UBUNTU 10.

10
(Komande terminala)
1. Podaci o OS-u
$ ls
Ova komanda daje sadraj foldera u kome se trenutno nalazimo.
$ ls -al
Komanda daje sadraj foldera u kome se trenutno nalazimo, ali sa vie podataka.(i skriveni
fajlovi)
$lsb_release -a
Da vidimo osnovne podatke o instaliranom OS.
$ ls /
Komanda daje sadraj fajl sistema OS u raunaru tj. podidrektorijume korenog direktorijuma
$ ls -l /
Daje detaljniji izvestaj sadrzaja korenog direktorijuma
$ ls -a /
Komanda daje sadraj fajl sistema OS u raunaru sa skrivenim direktorijumima
$ ls -la /
prikazuje detaljniji sadrzaj sa svim skrivenim direktorijumima
$ ls /boot
Daje podatke o kernelu
$ uname -r
Daje samo podatak o verziji kernela
$ cat /proc/version
Prikazuje podatke verzije kernela
$ cat /proc/cmdline
prikazuje osnovne boot parametre
$ lsmod ili $ cat /proc/modules
Prikaz modula koje podie kernel
$ lsmod | less
Pregledniji nain prikaza modula koje podize kernel
$ man ls
Prikazuje stranicu sa objanjenjem koridena komande ''ls''. Ovako se mogu pogledati ''man''
stranice svih komandi u /bin i /sbin.
1

$ man -k processes
Pronalazi sve komande koje imaju veze sa ''procesima''. Koristi se kada ne znamo ime komande
za odreeni sadraj, upotrebljavamo re koja upuduje na sadraj

2. Kretanje kroz Fajl sistem

$ cd Desktop
Da iz osnovnog /home direktorijuma preem u direktorijum Desktop
$ cd
Da se iz bilo kog direktorijuma vratim u osnovni /home
$ pwd
Dobija se informacija u kom direktorijumu se trenutno nalazimo
/ ..ovako izgleda poetak ''apsolutnog puta''
~ ..ovako izgleda poetak ''relativnog'' puta''
.. . ovako izgleda poetak ''relativnog'' puta''

3. Kreiranje fajlova i direktorijuma

$ sudo touch /putanja/ime_fajla
Pravljenje novog fajla. Podrazumevana dozvola je: -rw r-- r
$ sudo mkdir /putanja/ime_direktorijuma
Kreira novi direktorijum
$ sudo mkdir p /putanja/ime_direktorijuma/ime_direktorijuma/ime_direktorijuma
Kreiraju se na putanji 3 direktorijuma
$ cp /boot/grub/menu.lst /home/test/menu.lst
Da napravim kopiju fajla menu.lst
$ cp /home/test/* /media/sdb1
Kopira sve fajlove iz /home/test na hard disk sdb1
$ rm /home/test/proba
Brie datoteku ''proba''
$ rm -i /home/test/pn
pre brisanja datoteke pn pita da li da je stvarno obrie
$ rm -rf /radni
Brie datoteku ''radni'' kao i sav njegov sadraj.
2

$ rm -f
Brie bez upozorenja
$ rmdir /home/test/prvi
Brie direktorijum ''prvi''
$ rm -r /home/remastersys
Brie celo stablo direktorijuma /remastersys

4. Pronalazenje fajlova

$ cat /putanja/ime_fajla
Pronalazi imenovani fajl
$ cat prvi.odt drugi.odt treci.odt > glavni.odt
Tri fajla spajamo u jedan fajl: glavni.odt
$ cat /etc/apt/sources.list | less
Omogucava pregled stranicu po stranicu otvorenog fajla
$ locate fstab
daje prikaz gde se sve nalaze fajlovi koji sadre u imenu ''fstab''
$ file /etc/fstab
Daje opis datoteke fstab
$ which test
Daje samo putanju do fajla test i samo listu fajlova na korisnikovoj putanji
$ whereis test
Daje putanju za korisnikovu putanju, man stranice, izvorne fajlove.
$ find / -name test
Daje prikaz svih fajlova u vezi sa ''test''
$ slocate
Pretrauje itav fajl sistem
# sudo updatedb
Aurira bazu podataka i prethodi komandi za traenje fajla
# sudo slocate test
Prikazuje sve pronaene fajlove
3

5. Korisnici i lozinke
$ sudo adduser marko
Otvorio sam nalog novog korisnika marko
$ sudo deluser marko
Izbrisao sam korisnika marko
$ sudo adduser marko admin
Korisnika marko prebacio sam u grupu administratora
$ sudo passwd marko
Omogudava promenu lozinke za korisnika ''marko''. Restartovati raunar da vai nova lozinka.
$ who
Daje pregled ostalih korisnik sistema
$ wko -a
Detaljniji podaci o tome ko je na sistemu
$ finger
Prikaz ko je na sistemu kada sam i ja
$ finger marko
Daje podatke o korisniku ''marko''
$ cat /etc/group
Prikazuje fajl koji sadri sve grupe na sistemu
$ sudo cat /etc/passwd
Omogudava da se vide svi korisnici na sistemu
$ sudo -K
Ubijanje sudo sesije

6. Instalacija softvera
Binarni kod je oblik pisanja koji procesor jedino razume. Kod (Code) je programski jezik koji
koristi programer da pie program. Program dobijen u binarnom kodu direktno instaliramo na
raunar. Program dobijen u source codu (izvornom) moramo prvo prevesti u binarni kod.
Uvek pogledati fajl ''INSTALL'' ili ''README'' gde stoji objanjenje prevoenja programa.
tar.gz, tar.bz2= ekstenzije za fajl komprimovan alatom gzip
.rpm=ekstenzija vrste binarnog paketa, ovo koristi SUSE
.deb=ekstenzija vrste binarnog paketa, ovo koristi Ubunti
4

Prevoenje izvornog-source u binarni kod i instalacija paketa:

$ tar -xvzf ime_paketa za .tar.gz, odnosno: $ tar -xvjf ime_paketa za bz2
$ ./configure
$ make
$ su
# make install
Napomena: pre prevoenja doi u direktorijum gde se nalazi paket
$ sudo gedit /etc/apt/sources.list
Otvaranje osnovnog fajla gde se nalazi softver i daje se mogucnost izmene Ovaj fajl sadrzi:
Main: depo zvaninih paketa koji se podrazumevano instaliraju
Restricted: magacin paketa sa ogranienim licencnim pravima (upravljaki programi
ureaja)
Backports: novije verzije softvera u paketima koje nudi zajednica
Universe: univerzalno skladite koje odrava Ubuntu zajednica
Multiverse: skladite obuhvata pakete koji nisu slobodni (ali verovatno besplatni).
Canonical Ltd. Garantuje zakrpe samo za pakete iz skladita ''main''.
DPKG
dpkg se definise kao alat srednjeg nivoa (medium-level tool) kojim se mogu instalirati, izgraditi i
ukloniti Debian GNU/Linux paketi. Rad alata dpkg se kontrolie iskljucivo preko parametara
komandne linije, tako da se dpkg najcece ne koristi direktno, vec preko prijateljski nastrojenog
front-end alata po imenu dselect.
$ sudo dpkg -i gradio ili $ sudo dpkg install ime_paketa.deb
Instalira paket ''gradio''.
$ sudo dpkg -L gradio
Daje pregled fajlova na sistemu koje koristi paket gradio
$ sudo dpkg -l
Daje spisak zvaninih paketa za Ubuntu
$ sudo dpkg -get-selections
Daje spisak instaliranih paketa.
$ sudo dpkg -r ime_paketa
Uklanja paket
$ sudo dpkg -s ime_paketa
Daje informaciju da li je paket instaliran
5

$ sudo dpkg-reconfigure ime_paketa

Rekonfiguracija ako doe do problema pri instalaciji paketa
$ sudo dpkg -P ime_paketa.deb
Uklanja paket sa svim zavisnostima
APT
$ sudo apt-cache search gradio
Proverava da li postoji ovaj paket i pronalazi ga.
$ sudo apt-cache show gradio
Daje jos detaljnije podatke o ovom paketu
$ sudo apt-get install gradio
Instalira paket gradio
$ sudo apt-get remove gradio
Uklanja paket gradio
$ sudo apt-get autoremove ime_paketa
Uklanja paket
$ sudo apt-get purge remove gradio
Uklanja paket gradio ali i konfiguracijske fajlove koje je paket napravio
$ sudo apt-cdrom add
Dodaje cdrom sa softverom kao izvor. CD disk treba da je u CDROM ureaju.
APTITUDE
Za razliku od programa apt-get, program aptitude je front-end sa sistemom menija, slican
programu dselect. Prilikom rada sa programom aptitude, u padajuci meni se ulazi pritiskom na
taster F10
$ sudo aptitude install ime_paketa Instalira paket
$ sudo aptitude purge remove ime_paketa Deinstalacija paketa sa zavisnostima.
$ sudo make unistall ime_paketa deinstalira paket
$ sudo aptitude serch ime_paketa pronalazi ovaj paket.
$ sudo aptitude remove ime_paketa deinstalira program.
$ sudo update-manager -d nadogradnja na novu verziju Ubuntua

7. Komande o hardveru
$ sudo fdisk -l
Daje podatke o svim hard diskovima na raunaru
$ sudo df -Th
Daje podatke o zauzedu hard diskova na raunaru
$ sudo df -h /home
Da vidimo zauzede particije /home
$ sudo lspci
Izlistava PCI ureaje
$ sudo lsusb
Izlistava USB ureaje
$ mount
Da vidimo mount-ovane fajl sisteme (ureaje)
$ lspci -nn | grep VGA
Da se vidi cipset graficke karte
$ glxinfo
Dobiju se detaljni podaci o grafici
$ glxinfo | grep OpenGL
Provera graficke, posle ucitavanja drajvera
$ ifconfig
Daje prikaz podeenosti mrenih kartica (NIC)
$ ifconfig eth0 down
Iskljuivanje mrene kartice
$ ifconfig eth0 up
Ponovo aktivira mrenu karticu

8. ienje sistema
$ sudo du -h /tmp /var/tmp
Omogudava da se vid veliina tmp fajla, da li se taj fajl uvedao i treba li ga brisati
$ sudo rm rf /tmp/* /var/tmp/*
Brie tmp fajlove
$ crontab -e
Pravi kopiju cron datoteke korisnika
$ crontab -l
prikazuje cron datoteku korisnika
$ crontab -r
Uklanja crontab datoteku korisnika
$ crontab -u marko -r
Uklanja cron datoteku korisnika marko
$ sudo find / -name core
Daje spisak gde se nalaze datoteke core, povremeno treba brisati datoteke core

9. Komande procesa
$ ps ax | grep getty | wc -l
Daje broj procesa pod nazivom getty. (getty je softver koji pokrede terminal)
$ ps
Prikazuje procese koje kontrolie terminal
$ ps -ua
Prikazuje sve procese koji kontroliu terminal I dogadjaje u terminalu
$ ps -aux
Prikaziuje sve pokrenute procese na sistemu sa njihovim PID-om. Preikazuje sve procese
$ ps -ua -l
Prikazuje procese ali i roditelje procese
$ ps -r
Prikazuje samo aktivne pokrenute procese
8

$ ps -A
Prikazuje sve procese
$ ps axf
Daje pregled stabla procesa
$ kill vrednost_pida
Ubijamo navedeni proces
$ kill -3 vrednost_pida
Iskljuuje proces. esto ne uspeva da zaustavi proces.
$ kill -6 vrednost-pida
Iskljuuje proces
$ kill -9 vrednost_pida
Bezuslovno ubija proces.
$ pstree
Daje stablo procesa
$ lsof
Izlistava listu svih otvorenih fajlova na sistemu
$ jobs
Prikazuje da li ima odloenih procesa

10.Komande gaenja i restarta

$ sudo halt
$ sudo shutdown -h now
Gaenje raunara
$ sudo reboot
$ sudo shutdown -h now
Restartovanje raunara
Ako se desi da se ekran zaledi:
/proc/sys/kernel/sysrq
proveriti da li postoji ovaj fajl. Fajl podrazumevano pri podizanju sistema mora biti napravljen.
Ako ne postoji zadati komandu:
$ sudo echo 1 > /proc/sys/kernel/sysrq
9

Najsigurniji nain za gaenje kada se ekran ''zaledi''. Izmeu svake komande saekati 10-15
sekundi. Koristi se kombinacija sledecih tastera:

> Alt+SysRq+r
> Alt+SysRq+s
> Alt+SysRq+e
> Alt+SysRq+i
> Alt+SysRq+u
> Alt+ SysRq +b

- stavlja garnituru u raw mod. Saekati par sekundi.

- vri sihronizaciju diska. Saekati 10-15 sekundi.
- postavlja granice svih procesa. Saekati 10-15 sekundi.
- ubija sve procese. Saekati 10-15 sekundi.
- reumontuje sve fajl sisteme. Saekati 10-15 sekundi.
- vri rebot sistema.

11.Komande za mount uredjaja

$ sudo gedit /etc/fstab
$ sudoedit /etc/fstab
Otvaranje fajla fstab tako da moe da se pie i brie (edituje)
$ /dev/sdb1
UUID=5de89d10-0c1b-4214-b506-5f7950d285e0 /media/sdb1 ext3 defaults
Izgled reda za hard disk koji je formatiran u fajl sistemu ''ext3''
$ /dev/sdc1
UUID=30DC7910DC78D218 /media/sdc1 ntfs defaults,umask=007,gid=46 0 1
Izgled reda za hard disk koji je formatiran u fajl sistemu ''ntfs'' (particija sa winXP).
$ /dev/sdc2
UUID=30DC7910DC78D218 /media/sdc2 vfat32 users,rw,owner,umask=000 0 0
Izgled reda za particiju sa fajl sistemom ''vfat32''
/dev/scd0 /media/cdrom0 udf,iso9660 user,noauto,exec,utf8 0 0
Izgled reda za cdrom ureaj
$ sudo mount -a
Mountovanje particije unete u /etc/fstab. Bolje restartovati raunar odmah posle editovanja
fstab-a i bide automatski montiranje pri podizanju OS
$ mount /dec/cdrom /media/cdrom
Montira CDROM ureaj
$ mount
Izlistava mountovane ureaje na sistemu

10

12.Komande za dozvole i vlasnitva nad fajlovima

rwx rwx rwx
r -pravo itanja fajla,
w-pravo pisanja,
x- pravo izvravanja.
Prva grupa (rwx) pripada vlasniku fajla
Druga grupa (rwx9 pripada grupi
Treda grupa (rwx) pripada ostalom svetu
Vrednosti: r=4, w=2, x=1
rwx=7, rw-=6, r--=4, r-x=5,
$ sudo chmod 770 /media/sdc1
Dozvoljeno vlasniku i njegovoj grupi da itaju, piu i izvravaju ovaj fajl. Ostali bez ikakvih prava
$ sudo chmod u+x /media/sdc1
Dato pravo vlasniku da izvrava fajl
$ sudo chmod o-r /media/sdc1
Ostalima oduzeto pravo da itaju fajl
$ sudo chmod g+w /media/sdc1
Dato pravo grupi za pisanje
$ sudo chmod g-w /media/sdc1
Oduzeto pravo grupi za pisanje
$ umask
Da vidimo podeenu vrednost umask-a. Izvetaj u obliku naprimer ''022''
$ umask -S
Da vidimo podeenu vrednost umask-a. Izvetaj u obliku: naprimer: u=rwx,g=rwx,o=r
$ sudo umask 023 /media/sdc1
Zadat standard podrazumevanih dozvola. Ovo odgovara modu ''754''
$ sudo umask 077 /media/sdc1
Zadata sva prava vlasniku a grupi i ostalima oduzeta sva prava.
Vrednosti ''umask-a'': 000=chmod 777, 022=chmod 755, 033=chmod 744 itd

11