Formulacija problema: pojam, funkcija, struktura

To je poetni deo nacrta naune zamisli, njom se uspostavlja odnos izmeu realne
drutvene pojave, problema koji se javlja u vezi sa tom pojavom, naunog i
drugog saznanaj o toj pojavi.
Osnovne funkcije formulacije problema u nacrtu naune zamisli:
1.) Izdvajanje delova, dimenzija i svojstava pojave koje se mogu odrediti kao
problem;
2.) Utvrivanje osnovnih hipotetikih stavova o problemu;
3.) Rangiranje po stepenu znaajnosti izdvojenog problema i njihovih delova;
4.) Usmeravanje na postojee rezultate prethodnih istraivanja.
Istraivanja nikada neobuhvataju pojavu u celini: sve inioce strukture,
funkcija veza i odnosa.
Jedan od bitnih principa istraivanja je
princip daljeg i dubljeg saznanja, svaka pojava saznaje se postepeno, polazei od
prostorno i vremenski bliem ka najudaljenijem.
Osnovne funkcije formulacije problema ostvaruju se kroz tri vida:
1.) Hipotetiki stavovi o problemu; 2.) Znaaj istraivanja; 3.) Rezultati
prethodnih istraivanja.
Hipotetiki stavovi su deo formulacije problema kojim se:
1.) Definie proces; 2.) Izdvajaju delovi; 3.) izdvojeni delovi organizuju se u celine
i definiu, zatim se klasifikuju po srodnosti i rangiraju po kriterijumima.
Prilikom izrade ovog dela formulacije problema koristi se : metoda
analize, funkcionalna, kauzalna, komparativna, genetika, veliku ulogu ima i
dedukcija.
Metod klasifikacije i specijalizacije je neophodan, s obzirom da se hipotetiki
stavovi odnose na odreeni problem. Prilikom izrade hipotetikih stavova treba
imati na umu, da se ne mogu identifikovati sa hipotetzom ni sa stavovima po to
odreenom istraivanju.
Hipotetiki stavovi su u odreenoj meri istiniti, stepen verovatnoe njihove
istininitosti je vei nego kod hipoteza, od bitnog su znaaja zato sto opredeljuju
okvir sadraja iz koga se izvodi i izdvaja predmet istraivanja.
Znaaj istraivanja: polazi se od stanovita da problem ima nauni i drutveni
znaaj, to je sloena kategorija vie je stvar procene nego merenja i moe se
konstatovati posredstvom indikatora: znaaja problema i znaaja
istraivanja.
Znaaj problema: rasprostranjenost, trajnost delovanja na ukupnu situaciju.
Znaaj istraivanja: Drutveni: domet na razreavanje drutvenog problema,
rasprostiranje, trajanje, intenzitet; Nauni: delovanje na fond nauno teorijskog
saznanja.
Mogue je da postojei dutveni problem i istraivanje imaju mali ili nikakav
nauni znaaj, takoe mogue je da ima veliki nauni znaaj a drutveni mali, ali
u politikim naukama nema takvih istraivanja, zbog prirode politikih pojava.

Najjednostavnije je utvrditi znaaj problema, polazei od znaaja pojave i

iskustvenog saznanja ukupne aktuelne pa i ljudske prakse, meutim znaaj je
teko odrediti, zato to se rezultati i njihov doprinos ne mogu predvideti.
Predvianja rezultata u velikoj meri su uslovljena prethodnim saznanjima o pojavi
i problemu.
Vea je tanost kod verifikatornih nego heuristikih istaivanja.
Nauni znaaj se odnosi na dve oblasti: pojave i metode istraivanja.
Funkcije:
1.) Dimenzioniraju oekivanja od konkretnog istraivanja;
2.) Prognoziraju mesto i ulogu istraivanja;
3.) Uspostavlja okvirna obaveza konkretnog
istrvanja.
Rezultati dosadanjih istraivanja: u ovom delu se saoptava koji se rezultati
odnose psredno.
Prilikom izrede ovog dela neopodno je koristiti sledece
kriterijume:
1.) Neposrednost veze
problema i predmeta istraivanja sa postojeim naunim saznanjem;
2.) karakter istraivakih rezultata;
3.) Nauka/disciplina kojoj pripadaju nauni rezultati koji se ovde koriste.
Funkcije:
1.) Pokazuje poetni fond istraivanja, irinu njegovog uvida u selektivnost,
ukazuje na polazita koje e istraiva koristiti,
2.) Ukazuje na to koliko je predmet ve nauno obraen;
3.) Uslovljava rad na odreenju predmeta.

Predmet istraivanja: pojam, funkcija, struktura

Predmetom konkretno odreujemo ta
istraujemo i tako dimenzioniramo
sadraj naeg istraivanja.
Dimenzioniranje se ostvaruje visestruko:
Smisaono i pojmovno; Sadrajno; Predmetom istraivanja.
Treba napraviti odnos izmeu preliminarnog odreenaj predmeta predmeta
istraivanja, a potom odnos izmeu formulacije problema i predmeta
istraivanja.
Preliminarno odreenje predmeta uspostavlja okvire razrade, to je opti
stava, ima tri funkcije :
1.) Iz mnotva optih i konkretnih izdvaja
jedno ili kompleks pitanja;
2.) Ograniava irinu
zahvata;
3.) Definie opti stav/ polazno stanovite.
Preliminarno odreenje predmeta izvedeno je iz akulenih potreba
nauke, potreba drutvene i politike prakse, ideologije i uticajnh interesnih grupa.
Odabrane teme
mogu da budu: o predmetu nauke kao drutvenom realitetu; o predmetnoj
nauci i njenim stvaraocima; metodama istraivanaja; kombinovane.
Na izbor tema preliminarnog odreenaj predmeta deluju inioci: Opti
drutvni uslovi prema nauno istraivakom radu; Izvori podataka i
karakteristike; Razvijenost nakuke i potencijali.
Kriterijumi za
izbor tema: Nauna i drutvena aktuelnost, znaajnost, korisnost,
produktivnost, realistinost teme.
Odreenje predmeta istraivanja ima dva osnovna dela: TEORIJSKO I
OPERACIONALNO.
Teorijsko odreenje predmeta. Izmeu naunog saznanja i konkretnog
predmeta istraivanja ostvaruje nunu vezu izmeu dva dela formulacije
problema i teorijskog odreenja predmeta, to se ostvaruje izdvajanjem
hipotetikog stava iz formulacije problema i analizom tog stava, na osnovu
sadraja, strukture i svojstva analiziranog stava, uspostavlja se veza izmeu
njega i rezultata dosadanjih istraivanja, na taj nain formiraju se dve celine,
prva koja razmatra postojee sazanje i druga koja operacionalizuje zahteve za
novim saznanjima. Sastoji se iz etiri dela:
1.) Provereno
nauno saznanje o predmetu istraivanja u okvirima nauke;
2.) Bavi se neverifikovanim ali ipak naunim saznanjem o predmeu istraivanja;
3.) Teorijsko odreenje predmeta istraivanja sadi
empirijsko iskustveno nenauno saznanje;
4.) Obuhvata nepostojee
saznanje o predmetu istraivanja.
Nenauno
iskustveno saznanje i izvedeno nepostojee saznanje iskljuivi su predmet
heuristikih istraivanja.

Drugu binu celinu teorijskog odreenja ini kategorijalni pojmovni sistem i jezik,
nuni su sastani deo svake filozofije, nauke, naune discipline, svake teorije.
Prlikom izrade kategorijalnog sistema, polazimo od teorijskog nauno
verifikovanog saznanja i kategorija i pojmova koji se njemu smatraju prihvaenim
i dovoljnim, pa iz njih izdvajamo pojmove koji nam nedostaju ili i konstruiemo.
Osnovne vrste pojmova : koje preuzimamo u celini, sadrajno,
preureujemo,konstruiemo iz dva ili vie, novi pojmovi.

koje

Operacionalno odreenje predmeta. Konkretizacija i specijalizacija,

preciziranje onoga to emo konkretno istraivati. Postupak se zapoinje
rezradom preliminarnog odreenja, njihovim dovoenjem u vezu sa
odgovarajuim hipotetikim stavom u formulaciji problema. Prvi in u tom
procesu je analiza kojom se utvruju i klasifikuju komponente predmeta
istraivanja. Na taj nain se vri selekcija bitnog od nebitnog realnog, mogueg,
da bi smo na kraju doli do inilaca porebnog za konstruisanje odreenog modela.

Sastoji se od etiri osnovna dela:

1.) inoci sadraja predmeta istraivanja;
2.) Vremensko odreenje predmeta istraivanja;
3.) Prostorno;
4.) Discipinarno(intradisciplinarno zahteva posebna svojstva i dimenzije
predmeta koji odgovaraju odreenoj disciplini).
Funkcije operacionalnog odreenja:
1.) Selekcija inilaca sadraja predmeta;
2.) Vremensko-prstorno dimenzioniranje;
3.) Discipinarno
opredeljivanje;
4.) Uslovljavanje ciljeva istraivanja;
5.) Usmeravanje hipoteza na odreene sadraje;
6.) Uslovljavanje indikatora, metoda i tehnika prikupljanja podataka.
Situacija kada nemamo samo jedan projekat istraivanja:
1) Osnovni( potprojekat u istoj naunoj disciplini) ;
2) Osnovni( multidisciplinarni);
3) Generalni + vie samostalnih projekata.

Ciljevi istraivanja: pojam, funkcije, struktura

Ciljevi istraivanja su sticanje odgovarajuih, prvenstveno naunih saznanja
(teorijsko-empirijsko), izraavaju kvantitativna i kvalitativna svojstva saznanja
koja se stiu datim istraivanjem.
Ciljevi istraivanja su nauni to
podrazumeva njihovo mesto, ulogu i funkciju u naunom i teorijskom saznanju,
ciljevi su drutveni i potencijonalno praktini.
Moemo ih podeliti na naune i drutvene.
Nauni ciljevi: razmatraju i iskazuju obavezu o nivou naunog saznanja, koje
realizacijom istraivanja treba ostvariti, predmet istraivanja moe da se tretira
multidisciplinarno, prihvata se mogunost da se unutar naune discipline formira
drugaiji nauni cilj, pojava ne mora biti podjednako istraena unutar svih
naunih disciplina.
Nauni ciljevi mogu biti: nauna deskripcija, klasifikacija i tipologija, nauna
otkria, objanjenja i prognoze.
Drutveni ciljevi: determinisani su nivoom prethodnog naunog saznanja o
predmetu istraivanja. Ciljevi su uslovljeni formulacijom problema i predmetom
istraivanja. Ciljevi se odnose na sadraj hipotetikih stavova, formulacije
problema koji su konkretizovani i razraeni predmet istraivanja a da su uslovljeni
ve postojeim nauno-teorijskim saznanjem o njima.
Kada je nova pojava u pitanju dovoljna je nauna deskripcija, ali kada je u pitanju
verifikatorno
istraivanje
mora
postojati
vii
nauni
cilj.
Politikoloka istraivanja su orjentisana na udovoljavanje
praktinih potreba. Karakteristika politike kao procesa upravljanja interesima,
podrazumeva i istorijske, strategijske, taktike i operativne zahvate. Politikoloka
istraivanja imaju specifinost vezanu za drutveni cilj istraivanja-> , on moe
biti i usmeravanje tenje drutvenih subjekata politikog procesa na odreena
pitanja uticajem na stavove i ponaanje samim inom istraivanja.
Osnovne funkcije ciljeva istraivanja su blie
izgraivanje osnova za hipoteze i kvalitativno preciziranje predmeta istraivanja.
Ciljevima istraivanja se odreuje usmerenost hipoteze kao odreenom nivo
saznanja i posebno akcentuju izvesni aspekti predmeta istraivanja.

Nauni cilj imenovan kao nauno otkrie usmerava istraivanje na nova saznanja
o novim nepoznatim, neotkrivenim svosjstvima istraivanja.
Nauno otkrie je opti uvek prisutan paralelni cilj sa bilo kojim odabranim ciljem
istraivanja.
Nauno objanjenje podrazumeva nauno saznanje o mestu, ulozi, odnosima,
redosledima, uslovljenosti, zakonitosti.
Nauna prognoza na osnovu naunih objanjenja vrednuje, rangira i predvia
dogaaje i situacije.
Ciljevi istraivanja sa predmetom istraivanja opredeljuju polje istraivanja i
determiniu zadatke.

Nain istraivanja kao deo nacrta naune zamisli: pojam, funkcija,

struktura
Priroda predmeta istraivanja, nauni ciljevi, hipoteze i indikatori zahtevaju
odreene tehnike i metode istraivanja. Istraivako iskustvo ukazuje na
prednosti za jasno paradigmatsko opredeljenje, njime se saoptavaju teorijska
metodoloka polazita i shvatanja o upotrebi metoda i tehnika istraivanja
predmetne pojave.
U istraivanju politikolokih pojava zapoinje se osnovnim metodama:
analizom i analogijom, koriste se samostalno i neposredno klasifikacija i indukcija
u empirijskom istraivanju.
Sve opte naune metode su upotrebljive u politikolkim istraivanjima,
statistika i metoda modelovanja su nezamenljive i korsite se u meusobnoj
sprezi.
U ovom delu nacrta naune zamisli
navodi se koje e vrste podataka biti sakupljane, koje e se statistike serije i
analize koristiti, kriterijumi, merila, merne skale, statistika metoda je
kvantitativna.
Metod modelovanja podrazumeva preciziranje modela,
njihovog mesta, uloge, kao i postupka u korienju. Vano je kada se odreeni
modeli koriste kao analitiki ili kao kriterijumi klasifikacije, a posebno kada se
modelima istrauje dinamika i tendencije.
Osim opte naunih koriste se i druge metode drutvenih nauka:
komparativna, biografska, metoda idealnih tipova, strukturalno-funkcionalna
analiza.
Na kraju treba precizirati i nain koji
e biti korien u prikupljanju podataka, kao i plan obrade, kodeks ifara, plan
ukrtanja tabela.

Planiranje istraivanja
Realizacija istraivanja faze: planiranje, preduzimanje praktinih mera,
organizovanje i izvoenje istraivanja.
Planiranje istraivanja je strogo umni rad
kojim se povezuje nauna zamisao sa praktinim delatnostima u istraivanju.
Rad se moe klasifikovati
rutinski(verifikatorna).

kao

nauno-kreativni(heuristika),

struno-

Planiranje istraivanja politikih pojava je sloenije od drugih istraivanja u

drutvenim naukama, specifinosti koje treba naglasiti: dinaminost,
vieslojnost, osetljivost, zatvorenost subjekta politikog procesa.
Osnovna funkcija planiranja istraivanja je sinhronizacija
uesnika, sredstava u odreenom prostoru i vremenu.

svih

delatnosti,

Rezultat procesa planiranja je operativni plan istraivanja koji obuhvata:

1.) Deo nacrta naune zamisli; 2.) Nain istraivanja; 3.)
Vremensko-prostorno odreenje predmeta; 4.) Terminski; 5.) Kadrovski i plan
sredstava; 6.) Instumentarij sakupljanja i obrade podataka.
Tri plana istraivanja iz literature: Terminski, plan kadrova, plan sredstava.

Plan istraivanja sadri: 1.) Pripremu za realizaciju istraivanja;

2.)
Prikupljanje podataka;
3.) Obradu podataka, izradu
izvetaja i prezentaciju.
Bitni principi za postupak planiranja : 1.) Potpunost plana; 2.) Realistinost;
3.) Koherentnost i konzistentnost plana; 4.) Elastinost; 5.) Pravovremenost; 6.)
Ekonominost i rentabilnost.
Problem mogu predstavljati: Kanjenje uplate
istraivanja i niske naknade ne stimuliu saradnike.

sredstava

za

potrebe

Unutar jedinstvenog projekta formira se tim sledeeg sastava:

1.) Nosilac ( rukovodilac projekta, odgovoran za teorijski deo i izvetaj o
realizaciji);
2.) Metodolog ( odgovoran za metode, tehnike, prikupljanje, obradu, osoblje,
plan);
3.) Saradnici na prikupljanju podataka ( analitiar, posmatra, anketar,
intervjuer,
evidentiar toka eksperimenta, instruktorikontrolori).
4.) Saradnici na obradi podataka ( klasifikatori, ifranti, brojai).

Ispitivanje kao nain prikupljanja podataka

Metoda prikupljanja empirijskih podataka posredstvom iskaza usmenih i pismenih
koje daju ispitanici, ovo je neposredno-posredno sakupljanje podataka.
Predmet mogu biti: prolost, sadanjost, budunost, realni dogaaji, ponaanja
zamisli, sve to moe da bude sadraj smislenog iskaza oveka.
Definicija I: Nain prikupljanja podataka od drugih subjekata izdvajanjem
njihovog verbalnog reagovanja, verbalnom provokacijom. Pojam verbalna
provokacija u metodologiji politikih nauka zamenjuje se pojmom upitni iskaz.
Definicija II: Ispitivanje je nain sakupljlanja podataka, preko iskaza drugih
subjekata, a putem verbalnog optenja sa njima upotrebom upitnih iskaza.
Kriterijumi klasifikacije su mnogobrojni: najee se kao kriterijum uzima
rad ispitivaa odnosno postupak ispitivanja. Uobiajna podela je na blago,
neutralno i otro ispitivanje.
U literaturi se navodi jo i direktno i indirektno ispitivanje.

Ispitivanje se moe vriti : individualno, grupno, kolektivno, usmeno, pismeno,

kombinovano.
Korienje tehnike omoguava specijalne vidove ispitivanja populacija (medijsko
ispitivanje).

Posmatranje kao nain prikupljanja podataka i obavetenja:

predmeti, prednosti, tekoe i ogranienosti posmatranja

pojam,

Metoda naunog prikupljanja podataka neposrednim ilnim opaanjima

manifestacija pojave. Ovako strogo posmatranje iskljuilo bi korienje tehnikih
pomagala i saradnika, dozvoljeno je korienje durbina i pojaivaa zvuka. Ne
mogue je izostaviti subjektivnu komponentu, posmatra opaenom daje
znaenje i smisao, ula svih posmatraa nisu u istom stanju.
injenice govore o uslovljenosti definicije ali i o tekoama razlikovanja
posmatranja od drugih naina sakupljanja podataka (ispitivanje i masovno
posmatranje).
Prilikom sprovoenja intervjua ispitanici kazuju svoja opaanja o pojavi koju
ispitiva evidentira, posmatra-saradnik evidentira sopstvena opaanja, pred
naunog ispitivaa dospevaju podaci kao iskazi drugih o toj pojavi na osnovu koje
on zakljuuje.
U razlikovanju posmatranja i drugih naina sakupljanja podataka javljaju se
problemi i na relacijama ispitivanje-analiza sadraja-ex posto facto eksperiment.
9

Otvara se pitanje ekserimentalnosti metode, sve metode imaju svojstva

eksperimentalnog i kada neuspostavljaju vetaku situaciju za odigravanje
pojave, pri sakupljanju podataka uvek nastaje vetaka organizovana situacija.
Osnovni predmeti posmatranja mogu biti:
1.) Spoljni predmeti i pojave koje se mogu opaziti na slian ili
indetian nain; 2.) Samoposmatranje-introspekcija.

Predmet mogu biti sve pojave ije se spoljane manifestacije mogu

ulno opaati, samo aktuelne pojave za vreme njihovog trajanja.
Osnovna prednost: dolazi se do originalnih autentinih podataka bez protoka
vremena i prenosilaca koji mogu da ih deformiu, ima veu verodostojnost i
pouzdanost.
Tekoe i ogranienja : najvea u pogledu mogunosti izbora predmeta i
postizanja sistematinosti posmatranja; mogu se pojaviti pojave koje su prole;
istraivanje psihikih pojava; vrednosti; stavova; masovnih i sloenih pojava.
Tekoe vezane za masovne, dugotrajne i iroko rasprostranjene pojave
su u sutini problemi ostvarivanja sistematinosti posmatranja, a to su :
ogranienost opaajnog polja istraivaa; podreenost procesa istraivanja
spontanom ritmu dogaaja; sloenost pojava i manifestacije; neujednaenost
pravilnosti odigravanja razliitih pojava; teorijsko-metodoloki nedostaci.
Najpovoljnijim predmetom istraivanja posmatranjem smatraju se:
1.) male drutvene, institucionalizovane ili eksperimentalne grupe;
2.) Procesi odluivanja u institucijama i organima;
3.) Proces rada organizacija, podela rada i
sadraj pojedinih zanimanja.

Eksperiment kao nain prikupljanja podataka: pojam, karakteristike,

osnovne vrste
Nain prikupljanja podataka neposrednim ulnim opaanjem korienjem
pomonih tehnikih sredstava ili bez njih. Uslovi i tok odigravanja vetaki se
izazivaju, neposredno kontroliu.
Klasina definicija: Vetako izazivanje pojave, eksperimentalnim iniocem i
izazivanje eksperimentalne situacije, osnovne su karakteristike eksperimenta.
Eksperiment uslovljavaju tri bitna momenta:
1.) Priroda pojave i predmet istraivanja;

10

2.)Razvijenost teorije i metodologije odreene nauke;

3.) Etiki momenat.
U drutvenim i politikim naukama eksperimenti se dele na prave i
kvazieksperimente.
Pravi (laboratorijski i u prirodnim uslovima);
Kvazieksperimenti (prirodni, ex-posto-facto, modalni).
Laboratorijski : najree u primeni i teko ga je izvoditi( vojska-policija).
U prirodnim uslovima: est u politikim naukama, svodi se na formiranje dve
grupe: (eksperimentalne i kontrolne).
Prirodni eksperiment: uporedno istraivanje, istovrsnih obeleja
istovremeno u razliitim situacijama, pod dejstvom razliitih inilaca.

koja

su

Ex posto facto: ekonstrukcija na osnovu raspoloivih podataka, primenom

statistike metode. Ova istrivanja po svojoj verovatnoi i pouzdanosti imaju
ogranienu vrednost.
Poseban oblik simulacioni metod moe se primeniti kao ex posto facto i
prognostiki eksperiment(korisit mnotvo poznatih podataka) formira hipotetiki
stav o moguoj situaciji.
Modalni eksperiment je praktina provera jednog teorijskog idealnog ili realnog
modela.
Simulacija je u sutini oblik modalnog
eksperimenta.

Biografska metoda
Spada u kvalitativne metode istraivanja. Nastala je posle WWII ne koristi se
esto ni u svetu a ni kod nas zbog velikih rokova. Osnovna ideja biografske
metode je da se na osnovu linih dokumenata koja imaju svojstva valjanih izvora
sazna i subjektivna komponenta objektivnih situacija.
11

Postoje dve vrste linih dokumenata:

1.) Ona koja nastaju po slubenoj evidencijiu odreenim
institucjama,
2.) Lina dokumenta iji je
stvaralac jedinica posmatranja (pismo i autobiografije).
Princip komplementarnosti je veoma znaajan u primeni biografske
metode, zahteva da se:
1.) meusobno odrede i dopunjuju sva
lina dokumenta;
2.) da se meusobno porede i
dopunjuju sva lina i institucionalna dokumenta.
Tri su osnovne situacije biografske metode:
kada su lini i institucionalni dokumenti jedini, glavni i pomoni
izvori.
Procedura istraivanja biografskom metodom odvija se sledeim redosledom:
1.) Detajna informisanja o predmetu istraivanja i
sredini;
2.) Izbor izvora podataka i nain
dolaska do njih;
3.) Prikupljanje
podataka i pravljenje baza od njih;
4.) Analiza i ocena prikupljene grae;
5.) Formiranje zakljuaka;
Biografska metoda u politikoj nauci nije afirmisana zbog:
Dinaminosti politikih pojava;
Odbojnosti politikih aktera prema davanju
podataka o sebi;
Dugotrajnosti istraivanja;
Velikog broja kadrova.
Prikupljanje autobiografija konkursom nije imalo uspeha zbog:
nenaviknutosti, zaziranja od obraanja vrednosti,
rairenog uverenja da to nikuda nevodi.
Autobiografije ne mogu da budu anonimne, onda se rui princip
komplementarnosti.
U sferi socijalne poliitike dobija
karakteristiku metoda praktinog strunog socijalnog rada i predstavlja naunu
osnovu za socijalnu terapiju.
Sprecifinost biografske metode je proizvodnja dokumenata po zahtevu
istraivaa u obliku: Autobiografija, dnevnika i belenika.
Biografska metoda je kvalitativna dok je ispitivanje koncentrisano na jednu ili
nekoliko linosti.

12

Merenje u politikolokim istraivanjima: pojam, osnovni inioci osnovne

vrste
U drutvenim naukama merenje ja nalo iroku primenu pred i posle WW2,
pojmom merenje se u drutvenim naukama obuhvata svako poreenje veliine:
(manje-vie; blie-dalje), sve to operie relacionim sudovima.
U politikolokim itraivanjima esti su iskazi: broj, koliina, obim, udaljenost,
trajanje, gustina, uestalost, podrka, svi oni ukazuju na veliine koje se mogu
utvrditi-meriti na razne naine.
Risti: Bez merenja bila bi nemogua mnogovrsna empirijska istraivanja i razvoj
nauke kakav danas poznajemo. Merenjem se postie povezivanje hipoteza sa
emirijskom osnovom.
Merenje je procedura sistemskog utvrivanja kvantitativnog svojstva neke pojave
definisanim i odgovarajuim merama i merilima.
Merenje ine sledei inioci:
1.) Predmet merenja;
2.) Merila za merenje;
3.) Merna jedinica;
4.) Procedura izmeu predmeta, merenja, merila i mere;
5.) Merilac-subjekt.
Razne pojave se mogu meriti na raziite naine.
U praksi merenja postoje tri osnovne vrste: egzaktno, konvencionalno,
intuitivno.
Egzaktna: broj dravljana, lanova stranaka, organa ( materijalne jedinice);
Konvencionalna: utvrivanje dimenzija prostor na kome se akcija ostvaruje;
Intuitivno: merenje stavova, intenzitta socijalne distance, usmerenosti.

13

Statistika optenauna metoda(pojam i osnovne etape primene)

Statistika metoda odnosi se na istraivanje masovnih pojava, koje se sastoje iz
mnotva pojedinanog. Zakljuci statistike metode izgrauju se tako to se
izvode iz vie primesa.
Generalizacija do koje se dolazi statistikom metodom je zasnovana na
statistikoj indukciji, zakonima verovatnoe, statistikim zakonima te su takva
saznanja uglavnom verovatna.
U svim naunim disciplinama statistika metoda je primenljiva, razike u prmeni
su evidentne.
1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)
8)

Prvi in statistike metode je identifikacija statistike mase;

Izrada uzorka;
Prikupljanje podataka;
Formiranje statistikih serija;
Statistika analiza;
Iskazivanje podataka;
Tumaenje rezultata statistike analize
Izvoenje pravilnosti i zakonitosti.

1.) Identifikacija statistike mase:

Sve jedinice koje spadaju u predmet istraivanja i koje su obuhvaene pojmom
ine statistiku masu.
Identifikacija statistike mase podrazumeva:
1.) Jasno definisanje svojstva statistike mase;
2.) Otvaranje i utvrivanje izvora podataka o statistikoj masi;
3.) Otkrivanje broja i rasporeda statistike mase.
Kada je statistika masa identifikovana moe se opredeliti za istraivanje
popisom ili pomou uzorka.

14

2.) Izrada uzorka

Ekonominost i reprezentativnost su dva istovremena teko uskladiva cilja.
Ekonominost podrazumeva to manji utroak sredstava i rada a
reprezentativnost zahteva zastupljenost jedinica u uzorku koja e kvalitativno i
srezmerno predstavljati statistiku masu.
Dva tipa uzorka: sluajni i namerni; izmeu ima dosta vrsta a najei je
stratifikovani uzorak.
Osnovni principi formiranja sluajnog uzorka:
1.) Utvrivanje evidencije statistike mase;
2.) Koraci izdvajanja jedinica iz mase i uvravanje u uzorak;
3.) Izbor jedinica za uzorak.
Nameran uzorak ima unapred utvrenu veliinu po odreenom kriterijumu,
utrene kvote i same jedince mogu namerno da se izaberu. On proizilazi iz
svojstva predmeta, vrste hipoeza i indikatora istraivanja.
Stratifikovani uzorak moe se smatrati prelaznom varijantom, kada postoje
dovoljna saznanja o sastavu statistike mase moe se u cilju pouzdanije
reprezentativnosti opredeliti da svaki karakteristian deo statistike mase bude
proporcionalno zastupljen u uzorku.
3.) Prikupljanje podataka: Podaci se prikupljaju tehnikama, instrumentima i
postupcima metoda prikupljanja podataka.
Podaci koje sakupljamo iskazuju odreena svojstva
(kvalitete), koliinu (kvantitete), u prostoru (geografski), i ne mogu se odvojeno
sakupljati.
4.) Formiranje statistikih serija: spada u fazu sreivanja i obrade podataka.
Njena uloga je da se statistiki opie istraivana pojava.
Dve vrste serija: statike i dinamike:
Statikim se opisuju stanja i koristi se kvalitativno-kvantitativno-geografski
podaci;
Dinamikim se opisuju kretanja; stanja u raznim vremenskim momentima
kvalitativno-kvantitativno-hronoloki podaci.

15

5.)Statistika analiza:
Statistiki podaci, sreeni u statiike i dinamike serije analiziraju se da bi se
otkrila struktura meusobni uticaji inilaca strukture i dinamika odigravanja
istraivanih pojava.
Postoje tri vrste analiza: statika, dinamika, korelaciona.
Statika->strukture; Dinamika->kretanje odreenih pojava; Korelaciona otkriva
postojanje i bitne karakteristike veza izmeu podataka.
Drutvene i politike pojave daju prednost dinamikim i korelacionim
analizama. Osnovni predmet dinamikim analizama su vremenske varijacije,
svojstva, odredba, inilaca pojava ili samih pojava. Najei postupci metode
su: prebrojavanje, izraunavanje procenta, srednje vrednosti, artitmetike
sredine.
Izraunavanje medijane spada u postupak izraunavanja mere
tendencije, skala iznad i ispod koje se nalazi 50% sluajeva.

centralne

Mod takoe spada u oblik izraunavanja srednje vrednosti, koristi se u skali

podataka moe biti sirov i pravi.
Izraunavanje mera centralne tendencije podrazumeva i utvrivanje mera
njihove varijablnosti: aritmetikoj sredini ( standardna i prosena devijacija);
medijani (kvartalna); modu (totalnog opsega).
Izraunavanje standardne devijacije je mogue iz negrupisanih podataka,
grupisanih po frekvenciji, grupisanih u razrede i proizvoljne polazne take.
U izraunavanju varijabilnosti koristi se i izraunavanje percentilnog odstupanja.
Statistiki postupci obuhvataju i izraunavanje standardnih skorova i korelata kao
mera poreenja(ZiT). Mere korelacije su bitan inilac statistike metode, to je
povezanost izmeu promenljivih vrednosti, najee se izraunavaju prema
odnosu elemenata, rangu, serijama, vezama elemenata.
U statistikoj metodi bitna je uloga generalizacije : potpuna, nepotpuna,
verovatna.
U funkciji statistike generalizacije postoji vie postupaka znaajnosti razlika
izmeu statistikih vrednost:
1.) Konfrontiranje parova radi utvrivanja

znaajnosti razlika;
2.) Analiza varijanse
kojom se testira znaajnost razlike izmeu vie aritmetikih sredina i interni i
eksterni varijabilitet.
Postupak statistike metode jako je bitan u prognostikim istraivanjima,
prouavanje standardne devijacije sredine uzorka i standardne devijacije sredine
mase.

16

6.)Iskazivanje podataka
Realizuje se kao pregled opte evidencije podataka, zatim kao klasifikacija
podataka po odreenom principu, kao posebno formiranje i iskazivanje skala u
skladu sa predmetom i ciljevima istraivanja.
Iskazivanje i predstavljanje podataka tabelama osnov je statistike analize.
Delovi tabele: naslov, redni broj, sigma, zaglavlje,
pretkolone...
Tabeliranje na smisaoni ciljni proces podrazumeva:
1.) Koncipiranje sistema tabela i svake tabele
posebno ( obradne, analitike, ilusrovane);
2.) Izrada
tabela;
3.) Korienje tabela u nauno saznajnom postuku;
7.)Tumaenje rezultata statistike analize.
Osnovni zadatak statistike metode je izvoenje direktnih-indirektnih
generalizacja manjeg ili veeg stepena verovatnoe. Neposredna generalizacija
ostvaruje se izraunavanjem srednje vrednosti mase na osnovu uzorka ili popisa.
Posredna generalizacija izvodi se na osnovu vie uzoraka indukcijom. Sadraji
zakljuaka su odreena stanja i tendencije.
8.) Izvoenje pravilnosti i zakonitosti.
Poslednja faza u primeni statistike metode. Preko formiranja naune hipoteze i
rauna verovatnoe formiraju se statistiki zakoni koji su osnova naunih zakona
u okviru odreene nauke.

17

Kontrola podataka
Spreavaju, otkrivaju i otklanjaju greke uinjene prilikom prikupljanja podataka.
U istraivanju politikih pojava greke se ne mogu lako otkloniti, i ako se otklone
podaci su toliko deformisani da se dovodi u pitanje vrednost istraivanja.
Greke mogu biti tehnike i logiko-epistemoloke.
Zadatak tehnike kotrole je da se utvrdi pravilnost korienja instrumenata i
nedostatke nastale zbog nepravilnosti u radu prilikom sakupljanja podataka
(otkrivaju, obeleavaju, otklanjaju).
Logika kontrola je znatno tea, osnovni instrumenti su reperi. To su podaci koji su
ranije prikupljeni ili poznati iz drugih izvora i odnose se na istu jedinicu
istraivanja koja se podvrgava kontroli.
Mogu biti:
totalni i parcijalni; Totalnim se proveravaju svi drugi podaci; Parcjalnim samo
grupe odataka istog sadraja.
Svojstva upotrebljivosti repera:
1.) Reper kao podatak, tano injenino stanje;
2.) Odluuje se obiljem informacija;
3.) Neposredno je povezan sa podacima koji se proveravaju.
Logika kontrola
ekonominosti.

treba

da

bude

skladu

sa

principima

pouzdanosti

Svrsishodnost proizilazi:
1.) Jednostavnija je i jeftinija od ponovnog istraivanja;
2.) Nekada objektivno nije mogue ponoviti istraivanje zato sto se pojava
promenila;
3.) Nema garancija da bi se ponovnim istraivanjem sve greke otklonile;
4.) Posle logike kontrole rad na terenu je znatno efikasniji, rezultati taniji.
Zato se insistira na kontroli koja se obezbeuje u toku istraivanja aktivnou
kontrolora na terenu, ugraivanjem kontrolnih segmenata u instrumente,
propisivanje rukovanja sa popunjenim obrascima, svakodnevna komunikacija sa
prikupljaima podataka.

18

ifriranje podataka
Prvi postupak u obradi podataka i postupak primene klasifikacije obeleja
podataka.
Opredeljeno je sledeim odlukama istraivanja:
1.) Odlukom o nainu obrade podataka;
2.) Odlukom o razvrstavanju pojedinanih podataka u grupe prema
indentinim ili slinim svojstvima jedinice istraivanja prema unapred
utvrenoj klasifikaciji;
3.) Odluka o obelejima i obliku u kome e dobijeni rezultati biti iskazani.
Odluka o tehnici-nainu na koji e operacije ifriranja, razvrstavanja,
prebrojavanja i iskazivanja biti izvrene donosi istraiva na osnovu:
1.) Raspoloivosti finansijskih i tehnikih sredstava;
2.) Kadrova i osposobljenosti;
3.) Brojnosti i karakteristika jedinica istraivanja i prikupljenih podataka;
4.) Nivoa tanosti i naunog saznanja;
5.) Raspoloivosti vremena za obradu podataka.
ifriranje je prvi postupak posle kontrole podataka, u jednostavnijim
istraivanjima to je paralelni posao. To je obeleavanje podataka / grupe podataka
znakom unapred utvrenim kodeksom ifara. Kodeks ifara je dokument sainjen
na osnovu klasifikacije obeleja podataka, iskazujui ih u obliku simbola,
organizuju se u kodeks ifara uz nuno potovanje principa konvencionalnosti,
iskljuivosti i asocijativnosti.
ifre mogu biti: numerike, slovne, grafike, kombinovane.
Takoe mogu biti: jednostavne, vezane, kombinovane.

19

Izvetaj o istraivanju i izvetaj o rezultatima istraivanja

razlkovanje i opta klasifikacija)

(pojmovno

Izvetaj o istraivanju: sistematizovana celina ukunih saznanja o predmetu

istraivanja. To saznanje se izlae u odgovarajuoj formi, a unutranja
organizacija sadraja je uslovljena zahtevima projekta istraivanja. Pod pojmom
izvetaj o istraivanju podrazumevamo ukupnost saznanja saoptenih
odgovarajuim jezikom i stilom o rezultatima istraivanja.
Tri vrste sadraja:
1.) Kojim se opisuju praktine konkretne aktivnosti u postavljanju i realizaciji
istraivanja,
obradi
podataka
i
izradi
izvetaja.
2.) Koji se bavi problemom i predmetom istraivanja;
3.)Sadraji koji se bave
metodolokom problematikom.
Izvetaj o rezultatima istraivanja: moe se shvatiti kao ui i definie ga kao
celinu novosteenih i sa njima povezanih naunih saznanja o predmetu i
metodama istraivanja dotinog predmeta sistemski, kritiki, u odgovarajuoj
formi i stilu kako bi se koristili za dalje nauno korienje.
Razlika izmeu izvetaja o istraivanju i izvetaja
istraivanja su u naunosti, predmetnosti i nameni.

rezultatima

Izvetaj primeren potrebama daljeg naunog korienja izlae sadraje koji se

iskljuivo tiu nauke i od znaaja su za nju. Tako se utvruje mesto uloga i
funkcija izloenih saznanja u nauno saznajnom fondu. Elaboracija moguih
hipotetikih stavova i novosteenih naunih pitanja u tom izvetaju dobijaju
znaajno mesto.
Izvetaj o istraivanju ima prednosti nad izvetajem o rezultatima istraivanja sa
stanovita subjekta/institucija koja je vrila istraivanje.
Detaljnim izvetajem o istraivanju izgrauje se osnova za svestrano razmatranje
i usavravanje drugih istraivakih procesa, a naroito u izbegavanju greaka,
suvinih radnji, izbora kadrova.
20

Osnovne tekoe u izradi i korenju takvog izvetaja su:

1.) raznovrsnost izvora koji se mogu koristiti,
2.) Raznovrsnost materije
koju obuhvata;
3.)
Obimnost koja proizilaz iz potrebe da se obradi mnotvo detalja.
Nasuprot tome izvetaj o rezultatima istraivanja za naruioca pogodniji je za
korienje, neposredno se bavi sadrjima za koje naruioc ima najvei interes.
Izmeu izvetaja o istraivanju i izvetaja o rezultatima istraivanja
postoji odnos celine prema delu:
1.) Izvetaj o istraivanju nije nezavistan deo istraivanja iako ima sva
svojstva fprmalne posebnosti u njegov sadraj je nuno ugraen deo
teorije preuzet iz teorijskog odreenja predmeta kao i kategorijalni sistem.
2.) Izvetaj o rezultatima istraivanja je veoma sloen sistem dokazivanja i
opovrgavanja, sistem naunog produktivnog zakljuivanja, dokazivanja i
opovrgavanja poinju v u najranijim fazama rada na izradi projekta
istraivanja i u primeni su tkom celog procesa istraivanja i izradi izvetaja.
Sutina izvetaja je u konstatovanju istinitosti, lanosti hipoteza i
izvoenju zakljuaka na osnovu toga.
Konstatacija o istinitosti-lanosti hipoteza:
1.) Stavovi teksta iskazi izvetaja;
2.) Postulati i primese za izvoenje novih zakljuaka;
3.) Osnov za izvoenje novih itanja i hipoteza;
4.) Osnov i argument za odnos prema prethodnom
iskustvenom i naunom.

saznanju

prosto

Izrada izvetaja i izvetaj nisu samo prosto izlaganje rezultata istraivanja ve

su i sami specifian proces istraivanja, metodama dokazivanja i
opovrgavanja, primenom svh metoda, naroito dedukcije, indukcije i
generalizacije.

21