žuta i crvena svetla,
na koja je naše oko najosetljivije.

Fizičko tumačenje

Vidljiv deo elektromagnetnog spektra je talasnih dužina od 380 do 780 nm (nanometara),

odnosno frekvencije (učestalosti) od 4×1014 Hz do 7,9×1014 Hz. Svetlost istovremeno ispoljava
osobine talasa i čestica. Svetlosna čestica, kvant, je foton.
Osnovne karakteristike svetlosti, shvaćene kao talasa, su:
- intenzitet (proporcionalan amplitudi talasa)
- frekvencija, talasna dužina ili boja
- polarizacija
Talasna dužina svetlosti se dovodi u vezu sa njenom frekvencijom preko konstante njene
brzine:

Pri čemu su:

3
Fototerapija kod kuperoze i hipertrihoze

c Brzina svetlosti, konstanta Univerzuma - 299820 km / s

λ Talasna dužina, osnovna jedinica - metar ( m )

f Frekvencija, osnovna jedinica - herc ( Hz, s-1 )

Sunčeva svetlost (ili solarna svetlost) je svetlost koju proizvodi Sunce.

Sunce proizvodi energiju termonuklearnim reakcijama na svojoj površini koja se između

ostalog manifestuje zračenjem fotona na planete u Sunčevom sistemu. Na putu do Zemljine
površine, Sunčeva svetlost prolazi kroz gust sloj atmosfere, koja filtrira njeno ultraljubičasto
zračenje i na taj način uklanja njena, po živa bića na Zemlji štetna, dejstva.

Govoreći o ljudima, preterano izlaganje Sunčevoj svetlosti uzrokuje znatne štetne uticaje,
prvenstveno na kožu, ali i na druge delove tela. Razni tipovi raka kože, prouzrokovani
ultraljubičastim zračenjem Sunca, opekotine na koži od prevelike količine toplote prouzrokovane
Sunčevim zračenjem, sunčanica, sve su samo neki od zdravstvenih problema koji mogu imati i
fatalne posledice a koji proističu od preteranog izlaganja direktnoj Sunčevoj svetlosti. Ovakvi
problemi se mogu izbeći korišćenjem zaštitnih sredstava poput krema i ulja za kožu, kao i
postepenim izlaganjem suncu. Još jedno od štetnih dejstava prevelikog direktnog izlaganja
Sunčevoj svetlosti jeste i tzv. prerano starenje kože, koje za posledicu ima ružan izgled kože,
težak za lečenje. Danas je stanjivanje sloja ozona u atmosferi glavni razlog za pojačano delovanje
ultraljubičastog zračenja, na čemu aktivno rade svetske zdravstvene i ekološke organizacije.

Polihromatska svetlost

Kao što je za održavanje života neophodan vazduh, voda i hrana, takođe je i svetlost
neophodna za život svih živih bića - ljudi, životinja i biljaka. Elektomagnetni talasi su takođe
značajni za život.
Planeta Zemlja je jedan veliki elektromagnet. Sve što se u elektromagnetskom smislu dešava
na Zemlji utiče pozitivnoi ili negativno na na živa bića. Svima je poznato kako zagađena životna
sredina negativno utiče na živa bića. Zagađen vazduh i voda u rekama, negativno utiču na zdravlje
(npr. pomor riba u zagađenim rekama).
Bez svetlosti biljke ne bi mogle da žive, jer je nemoguće zamisliti život biljaka bez
fotosinteze. (Biljka u mračnom podrumu, iako dobro zalivana i dohranjivana sigurno ugine, jer
nema svetlosti).
Otkriće polarizovane svetlosti je veliki doprinos nauke, zbog velikog značaja svetlosti za
normalan život. Polarizovana svetlost zbog svog pozitivnog efekta na zdravlje ima veoma široku
primenu u medicini.
Takođe, za zdravlje je veoma važna i higijena stanovanja. Loše osvetljene i zatamnjene
prostorije za stanovanje, prilično štetno utiču na živa bića.

Polarizovana svetlost nastaje prelamanjem prirodne svetlosti kroz sistem kristala sa

specijalno obređenim površinama. Prirodna svetlost se prostire kroz prostor u svim ravnima. Kod
polarizovane svetlosti svetlosni talasi osciliraju u jednoj ravni, koja se poklapa sa pravcem
prostiranja svetlosti. To znači da svi emitovani talasi osciliraju samo u jednoj ravni.

Indeks prelamanja materijala je broj koji pokazuje koliko puta je brzina svetlosti u nekoj
sredini manja od brzine u vakuumu. Prelamanje je najočiglednija manifestacija promene brzine
svetlosti (elektromagnetnog (EM) zračenja) pri prelasku iz jedne sredine u drugu.

4
Fototerapija kod kuperoze i hipertrihoze
Indeks prelamanja zavisi od talasne dužine (frekvencije) svetlosti što se eksperimentaltno
ispoljava u pojavi spektra kada se zrak polihromatske (bele) svetlosti propusti kroz prizmu.
Indeks prelamanja je važna osobina materijala i zato se brižljivo meri (refraktometrom) i
tabulira.

Postoji aparat BIOPTRON. Njegova lampa proizvodi polarizovanu svetlost frekvencije

talasa od 400 do 2000nm (nanometara). Polarizacija nastaje dejstvom sistema krisrala sa posebno
obrađenim površinama.

(Bioptron za kućnu upotrebu)

BIOPTRON za kliničku upotrebu je je većih dimenzija. Dobio je sve ateste za upotrebu u

bolnicama i klinikama širom sveta. Već nekoliko godina je u
kliničkoj upotrebi.
Bioptron polarizovana svetlost je polihromatska (sadrži dugin
spektar). Polarizovana svetlost je inkoherentna, što znači da svaki
talas osciluje svojom talasnom dužinom i amplitudom, tako da se
ne sabiraju. Iz ovog razloga Bioptron polarizovana svetlost ima
konstantan intezitet i isporučuje vrlo malu energiju na mesto
dejstva.

5
Fototerapija kod kuperoze i hipertrihoze

1. FOTOTERAPIJA

Fototerapija potiče od grčke reči fotos – svetlost. Predstavlja primenu svetlosti u terapiji.
Svetlosna energija se dobija iz prirodtig izvora, tj. Sunca i veštačkih svetlosnih izvora. Infracrveni
zraci nalaze se između vidljive svetlosti i mikrotalasa.

Dejstvo infracrvenih zraka na organizam je pre svega toplotno, a može se manifestovati

lokalno ili refleksno preko refleksnih zona. Lokalni se na koži posle nekoliko minuta primene javlja
crvenilo, eritem koji traje oko jedan sat posle terapije. Tako se izaziva vazodilatacija koja dovodi do
brže cirkulacije krvi, ubrzanog metabolizma, ubrzane limfne cirkulacije i relaksacije mišića. Zbog
toga predstavlja uvodnu proceduru u kinezi tretman, masažu ili elektroforezu (bolja resorpcija
lekova).

Indikacije su: sinusitis, distorzije, luksacije, ubrzana resorpcija infiltrata, hematom,

miositis, reumatizam...

Kontraindikacije su: krvarenja, niska tolerancija prema toploti, tumori, inkapsulirana

žarišta infekcije, febrilna stanja.

Terapija ultravioletnim zracima - okom nevidljiva svetlost. Najvažnije dejstvo ispoljavaju

zraci tipa B, talasne dužine od 315 do 390 mikrometara, koje se ispoljava u sporom, postepenom i
protrahovanom delovanju. Efekat u vidu eritema (crvenila) se manifestuje na ozračene delove u
roku od nekoliko sati, a pigmentacija se javlja posle nekoliko dana. Ovi zraci izazivaju prevođenje
provitamina D u vitamin D, a mogu vršiti i sterilizaciju. Individualna osetljivost pacijenata na UV
zračenje se određuje biodozom, tj. osnovnom individualnom eritemnom dozom.

Indikacije su: usporeti zarastanje rana, frakture, rahitis, lumbago...

Kontraindikacije su : neka kožna oboljenja, mligni tumori kože, dekompenzacija srca i

hipertenzija, terapija insulinom, citostaticima, streptomicinom.

1.1. FOTOTERAPIJA KOD KOŽNIH BOLESTI

Fotodermatologija je grana dermatovenerologije koja izučava uticaj svetlosti na kožu u

svrhu lečenja i postavljanja dijagnoze kožnih bolesti. Od davnina je poznat povoljan uticaj Sunca na
pojedine kožne bolesti. Pre više od 3000 godina u Indiji i Egiptu su koristili biljke koje bi utrljavlji
u kožu i izlagali Suncu te na taj način lečili vitiligo. Današnji princip lečenja vitiliga nimalo se ne
razlikuje od navedenog načina.
Ljudska koža je organ koji je u najposrednijem dodiru sa sunčevim zračenjem i time tokom
života stalti podvrgnuta uticaju Sunca. Sunce pomaže da u koži nastane vitamin D ali za to je
potrebna površina kože od svega par kvadratnih centimetara. Takođe pomaže lučenju hormona
melatonina koji reguliše biološki sat. Kada u zimskim mesecima nema dovoljno Sunca melatonin se
nedovoljno luči i kao posledica toga nastaje tzv. zimska depresija i osećaj malaksalosti. Zato se zimi
u skandinavskim zemljama propisuje terapija svetlom i savetuje odlazak u toplije krajeve. Sunce
jača nespecifičnu otpornost organizma i daje preplanulu boju kože što se smatra poželjnim.

6
Fototerapija kod kuperoze i hipertrihoze
Nažalost Sunce ima puno više negativnih uticaja na organizam. Porast putovanja u tropske
krajeve i popularnost solarnih studija te način života ( hobi, sport,...) ukazuje na važnost edukacije
populacije o štetnim uticajima Sunca. S druge strane ne možemo samo govoriti o štetnom uticaju
Sunca jer na mnogobrojne bolesti i stanja, sunčevo svetlo utiče povoljno dok neke bolesti izaziva ili
pogoršava. Fotodermatologija je danas neizostavni oblik terapije kod mnogih bolesti i time
nezamenljiva. Sunčevo zračenje spada u elektromagnetski spektar neionizirajućeg zračenja.

Podela Sunčevog zračenja : - 7% UV svetla koje je najbitnije; UV spektar se deli na UVA,

UVB i UVC
- 45% infracrveno svetlo
- 48% vidljivo svetlo

Za živa bića najvažnije su UVA i UVB zraci s obzirom da UVC zbog ozona ne prodiru na
površinu zemlje. Kao posledica aposorpcije UV zraka putem raznih molekula oni prodiru u kožu i
izazivaju niz hemijskih reakcija koje mogu biti povoljne ili nepovoljne za organizam. Najčešća
reakcija kože na UV zrake je crvenilo koje se javlja nakon 2-8h. Uticaj UV zraka i dubina prodora u
kožu zavisi isključivo od talasnoj dužini zraka.
- UVA zraci imaju najveću energiju i kao takvi prodiru najdublje, skoro potkožno. Čine
95% Sunčevog zračenja. Prodiru kroz staklo i 1000 puta su slabiji od UVB zraka u smislu
izazivanja istog stepena pigmentacije ti zbog puno veće količine energije su puno razornije.
- UVB zraci čine 5% sunčevog zračenja i prodiru samo u površni sloj kože. Odgovorni su za
nastajanje pigmentacije i opekotina kože. Ne prodiru kroz staklo.
- UVC zahvaljujući ozonu ne prodiru na zemljinu površinu.

Cilj fototerapije je kontrolisati izlaganje UV izvoru pod nadzorom stručne osobe kako bi se
maksimalno iskoristili njeni pozitivni uticaji a štetni uklonili ili smanjili. Kao izvor UV zraka se
koristi Sunce ili najčešće veštački izvori svetla koji pomoću posebnih fluorescentnih lampi zavisno
smesa gasova proizvode željeni UV spektar. Zavisno od veličine i mestu promena vrši se
obasjavanje celog tela ili samo dela tela. Obasjavanje se vrši u kabinama ili ređe u posebnim
ležajima kod nepokretnih ili starijih osoba. Fototerapija se primenjuje i kod dece ti mišljenja su
podeljena od kog se godišta može započeti. U praksi se primenjuje i kod manje dece ukoliko ne
postoji alternativni oblik terapije. Dužina obasjavanja varira zavisno od oblika fototerapije i bolesti
ti u praksi su najčešća obasjavanja koja traju prosečno par minuta. Pre početka terapije potreban je
pregled dermatologa da se isključe eventualne kontraindikacije : melanom, sindrom displastičnog
nevusa, genetske bolesti ( xeroderma pigmentosum, eritropoetična porfirija i neki ređi sindromi ),
hipertireoza, zloćudni tumori i lupus erythematodes. Potrebno je saznati koje sve lekove bolesnik
uzima jer pojedini lekovi pod uticajem UV zraka izazivaju neželjene reakcije. Potom se određuje
MED ( minimalna količina energije da izazove crvenilo kože ) za UVA i UVB zrake te MPD
( minimalna fototoksična doza ) za PUVA terapiju gde se koža obasjava i meri potrebna energija da
nastane naznačeno crvenilo kože. Doziranje se vrši prema energiji zračenja i izraženosti crvenila
kože. Koža na grudima, stomaku i leđima je jače osetljiva od kože na čelu i vratu jer se tu nalazi
najveći broj pigmentnih stanica.

Prvi dan fototerapije se započinje sa 80% vrednosti od MED-a uz dalje postupno povećanje
jačine prilikom novog izlaganja. Sam proces fototerapije je bezbolan i nije neprijatan. Bolesnik se
zaštitii posebnim naočarima i to kod muškaraca područje polnog dela se zaštiti sa donjim rubljem.
Nedeljno se vrši 3-5 seansi fototerapije zavisno od oblika fototerapije i stanju bolesti. Nakon
poboljšanja može se započeti terapija održavanja 1-2x nedeljno. Prvi znaci poboljšanja se zapažaju
tokom druge i treće nedelje. Postignuto poboljšanje se zadržava puno duže nego kod drugih oblika
terapije. Smatra se da je glavni mehanizam delovanja fototerapije sprečavanje deobe stanice što je
osnova terapije psorijaze i to delovanje na imunološki sistem. Nakon fototerapije moguće je

7
Fototerapija kod kuperoze i hipertrihoze
crvenilo kože i to osećaj peckanja i zatezanje kože ti radi se kratkotajnom stanju koje brzo prolazi
primenom sredstava za negu kože.

Fototerapija se može kombinovati sa drugim oblicima terapije radi maksimalnog povećanja

efekta. Oblici fototerapije :
- UVA u kombinaciji s UVB
- UVA1 sa dugotalasnim UVA zracima
- UVB koja se deli na širokotalasnu, selektivnu ( SUP ) i kratkotalasnu ( narrow band )
- PUVA se zasniva na primeni fotosenzibilatora ( stvari koje povećavaju osetljivost prema
Suncu ) i to obasjavanju UVA zracima. Deli se prema načinu primene fotosenzibilizatora na
sistemsku, bath i lokalnu. Spada u najefektivnije oblike fototerapije ti nažalost praćena je sa najviše
nuspojava. Kod uzimanja fotosenzibilizatora sistemski bolesnik je pojačano osetljiv na Sunce te se
mora 24 h čuvati izlagana Suncu uz nošenje naočara.
- KUVA koja se deli na sistemski i lokalnu. Sličan je princip PUVA terapiji ti koristi drugi
fotosenzibilator.
- ekstrakorporalna fotofereza kada se nakon uzimanja fotosenzibilatora krv ozrači UVA
zracima izvan tela potom vraća u telo.
- fotodinaminska terapija kada nakon nanošenja fotosenzibilatora na promenu i njena
obasjavanja nastaje destrukcija ozračene promene.

Fototerapija se koristi i u dijagnostičke svrhe kada se nakon nanošenja suspektne stvari

lokalno ili uzimanjem na usta ozrači deo tela i gleda da li nastaje neželjena reakcija na suspektnu
stvar. Čest primer takve neželjene reakcije je pečenje kože i pojava mehura nakon dodira kože i
pojedinih biljaka uz izlaganje Suncu. Potrebno je napomenuti da solarijum ne može biti zamena za
fototerapiju niti se sa njom upoređivati i to može izazvati neželjene posledice koje se manifestuju
odmah ili dugoročno zbog nepoštovanja pravila fototerapije. Nakon fototerapije potrebno je
primenjivtii emoliense ( sredstva za njegu kože ) i uljne kupke a na lice povoljno deluje termalna
voda u spreju jer se njome vraća potrebna vlažnost kože i uklanja iritacija. Savetuje se upotreba
sredstava za zaštitu od Sunca nakon fototerapije posebno i to i uopšteno. Fototerapija u zadnje
vreme beleži veliki napredak i svaki dan se proširuje njena primena. Veliki napredak je nesumnjivo
UVB narrow band terapija koja se po rezultatima meri s PUVA terapijom a bez njenih neželjenih
nuspojava te predstavlja veliku prekretnicu u lečenju psorijaze, vitiliga i neurodermatitisa.
Nesumnjivo da fototerapija predstavlja veliku pomoć lečenju mtigih bolesti te je u rukama stručne
osobe siguran i pouzdan oblik terapije.

8
Fototerapija kod kuperoze i hipertrihoze

2. IPL laser

Istorija korišćenja lasera u dermatologiji počinje 1960. g., kada je T. Maiman proizveo prvi
laser od sintetičkog rubina, a brza istraživanja i usavršavanja laserskih uređaja se nastavljaju
1963.god. kada je L. Goldman objavio prve rezultate lečenja promena na koži rubinskim laserom.

Reč LASER, akronim je engleskog izraza Light Amplification by Stimulated

Emisssion of Radiation, što znači pojačavanje svetlosti stimulisanom 
emisijom zračenja.
Brz razvoj laserske tehnologije u poslednjoj deceniji obogatio je terapijske
mogućnosti i omogućio uspešno uklanjanje promena na koži. U
KOZMETSKOJ LASERSKOJ DERMATOLOGIJI, posebna se pažnja poklanja
uklanjanju vaskularnih i pigmentnih promena, dobroćudnih tumora,
tetovaža,nepoželnjih dlaka, bora i ožiljaka.
Laseri deluju po principu selektivne fototermolize čime omogućavaju ciljano
odstranjivanje različitih promena na koži. Hromofore (biološki aktivni
molekuli) kože, kao što su hemoglobin, melanin i voda, apsorbuju specifičnu
talasnu  dužinu svetlosti. Primenom laserskog zraka određene talasne dužine
(laseri emituju svetlo samo jedne talasne  dužine) koja odgovara maksimumu
apsorpcije hromofore (što sadrži određeno oštećenje), postiže se selektivno
uništenje ciljnog tkiva bez većeg toplotnog oštećenja okolnog tkiva koje se ne
tretira laserskim zrakom. Zbog toga je selektivnost pri uklanjanju promena na koži i najveća
prednost lasera nad drugim terapijskim metodama.

9
Fototerapija kod kuperoze i hipertrihoze

Razlika između lasera i IPL aparata

Ovi aparati su jako slični a razlika je jedino u talasnoj dužini svetlosti koju emituju. Laseri
emituju monohromatsku svetlost (tačno odredjene talasne dužine npr. 755nm, 800nm i sl.) dok IPL
aparati emituju polihromatsku svetlost (segment talasnih dužina npr. od 500-1200 nm, 650-1200nm
i sl.). Procesi koji se odvijaju u koži su apsolutno isti. IPL aparati imaju dalekop veće kontaktno
sočivo pa su tretmani znatno brži i jeftiniji.

N o v a t e h n o l
Najčešće trajnu epilaciju, lečenje aktivnih akni, odstranjivanje
pigmentnih i krvnih sudova na koži, regeneraciju i pomlađivanje kože
lica (fotorejuvenacija).

IPL aparati deluju po principu selektivne  intenzivnefototermolize.

Svetlosna energija (foto) se pretvora u toplotnu energiju (termo), koja
uništava ciljanu ćeliju (lisis).

IPLtehnologija koristi pulseve jake svetlosti koja se sastoji od više

talasnih dužina. Zbog toga je moguće postići odlične terapijske rezultate
na različitim promenama na koži.

IPL tehnologija omogućava neinvazivne, brze i bezbolne procedure.

Puls svjetlosti prodire kroz kožu energijom od 2-40J/cm2, bez oštećenja. U dubljim strukturama
kože svetlost se pretvara u toplotu akoličina zavisi od količine pigmenta u samoj strukturi i količine
energije koju određujemo na aparatu.Kod opuštanja svetlosnog pulsa možete osetiti  kratkotrajan
osećaj toplote ili peckanje. Kontaktni gel između kože i sonde u potpunosti eliminiše bol u toku
sprovođenja procedura. Zbog većeg spektra talasnih dužina (450-1200nm) uz pomoć različitih
filtera, moguće je izvoditi različite zahvate na različitim tipovima kože.
Na jednom predelu kože možemo istovremeno izvoditi više zahvata:
vršiti epilaciju na određenom delu kože i istovremeno lečiti  promene na krvnih sudovima, akne i sl.
Zbog selektivne apsorpcije toplotom se uklanjaju samo promene na koži koje se i tretiraju.
Za određene promene na koži dovoljan je samo jedan tretman.
Ostale je potrebno lečiti sa više tretmana , koji se moraju  primjenjivati tačno utvrđenim
redosledom.
Epilacija IPL tehnologijom omogoćava trajno progresivno odstranjivanje dlaka. Svetlosna
energija trajno uništava celokupnu strukturu dlake.
IPL tehnologija je sigurna, bezbolna  i efikasna tehnologija za odstranjivanje dlaka,
potkožnih   krvnih sudova, hiperpigmentacija, lečenje  aktivnih akni i rejuvenaciju bora
(fotopodmlađivanje).
Efekat lečenja aktivnih akni je trajan. Odstranjivanje podkožnih kapilara, krvnih sudova
(kuperoza, rozacea) i hiperpigmentacija (pega), i poravnavanje bora (fotorejuvenacija) je trajno.
U toku procedure se može osetiti lagano i kratkotrajno peckanje, mravinjanje ili bockanje.
Osećaj pravog bola ne postoji. Generalno, najosetljivija je  kože pregiba i jako obrasli delovi kože.
Žene su najosetljivije na bol nekoliko dana pred i prva 2-3 dana menstrualnog ciklusa.
Namenjen je muškarcima i ženama svih starosti, koji imaju problema sa dlakavošću
potkožnim krvnim sudovima, aknama i borama.

10
Fototerapija kod kuperoze i hipertrihoze
Za epilaciju svih dlaka na određenom području procedura se ponovlja 3-6 puta na 4-6
nedelja. Za odstranjivanje kapilara i hiperpigmentacija je dovoljno od 1 do 3 procedure.
Trajanje zavisi od veličine područja koje se tretira i od gustine obraslosti. 
U proseku od 10-15 min za lice do 50 min. za cele noge.

Prednosti procedura IPL tehnologijom

-    dugoročno ili permanentno odstranjenje dlaka 
-    brzina svakog tretmana posebno
-    postupak je uudoban i bezbolan

( IPL tehologija)

11
Fototerapija kod kuperoze i hipertrihoze

3. DLAKA (Pili)

Dlake su rožnate vlaknaste izrasline po telu mnogih vrsta sisara.

One izlaze iz epiderma, iako izrastaju iz folikula koje su smeštene dublje,

u dermi. Iako mnogo drugih organizama, pogotovo insekata, imaju
vlaknaste izrasline, one se ne smatraju dlakama. Takve „dlake“ (trihomi)
postoje i kod biljaka. Izrasline te vrste kod zglavkara, kao što su insekti i
pauci, nazivaju se čekinje. Sve dlake na telu sisara čine krzno (jedino
postoji ta razlika u našem jeziku da se dlake ljudi ne nazivaju krznom, jer
je to izraz rezervisan za životinje, dok se za ljudske dlake koristi termin kosa ili, jednostavno,
dlake). Postoje i neke vrste mačaka, pasa i miševa koji imaju malo ili uopšte nemaju krzno. Kod
nekih vrsta, krzno postoji samo u nekim razdobljima života.
Osnovni gradivni materijal dlake je keratin. Keratini su belančevine, dugih lanaca
(polimeri) aminokiselina.

Kosa je izraz koji se koristi za sve dlake koje rastu na glavi čoveka.
Ljudska kosa može porasti mnogo duže nego kod većine sisara a dlake su raspoređene gušće nego
na ostatku tiela. Prosečno ljudsko teme ima oko 100.000 folikula. Tokom života iz jedne folikule
može izrasti 20 različitih vlasi.

Na različitim delovima ljudskog tiela rastu različite vrste

dlaka. Od detinjstva prema starosti, dlake mogu da pokrivaju celo
telo, osim delova kao što su usne, dlanovi, pupak, tabani i neki
spoljašnji delovi genitalija, bez obzira na pol i rasu. Gustina dlaka je
različita u zavisnosti od pojedinca.
Rastući nivo muških hormona (androgena) u pubertetu
uzrokuje transformaciju malih dlačica u stidne dlake na pojedinim
delovima tela.

(Dlake po telu muškarca i žene)

Na telu razlikujemo dve vrste dlaka:

 Vellus – tanka, nežna, kratka i svetla dlaka

 Terminal – kosa, obrve i trepavice

12
Fototerapija kod kuperoze i hipertrihoze
U toku seksualnog sazrevanja, pod uticajem polnih hormona, razvijaju
se u pazušnim jamama i u pubičnoj zoni kod oba pola, a kod muškaraca
na licu. Boja dlake potiče od pigmenta Melanina. Tamna kosa sadrži više
crnog Eumelanina, a svetla bleđeg Feomelanina. Seda i bela kosa ga
stvara vrlo malo ili pigment nedostaje. Rast normalne humane dlake je
individualna osobina i zavisi od dela tela. Mesta odakle rastu nazivaju se
folikuli a smešteni su u srednjem sloju - dermisu. Kod odraslog čoveka
njihov broj je oko 5 miliona i pod normalnim uslovima se ne povećava.

Faze rasta dlake:

 Anagena – faza aktivnog rasta korena dlake u
folikulu. Na poglavini traje oko 1000 dana.

 Katagena – prelazna faza, dužina od 1-2 nedelje.

 Telogena – faza mirovanja koje traje 3-4

meseca pre nego što dlaka ispadne istisnuta novom.
U svakom trenutku 90% dlaka je u anagenoj fazi,
rastući 0,37 mm dnevno.

Naučno dokazana činjenica je da brijanje, šišanje i čupanje dlake ne utiču na brzinu

rasta niti na njenu debljinu, mada je to u narodu česta zabluda. Pojačan rast dlaka
(Hipertrichosis) može da predstavlja veliki psihološki problem kada se pojavljuje na licu i telu,
naročito kod žena.
Na osnovu uzroka pojačane maljavosti razlikujemo:
 Lekovima indukovana (lokalnim i sistemskim kortikosteroidima, androgenima, minoxidil-
om....)
 Endokrine hipertrihoze koje nastaju zbog hormonskih disbalansa u organizmu.
 Hirzutizam – maljavost koja se viđa kod žena na gornjoj usni, obrazima, bradi, leđima,
grudima, rukama i stomaku. Uzrok može biti policistična bolest jajnika (PCO Sy), tumori
jajnika, bolesti i tumori nadbubrežne žlezde i hipofize...
Urastanje dlaka (Pili incarnati) je čest dermatološki i estetski problem kod oba pola. Kod
muškaraca se pojavljuju nakon brijanja lica u vidu bubuljica, fleka, često i ožiljaka
(Pseudofolliculitis),  a kod žena posle depilacije, najčešće na  preponama, rukama i nogama.
Urastanje se najuspešnije eliminiše laserom.

3.1. Hipertrihoza

Pojačana dlakavost odlika je muškog spola. Međutim, u nekim se slučajevima javlja kod
žena. Pojačana dlakavost se kod žena može javiti u dva oblika: hipertrihoza i hirzutizam.

Hipertrihoza je najčešće genetski određena, tj. nasleđena.

Predstavlja ravnomerno pojačanu dlakavost koja se javlja i na ramenima i leđima.
Može takođe biti i simptom nekih bolesti: poremećaji kore velikog mozga, upale mozga
(enecefalitis), multiple skleroze, anorexie nervose i uzimanja različitih lekova.

Uzrok nastanka
Hipertrihoze mogu biti kongenitalne (nasleđuju se autozomno dominantno) i stečene.
Stečene hipertrihoze mogu biti posledica dejstva mnogih faktora. Ukoliko postoji poremećaj lučenja
žlezda sa unutrašnjim lučenjem, može se videti pojačana dlakavost kod žena i to na licu.
13
Fototerapija kod kuperoze i hipertrihoze
Hipertrihoza se javlja i na mestima hroničnih nadražaja, posle jakog sunčanja, a i u vezi sa lokalnim
terapijom (živine masti, cignolin, lekovi koji izazivaju vazodilataciju). Pod uticajem nekih lekova
koji se koriste u opštoj terapiji (kortikosteroidi, streptomicin, minoxidil), takođe se može javiti
pojačana dlakavost. Za stečene hipertrihoze je karakteristično da se povlače kada prestane dejstvo
faktora koji ih je izazvao. Hipertrihoza može takođe biti i simptom nekih bolesti: poremećaji kore
velikog mozga, upale mozga (encefalitis), multiple skleroze, anorexie nervose i dr.

Klinička slika
Hipertrihoze mogu biti generalizovane ili cirkumskriptne, znači mogu se javiti po celom telu
ili mogu biti lokalizovane na manjim područjima kože (najčešće u predelu sakralne kosti, leđima
ramenima i dr.).

Lečenje hipertrihoze provodi se lečenjem osnovne bolesti ili prestankom uzimanja leka koji
je uzrokuje. Ako je genetski nasleđena, lečenje je simptomatsko - provode se estetski zahvati radi
poboljšanja izgleda - trajno ili privremeno uklanjanje dlaka ili njihovo izbeljivanje.

Hirzutizam

Hirzutizam je naziv za muški tip dlakavosti kod žena.

Javlja se na tzv. androgen osetljivim područjima, odnosno na mestima na kojima se dlake
normalno ne javljaju kod osoba ženskog spola, a kod muškaraca se javljaju normalno i predstavljaju
sekundarnu seksualnu osobinu muškog pola. Ta mesta su sledeća: brkovi, brada, lice, areole
dojke, grudni koš, srednja linija stomaka, zadnjica, gornja trećina unutrašnje
strane bedara. Hirzutizam predstavlja, odraz prevelikog stvaranja muških
polnih hormona, androgena. Hirzutizam treba razlikovati od hipertrihoze,
jer hipertrihoza predstavlja ravnomernu pojavu pojačane dlakavosti,
uključujući na ramenima i leđima.
Fiziološki hirzutizam može nastati u adolescenciji. Isto tako,fiziološki može
nastati u perimenopauzi, između 45. i 55. godine života, međutim,njegova
pojava u reproduktivnom periodu između 20. i 40. godine uz menstrualne
poremećaje, zahteva dijagnostičku obradu i prikladno lečenje.
Klinički hirzutizam može postojati s ili bez virilizacije.Virilizacija
podrazumijeva pojavu muških osobina kod žena: ćelavost na temenu, muški izgled tela, produbljen
glas, atrofiju dojki i povećanje klitorisa i znakove izrazito povišene produkcije androgena. Kod
virilizacije možemo misliti da se radi o tumorima nadbubrežne žlezde ili preteranog stvaranja
androgena u jajnicima.

14
Fototerapija kod kuperoze i hipertrihoze

4. KAPILARI

Kapilari su najmanji krvni sudovi, veličine 5-10 μm, dok im je zid debljine
0,5 mikromilimetara. Mala debljina zida kapilara služi efikasnoj i brzoj razmeni iz i
u kapilare, molekula kiseonika, ugljen-dioksida , šećera, amino kiselina, vode, i
ostalih materija, između krvi i ćelija tkiva. Nivo razmena materija kroz zidove
kapilara varira od regiona do regiona, i u nekim delovima tela, kao što je mozak,
razmena ne postoji.
Kapilari su najbrojniji krvni sudovi u organizmu, i broje se na oko 10 milijardi. Veličina
celokupne površine svih kapilara je oko 6000 kvadratnih metara, dok su zidovi najtanjih kapilara
od jednog sloja endotelijuma. Krv teče iz srca u arterije, koje se granaju u uske arteriole, a potom
se one granaju u kapilare. Nakon što je izvršena razmena materija iz krvi dopremljene kapilarima
na nivou tkiva, iz arterijskih nastaju venski kapilari koji dalje formiraju venule, a zatim iz njih
nastaju vene, koje vraćaju krv u srce.

Vrste kapilara ---

- Kontinuirani kapilari, Kod ove vrste endotelijalne ćelije su veoma blizu jedne drugim, i
ostavljaju malo prostora izmeću svake ćelije. Ovi kapilari efikasno propuštaju male molekule kao i
molekule koji poseduju visok nivo rastvorljivosti u mastima (molekule kiseonika, ugljendioksida i
steroida), dok je propuštanje molekula rastvorljivih u vodi veoma mali (natrijum, kalijum, amino
kiseline i šećeri).
- Kapilari prekriveni porama, Ovi kapilari omogućavaju transport velikih molekula kao i
belančevina. Ova vrsta kapilara javlja se u organima koji zahtevaju visok nivo razmene materija,
kao što su bubreg i debelo crevo.

4.1. Kuperoza (teleangiektazije)

Prošireni kapilari (telangiektazije), predstavljaju uvećane krvne sudove postavljene

neposredno ispod površine kože.

Ukoliko se pojavljuju spontano, bez udruženosti s drugim oboljenjem to su primarne

telangiektazije i određene su genetskom predispozicijom. Žene imaju nesto veću predispoziciju za
nastanak telangiektazija nego muškarci. Najčešće se viđaju na obrazima, nosu, natkolenicama i

15
Fototerapija kod kuperoze i hipertrihoze
skočnim zglobovima. Mogu biti crveni ili ljubičasti, pojedinačni ili grupisani, a ukoliko čine sitnu
mrežu ostavlju utisak difuznog crvenila. Nisu bolni međutim, mogu dati osecaj topline ili blagog
peckanja.
Postoje oboljenja koja su praćena nastankom proširenih kapilara i tada je neophodno lečiti
osnovno oboljenje.

Različite su tehnike uklanjanja ovih promena u zavisnosti od lokalizacije i prirode krvnih

sudova. Na licu se najčešće pribegava koagulaciji radiotalasima, ili laserom, a na nogama se često
primenjuje sklerozacija (ubrizgavanje aktivne supstancije u krvne sudove), Nd:YAG laser. U većini
slučajeva potrebno je više tretmana u različitom vremenskom periodu. Treba istaći da ni jedna od
ovih metoda nije u potpunosti uspešna.
Naglašavamo da su prošireni kapilari isključivo estetski problem.

Teleangiektazije su trajno prošireni kapilari i postkapilarne venule površinskog

subpapilarnog spleta krvnih sudova, koje prosijavaju kroz kožu poput svetlih, tankih, razgranatih
niti ili u obliku eritema.

Klinička slika
Teleangiektazije se dele na:
- primarne
- sekundarne
Primarne teleangiektazije su nasledne, urođene malformacije malih krvnih sudova kože
koje zahvataju ograničena područja. Često su prisutne kod određenih sindroma (npr. teleangiectasia
hereditaria hemorrhagica). U ovu grupu spadaju i esencijalne teleangiektazije, česte su kod žena u
periodu od 30.-50. godine života, lokalizovane na licu i na ekstremitetima i sklone progrediranju.

Sekundarne teleangiektazije nastaju zbog spoljašnjih oštećenja kože (dugotrajno izlaganje

sunčevoj svetlosti, hladnoći, rendgenskim zracima), a nastaju i zbog terapije steroidima ili u
kasnijim stadijumima nekih bolesti (npr. sklerodermije, sistemskog eritematodesa, ciroze jetre i
nekih drugih bolesti). Bolesnici se ponekad žale na pečenje, naročito leti, na bolove pre ili tokom
menstruacije.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu kliničke slike i dermatološkog pregleda.

Lečenje
Terapija se sprovodi prvenstveno primenom lasera ili dijatermijskom koagulacijom.
Teleangiektatični eritem se odstranjuje krioterapijom.

16
Fototerapija kod kuperoze i hipertrihoze

(Lečenje laserom)

4.2. Rozacea
Rozacea je hronično oboljenje koje se manifestuje crvenilom, proširenim kapilarima,
papulama i/ili gnojanicama koje najčešće zahvataju centralne delove lica. U Evropi od nje boluje
0,5-1% odraslih osoba. Najčešće se manifestuje između 40. i 50. godine života. Žene češće
obolevaju, ali se kod muškaraca češće viđa uvećanje mekih tkiva (npr. rinofima). Značaj grinje
Demodex folliculorum je kontroverzan, tako da je nalaz ovog organizma na koži lica verovatno od
sekundarnog značaja. U novije vreme pominje se i moguća infekcija sluzokože želuca bakterijom
Helicobacter pylori.

Postoji nekoliko terapijskih opcija u lečenju rozacee: topijski metronidazol, topijski

antibiotici, azelaična kiselina, tetraciklini, izotretinoin. Ukoliko je uvećanje mekih tkiva izraženo u
obzir dolazi i hirurška korekcija. Savetuje se izbegavanje uzimanja alkoholnih pića, izbegavanje
izlaganju sunčevim zracima, kao i konzumiranje vrelih napitaka. Ponekad i emocionalni stres može
da pogorša promene na koži.
Lečenje laserima se sastoji u kombinaciji dve vrstelasera: lasera koji koagulišu vidljive
pojedinačne kapilare a novostvorena kolagena vlakna potiskuju preostalu kapilarni mrežu u dubinu.
Potrebno je uraditi 3-4 tretmana u razmacima od po šest nedelja.

(Lečenje laserima)

17
Fototerapija kod kuperoze i hipertrihoze

Literatura

1. www.scribd.com
2. www.fiziotim.co.rs
3. www.wilipedia.com
4. www.navidiku.com
5. www.drbojic.com
6. www.stetoskop.info
7. www.medikom-nina.com
8. www.leda.rs
9. www.zdravljeizivot.com
10.www.epilion.rs

18