1828-1910

1859-1862 ,
1870-1876 , , .
1980-1910

50- 60- 19 (,
, , , , )
. ,
.


1861 ,
. 20
.

.

(1872) .
.
.
,
.

.
14 .
, , ,
, , ,
. ? ,
, .
, ,
... . ... .17.


. tabula rasa.

, ...
, , .322.





- .
. )
-; )

.
-
, , .
.

,
, .
-











.
-

,
.

.
. , , , , , ,
. ...

.
,
,

.


, . . .202.
,
. .
. ?

.
,
. .
, .367.
ELEN KEJ 19-20. vek VEK DETETA 1900.godina

Detetovo pravo da bira svoje roditelje

Uloga naslea (mukarci i ene koji bi mogli na decu da prenesu loe osobine ne bi smeli da
imaju decu)
Shvatanje prave ljubavi
ensko pitanje
Brak
Drutveni znaaj majinstva
Majka, a ne ena je najdragoceniji deo naroda
U vreme u kojem je majka jako potrebna svojoj deci drutvo je treba osloboditi rada van kue
u smislu zaraivanja za ivot i osigurati joj materijalnu egzistenciju
Otac nije onaj koji mora izdravati celu porodicu
Majinstvo je bitno za prirodu ene, a nain na koji ona ispunjava tu obavezu vaan je za
drutvo.
Shvatanje vaspitanja
Pustiti da priroda sama sebi mirno i polagano pomogne, a samo gledati da okolne prilike
potpomognu taj rad prirode
U nekim retkim sluajevima kriom uticati na deje radnje, a u veini sluajeva raditi
konstruktivno tj. snabdeti dete graevinskim materijalom za njegovu linost i onda ga
pustiti da samo gradi to je vetina vaspitanja.
Odnos prema detetu
Kad se radi o pogrekama kod dece vidi se i kod kue kao i u koli svaki trun u oku, a
dozvoljava se da deca svaki dan gledaju balvane u oku odraslih
Devet od deset puta treba pred dejim pogrekama na jedno oko zamuriti, uvati se
neposrednih postupaka, koji su veinom promaeni, i svu panju treba usmeriti na
obrazovanje okoline u kojoj dete raste i na vaspitanje samih vaspitaa to je vetina
prirodnog vaspitanja
Cilj vaspitanja
Stvoriti jedan lep svet u kojem e dete da raste; pustiti ga da se u njemu slobodno kree sve
dok ne dirne u nepokolebljivu granicu prava drugih.
Nastoj da ostavi dete na miru, koliko god je mogue ree utii neposredno, otklanjaj samo
surove i neiste utiske, ali upotrebi svu svoju panju, svu svoju energiju na to da tvoja
sopstvena linost i sam ivot, stvarnost budu vaspitai deteta
Principi vaspitanja
Princip uvaavanja linosti deteta
Princip slobode i samostalnosti detet
Princip potovanja individualnosti
svakog deteta
Princip uvaavanja linosti deteta
Postupati prema detetu kao sa sebi ravnim, tj. pokazati prema njemu istu uzdrljivost, isto
fino oseanje i poverenje koje pokazujemo prema odraslima
Princip potovanja individualnosti svakog deteta
Ne sme se u detetu uguivati ni jedna individualna ivotna pojava, ukoliko nije na tetu
samom detetu ili drugima
Detetovu uroenu sutinu uguivati, a ispunjavati je tuom spada u pedagoka zloinstva
Princip slobode i samostalnosti deteta
Vaspitanje treba da probudi oseaj samostalnosti, da ga oivi i da mu ide na ruku, kao i da
probudi smelost odstupati u sluajevima gde se ne povreuje pravo drugoga ili gde
odstupanje nije samo posledica tenje da se izazove senzacija
Dati detetu mirnou savesti da se odrekne kakvog opteg miljenja, kakvog obiaja ili
uobiajenog oseanja to je temeljni uslov vaspitanja
Metode i sredstva vaspitanja
Kazne prirodnim posledicama
Protiv fizikog kanjavanja

Kazna izolacije
Samo za prve tri godine potrebna je jedna vrsta dresure da se stvore pretpostavke za jedno
vie vaspitanje. Dete je tada u velikoj meri ulno, pa je esto lak fiziki bol ili zadovoljstvo
jedini jezik koji ono potpuno razume. im se dete moe seati udarca treba prestati sa
takvom metodom disciplinovanja
Protiv kazni,nagrada, takmienja i opomena.
Ja mislim da je svaka utakmica pogrean podsticaj i svako delenje nagrada pogreno
sredstvo
Opomene su od svih vaspitnih sredstava najgore. Jedine uspene opomene su one vrlo
kratke i vrlo retke
Znaaj deje igre i rada
Konstruktivne igrake
Upoznavanje deteta kroz igru
Kritika tradicionalne kole
Prednost porodinom vaspitanju u odnosu na kolsko
Ubistva due u kolama
kola budunosti
kolovanje zapoinje sa 9 ili 10 godina
Osnovni principi kole:
1. Rana specijalizacija tamo gde postoje izrazite individualne sklonosti
2. Koncentracija na odreene predmete u odreeno vreme
3. Samostalno uenje tokom celog kolovanja
4. Dodir sa stvarnou tokom svih kolskih stupnjeva
XX vek vek deteta
XX vek postae vek deteta u dvostrukom smislu: u tom, to e odrasli najzad razumeti duh
detinji, a u drugom, to e bezazlenost duha detinjeg biti sauvana i za odrasle.
Uticaj pedagoke literature na E.Kej
Ruso
Spenser
Montenj
Paul Natorp - osniva socijalne pedagogije - druga polovina 19. i poetak 20. veka
Natorp filozof i pedagog
Marburka novokantovska kola
Filozofija kao osnova pedagogije (etika, logika, estetika, religija), ne samo u odreivanju
cilja ve i naina vaspitanja
Socijalno - individualno
Celokupna obrazovna delatnost izvodi se u zajednici, u socijalnom kontekstu
Izolovana ljudska individua je uopte samo apstrakcija kao atom u fizici;
Individua ne moe postati ovek bez ljudske zajednice
Celokupni sadraj obrazovanja je socijalnog karaktera
U emu se ogleda uloga individualnog?
Individualno je samo ogranienje u kome pojedinac prema vrsti i meri svojih sposobnosti i
prema prilikama svog poloaja moe uestvovati u obrazovnom procesu
Obrazovni proces uvek se zasniva na vlastitoj delatnosti individue
U emu se ogleda uloga socijalnog?
Zajednica postoji samo u svesti individua
U opaanju
U jeziku
U samosvesti
Socijalna pedagogija spoj individue i zajednice
Vaspitanje individue u svakom pogledu je uslovljeno zajednicom
Ljudsko stvaranje zajednice uslovljeno je obrazovanjem pojedinaca
ta je predmet socijalne pedagogije?

Socijalni uslovi obrazovanja i obrazovni uslovi socijalnog ivota ine jedinstvenu temu
socijalne pedagogije
Umesto dualistikog, istie se monistiko stanovite. Svako obrazovanje je s jedne strane
socijalno, s druge strane individualno.
Samo individualno posmatranje obrazovanja je puka apstrakcija. Potpuno je gledite
vaspitanja socijalno ono obuhvata samo sobom i individualno.
Zakon postepenosti
Zakon po kome se razvija vaspitna delatnost i sama zajednica
Tri elementa ili nivoa: ulni, razumski i umni.
U odnosu vaspita-vaspitanik: 1. ulna faza zajednica je najvra. Vaspita pokazuje,
upravlja, vaspitanik posmatra i usvaja. Vaspita je aktivan, vaspitanik vie pasivan u toj
zajednici; 2. razumska faza vaspita daje uputstvo za samostalno napredovanje vaspitanika.
Vaspitanik se pokuava nainiti to nezavisnijim i samostalnijim. 3. umna faza sloboda
vaspitanika, vaspitanje prerasta u samovaspitanje; odnos jednakih; beskonani zadaci
vaspitanja.
Tri oblika socijalnih delatnosti
Ekonomske (faza
Pravno-politike
Vaspitno-obrazovne
ula)
(faza razuma)
(faza uma)
Faktori vaspitanja i obrazovanja
Porodica (ulni nivo)
Univerzite, obrazovanje odraslih (nivo
kola (razumski nivo)
autonomnog uma)


:
.

: , , ,
, ,
:

:


, , ,



.
,



:
(
)
( ,
, ;
, , ,




. ,
, , ...

, .
.
e ,
. , , ,
; , ,
, .
.


.


, ,
.


: 1) , ,
; 2) ,
.
?
, ;
,

1882-1963
:





:







-

, (
)



,
()

,
.
: , , , ,
(. -; -,
-, -, -, -, -)
, .
( )

, .



( , ,
, , , )

(
)

.
.

()
, ,
. ., .

,
( )
.
,

:
()
?
,
,
,
.



,


,
,


,

,
, .
()

.
, .
.

.





19. 20.


-
.

.
.






,



, ..
. 170.

,
..
.168.
( , .), ,
, , , , .
-


-







, ,

,
. , ,











-


19. 20.


.
.
.


( = , )
,

: ()
()


,
, ( )
,
.
,
( )












;
.
,
.
?
.
.


.
?
.
. : 1.
; 2. ; 3.
; 4. ; 5.
()
?
, .
. , .







,
.

, .
.
.
. ,
, .


.
, .

(,
)



.

,
,
.
.

.

.

.

;



;
;
, ,
.
, , .

,

,

,
.



.
: ;
, ;
;

;
;
,
.

(
)

,


.
,

,

,