Teodor Sterden

Kentaur Nauna fantastika

Biblioteka

Kentaur

Nauna fantastika

Naslov originala

Theodore Sturgeon
VENUS PLUS X
Ilustracija na koricama

eljko Pahek
Urednik

Zoran lvkovi
Recenzent
Nataa Tanasijevi-Popovi
Oprema knjige

Dobrilo M. Nikoli
Tehniki urednik

Seka Kresovi-Buneta
Lektor
Sneana Brajovi
Korektor

Grozda Peji
Copyright

1960 by Theodore Sturgeon

Izdava
IRO PROSVETA, OOUR Izdavaka delatnost
Beograd, 1985.
tampa i povez
Beogradski izdavako-grafiki zavod
Beograd, Bulevar vojvode Miia 17
Tira pet hiljada primeraka

Teodor Sterden

Venera plus iks

Prevela

Sonja Dekani-Janoski

PROSVETA
Beograd

arli Dons, uzbueno povika arli Dons: arli

Dons, arli Dons! jer bilo je apsolutno neophod
no da se zna ko je arli Dons, da se to ni za asak
ne izgubi iz vida, ni za ivu glavu, nikada.
Ja sam arli Dons, ree svaalaki, pa ponovi
moleivim tonom. Niko se nije usprotivio, niko po
rekao. Leao je sklupan u toploj tmini, prekrtenih
ruku i ela vrsto pritisnutog o kolena. Pred oima
mu je treperilo nekakvo tupo crvenilo, ali to je
bilo unutra, iza zatvorenih kapaka, i on je bio arli
Dons.
. Dons bilo je nekada urezano na vratima or
maria u svlaionici, ispisano iskoenim, kitnjastim
slovima na Svedoanstvu o zavrenoj srednjoj koli,
otkucano na baninim ekovima. Dons, rs. u te
lefonskom imeniku.
Ime, u redu. U redu, odlino, okej, ali ovek nije
samo ime. oveku je dvadeset sedam godina i svako
jutro doteruje kosu pred ogledalom i voli kap-dve
Tabaska na porciji jaja (polurovita: belance vr
sto, umance meko). Ima uroenu malformaciju
jednog palca na nozi i razrokost. Ume da ispee ni
clu voli curu rukuje apirografom ide sam u toalet
pere zube, ukljuujui i most, levi gornji lateralni
sekuti i mali kutnjak. Iziao je iz kue na vreme,
ali e ipak zakasniti na posao.
Otvori oi, i to sad vie nije bilo tupo, treperee
crvenilo ve sivilo hladno srebro koje nije izvi
ralo niotkud, sivo kao tragovi pua na liu jorgovana prolena stvar. Dabome, sada je prolee, oh
te prolene stvari; sino smo vodili ljubav, Lora,
ona...
Kada se sat vrati na letnje vreme, na samom po
etku tog letnjeg perioda, veeri obasjane suncem
5

kao da veito traju i toliko stvari stigne da uradi.

Kako je samo preklinjao Loru da mu prui priliku
da iznese njenu kolekciju filmova; da je samo mama
mogla to da vidi! I tamo dole, u Lorinom smrdlji
vom podrumu, dok se s filmovima pod mikom
probijao kroz polumrak, vukui noge po podu da
se ne spotakne, naleteo je na otri vrh kaiaste
arke nekakvog baenog kapka koji mu je iscepao
smee pantalone od tvida i utisnuo mu u butinu
crvenu i podlivenu modricu (jasno se raspoznavao
otisak osnove i potke). No, isplatilo se, isplatilo se,
sve to vee-venost s devojkom, pravom devojkom
(to je i dokazala) pored sebe, tokom cele te bes
krajne veeri; i celim putem do kue ljubav! sada
i ovde, i prolee, naravno, i, oh, dabome, ljubav!
o tome su govorile abe gatare, jorgovani, arlijanje vetra i znoj to se suio na njemu. (Prijalo je
zaista to prija. Lepo je pripadati ba ovome
ovde i ovom sada, i proleu, naravno, i oh, dabome,
ljubavi; ali najlepe od svega je kad se pamti, kad
se svega tog sea, arli). Jo je bolje od ljubavi
seati se kue, stazice oiviene visokom ivom ogra
dom, dveju belih, svetleih kugli na kojima je cr
nom bojom ispisano veliko ezdeset jedan (to je
bila mamina usluga gazdi; ona je ena spretne ru
ke), samo to ih je vreme ve prilino naelo kao,
uostalom, i ruke. Veliko predvorje iji je jedan zid
sav iaran mesinganim ploicama pun potanskih
sanduia i neupadljivih dugmadi za zvono svakog
stanara, i reetka interfona pokvarenog jo od kad
su se doselili, i ona masivna mesingana ploa to
je skrivala sigurnosnu elektrinu bravu koju je
godinama otvarao jednim jedinim udarcem rame
na, ne usporavajui k orak . . . i treba prii blie,
jo blie, jer veoma je vano seati se; nije vano
ega, seanje je ono to je bitno; moe! moe!
Stepenite izmeu prizemlja i prvog sprata imalo
je staromodne, poniklovane ispuste preko ivica te
piha, pohabanog do same prevlake ispod potke, sa
crvenim, iskrzanim resama. (G-ica Mondorf je
predavala u prvom razredu, g-ica Vilard u dru
gom, g-ica Huper u petom. Seti se svega.) Leei
u toj srebrnoj svetlosti i priseajui se, osvrnu se
unaokolo; meki zidovi nisu izgledali ni kao metal
ni kao tkanina, najvie su podseali na neku me6

avinu jednog i drugog, i bilo je veoma to p lo ...

nastavio je da se prisea otvorenih oiju: stepeni
te izmeu drugog i treeg sprata imalo je takoe
poniklovane ispuste ali nije bilo zastrto, a stepe
nici su svi bili pomalo uplji, o, veoma malo; dok
se penje mogao si razmiljati o emu god hoe
ali ono klop, klop, za razliku od jedva ujnog flap,
flap, do prvog sprata, inilo je da tano zna
gde s i . ..
arli Dons vrisnu: O, Boe a gde sam to ja?
Oprui se, lee potrbuke, privue kolena i os
tade u tom poloaju; vie nije mogao da se pokrene.
Usta su mu bila suva i vrela iznutra, kao jastuni
ca pod maminom peglom; miii nogu i lea potpu
no meki i gusto zamreni, ba kao ono pletivo u
korpi koju e mama jednog dana da dovede u
red ... ljubav s Lorom, prolee, svetiljke sa bro
jem ezdeset jedan, rame na bravi, uz stepenice flap,
flap, klop, klop, a zatim 1 pa, mora biti da se
sea i svega ostalog, jer sigurno je uao u stan
legao da spava ustao krenuo na p o sa o ... zar nije?
Zar nije?
Podie se na ruke, drhui od napora, kleknu, sede malaksalo na pete. Glava mu je klonula na gru
di i tako se odmarao, dahui. Posmatrao je smeu
tkaninu svoje odee kao da je neka zavesa koja e
tog asa da se otvori i da mu otkrije neto nepo
znato, ali sigurno zastraujue.
Tako je i bilo.
Smee odelo, proaputa. Jer upravo tu, na bu
tini, bila je mala poderotina (a ispod nje mali,
bolni otok, modrica nalik na kariranu aru) kao
dokaz da se tog jutra nije oblaio da krene na po
sao, da ak nije stigao ni do odmorita na drugom
spratu. Umesto toga, obreo se ovde.
Poto jo uvek nije mogao da se uspravi, stade
da se vue na rukama i kolenima, povijenih lea,
mirkajui i okreui unaokolo glavu na drhtavom
vratu. Za trenutak zastade i dotae bradu. Nije
bio zarastao vie nego to bi se moglo pretposta
viti za nekoga ko se vraa kui sa sastanka zbog
kojeg se bee obrijao.
Ponovo se osvrnu i ugleda visoku, ovalnu aru,
tanko upisanu u zasvoeni zid. Prva slika koju je
7

uspeo da otkrije u ovom mekom prostom. Buljio

je u nju, a ona mu pokaza Nita.
Zapita se koliko je sati. Podie i'uku, nakrivi
glavu i stavi uho na sat. Hvala bogu, jo je radio.
Pogleda ga. Prikova pogled, ne miui se. inilo
mu se da ne moe da vidi koliko je sati. Najzad
shvati da brojevi na brojaniku stoje u suprotnom
pravcu, poput slike u ogledalu; dvojka je stojala
na mestu desetice, osmica na mestu etvorke. Ka
zaljke su pokazivale ono to bi trebalo da bude je
danaest minuta do jedanaest, a bilo je, pod pret
postavkom da je sat iao unazad, jedan sat i je
danaest minuta. U stvari, tako je i iao. To se videlo po kretanju dugake sekundare.
A zna li ti, arli, govorilo mu je neto to je
dopiralo do njega kroz sav taj uas i zaprepaenje,
zna li da ak ni sada ne treba nita drugo da ra
di ve samo da se sea? Sea li se onog stravi
nog bapca to ti je predavao algebru tri u srednjoj
koli, kad si tropio na algebri jedan i morao na
popravni, i jedva se provukao iz algebre dva i geo
metrije jedan, pa opet opalio na popravni iz geo
metrije dva sea se? I onda, na algebri tri do
bili ste tu g-icu Moran, izgledala je kao IBM sa
zubima. I onda si je jednog dana pitao da ti neto
objasni i odgovorila ti je na takav nain da si pro
sto morao jo neto da je p ita ... i ona ti je tada
otvorila jedna vrata za koja nisi ni sanjao da po
stoje i ona sama postala je nekako... pa, lepo,
posle toga si je posmatrao i znao si ta, u stvari,
krije ta sleena faca, ta strogost, ta slinost s ma
inom. Ona je, u stvari, ekala da se pojavi neko
ko e je pitati takve stvari iz matematke koje su
neto malo iznad, neto malo preko onoga to pie
u knjizi. I kao da je ve odavno prestala da se
nada da e se takav pojaviti. A to joj je znailo
toliko mnogo zato to je volela matematiku na ta
kav nain da je izgledalo da je teta to se re
ljubav ikada upotrebljavala za neto drugo. A,
takoe, i zato to se moglo dogoditi da to dete koje
joj postavlja pitanja bude poslednje s kojim raz
govara, ili mu otvara svoja skrivena vrata, jer umi
rala je od raka i to niko nikada nije ni pomislio
o njoj, sve dok jednog dana jednostavno nije
prestala da se pojavljuje.

Carli Dons baci pogled na jedva vidljivi oval vi

mekom, srebrnom zidu i poele da je sad tu g-ica
Moran. Poele da je i Lora tu. Seao se obeju veo
ma jasno, a bile su toliko godina daleko jedna od
druge. (A tek koliko, pomisli, gledajui na svoj
runi sat, a tek koliko su daleko od mene?) Poele
da je mama sad tu s njim, a i ona riokosa iz Teksasa. (Ta riokosa bila mu je prva; da li bi se sla
gala sa mamom? I kad smo ve kod toga, kako bi
se Lora sloila sa g-icom Moran?)
Nije mogao prestati da se sea; nije se usuivao
a nije ni eleo da prestane. Jer dokle god se seao
znao je da je on arli Dons; i premda se nalazio
na nepoznatom mestu i nije znao koliko je sati,
nije bio izgubljen; ovek ne moe biti izgubljen
dokle god zna ko je.
Podie se na noge, stenjui od napora. Bio je
toliko malaksao i oamuen da je mogao da stoji
samo na iroko razmaknutim nogama i da hoda sa
mo ako mlatara rukama, da bi odrao ravnoteu.
Upravi korak prema jedva vidljivoj ovalnoj liniji
na zidu, jer to je bilo jedino emu se mogao upu
titi, ali kad je zakoraio, umesto da ide pravo na
predovao je dijagonalno i porebarke; bilo je kao
onda (setio se) u luna-parku na Koni-Ajlendu, gde
te uvedu u sobu i zatvore te, a zatim je samo malice nagnu u stranu, ali tako da ti ne zna jer ne
vidi nita po emu bi se mogao orijentisati; ima
samo zelena ogledala u kojima vidi samog sebe.
Morali su da peru tu sobu mrkovima pet-est puta
dnevno. Tako se i sada oseao, ali je ipak bio u
prednosti; prvo, znao je ko je i znao je da mu je
muka. Spotaknuvi se o meku krivinu gde je pod
prelazio u zid pokleknu za trenutak na elastino
srebro i prokrklja, Ovoga asa ja nisam ja, eto,
to je! Ali kad je uo i razabrao vlastite rei skoi
na noge. Jesam! povika, jesam!
Zatetura se, i poto u ovalu nije bilo niega da
se pridri to je bila samo tanka linija koja se
protezala u visinu do iznad njegove glave on
gurnu.
Oval se otvori.
Neko je stajao i ekao ga s one druge strane,
nasmejan, obuen tako da je arli samo zinuo i
rekavi, Oh, izvinite ... sruio se nauznak.
9

II

Herb Reil ivi u predgrau Houmvud, gde poseduje sto pedeset stopa zemljita koje izlazi na ulicu
Begonija i jo dve stotine trideset stopa iza kue,
a odatle poinje dve stotine trideset stopa Smitija
Smita, koje se nastavljaju u sto pedeset stopa nje
govog prednjeg vrta to gleda na ulicu Kala. Kua
Herba Reila je u dva nivoa, Smitova je u ranerskom stilu. Herbovi susedi sleva i zdesna imaju
takoe kue u dva nivoa.
Herb tiho, ugaenog motora, ulazi u prilaz za
garau, a onda naglo zatrubi i pomoli glavu kroz
prozor: Vidi ko je doao!
Denet, koja je kosila travnjak, zagluena jedno
linom bukom motorne kosaice, trgne se na zvuk
trube, poskoivi od iznenaenja. Stavlja nogu na
podnonu plou i dri je pritisnutu sve dok se ko
saica ne zaustavi, a zatim, smejui se, pritri ko
lima.
Tata, tata!
Tata, tata, taticeee! Dejvi ima pet godina, Karin tri.
Oh, mili, otkud ti!
Zakljuio sam obraun za Arkadiju, a ef kae,
Herbe, veli, idi kui, poigraj se s decom. Ala ti
svee izgleda! Denet je obuena u kratke pantalonice i pamunu majicu s kratkim rukavima.
Bio sam dobar, bio sam dobar, piti Dejvi,
zavlaei ruicu u Herbov dep na sakou.
I ja sam bio dobar, cii Karin.
Herb prsnu u smeh i, iroko zamahnuvi, podie
je sa zemlje. Ala e ti biti veliki deko kad poraste!
Pst! Herbe, napravie joj zbrku u glavi. Nisi
zaboravio kola?
10

Meavinu za kola. Mnogo je bolji kad ga sama

pravi. Uutkujui njen oajniki uzdah, dodade:
Dobro, ja u, ja u. Uvek u umeti bolje od tebe
da smutim nekakav kola. Maslac, toaletni papir.
Sir?
K vragu. Zapriao sam se s Luisom. Uzima
kesu i ulazi u kuu da se presvue. Dok je on unu
tra, Dejvi stavlja nogu tamo gde je Denet bila
stavila svoju kada je zaustavljala kosaicu. Oklop
na cilindru jo uvek je vreo. Dejvi je bos. U tre
nutku kada se Herb pojavio na ulaznim vratima,
Denet je upravo govorila: Pst, pst, budi mu
karac.
Herb je obuen u kratke pantalone i pamunu
majicu s kratkim rukavima.

11

arli Dons se nije onako preturio zbog stidljivosti. Bilo ta je moglo onako da ga obori nagli
snop svetlosti u oi, iznenadna pojava stepenica
koje vode nanie. U svakom sluaju, on bi pomislio
da je osoba onako obuena ensko. Od kad se
obreo u onoj komori mislio je samo na ene
Loru, mamu, g-icu Moran, riokosu Teksaanku.
I bilo mu je jasno zato bi, pri povrnom pogledu
na ovu spodobu, svako pomislio isto to i on. U
tom trenutku, dodue, nije jo mogao ba sve da
vidi; leao je na leima, na neem elastinom ali
ne tako mekom kao to je bila ona komora
podsealo je na sto s tokovima kakve imaju u
bolnici. Neko mu je paljivo obraivao posekotinu
na vrhu ela, dok mu je osveavajue, vlano pare
tkanine iji je miris podseao na muskat, prekri
valo svojim blaenstvom ostatak ela i oi. Ali
onaj neko, ko god da je bio, govorio mu je neto
od ega arli nije razumevao ni rei, ali je ipak
znao da to nije enski glas. Nije to bio ba neki
basso profuno, ali sigurno nije bio ni enski glas.
A uz to, moj brate, koje je to bilo perje! Zamislite
neku vrstu kratkog ogrtaa za kupanje, zagasitocrvene boje, stegnutog pojasom, ali iroko otvore
nog i gore i dole. U gornjoj polovini bio je iseen
tako da su ramena bila gola, a kruti okovratnik
uzdizao se iznad glave vlasnika; izgledao je kao
tapacirani naslon neke stolice i bio je, dovraga,
skoro isto toliko i velik. Ispod struka, ta odea
bila je spreda iseena, a pozadi se sastavljala u
otre peeve, nalik na frak. Napred, ispod pojasa,
bila je obeena na kratkim kaievima nekakva svi
lenkasta naprava, nalik na ukrasnu torbu koju
kotlanani nose napred, preko svoje suknjice, i
zovu je sporan. Patike-arape, koje su izgledale ve
12

oma meke, iste "boje kao i haljetak i s otro ukrojenim, iljatim sarama napred i pozadi, dopirale su
do polovine listova.
Kakvo bilo da bilo to leenje, od njega su mu
bolni damari na elu tako naglo prestali da se sko
ro uplaio. Jo je za trenutak ostao da lei nepo
mino, bojei se da bol opet ne oivi i ne probode
ga isto onako naglo kao to je prestao, ali to se
nije desilo. Podie ruku, oklevajui, na ta mu neko
hitro strgnu tkaninu s oiju i on ugleda nad sobom
jedno nasmejano lice koje izgovori nekoliko tenih
slogova 'i zavri ih upitno podignutim tonom.
arli ree: Gde sam?
Lice podie i spusti obrve, kao da slee rame
nima, i stade se prijateljski smeiti. vrsti, hladni
prsti dodirnue mu usne i nepoznati zavrte glavom.
arli shvati i ree: Ni ja tebe ne razumam. Pod
boi se na lakat i pogleda oko sebe. Oseao se
mnogo snanijim.
Bio je u velikoj prostoriji u obliku slova T. Vei
deo uspravne crte toga T pripadao je nazovimo
je, meko obloenoj eliji iz koje je upravo bio
izaao; vrata su joj jo uvek bila otvorena. I spolja
i iznutra sijala je onom jednolinom, mekom, hlad
nom, srebrnom svetlou. Izgledala je kao ogrom
na bundeva s krilcima.
Od poda do tavanice i s kraja na kraj, svi zidovi
tog slova T bili su, u stvari, jedno providno okno.
arliju se uini da je nekada video jedno toliko
veliko u izlogu neke robne kue, ali smesta posum
nja u to. Na oba kraja tog slova T bili su zastori.
Pretpostavio je da se iza njih nalaze vrata.
Napolju je izgledalo tako da oveku stane dah.
Takvi meki, valoviti travnjaci mogu se samo pone
kad videti na terenima za golf, ali ni tamo se ne
prostiru miljama kvadratnim miljama. Tu i ta
mo stajale su grupice tropskog drvea: buktava
rasko rastinja bila je toliko iva da se skoro mo
gla opipati: bile su tu palme putnikovo drvo,
kupusne palme, kokosove palme i umare; papratovo drvo i rascvetani kaktusi. Na jednoj kamenoj
ruevini, tako slikovitoj da bi se moglo pomisliti
da je namerno tu postavljena, stajalo je velian
stveno smokvino drvo, visoko skoro stotinu stopa,
sa dugakim korenovima i viestrukim stablom,
13

potpuno u skladu s ogromnim lukom i slapovima

njegove blistave kronje.
Jedina zgrada koja se mogla videti a bile su
veoma visoke dvanaest do etrnaest spratova,
nagaao je arli, i jo na uzviici bila je pot
puno nemogua.
Uzmite jednu kupu kapu pajaca, recimo. Uiljite je tako da bude tri puta dua nego to bi
trebalo. Zatim je savijte u blagom luku, da bude
skoro etvrtina kruga. Sada je okrenite naopako,
zabodite joj onaj tanani uiljeni vrak u zemlju i
odmaknite se, ostavljajui onaj teki, iri deo da
se povija navie i u stranu i da niim ne bude po
duprt. I konano, neka sve to bude visoko blizu
etiri stotine stopa, sa grupicama prozora koji svetle kao dijamanti, prijatno asimetrinim i razmetenim na neoekivanim mestima, sa zaobljenim,
polukrunim balkonima, koji kao da su sami izras
li iz spoljne povrine a ne dodati na nju, i dobiete
sliku te nemogue graevine.
arli Dons pogleda u nju, zatim u svog pratioca,
pa opet, otvorenih usta, u nju, pa u pratioca. Taj
ovek i jeste i nije liio na ljude. Oi kao da su mu
bile isuvie razmaknute i malice preterano izdu
ene i jedno i drugo, i reklo bi se da su mu smetene malo vie sa strane, a ne u prednjem delu
lica, kako bi trebalo. Brada mu je bila snana i
glatka, zubi krupni i savreno pravilni, nos povei,
a luk nozdrva bio mu je toliko visok da ga je samo
deli obima spasavao da ne pone da lii na konj
sku njuku. arli je ve iskusio koliko su ti prsti
snani i meki; takvo je bilo i lice, celokupni utisak
i dranje. Grudni ko mu je bio nekako izdueniji
nego to bi trebalo a noge neto krae nego to bi
ih arli nacrtao, kad bi bio slikar. I, naravno, ta
od ea. . .
Ja sam na Marsu, drhtavim glasom prozbori
arli Dons, pravei se da se ali a, u osnovi, zvu
alo je bedno i uplaeno. Uini nekakav neodree
ni pokret u pravcu zgrade.
Na njegovo iznenaenje, ovek ustro klimnu gla
vom i nasmei se. Osmeh mu je bio topao i ulivao
je poverenje. Pokaza prstom na arlija, na sebe i
na zgradu, pa zakorai ka ogromnom prozoru i
pozva ga rukom.
14

Pa, dobro, zato ne bi? . . . arli se ipak, oklevajui, osvrnu ka vratima srebrne elije iz koje upra
vo bee izronio. Iako mu ba nije bila naroito za
srce prirasla, to je ipak bila jedina stvar ovde, u
ovom svetu, koju je iole upoznao.
ovek oseti arlijevo snebivanje i, da bi ga umi
rio, naini irok, polukruan pokret rukom, poka
zujui na zgradu u daljini i natrag na eliju.
Uz smeak, koji oevidno nije bio od srca, arli
pristade da krene.
ovek ga epa za miicu i poe s njim, otrim
korakom, ali ne prema jednom od zastrtih krajeva
prostorije ve pravo ka prozoru, pravo kroz okno.
Ovo poslednje uinio je sam. Jer, arli se naglo
ukipi i pobee natrag, ka stolu na tokovima.
ovek je stojao napolju, lebdeo je u vazduhu
kao da stoji na vrstom tlu i, smeei se, pozivao
ga rukom. Neto mu je i dovikivao ali arli je
to samo mogao da vidi; nikakav zvuk nije dopirao
do njega. Kad se ovek nae u zatvorenom prosto
ru on to osea u stvari, uje u svakom sluaju
zna da je tako, i arli je to znao. Ipak, taj stvor
u arenim haljinama proao je kroz ono to je taj
prostor zatvaralo, a da to neto nije otvarao, i
sad ga je nestrpljivo, ali ne i ljutito, pozivao da
mu se pridrui.
Ima trenutaka kad se od oveka trai ponos,
pomisli arli, i ovo je jedan od takvih, a ja ponosa
nemam. On oklevajui prie prozoru, spusti se etvoronoke i polako isprui ruku ka oknu. Bilo
je tu: uo ga je, oseao ga u prostoru, ali ga nije
mogao napipati. Santimetar po santimetar, ispuza
napolje.
ovek, smejui se (ali smejui se 5 njim, ne nje
mu, u to je arli bio siguran), proeta po niemu
i vrati mu se. Kada posegnu za arlijevom rukom
arli je tre nazad. ovek se opet stade srnejati i
snano potapa nekoliko puta po onom nevidljivom
to mu je bilo pod nogama. Zatim se uspravi i zatopota nogama.
Pa, dobro, oigledno je stajao na neemu. Seajui se (opet), arli se seti kako je na aerodro
mu San Huan gledao neku staricu iz zapaj j^ Ijid ije, upravo prispelu, ko zna zato, sa i^Gfg privo&i
putovanja avionom, kako se prvi put ife^ivotii sus
15

ree s pokretnim stepenicama. Najpre je ustuknula

i snebivala se, zatim je prilazila pa opet odskakala
unazad im bi ih dodirnula, sve dok je mladi hra
pava glasa, koji je bio s njom, najzad nije zgrabio,
podigao s poda i bupnuo je na prvi stepenik. epala je pokretni rukohvat i vritala sve vreme dok
je klizila navie, a i tamo gore, na vrhu, nastavila
je da vriti. A to je bilo, sve vreme, vritanje od
smeha.
Dobro, makar i puzao, vritati nee. Bled i unezveren, proe rukom kroz okno kojeg nije bilo i
potapa po onom mestu gde je ovek to ve bio
uinio. Ovog puta, osetio je tvrdo.
Puzajui na kolenima i jednoj ruci, pipajui dru
gom rukom pred sobom, mirei i zabaene glave,
tako da je mogao da vidi oko sebe ali ne i ispod
sebe, on proe kroz nita koje je tako dobro za
tvaralo onu prostoriju i izie na nita to ga je
tamo napolju ekalo.
ovek, iji je glas odjednom opet mogao da u
je, smejui se dozivao ga je rukom i podsticao ga
da nastavi dalje, ali arli ve bee iziao onoliko
daleko koliko je nameravao. Iznenada, na njegov
uas i zaprepaenje, ovek se ustremi na njega,
podie ga, i bupnu mu desnu ruku na jedno nita,
koje je visilo u vazduhu otprilike u visini njego
vog struka rukohvat!
arli je buljio u svoju desnu ruku koja je iz
gledala prazna, ali je drala blagosloveno neto;
mogao je da vidi da mu je dlan sa strane spljoten
i rairen pod pritiskom tog neeg to je drao u
ruci, da su mu lanci na prstima pobeleli. Postavi
drugu ruku pored nje i pogleda preko povetarca
u stvari, ba je dobro duvalo u onog drugog,
koji neto izgovori svojim pevuckavim jezikom i
pokaza prstom nanie. arli Dons neodluno obo
ri pogled i zinu. Nije bilo vie od dvesta stopa,
ali njemu su izgledale kao milje. Proguta knedlu i
klimnu glavom, jer ovek je oevidno bio rekao
neto veselo, neto kao: Opaka rupaga, a? Isuvie kasno shvati da je ovek, u stvari, rekao neto
nalik na: Pa, hoemo li, matori? a da se on pre
vario i klimnuo mu glavom.
Propadoe u dubinu. arli zavrita. To nije bilo
vritanje od smeha.
16

IV

Kuglana Bon-ton su je skup objekata, koji

se pre svega sastoji od kuglane same i, naravno, od
bara koji uz nju ide, ali dosta je i pridodato. Na
primer, u toaletu pored umivaonika, uz kutiju za
bacanje upotrebljenih papirnih ubrusa dodata je
jo jedna mala-malecka kutija za male-malecke pa
pirne maramice kojima dame otiru ru. U baru, takoe, dodate su penuave zavesice na prozorima, a
podnoje pokretne vitrine-kolica sa toplim perecima
i kuvanim jajima opiveno je suknjicom do poda,
koja skriva tokove. ankerica se nekim udom pre
tvorila u konobaricu. Niko jo nije otkrio kako se
odigrala evolucija od piva iz konzerve do rumene
gospe, koktela od dina i grenadina i, ak, da iz
vinete, do vermuta sa sodom. Stolovi za klaenje su
iezli, a zamenio ih je tand sa suvenirima.
Tu, evo, sede Denet Reil i njena susetka, Tili
Smit, nad frapeom creme de menthe, koji su zara
dile u znoju lica svog (naroito Tili, koja polako
postaje prvoklasni kugla, dostojan pravog tim a),
i spremaju se da preu na posao zbog kojeg su se
i sastale, to jest na posao.
Raunovodstvo je raunovodstvo, kae Denet,
a kopiranje je kopiranje. Zato se, dakle, matori
kemba muva, s onih svojih sto kila, po odeljenju
za kopiranje?
Tili gucne i ljupko lizne ivicu ae. Stareinstvo, kae, jedna re koja mnogo ta znai. Njen
mu radi u odeljenju za kontakte i propagandu in
dustrijske korporacije Kavalier.
Denet se namrti. Njen mu radi u agenciji koja
vodi raunovodstvo firme Kavalier. Ne moe on
nama da se mea.
Oh, zevnu Tili, iji je mu neto stariji i, bez
17

sumnje, u izvesnim stvarima mnogo pametniji od

Herba, te ljude s raunskim mainama moe lako
navesti da rade ono to ti hoe, jer oni savreno
vide samo ono to stoji u papirima.
A ta bi to moglo da ne stoji u papirima?
Recimo, kao onaj stari Trizer, to je nekada ra
dio u ,Kavalieru, ree Tili. Jedan od momaka
ne pitaj me koji hteo je da bude unapreen, pa
je jednom popriao s Gazdom zna, onako, u sti
lu ,nema veze' i opkladio se s njim, opet onako
neobavezno, kafanska opklada, da e svaki obraun
trokova poslovanja naduvati do plafona a da ga
matori Trizer nikad ne ulovi. Gucnula je opet i
ovla se zakikotala.
I onda? pita Denet, gutajui svaku re.
Pa, eto, stari Trizer je znao da mu moj pardon, taj momak radi o glavi, i kad su ti teko ,nafrizirani' rauni poeli da pristiu, on je bez rei
uzeo da ih prikuplja, sve dok ne naslae dovoljno
veliku kamaru da je ispusti tom momku na glavu
i dokraji ga. Ali deko je tako oprezno ispostavljao
te raune, da je to sve prilino potrajalo. U meu
vremenu, naravno, slao je Gazdi svaki put po jednu
kopiju, tek koliko da ga podseti na onu opkladu u
stilu ,nema veze'. I tako, dok je Trizer uspeo da
pripremi onu svoju bombu, prolo je ve pet nedelja i Gazdi je prestalo da biva smeno. I tako su
matorog Trizera utnuli uz stepenice u zadnji red
poslovodnog odbora, gde njegovo stareinstvo vie
nije moglo da nakodi nikome do li njemu samom.
Kratko al slatko, kae Denet.
Tili se zakikota: Zvui kao neka otmena pekara.
Kratko al slatk o ... pa, da, kae Denet, obra
dovavi se to joj je to upravo tog asa palo na
pamet, Herb je tako nazvao svoj najnoviji projekat
reklamnog materijala, kojim namerava da api za
sebe pekare ,Big-beg. Ali, budi srce, i nemoj ni
kome rei. U meuvremenu ona e rei Herbu,
ali jezikom skakavaca hop, mome, hop.

18

Stajali su na mekom busenju trave, arlijeva kolena bila su mekana i klonula, a pratilac ga je drao
rukom oko ramena, pridravajui ga. arli se stre
se i stade na noge, i, kad se dovoljno pribrao, po
gleda navie. Tada ga uhvati tako snana drhtavica
da ga ruka, kojom je bio obgrljen, stegnu jo vr
e. Uini ogroman napor, nasmei se i skide tu ruku
sa sebe. Njegov pratilac odra mali govor, pokazu
jui gestovima pojmove gore, dole, brzo, udarac o
arlijevu glavu, i itav splet gestova poniznosti, koji
su verovatno podrazumevali Izvini. arli se opet
nasmei i malaksalo ga potapa po leima. Zatim
baci jo jedan zabrinuti pogled navie i odmae se
od zgrade. Ne samo da je bila ogromna, zaista pre
visoka; njena masa mu je pretei visila nad glavom,
poput pesnice. U arhitektonskom pogledu ta grae
vina bila je isto onako sumanuta kao i prethodna,
iako vie vretenasta no kupasta i iskoena vie u
stranu nego uvis.
Kretali su se preko busenja inilo se da ne
postoje nikakvi putevi i staze a ako je arli i
pomiljao da e udna odea njegovog pratioca pri
vlaiti panju, brzo je bio osloboen te zablude.
On je bio taj koji je delovao udno. Nije da su
ljudi ba piljili, ili se okupljali oko njega; ne, to
nikako. Ali po njihovom veselom mahanju i brzom
skretanju pogleda moglo se osetiti da su radozna
li i, jo vie, da se radoznalost smatrala neumesnom.
Obiavi zgradu naioe na njih pedesetak, kako
se brkaju u bazenu. Kupai kostimi bili su im sa
mo one meke, svilene stvarice, nalik na sporan, ko
je su prianjale uz njih bez nekog vidljivog sredstva
za uvrivanje; ali nevidljivost je ve postala neto
to je bio spreman da prihvati. Svi bez izuzetka bi19

li su veoma utivi, pozdravljali su ga mahanjem ru

ke, osmehom, reju, i izgledalo je da im je drago
to vide i njegovog pratioca.
Malo dalje od bazena, nosili su raznovrsnu odeu
i na razne naine esto u parovima, i nije mu
ba bilo jasno ta to znai, ukoliko je uopte neto
i znailo. Nekima se celokupna odea sastojala sa
mo od upadljive, gotovo svetlee narandaste trake
oko miice i, naravno, sporana a nekima ak
od vreastih akira, ogromnih okovratnika poput
krila, iljastih eira i sandala s veoma debelim do
novima prosto nije bilo kraja raznim moguno
stima, i izuzev onih koji su ili u parovima, nije
bilo ni uzajamnih slinosti, sem u lepoti boja i bo
gatstvu i raznolikosti tkanja. Odea je za njih oi
gledno predstavljala samo ukras i nita drugo; i,
za razliku od svih ljudi koje je ikada sreo ili itao
0 njima, ovi ovde izgleda da nisu pokuavali po
sebno da istaknu nijedan deo tela.
Nije video nijednu enu.
udno mesto. Vazduh je bio neobino okrepljuju
i, a nebo, iako svetio sad, kad ga je bolje po
gledao, kao da je nosilo odblesak onog srebrnastog
sjaja koji je video u obloenoj eliji bee pre
kriveno oblacima. Cvee je obilato raslo na sve
strane, poneko je imalo opojan, bogat miris, a mno
ge vrste bile su mu potpuno nove, i kao da ih je
neko poprskao bojom, potpuno slobodno i s mnogo
oduevljenja. Trava je bila isto tako nemogua kao
1 zgrade svuda podjednako gusta i elastina,
bez ikakvih utabanih golih povrina ili korova, i
isto tako lepa ovde, u okolini zgrada gde se motalo
mnotvo sveta, kao i u udaljenim prostorima.
Poto ga je proveo oko zgrade i ispod jednog
luka nagnutog ulevo iz neobjanjivih razloga ali
tako da je to bilo veoma ugodno za oko, nje
gov pratilac ga brino uhvati za miicu. Pre nego
to je stigao da shvati ta se deava, obojica se
naglo sruie nanie, otprilike ezdeset stopa, i
obree se stojei u neemu to je podsealo na sta
nicu podzemne eleznice, ali umesto da ekaju za
koraili su bolje reeno, domorodac je zako
raio; arli je bio snano povuen preko ivice
perona i arli je morao da prebrodi jedno nepri
jatno iskustvo. Bio je savio kolena, oekujui da
20

e pasti nanie a, u stvari, nije pao jer prostor

je bio pokriven nevidljivom materijom koja ih je,
na izgled lebdei, ponela niz graevinu.
Na pola puta zastadoe, ovek upitno pogleda
u arlija, a arli se pripremi za najgore i klimnu
glavom; i tada, arli nije mogao da vidi kako
kao da je to bio neki pokret rukom oni poletee
kroz tunel. Stajali su nepomino, i nije se mnogo
osealo da se kreu ili zaustavljaju; ono na emu
su stajali, ma ta da je bilo, ponelo ih je upravo
neverovatnom brzinom i posle nekoliko minuta za
ustavilo ih ispred jednog drugog perona. Preli
su u neku vrstu etvrtaste rupe u bonom zidu i
bili prosto ibnuti nagore, u prizemlje neke kupas
te zgrade. Dok su se udaljavali od podzemne eleznice, arli se usredsredi na to da povrati dah i od
lui da svom stomaku prepusti brigu da im se
sam pridrui kad god poeli.
Preoe preko neega to je liilo na dvorite
okrueno visokim zidinama uz koje i niz koje su
svaki as proletali stanovnici, u svojim nevidlji
vim liftovima; lepo su izgledali u arenoj odei ko
ja se leprala. Vazduh je bio ispunjen muzikom;
u poetku je mislio da je to neka vrsta razglasne
stanice, ali ubrzo je otkrio da oni pevaju; tiho, kre
ui se s jednog mesta na drugo, ulazei i izlazei
iz javne zgrade, pevuili su i izvijali glasovima, u
savrenom skladu.
Tada, ba kada se pribliie jednom od zidova,
on ugleda neto to ga toliko zapanji da je jedva
osetio kako je opet poleteo navie, kao munja,
kao seme kad trcne pri ceenju voke; stajao je
oduzet od zaprepaenja, putajui da ga gurnu
ovamo, vodaju onamo, dok mu se ceo sistem vrednosti iznenada nije izokrenuo.
Dva oveka koja su se polako mimoila s njim
u srednjem dvoritu bila su u drugom stanju. Pot
puno sigurno. Tu nije moglo biti greke.
Pogleda iskosa svog nasmejanog pratioca ja
ko lice, miiave ruke i stamene n o g e . . . dodue,
brada je bila veoma glatka, i uh miii na
grudima su mu bili veoma razvijeni. Prsten oko
bradavice na sisi bio je znatno vei nego kod mu
karaca . . . s druge strane, zato da ne? I oi su
mu bile nekako drukije. ta tu smeta . . . da vi
21

dimo. Ako je on ensko, onda su i svi oni ene.

U tom sluaju, gde su mukarci?
Seti se kako ga je on ona - - kako su ga ove
ruke podigle lako s tla, kao kesicu zobenih pahu
ljica. Ako to ene mogu da urade ta li tek mo
gu mukarci?
U prvi mah izaoe mu pred oi dinovi pra
va biblijska udovita visoka petnaest stopa.
Onda zamisli neku krljavu nakazicu okovanu
lancima u stanici za pruanje usluga, negde u pod
zemlju. ..
I tada se prvi put zabrinu za vlastitu sudbinu.
Gde me to vodi? upita.
Njegov vodi klimnu glavom, nasmei se i uze
ga za podlakticu, tako da je mogao da bira, ili da
hoda za njim ili da se srui glavake.
Dooe do sobe.
Vrata se otvorie. . . bolje reeno, proirie; to
su bila ovalna vrata i ona se raspukoe po sredini
i otvorie se, kljocnuvi, kad su im se pribliili, i
isto tako oduevljeno kljocnue dok su se zatva
rala za njima.
On se zaustavi i ustuknu prema vratima. Niko
ga nije spreavao. Vrata su na dodir bila takva da
bi mogla izdrati jo desetoricu pored njega, ak
nije bilo ni kvake.
Od podie pogled.
Svi su gledali u njega.

22

VI

Herb Reil dolazi u posetu Smitiju. Deca mu spa

vaju kod kue. On ima jednu elektronsku spravu,
veliine depnog radioaparata koja ga obavetava
ako se neko od dece probudi. Kuca na vrata i Smiti
mu otvara.
ao.
ao.
Prilazi komodi u delu namenjenom za trpezariju
u Smitijevoj dnevnoj sobi, sputa elektronsku da
dilju i ukljuuje je u utika. ta mi radi?
Smiti podie na ruke bebu koju je bio spustio na
otoman kada je izaao da otvori vrata posetiocu.
Vea je sebi o rame i ona se priljubljuje uz njega
kao rever od kaputa. Nita naroito, veli on. Pa
zim na radnju dok se gazda ne vrati.
Vraga je gazda, kae Herb.
Zar si ti gazda u svojoj kui?
Zna ta, ti zavitlava, kae Herb, ali dau ti
poten odgovor za sluaj da si me zaista pitao.
Daj mi poten odgovor za svaki sluaj.
U naoj porodici nema vie gazde u kui.
Pa, naravno. I mislio sam da su ti stvari izmakle
iz ruku.
Nisam tako mislio, upljoglave!
A kako si mislio, punoglave? pita Smiti.
Mislio sam da radimo sve zajedno. Svi stalno
trabunjaju da ene preuzimaju vladavinu. One ne
preuzimaju, one se samo pridruuju.
Ta nemoj. Ti si moj mali, dobri deki, protepa
Smiti pun nenosti.
ta sam ja?
Mislio sam na bebu, some jedan. Upravo je podrignula.
ekaj da ga pogledam. Ve godinama nisam dr23

ao u rukama neto tako malecko, kae otac tro

godinje Karin. Uzima bebu iz Smitovih ruku i dri
je odmaknutu od sebe. Dater, dater, dater. Palaca
jezikom izmeu zuba kad izgovara glas t. Dater,
dater.
Bebine oi postaju velike i okrugle i, poto visi
na rukama koje je dre ispod pazuha, ramena joj
se podiu sve dok mokra bradica potpuno ne utone
ispod cucle. Dater, dater. Bebine oi odjednom
postaju nalik na dva velika badema i ona razvlai
usta u irok, bezub osmeh s rupicom na levom ob
razu i uz srean, grlen zvuk nalik na zujanje. Da
ter, dater, hej, on se smeje, kae Herb.
Smit se postavlja Herbu iza lea, da bi mogao
da vidi. Iznenaen je. Vidi vraga. Stavlja svoje
lice pored Herbovog. Dater, dater.
Treba da plazi jezik, tako da moe da vidi kako
se mrda, kae Herb. Dater, dater.
Dater, dater, dater.
Dater, dater, beba prestaje da se smei i brzo
baca pogled as na jednog as na drugog. Zbunio
si ga.
Onda ti zavei, kae bebin otac. Dater, dater,
dater. Beba se toliko oduevila da poinje da gugue i spopada je tucanje.
Ize ga, kae Smit. Preimo u kuhinju da mu
podgrejem vodu.
Prelaze u kuhinju, Herb nosi bebu a Smit vadi
flaicu iz friidera i stavlja je u elektrini podgreva. Uzima bebu iz Herbovih ruku i opet je vea
sebi o rame. Beba tuca iz sve snage. On je tape
po leima. Au, sunca mu, a rekao sam Tili da u
joj pomoi u kuhinji.
Ja u da se rtvujem za tebe. Ima puno posla.
Herb uzima posue s police, istresa ostatke hrane
u kantu za otpatke koja se otvara pritiskom noge
na papuicu, reda ga u sudoperu. Pljusne odozgo
mlaz vrele vode. Sve mu je to dobro poznato jer
ova sudopera, i sudopera u njegovoj kui, i sudo
pere u kuama s leve i s desne strane sve su jed
nake. Podie plastinu bocu s tenim sredstvom za
pranje i gleda je, napuivi usne. Mi to vie ne
kupujemo.
Zato?
Upropauje ruke. Lano-lav je marka koju sad
24

uzimamo. Malo je skuplje ali, kae on, zavravajui

reenicu s ali.
. . . dve lepe ruice, za samo dve parice, odaziva
se Smit, citirajui televizijski reklamni spot.
Da, TV reklama je uticala na nas da ponemo
da ga kupujemo, ali samo ovaj jedan jedini put,
Herb odvre slavinu s vrelom vodom i razblauje
je s malo hladne, skida poklopac s plastine boice
i poinje da pere tanjire, jedan po jedan.

VII

Biila su etvorica, ne raunajui ovog koji ga je

doveo. Dvojica su bila obuena potpuno jednako
nekakva jarko zelena iroka traka preko trbuha, a
na kukovima mreasti podmetai od ice za irenje
suknjice u krinolinu. Samo, suknjice nije bilo. Onaj
najvii rastom, tano naspram arlija, nosio je ot
voreni ogrta za kupanje, donekle nalik na onaj u
koji je bio obuen arlijev pratilac, ali obojen u
vatreno-oran. etvrti je nosio neto to je krojem
podsealo na donju polovinu mukog kupaeg ko
stima iz 1890. godine, plaviasto i sjajno kao neon
ska cev.
Dok je arlijev preneraeni pogled prelazilo s jed
nog na drugog, svaki se redom nasmeio. Svi su
leali izvaljeni u raznim poloajima, odmarajui se
na niskim klupama i nekakvim breuljkastim, jastuastim stvarima, koje kao da su bile izrasle iz
poda. Onaj visoki sedeo je za pisaim stolom koji
je izgledao kao da su ga podigli ispred i oko njega
(nje) tek poto je seo. Topli prijateljski osmesi i
oputeno dranje delovali su zaista razgaljujue,
no on je, ipak, za trenutak imao oseanje da je sva
ta ljubaznost, u stvari, isto to i srdani rituali po
slovnih susreta, gde nema toga to se nee uraditi
strancu pre nego to se posao s njim ne obavi, ali
koji uvek poinju sa Izvolite, sedite. Ako ste umor
ni, slobodno skinite i cipele ta, mi smo ovde svi
svoji. Uzmite cigaru i, molim Vas, nemojte me zvati
gospodine, slobodno me zovite po imenu.
Jedan od dvojice zelenih progovori jezikom tih
ljudi to je podseao na ptiji (pod uslovom da su
te ptice gugutke), obraajui se onom narandastom,
mahnu rukom u pravcu arlija ii nasrneja se. Slino
smejanju arlijevog pratioca, ni ovo nije zvualo
26

kao podsmevanje. Pomenuti pratilac sad progovori,

i nastade opti smeh. Sledee to je arli ugledao
bio je taj njegov nekadanji vodi, u onom svom
crvenom penjoaru, kako ui, vrsto stisnutih oiju
i izbezumljeno pipa oko sebe po podu. Zatim stade
da puza na kolenima i jednoj ruci, bojaljivo pipa
jui drugom rukom ispred sebe, prepadnutog lica
koje je bilo neodoljivo smeno.
Zavlada opti grohot.
arli oseti kako mu ui gore, to je znailo ili da
je razjaren ili da je pijan, a bio je potpuno siguran
da nije posredi ovo drugo. Pustite i mene da se
s vama smejem, promumla. Jo uvek se smejui
oni skrenue pogled na njega, ne shvatajui, dok je
onaj u crvenom haljetku nastavljao svoju imitatorsku taku Covek dvadesetog veka koji se prvi put
susree s nevidljivim liftom.
Neto prepue u arliju Donsu; ova je kap prepunila au njegove izdrljivosti u guranju, vuenju,
muvanju, padanju, bacanju uvis, uenju i zbunji
vanju. On piknu nogom crveno obuenu stranjicu
sa svom izvebanou visokokolskog igraa u uni
verzitetskom timu i posla to stvorenje da se klie
na svom ivahnom licu preko itave sobe, skoro do
podnoja velikog pisaeg stola za kojim je sedeo
onaj uti.
Zavlada grobna tiina.
Onaj u crvenom haljetku polako ustade i okrenu
se licem prema njemu, neno masirajui mesto gde
je bio udaren.
arli se ramenima jo jae osloni na neprobojna
vrata i saeka. Ukrsti pogled sa svakim od pet pari
oiju. Ni u jednom nije bilo gneva, tek malo izne
naenja i mnogo saaljenja i njemu se to uini da
leko zloslutnijim od besa. Proklet bio, ree crve
nom haljetku, sam si to hteo!
Jedan od njih zaguguta a drugi se likujui nasmeja umesto odgovora. Onda onaj u crvenoj ha
ljini istupi korak napred i uini jo sloeniji niz
gestova od onih koje je arli video ve ranije; to
je bila poruka: Oh, kakva sam svinja ispao, zaista
nisam imao nameru da te uvredim. arli je shva
tio, ali to ga jo vie ozlojedi; eleo je da kae, pa
dobro, ako misli da nije bilo u redu, zato si bio
toliko glup da to radi?
27

Onaj uti ustade, lagano i dostojanstveno, i na

neki voleban nain iskobelja se iz zagrljaja svog
pisaeg stola. S toplim i saaljivim izrazom na licu
izgovori jednu troslonu re i mahnu rukom, na to
se otvorie vrata u zidu iza njega ili, bolje reeno,
nastade prorez u zidu. Zau se tiho cijukanje u znak
odobravanja, i svi zaklimae glavama i smeei se
stadoe da mau i pokazuju u tom pravcu.
Carli Dons se primae tek toliko da moe da vidi
kroz vrata. Slika koja mu se ukazala pred oima
bila je, kao to je i oekivao, veoma neobina, kraj
nje nepoznata i neviena do tada, ali sve te vitke,
neprirodno nagnute i uzajamno isprepletene sprave
i instrumenti nisu mogli da prikriju emu slui ob
loeni sto bez uzglavlja usred kruga svetlosti, jedna
naprava u obliku kacige iznad njega, ureaj nalik
na kljeta gde ulaze ruke i noge; to je bila neka vr
sta operacione sale i on nije eleo da ima bilo kakva
posla u njoj.
Naglo ustuknu, ali trojica su mu ve stajala iza
lea. Zavitla pesnicom ali neto je epa i zadra,
tako podignutu i bespomonu, upravo tamo gde se
i zatekla. Pokua da se rita, ali pojavi se neija gola
noga koja se uplete oko njegove, a, bogami, bila je
snana. Onaj u narandastoj haljini prie, snisholjivo se smeei i prisloni mu o desnu miicu belu
lopticu, veliku kao loptica za stoni tenis. Loptica
kvrcnu i izduva se; arli udahnu punim pluima da
bi viknuo, ali posle se vie nije mogao setiti da li
je stigao da ispusti neki zvuk.

28

VIII

Jesi li video ovo? kae Herb. Obojica sede u Smitovoj dnevnoj sobi. Herb prekrauje vreme listajui
novine, dok Smiti napaja vodom bebu, koju je pret
hodno vesto opruio du vlastite podlaktice, i kae:
ta to?
Minimalke ali za mukarce.
Misli na gaice?
Kao bikini, samo jo krae. Pletene. Pobogu, pa
one ne mogu biti tee od etvrt unce.
I nisu. Najbolji pronalazak posle maslinke u kok
telu.
Ima ih?
Nego ta. Poto su tamo u oglasu?
Herb prouava novine. Dolar i po.
Otii do Stalne rasprodaje u Petoj ulioi. Dva
para za dva dolara i sedamdeset tri.
Herb gleda sliku u novinama. Boje su: bela, crna,
svetlouta, svetloplava i ruiasta.
Aha, veli Smiti. Paljivo izvlai cuclu; beba je
prestala da tuca i sada spava.

29

IX

Hajde, arli us taj!

0
mamice, samo jo etiri minuta, asna re neu
zakasniti bilo je skoro dva kad sam legao i nadam
se da nikad nee otkriti koliko sam se udario spreda u butinu nije vano kada i gde. Mama?
arli. . . ne mogu ti kazati koliko mi je ao ...
ao, Lora? Pa ja sam eleo da bude savreno. Samo
u romanima to uspeva odmah, pri prvom susretu.
Hajde, hajde . . . to emo lako popraviti; hajdmo
ponovo . . . Oh-h-h . . . arli. . .
arli? Zove se arli? Ja sam Ria. Zovi me Ria.
. . . jednom, kad mu je bilo etrnaest (seao se,
seao), sreo je tu devojicu, Rut, na onom klinakom uru s ljubljenjem, i, bez sve ale, igrali su se
pote. Pota je bila onaj prostor izmeu dvokrilnih
ulaznih vrata i dvokrilnih unutranjih vrata sa de
belom zavesom, u jednoj starinskoj kui u ulici an
som, i arli ni za trenutak nije skidao pogled sa
Rut. Imala je onaj izuzetno topli, maslinasti ten i
glatku, sjajnu crnu kosu s plaviastim odsjajem,
kao gavranovo krilo. Govorila je tiho i mazno, po
malo se uspijala i stidljivo obarala pogled. Bojala
se da te gleda due od jedne sekunde, i na toj maslinastoj koi jedva se moglo videti kad bi se zarumenela, ali znao si i ne videi da je rumenilo ini
jo toplijom. I kad je uz kikotanje i pokazivanje
prstom, i smejuckavo, besmisleno brbljanje stigao
red na arlija da bude prozvan, a odmah zatim na
Rut, tako da e sad ona i on otii u Potu i zatvo
riti vrata, neki unutranji glas mu ree: Pa, nara
vno! On joj pridra vrata i ona proe kroz njih
oborena pogleda, tako da su joj oi izgledale kao
da su zatvorene a duge trepavice milovale su vrele
obraze; ramena su joj bila zaokrugljena od nape30

tosti i akama je vrsto stezala lanke na rukama;

sitno je koraala malim stopalima. arli mangup
ski namignu raspomamljenom drutvu koje je maukalo i cmoktalo, imitirajui poljupce, i zatvori vra
t a . . . ona je utke ekala tu, unutra, a on je bio
smeli petli to navaljuje, uven kao takav i s ve
likom potrebom da bude uven kao takav, i zato
je vrsto uze za ramena. I tada ona prvi put otkri
svoje mudre, plahe oi, i pusti ga da uroni u njihove
beskrajne tmine, gde je nepomian lebdeo nekoliko
sekundi to su trajale nekoliko godina; on samo
ree, ovo je sve to elim da uradim s tobom, Rut;
i poljubi je veoma paljivo i ovla usred glatkog,
vrelog ela i odmae se da bi opet uteturao u te
oi; jer, Rut, rekao je, ovo je sve to elim da ura
dim s tobom. Ti me razume, arli, apnula je jed
va ujno, kao daak, ti me zaista, zaista razume.
Ti me razume, Carli. Ti me zaista, zaista razu
me.
Otvori oi i magle se rasprie. Neko mu se uno
sio u lice, i to nije bila ni mama, ni Lora, ni Ria,
ni Rut ni bilo ko, ve onaj stvor u podseenom ogr
tau za kupanje, koji ponovi: Ti me sada razume,
arli.
Rei nisu bile na engleskom jeziku, ali ih je razumevao kao da jesu. ak je oseao i razlike. Struk
tura je bila drugaija; bukvalno preneto, izgledalo
bi otprilike ovako: Ti, (drugo lice jednine, ali u ob
liku koji ne oznaava ni bliskost ni formalnost, ve
prijateljstvo i potovanje, kao to bi se ovek obra
tio stricu koga voli) me (,mene u smislu prijatelj
skog voenja i usmeravanja, kao to bi rekao savetnik ili vodi, a ne neko ko je na viem stupnju
drutvene lestvice, po zakonu ili na bilo koji drugi
nain) razume (u najosnovnijem znaenju tog gla
gola, pre nego u smislu nekog emotivnog ili psiho
lokog ,razumevanja') arli. Potpuno je bio sve*
stan svih tih drukijih rei i njihove semantike sadrine, ali ne i odreenog sistema kulture koji ih je
uinio takvima, i bio je svestan da e, ako poeli
da odgovori na engleskom, moi to i da uini. Ne
to je njegovom umu bilo pridodato; nita nije bilo
oduzeto.
Oseao se . . . divno. Kao da je malo neispavan, a
pomalo se i stideo jer ovo novo saznanje pokazivalo
31

mu je da se svojevremeno bio razbesneo bez razloga,

kao to se bez razloga i plaio; ovi ljudi nisu hteli
da mu se podsmevaju i nisu niim pokazivali ni da
ele da mu nakode.
Ja se zovem Sis, ree onaj u crvenoj haljini. Da
li me razume?
Potpuno.
Molim te govori ledomski.
arli je prepoznao ime tako su se zvali jezik,
zemlja i narod. Na tom novom jeziku, udei se
sam sebi, ree: Govorim ga! Bio je svestan da mu
je naglasak malo neobian, verovatno zbog toga to
mu govorni organi nisu bili naviknuti na taj novi
jezik koji je imao odreene glasove upadljivo svoj
stvene samo njemu, kao uostalom i svi drugi jezici:
kotski, recimo, ima grlene, praskave suglasnike,
francuski nazale, nemaki guturale. Ipak, to je bio
jezik koji je pogodovao uhu kroz seanje mu
prolete kako se jednom, u detinjstvu, oduevio kad
je video pisau mainu ija su slova bila u kurzivu,
i kako se izvijeni repi svakog slova spaja sa sledeim
jer u ledomskom govoru svaki slog isto se
tako veto zvuno povezivao sa sledeim. Pored to
ga, nekako je vie ispunjavao usta nego savremeni
engleski i time podseao na engleski elizabetinskog
perioda, koji je bio mnogo zvuniji i bogatiji. Bilo
bi veoma teko govoriti ledomski stegnutih vilica i
otvorenih usta, kao sto su mnogi njegovi savremenici govorili engleski, to e u svom buduem raz
voju sigurno dovesti do oajanja one koji itaju s
usana. Govorim ga! povika Carli Dons, a oni svi
odgugutae svoja estitanja; ovako ponosan nije
1310 jo od onog dana kad mu je bilo sedam godina
i kada su, na jednom letnjem logorovanju, svi deaci na splavu stali uglas da mu kliu u trenutku
kad je napravio svoje prve plivake zamahe.
Sis ga uze za miicu i pomoe mu da sedne. Bili
su ga obukli u neto to bi, ma gde, potpuno odgo
varalo pojmu bolnike koulje. Baci pogled na tog
Sisa (sada se seao da se fraza Ja sam Sis ponav
ljala vie puta jo od njegovog dolaska, ali uho mu
tada jo nije bilo u stanju da razlikuje jednu fonemu od druge) i nasmeja se, zaista se nasmeja, prvi
put otkako se naao u ovom udnom svetu. To opet
izazva zadovoljni agor prisutnih.
32

Sis pokaza na domoroca u utom odelu. Milvis,

predstavi ga. Milvis iskorai jedan korak i ree:
Svima nam je drago to si s nama.
A ovo je Filos, onaj u smenim plavim gaama
klimnu i nasmei se. Crte lica bile su mu otre i pu
ne duha, a hitri, sjajni blesak oka skrivao je mnogo
toga.
Ovo su Nejziv i Grosid, ree Sis, zavravajui
time predstavljanje.
Ona dvojica obuena u zeleno pozdravie ga osmehom i Grosid ree: Ti si meu prijateljima. Pre
svega bismo eleli da u to bude siguran.
Milvis, onaj visoki, koga su ostali okruivali ne
vidljivim oreolom potovanja, ree: Da, molim te,
veruj u to. Imaj poverenja u nas. I . . . ako ti bilo
ta zatreba, samo zatrai.
Svi u horu i milozvuno potvrdie njegove rei.
arli, oseajui kako se polako kravi, ovlai usne
i nasmeja se, pomalo zbunjeno. Pa, uglavnom, ini
mi s e . . . potrebna su mi pre svega obavetenja.
Sve to eli, ree Sis. ta bi eleo da zna?
Pa, pre svega, gde sam?
Milvis, saekavi ostale da kau neto ako imaju,
ree: U Medicinskoj Jedan.
Ova zgrada se zove Medicinska Jedan, objasni
Sis. Ona druga, ona iz koje smo doli, zove se Nau
na Jedan.
Grosid izjavi s velikim potovanjem: Milvis je
rukovodilac (re je znaila ,organizator', ,onaj koji
komanduje' i jo prefinjenije i dublje, neto nalik
na ,onaj koji nadahnjuje) Medicinske Jedan.
Milvis se nasmei kao da se zahvaljuje na kom
plimentu i ree: Sis je rukovodilac Naune Jedan.
S izrazom skromnog negodovanja, kao da ne za
sluuje to to je izgleda takoe bio kompliment, Sis
ree: Grosid i Nejziv su rukovodioci Deje Jedan.
To e sigurno eleti da vidi.
Ona dvojica s koaricama oko struka prihvatie
ovaj znak poasti i Grosid zaguguta: Nadam se
da e nas uskoro posetiti.
Carli je zbunjeno gledao as u jednog as u dru
gog.
Dakle, vidi, ree Sis (a vidi je bilo razume, ili neto nalik na sad ti je sve jasno), mi
smo svi ovde s tobom.
33

arli nije uspeo da shvati ta to zapravo znai,

iako je imao utisak da je u pitanju neto veliko
otprililke kao kad bi vam neko predstavio istovre
meno kraljicu, predsednika i papu. I zato ree je
dino to je mogao, a to je bilo Hvala ... to izgle
da da im se svima dopalo, a potom skrenu pogled
na jedinog koji mu jo nije bio predstavljen na
Filosa, onog u gaama. Na njegovo iznenaenje, Fi
los mu namignu. Milvis ree: Filos je namenjen
tebi, da ga prouava.
U stvari, to nije bilo ba tano znaenje njegovih
rei. Reenica je imala izvestan mali gramatiki
obrt, neto kao kad ovek kae luk me ne voli
umesto ne volim luk (ili Ne bi trebalo... ). Iz
gledalo je da Filos nije zasluivao specijalno poto
vanje ni estitanje za ono to je bio, kao to je to
bio sluaj s rukovodiocima Medicinske Jedan, Nau
ne Jedan i Deje Jedan. Moda je bio samo obian
slubenik.
arli to odloi za kasnija raspitivanja, a zatim
im se zagleda u lica, jednom po jednom. Oni mu
s panjom i oekivanjem uzvratie pogled.
arli opet zapita: Da, ali gde sam ja?
Pogledae jedan u drugog a zatim u njega. Sis
ree: Kako to misli, gde si?
Aha, objasni Sis ostalima, on eli da zna gde
se nalazi.
U Ledomu, ree Nejziv.
Dobro, a gde je Ledom?
Opet izmenjae poglede. Onda Sis, s izrazom ne
kog kome je sad tek puklo pred oima, ree: Hoe
da zna gde je Ledom!
Sluajte, ree arli, s onoliko strpljenja koliko
mu je izgledalo razumno, da ponemo opet od po
etka. Koja je planeta?
Zemlja.
Dobro. A sada . . . ZEMLJA?
Da, Zemlja.
arli zaklima glavom. O ovakvoj zemlji nisam
nikada uo.
Svi pogledae u Filosa, koji slee ramenima i ree:
Verovatno je u pravu.
Ne, ovo je neka jezika obmana, ree arli.
Ako je ovo Zemlja, ja sam onda . . . na tom mestu
i s tim ljudima zaista nije mogao da smisli neki do
34

voljno fantastini predmet za poreenje. Znam!

iznenada ree. Mora da u svakom jeziku postoji
re koja znai zemlja, u smislu planete na kojoj
ivim! Hou da kaem, marsovska re za Mars bila
bi zemlja. Venerijansko ime za Veneru bilo bi
zemlja.
Izvanredno! zadivi se Filos.
Ipak, ree Milvis, ovo je Zemlja.
Trea planeta od Sunca?
Svi klimnue glavama.
Da li vi i ja mislimo na isto sunce?
Od trenutka do trenutka, promrmlja Filos, ni
ta nije ni u jednom trenutku isto kao to je bilo.
Nemoj ga zbunjivati, ree Milvis, tonom otrim
kao I-zrak.
Jeste, to je isto sunce.
Ali, zato neete da mi kaete? povika arli. Taj
izliv oseanja izgleda da ih je zbunio.
Ali, rekli smo ti. Jesmo. Zaista tako mislimo,
ree Sis prijateljski. ta bismo drugo mogli da ti
odgovorimo? Ovo jeste Zemlja. Tvoja planeta, naa.
Svi smo se rodili na njoj. Iako u razliita doba,
dodade.
Razliita doba? Hoete da kaete. . . put kroz
vreme? Je 1 to pokuavate da mi objasnite?
Put kroz vreme? ponovi Milvis.
Svi putujemo kroz vreme, promrmlja Filos.
Kad sam bio mali, objasni arli, mnogo sam
itao ono to smo zvali nauna fantastika. Imate
li vi neto slino?
Zavrtee glavama.
Prie o pa, uglavnom o budunosti, iako ne
ba uvek. I u mnogim priama su se pominjali vremeplovi maine kojima se putuje u prolost ili
u budunost.
Svi su utke zurili u njega. Niko ne progovori.
Imao je oseanje da niko nee. Jedno je sigurno,
ree najzad arli, drhtavim glasom, ovo nije pro
lost. Istog asa ga uhvati panika. To je, zar ne?
Ja sam . . . ja sam u budunosti?
Izvanredno! promrmlja Filos.
Milvis ree blagim glasom: Nismo verovali da
e tako brzo doi do tog zakljuka.
Re-rekao sam vam, kaza arli, nekad sam i
tao . .. i na svoj uas i iznenaenje, rasplaka se.
35

Beba je zaspala, a s elektronskog interfona iji

se blizanac nalazi na konzoli pored vrata, to vode
u Karininu i Dejvijevu sobu, u onoj drugoj kui
ne uje se nikakav zvuk, samo tiho zujanje od ez
deset cikla. ene im se jo nisu vratile s kuglanja.
Atmosfera je smirena. Pijuckaju. Smiti se izvalio na
otoman u poluleeem poloaju. Herb posmatra te
levizijski ekran, a on je ugaen, ali iz naslonjae
u kojoj se sklupao fiziki je nemogue gledati u
drugom pravcu a da oveku ne postane neudobno.
Na ugaenom ekranu posmatra svoje misli. Poneku
i glasno kae . . . Smiti?
Hm.
Kad eni kae odreene rei, pada zavesa.
0 emu to pria?
Diferencijal.
Smiti se okree u krug na svojoj stranjici, ono
liko koliko je potrebno da bi obe noge spustio na
pod i da bi sebe doveo u sedei poloaj.
Transmisija, mrmlja Herb, potencijal.
Transmisija ega, Herbe?
Frekvencija evo jo jedne. Hou da kaem, uz
mi, recimo, savreno dobru enu, pametnu i sve osta
lo. Ume da odigra italijansku finesu u bridu i da
ne trepne. Izmeri hranu za bebu u flaicu do u kap
i sterilizuje je do u sekundu. Moda ak ima i auto
matski sat u glavi, i ume da izvadi jaje iz kljuale
vode tano nakon etiri minuta a da ne pogleda u
asovnik. Hou da kaem intuitivna je, inteligentna,
to god hoe.
Dobro, i ...
I sad pokuaj da joj objasni neto to sadri
jednu od onih pomraujuih rei. Recimo kod
nas najzad moe da kupi auto s onom spravom
koja spree zadnje tokove tako da se okreu za36

jedno, i moe da se izvue kad ti se jedan od ta

dva toka nae na ledu. Ona je moda i sama itala
o tome u nekom oglasu ili neto slino, i ak te pita
da joj objasni. Ti joj kae, pa eto, tu je uklonjeno
delovanje diferencijala. im si to izrekao, istog asa,
vidi da je kod nje nastalo pomraenje. Onda joj
lepo objasni da diferencijal nije nita komplikovano, to su oni zupanici na zadnjoj osovini koji
omoguavaju da se na okuci spoljni toak okree
bre nego onaj s unutranje strane. Ali dok joj pri
a, sve vreme vidi da je pomraena, i ostae tako
pomraena sve dok ne promeni itemu. Isto tako i
frekvencija.
Frekvencija?
Aha. Pre neki dan sam je spomenuo i kod Denet
je nastalo pomraenje, a ja sam se na to reio da
ve jednom prekinemo s tim i rekao sam, ej, zna
li, uzgred budi reeno, ta je to frekvencija. I zna
li ta mi je rekla?
Ne; ta ti je rekla?
Rekla je da je to deo radio-aparata.
Ize ga, pa takve su ti ene.
Ne shvata kud ciljam, Smiti. Vraga je to ,Ize
ga, pa takve su ti ene!' Ne moe tek tako da pre
e preko toga.
Mogu. I mnogo je lake tako.
Da, ali mene to nervira. Re frekvencija, ama to
je obina engleska re. Znai tano ono to i kae.
Frekventan znai est, frekvencija ti kae koliko se
esto neto dogaa. Ciklus jo jedna od tih pomraujuih reci lepo ti kae: od vrha u krug,
sve dok se opet ne doe do vrha; ili od napred ka
nazad i opet napred, to se svodi na isto. Ali pro
baj da pred jednom enom izgovori frekvencija
od osam hiljada cikla u sekundi i ona e dva puta
uzastopce imati pomraenja.
Pa, dobro, to samo znai da nemaju smisla za
tehniku.
Nemaju? Jesi li ih kadgod sluao kako razgova
raju o odelu, o trouglastim umecima i porubima i
psecovima i kosom krojenju? Jesi li ikada gledao
neku od njih kako rukuje jednom od onih dvoiglenih - dvosmernih -oscilirajueplutaj uih - samodrkaj uih ivaih maina? Ili, ako hoe, u kancelariji, ka
ko rade na maini za dvojno knjigovodstvo.
37

Dobro, jo uvek ne vidim da ima neto loe u

tome to ih mrzi da lupaju glavu o diferencijalu.
E, sad si potrefio tamo gde treba ili bar tu negde! Mrzi ih da lupaju glavu. One nee da lupaju
glavu. One mogu mogu da rukuju mnogo sloe
nijim stvarima ali ovo nee. A zato?
Valjda misle da to ne dolikuje damama ili neto
slino.
Ali zato bi, dovraga, ba to bilo nedolino? Gla
saju, voze kola, rade milijardu stvari koje su se
nekad smatrale mukim poslovima.
Nije tvoje da o tome rasuuje, proguna Smiti,
i iskobeljavi se sa otomana uzme svoju praznu au
i polazi po Herbovu. Sve to znam to je da one
tako ele, pa, nek im bude. Zna li ta je Tili jue
kupila sebi? Par lovakih izama. Istovetnih s mo
jima. I zato ja velim, neka im te njihove proklete
pomraujue rei. Kad ovo malo bude poraslo, mo
da e to biti jo jedini nain da razlikuje koje mu
je otac a koje majka, prema tome vive la diff
rence.

38

XI

Odveli su ga iz operacione sale u prostorije za koje

su ga uveravali da su njemu namenjene, i zaeleli
mu zbogom na nain tako starinski da je u istoriji
jezika prethodio samom tom izrazu; to je bilo budi
s Bogom iz ega se razvilo zbogom. arli se tu
prvi put susreo s reju kojom su oznaavali Boga
i s nainom na koji su je upotrebljavali ii to je osta
vilo jak utisak na njega.
Leao je sam u omanjoj sobi, ukusno nametenoj
i presvuenoj u nekoliko nijansi plave boje. Jedan
je zid bio sav providan, i gledao je na predeo nalik
na park i na neprijatno nagnutu zgradu Naune Je
dan. Pod je bio pomalo neravan, kao i mnogi drugi
koje je ovde video, blago nagnut i oigledno nepro
moiv, po svemu sudei isplaniran da se moe istiti
polivanjem. U jednom uglu i na jo tri mesta u sobi
pod se uzdizao u obliku peurke, odnosno uzdizali
su se meki, peurkasti breuljci, rasporeeni za sedenje, a pritiskom na jednu ploicu ugao se mogao
menjati tako da postane iri, ui, vii, ili da na nje
mu izraste bezbroj voruga, brazda i ispupenja, u
sluaju da neko eli da podupre ramena ili kolena.
Tri uspravne, zlataste cevi pored te postelje pru
ale su osvetljenje, ako se stavi ruka izmeu prve
dve i pokree gore-dole podeavala se jaina svetla,
a izmeu druge dve, na isti nain, birale su se sve
boje spektra. Potpuno isti takav ureaj bio je smeten i pored vrata bolje reeno pored zida u kome
l bi se na jednom mestu nastala pukotina proirivala
kad bi se mahnulo rukom u pravcu upadljive vijuge
neke spiralne are utisnute u njegovu povrinu. Zid
iznad postelje bio je povijen unutra, zid preko puta
ka spoljnoj strani, i nigde nije bilo otrog ugla.
Bio im je zahvalan na panji i razumevanju to
39

su mu omoguili da se osami, jer to mu je bilo ne

ophodno da bi se pribrao. Bio je zahvalan, ljutit,
bilo mu je udobno, bio je usamljen, uplaen, rado
znao, pun negodovanja, a sve u isto vreme; takva
orba mora da se ohladi pre nego to se staloi.
U poetku je bilo lako zvidati na sve to, tu u mra
ku: izgubio je svet, pa ta? Otarasio ga se; malo
zbog jednog, malo zbog drugog, jer bio mu se ve
poprilino smuio, i da je ikada pomislio da postoji
nain da s njega ode iv, moda bi to i poeleo.
Zapita se ta je preostalo. Jesmo li mi dobili rat?
ta ivi sad u Tad Mahalu termiti ili alfa estice?
Da li je onaj pajac najzad uspeo da dobije na izbo
rima, boe sauvaj?
Mama, jesi li umrla?
arlijev otac bio je toliko ponosan kad se on rodio
da je zasadio seme zimzelene sekvoje. Zimzelena sekvoja u Vestfildu, Nju Derzi! usred jednog novoprojektovanog naselja od letava i indre po kome su
jo jurcali pilii i gde su se davali placevi za rad
niku klasu i koje je bilo avolski lukavo isplani
rano tako da pone da zastareva i propada deset
godina pre nego to vlasnici otplate poslednju ratu;
zamiljao je kako se uzdie sto stopa iznad rue
vina. A onda je otac neoprostivo i naprasno umro,
ostavivi sve u takvom haosu i svoje ivotno osigu
ranje neisplaeno, da je arlijeva majka morala da
proda ono malo to je ugradio u nekretnine i na
ta je sudski imala pravo, i da se odseli. A kad je
arli napunio sedamnaest godina, vratio se na neku
vrstu hodoaa, ni sam nije znao ta ga je gonilo
na to; i premda nikada nije upoznao oca, poto je
pronaao kuicu koja je jo uvek tu stajala pro
naao straaru, tano kao to je otac bio predvideo
i pronaao drvo koje je jo uvek bilo ivo i dalje
raslo, uradio je neto veoma udno; dodirnuo ga je
i rekao Sve je u redu, tata. Jer dok je on bio iv
mama ni jedan jedini dan nije provela u nestaici
i brizi, i da je poiveo, nikada ih ne bi iskusila; ali
ona je, izgleda, odnekud bila uverena da on zna za
svaku nedau, svaku zlehudu mrvicu, svako poni
enje i bedu kroz koje je prolazila, i duboko u sebi
izgleda da se oseala kao one ene iz kojih muevi
redovnim batinama izbijaju i poslednji trag ljubavi
i trpeljivosti. I tako, na neki neodreeni nain, arli
40

je oseao da mora otii drvetu i kazati mu da ne

brine kao da njegov otac jo uvek ivi u njemu, po
put kakvog ukletog umskog vilenjaka ili tako ne
to; bilo mu je veoma neprijatno to se setio toga,
ali seao se, seao.
Jer to drvo sad mora da je ogromno. Ili, ako je
ve mnogo vremena prolo, moda je i u mr l o . . .
Ako je riokosa Teksaanka do sada postala matora
madam s bradavicom na nosu u nekoj trgovakoj
luci, drvo mora da je ve oho-ho naraslo, a ako je
Rut (ta li se, dovraga, dogodilo s Rut?) ve umrla
i na onom svetu, drvo mora da je najvea stvar u
elom onom naselju u Nju Derziju.
Pa, dobro; sad je bar znao ta to jo treba da
sazna. Ko? Koliko vremena? Koliko daleko u pro
losti? (Iako to ne bi mnogo znailo. Hoe li to biti
dvadeset godina i svet e biti drukiji ali jo uvek
neprijateljski kao u prii o Ripu Van Vinklu? Ili,
ako bude stolee, ili milenij um, da li e to njemu
zaista predstavljati neku bitnu razliku?) Ipak: prvo
to je morao sada da sazna bilo je: K oliko vremena?
A sledea stvar odnosila se na njega lino, na arlija Donsa. Koliko je do sada uspeo da sazna, ovde
nije bilo nikoga nalik na njega, samo ti Ledomci,
kojeg god vraga da predstavljaju, a zaista ta
su oni?
Setio se neega to je jednom proitao: bee li
to Rut Benedikt? Neto o tome kako se nijedan
detalji jezika, religije ili drutvenog ustrojstva
ne nasleuje u ovekovim genima. Drugim recima,
uzme bebu, bilo koje boje, iz ma koje zemlje, i
ostavi je ma gde u svetu, i ona e odrasti i postati
potpuno ista kao i oni koji su se rodili u toj zem
lji. A onda i onaj lanak iz asopisa, koji je u os
novi imao istu ideju, samo to ju je proirio na celokupni tok ljudske istorije; uzme egipatsku be
bu iz doba Keopsa i stavi je u dananji Oslo, i
ona e odrasti kao pravi Norveanin, bie u stanju
da naui Morzeovu azbuku i moda, ak, nee trpeti veane. Sve se to svodi na injenicu da ak
i najpaljivija prouavanja najnepristrasnijih is
traivaa nisu uspela da otkriju u celokupnom to
ku ljudske istorije ni jedan jedini primeri ovekove evolucije. To da je oveanstvo izalo iz
peina i izgradilo sloene tokove nekoliko civiliza
41

cija potpuno je besmisleno; kaimo da im je tre

balo trideset hiljada godina da sve to urade; moe
se opkladiti da bi jednom pokolenju savremenih
beba, othranjenih tek toliko da same mogu dalje
da nau sebi hranu i potom baenih u divljinu tre
balo isto toliko vremena da opet sve to izgradi.
Ukoliko se nije opet dogodio neki skok u evolu
ciji, isto onako veliki kao onaj koji je proizveo
homo sapiensa. Dodue, on jo uvek nije mnogo
znao o Ledomcima nita znaajnije, no, bilo je
jasno (a) da su bili neka vrsta ljudi, i (b) da su
se strahovito razlikovali od ljudskih bia njegovog
doba. Razlike nisu bile samo drutvene i kultur
ne i to mnogo vee nego, recimo, razlike izme
u jednog australijanskog domoroca i direktora
jedne amerike firme. Ledomci su se i fiziki raz
likovali na vie naina, od kojih su neki bili ma
nje uoljivi, a neki vie. Da kaemo da su evolui
rali od oveanstva; da li je to bio odgovor na Pi
tanje Jedan: Koliko vremena; Koliko traje jedna
mutacija?
Nije znao, ali dovoljno je bilo da pogleda kroz
prozor (drei se uvek s potovanjem na odsto
janju od tri koraka) i da vidi nekoliko desetina
blistavih mrlja kako se kreu po onom parku dole;
svi su bili, ili je bar tako izgledalo, odrasli, iako
su se njihove generacije takoe smenjivale na oko
tridesetak godina, jer otprilike toliko se uzima kad
se misli na generacije ljudi, i ako nisu pustili ikru
kao lososi pa se odjednom svi izlegli, moglo bi se
rei da su ve poprilino dugo ovde. A da i ne go
vorimo o njihovoj tehnologiji: koliko bi vremena
trebalo da se pretresu svi budaci u jednoj zgradurini kao to je ona tamo, Nauna Jedan?... Na
takvo pitanje bilo je jo tee odgovoriti. Setio se
kako je proitao jedan oglas u novinama u kome
su bile nabrojane najobinije stvari kao aluminijumska folija, antibiotik-mast, mleko u tetrapaku
i slino, i bilo je podvueno da se nijedna od tih
stvari nije mogla dobiti jo koliko pre dvadeset
godina. Kad ivite u doba tehnologije, sredinom
dvadesetog veka, doivite da vidite kako vakuum
cev biva zamenjena tranzistorom a ovaj opet tunel-diodom, kako za desetak godina vetaki sate
lit proe kroz sve stupnjeve, poev od predmeta
42

iz najlue maste do obine gomile hardvera koja

prenosi signale odnekud s one strane Sunca. Neka
je i ispao smean, kao ona gospoa iz zapadne In
dije na pokretnim stepenicama, ali ne smemo za
boraviti da su te njene pokretne stepenice, iako
za nju tako neobine, bile neto to ak nije ni
bio predmet iz budunosti.
Dakle, stani malo, ree uzbueno samom sebi.
Nemoj se previe uditi. Bilo je mnogo sveta u
tvom vlastitom dobu kome nikada nije proradio
kliker da krivulja tehnolokog napretka nije kosa
prava, poput daske na skakaonici, ve parabola,
kao skijaki skok. Te zbunjene i enjive duice ne
prestano su patile od napada zakasnelog konzervatizma, grevito se hvatajui s vremena na vreme
za onu ili ovu umiruu stvar, pokuavajui da je
zadre ili povrate. Naravno, to uopte nije bio pra
vi konzervatizam, ve nesvesna enja za dobrim
starim vremenima kad si bar mogao da predvidi
ta e se dogoditi sutra, ako ne i kroz nedelju da
na. Ne mogavi pogledom da obuhvate celu sliku,
radosno su prihvatali sitne udobnosti, smanjivanje
ovoga, ubrzavanje onoga, a potom bi se zbunili i
negodovali kad bi njihova podrka tim stvarima
izmenila svet. Pa, lepo, on, arli Dons, iako se
nikada nije pravio mudronjom, uvek je nekako oseao da je progres stvar koja se kree, i treba da
se vozi na njemu malo nagnut napred, kao na das
ci za jedrenje, jer ako stane na njega s ukruenim kolenima posrnue sigurno.
Opet baci pogled kroz prozor na Naunu Jedan,
i njen neobini poloaj uini mu se kao slika nje
govih vlastitih misli. Mora se naginjati u udnim
pravcima da bi se vozio na neem ovakvom, ree
u s e b i . . . to ga vrati na Pitanje Dva.
Ne sme traiti vreme istraujui kako su to ura
dili na koji nain su ga ugrabili s toplih, drve
nih stepenika izmeu drugog i treeg sprata zgra
de broj ezdeset jedan u Trideset etvrtoj Severnoj ulici, u njegovoj dvadeset sedmoj godini. Kako,
to je sigurno bila stvar njihove tehnologije i on ne
moe oekivati da e to uspeti do prokljuvi. Mo
gao se nadati da e mu vremenom neko rei kako,
ali ne i da e razmiljanjem i logikom doi do od
govora. Ali mogao je da sazna zato?
43

Ovo pitanje se razloi samo od sebe u nekoliko

pretpostavki. Imao je pravo da preteruje i da pret
postavi da je prenoenje ovamo bio veliki i zna
ajan poduhvat ali to ipak nije bilo veliko preterivanje. Savladavanje tih vremenskih i prostornih
razlika nije nikako moglo da bude sitnica. Dakle,
trebalo je razmotriti: zato je taj ogromni i zna
ajni poduhvat bio preduzet? Drugim reima, ta
su Ledomci imali od toga?. . . Dobro, moda je
to bilo samo isprobavanje nove opreme: nabavi
novi mamac za ribe i baci udicu tek da vidi ta
e se uloviti. Ili: bio im je potreban primerak, ma
koji stari primerak iz njegovog vremenskog doba
i prostora, pa su ga proeljali, kao mulj bagerom,
i sluajno su izvadili ba arlija Donsa. Ili: hteli
su ba arlija Donsa i nikog drugog, pa su se
upeli i dobavili ga. U ovo poslednje, iako najneloginije, on bestidno i s lakoom poverova. Da
kle Pitanje Dva se svede na: Zato ba mene?
Smesta usledi Pitanje Tri: ta sa m nom ? arli
Dons je imao svojih mana, ali je i prilino nepristi;asno sudio o samom sebi. Nisu ga oteli zbog
njegove lepote, snage ili pameti, u to je bio sigu
ran, jer u svemu tome Ledomci su mogli da nau
boljeg, tu odmah, u njegovom susedstvu. Niti zbog
neke specijalne sposobnosti; arli je imao obiaj
da kae sam o sebi da je jedini razlog to nije
postao jebivetar taj to je stalno morao da radi,
a moda je ipak ostao jebivetar. Napustio je sred
nju kolu u desetom razredu, jednom prilikom
kad se mama razbolela, i neto zbog ovog, neto
zbog onog, tek, nikad se nije vratio da nastavi.
Prodavao je enski ve, friidere, usisivae i en
ciklopedije od vrata do vrata; bio je kuvar u ekspres-restoranu, liftboj, mea u topionici, mornar,
plaeni ovek iz publike na vaarskim i maioniarskim predstavama, voza buldoera, tam
parski momak i kurir u radio stanici. U meuvre
menu je tovario robu na prikolice, prodavao novi
ne, lepio oglase, bojio automobile, a jednom, na
svetskoj izlobi, izvesno vreme je zaraivao za
ivot tako to je razmazivao meko prena umanca po tanjirima da bi izloena maina za pranje
posua to potom prala. Oduvek je itao sve to
mu je palo aka, nekad nasumice, nekada zato to
44

mu je neko s kim je razgovarao to namerno ili

nenamerno preporuio, jer ve mu je prelo u
strast da, gde god bio, zapodene razgovor s nekim
i pokua da izvue iz njega sve to taj ovek zna.
Obrazovanje mu je bilo iroko i puno rupa, i u
govoru mu se to ponekad pokazivalo, upotreblja
vao je rei koje je proitao a ne uo, i stalno je
s njima lomio jezik. Na primer, godinama je re
zavesti izgovarao zablesti, iz razloga koji su,
ako nita drugo, bar pokazivali koliko je logino
umeo da misli: dok je bio mali video je na jednoj
kutiji engleskog keksa sliku trubaa iz ijeg je in
strumenta izlazila muzika u vidu rasutih nota na
valovitim linijama, valjda da bi se doarao uti
sak fanfare in vibrato. Neposredno ispod slike i
pored samih tih linija i rasutih nota, stajao je
natpis Ne daj se zavesti; arliju je zablesti
znailo neto razdrmano i smueno, kao te linije.
I bilo je zaista zauujue koliko je mnogo ljudi,
i koliko dugo, tano shvatalo ta eli da kae kad
god je upotrebio tu re.
Eto . . . bio je ono to je bio, i zbog toga, ili ne
ega od toga, bio je prenet iz svoga sveta u ovaj
drugi. I opet su se pojavile dve pretpostavke:
Ili su eleli da ga dobiju ovde, ili da ga od
voje odande!
Zamisli se duboko nad tim. ta je on to bio, ili
ta je to uradio ili se spremao da uradi to
je budunost elela da sprei?
Lora! glasno uzviknu. Upravo je poinjalo, bi
lo je ono pravo i trebalo je da postane trajna veza.
Da nije to? Jer ako jeste, on e pronai neki nain
i razbucae taj svet, pa makar ga morao naduvati
kao balon i probosti iglom.
Jer, pazi sad: Ako se nalazio u budunosti, pre
net zato da bi ga spreili da uradi neto to se
spremao da uradi u prolosti, i ako se to odnosi
lo na Loru, onda je ono to su eleli da spree
bilo njegovi dalji susreti s Lorom; a jedini raz
log da se toliko trude oko toga bio bi kad bi Lora
imala dete ili decu. to znai (bio se naitao do
voljno naune fantastike da bi mogao s lakoom
da pravi ovakve pretpostavke) da se u nekom ob
liku svog postojanja, u onom ili nekom drugom
45

vremenu, on zaista oenio Lorom i imao decu s

njom; i tu su oni resili da se umeaju.
O, Boe, Lora! povika on . . . imala je kosu ne
suvie crvenu i ne sasvim plavu, tako da kad bi
rekli boje kajsije, bilo bi isuvie svetio; oi su joj
bile smee, ali tako svetle nijanse da je to bila
smea koju biste uzeli umesto zlatne, kad ne bi
ste imali zlatnu boju. Branila se poteno, bez la
ne stidljivosti i fazona u stilu ma bei, a kad
se predala uinila je to svim srcem. Otkako je
otkrio da u devojkama ima i vie od kikotanja,
brbljanja i vritanja, poeleo je mnoge. Voleo je
nekoliko. A imao ih je vie od nekoliko vie
nego to zasluuje, mislio je ponekad od onih
koje je poeleo. Ali nikada (pre Lore) nije imao
devojku koju je voleo. Uvek je bivalo kao ono s
Rut, kad mu je bilo tek etrnaest godina. Uvek
bi se neto dogodilo. U takvim prilikama a bilo
ih je dosta eleo je devojku koju je voleo vie
nego ita drugo u ivotu, izuzev jednog, a to je
bilo: da ne pokvari. . . S vremena na vreme sa
njario je kako se sastalo tih etiri-pet devojaka s
kojima se to dogodilo, kako se domiljaju da vide
zato je, iako ih je voleo a znale su da jeste,
svaka je znala zato je ustuknuo. I kako nika
da, nikada nee uspeti da prokljuve. Pa, cure, evo
vam odgovora, verovale ili ne, prosto, naprosto:
Nisam hteo da pokvarim.
Sve do sada.
Sada!, zaurla, trgnuvi se od vlastitog glasa.
ta, dovraga, znai to sada?
. . . dok se nije pojavila Lora, do njenog svesrd
nog predavanja. Samo to nije mogao nazvati nje
nim predavanjem, jer i on se bio predao; oboje
su, istovremeno. Samo tada, jednom; a onda, kad
se vraao kui, na stepenitu . . .
Pitanje Dva bilo je: ta sa mnom? i razloeno:
ili e morati da pokua da nekako nastavi ivot
na ovom mestu oseao je da e se to manje-vie
i dogoditi ili e moi da se vrati. To je trebalo
da sazna.
Morao je odmah da potrai odgovor. Stavi ruku
preko sve tri cevi za osvetljenje i vrata se razmakoe.
Da li se sad bolje osea? upita Filos.
46

XII

Negde izvan ekrana neki nevidljivi hor patuljaka

vie Gu-uzl, gu-uzl a zatim, uz neto to zvui
kao poklopci od erpa dolazi Bam, bam. Na
ekranu je lice: glatko, sjajnih, nabreklih usana,
debelih obrva izvijenih u luk, i luk je prava re
za to, ali (to ali je ovde neizbeno) zalisci mu
padaju dovde, a debeli miiavi vrat izviruje iz
okovratnika razdrljene jakne od crne koe.
Gu-uzl, Gu-uzl
(Bam B am )
Gu-uzl, Gu-uzl
(Bam Bam )
Gu-uzl, Gu-uzl
(Bam
) ali umesto drugog Bam za koji ste se
napeto pripremili (Smitijev televizor ima zvuni
sistem ogromnog volumena, a taj Bam ima jo i
jedan prizvuk koji vam uteruje strah u kosti) te
ke trepavice to uokviruju blede oi podiu se
i ubacuje se glas, polagan i bespolan glas koji peva, a rei su otprilike Tee Uuu: Drim Tee Uuu,
Ljubim Tee Uuu, Volim Tee Uuu. Kamera se na
glo odmie i vidimo pevaa u pokretu, koji bi se
mogao opisati otprilike kao da peva, s beskraj
nom samouverenou, pokuava guzovima da uhva
ti malu kvaku privezanu za klatno metronoma.
Eksplozija histerinog pitanja navodi kameru da
se prebaci na prednji red publike, gde guije jato
curetaka govori udnim jezicima i itavo treperi
od unutranje napetosti svoga gusana. Opet ka
mera hvata pevaa koji izlazi s pozornice jaui
(znai to je) na jednom nevidljivom modelu onog
sobnog bicikla, ije ruice na upravljau idu napred-nazad dok se pedale visoko okreu u krug-u
krug, a sedlo, sedlo odskakuje gore-dole.
47

Smit se istee, hvata dugme i gasi televizor. Isu

se.
Herb Reil, zavalivi se u velikoj naslonjai za
tvara oi, podie bradu i veli: Senzacionalno.
ta?
On za svakoga ima poneto.
Dopada ti se! Smitova prva re zvui pro
muklo.
To nisam rekao, kae Herb. Otvara oi i pravi
se da krvoedno bulji u Smita. I nemoj nikada
da mi stavlja u usta da sam to rekao, uje li?
Pa rekao si neto.
Rekao sam da je senzacionalan, pretpostavljam
da toliko doputa.
Doputam.
I rekao sam da za svakoga ima poneto. One
zavedene maloletnice govore ve dovoljno . ..
Pite.
Herb se stade smejati. Hej, ne zaboravi da sam
ja strunjak za reklamu . . . Piti mi o ljubavi. Ej,
to bih mogao da iskoristim . . . takoe i oni koji
oseaju potisnutu ili neskrivenu homoseksualnost
imaju tu svoj objekat. Mladim biiima se dopa
daju njegova pokretljivost i strastvenost, i spremni
su da imitiraju frizuru i jaknu. A ene, naroito
starije, vole ga najvie; na njih deluju deije lice
i oi kao dva cveta. Slee ramenima. Za svakog
poneto.
Zaboravio si svog starog drugara i komiju
Smita, kae Smit.
Pa, svakome treba i neto to e mrzeti.
Da se ti ne zavitlava, Herbe.
Ne, zaista ne.
Brine me, deko, kae Smit. Kad postane
ovakav pone da me zabrinjava.
Na primer?
Na primer, sve uzima ozbiljno.
To ne valja?
ovek treba svoj rad da uzima ozbiljno. Ne i
samog sebe, svoja raspoloenja i slino.
ta se s takvim ovekom dogaa?
Postaje nezadovoljan. Smit gleda pronicljivo
u Herba. ovek se, recimo, pone baviti rekla
mom, pone ozbiljno da shvata nove proizvode,
recimo, ozbiljno se bavi istraivanjem trita u
48

slobodno vreme. Pretplati se, recimo, na Potro

aki informator. Pada u razna raspoloenja i uzi
ma ih ozbiljno. A onda dobije da radi raun neke
firme i ne uzima taj svoj posao ozbiljno.
Daj, olabavi, Smiti, kae Herb, ali malo je
pobledeo. Kad ovek dobije da radi novi raun,
to je najozbiljnije od svega.
Sve ostalo, zanimacija.
Sve ostalo, zanimacija.
Smit odmahuje rukom prema televizoru. Ja to
ne volim i nikom se drugom nee dopasti.
Istog asa Herb Reil se seti ko je pokrovitelj
tog rokenrol-programa. Konkurent. Smitov konku
rent Broj Jedan. Oh, k vragu i ja i moja brbljiva
gubica. Kad bi bar Denet bila tu. Njoj to ne bi
promaklo. On kae: Rekao sam ve da je pred
stava bezvezna i da mi se ne dopada.
To je prvo trebalo da kae, Herbi, da bismo
se razumeli. Uzima Herbovu au i odlazi da je
napuni. Herb sedi i razmilja onako kako bi tre
balo da misli strunjak za reklamu. Prvo: kupac
je uvek u pravu. Drugo: ali daj mi jedan jedini
paket iz koga zaudaraju svi gresi svih polova, i
pomeriu Zemlju. A ovo baci pogled na veliku
kataraktu ugaenog oka televizora ovo mu je
avolski blizu.

49

XIII

Oseam se loe, zaista loe, ree arli Dons.

Bio je svestan da, dodue, govori ledomski onako
kako bi trebalo da se govori strani jezik svestan
i mislei na tom jeziku pre nego to progovori
ali da se engleski idiom ipak probija s vremena
na vreme, kao kad Francuz kae svoje simpatino
zar ne? i ali, da.
Razumem, ree Filos. Ue u sobu i stade po
red jednog od ugraenih ili izraslih peurkastih
jastuka. Bio se presvukao u neto s narandastim
i belim prugama to je imalo krilca koja su mu
trcala iznad ramena, privrena za neku vrstu
draa; klatila su mu se iza lea. Lepo skrojeno
telo bilo mu je, izuzev cipela u istom tonu i neizbenog sporana, nepokriveno. Dozvoljava li?
Oh, svakako. Sedi, samo, s e d i . . . Ti ne razume.
Filos upitno podie jednu obrvu. Obrve su mu
bile debele i izgledale su ravne, ali kad bi ih po
kretao, a to se esto deavalo, moglo se videti da
su u obliku jednog malog iljatog grebena, poput
dva upava, skoro ravna krova.
Ti si kod kue, objasni arli.
U magnovenju mu se uini da e ga Filos, u
znak saoseanja, uhvatiti za ruku, i on se nela
godno promekolji. Filos to ne uini, ali u glasu
mu je bilo isto toliko oseajnosti. I ti e biti.
Ne brini.
arli podie glavu i paljivo ga osmotri. Izgle
dalo je da zaista misli ono to kae, no, i p a k . . .
Hoe da kae da mogu da se vratim?
Na to ti ne mogu dati odgovor. Sis ...
Ne pitam Sisa. Pitam tebe. Da li me moete
poslati natrag?
50

Kad Sis ...

Ja u se pozabaviti Sisom, kad bude vreme za
to! Sad nemoj vie da mi izvrdava: moete li me
poslati natrag ili ne moete?
Moemo. A l i ...
Dovraga ali.
Ali ti sam moda vie nee eleti.
A zato?
Molim te, ree Filos, a krilca mu zatreperie
od ozbiljnosti, ne ljuti se. Molim te! Sigurno ima
pitanja vanih i hitnih svestan sam toga. A
ono to ih ini vanim i hitnim jeste injenica da
ti u glavi ve ima odgovore koje bi eleo da u
je. Ako ne dobije te odgovore sve e se vie
ljutiti, ali neki od njih ne mogu ti se dati onako
kako bi eleo da ih uje, jer ne bi bili istiniti.
A o drugima. . . ne bi trebalo ni da pita.
Ko to nareuje?
Ti! Ti sam! Sloie se da o nekim stvarima
nije trebalo da pita kad nas bude bolje upoznao.
Vraga hou. Ali hajde da pokuam s nekima i
da probijemo led. Hoe li mi odgovoriti?
Naravno, ako budem mogao. (I ovde je po
stojala mala razlika u gramatici. Njegovo ako
budem mogao, znailo je skoi'o isto kao ako
budem u stanju ali uz prizvuk jednog ako mi se
omogui. S druge strane, da li je on jednostavno
mislio da e dati odgovore ako bude raspolagao
informacijama, to je, u krajnjoj liniji ono to
omoguava odgovor?) arli odloi razmiljanje
za kasnije i postavi mu najhitnije pitanje, Pitanje
Jedan.
Koliko vremena? . . . ta time eli da kae?
Tano to to sam rekao. Uzeli ste me iz pro
losti. Koliko je vremena proteklo iz tog doba?
Filos je izgledao istinski zbunjen. Ne znam.
Ti ne zna? Ili niko ne zna?
Sis kae ...
Ti si donekle u pravu, ozlojeeno ree arli.
Morau da priekam s nekim pitanjima, bar dok
se ne vidim s tim Sisom.
Opet se ljuti.
Ne. Ja sam jo uvek ljutit.
uj, ree Filos, i nagnu se napred. Mi, Ledomci, smo pa, nov narod. Sve e to polako
51

saznati. Ali ne moe oekivati od nas da rauna

mo vreme isto kao ti, ili da nastavimo s nekakvim
metodom koji se sastoji od meseci i numerisanih
godina i koji nema nikakve veze s n a m a . . . I da
li je to uopte od znaaja sada? Zato se mui
da sazna koliko je vremena proteklo od tada, kad
je s tvojim svetom gotovo, ostao je samo na.
arli poblede. Jesi li rekao . . . gotovo?
Filos sa aljenjem rairi ruke. Pa, sigurno si
ve shvatio . ..
ta sam mogao da shvatim! dreknu arli; a
zatim, moleivo; Ali. . . a l i . . . a l i . . . mislio sam,
moda bi n e k o . . . makar i neko veoma, veoma
s t ar. . . Saznanje nije delovalo odmah, svom sili
nom, ve je treperilo oko njega u vidu pojedina
nih iica mama, Lora, Rut koja su se smenjivala s ogromnim provalijama tame.
Filos ree blago: Ali ve sam ti rekao da moe
da se vrati i da bude ono to si bio roen da
bude.
arli je sedeo kao oduzet jedno vreme, pa se
onda polako okrenu Ledomcu. Stvarno? ree mo
leivo, kao dete koje je upravo dobilo jedno ne
mogue obeanje ali ipak obeanje.
Da, ali u tom sluaju ti bi se nalazio tamo zna
jui ... Filos napravi jedan sveobuhvatni pokret
rukom, sve ono to e saznati.
Ba me briga, ree arli, biu kod kue. Ali
neto u njemu gledalo je u novootvorenu eravicu
straha, raspirivalo je, i ona je stala da treperi
sve sjajnija i sjajnija. Znati sve o kraju sveta
kad e nastupiti, kako e nastupiti; znati, onako
kako niko pre njega nije znao, da ono to dolazi
zaista jeste kraj s vet a. . . Lei pored toplog Lorinog tela i zna. Kupuje mamin jeftini mali dnev
ni list kome ona veru je svaku re i zna. Ide u
crkvu (moda veoma esto, poto zna) i posmatra kako pored tebe prolazi svadbena povorka s
mladom u konfekciji od bele svile to sedi tesno
primaknuta mladoenji na kome dugmad samo to
ne popucaju, usred urlajue poplave veselog trubljenja automobila, i zna. A ovde, u ovom aavom
i iaenom mestu, hoe da mu kau tano i kada
i kako.
Da ti kaem neto, ree promuklo, samo me
52

poaljite natrag i nemojte mi rei ni kada ni ka

ko. Vai?
Ti se znai, cenjka? Dobro, hoe li ti nama
dati neto zauzvrat?
Ja ... arli zaeprka rukom po svojoj bolni
koj koulji, ali nije bilo depova da ih izvrne i po
kae da su prazni, . . . nemam nita da dam za
uzvrat .
Moe dati obeanje. Hoe li neto da obe
a, i da odri to obeanje, da bi dobio od nas
ono to eli?
Ako je to obeanje takvo da ga mogu odrati.
Jeste, jeste, kako da ne. Sve to traimo je:
Upoznaj nas. Budi nam gost. Saznaj sve o Ledomu,
s kraja na kraj njegovu istoriju (tog nema ba
mnogo!), obiaje, veru i razloge zbog kojih po
stoji.
To moe veito da traje.
Filos zavrte svojom crnolcosom glavom i u cr
nim oima zatinjae mu dva mala svetla. Nee
predugo. A kad budemo smatrali da nas zaista po
znaje, rei emo ti, i onda e biti slobodan da
se vrati. Ako bude eleo.
arli se nasmeja. Misli da e biti tog ako?
Filos mu ozbiljno odvrati: Mislim da hoe.
Isto tako ozbiljno i arli ree: A sad, prijatelju,
da pogledamo ta pie sitnim slovima u naem
ugovoru. Ona klauzula o ,nee predugo' mi smeta.
Uvek ete moi da tvrdite da jo nisam saznao sve
o Ledomu, ak i kad se ispostavi da nisam prebra
jao svaki molekul u onim jabuicama svih sta
novnika.
Prvi put arli ugleda crvenilo od besa na jed
nom ledomskom licu. Filos ree prigueno: Tako
neto ne bismo nikad uradili. Neemo, a mislim
da ne bismo ni mogli.
arli oseti kako se i njegov bes uskomeao. Tra
ite od mene da vam avolski mnogo verujem.
Kad nas bolje upozna . ..
Ali ti trai od mene da dajem obeanja pre ne
go to sam vas upoznao.
Neoekivano, s puno predusretljivosti, Filos uz
dahnu i nasmei se. U pravu si sa svog sta
novita. Onda, u redu za sada, nikakva pogod
ba. Ali sluaj me paljivo: Nudim ti sledee, a Le53

dom podrava moju ponudu: ako tokom svog

prouavanja nas i nae kulture bude smatrao da
ti pokazujemo sve to eli i da to inimo dovolj
no brzo da bi ti bio zadovoljan, tada e obeati
da si voljan da nas potpuno upozna. A na kraju,
kad mi budemo zadovoljni i budemo smatrali da
si nas dovoljno upoznao, onako kako bismo hteli
da nas upozna tada emo uiniti onako kako
bude eleo u pogledu tvog povratka kui.
Takvoj ponudi teko je suprotstaviti s e . . . ali,
tek reda radi, pretpostavimo da ja nikada ne po
elim da obeam?
Filos slee ramenima. Tada emo te verovatno
vratiti tamo odakle si doao. Nama je vano da
nas ti upozna.
arli uroni pogledom u njegove crne oi. Izgle
dalo je da u njima nema prepredenosti. Upita: Da
li u smeti da odem gde god hou, da pitam sve
to hou?
Filos klimnu glavom.
I uvek u dobiti odgovor?
Sve odgovore koje emo (biti u mogunosti)
da damo.
I to vie pitanja budem postavljao, to vie
mesta budem posetio, to vie budem saznao, tim
pre ete me pustiti da odem?
Tano tako.
Da se udom udi, arli Dons ree arliju
Donsu. Ustade, obie oko sebe, dok ga je Filos
pratio pogledom, i sede. Sluaj, ree pre nego
to sam te pozvao, i sam sam malo mozgao. I smi
slio sam tri velika pitanja za tebe. Naravno, dok
sam ih smiljao nisam znao ono to sad znam
da e hteti da mi pomogne.
Pokuaj da pita, pa se uveri.
I hou. Pitanje Jedan smo ve proli. Odnosno,
koliko sam vremena mog budueg vremena
preskoio. Hitro podie ruku. Nemoj mi odgo
voriti. Sem onoga to si mi kazao, to nije mnogo
ali se izgleda svodi na to da je Sis taj koji moe
da odgovori na takva pitanja, ne elim nita vie
da znam.
To. ..
Uuti samo trenutak, da ti kaem zato. Prvo, u
tom odgovoru e moda biti nagovetaj o tome
54

kada je nastupio kraj, a ja to zaista ne elim da

saznam. Drugo, sada, u ovoj situaciji, i meni se
ini da to pitanje vie nema znaaja. Kad se bu
dem vratio hej: jesi li siguran da u se vratiti
na isto mesto i u isto vreme odakle sam doao?
Veoma blizu.
U redu. Ako je tako, ne moe mi znaiti nita
saznanje da je to samo godinu dana ili deset hilja
da godina unazad. A u meuvremenu, milije mi da
o svojim prijateljima ne moram da mislim da
su mrtvi, ili neto slino: kad se budem vratio
biu opet sa svojim prijateljima.
Bie opet sa svojim prijateljima.
U redu: toliko o Pitanju Jedan. Odgovor na
Pitanje Tri ve sam dobio; ono je bilo: ta e biti
sa mnom ovde, kod vas?
Drago mi je to si dobio odgovor.
U redu; ostaje, dakle, jo ono u sredini. Filose,
zato ba mene?
Molim?
Zato ba mene. Zbog ega ba ja? Zato niste
ukrali le nekog drugog oveka? Ili, ako sam to
mogao biti samo ja, zato ste se uopte trudili?
Da li ste samo isprobavali svoju opremu i uzeli
prvog koji je naiao? Ili ja imam neku posebnu
osobinu, ili sposobnost ili bilo ta to vam je po
trebno? Ili da li ste, prokleti bili! da li ste to
uradili zato da biste me spreili da tamo u pro
losti neto uradim?
Filos ustuknu od njega i njegove estine ne
toliko sa strahom koliko s iznenaenjem i gae
njem, kao to bi neko odskoio od pukotine cevi
za kanalizaciju.
Pokuau da odgovorim na sva ta pitanja,
ree hladnokrvno, nakon to je arliju dao tride
setak sekundi da bi sam mogao da uje kako ne
prijatno odzvanjaju njegove vlastite rei, a i da
bi bio siguran da je Carli zavrio. Prvo: tebe i
jedino tebe smo hteli i mogli da uzmemo. Drugo:
da, traili smo ba tebe, i to zbog jedne naroite
osobine koju poseduje. Poslednji deo tvog pita
nja je, sigurno e se sloiti sa mnom, smean, ne
logian, i ne zavreuje da se ljuti. Jer vidi: (ovo
vidi znailo je pazi; razmisli, razmotri; posmatraj) poto e najverovatnije da se vrati tano
55

onamo odakle si doao, kako bi bilo mogue da

tvoje uklanjanje utie na ono to e kasnije i
niti? Protei e veoma malo vremena izmeu od
laska i povratka.
Besno piljei u njega, arli je razmiljao. Do
bro, ree najzad, moda si u pravu. Ali biu tada
drukiji, zar ne misli?
Zato to si nas upoznao? Filos se veselo nasmeja. A da li ti zaista i iskreno veruje da e
to to si nas upoznao moi ozbiljno da utie na
tebe takvog kakav si bio?
Iako to nije hteo, arliju se krajiak usta sam
podie u smeak, umesto odgovora. Filos se do
mile volje ismejao. Rekao bih, ne moe. Pa, do
bro. Upita, sada ve mnogo ljubaznije: Hoe
li mi onda rei ta je to toliko izuzetno to ja
imam, i to vama treba?
Hou, kako da ne. (Ovo je bio jedan od tre
nutaka kada je arlijev idiom izgledao veoma po
desan, i Filos ga je oigledno imitirao, ali prija
teljski. Objektivnost.
Povreen sam, izbezumljen i izgubljen. Kakva
ti je tu crna objektivnost?
Filos se osmehnu. O, ne brini, sasvim odgova
ra. Vidi: da li si ikad doiveo da ti neki stranac
ne mora biti strunjak za te stvari kae ne
to o tebi to e ti pomoi da sazna neto vie o
sebi neto to ne bi nikad saznao da nije bilo
te primedbe?
To se svakome dogaa. Setio se kako je jed
nom sluao glas jedne od onih cura s kojima se
onako uzgred sastajao i koji je jasno dopirao do
njega kroz tanki pregradni zid kabina na Junoj
plai a ona je govorila o njemu! kako kae
. . . i prvo to e ti kazati bie da nikada nije
iao na fakultet, ali da se ve odavno toliko navi
kao da se nadmee sa diplomiranim studentima,
da se vie ni ne trudi da sazna da li bi bio bolji
od njih. Nije to bila neka velika stvar, niti neto
zbog ega bi se morao stideti, ali od tada on vie
nikad nije pominjao studiranje bilo kome, jer do
tada nije bio svestan niti da to uvek pominje, niti
da to toliko glupo zvui.
Pa, onda, ree Filos, kao to sam ti rekao,
mi smo mlad narod, i stalo nam je da saznamo
56

o sebi sve to moemo. Imamo za to sredstava i

aparate koje ak ne bih mogao ni da ti opiem.
Ali jednu jedinu stvar ne moemo imati, kao vrs
ta, a to je objektivnost.
Sve je to lepo i krasno, ali ja ti nisam nikakav
strunjak za posmatranje naroda, ili biolokih vr
sta, ili kultura, ili ma ta bilo to o emu govori.
Ali, jesi. Jer ti se razlikuje. Ve je samo to
dovoljno da bude strunjak.
A ako se meni ne dopadne to to budem video?
Zar ti nije jasno, hitro upade Filos, da to
uopte nije vano? Da li ti se dopadamo ili ne
dopadamo samo je jedna od injenica, jedna od
mnogih. Mi elimo da saznamo ta se dogaa s
onim to vidi kad se obradi kroz ono to misli.
I kad to jednom budete znali. ..
Tada emo sami sebe bolje poznavati.
Iskrivivi lice, arli ree: Znaete samo ono
to ja budem mislio.
Uz istu grimasu, Filos odgovori: Pa uvek mo
emo da se ogradimo ...
Najzad se stadoe zajedno smejati. Potom,
Okej, ree arli Dons. Uli ste u igru. Zevnu
iz sve snage i izvini se. Kad poinjemo? Sutra,
im ustanemo?
Mislio sam da bismo . ..
Aman, zamoli arli, ovo je za mene bio na
poran dan, ili kako ga ve zovete, i iv sam zaspao.
Umoran si? Ne mari, saekau dok se ne od
mori. Filos se malo udobnije smesti na svom
seditu.
Poto je za trenutak zanemeo od zbunjenosti,
arli ree: Hteo sam da kaem da moram malo
da odspavam.
Filos skoi. Spavanje! Udari se rukom po elu.
Izvini, molim te; sasvim sam smetnuo s uma. Pa,
naravno! . . . kako to radi?
A?
Mi ne spavamo.
Ne spavate?
Kako to radi? Ptice samo stave glavu pod
krilo.
Legnem. Zatvorim oi. I tako leim, to je sve.
A tako. Dobro. Saekau. Koliko to traje?
57

arli mu dobaci jedan pogled, iskosa: moda

se zavitlava. Obino oko osam sati.
Osam sati\ I smesta, veoma utivo, kao da se
postideo to je ispao neobaveten ili radoznao, Filos krenu prema vratima. Najbolje e biti da te
ostavim samog, da to obavi. Je li tako treba?
Da, ba tako.
Ako bude hteo neto da pojede ...
Hvala, ve su mi to objasnili kad su mi obja
njavali kako da podeavam svetio, sea se?
Dobro. Odelo e nai tamo u kabini. On do
dirnu, ili skoro dodirnu, zavijutak na zidnoj ari
preko puta. Vrata se rairie i ponovo zatvorie.
arli je uspeo samo da nazre neverovatno sjajne
tkanine. Izaberi ta ti se bude najvie dopalo.
Ah . . . stade da okleva . . . videe da su sve
stvari. . . hm, da skrivaju, no, ipak smo nastojali
da skrojimo tako da bude to udobnije. Ali, razumee . . . niko od nas jo nikada nije video mu
karca.
Vi ste ene!
Ah ne! ree Filos, mahnu rukom i nestade.

58

XIV

Smit ima slabost prema Starom gusaru, primeti

Herb Reil, stojei u Smitovom kupatilu u prizemlju
i razgledajui ormani za higijenske potreptine.
Taj ormani stoji na zidu iznad toaleta, a ima jo
jedan, iznad police s ogledalom, koja se nalazi kraj
lavaboa. U svim tim kuama ima po dva takva or
maria. U prospektu su bili nazvani On i Ona.
Denet ih je nazvala On i Mi, a izgleda da je i Tili
Smit (kako je to Herb malopre rekao) poela da se
pridruuje, jer jedna i po od ukupno etiri police
bila je pretrpana enskim drangulijama. to se tie
ostalog, tu je bio komplet za nadizanje, Stari gu
sar, od kojeg se sve dlake u bradi nakostree pre
brijanja, i Kapetanova naredba, Stari gusar, od
koje kosa nalee posle eljanja. Takoe i stimu
lativna golicalica, Stari gusar, ulje za kupanje sa
dodatkom vitamina C. (Herb je jednom hteo da
pukne od smeha kad je u reniku proitao obja
njenje rei gusar: morski pljaka, i rekao je da
nije nikakvo udo to uvek moraju poneto da do
daju u te proizvode, ali to nije bila ala na koju
bi se Smiti nasmejao. Herb je u sebi pomalo saaIjevao Smitija to se zakopao s tim Starim gusa
rom jer na tritu ima mnogo boljih stvari. Gla
dak obraz, na primer. Svoje veliko napredovanje
u poslu Herb duguje uglavnom injenici da je on
izmislio reklamnu parolu za Gladak obraz: slika
jednog latinoamerikog dasovana sa blagim primesama evropskog, ako vam je ukus transatlanski,
kako tare obraze s jednom obeznanjenom sisatom
gospom, a ispod slike je pisalo elite li gladak
obraz?
Tako, dakle! Kae Herb, skoro naglas. Krem za
nego vanje malja.
59

Sredstva za umirenje, naravno, aspirin s pojaa

nim dejstvom i flaa udovinih do pola plavih, od
pola utih kapsula. Herb bi se opkladio da je to
Akromicin. Paljivo, ne dodirujui nita, naginje se
da bi zavirio u etiketu. Sudei po datumu, kupljene
su pre tri meseca. Herb se prisea. U to vreme
Smiti je jedno vreme bio prestao da pije.
Prostata, a?
Bezbojni ru, za ispucala usta. Bezbojni lak za
nokte. Retu stik. ta je, dovraga, retu stik. Br.
203 Smee. Naginje se. Sitnim slovima pie Za pri
vremeno osvelavanje izmeu dve upotrebe boje za
kosu Retu-Ton. Vreme prolazi, Smiti. Ili jo bolje:
Vreme te je pregazilo, Smiti.

XV

Carli se seao (seao, seao) pesmice koju je uo

u zabavitu. uo je od velikih, od klinaca u drugom
razredu; u stvari, od devojica koje su preskakale
konopac:
Ro-da, ro-da, nosi 1' ko-ga?
ma-ma e nam dati be-bu
ni batu
ni seku
ve ma-lu be-bu.
Pevajui u sebi, on zaspa. Sanjao je Loru. . . po
znavali su se tek kratko vreme, a kao da su oduvek
bili zajedno; ve su imali i svoj ljubavniki jezik,
male rei i reenice ije su znaenje znali samo oni
i niko drugi: Ovo je muka stvar, arli. On je, pak,
mogao da kae: Ovo je enska stvar, Lora, ak
i kad je onomad ciknula jer joj se buba-martin uplela u kosu boje kajsije i naterala je da se smeje,
smeje.
Budei se proao je kroz neko strano podruje
pre nego to je stigao do stanja svesti u kome je
jasno i pribrano znao da Loru od njega odvajaju
dani vremena i prostora, ali u kome je, istovre
meno, majka sedela u podnoju njegove postelje.
Dok je prolazio kroz to stanje postajalo mu je sve
jasnije da je u Ledomu, tako da nee biti izgubljen
kao putnik u stranom mestu kad se probudi; uprkos tome, oseanje da je majka prisutna postajalo
je sve jae, i kad je otvorio oi, a nje nije bilo,
imao je oseanje da ju je video ne sliku, ve
ba nju kako iezava uz jedno ujno pop. Be
san i uvreen, probudio se plaui za ma j k o m. . .
Kad je opet naao noge pod sobom i glavu, ko
nano, nad sobom, prie (ali ne suvie blizu) pro61

zoru i pogleda napolje. Vreme se jo nije promenilo, a on je, izgleda, prespavao ceo dan, jer nebo,
iako jo uvek naoblaeno, bilo je isto onako svetio
kao i kad su izali iz Naune Jedan. Bio je mrtav
gladan; setivi se uputstava, prie krevetu-polici na
kome je spavao, i povue k sebi donji kraj prve
od tri zlataste ipke. Jedan nepravilan odseak zida
(ovde nita nije moglo da bude etvrtasto, ravno,
uspravno i potpuno glatko) nestade unazad i navie,
kao poklopac na rolo-sekreteru, i iz otvora, kao iz
nekih smenih usta koja plaze jezik, proviri, klizei,
jedna ploa. Na njoj su bili inijica i tanjir. U inijici je bila nekakva retka ovsena kaa. Na tanjiru
je stajala kupa od voa, vatrenih boja i prefinjeno
poredanog, tako da su se raznovrsni i neverovatni
oblici voki isticali kao na slici. Bile su dve-tri po
tene banane i pomorande, i neto nalik na groe,
ali ostalo je sve bilo naduveno i plavo, pegavo,
svetlucavo, grimizno i zeleno, uz bar sedam razli
itih tonova crvene boje. Ono to je najvie eleo
na svetu, ovom ili ma kom drugom, bila je aa
hladnog pia, ali niega nalik na to ne bee na vi
diku. Uzdahnu i uze jednu loptu boje orhideje, pomirisa je od svih moguih stvari mirisala je na
prepeeni hleb s buterom i oprezno zagrize. Is
pusti glasni uzdah od iznenaenja i osvrnu se oko
sebe, traei neto ime e obrisati lice i vrat. Jer,
iako je ljuska tog voa pri dodiru s usnama imala
sobnu temperaturu, sok, koji je prsnuo pod jakim
pritiskom, bio je hladan kao led.
Bee primoran da se obrie svojom belom bol
nikom kouljom, a potom uze drugi komad tog
voa boje orhideje i pokua ponovo, uz zadovolja
vajue rezultate. Retki, hladni sok nije imao u sebi
tragove vonog tkiva i ukusom je podseao na ja
buku, s blagim mirisom cimeta.
Onda se posveti kai. Nikada nije oboavao kuvane itarice, ali miris je bio prijatan, iako ga nije
ni na ta podseao. Pored inijice leao je neki
predmet, neka vrsta pribora za jelo. Oblikom je
podsealo na kaiku, ali se sastojalo samo od drke
i ome od svetloplave, tanke ice, nalik na majuni
teniski reket bez mreice. Zbunjeno uze drku i gur
nu omu u kau. Na njegovo iznenaenje kaa se
nagomila oko iane ome kao da se ispod nje na
62

lazi tvrda, normalna kaika. Podigavi je, vide da

hrana stoji ispod ome na potpuno isti nain
tano u veliini kaike i da ne curi. Oprezno
je stavi u usta i otkri da je toliko ukusna da mu
ni najmanje nije zasmetala glatka, gumasta povri
na ispod ome, koju je osetio u ustima. Dodue,
razgledao ju je, i pokuao da gurne kroz nju prst
(oduprla mu se, ali ne suvie jako), no sve vreme
uivao je, svakom pljuvanom ljezdom, u zainje
noj, slatko-slanoj, i tako rei miiavoj, hranljivoj
prirodi ove namirnice nalik na ovas. Ukus i miris
su mu bili potpuno novi, ali, struui sve dok se
plava ica nije savila pod pritiskom o dno inije,
on se u sebi molio da uskoro opet dobije tu hranu.
Zadovoljan, bar fiziki, uzdahnu i ustade sa po
stelje, na ta daska, zajedno sa svojim tovarom, beumno skliznu u otvor koji smesta postade deo za
tvorenog zida. Sobna usluga, promrmlja Carli,
klimajui u znak odobravanja. Prie ormanu koji
mu je Filos pokazao i pritisnu dlanom zavijutak
na zidnoj ari. Vrata se razmaknue. Kabina je
bila osvetljena onom istom, ujednaenom srebrnom
svetlou koja nije izvirala niotkuda.
Obuhvativi nepoverljivim pogledom ivice nepra
vilnog, ovalnog otvora jer ta je stvar uistinu
volela da se otvara i zatvara proviri unutra, na
dajui se da e ugledati svoje dobre, stare, nor
malne, amerike pantalone. Nije ih bilo.
Umesto njih stajao je red tvorevina to je bila
jedina re za te predmete od tkanina krutih i
mekih, utirkanih, muslinastih, providnih i neprovidnih i sve to u raznim kombinacijama; crvene,
plave, zelene, ute, tkanine svih tih boja istovre
meno, ije su niti poprimale odsjaj onih boja koje
su im bile u blizini i tkanine potpuno bezbojne,
koje su priguivale boje onih tkanina preko kojih
bi ih stavili. Bile su saivene ravno, cevasto, na
brano, naguvano i protepano, i na razne naine
izreckane po ivicama, opivene bordurom, izvezene,
aplicirane i porubljene. Kad su mu oko i ruka utonuli u to zasenjujue obilje, polako se ukaza odre
eni sistem; ta meavina se mogla razdvojiti, a po
jedini delovi i izdvojiti da se pregledaju posebno
kao komadi odee. Neki su bili jednostavni kao
spavaica najprostije reeno, iako bi svako ko
63

u njoj spava sigurno sanjao da se pretvorio u ogle

dalo s optikom reetkom za difrakciju svetlosnih
zraka. Bilo je i donjeg rublja u vidu irokih, duga
kih gaa, trikoa, kratkih, tesnih gaica, vrpce oko
kukova i izmeu nogu, keceljice oko kukova, a bilo
je suknjica, kratkih i do kolena, lepravih i u vidu
krinoline, kao i sukanja, dugakih i tesnih. A ta
li predstavlja ova svetlucava traka, iroka dva ina,
dugaka osam stopa, napravljena u obliku niza slosva U sa sastavljenim gornjim krajevima? I kako
bi to trebalo da nosite savrenu loptu od elasti
nog, crnog materijala. . . Na glavi?
Stavi je na glavu i pokua da je dovede u ravno
teu. Uopte nije bilo teko. Sagnu glavu, da bi se
otkotrljala na pod. Ali ona ostade gde je bila. Po
vue rukom. Sad je ilo teko. U stvari, nije uopte
ilo. Drala se vrsto na njemu. Nije ga vukla za
kosu, izgleda da se privrstila za kou glave.
Prie trima zlatastim cevima, spreman da stavi
ruku preko sve tri i pozove Filosa, ali zastade. Ne,
obui e se sam pre nego to potrai pomo. Ma
ta se na kraju ispostavilo o prirodi ovog aavog
naroda, odbijao je i samu pomisao da jo jednom
u ivotu bude u situaciji da mu jedna ena pomae
u oblaenju. Ima ve izvestan broj godina otkako
to vie nije dozvoljavao.
Vrati se u kabinu. Lako je pronaao trik kako
da obesi odelo. Nije ba visilo na vealicama, ali
kad biste uzeli komad odee i rairili ga onako
kako elite da visi, i tako ga prislonili uz zid sa
desne strane vrata, ostao bi u tom poloaju. Zatim
ste mogli da ga gurate du zida kabine kao na ici,
samo to nije bilo ice. Kad biste ga izvukli, zgu
vao bi se i pao, i opet je bio samo obini, prazni
deo odee.
Pronae dugako pare tkanine skrojeno u obliku
peanog asovnika, koje je s jedne strane imalo
priivenu usku traku za vezivanje. Tkanina je bila
obojena u trezveno i zadovoljavajue marinsko pla
vo, traka je bila jarko crvena. Tako, pomisli, to se
moe obmotavanjem pretvoriti u sasvim pristojan
par gaica. Svue sa sebe onu belu bolniku ko
ulju sreom, bila je razrezana na leima, inae
je nikada ne bi svukao preko one crne lopte koja
je skakutala i klatila mu se na glavi pri svakom
64

pokretu. Prisloni kraj bez trake sebi na stomak,

provue ostatak izmeu nogu i uz lea, i, uhvativi
za krajeve trake, obmota ih sebi oko struka, nameravajui da ih vee u vor. Ali pre nego to je to
uspeo da uradi, oni se spojie bez i najmanjeg tra
ga sastavljanja ili ava. Zakai prstom traku i po
vue je; ona se rastee a zatim mu sc polako vrati
u prvobitni poloaj oko struka, sve dok se ne pri
ljubi uz njega i ne prestade da se skuplja. Iznena
en, provue ispod nje slobodni deo materijala na
stomaku, i vukao je sve dok ne oseti da mu dobro
stoji izmeu nogu i na leima, a potom pusti da
onaj slobodni kraj padne napred, u vidu keceljice.
Okretao se i izvijao, gledajui je s divljenjem. Prijanjalo je kao njegova vlastita koa i, premda su
mu bokovi bili potpuno goli, izuzev tankog crvenog
pojasa oko struka, bio je, kao to je Filos savetovao, pokriven.
.
to se tie preostale povrine tela, najradije bi
ostavio kako jeste, jer je iz prethodnog iskustva
znao da je napolju tropska vruina. S druge strane,
veina tih ljudi je izgleda nosila poneto na gornjoj
polovini tela, pa makar i traku oko miice ili neto
izmeu lopatica. Udubi se u onu gomilu raskoi u
kabini i ugleda komad iste tamnoplate boje kao i
onaj na njemu. Izvue ga. To kao da je bila neka
vrsta ogrtaa koji je delovao masivno ali je bio lak
kao pero, i ne samo da se u dlaku slagao sa bojom
koju je ve imao na sebi, ve je bio i opervaen
istom crvenom trakom kao i pojas na onom njego
vom paretu gaica. Nije od prve umeo da ga na
vue, sve dok nije shvatio da mu ne pokriva ra
mena, ve prolazi ispod pazuha, poput one crvene
stvari koju je nosio Sis. Imao je isti kruti i uspravni
oko vratnik na leima, a napred mu se sastavljao
tano iznad grudne kosti.
Krajevi se niim nisu privrivali a i nije im
bilo potrebno; prosto su mu blago prilegli na grud
ne miie i tako ostali. Struk je bio ukrojen, iako
se napred nije zatvarao, ali je ipak stajao priljub
ljen oko pojasa. Peevi nisu bili skrojeni kao Sisovi,
u obliku fraka, ve su slobodno visili do lanaka
kao mantil.
U dnu kabine bile su cipele; ugleda na polici ne
to to bi se moglo nazvati najmanjom moguom
65

obuom: donove modelirane u obliku tabana koji

su se priljubljivali samo uz prste i petu, a uz to i
dva komada koji su se stavljali samo na petu i prste
a izmeu nije bilo niega. Bilo je jo i mnogo dru
gih: papua i sandala s kopama, sandala s kajiiima i samolepljivim trakama bez ikakvih vidljivih
naina privrivanja; mekih, savitljivih izama u
raznim bojama, koje su se mogle posuvratiti; tur
skih papua, cipela sa debelim onom, mokasina i
mnogo, mnogo drugih, svega izuzev onih koje bi
mogle da pritiskaju ili ulje stopala. Pusti da ga
rukovodi boja, i, naravno, otkri par izama nalik
na jareu kou, tako rei bez ikakve teine, koje su
se u tanine slagale s marinskoplavom osnovom i
crvenim detaljima odee koju je imao na sebi. Na
dao se da e mu veliina odgovarati. . . i jeste, i to
savreno, prekrasno; i tada shvati da bi se sve ove
cipele prirodno prilagodile njegovoj ili ma ijoj
drugoj meri.
Zadovoljan svojim izgledom, jo jedanput rasejano povue za onaj smeni, crni mehur to mu
je poskakivao na glavi, a zatim prie cevima i pree
dlanom preko njih. Vrata se rairie uz kljocanje
i Filos ue. (Nije valjda! zar je mogue da je
stajao s nosom u vratima celih osam sati?) Nosio
je suknjicu ute boje kao cvet amarile, koja se le
pezasto irila pri dnu, cipele u odgovarajuem tonu
i crni bolero, koji je, izgleda, obukao naopake, s
leima napred. Ali na njemu to nije loe izgledalo.
Izraajno, tamnoputo lice ozari mu se kad ugleda
arlija: Ve obuen? Divno! a onda se odmah
nabra u jednu neopisivu grimasu. Bio je to izraz
napetosti, koji arliju nije bio sasvim jasan.
Misli li da je sve u redu? upita. Voleo bih
da imam ogledalo.
Svakako, ree Filos. Ako dozvoljava. .. sa
eka. arli oseti da on odgovara na njegov zahtev
uz jednu usputnu, gotovo ritualnu primedbu, kao
na zdravlje kad neko kine. Samo to je Filosova
znaila Smem li?
Da, naravno, ree arli i zinu od uda. Jer Fi
los je, prosto, jednom svojom rukom dodirnuo dru
gu i nestao! Umesto njega tu je sad stajao neko
drugi, sav blistajui u marinskoplavoj boji, s okovratnikom koji mu je izvanredno uokviravao izdu
66

eno lice, u gaicama kao svilenim i s lepo nabra

nom keceljicom, u prelepim cipelama i s lepo raz
vijenim, golim ramenima koja su se videla iznad
dugakog ogrtaa i s jednom glupavom, crnom
loptom koja mu je poskakivala na glavi. Sve u sve
mu prilino blesava slika. Izuzev lica, koje mu, iz
neshvatljivih razloga, nije bilo vano.
Sve u redu? Slika ieze i opet se pojavi Filos.
arli je stajao zgranut. Kako si to izveo?
Oh, oprosti, sasvim sam smetnuo s uma ti
sigurno jo nisi stigao ovo da vidi. Isprui ruku
na kojoj je nosio prsten od svetlog, plavog metala,
iste one svetlucave, plave boje kao i iana oma
s kojom je arli dorukovao. Kada ga dodirnem
drugom rukom, pretvara se u sasvim pristojno og
ledalo. Uini tako, i ista lepa prilika s onom kre
tenskom loptom na glavi opet se pojavi i nestade.
E, alal ti sprava, ree arli, koji je oduvek
voleo te duhovite male izume. Ali koji ti je to fazon da stalno nosi ogledalo sa sobom? Moe li
i sam da se ogleda u njemu?
A, ne. Iako je jo uvek imao onu grimasu na
licu, Filos uspe da u nju unese ljubazan smeak.
Ovo je iskljuivo radi odbrane. Mi, Ledomci, retko
se svaamo, a ovo je jedan od razloga. Moe li za
misliti sebe kako si postao razjaren, izbekeljen i iz
bezumljen (re je sadravala i znaenje glup i
neoprostivog ponaanja) i u tom trenutku ugle
da samoga sebe, tano onako kako te drugi vide?
Da, to te malko ohladi, sloi se arli.
I zato se uvek pita za odobrenje pre nego to se
upotrebi. Iz utivosti. To oseanje je isto toliko
staro koliko i naa ljudska rasa, a verovatno i tvoja.
ovek ne voli da mu se pokae kako izgleda, sem
kada to sam poeli.
Vi imate pravu radnju takvih igrakica, divei
se, ree arli. Pa. .. da li zadovoljavam?
Filos ga odmeri od glave do pete i natrag, i gri
masa na licu mu postade jo napetija. Odlino,
ree priguenim glasom. Divno. Ba si lepo iza
brao. Hoemo li?
Stani, ree arli. Tebe neto mui, nije ti lako!
Ako neto nije u redu sa mojim izgledom, sada je
trenutak da mi kae.
Pa, dobro, kad me ve pita . . . da li (arli je
67

video da paljivo odmerava svaku re) . . . da li ti

je ba mnogo stalo do tog hm eira?
A, to je dakle. Tako je lagan da sam sasvim za
boravio na njega, pa jo i ti, i to udno ogledalo
dovraga, ne! nekako sam ga stavio na glavu i sad
ne mogu da ga skinem.
To je bar lako, Filos prie kabini, otvori je,
posegnu rukom unutra i izvadi neto to je oblikom
i veliinom podsealo na kaiku za cipele. Evo,
samo ga dodirni s ovim.
arli tako uini i crni predmet mu spade sa glave
na pod, gde mlitavo odskoi. ta je to?
Destator; on neutralie biostatiku silu u mate
rijalu.
A biostatika sila ini da ova odea prijanja
jedna za drugu i za mene?
Otprilike tako. Jer to nije ba sasvim neiva
materija. Pitaj Sisa: ja to ne shvatam ba sasvim.
Carli zakilji prema njemu. Jo uvek te neto
mui. Hajde, Filose, gukni.
Gr na licu se produbi jo vie, arli prosto nije
verovao da je to mogue. Radije ne bih. Poslednji
put kad si nekome bio smean, utnuo si ga preko
cele Milvisove velike sobe.
ao mi je to se to desilo. U to vreme sam bio
mnogo izgubljeniji nego sada . . . Dakle, kai.
Zna li ta je bilo ono to si nosio na glavi?
Ne znam.
Umetak za stranjicu.
Urlajui od smeha izioe napolje.
Pooe da posete Milvisa.

XVI

Ba su se zadrale u kuglani, kae Smit.

trajkuju.
Vidi ti duhovitog aticu. Ali Smit se ne ruga
Herbu glasno; smeje mu se u sebi.
utanje. Ispriali su jedan drugom sve to su
imali. Herb zna da Smit zna da obojica znaju da
onaj drugi trai temu. Herb razmilja kako je to
smeno to ljudi ne ume ju prosto da prave drutvo
jedan drugom, a da ne torou bilo ta, samo da bi
govorili; ali on to ne kae glasno da Smit ne bi po
mislio da opet postaje ozbiljan.
Manetne na pantalonama opet izlaze iz mode,
kae Smit posle nekog vremena.
Da. Milioni i milioni tipova sad daju pantalone
da se preprave. ta misli, ta krojai rade sa svim
tim manetnama? I ta se dogaa s materijalom
za manetne koji fabrike konfekcije vie ne ko
riste?
Prave otirae.
A cena im ostaje ista, kae Herb, m islei na
nove pantalone bez manetni.
O, da. Smit zna na ta Herb misli.
Opet tiina.
Herb kae: Ima li mnogo onih stvari operi pa
nosi?
Nekoliko. To svako ima.
I ko to pere pa nosi?
Niko, kae Smit, pomalo uvreeno. Svaka pri
stojna radnja za hemijsko ienje ve ima poseban
proces za te stvari. Dobro to rade.
Zato onda postoji konfekcija operi pa nosi?
Smit slee ramenima: A zato da ne?
Pa, stvarno, kae Herb, znajui da treba da pre
stane.
69

utanje.
Matori Farel.
Na Smitovo gunanje Herb podie pogled i vide
kako Smit gleda kroz svoj veliki, panoramski pro
zor i kroz isti takav prozor na kui koja se nalazila
prekoputa, ali malo ukoso od njegove. ta radi?
Rekao bih, gleda televiziju. Ali drakni samo onu
idiotsku naslonjau.
Herb ustaje, prelazi preko sobe. Nosi pepeljaru,
stavlja je na sto i vraa se. S razdaljine od sto tri
deset stopa ne izgleda da pilji. Jedna od onih sto
lica to ih moe prilagoditi poloaju tela.
Da, ali crvena. Kako samo moe da stavi crvenu
stolicu u tu sobu?
Pripazi malo, Smiti. Uskoro e menjati nametaj.
?
Sea se, pre tri godine, to je sve bilo u seoskom
stilu od jelovine sa vorovima, a onda je stigla ona
njegova velika zelena stolica. Za nedelju dana, opa,
bato, stari ameriki stil.
A, da, tano.
Dakle, pazi, kroz nedelju dana.
Opa, bato.
Ponavlja moje rei.
Otkud mu para da za tri godine dva puta menja
nametaj ?
Moda ima bogatog strica.
Poznaje li ga?
Ja? Kojeta. Nikada ga nisam posetio. Jedva da
smo i na dobar dan.
A ja sam mislio da mu se ba ne presipa.
Po emu?
Kola.
Znai, on troi na nametaj.
udan neki svet.
Kako to misli udan?
Tili mu je videla enu u samoposluzi kako ku
puje jeftini rum sa melasom.
Pazi ti njega, veli Herb. Ta stvar je kao neka
vrsta obrednog pia. Nikakvo udo da su mu kola
takva. Valjda mu nije ni stalo da li e neko primetiti da su stara godinu i po.
Opet utanje.
Smit kae: Vreme je da ofarbam ovu gajbu.
70

Herb kae: I ja svoju.

Bela svetlost sumraka koji se vidi kroz prozor;
Smitov kombi ulazi u prilaz za garau i motor se
gasi. Vrata na kolima se zalupe, jedna pa druga, kao
dvoslona re. enski glasovi se pribliavaju; obe
govore istovremeno i svaka uje ta ona druga kae.
Vrata se otvaraju, ulazi Tili, ulazi Denet.
ao, pajtai, kako ide pajtanje?
Nita, samo vodimo muke razgovore, kae
Smit.

71

XVII

Proli su kroz krivudave hodnike i dva puta ostali

neozleeni koraknuvi u bezdane jame odakle bi
prosto sunuli navie. Milvis je nosio neto dijago
nalno krojeno, od irokih traka, obmotano udesno
oko tela i niz desnu nogu, i ulevo, oko tela pa niz
levu nogu, uto i ljubiasto. Bio je sam, i izgledao
velianstveno. Pozdravio je arlija vedro i ozbiljno,
i jasno, otvoreno, glasno, izjavio da mu se dopada
njegovo marinskoplavo odelo.
Ja vas naputam, ree Filos, na koga Milvis nije
uopte obratio panju (to je, po arlijevom milje
nju, moglo da znai samo uvaavanje) sve dok to ni
je rekao, a onda je klimnuo glavom i ljubazno se nasmeio. Carli kao preko volje odmahnu i Filos ode.
Veoma utivo, ree Milvis, s odobravanjem. Je
dan je Filos.
Bio je veoma predusretljiv prema meni, ree
Carli i dodade, uprkos samom sebi, ini mi se . ..
Pa, onda, izjavi Milvis, na dragi Filos mi ree
da se mnogo bolje osea.
Da kaemo da sam poeo da oseam ta oseam,
ree Carli, to je mnogo vie nego to sam oseao
kad sam doao ovamo.
Zaista, bio je to uznemirujui doivljaj. Neto
je prosto nagonilo arlija da ga paljivo posmatra.
Nije imao nikakvih pokazatelja o moguoj starosti
tih ljudi, te ako mu je Milvis izgledao stariji, verovatno je to bilo zbog svog onog potovanja koje su
mu ostali ukazivali a na koje se on jedva obazirao,
a i zbog toga to je bio neto krupniji i puniji u licu
od ostalih i, konano, zbog zaista neobinog ak
i za ovdanje pojmove razmaka izmeu oiju.
Ali na tim ljudima nita nije odavalo starenje, ona
kvo kakvo je on poznavao.
Dakle, eli da sazna sve to se o nama moe
saznati.
72

Upravo tako.
Zato?
To mi je karta za put kui. Reenica je bila
toliko idiomatska da gotovo nije nita znaila na
ledomskom, i arli je to osetio im je izrekao. U
tom jeziku nije bilo pojmova plaanje i dozvola
da se putuje; re koju je on upotrebio u znaenju
putne karte znaila je etiketa ili kartica iz kar
toteke. Hou da kaem, dopuni svoje rei, re
eno mi je da kada budem video sve to ete eleti
da mi pokaete ...
. . . i sve to ti sam poeli da vidi ...
.. . i kad vam budem saoptio kako reagujem na
to, pristaete da me vratite tamo odakle sam do
ao.
ast mi je to mogu potvrditi taj sporazum, i
arliju se uini, bez samohvalisanja, da je za Milvisa zaista velika ast to to ini. Da ponemo. To
je zazvualo nekako kao ala.
arli se zbunjeno nasmeja. Ne znam odakle bi
smo. ta bee ono to je negde proitao arls
Fort? O, kako bi se tek njemu sve ovo dopalo! Fort
je bio rekao: Ako eli da izmeri obim kruga, po
eni bilo gde. Lepo. Hou da mi kaete n e t o . . .
neto poverljivo o Ledomu.
Milvis rairi ruke. Samo pitaj.
Iznenada se postide i ne uspe da postavi otvoreno
pitanje. Poe: Filos mi je neto kazao sino u
stvari pre nego to sam zaspao . . . Filos mi je rekao
da vi, Ledomci, nikada niste videli telo mukarca.
I ja sam smesta pomislio da ste vi svi ene. Ali kad
sam ga pitao, odgovorio je da niste. E, sad, ili ste
jedno ili drugo, zar ne?
Milvis ne odgovori. Samo ga je ljubazno gledao
onim iroko razmaknutim oima, ustiju razvuenih
u staloen i ljubazan poluosmeh. Uprkos nelagod
nosti, koja je postajala sve vea, arli shvati metod
i oduevi se; jednom je imao nastavnika koji je tako
radio. Na neki nain, kao da mu je rekao: Doseti
se sam, ali taj metod se moe upotrebiti samo kad
neko raspolae svim injenicama. Neto nalik na
pronaite sami ubicu u krimiima o Eleriju Kvinu.
arli u sebi prikupi na gomilu sve one nelagodne
utiske koje je stekao o tome: velike (ali ne izuzetno
velike) grudne miie i veliinu prstena oko brada
73

vice; zatim, nije bilo ljudi posebno irokih u rame

nima i uzanih u kukovima. U pogledu ukraavanja
smesta odbaci sve zakljuke, koji bi ga mogli samo
zavesti, jer kosu su eljati na sve mogue naine
kao to su se, uostalom, neverovatno i oblaili
iako su preovladavale kratke frizure.
Potom obrati panju na jezik koji je, iz njemu
neshvatljivih razloga, umeo da govori sasvim teno,
a ipak se stalno susretao s tajnama i zagonetkama.
Pogleda u ozbiljnog i strpljivog Milvisa i ree sam
sebi na ledomskom Gledam u njega. Prvi put iz
dvoji zamenicu njega i uze da je razmatra, i tako
otkri da joj on sam pridaje rod, jer kad god je iz
govarao prevodio je u sebi na engleski reju on,
poto mu se tako, iz nekih razloga, vie dopadalo.
Ali u vlastitom znaenju, onom koje je imala na le
domskom jeziku, nije oznaavala ni pol ni rod. Ipak,
bila je lina zamenica; ne bi je upotrebio kad misli
na stvar. Na engleskom jeziku, ono je bezlina za
menica za stvari; ali bezlino se odnosi se samo
na oveka i znai ovek uopte: Kako bi se samo
poelelo; kako bi ovek poeleti mogao. Lina za
menica na ledomskom a postojala je samo jedna
jedina! Bila je upravo takva: lina i bez roda. To
to je arli verovao da je njeno znaenje on bila
je samo njegova greka, i to mu je sad bilo jasno.
Da li je taj nedostatak roda zamenice znaio da
Ledomci nemaju pola? Jer na taj nain bi Filosova
neobina primedba mogla da zvui verovatno: ni
kada nisu videli mukarca, ali nisu bili ene.
Rei i pojmovi za muko i ensko postojali
su u jeziku, i mogli su biti zamenjeni pojmom obo
je. To znai da svaki Ledomac nosi u sebi oba pola.
Podie pogled i ugleda Milvisove strpljive oi. Vi
ste oboje, ree.
Izvesno vreme, koje je potrajalo kao venost, Milvis se ne pomeri i ne progovori nijedne rei. Tada
se njegov poluosmeh rairi, kao da je zadovoljan
onim to je video na arlijevom podignutom licu.
Blago upita: Je li to mnogo strano?
Nisam razmiljao o tome da li je ili nije strano,
otvoreno ree arli. Samo sam pokuavao da pro
kljuvim kako je to mogue.
Pokazau ti, ree Milvis, i dostojanstveno ustade,
obie svoj pisai sto i prie prestravljenom arliju.
74

XVIII

Hej, pajtai, kae Tili Smit, kako ide pajtanje?

Nita, samo vodimo muke razgovore, kae
Smit.
Herb veli: Hej, kuglai, kako ide kuglanje?
Denet odgovori: Tri pogotka u kugle i ja ispa
dam.
Herb je ve provalio taj tos, kae Smit na
svoj trapavi nain, i ne govori istinu.
Tili ih sve poklopi: ta se tu nadmudrujete? Ajdrao svi po pie.
Ja neu, hitro kae Herb, zveckajui kockicama
leda u ispijenoj ai. Ja sam svoje ve popio, a i
kasno je.
Neu ni ja, kae Denet kojoj je jasno ta to
znai.
Hvala ti na piu i svim onim masnim vicevima,
kae Herb Smitu.
I neemo im rei o onim makama, kae Smit.
Denet pravi iroki pokret, kao da baca kuglu niz
stazu. No, Til. Nek se kotrljaju.
Tili takoe pravi pokret kao da baca kuglu, to
nagoni Smita da se opet zavali u stolicu, gde se i
inae najprijatnije osea. Reilovi pokupe torbu s
kuglama, Herb dramatino stenje dok je podie sebi
na rame. Denet iskljuuje elektronsku dadilju i
uka je Herbu pod levo pazuho, dok mu pod desno
ugurava svoju torbicu, i zatim, poto je dama, eka
da joj on kolenom otvori vrata.

75

XIX

Hodi, ree Milvis i arli ustade i poe za njim u

jednu manju prostoriju. Ceo jedan zid, od poda do
tavanice, bio je prekriven prorezima iznad kojih su
stajali natpisi, pretpostavio je da je to nekakva ar
hiva; i, Boe sakloni, ak ni ona nije bila u ravnim
linijama ve u obliku lukova. . . ali, kad malo raz
misli, podseali su ga na lukove koje je jednom vi
deo iznad stola za montiran je u nekoj fabrici, a koje
je bio projektovao strunjak za radni uinak: mak
simalni dohvat desne ruke, optimalni dohvat leve
ruke, i tako dalje. Na jednom zidu bila je privre
na ravna, meka, bela polica sto za lekarske pre
glede, glavu dajem ako nije. Milvis je u prolazu bla
go potapa i ona krenu za njim preko sobe, tonui
polako u pod dok ne dospe na visinu stolice, u tre
nutku kad je bila oko pet stopa od zida. Sedi,
dobaci Milvis preko ramena.
arli plaljivo sede i posmatrae visokog Ledomea
kako pogledom prelazi preko etiketa, stojei ispred
arhive. Iznenada, bez i malo oklevanja, posegnu ru
kom. Evo ga. Uvue tanke vrhove prstiju u jedan
od otvora i poe za rukom nanie. Iz otvora stade
da se pomalja neka velika slika; bila je iroka oko
tri stope i skoro sedam stopa dugaka. Dok je izla
zila, svetla u sobi polako su jenjavala a slika posta
jala sve svetlija. Milvis podie ruku, pokrenu jo
jednu sliku, i sede pored arlija.
Soba je sada bila potpuno mrana a slike su bli
stale od svetlosti. Bile su u boji i prikazivale su Ledomca, spreda i iz profila, obuenog samo u svilen
kasti sporan koji je poinjao otprilike jedan in
ispod pupka i padao, postepeno se irei od vrha,
irine dlana, do dna, otprilike na tri ina iznad srednjeg dela butine, gde je dopirao od sredine pred76

njeg dela jedne noge do sredine prednjeg dela dru

ge. Carli ih je ve bio video, i due i krae od ovog,
a takoe i crvene, zelene, plave, ljubiaste i sneno
bele, ali jo nikad nije video Ledomca bez njih. Oi
gledno da je posredi bio vrsti tabu, i Carli nije pra
vio nikakve primedbe.
Sada emo napraviti presek, ree Milvis, i volebno, tako da arli Dons nije uspeo da vidi, promeni sliku: blip! i nestade sporana, nestade koe sa
tela i pojavi se tanak sloj vezivnog tkiva i jedan deo
miinih vlakana trbunog zida. Dugakim crnim
tapom, koji je opet odnekud iskrsnuo, Milvis stade
da pokazuje organe i funkcije koje mu je opisivao.
Vrh tapa se pretvarao po potrebi u iglu, krui, stre
licu i neku vrstu polu-zagrade, a govor kojim se Mil
vis obraao Carliju bio je jasan, saet i neposredno
rukovoen Carlijevim pitanjima.
A Carli je pitao i pitao! Ve odavno je bio prestao
da se snebiva i dve njegove najgroznije osobine iz
bile su na povrinu: jedna je bila posledica onog
svatarskog, razularenog i neumornog itanja i ispi
tivanja drugih ljudi; druga je poticala od ogromne,
zijajue rupe koju je ona prva ostavila u pozama
noj koliini prikupljenog znanja. Obe su bile daleko
gore nego to je do tada mislio, i bio je bar pet do
sedam puta pogrenije obaveten nego to je i u
snu pomiljao da moe biti.
Kao to esto biva, anatomski detalji bili su stra
hovito zanimljivi, oaravajui za svakoga ko u sebi
ima iole smisla za divljenje, a razlog je bio: geni
jalni i izvanredni spoj sloenosti i delotvornosti, to
poseduje svaki ivi organizam.
Pre svega, Ledomci su oigledno imali oba pola,
i to u aktivnom obliku. I, pre svega, organ koji se
utura bio je ukorenjen duboko unutra u ono to bi
se kod Homo sapiensa moglo nazvati vaginalnom
dupljom. U dnu ovog organa, sa svake strane, nala
zila se po jedna os uteri, koja se otvarala u dva materina kanala, jer Ledomci imaju dve materice i
uvek raaju identine blizance. Pri erekciji falus je
u matericu ulazio i izlazio; u stanju oputenosti bio
je potpuno zatvoren u vagini, i sadravao je mokra
nu cev. Parenje je bilo uzajamno u stvari, druk
ije ne bi bilo ni mogue. Monice nisu bile ni unu
tra ni spol ja ve na povrini tela, i leale su odmah
77

ispod koe u preponama. A u elom organizmu po

stojala je udesna reorganizacija ivanih spletova,
bar dva nova skupa miia svinktera, i veoma sloe
na preraspodela luenja lezda kakve su Bartolinijeva i Kojperova.
Kada je bio potpuno, ali sasvim zadovoljan odgo
vorima, i kad mu vie nije padalo na pamet nijedno
pitanje, i kad je Milvis iscrpeo sve to je sam mislio
da treba da kae, Milvis kucnu nadlanicom o slike
i one otklizie navie, nestajui u svojim prorezima,
dok se, istovremeno, svetla stadoe polako vraati.
arli je sedeo nepomino jo za trenutak. U magnovenju ugleda sliku Lore, svih e n a. . . svih mu
karaca. Biologija, priseti se, potpuno bez veze s
ovim to se dogaalo; nekada su se muki i enski
pol oznaavali astronom skim simbolima za Mars i
V e n e ru ... Kako bi, do vraga, ove obeleili? Mars
plus ipsilon? Venera plus iks? Saturn okrenut nao
pake? Skrenu pogled i uperi ga u Milvisa, trepui:
Kako li se samo moglo dogoditi, za ime Boga, da
oveanstvo ispadne ovako kao na bukalu vatano?
Milvis se slatko nasmeja i opet se okrenu prore
zima. On (ak i posle ovako oiglednog prikaza ana
tomije, arliju je jo uvek bilo lake da o Milvisu
misli kao o njemu jo uvek je to bio najzgod
niji prevod bezrodne ledomske zamenice) stade da
pretrauje pogledom gore-dole. Carli je strpljivo e
kao novo otkrovenje, ali Milvis neto ljutito proguna i ode u ugao, gde stavi aku na jedan od onih
neizbenih zavijutaka na zidnoj ari. Neiji glasi
utivo prozbori: Da, Milvis?
Milvis odgovori: Tedin, gde ste klasificirali i sta
vili preseke Homo sapiensa?
Tanki glasi odgovori: U arhivu, pod Izumrli pri
mati Milvis se zahvali i prie banci proreza na
drugom zidu. Nae ono to je traio. Na njegov po
ziv rukom, arli se podie i prie mu, dok ga je
klupa posluna pratila. Milvis pokrenu nekoliko no
vih slika i sede.
Svetla potamnee i pogasie se. Slike zablistae.
Ovo su preseci Homo sapiensa, mukog i enskog,
zapoe Milvis. A ti si Ledomce malopre opisao kao
da su hvatani na bukalu. Hou da ti pokaem ko
liko je, u stvari, malo toga promenjeno.
78

Zapoe prekrasnim izlaganjem o embrionalnom

razvoju ovekovih organa za razmnoavanje, poka
zujui koliko su slini ti organi kod Ledomca i oveka pre roenja, da bi zavrio dokazujui kako su
i kod odraslih slini. Svaki organ mukarca ima svog
para, odgovarajui organ u ene. I kad ne bi poti
cao iz kulture koja se tako bespotedno usredsredila
na razlike, koje same po sebi nisu naroito velike,
bio bi u stanju da shvati koliko su one zaista male.
(Prvi put je uo da Ledomac s poznavanjem govori
o Homo sapiensu.) Nastavi svoje izlaganje sa slika
ma neprirodnih pojava. Pokaza mu kako se, samo
uz pomo biohemijskih preparata, na jedan organ
moe uticati da zakrlja a da drugi jo uvek vri
njegove funkcije, iako je i sam, od zametka, ostao
nerazvijen. Mukarac moe da se dovede dotle da
doji dete; na eni moe izrasti prava, muka brada.
Pokaza mu da progesteron lue i sasvim normalni
mukarci, a testosteron ene, premda u malim koli
inama. Zatim mu pokaza slike drugih ivotinjskih
vrsta, da bi mu dao priliku da zakljui da se in
razmnoavanja u prirodi obavlja na mnogo razlii
tih naina: pela matica, koja se spaja s mujakom
visoko u vazduhu i posle toga nosi u sebi materije
koje su u stanju da oplode doslovno stotine hiljada
jaja i to iz generacije u generaciju; vilin konjic u
svom krilatom ljubavnom plesu, u kome oba tanu
na tela, dovedena u oblik slova U stvaraju tako rei
savreni krug to se kovitla nad vodama movara;
kod jedne vrste abe enka svoja jaja lee u velikim
porama na mujakovim leima; morski konji raa
ive mlade; oktopod, kad ugleda svoju dragu, mahne
jednim pipkom iji se vrh odvoji i sam otpliva do
enke koja, ako je voljna prigrli taj vrak, a ako
nije, pojede ga. Kad je zavrio, arli je bio spreman
da prihvati ideju, imajui u vidu ostale oblike u pri
rodi da razlika izmeu Ledomca i Homo sapiensa
zaista nije naroito velika niti je neto, samo po sebi,
neuobiajeno.
Poto je dobio priliku da sve to prokuva u sebi,
upita: Kako se sve to dogodilo?
Milvis odgovori pitanjem: Koje je bie prvo ispuzalo iz mulja i udahnulo vazduh umesto vode? ta
je prvo silo s drveta i uzelo tap da ga upotrebi
kao orue? Koja je bila ta zverka to je prvi put
79

u istoriji namerno napravila rupu u zemlji i spustila

u nju seme? Dogodilo se i taka. Te stvari se, pro
sto, dogaaju...
Ti vie od mene zna o tim stvarima, optui ga
arli. A zna mnogo i o Homo sapiensu to ja ne
znam.
Uz jedva primetni prizvuk mrzovolje, Milvis od
govori: Time se bavi Filos, ne ja. Bar to se tie
Ledoma. A to se tie Homo sapiensa, meni je re
eno da ti namerno ne eli da zna vreme i nain
njegovog nestanka. Niko ne pokuava da ti uskrati
informacije, arli Donse, ali da li ti je ikada palo
na pamet da poetak Ledoma i kraj Homo sapiensa
mogu imati neku uzajamnu vezu? Naravno . . . ti sam
odlui.
arli obori pogled. H-vala, Milvise.
Razmotri to s Filosom. Ako iko moe da ti obja
sni, on je taj. I priznajem, dodade uz irok smeak,
da on bolje od mene zna gde da stane. Uskraivanje
informacija nije u mojoj prirodi. Idi i porazgovaraj
o tome s njim.
Hvala, ponovi arli. Ho-hou.
Milvis jo dodade, na rastanku, da priroda, ma
kako inae bila raskalana i stvarala sloene i nasledne greke, ipak potuje jedan jedini princip iz
nad svih ostalih, a to je kontinuitet. I ona e spro
vesti neprekidno trajanje svih stvari, ree, ak i
kad treba da napravi udo da bi ga odrala.

80

XX

Zna, velika je stvar, kae Denet pravei napitak

pre spavanja (ipak), a on se vraa u kuhinju, poto
je prethodno pogledao decu, velika je stvar imati
komije kao to su Smitovi.
Velika, kae Herb.
Hou da kaem, imamo zajednike interese.
Jesi li zadovoljna ovom veeri?
O, da, kae ona, pruajui mu au i naslanja
jui se o sudoperu. Ti ve sedam nedelja radi na
reklamnom materijalu za pekare ,Big-Beg da bi uve
li na trite novu mreu luksuznih poslastiarnica
za prodaju sladoleda i kolaa.
Radim.
Ime za novu mreu radnji; K ratko al slatko.
Ej, maco-maco. Pa ti si genije.
Ne, nego sam drpila ideju, kae ona. Tili je
veeras provalila taj fazon i moda e zaboraviti da
je to rekla, a i ti upravo iz tih razloga radi na tome
ve sedam nedelja.
Vidi ti mudrice. Taman e posluiti. Smiti mi je
veeras dobro smestio.
Jesi li ga bar odalamio po nosu.
Nema da misli. Osrednji rafi u raunovodstvu.
Nisam lud.
ta je bilo?
On joj ispria o televizijskom rok-programu, kako
je rekao neto to je zvualo kao pohvala, zabora
vivi da je pod pokroviteljstvom Smitovih konku
renata.
Oh, kae ona ba si ispao budala ali, bez obzira,
on je kvare. Kvare je njihov privatni, porodini
izraz za oveka koji radi rune i pokvarene stvari.
Ipak sam se prilino dobro izvukao.
81

Svejedno. Hoe li da ti dam bombu, da je ima

spremnu za svaki sluaj, ako se opet desi.
On baci pogled kroz prozor i preko bate. Suvie
je blizu nas, ako bomba eksplodira.
Jedino ako budu znali ko je bacio.
No, kae on, neemo na njega bacati.
Naravno da neemo. Bomba nam treba samo za
svaki sluaj. Sem toga, imam bombu koju bi bilo
teta zaboraviti. Ona mu ispria o starom Trizeru
koga su utnuli uz stepenice i koji bi bio veoma
srean da ima neto ime bi mogao da se osveti
Smitu.
Okani ga se, Denet. Ima problema s prostatom.
I eno gde lei, prostrt po podu.
On ti je to rekao?
Ne, sam sam to otkrio. Dodaje: I krem za
malje.
Ko bog. Malo u da zezam Tili.
Ti si najosvetoljubivija enska koju sam u ivotu
sreo.
Oni su mog muia-puia uvredili i ja to neu
dozvoliti.
Ali ipak, setie se da sam ti ja rekao.
Samo e se uditi i pitati se kako je to moglo
da procuri. Ja u se za to postarati, moj muiu-puiu. Ti i ja smo u istom timu, u tome je stvar.
On blago muka svoju au i posmatra kako se
pie komea. Smiti je ba veeras priao neto o
tome. Ispria joj o lovakim izmama i kako Smiti
misli da deca uskoro vie nee moi da razlikuju
oca od majke.
Je 1* ti to smeta? pita ona vedro.
Pomalo.
Ne sekiraj se, kae mu. Ti se grevito dri za
neto to je davno umrlo. Mi smo ti, u stvari, nova
vrsta ljudi, pile moje. Pa ta, ako Karin i Dejvi od
rastu bez one debele, velike Stvari o kojoj ita u
knjigama, te uvene oeve slike i majine slike iz
psihologije.
Moj ivot, napisala Karim Reil. Kad am bila ma
la, niam imala ma-amicu i ta-aticu kao dluga mala
deca, imala am Uplavni odbol.
ta ako je i Odbor, dvanjkalo jedno. Imaju hra
nu, pie, odeu, dom i ljubav, i nije li to sve to tre
ba da bude?
82

Da, ali ni ta slika o ocu nije za bacanje.

Ona ga potape po obrazu. Samo ako tu, duboko
unutra, osea da mora biti velik. A ve si sad si
guran da si ti jedini na svetu koji je dovoljno velik
da bi pripadao naem Odboru, je li tako? Hajdmo
u krevet.
Kako to misli.
Hajdmo u krevet.

XXI

arli Dons ugleda Filosa gde stoji ispred Milvisovog kabineta, kao da je upravo tog trenutka stigao.
Kako je bilo?
Ogromno, ree arli. Prosto te nekako natkrili
i zapanji, zar ne? Paljivo se zagleda u Filosa i ree:
ini mi se da ipak nije tako, bar ne kad si ti u
pitanju.
Hoe li jo? Ili ti je ovo za sada dovoljno? Mo
ra li opet da se ispava?
O, ne, ne moram. Sve dok ne padne no. Re
no postojala je u jeziku, ali isto kao muko i
ensko izgleda da je imala mnogo ire znaenje
od onog koje je njemu bilo potrebno da izrazi svoje
misli. Rei se da dopuni svoje rei. Kad se smrkne.
Kad se ta smrkne?
Pa zna. Kad sunce zae. Mesec, zvezde i tako to.
Ovde se ne smrkava.
Ovde se ne . . . ama, o emu ti to govori? Zemlja
se jo uvek okree, zar ne?
A, sad mi je jasno. Da, pretpostavljam da se jo
uvek smrkava tamo napolju, ali ne u Ledomu.
Gde je Ledom pod zemljom?
Filos nagnu glavu u stranu. Na ovo pitanje ne
mogu ti odgovoriti sa da ili ne.
arli baci pogled niz hodnik i kroz veliko okno
do oblanog, srebrnastog neba. Zato ne moe?
Bolje e biti da o tom pita Sisa. On e ti to ob
jasniti bolje nego to bih ja umeo.
arli nije mogao da zaustavi smeh, iako se trudio,
i kad ga Filos upitno pogleda, on objasni: Kad sam
s tobom, Milvis je taj koji treba da da odgovore.
Kad sam s Milvisom, on kae da si ti strunjak. A
ti me sad alje Sisu.
A za ta je on to rekao da sam ja strunjak?
84

U stvari, 0 X1 to nije ba rekao tim recima. Dao

je da se nasluti da ti zna sve to moe da se zna o
istoriji Ledoma. Rekao je jo neto . . . ekaj da se
setim. Neto, otprilike, kako ti zna kad treba pre
stati s davanjem informacija. Tako je, to je bilo;
rekao je da e ti znati gde treba da stane, jer nije
u njegovoj prirodi da uskrauje informacije.
arli po drugi put ugleda kako senka hitro pre
lazi preko Filosovog tamnoputog, zagonetnog lica.
A u mojoj jeste.
Ej, ekaj, stani malo, zabrinuto ree Carli. Mo
da ne navodim tano njegove rei. Moda mi je ne
to i promaklo. Nemoj da vas ja posvaam, tebe
i . ...
Molim te, ree Filos hladno. Znam tano ta
je on time mislio i ti nisi nita nakodio u celoj toj
stvari. To je jedna od stvari u Ledomu koja nema
nikakve veze s tobom.
Ali, ima, ima! Milvis je rekao da poetak Ledoma
moe i te kako da ima veze sa krajem Homo sapiensa, a to je jedina stvar od koje elim da me drite
to dalje. Svakako da to ima veza sa mnom!
Bili su ve krenuli, kad se Filos zaustavi i poloi
ruke arliju na ramena. arli Donse, zaista te mo
lim da mi oprosti. Obojica smo svi smo pogreili. I ne bi trebalo sebe da krivi za bilo ta. Molim
te, pustimo to, ja sam se pogreno poneo. Hajde da
zaboravimo na moja oseanja i moje probleme.
arli ree vragolasto: ta zar da ne saznam
sve o Ledomu? Onda se nasmeja i kaza Filosu da
je sve u redu i da e on, sa svoje strane, zaboraviti.
Nee.

85

XXII

U postelji, Herb iznenada kae: Ali Margareta nas

ne voli.
Denet e, zadovoljno: Onda emo i na nju ba
citi bombu. Spavaj. Koja Margareta?
Mid. Margareta Mid, antropolog, koja je napisala
onaj lanak to sam ti govorio o n j e mu ...
I zato ona nas ne voli?
Ona kae da deak raste elei da lii na oca. I
ako je njegov otac dobar hranitelj porodice i drug
u igri, i pomae u kui isto onako dobro kao maina
za pranje i suenje, ili ona za preradu otpadaka, ili,
ak, moe da zameni svoju enu, e, onda e i deak
odrasti pun vitamina i sa smislom za druenje, i
postae dobar hranitelj porodice i drugar, itede.
I ta tu fali?
Ona kae da u ulici Begonija nee odrasti pusto
lovi, istraivai i umetnici.
Poutavi, Denet kae: Idi reci toj tvojoj Mar
gareti da se popne na Anapumu i da se slika. Ve
sam ti kazala, ti i ja smo nova vrsta ljudi. Mi stva
ramo novu vrstu ljudi koji nee biti utucani u glavu
predstavama o tati koji pije u kafani dok mama spa
va sa sladoledijom. Mi emo odgajiti celu jednu
generaciju koja e biti zadovoljna onim to ima i
nee provoditi ivot pokuavajui da se izjednai
s nekim. Bolje prestani da razmilja o ozbiljnim
stvarima, muiu-puiu. To ti ne valja.
Zna ta, kae on zaueno, upravo to mi je i
Smiti rekao. Smeje se. Ti govori da bi me obo
drila a on da bi me uutkao.
Ispada da zavisi s koje strane se posmatra.
On lei jo neko vreme razmiljajui o lovakim
izmama on i ona i moj roditelj je Odbor i da
li momak moe ba otmeno da izgleda s krpom za
86

sudove u ruci, sve dok ne pone pomalo da mu se

vrti u glavi. A onda pomisli doavola sve to i kae:
Laku no, mila.
Laku no, mili, mrmlja ona.
Laku no, slatka.
Laku no, slatki.
Boga ti tvoga! zaurla on. Prestani da me nazi
va istim imenima kojima ja zovem tebe!
Ona nije ba prepadnuta, ali se trgla, i zna da on
neto mozga, zato uti.
Kroz izvesno vreme, Herb je dodirne i kae: Op
rosti mi, duo.
Ona veli: Opratam ti ore.
On mora da se nasmeje.

87

XXIII

Filos i arli su stigli do Naune Jedan za svega ne

koliko minuta podzemnom eleznicom na ledomskom postoji re da oznai taj pojam, ali je pot
puno drukija i ne moe se neposredno prevesti na
engleski. Izronivi iz podzemlja ispod onog nagnu
tog vrha graevine, zaobidoe bazen po kome se opet
brkalo jedno etrdesetak do pedesetak Ledomaca
(to nisu mogli jo uvek biti oni isti ljudi) i zastadoe za trenutak da bi ih posmatrali. Uz put su veo
ma malo razgovarali jer su obojica, izgleda, imala do
mile volje o emu da razmiljaju; konano arli za
miljeno promrmlja, posmatrajui kupae kako ro
ne, rvu se, tre: ta dri te njihove keceljice da ne
spadnu? Filos, ispruivi ruku, blago potegnu arlija za kosu i upita: ta dri ovo?
Bila je to jedna od retkih prilika u arlijevom
ivotu kad je pocrveneo.
Zaobidoe zgradu, prooe ispod dinovskog luka,
i tu se Filos zaustavi. Biu ovde kada zavri, ree.
Voleo bih da poe sa mnom, kaza arli. Hteo
bih da ovoga puta bude prisutan kad neko bude
rekao razgovaraj o tome sa Filosom.
To e i rei, ne brini. I razgovaraemo dok ne
pomodri, kad bude vreme. No, zar ne misli da je
bolje da sazna jo vie o Ledomu, takvom kakav
je sada, pre nego to te budem zbunio priom o tome
kakav je bio?
ta si ti, Filose?
Istoriar. Mahnuvi rukom pozva arlija da pri
e u samo podnoje zida i stavi mu ruku na nevid
ljivi rukohvat. Spreman?
Spreman.
Filos koraknu unazad a arli sunu navie. Sada
se ve dovoljno navikao na to oseanje da ne pravi
88

scene; ak je bio u stanju da posmatra Filosa kako

se lagano vraa ka bazenu. udna ptica, pomisli.
Izgleda da ga ovde niko ne voli.
Zaustavi se, na izgled nepomino lebdei u vazduhu, ispred velikog prozora, i hrabro koraknu pre
ma njemu. I kroz njega. im to uini opet oseti kako
se nalazi u zatvorenom prostoru: ta se, u stvari,
zbiva s tim nevidljivim zidom da li se u njemu
otvara prolaz u dlaku tano prema obrisima njego
vog tela, tako da u trenutku kad prolazi i sam po
staje deo zida? Mora biti da je posredi neto slino.
Osvrnu se oko sebe. Prvo to ugleda bee obloena
elija, srebrna bundeva s krilcima, vremeplov, s vra
tima otvorenim upravo onako kako ih je on ostavio.
Vide i zastrte krajeve sobe, i nekakvu udno nagnu
tu spravu na tekom postolju, blie sredini sobe;
nekoliko stolica, jednu vrstu katedre na kojoj se
nalazila guva hartije.
Sis?
Nije bilo odgovora. Usteui se pomalo, proe
kroz sobu i sede na jednu od stolica ili izraslina.
Oglasi se ponovo, malo jae, opet uzalud. Prekrsti
nogu preko noge i saeka, pa skide jednu nogu sa
druge, pa ih opet prekrsti na suprotnu stranu. Posle
nekog vremena ustade i krenu da zaviri u srebrnu
bundevu.
Nije oekivao da e ga toliko pogoditi; nije uopte
ni oekivao da ga neto potrese. Ali tamo, upravo
tamo na onom glatkom, uoluenom srebrnom podu
on je svojevremeno leao, vie mrtav nego iv, go
dinama i nesluenim miljama udaljen od svega to
mu je ikada neto znailo, ak mu se i onaj dragoceni znoj bio osuio na telu. Suze mu navree na
oi i stadoe da peku. Lora! Lora! Jesi li umrla? Da
li smrt ini da bude iole blie meni? Jesi li mi ostarila, Lora, je li se tvoje slatko telo naboralo i smeuralo? I kada jeste, da li ti je bar jednom bilo milo
to mene nema da te takvu vidim? Lora, zna li da
bih dao sve na svetu, dao bih i ivot, samo da te jo
jednom dodirnem pa makar i bila stara a ja
mlad?
I l i . . . da se nije ta konana, grozna stvar dogo
dila dok si jo bila mlada? Da li je ogromni eki
tresnuo o tvoju kuu i da li si prosto nestala u jed
nom jedinom, bleteem magnovenju? Ili je to, mo
89

da, bila ona neosetna otrovna kia, od koje ti je

utroba prokrvarila, i povraala si, i dizala glavu da
pogleda svoju prelepu kosu kako lei, opala, po
jastuku?
Da li ti se dopadam? povika nemo, u sebi, u izne
nadnom, beumnom napadu razdraganosti: kako ti
se dopada arli u marinskoplavom, crveno oivie
nim pelenicama i u kaputu na rasklapanje okrenu
tom naopake? A tek ovaj aavi okovratnik?
Klee na ulazu u vremeplov i pokri lice rukama.
Posle nekog vremena ustade i krenu u potragu za
neim ime bi obrisao nos.
Traei i traei, ree: Biu s tobom kad se to
dogodi . . . Lora, moda emo oboje umreti od sta
rosti, ekajui... Oslepeo od navale oseanja, od
jednom se nae kako eprka po zastorima u jednom
kraju prostorije, a da uopte nije bio svestan ni ka
ko se tu obreo ni ta zapravo ini. Iza zavese bio je
samo goli zid ali na njemu bee jedna ara i on je
pritisnu dlanom. Pojavi se otvor, nalik na onaj iz
koga mu je bio iziao doruak, ali ovoga puta ne
pojavi se nikakav dugaki jezik. Sagnu se i proviri
u osvetljenu unutranjost otvora i ugleda gomilu
kockastih, providnih kutijica i knjigu.
Stade da vadi kutije, u poetku iz radoznalosti,
potom sa sve veim uzbuenjem. Vadio ih je jednu
po jednu, ali isto tako paljivo, jednu po jednu, vra
ao ih je tano onako kako ih je zatekao.
U jednoj kutiji bio je ekser, zarali ekser, a tamo
gde je bio zaseen po dijagonali ukazivao se svetli,
isti metal.
U drugoj kutiji bio je jedan omot ibica, izbledeo
od kie, a crvene glavice sprale su se na papirne ta
pie. Ali on ga je poznao, poznao! Poznao bi ga, ma
gde bio. Ostao je samo komadi, ali poticao je iz
Dulijevog Bara i Rotilja, tamo preko, u ulici Ar.
Sem to . . . sem to je ono nekoliko slova to se jo
videlo stajalo naopako, kao slika u ogledalu . . .
U treoj kutiji bio je sasueni cvet nevena. Ne je
dan od onih ledomskih udesno lepih, raskonih cvetova dobijenih ukrtanjem nemoguih kombinacija,
ve obini, kooperni struak sasuenog nevena.
_ U etvrtoj kutiji bio je grumen zemlje. ije zem
lje? Je li to bila ona zemlja po kojoj je nekada ga
zila njena noga? Da li je poticala s jednog paren90

ceta zemlje ispod velike bele svetiljke na kojoj je

bilo ispisano izbledelo ezdeset i jedan? Da li ga je,
pri jednom od ranijih pokuaja, odgrizao sam vrak
zuba vremeplova?
Konano, tu se nalazila i knjiga. Kao i sve drugo,
i ona je odbijala da bude pravilnog etvrtastog ob
lika; pre je bila nekakva neobavezna okruglasta
stvarica, oblika preciznog kao zobeni kola, a re
dovi u njoj bili su tek-malo-iskrivljeni lukovi (s dru
ge strane, kad biste nauili da piete ne diui lakat
s hartije, zar ne bi luk pao mnogo prirodnije od
ravne linije?) Ali ipak se otvarala sa strane, kao sva
ka potena knjiga, i mogao je da je ita. Bila je na
ledomskom, ali on je umeo da je proita, to ga je
isto onoliko zapanjilo kao i iznenadna sposobnost
da govori taj jezik. U stvari, kad razmisli manje.
Bio je ve u stanju zapanjenosti, pa je to dolo ne
kako kao samo od sebe.
U njoj se pre svega nalazio nekakav zamreni teh
niki opis nekog procesa, a potom nekoliko stranica
ispisanih u rubrikama, uz mnogo brisanja i ispravki,
kao da je neko zapisivao rezultate opita i merenja.
Zatim je dolazio ogroman broj stranica gde je na
svakoj bio otisnut niz od etiri brojanika, poput
etiri asovnika ili merna instrumenta, ali bez ka
zaljki. Pri kraju, u tim brojanicima nita nije pi
salo, ali oni na poetku su bili sasvim iarani neka
kvim crtarijama, s ubeleenim kazaljkama i udnim
zapisima: Poslao bubu, nije se vratila. Bilo je jo
mnogo tih nije se vratila zapisa, sve dok nije naiao
na stranicu na kojoj je bio ucrtan ogromni pobedonosni znak usklika, naravno u ledomskom stilu.
To je bio opit br. 18, i drhtavom rukom bilo je napi
sano: Poslao koticu, vratio se cvet! arli izvadi ku
tiju sa cvetom i, poto je nekoliko puta okrenuo u
rukama, pronae najzad na njoj broj osamnaest.
Ti brojanici, ti brojanici. . . naglo se okrenu i
pohita prema nepoznatom nagnutom postrojenju u
sredini sobe. Dabome, evo ih etiri brojanika,
a na ivici svakoga od njih nalazilo se dugmence, udeeno tako da moe obilaziti oko brojanika. Da vi
dimo: ako etiri dugmenceta dovedemo u poloaj
kako stoji u knjizi, i onda pa, naravno, evo ga.
Prekida je prekida na svim jezicima, a na ovome
je umeo i da proita rei ukljuen i iskljuen.
91

Vrati se u ugao, uurbano stade da okree stra

nice, Opit ezdeset i osam . . . poslednji pre nego to
su poinjale neispisane stranice. Poslao kamenje,
vratio se (ledomskim pravopisom) arli Dons.
Snano stee ivice knjige i stade itati podatke,
trudei se da ih naui napamet.
arli? Jesi li tu, arli Donse?
Sis!
Kada je Sis, uavi kroz nevidljivo proireni pro
rez na zidu iza vremeplova, zaokrenuo iza ugla, arli
je ve stigao da vrati knjigu. Ali nije uspeo da blago
vremeno pronae onu aru na zidu i stajao je tako,
zateen, pored otvora na zidu s uvelim cvetom ne
vena u ruci.

92

XXIV

ta radi?
Herb otvara oi i vidi svoju enu kako stoji
nad njim. Kae: Leim u viseoj mrei u subotnje podne i priam s mojom ribom.
Posmatrala sam te. Izgleda veoma nesrean.
tono ree Adam kad mu je ena pala s drveta
Eva me opet pijunira.
Hajde, ti kikirezac! . . . kai mami?
Ti i Smiti ne volite kad govorim ozbiljne stvari.
aavko. Kad sam to rekla bila sam ve za
spala.
Pa, dobro. Razmiljao sam o knjizi koju sam
jednom proitao, a rado bih je proitao ponovo.
Zvala se Ieznue.
Moda je i ona prosto iezla. Za ime Boga, pa
to je pisao Filip Vajli. Voli ribu, mrzi ene.
Znam na ta misli, i nisi u pravu. On voli ribu,
ali mrzi nain na koji se postupa sa enama.
I zato izgleda tako nesrean u mrei za spa
vanje?
Nisam ba bio nesrean. Samo sam se jako
trudio da se setim ta je taj momak rekao.
U Ieznuu? Seam se. Pria kako su sve ene
na svetu jednog dana nestale, tako, s neba pa u
rebra. Jezivo.
Znai itala si! Odlino. Pazi, bilo je jedno po
glavlje u kome je izloio glavnu temu. To mi treba.
Oh-h-h-h. . . da. Seam se. Bila sam poela da
ga itam i onda sam preskoila, jer sam htela to
pre da vidim nastavak prie. Bio je to onaj . ..
Jedino to mi se kod strunjaka za reklamu
vie dopada nego kod pisca bestselera, upade
Herb, jeste da iako obojica kuju reenice
strunjak za reklamu dobro pazi da mu reenice
93

nikada ne privuku veu panju kupca nego sam

proizvod. A to se Vajliju desilo u onom poglav
lju. Onaj kome treba nikada ne stigne da proita.
Hoe da kae da je meni to bilo potrebno?
kae ona pomirljivo. Potom: A ta to ima u nje
mu to je trebalo da ja proitam?
Nita, tuno kae Herb i ponovo se zavaljuje
u mreu za ljuljanje, zatvarajui oi.
Oh duo, nisam htela da . ..
Ne, ne ljutim se. Prosto, mislim da se on slae
s tobom. Mislim da on bolje od tebe zna zato
to ini.
Slae se s im, aman, pobogu!
Herb otvara oi i gleda mimo nje u nebo. On
kae da su ljudi napravili prvu veliku greku kada
su zaboravili na slinosti koje postoje izmeu mu
karca i ene i usredsredili se na razlike. On to na
ziva prvobitnim grehom. Kae da su zato mukarci
poeli da mrze mukarce, a takoe i ene. Kae
da je to uzrok svih ratova i pogroma. Kae da smo
zbog toga izgubili sposobnost da ivimo, da nam
je od nje preostao jo samo traak.
Ona prezrivo dobaci: Ja to ni u snu ne bih
rekla!
Zato sam tako duboko i razmiljao o tome. Re
kla si da smo mi jedna nova vrsta ljudi koja up
ravo nastaje, neto kao Odbor ili tim. Postojali
su enski poslovi i muki poslovi, a danas kao
nije vie vano ko ta radi; oboje umemo da ra
dimo i jedno i drugo, zajedno ili svako za sebe.
Aha, kae ona, na to si mislio?
Vajli ak zbija alu. Kae, neki smatraju da
su mukarci snaniji od ena zato to su mukarci
odgajali takve ene odabiranjem.
Je 1 i ti gaji ene odabiranjem?
On najzad poinje da se smeje, a to je ona i
elela; ne moe podneti da ga gleda tunog. Svaki
put, kae i obara je u mreu.

94

XXV

Sis ustro prie arliju, glave nagnute malo u stra

nu. Dakle, mladi moj istraivau. ta to smera?
Oprosti mi za ovo, promuca arli, bio sam
veoma zbunjen. Sve mi se izmealo.
Dakle, iakao si cvet, hm?
Doao sam i ti si bio, hou da kaem, nisi
bio ...
Na njegovo iznenaenje Sis ga samo pljesnu po
ramenu. Odlino, odlino; to je upravo jedna od
stvari koje sam se spremao da ti pokaem. Ti zna
kako se taj cvet zove?
Znam, ree arli, koji je gotovo bio izgubio
mo govora. To je n-neven.
Sis se protee mimo njega, proeprka i izvadi
knjigu i upisa ime cveta. Nema ga u Ledomu,
ponosito ree. Klimnu glavom u pravcu vremeplova. Nikada ne moe znati ta e ta stvar ispovrteti. Naravno, ti si vrhunski primerak. Ako
ti to ita znai, verovatnoa da se stvar s tobom
ponovi jednaka je sto etrdeset i tri kvadriliona
prema jedan.
Hoe . . . hoe da kae da je to verovatnoa
da u se vratiti?
Sis se stade smejati. Nemoj biti tako ojaen!
Ono to stavi unutra, miligram po miligram
a verujem i atom po atom izvadie napolje.
To je stvar mase. Moemo potpuno da vladamo
onim to turimo unutra. Ali ta e izai. .. on
slee ramenima.
Da li dugo traje?
E, to sam se nadao da u saznati od tebe, ali
ti nisi umeo da mi kae. ta misli, koliko si pro
veo unutra?
Meni se inilo godine.
95

Nisu bile godine, umro bi od gladi. S ove stra

ne izgleda samo trenutak. Zatvori vrata, ukljui
prekida, otvori vrata gotovo. Mirno uze ne
ven iz arlijeve ruke, ubaci ga zajedno s knjigom
u otvor i zatvori vrata, gurnuvi ih dlanom. A
sada, da preemo na stvar. ta bi ti hteo da zna?
Upozoren sam samo da treba da prekinem u asu
kad ponu podaci o tome kako je i kada glupavi
Homo sapiens prerezao vlastiti grkljan. Oprosti.
Nemoj to uzeti kao primedbu koja se odnosi na
tebe lino. Gde eli da ponemo?
Ima toliko . ..
Zna ta? Ima stravino malo. Da ti dam je
dan primer. Moe li zamisliti zgradu, grad, da
kaemo i celu jednu kulturu, koju energijom na
paja jedna jedina tehnoloka ideja, elektrini ge
nerator, ili motor, to je u osnovi jedno isto?
Pa, naravno . . . mogu.
I zamisli kako bi to bilo udno nekome ko ni
kada nije video neto slino. Samo s elektrinom
strujom i motorima moe da vue, gura, greje, hladi, otvara, zatvara, osvetljava manje-vie, sve to ti padne na pamet. Je li tako?
arli klimnu glavom.
U redu. Sve su to stvari kojima neto pokree,
jasno? ak je i toplota oblik kretanja, kad malo
bolje razmisli. E pa, mi ti imamo jednu jedinu
stvar koja moe sve to moe i elektrini motor,
a pored toga jo i mnogo to-ta iz oblasti statike.
Pronali smo je i usavrili tu, u Ledomu, i ona je
kamen temeljac celokupnog sistema. Zove se ,A-polje*. ,A je skraenica za Analog. U osnovi, izum
je veoma prost. Naravno, teorija . .. odmahnu ru
kom. Jesi li ikada uo za tranzistor?
arli klimnu. Ovo je bio ovek s kojim si mo
gao razgovarati samo pomou vratnih miia.
Sis ree: To ti je tako jednostavan ureaj kako
samo moe da bude. To ti je najjednostavniji ure
aj koji moe zamisliti. Grudvica materije s tri
dovoda. Ubaci signal u jednu icu, izae ti isti
signal stostruko uvean. Ne troi vreme na zagrevanje, nema vlakana da pregorevaju, nema vaku
uma koji e vremenom oslabiti i gotovo da ne tro
i nikakvu energiju.
Sledea po redu je tunel-dioda koja, u poree96

nju s tranzistorom, ini da tranzistor izgleda isuvie sloen, preteak, prevelik i neefikasan, a ovo
je jo manje i, na prvi pogled, daleko prostije. Ali
teorija, Bogo moj! Oduvek sam tvrdio da emo jed
nog dana toliko uprostiti sve to, da emo moi da
uradimo sve to poelimo s niim i bez ikakve
energije samo to niko nee biti u stanju da
shvati teoriju.
arli, koji je i ranije imao prilike da uje kako
se strunjaci ale meusobno, utivo se nasmei.
Dakle: A-polje. Pokuau da ti objasnim bez
mnogo tehnolokih termina. Sea se one kaike
kojom si jutros dorukovao? Da? Da. Elem, u dr
ci se nalazi generator sub-minijaturnog polja sila.
Oblik polja odreuju usmerivai napravljeni od
specijalne legure. Polje je toliko siuno da ga ne
bi mogao videti ak i kada bi bilo vidljivo, to
nije ni pomou serije od devet elektronskih mi
kroskopa. Ali ona plava ica je tako konstruisana
du ivice da je svaki njen atom tani analog subatomskih estica od kojih se sastoje usmerivai. I
iz razloga prostorne prenapregnutosti, s kojom te
neu zamarati, jedno analogno polje javlja se unu
tar ome. Jasno?
Jasno. To ti je sprava, cigla za graenje sloe
nijih sistema. Sve ostalo to vidi oko sebe na
pravljeno je montiranjem takvih cigala. Prozor
i to ti je jedna velika analogna petlja. Dva takva po
lja dre ovu zgradu nisi valjda mislio da to ra
dimo molitvama?
Zgrada? Ali kaika je bila u obliku ome,
mogu zamisliti i da je prozor takav isti ali ne
vidim nikakve ome oko ove zgrade. Trebalo bi
da stoje tu napolju, zar ne?
Svakako. Ima oi, ali da bi to video oi ti
nisu potrebne. Svakako. Ova ogromna gomila ma
terijala poduprta je na dva mesta sa spoljne stra
ne. I petlje postoje. Ali umesto da budu od legure,
ove su od stojeih talasa. Ako ne zna ta je to
stojei talas neu te time zamarati. Vidi li ono?
Pokaza prstom.
arli ga je pratio pogledom i ugleda ruevine i
ogromnu smokvu.
Ono tamo, kaza Sis, jedan je od podupira
a, bolje reeno, njegov najudaljeniji kraj. Poku
97

aj da zamisli maketu ove zgrade koju pridra

vaju dva providna trougla od plastike i dobie
predstavu o obliku i veliini polja.
ta se dogaa kada se neko sudari s njima?
Nikome se to ne dogodi. Proeci jedan luni
otvor u donjoj polovini tvog plastinog trougla i
videe zato. Ponekad se dogodi da neka ptica
naleti na jedan od njih, jadnica, ali izgleda da su
veinom u stanju da ih izbegnu. Nevidljivi su zato
to im povrina, u stvari, nije povrina neke ma
terije, ve treperavi snop ukrtenih sila na kome
praina ne moe da se slegne. I savreno su pro
vidni.
Ali. . . zar se ne savijaju pod teretom? Kaika
koju sam koristio ugibala se pod teinom hrane
video sam. I ovi prozori. ..
Bogami, ima dobro oko! pohvali ga Sis. Vi
di, drvo je materija, cigla je materija, elik je ma
terija. Po emu se, dakle, razlikuju? Naravno, po
tome od ega se sastoje i kako je to neto spojeno.
Nita vie. Jedno A-polje moe se instrumentima
podesiti da bude onakvo kakvo eli debelo,
tanko, nepromoivo, to god hoe. Takoe i kru
to najkrua stvar koja postoji.
arli pomisli: sve to ljati dokle god ima para
da plati raun za struju koja ti dri onu tamo
stvar uspravno; ali ne ree to glasno jer u jeziku
nije postojala re za raun za struju, ak ni za
platiti.
Pogleda smokvu i zakilji, pokuavajui da vidi
stvar koja podupire tu zgradu. Kladim se da ipak
moe da se vidi kad kada kia, ree na kraju.
Ne moe, odsee Sis. Ovde ne pada kia.
arli podie pogled prema sjajnim oblacima.
ta je to?
Sis mu se pridrui i takoe pogleda navie. To
to vidi je unutranja strana mehura napravlje
nog od A-polja.
Hoe da kae ...
Tano to. Sav Ledom je ispod ogromnog krova.
Upravljamo temperaturom, vlanou; povetarac
duva kad mu naredimo.
I ne smrkava se ...
Mi nikad ne spavamo, emu bi sluilo?
arli je ve bio uo da je san najverovatnije
98

neto naknadno steeno, nasledeno od peinskih

ljudi koji su silom prilika morali da provode mra
ni period vremena nepomino uei u peinama,
da bi se spasli od mesodera koji love nou; pre
ma toj teoriji, sposobnost da se u tim periodima
izgubi svest i opusti se, postala je faktor preiv
ljavanja.
Opet pogleda u nebo. Sis, ta je napolju?
Bolje da to prepustimo Filosu.
arli razvue usta, ali osmeh mu se ukoi na
pola puta. To prebacivanje lopte od jednog stru
njaka drugome kao da se dogaalo uvek onda kad
bi se opasno pribliio pitanju nestanka ljudske
vrste, onakve kakvu je on poznavao.
Samo mi jo jedno reci, isto hm isto
teorijski, Sis. Ako kroz A-polje moe da proe svetlost, onda moe da proe i svaki drugi oblik zra
enja, zar ne?
Ne, ree Sis. Kao to sam ti rekao mi mo
emo instrumentima da mu podesimo gustinu,
ukljuujui i potpunu neprovidnost.
Aha, ree arli. Skrenu pogled s neba i uz
dahnu.
Toliko o statikom efektu, hitro upade Sis.
arli mu je bio zahvalan na uviavnosti. Sada:
dinamiki. Kao to sam ve rekao, ovo moe da
uradi sve to moe elektro-motor i elektrina stru
ja uopte. Hoe da pomeri pare zemlje? Namesti instrumente da dobije analogno polje, tako
tanko da se moe provui izmeu molekula; ugu
raj ga u padinu brega. Proiri na nekoliko mili
metara; izvadi. Dobie punu lopatu zemlje, ali
lopatu onoliko veliku koliku eli, i tvoje analog
no polje moe zatim, zajedno sa zemljom, da odlebdi gde god eli.
Sve moe na taj nain da se uradi. Jedan jedi
ni ovek moe da napravi i upravlja kalupima za
izlivanje temelja i zidova, na primer, potom da
uini da kalupi nestanu. I ne mora se liti od peska i hemijskih materija; pomou A-polja moe da
homogenizuje i proizvede, zaista, bilo kakav ma
terijal. Kucnu prstom o povijen stub, nalik na
beton, pored prozora.
arli, koji je nekada upravljao buldoerom,
stade da likuje to je blagovremeno odluio da e
99

dozvoliti samo da ga tehnologija zadivi ali ne i

zbuni. Seti se jednog posla na suvom doku, kad
je vozio ugaoni buldoer Alis-almers Ha De etr
naest, natrag u radionicu da bi mu na otricu za
varili novi ugao, i kako ga je jedan predradnik za
ustavio i zamolio ga da zatrpa jedan rov. Dok su
mu se radnici s lopatama jo sklanjali s puta, on
je nasuo i utabao rov dugaak stotinu stopa, ona
ko u prolazu, za svega devedeset sekundi. Za taj
posao bi bar ezdesetorica ljudi utroila najmanje
nedelju dana. Ako mu da odgovarajuu spravu,
jedan jedini kvalifikovani radnik moe da zameni
stotinu, hiljadu, deset hiljada manuelaca. Bilo je
teko, ali ne i nemogue, predstaviti sebi neto
slino Medicinskoj Jedan, visoko etiri stotine sto
pa, kako je samo tri oveka izgrauju za nedelju
dana.
I sad jo neto o dinamici. Odgovarajue A-poIje moe da uradi isto to i rentgenovi zraci kad
se radi o leenju raka i izazivanju genetskih muta
cija ali bez opekotina i ostalih propratih poja
va. Pretpostavljam da si zapazio sve te nove biljke?
I nove ljude, ree Carli, ali u sebi.
Eno, ona trava napolju. Niko je ne kosi; lei
netaknuta, tako kako je vidi. Pomou A-polja mo
emo da prenosimo bilo ta s mesta na mesto, pre
raujemo hranu, pravimo tkanine doslovno sve;
a utroak energije je zanemarljiv.
Kakva je to energija?
Sis se uhvati za svoj konjoliki nos. Jesi li ika
da uo za negativnu materiju?
Je li to isto kao antizemaljska materija gde
elektron ima pozitivni naboj a jezgro negativan?
Bogami, iznenauje me! Nisam znao da ste
vi, ljudi, ak dotle stigli.
U redu. A sada, da li zna ta se dogaa kada
negativna materija doe u dodir sa normalnom
materijom?
Bang! Najvei to postoji.
Tako je celokupna masa pretvara se u ener
giju. I sada: A-polje moe bilo ta da pretvori u
analog ak i najmanju moguu masu negativne
materije. Sasvim je dovoljno da pomou njega
napravi transformaciju s normalnom materijom i
da oslobodi energiju koliko eli. Dakle kon100

struie analogno polje pomou elektrinog podstrekaa. Kad pone da proputa, uspostavlja se
veoma prosta povratna sprega i tako ono odrava
samo sebe, i jo ima na pretek energije za druge
poslove.
Ne pokuavam da se pretvaram da te razumem, nasmei se arli. Uzimam prosto zdravo
za gotovo.
Sis mu uzvrati osmeh, a onda ree, glumei stro
gost: Doao si k meni da raspravljamo o nauci,
ne o religiji. Zatim hitro nastavi: Hajde, dakle,
da time zavrimo s A-poljem, slae se? Slae. U
stvari, sve sam ovo ispriao da bih naglasio koli
ko je to polje, samo po sebi, prosta stvar, i moe
sve da uradi. Kao to sam ve rekao a ukoli
ko nisam, onda sam imao nameru ceo Ledom
poiva na dve stvari, dve proste stvari, i ovo je
jedna od njih. Druga druga nosi ime nastalo
spajanjem dve rei, cerebrostil.
ek da pogodim. arli prevede re na engles
ki i htede da kae Nova moda mozgova? ali
taj tos nije bio prevodiv na ledomski: Stil je
zaista bila re i pojam na ledomskom jeziku, ali
ta re nije bila ista kao sufiks (na ledomskom) u
rei cerebrostil. Ova re stil imala je znae
nje slino latinskom stilus, sredstvo za pisanje.
To je neto ime se moe pisati po mozgu.
Uhvatio si, ree Sis, ali ne za dr ku. . . To
je, u stvari, neto po emu mozak sam pie. D a a . . .
to kaemo ovako. Prvo to radi, prima utiske iz
mozga. A moe se zatim koristiti i koristi se
da bi se te stvari utisnule u drugi mozak.
arli se zbunjeno nasmei. Bolje da mi prvo
opie kako izgleda.
Samo malice koloidne materije u jednoj ku
tiji. Naravno, ovo je preterano uproen prikaz.
I da istrajem u svojoj greci preteranog uproavanja kada tu kutijicu prikljui na mozak ona
pravi sinaptiki zapis ma kog odreenog niza poj
mova koji se nalaze u mozgu. Verovatno zna do
voljno o procesu uenja da bi znao da nije dovolj
no da se samo neto ustvrdi da bi se to i usvojilo.
Neuk um e prihvatiti moju tvrdnju da se mole
kuli alkohola i vode uzajamno proimaju samo,
kako ti kae, zdravo za gotovo, i nita vie. Ali
101

ako ga postepeno dovedem do tog zakljuka, prak

tino mu to prikaem time to u izmeriti odre
enu koliinu svakog od ova dva jedinjenja i pomeati ih, tako da se pokae da je koliina tako
dobijena manja od prethodne dve, onda stvar po
inje da dobija smisao. I da se vratimo jo vie
unazad, pre nego to to pone da dobija smisao,
moram biti siguran da um uenika ve poseduje
pojmove kao to su ,alkohol', ,voda', izmeriti' i k o
meati', i jo vie, da je dovoljno osloboen onog
neznalakog optereenja poznatog pod imenom
,zdrav razum' da bi shvatio da zbir jednakih koli
ina dveju tenosti treba da bude manji od dvo
struke koliine prvobitnih delova. Drugim recima,
svakom zakljuku treba da prethodi niz loginih
i doslednih zakljuaka, koji se zasnivaju na pret
hodnim posmatranjima i dokazima.
Cerebrostil, dakle, upija u sebe odreene nizove
zakljuaka iz, recimo, mog uma, i prenosi ih u,
kaimo, tvoj um; ali to ne ini prostim prikazi
vanjem celine, odnosno zakljuka; on urezuje u
tvoj mozak celokupni niz podzakljuaka kojim se
dolazi do konanog miljenja. To se sve obavlja,
tako rei, u magnovenju, i um koji prima treba
samo da to povee s onim to se u njemu ve na
lazi. A ovo je, uzgred budi reeno, posao koji zahteva jedno puno radno vreme.
Nisam ba siguran da sam . .. oklevao je arli.
Sis hladno nastavi. Hou da kaem da e, uko
liko se dogodi da se meu mnogim dokaznim po
dacima u mozgu ve nalazi jedna logikom steena
tvrdnja i, zapamti, logika i istina su dve pot
puno razliite stvari da se alkohol i voda ne
mogu meati ta tvrdnja e se sukobiti na kra
ju krajeva sa svim ostalim tvrdnjama. Koja e
preovladati, zavisi od koliine istinitih i proverljivih podataka kojima mozak ve raspolae i s
kojima e tu tvrdnju uporediti. Najzad (u stvari,
avolski brzo) mozak e odluiti koja je od te
dve tvrdnje pogrena. Ali kopkae ga i dalje, sve
dok ne utvrdi zato je pogrena drugim reci
ma, dok ne bude iscrpno uporedio svaki pojedini
stupanj logikog miljenja, od premise do zaklju
ka, s odgovarajuim stupnjevima kojima se dolo
do svih drugih zakljuaka na tu temu.
102

Ba Iepo nastavno sredstvo.

To je jedina zamena neposrednog iskustva za
koju znamo, nasmei se Sis, i znatno bra. No,
elim da naglasim da se tu ne radi o nasilnom ulivanju pameti. Neistinu je nemogue utisnuti u
mozak pomou cerebrostila, bez obzira koliko lo
gina bila, jer pre ili posle pojavie se zakljuak
koji protivurei ve uoenim injenicama, i sve e
se rasturiti. Isto tako, cerebrostil nije nikakav .is
pitiva mozga', koji treba da iskopa tvoje najin
timnije tajne. Uspeli smo da odvojimo dinamike,
odnosno, aktivne nizove umovanja od statikih, to
jest onih delova gde se pravi banka podataka. Ako
uitelj snimi niz o alkoholu i vodi sve do zaklju
ka, to znai da uenik zajedno s tom lekcijom iz
fizike nee primiti i uiteljev ivotopis i podatke
o tome koje voe voli.
Hou da to razume, jer uskoro e izii meu
ljude i verovatno e se uditi otkuda im to obra
zovanje. Eto, dobijaju ga pomou cerebrostila, na
asovima koji traju pola sata, jedanput u dvade
set osam dana. I moe mi verovati na re da svih
preostalih dana provode puno radno vreme pove
zujui tu novu materiju s ve steenim znanjem
bez obzira ta drugo radili pri tom.
Voleo bih da pogledam tu spravu.
Nemam nijednu pri ruci, ali ti si je ve isku
sio. ta misli, kako bi inae nauio ceo jedan je
zik za pa, recimo, za punih dvanaest minuta?
Ona stvar kao kapuljaa u operacionoj sali iza
Milvisovog kabineta!
Tako je.
Carli promisli jo malo, pa ree: Sis, ako sve
to moete da uradite, emu onda ona besmislica
0 tome da moram da saznam sve to mogu o Ledomu pre nego to me poaljete kui? Zato mi
prosto ne prokuvate glavu pod onom spravom jo
dvanaest minuta i ne prenesete mi podatke na taj
nain?
Sis zatrese glavom, ozbiljna lica. elimo da do
bijemo tvoje miljenje. Tvoje miljenje, arli
Donse. Cerebrostil moe da ti da istinite podatke,
1 kad ih dobije zna unapred da su istiniti. A mi
elimo da dobijemo informacije kroz instrument
103

koji se zove arli Dons, da bi saznali ta je o na

ma zakljuio ba taj arli Dons.
ini mi se da hoe da kae da neu poverovati u neke stvari koje budem video.
Ja znam da nee. Zar ne vidi? Cerebrostil bi
nam dao reakcije arlija Donsa na istinu. A tvo
ja vlastita zapaanja dae nam reakcije arlija
Donsa na ono to on misli da je istina.
A zato vam je toliko stalo do toga?
Sis rairi svoje smirene, vete ruke. Orijentiemo se. Proveravamo pravac kojim idemo. I pre
nego to je arli uspeo da razmisli o tome, ili da
ga jo neto upita, pouri se da napravi saetak
svog izlaganja:
Kao to vidi nismo udotvorci, ni opsenari. Ali
nemoj se iznenaditi kad bude otkrio da mi, uprkos svemu, nismo kultura usmerena ka tehnolo
kom napretku. Istini za volju, zaista moemo mno
go da uradimo. Ali to inimo pomou samo dva
izuma koja su ti bar tako mi je Filos rekao
nepoznata: A-polje i cerebrostil. Pomou njih na
prvom mestu reavamo problem energije i ovekove i vetaki proizvedene imamo je vie ne
go to emo ikada iscrpsti. Na drugom mestu, ono
to ti zove obrazovanjem vie ne zahteva znatan
utroak energije, opreme, nastavnika i vremena.
Sve to ljudima oslobaa vreme za druge stvari.
arli upita: Koje druge stvari, za ime Boga?
Sis se nasmei. Videe ...

104

XXVI

Mamice? pita Karin. Denet upravo kupa svoju

trogodinju erku.
Da, srce?
Jesam li ja istinski, istinski izala iz tvoje pupe?
Jesi, zlato.
E, ba nisam.
Ko kae da nisi?
Dejvi kae da je on izaao iz tvoje pupe.
Jeste, i nije. Zatvori oi jako, jako, jako, da
ti ne ue sapun.
Ako je Dejvi izaao iz tvoje pupe, zato ja ni
sam izala iz tatine pupe?
Denet se ugrize za usnu uvek se trudi da se
ne smeje deci ako ona sama ne ponu da se smeju
pre nje i poe da joj sapunja kosicu.
Kai, mamice, zato?
Samo mamice nose bebe u pupi, zlato.
A tatice nikada?
Nikada.
Denet je sapunja, ispira, sapunja opet i opet
ispira, i ne uje se ni glas sve dok m m eno lie
nije opet steklo svoje iroko otvorene plave oi.
Ou penu.
Ali, duice! Kosa ti je ve sasvim isprana! Ali
moleivi pogled, neu-da-plaem pogled konano
pobeuje, i ona s osmehom poputa. Dobro, ali
pazi, Karin, samo malo. I pazi da ti pena ne ue
u kosu. Vai?
Vai, Karin, sva srena, posmatra kako De
net istiskuje kesicu sa amponom za kupanje i ok
ree slavinu za toplu vodu. Denet stoji pored nje,
delimino da bi pripazila na kosu, delimino zato
to uiva da je gleda. Pa, onda, iznenada kae
Karin, pa, onda nam ne trebaju tatice.

ta ti pada na pamet? A ko e ii u kancelari

ju i donositi lilihipe i kosaice i sve drugo?
Ne za to. Mislim, za bebe. Tatiee ne mogu da
prave bebe.
Da, draga, ali pomau da se naprave.
Kako pomau, mamice?
Dosta je s penom. Voda se pregrejala. Zatvara
esmu.
Kako, mamice?
Pa, vidi, duo, moda jo nisi poi'asla dovolj
no da shvati, ali tata ume da voli na veoma po
seban nain. To je mnogo lepo i divno, i kada ta
ta voli mamu na taj nain, mnogo, mnogo, onda
mama moe da dobije bebu.
Dok ona govori, Karin je ve pronala glatko
parence sapuna i pokuava da vidi da li pasuje.
Denet brzo uranja rukom u vodu, istre njenu ru
icu iznad povrine i pljesne po njoj. Karin, da
se nisi pipala tamo odozdo. To nije lepo!

106

XXVII

Jesi li bar neto shvatio?

arli zamiljeno pogleda u Filosa koji ga je e
kao u podnoju nevidljivog lifta i, kao uvek, oda
vao utisak da je tog asa stigao. I kao uvek, crne
oi su mu iskrile od nekog unutranjeg ves el j a. . .
ili je, moda, ve sve znao . . . ili je to, moda, bilo
neto sasvim drugo, nalik na bol. Taj Sis, ree
arli, ima najogavniji tos da odgovara na sve
to ga pita, a ipak izgleda kao da neto krije.
Filos se nasrneja. arli je ve bio primetio da
Filos ume srdano da se smeje. Rekao bih, ree
Ledomac, da si sad pripremljen za najvaniji deo.
Za Deju Jedan.
arli pogleda preko puta na Medicinsku Jedan,
potom navie, na Naunu Jedan. Sve mi se ini
da su i ove prilino vane.
Ne, nisu, odluno kaza Filos. One su samo
parametri ili, ako hoe one su samo okvir, me
haniko otkucavanje, i uprkos tvojim utiscima,
one su tek povrinski sloj, one su tek spoljna gra
nica, uz to prilino tanka. Deja Jedan je najvea
od svih.
arli se zagleda u gromadu to se naginjala nad
njim i zadivi se. Onda sigurno dosee daleko
odavde.
Zato to kae?
Sve to je vee od ovoga. ..
. . . vidi i odavde? Eno je, Filos pokaza
jednu kolibu.
Leala je u dolini izmeu dva breuljka, okru
ena onim besprekornim zelenilom, a uz niske,
bele zidove rasle su joj rascvetale puzavice. Krov
joj je bio iljat i sa zabatima, sme i isprskan ze
lenim, kao prahom. Na prozorima su stajali san107

duii sa cveem, a na jednoj strani beli zid je

ustupao pred lepotom neotesanog kamena, koji
se uobliavao u dimnjak iz koga je lelujao plaviasti dim.
Nema nita protiv da odetamo donde?
Krenue ka udaljenoj kolibi, krivudavom stazicom kroz talasaste breuljke. Iznenada, arli pro
govori: I samo to?
Videe, kaza Filos. Bio je sav napet od oe
kivanja i oduevljenja. Jesi li ikad imao dece?
Nisam, ree arli i odmah se seti Lore.
Da jesi, ree Filos, da li bi ih voleo?
Pa, mislim da bih!
Zato? upita Filos. Zatim stade i veoma oz
biljno i sveano uze arlija za miicu i okrenu ga
tako da su se gledali licem u lice, pa polako izgo
vori: Nemoj mi odmah odgovoriti. Razmisli malo.
Iznenaeni arli nije mogao da smisli nikakav
odgovor, sem Dobro, to Filos prihvati. Nastavie put. Napeto iekivanje kao da se pojaa.
Zbog Filosa, naravno; ti Ledomci kao da su ne
kako zraili. . . arli se seti kako je jednom gle
dao film, neto kao putopis. Kamera je bila smetena u avionu koji je leteo nisko iznad ogromne
ravnice, nad kuama i poljima, dok je onaj naj
blii deo zemlje munjevito promicao, a muzika
pratnja bila je puna iekivanja, kao i sada. Film
vam ni na koji nain nije dao da naslutite neve
rovatno ogromni prizor koji e uslediti; jer u vre
menu i prostoru koji su izgledali kao da veito
traju bili su samo ravnica i brzina, ispresecani po
nekim drumom ili seoskim imanjem, ali napeto
iekivanje u muzici je sve vie raslo, sve dok bo
je i perspektiva nisu apsolutno eksplodirali, i vi
se nali nad ogromnom provalijom Velikog ka
njona u Koloradu.
Pogledaj, ree Filos.
arli pogleda, i vide malog Ledomca u utoj, svi
lenkastoj tunici, kako se naslanja na stenovitu, kao
noem odseenu padinu iznad jednog potoka, ne
daleko pred njima. Dok su se pribliavali arli je
oekivao bilo ta, ali ne i ono to je usledilo. Kad
se neko sretne sa svojim blinjim, nastaje reakci
ja, ili neka vrsta razmene, bez obzira da li je u
pitanju ovek, ili Ledomac, ili dabar. Ali ona je
108

ovog puta izostala. Ledomac u utom stajao je

naslonjen na stenu, na jednoj nozi, druga noga bi
la mu je podignuta i poduprta o kamen, savijena
u kolenu, a obe ruke bile su mu provuene ispod
podignute butine i prsti prepleteni ispod nje. Lepo
izvajano lice bilo mu je okrenuto u stranu, neka
ko ni prema njima ni mimo njih, a oi su mu bile
poluzatvorene.
ari i tiho ree: ta, zaboga ...
Psss! siknu Filos.
Ne urei se prooe mimo nepomine prilike.
Filos se priblii i, davi znak arliju da uti, mah
nu rukom gore-dole sasvim blizu ispred poluza
tvorenih oiju. Nije se ni pomerio.
Filos i arli nastavie; arli se esto osvrtao.
Sve dok su ga mogli videti nita se nije pokrenu
lo, samo je blagi vetri ovla pomerao svilenkastu
odeu. Kada najzad skrenue za okuku i padina
se breuljka postavi izmeu njih i stvorenja utonulog u zanos, arli progovori: ini mi se da si
rekao da Ledomci ne spavaju.
Ovo nije bilo spavanje.
Posluie, dok se ne pojavi prava stvar. Da ni
je, moda, bolestan?
A, ne, nije! . . . Ba mi je drago to si to video.
Tu i tamo, opet e to viati. On je, prosto stao
da poine.
Ali, ta mu je?
Nita, kaem ti, nita. To ti je nazovi to po
inkom. U tvoje vreme to i nije bilo tako neobi
no. Vai ameriki Indijanci, Indijanci iz prerija,
umeli su to. Takoe i pojedini nomadi s Atlasa.
To nije spavanje. To je neto to vi, besumnje, ra
dite kad spavate. Jesi li ikad prouavao spavanje?
Ne bih ba to nazvao prouavanjem.
Ja jesam, ree Filos. Posebno je znaajna i
njenica da, dok spavate, vi sanjate. U stvari, pri
vida vam se. Poto redovno spavate, te privide do
ivljavate u snu, iako je san u vaem sluaju, kao
i u mnogim drugima, samo usputna udobnost; ali
vi to moete da radite i kad ne spavate.
Postoji ono to zovemo sanjarenje ...
Kako god da ga zovete, ta pojava je sveprisut
na ovekovom duhu, i moda ne bi valjalo da je
ograniimo samo na ljudsku rasu. U svakom slu
109

aju, neosporno je da kada je duh osujeen, ili

spreen da doivljava, recimo na taj nain to se
izaziva buenje, svaki put kad utone u to stanje,
on doivljava slom.
Duhovni slom?
Tako je.
Hoe da kae da bi onaj Ledomac poludeo
kad bi ga ti probudio? A onda grubo zapita: Je
ste li vi svi tako nene biljice?
Filos otkloni tu grubost obinim smehom; to
je bio najiskreniji odgovor neemu to je izgleda
lo udovino i smeno. Ama, nismo! Nema to ve
ze! Ja sam govorio o situaciji u laboratoriji, o stal
nom, neumornom prekidanju sna. Uveravam te da
nas je video; bio je potpuno svestan. Ali njegov
mozak je napravio izbor i reio se da prati ono
to mu se tog trenutka odvijalo u glavi. Da sam
ja istrajao, ili da ga je prekinulo neto tako neo
bino kao tvoj glas naglasak je bio mali, ali
pun znaenja; tek tada arliju je postalo jasno
da je njegov glas u tom okruenju bio bariton me
u flautama on bi sasvim normalno razgova
rao s nama, oprostio nam to smo ga prekinuli, is
pratio nas mahanjem.
Ali zato to ini? Zbog ega?
A zato ti to ini? . . . izgleda da je to sred
stvo kojim se duh odvaja od stvarnosti da bi poredio i doveo u uzajamnu vezu podatke koji se u
stvarnosti ne mogu povezati. Vaa knjievnost je
puna takvih privida svinje koje lete, ovekova
sloboda, zmajevi to bljuju vatru, pravo veine
nad manjinom, adaje, biblijski golem, jednakost
polova.
ekaj m a l o . .. ljutito povika arli, i smesta
se obuzda. Takve kao Filos nee uzbuditi besom;
on oseti to i ree, ciljajui nasumice: Ti se sa
mnom poigrava, to je sve igra. Ali ti zna pra
vila, a ja ne znam.
Filos ga razorua, presekavi istoga asa, dok
mu se otri pogled ublai i on se iskreno izvini.
Trim pred rudu, ree. Ja dolazim na red tek
kad bude video sve ostalo u Ledomu.
Dolazi na red?
Da istorija. Jedno je ta misli o Ledomu a
drugo ta e misliti kad ga bude spojio s njego
110

vom istorijom; a ono to e hteti ali, pusti

mo to.
Hajde, nastavi.
Hteo sam da kaem, ono to e misliti o Ledomu, plus njegova povest, plus tvoja povest, to
ti je sasvim druga stvar. Ali neu dalje da govo
rim, ree Filos srdano, jer ako budem nasta
vio, opet u morati da se izvinjavam.
Uprkos samom sebi, arli se nasmeja zajedno s
njim i nastavie put.
Kad su stigli na nekoliko stotina jardi do koli
be, Filos ga okrenu pod pravim uglom udesno i
popee se prilino strmom padinom do grebena,
a potom nastavie dok ne izaoe na istinu. Fi
los, koji je iao napred, zaustavi se i pokretom ru
ke pokaza arliju da stane pored njega. Daj da
ih malo gledamo.
arli odjednom postade svestan da gleda nizbr
do na kolibu. Sada je mogao da vidi da lei na
ivici iroke doline, delimino opasane umom (ili
je to, moda, bio vonjak? Zar oni zaista ne mogu
nita da izvedu pravolinijski!) a delimino pod
obraenim poljima. Svuda unaokolo, i izmeu po
lja i ume, zemljite je bilo isto onako nalik na
park kao pored velikih zgrada. Unaokolo su leale
razbacane jo mnoge kolibe, iroko razmaknute,
svaka za sebe i neponovljiva brvnare, kuice od
neotesanog kamena, belo okreene, samo omalterisane, ak i neto nalik na zemunice i svaka
daleko odvojena od ostalih, neke ak i na pola mi
lje. S njihove osmatranice mogao je da izbroji
vie od dvadeset pet, a bilo ih je, po svoj prilici,
i vie. Poput razbacanih, raznolikih, cvetnih latica,
jasno se ukazivala odea ljudi, tu i tamo, kroz
kronje uma i po poljima, kraj zelenih, ivih ogra
da, i na obalama dva potoia koji su tumarali
kroz dolinu. Srebrno nebo nadnosilo se nad nji
ma kao kupola sputajui se na okolne breuljke;
sve je izgledalo kao trpeza u obliku inije, i uzdi
gnuta nad svojom okolinom, jer nita mimo bla
gih bedema doline nije mogao da vidi.
Deja Jedan, ree Filos.
arli spusti pogled pored uzdignutog slamnatog
krova kolibe na dvorite i bazen ispred njega. Za
u pevanje i ugleda decu.
111

XXVIII

G-din i G-a Herbert Reil kupuju deju odeu u

krilu odvojenom za industrijsku robu jedne di
novske samousluge, pored autoputa. Deca su os
tala napolju, u kolima. Unutra je pretopio i oni
se zato ure. Herb gura kolica. Denet prebira kroz
gomile odee po tezgama.
Vidi! Male majice s kratkim rukavima! Kao
prave. Uzima tri za Dejvija, broj pet, i tri za
Karin, broj tri, i sputa ih u kolica. A sad, pan
talone.
ustro marira dalje, a Herb i kolica prate je
u stopu. On se nesvesno pridrava meunarodnih
pravila vonje: vozilo koje prilazi s desne strane
ima prednost; vozilo koje skree gubi pravo na
prednost. Dva puta ustupa prednost, rukovodei
se tim pravilima, i mora da potri da bi je sus
tigao. Toak poinje da kripi. Kad potri, toak
zaurla. Denet odluno nastavlja udesno, zatim pra
vo, pored tri gondole, onda dve ulevo, i staje u
mestu. Pomalo zadihani Herb i kripanje ulaze
joj u polje svesti.
Pita: A, sad, gde su te pantalone?
On pokazuje. Eno, tamo gde pie PANTALONE.
Promaili su za svega jednu gondolu. Denet kae
c-c-c i urno se vraa putem kojim je i dola. Herb
se kotrlja i kripue joj za petama.
Rebrasti somot je suvie debeo. Greemovi klin
ci svi sada nose avolju kou. Kao to zna, Lui
Greem nije dobio unapreenje, mrmlja Denet,
kao da se moli Bogu, i prolazi pored avolje koe.
Kaki. Evo ga. Broj pet. Uzima dva para. Broj
tri. Uzima dva para, sputa ih u kolica i uri
dalje.
Herb kripi, staje, urla i opet cvili za njom. Ona
112

dva puta uzastopce skree ulevo, nastavlja jo tri

gondole i zastaje. Gde su deje sandale?
Eno, tamo gde pie DEJE SANDALE, poka
zuje Herb, dahui. Denet opet kae c-c-c i tri
ka sandalama. Dok je uspeo da je sustigne ve je
izabrala dva para crvenih sandalica sa uto-belim
gumenim donovima, i sputa ih u kolica.
Stoj! grglja Herb, borei se sa smehom.
ta je sad? kae ona ukoivi se u pola ko
raka.
ta ti sad treba?
Kostimi za kupanje.
Vidi tamo. Tamo gde pie KOSTIMI ZA KU
PANJE.
Ne gunaj, dragi, veli ona, kreui dalje.
On se ubacuje u stazu u kojoj, za kratko vreme,
moe da vozi kolica dovoljno blizu da bi ga ula
kroz svu onu kripu, i kae: Razlika izmeu mu
kog i enskog je . . .
Dolar i devedeset sedam, kae ona, prolazei
pored tezge.
. . . u tome to mukarci itaju uputstva a ene
ne itaju. Mislim da je u pitanju seksualni presti.
Uzmi, na primer, jednog, skroz-naskroz genijalnog
pakera, i neka napravi kutiju iz snova koju e
da drpi, pocepa je du isprekidane linije, on e
ti jo uvek pruiti kanapi da povlaenjem otvo
ri i unutranji omot.
Trikoi, kae ona, prolazei pored tezge.
Devet inenjera razbijaju glavu nad mehaniz
mom za pakovanje. esnaest kupaca dovijaju se
kako znaju i umeju da izmisle pravi materijal. Dva
deset tri vozaa jure na poziv u dva po ponoi da
bi preneli sedam hiljada tona materijala. A kad ti
ue u kuhinju, otvara sve te stvari otvaraem za
konzerve.
Kupai kostimi, ona e. ta si to rekao, mili?
Nita, mila.
Ona hitro prebira po sadraju korpe koja se
zove broj pet. Evo ih, podie par malih gaica,
marinsko plavih sa crvenim obrubom.
Izgledaju kao pelene.
Rastegljive su, kae ona; to je moda uzgredni
kvalitet, ali on se ne udubljuje. On prekopava po
broju tri i izvlai par slinih gaica, velikih kao
113

njegov dlan. Evo ih. Hajde da briemo, pre nego

to ona deca prokljuaju tamo, u kolima.
Ali, Herb! glupane jedan: to je kupai kostim
za deakal
Mislim da bi avolski dobro izgledao na Karin.
Ali, Herb! Nema gornjeg dela\ cii ona, prebirajui.
On dri majune gaice u visini oiju i zamilje
no ih prouava. A ta e Karini gornji deo? Njoj
su tek tri godine!
Evo jednog. O, dragi, isti je kao Doli Greemove.
Ima li bilo koga u naem susedstvu ko e se
uzbuditi kad vidi sise trogodinje devojice?
Herb, ne budi vulgaran.
Ne dopada mi se ono to taj gornji deo podrazumeva.
Evo ga, najzad! pokazuje mu ta je pronala
i kikoe se. Ta, vidi kako je sladakl sputa ga
u kolica i hitro kripuu prema kasi, nosei est
majica s kratkim rukavima, etiri para kaki kratkih
pantalonica, dva para crvenih sandalica sa uto-belim gumenim donovima, jedne marinsko plave
gaice za kupanje broj pet i jedan savreni mini
jaturni bikini broj tri.

114

XXIX

Vie od tuceta dece bilo je okupljeno oko bazena,

i pevala su, igrajui se.
arli nikada takvo pevanje nije uo. Sluao je
uglavnom loije, a, to se samog pevanja tie, uo
je i bolje; ali nikada jo nije uo da neko peva ova
ko. Liilo je donekle na tihi zvuk koji povremeno
odaje jedan od onih vodeih instrumenata to ispu
ta akord nalik na orgulje, a zatim, usporavajui,
prelazi na drugi, srodan akord. Ponekad se te igra
ke prave tako da odaju samo jednu stalnu notu
koja zvui kao da pripada dvama ili ak trima akor
dima dok moduliraju. Ta deca, neka ve u puber
tetu, neka tek prohodala, pevala su na taj nain; a
najudnije je bilo to da je od nekih petnaestak gla
sova koji su se povremeno ukljuivali svega etiri,
ponekad pet, moglo da se uje istovremeno. Nad
tom grupom dece stalno se ulo sazvuje, ponekad
kako lebdi iznad siunih tela, opaljenih suncem,
potom kako postepeno izlazi preko bazena na su
protnu stranu i potom se iri, tako da su altovi do
pirali sleva, soprani zdesna. Akordi su se mogli
skoro vizuelno pratiti, onako kako su se zgunjavali,
razreivali, visili nepomino, irili se, skakali, sve
vreme menjajui boje kroz oaravajue nizove, tonini, odmah potom drei kljuni ton podran od
strane bar dva glasa u horu dok se osnova menjala
da bi stvorila dominantu. Potom bi jedan glas pao
na septu a zatim, radije nego da opet prede na to
niku, podigao bi se za pola tona i sazvuje bi se pre
tvorilo u bluz i nastavilo bi da lebdi kao srodni mol.
Potom peti, esti, deveti milozvuni diskord i iza
lo bi sve to kao tonika u drugom kljuu sve tako
lako, istinsko i milozvuno.
Deca su veinom bila gola; i sva su bila pravih
115

udova, jasnih oiju, snane telesne grae. arlijevom nenaviklom oku sva su izgledala kao devojice.
Izgledalo je kao da se uopte ne usredsreuju na
muziku; igrala su se, brkala, trkarala, pravila gra
evine od blata, prua i obojenih cigala, a troje ih
je samo prebacivalo loptu iz ruke u ruku. Obraali
su se jedno drugom na svom gugutavom jeziku, do
zivali se, ciali dok su trali i umalo bivali uhvaeni,
i vreali, a jedno je zavritalo sasvim nalik na ljud
sko dete kad je palo (a tad su ga smesta prihva
tila tri druga deteta, uteila, dala mu igraku, naterala ga da se smeje), ali iznad svega visio je taj
trostruki, etvorostruki, ponekad petostruki akord,
to ga je as jedno as drugo dete podsticalo kad
bi utihnuo, izmeu dva udisaja, usred dva izranjanja iz vode, izmeu pitanja i odgovora. arli ve
bee uo neto nalik na to, na putu kroz srednje
dvorite Medicinske Jedan, ali ne tako jasno, ne
tako spontano; i ta muzika u sazvuju pratila ga je
svuda po Ledomu, kad god bi se stanovnici Ledoma
okupili u vee grupe; visila je nad stanovnicima Le
doma kao to magla od telesne toplote visi nad
krdima irvasa u zaleenim ravnicama Laponije.
Zato ovako pevaju?
Sve to rade, rade zajedno, ree Filos, dok su
mu oi blistale. Cak i kad su na okupu, radei raz
liite poslove, i tada to rade. Umeju da budu zajed
no, oseaju zajedno, pevaju zajedno, bez obzira ta
drugo radili. Oseaju to, kao svetlost neba na sebi,
a da i ne misle o tom prosto, vole ga. Menjaju
ga, iz istog zadovoljstva, onako kako ovek prelazi
iz hladne vode na topli kamen, oseajuji tlo pod
nogama. Dre ga u vazduhu, uzimaju ga iz vazduha
i vraaju ga. Evo, da ti neto pokaem. Tiho, ali
jasno, on hitro otpeva tri note: do, so, m i . . .
Te tri note kao da behu tri metka ispaljena na
svako od troje dece, tek, tri deteta ih prihvatie,
svako po jednu tako da note dooe u arpeu
i odrae se kao akord; zatim ih opet ponovie kao
arpeo i odrae ih; i tada jedno od dece arli
je video i koje; stajalo je do struka u vodi promeni jednu notu, tako da je arpeo sada bio do,
fa, m i . . . i odmah potom re, fa, mi, i smesta fa, do,
l a . . . i tako se nastavi, narastajui, modulirajui,
unosei se u sebe, dodajui novo, sekste, none, septe
116

koje su traile toniku ali su, kao za pakost, umesto

nje dobijale odgovarajui mol. Na kraju se arpeo
izgubi i muzika se opet vrati na svoje stalno, nepre
stano promenljivo sazvuje.
To j e . . . prosto divno, uzdahnu arli, elei da
iskae svoja oseanja isto onako lepo kao to je lepo
sluao, i mrzei sebe zato to nije bio u stanju da
to uini.
Filos srdano ree: Evo Grosida!
Grosid je bio u grimiznom ogrtau, trakama veza
nim ispod podbratka dok mu je ostatak tela bio pot
puno go, i upravo je izlazio iz kolibe. Okrenu se i
pogleda navie, mahnu i otpeva tri note koje je Filos
otpevao (a deca ih ponovo uhvatie, udvojie, i prebacie jedno drugom) i nasmeja se.
Filos ree arliju: Kae da je znao ko dolazi,
onog asa kada je uo ove note. Povika: Groside,
moemo li da uemo?
Grosid ih ljubaznim mahanjem pozva da uu i oni
se bacie niz strmu padinu. Grosid podie neko dete
u naruje i poe im u susret. Dete mu je sedelo poboke na ramenima, kukuriui od radosti i udara
jui ruicama o nabore njegovog ogrtaa.
A, Filose! Doveo si nam arlija Donsa. Ajde, si
ite, samo siite! Milo mi je to vas vidim.
Grosid i Filos se poljubie, na arlijevo zaprepaenje. Kad mu se Grosid priblii, arli kruto isturi
ruku; shvativi u magnovenju, Grosid je prihvati,
stisnu i ispusti. Ovo je Enju, ree Grosid, gladei
detinji obraz pramenom svoje kose. Malac prsnu u
smeh, zaroni lice u gustu kosu i odmah izviri jed
nim nasmejanim okom na arlija. arli mu uzvrati
smehom.
Zajedno uoe u kuu. Vrata koja se ire? Skri
veno osvetljenje? Besteinski posluavnici za aj?
Samozamrzavajui doruak? Automatski podovi?
Ne.
Soba je bila gotovo pravougaona kao to je i tre
balo da bude da bi zadovoljila oko koje je ve po
elo da ezne za pravim linijama, to je arli izne
nada shvatio. Tavanica je bila niska i rebrasta, i
oseala se sveina ne onaj antiseptini i bezoseajni poljubac vazduha iz erkondina, ve sveina
puzavicama okruenih prozora, niske tavanice i de
belih zidova. Bio je to prirodni priliv sveine iz pot117

povrinskih slojeva same majice zemlje. A bilo je

i stolica jedna od rukom izglaanog drveta, tri
u seoskom stilu, proarane linijama ili pukotinama
i godovima, zavisno od toga da li su pravljene od
celih ili prepolovljenih panjeva. Pod je bio od teraca
iznivelisan i uglaan, na spojevima zaliven, verovali
ili ne, sjaktavim purpurnim cementom; a lepotu
su mu jo vie isticali prekrasni, rukom raeni te
pisi. Na niskom stoiu nalazila se divovska drvena
inija, izraena od jednog jedinog komada tikovine,
i grubo izraen ali veoma lep servis za pie bokal
i sedam ili osam olja od keramike. U iniji je bila
salata od voa, jezgra kotunjavih plodova i povra,
prekrasno aranirana u obliku zvezdolike are.
Zidovi su bili ukraeni slikama, uglavnom od pri
rodnih boja zemlje zelene, smee oran i ukastocrvene i crvenkastoplave boje cvea i zrelog voa.
Veinom su bile figurativne i prijale su oku; bilo je
i nekoliko apstraktnih i impresionistikih. Jedna mu
je naroito pala u oi: prikazivala je dva Ledomca,
ali je ugao gledanja bio smeten neobino visoko i
iskosa, tako da ste imali utisak da se nalazite iznad
njih i mimo ramena Ledomca koji stoji posmatrate
leeu figuru ispod njega. Taj drugi Ledomac izgle
dao je nekako neodreeno poremeen, kao da je
bolestan ili trpi bolove; cela kompozicija bila je
udno zamagljena, kao da gledate kroz suze.
Veoma mi je drago to ste doli. Bio je to drugi
rukovodilac Deje Jedan, Nejziv, koji je stajao kraj
njega, smeei se. arli se otre od paljivog prou
avanja slike i ugleda pred sobom Ledomca, u ogr
tau potpuno istom kao Grosidov, kako mu prua
ruku. arli je pretrese i pusti da padne. Ree: I
meni je drago. Dopada mi se ovde.
Tako smo i mislili, ree Nejziv, kladio bih se
da se ne razlikuje mnogo od onog na ta si navikao.
arli je mogao samo da klimne glavom i da ne
ulazi u tanine, ali na ovom mestu, s ovim ljudima,
eleo je da bude poten. Naprotiv, veoma se raz
likuje od najveeg dela onoga na ta sam bio navi
kao, ree, ovakvih stvari imali smo tu i tamo, ali
ne dovoljno esto.
Sedi. Neto emo da prigrizemo tek koliko da
ne umremo od gladi. Ali ostavi mesta; uskoro emo
ii na pravu gozbu.
118

Tanjire od keramike Grosid napuni do vrha i dodade ih oko stola, dok je Nejziv sipao neku zlatastu
tenost u olje. arli otkri da je taj napitak otar,
s blagim ukusom meda, verovatno neka vrsta medo
vine; sve ali ne i rashlaen, ostavljao je prijatan
ukus u ustima i tek kasnije bi osetio da te je malo
uhvatilo. Salata koju je jeo viljukom od tikovine,
uglaane tako da se sijala kao saten, sa dva tanka
kraka :i jednim irokim i dugakim, koji je imao
otru ivicu za seenje, bila je veoma ukusna na je
danaest naina (po jedan za svaku vrstu namirnica
koju je sadravala) i morao je do krajnjih granica
da napregne svoje samosavlaivanje da ne bi (a) prodirao svoju porciju (b) traio jo.
Razgovarali su; on se nije esto ukljuivao u raz
govor, iako je znao da iz utivosti vode rauna da
razgovaraju samo o onome to bi moglo njega da
interesuje ili da se bar trude da ne raspravljaju na
dugo i nairoko o neem to bi moglo njega da is
kljui iz razgovora. Fredon, onaj iza brda, imao je
ike u branu. Jeste li videli novi proces inkrustacije koji primenjuje Dreg; drvo u keramici; mogao
bi da se zakune da je sve to bilo glazirano vatrom;
Neraja je hteo da se prijavi za biostatiko leenje
mleca. Eriujev klinac je slomio svoju glupavu nogu.
A u meuvremenu deca su ulazila i izlazila, nekim
udom nikad ne prekidajui razgovor. Prosto bi uletela i dobila orah ili pare voa, ili bi stajala za tre
nutak, bez daha, oekujui da neto zatrae, uslugu,
dozvolu, ili samo da saopte: Ili kae da je libela
vrsta pauka. Je li to istina? (ne: ne postoje pauci
s krilima). Purpurna traka i uta tunika samo bi
sevnule ;i dete bi nestalo, da bi ve u sledeem tre
nutku na njegovom mestu iznikla siuna i koketna
goliava prilika koja saoptava glasno: Grosid, lice
ti je smeno. (I tvoje je.) Uz smeh, malia nestade.
Upinjui se da jede polako, arli je posmatrao
Nejziva kako ui na oblinjem seditu, veto izvla
ei trn iz vlastite ruke. Ruka, iako lepo oblikovana,
bila je velika i jaka, i gledajui za vrhom igle koji
se podvlaio pod kou pri korenu srednjeg prsta,
arlija je iznenadilo koliko je taj deo ruke bio uljevit. Ceo dlan, i prsti na toj strani bili su grubi
kao kod lukog radnika. arli se potrudi da tu i
njenicu povee s lepravom, grimiznom odeom i
119

umetnikim nametajem i shvati da, zasada, jo

uvek nije dovoljno privilegovan da izvlai zakljuke
te vrste. Ali ree, pljesnuvi po stabilnom naslonu
za ruke jedne od stolica u seljakom stilu: Jeste
li ih ovde napravili?
Ba tu, veselo ree Nejziv. Da li bi eleo da
vidi kako to radimo? Ugleda arlijev prazan tanjir. Ili bi moda eleo ...
arli sa aljenjem odgurnu tanjir. Hteo bih da
vidim.
Ustadoe i krenue ka vratima u dnu sobe. Jedno
dete, koje se do tada napola skrivalo u zastorima
u dnu sobe, jum u na Nejziva s oiglednom eljom
da ga napadne. Nejziv, ne prekidajui korak, samo
ga uhvati i podie, okrenu ga naopake dok se praakalo i skialo, blago mu kucnu glavom o pod i
vrati ga na noge. Smeei se, mahnu potom arliju
da iziu.
Ti zaista mnogo voli decu, ree arli.
Bogovi moji, ree Nejziv.
I ovde je jezik imao jednu nijansu koja je onemo
guavala precizno prevoenje. arli oseti da recima
Bogovi moji Nejziv neposredno odgovara na pi
tanje da to nije bio ni usklik, ni kletva. Znai li
to da je dete za njega Bog? Ili je to pojam Boga
t e teta?
Soba u kojoj su stajali bila je neto via od one
iz koje su izali, i ira, ali potpuno drukija od skla
dne, neusiljene, udobne prostorije za dnevni bora
vak. Ovo je bila radionica prava proizvodna ra
dionica. Pod je bio od cigle, zidovi glatki i izravnani,
ali od neobraenih dasaka sastavljenih kao brodski
pod. Na drvenim kukama visio je alat, osnovne alat
ke: kovaki bat i klinovi ekii, bradve, ilo, no
za krojenje, sekirica i velika sekira, uglomer i lenjiri
raznih oblika, badar, libele, tesarsko svrdlo, polica
sa sitnim alatom i rende raznih veliina. Prislonjene
ili obeene o zidove i razbacane po podu stajale su
nazovimo ih tako maine-alatljike, ali ove su
izgleda bile izraene rukom, ponekad ak i od ma
sivnog drveta! Okruglu stonu testeru, na primer,
pokretala je papuica pod stolom, a putem kolenaste osovine i sistema uzajamno povezanih ipki, obi
na sabljasta testera pokretala se gore-dole. Mon
tani okvir s duboko useenim lebom bio je pri
120

vren za sve to, da bi upravljao gornjim delom

seiva testere, i bio je zakaen za pod drvenom opru
gom. Tu je stajala i tokarska klupa, opremljena gro
zdovima drvenih ekrka za podeavanje brzine, i
ogromni toak-zamajac teak najmanje pet sto
tina funti napravljen od keramike.
Ali Nejziv ga je, u stvari, doveo da vidi pe za
peenje opeke. Stajala je u uglu, izgraena od ci
gala, s velikim dimnjakom i tekim metalnim vra
tima, a bila je postavljena na stubie od cigala. Is
pod nje nalazila se zdela na tokiima koja je slu
ila za vatru i eravicu to nam je ujedno i kovanica, objasni Nejziv, poto ju je uz oevidan
napor izvukao ispod pei i vratio natrag s jedne
strane na toj zdeli bio je montiran meh s papui
com. Grlo meha vodilo je u ogromni, mlitavi pred
met koji je izgledao kao izduvana beika to je
i bio. Nejziv snano stade nogom da pritiska papu
icu i ta smeurana stvar uzdahnu, umorno se po
die s poda :i najzad odskoi uvis. Zatim stade da
se naduvava.
Ideju za ovo dale su mi gajde, na koje je jedno
dete uilo da svira, ree Nejziv blistava lica. Prestade da pumpa nogom i povue polugu k sebi; arli
zau kako vazduh iti kroz reetke. Nejziv povue
jae i vazduh zaurla. Moe se podeavati kako god
eli i ne mora zvati nekog miiavog odraslog da
doe da radi s tobom; svi klinci odavde mogu da
uu kad hoe i svaki uradi koliko moe, ak i oni
najmanji. Oboavaju to.
Izvanredno, iskreno ree arli. Ali sigurno
da postoji i neki laki nain.
O, da, svakako, ljubazno ree Nejziv, i nijed
nom reju nije vie proirivao priu.
arli se s divljenjem osvrnu unaokolo, na uredno
poslagane kamare rveta, oigledno ovde istesterisanog, na temeljne spojeve drvenih maina, n a . . .
Vidi, ree Nejziv. Otkai sponu sa pritegaa na
tokarskom stolu i gurnu suport navie. Sarkama pri
vren za kraj stola, suport odskoi navie i zakai
se na odgovarajue mesto. Presa sa svrdlom! odu
evljeno povika arli.
Uperi prst na zamajac. Ovo izgleda kao keramika.
A sad mi reci, da li si ikada pokuao da ispee ne
to ovako veliko?
121

Nejziv klimnu glavom u pravcu pei. Ona moe

toliko da primi. -Ali jedva. Naravno, peenje je malo
due potrajalo .. . morali smo takoe da uklonimo
sve ostalo iz radionice i imali smo gozbu i igranku
sve vreme dok se nije ispekao.
I narod je igrao po papuici za mehove, nasmeja
se arli.
I na sve strane. Bila je to pozamana igranka,
odvrati smehom Nejziv. Ali hteo si da zna zato
smo napravili zamajac od keramike. Pre svega, ta
kav je masivniji, i potrebno je manje rada da ga
izlije tako da ne evrda nego to bi trebalo da po
desi kameni toak da se pravilno okree.
U to ne sumnjam, ree arli, gledajui u zama
jac i mislei na nevidljive liftove, vremeplove, i spra
vu to moe da stane na vrh prsta a pomou koje,
reeno mu je, moe da odgrie pola brega i da taj
zalogaj prenese gde god hoe. U magnovenju mu
se uini da ovi ljudi ovde moda ne znaju ta imaju
u velikim Jedinicama. Ali odmah se seti da je Grosida i Nejziva prvi put sreo ba u Medicinskoj Jedan.
Potom pomisli da, iako znaju ta imaju u velikim
Jedinicama, to im je zbog neeg uskraeno i moraju
da klipu od kolibe do polja i da na njemu dobijaju
uljeve, dok S:is i Milvis samo kau hokus-pokus i
dobiju doruak i hladan sok iz rupe u zidu pored
postelje. Pa, neka ljakaju, kad je tako. U svakom
sluaju, ovo je zaista pozamana komadina kera
mike.
Pa i nije, ree iNejziv. Doi da vidi.
Povede ga ka vratima na spolj njem zidu i kroz
njih izioe u batu. etvoro ili petoro dece praakalo se unaokolo po travi, a jedno se bee popelo
na drvo. Ugledavi Nejziva stadoe da mu viu, guguu, kukuriu, da mu pritravaju i bee od njega;
onako uz put, razgovarajui, on bi jednome razbaruio kosicu, drugog zavrteo kao igru, treem od
govorio namigivanjem ili golicanjem.
arli Dons ugleda skulpturu.
arli pomisli da li bi se to moglo zvati Bogoro
dica s detetom?
Figura jednog odraslog oveka, ovla umotana u
tkaninu s finim naborima, kleala je pogleda upere
nog navie. Figura deteta je stajala, takoe gledajui
navie, s produhovljenim, ak zanetim izrazom lica.
122

Dete je bilo golo, boja gole koe bila je savreno

reprodukovana, u svim nijansama, a isto tako je
izgledao i odrasli ovek, ija se odea prelivala u
svim bojama i tonovima koje moe da da vatra od
drveta.
Ali izuzetno je upadljivo bilo, prvo, to to je fi
gura odraslog bila visoka svega tri stope a figura
deteta preko jedanaest stopa! i, drugo, to je cela
grupa bila od jednog jedinog, savreno glaziranog,
nepogreivo ispeenog komada terakote!
arli je morao da zamoli Nejziva da mu ponovi
neke stvari koje mu je ve rekao o peima, jer pot
puno ga je porazila udesna lepota ovog umetnikog dela, savrena obrada ali, iznad svega, sim
boliko znaenje. Mali odrasli koji klei oboavajui
divovsko dete, zanesenog lica, okrenutog prema og
romnoj stojeoj figuri; a dete, u svom vlastitom za
nosu, potpuno odvojeno od odraslog, i tei navie . . .
negde . . . negde jo dalje u svakom sluaju.
Ovu pe ne mogu da ti pokaem, upravo ie go
vorio Nejziv.
Jo uvek omaijan, arli je stao da odmerava ve
liko i prekrasno delo, pitajui se da li je bilo ispe
eno u delovima pa potom podignuto. Ali ne, nije:
glazura je bila savrena, od vrha do podnoja nije
se mogla videti nijedna pukotina, nijedan sastav.
ak je i osnova, izvajana i obojena u obliku mno
tva cvetova, prava humka latica, takoe bila glazi
rana!
Bogami! arobno A-polje ipak nije svemono!
Nejziv ree: Izvajana je tu gde i stoji, i tu je bila
i ispeena. Grosid i ja smo uradili najvei deo, izu
zev cvea; cvee su radila deca. Vie od dve stotine
dece obradilo je tu glinu tako da ne popuca u vatri.
O . . . i onda ste oko skulpture izgradili pe!
Izgradili smo tri pei jednu za suenje, koju
smo potom paljivo sruili da bismo mogli da sta
vimo boje; drugu da uvrsti boje i glazira ih, koju
smo takoe sruili da bismo stavili poslednji pre
maz, i treu za finalno glaziran je.
Koju ste zatim skinuli i bacili.
Nismo je bacili. Upotrebili smo opeke da poplo
amo radionicu. Ali ak i da smo je bacili ispla
tilo bi se.
123

I isplatilo se, ree arli. Nejzive . . . ta je to?

Sta predstavlja?
Zove se Tvorac, ree Nejziv. (Na tom jeziku zna
ilo je stvoritelj izumitelj, ali takoe i onaj koji
izvrava rad. Vrilac posla.)
Odrasli ovek koji oboava dete. Dete koje obo
ava neto . . . drugo. Tvorac?
Roditelj stvara dete. Dete stvara roditelja.
Dete, ta ini?
Nejziv se nasmeja onim izdanim, oputenim smehom bez trunke podsmeha, koji je, izgleda, ovom
narodu bio u prirodi. Ma, hajde: da li ikada neko
moe postati roditelj ako nema deteta da ga takvim
uini?
arli mu se pridrui smehom, ali dok su odlazili
baci preko ramena jo jedan pogled na blistavu te
rakotu. Znao je da je Nejziv mogao i vie da kae.
I zaista, Nejziv kao da je shvatio ta arli misli
i osea, jer mu dodirnu lakat i tiho ree: Hodi.
Mislim da e kasnije moi bolje da shvati.
arli se nekako otre, ali oi su mu jo uvek bile
ispunjene prizorom onog prelepog, pobonog para
kako blista u vrtu. Dok su prolazili kroz radionicu,
arli se zapita zato je dete vee od roditelja.
. . . I postade svestan da je, u stvari, pitao glasno
tek kada Nejziv uavi u dnevnu sobu i dogra
bivi uz put isto ono dete to se onako oduevljeno
igralo skrivaa u zavesama, i, isto kao proli put,
okrenuvi ga naopake i bupnuvi mu glavicom o
pod, tako da je na kraju stalo da tuca od smeha
konano izgovori: Ali deca i jesu vea, da
zna.
H m . . . na tom jeziku, kao i na engleskom re
vei mogla je da znai i vei duhom . . . oh, morae kasnije da razmisli o tome. Blistavih oiju po
gleda u ona lica u sobi i tad ga presee nagli talas
tuge. Nedopustivo je da ovek vidi takve stvari a
da nema nikoga kraj sebe da i njemu pokae.
Filos ga razumede, i ree: Video je tvoju skulp
turu, Groside.
Hvala ti, arli Donse.
arli oseti ogromno zadovoljstvo, ali, poto nije
mogao da vidi svoje vlastite blistave oi, ni po cenu
ivota nije mu bilo jasno zbog ega mu se zahva
ljuju.
124

XXX

Zver poinje zloslutno, raskreenim hodom, povijenih plea, da se pribliava postelji u kojoj Lepotica
drhti u neglieu.
Ne povredi me! vie s italijanskim naglaskom,
na ta kamera hitro ubacuje sliku Zveri kako se
zaista pretvara u zver, a sve one bubice od krvi i
mesa to sede u svojim bubama od elika i hroma,
poredane oko gigantskog platna bioskopa pored au
toputa, pokrivaju oi rukama i oseaju kako im krv
bubnja u mesu. ak je i vazduh, proaran neon
skim odsjajima, oko automata za kokice sav nato
pljen njome i vlaan; ugaeni farovi, red po red,
kao da su se izbuljili.
Kad se kamera priblii dovoljno da bi to omo
guila, jer prorez izmeu dojki je u kadru, ali
bradavice su izvan njega, ogromna apa zveri
ulee u kadar, bolno udara po obrazu koji kao da
je od slonovae (muzika, teturava kao da je na ras
kreenim nogama, takoe odjekne jednim udarem)
i pada dole, ispod okvira slike, na to se uje cepanje svile. Njeno lice u krupnom planu, etrdeset
i tri obojene stope i est ina od zamrene kose do
brade s rupicom, pada unazad, posredstvom kame
re ili Zveri same, i pribija se uz satenski jastuk,
a na to mrana senka glave Zveri poinje da joj
prekriva lice, praena neumitnom preciznou teh
niara u studiju koji odvre dugme na pojaalu.
Ne povredi me! Ne povredi me!
Herb Reil, iza volana, najzad postaje svestan rit
minog rvanja kraj sebe. Karin vrsto spava na
zadnjem seditu ali Dejvi, koji je u to vreme obi
no izvan ovoga sveta, potpuno je budan i razrogaen. Denet je uhvatila deaka u polunelzon i dru
gom rukom pokuava da mu pokrije oi. Dejvi iz
125

sve snage visi na bradi o njenoj ruci, kao na vodo

ravnoj sipki, i oboje, uprkos snanoj fizikoj aktiv
nosti, udno pokuavaju da pogledom ugrabe s pla
tna sve to mogu.
Herb Reil, i sam pogledom udno grabei sve to
moe, dok istovremeno analizira ta se dogaa, ka
e, ne okreui glavu ta je, pobogu?
Nita to bi ete trebalo da vidi, sike ona.
Pomalo je zadihana, da li zbog jednog ili drugog
podsticaja ne zna se.
Ne povredi me! iz sve snage cii Ona na platnu,
a zatim lice poinje da joj se gri i oi se zatva
raju: Ah-h-h-h ... zajei. Povredi me, povredi me,
povredi me . ..
Dejvi stre njenu ruku s oiju: Ocu da vidim!
Da radi ono to ti se kae, inae u ... Herb
zapovedniki prekida reenicu, posmatrajui platno.
Dejvi zabada zube u majinu ruku iza ake. Ona
tiho cikne i kae: Povredi me!
Kroz ne manje od sedamdeset stopa super-polihromno tri-i-etvrt-prema-jedan-u-odnosu-na-gledite
zvuno objanjenje, platno hitro i jezgrovito saoptava da su usled jednog ranijeg nesporazuma Ona
i Zver, u stvari, zaista i pravosnano venani sve
vreme, i kada Ona zavri da se epa od strasti i na
engleskom jasno i glasno objasni Zveri da je oe
vidno izvor njihovih preteranosti to to im je lju
bav ozakonjena, slika na platnu se rastopi u sna
noj svetlosti i uz tretanje fanfara, ostavljajui pu
bliku da se malaksala i mirkajui snalazi u stvar
nosti, sada i ovde.
Nije trebalo da ga pusti da gleda, kae Herb
prekorno.
Nisam. Ali on me je ujeo.
Nastaje kratka stanka u kojoj Dejviju poinje da
svie pred oima da je uradio neto za ta treba
da bude kanjen; ne zna kako to da prebrodi i po
inje da plae na ta ga tee sladoledom na tapiu
i patetom s raiima. Sladoled, prvobitno na ta
piu, postaje problematian jer klizi s istog. Nakon
to ga je neko vreme posmatrao kako mu se slee
po utrnulim ali oevidno toplim vrhovima prstiju
i kaplje tano na prepeglanu ivicu pantalona, Herb
reava problem tako to ga celog strpa Dejviju u
usta, usled ega nos poinje da ga boli, i Dejvi tvrdi
126

da su mu uskratili zadovoljstvo. Ali, ipak ne dolazi

do krize jer svetla poinju da se gase i platno se
osveti java za novi film.
Najzad neto i za Dejvija, kae Herb u sledeem
trenutku. Zato ne puste prvo kaubojac i potede
nam decu gledanja onakve, zna ve ta.
Sedi mi na koleno, srce, kae Denet. Vidi li
dobro?
Dejvi dobro vidi tuu na ivici provalije, telo kako
pada, starca kako lei sav izlomljen na dnu prova
lije dok se zlikovac naginje nad njim, vidi mlaz gu
ste, svetlocrvene krvi gde izvire iz starevih usta:
Ja sam . . . ak . . . ak Fri . . . pomozi! Zlikovac
se smeje: Ti si ak Fri, a? E, to sam hteo da
znam! Vadi kolt etrdeset pet, hici odjekuju, star
evo telo se trza na svaki metak, on jei u agoniji.
Zli kauboj se kezi od zadovoljstva i die izmu da
je spusti na starevo lice, samo taj detalj ipak
ne ulazi u kadar. No odmah potom moete ga videti
kako utira telo sve dok ne upadne u kanjon.
Flebek na nekaldrmisanu ulicu s drvenim troto
arima. Herb kae zamiljeno: Da, sutra u im tele
fonirati, eto ta u uraditi, i pitau ih zato prvo ne
stave kaubojac.

127

XXXI

Svratili su u Vombijevu kuu, ije je prednje dvo

rite bilo okrueno jakim i sloenim plotom od
opletenog prua, u stvari samo motkama pobode
nim u zemlju i puzavicama opletenim oko njih;
Vombi, mladi ovek orlovskog nosa, pokaza Carliju
da to, u stvari, i nije ograda u pravom smislu rei,
ve je deo kue, jer su i zidovi bili izgraeni na
isti nain, a zatim omalterisani ilovaom iz susedstva atmara za sva vremena i, kad su se osu
ili, premazani nekom vrstom krea koji nije bio
beo ve ljubiast. Slamni krov bio je obloen debe
lim slojem busenja trave, kakvog je bilo svuda po
Ledomu. Kua je bila ljupka, naroito iznutra, jer
pleter i ilovaa ne moraju da se prilagoavaju stan
dardima i duini graevinske stolarije, a zidovi su
tim stabilniji to su nepravilniji, isto kao to savi
jeno pare hartije moe da stoji na ivicama. Grosid,
Nejziv i njihova deica takoe su uli i pomogli
Vombiju da arliju prikae svoje blago.
Svratili su u Aborpovu kuu; ona je bila izgra
ena od nabijene zemlje, tako to je kalup od drveta prvo podignut a potom ispunjen zemljom, vla
nom i nabijenom runo, pomou teke grede ko
jom su rukovala etiri snana Ledomca, stojei na
drvenom kalupu. Kada se zemlja osuila, kalup se
mogao ukloniti. Kao i atmara, i ova zgrada bila je
prilagodljiva razliitim planovima. Grosid i Nejziv
i njihova deca, i Vombi i Vombijeva deca, poli su
s njima.
Svratili su u Obtrijevu kuu, napravljenu od te
sanog kamena, u obliku kockastih odeljenja. Nad
svakom kockom bila je kupola veoma prosto na
pravljena. Kocku bi ispunili do vrha zemljom, na
pravili bi okrugli breuljak po meri otvora pa bi
128

ga prekrili slojem gipsa i maltera, debelim bar jed

nu stopu. Kad se sve osui, svu zemlju bi iskopali
i uklonili odozdo. Kau da e takva kua, s takvim
krovom, trajati hiljadu godina. Obtri i Obtrijeva
deca im se pridruie.
Edek je imao brvnaru, zaptivenu mahovinom,
Viomir je iveo u samom breuljku, u sobama od
kojih su neke bile obloene rukom uglaanim da
skama s tavanicom poduprtom gredama a neke pro
sto useene u stenu. Piante je imao kuu od ka
mena s krovom od busenja, i svi zidovi su mu bili
prekriveni sjajnim tapiserijama ne u naborima,
ve zategnutim, tako da se jasno vide udesno lepe
slike i are; u zadnjoj sobici arli ugleda rukom
napravljen razboj, i svi tada postojae neko vreme
posmatrajui Piantea i njegovog sadruga kako po
kreu razboj dok je dvoje majune dece provlailo
unjak. I Pianteova deca, i njegov sadrug, i sam
Piante pridruie im se, a takoe i Viomirova poro
dica i Edekova; i dok su prolazili kroz podruja
nalik na parkove prilazili su im i drugi u svojim
sjajnim haljinama, deca noena vetrom, dugonogi
odrasli, izvirali su s njiva i iz vonjaka, ostavljajui
uz put, na ivicama obraenog zemljita, svoje aove, motike, noeve za okresivanje i maete.
Uporedo sa gomilom rasla je i muzika. Nije po
stajala glasnija, samo se irila.
I tako, svraajui u usputne kue i postajui sve
vee, to mnotvo, i Carli Dons, stigoe do svetilita.

129

XXXII

Denet se nezadovoljno baca na uredno nameten

popodnevni leaj.
Zato sam takva?
Upravo je s praga oterala trgovakog putnika s
aparatima za domainstvo. to samo po sebi nije
prestup. Niko te nestrpljivce ne zove da vam zvone
na vratima i zato sami snose posledice. Niko ko je
pri svesti nee kupiti ono to mu ne treba, a u da
nanje vreme morate biti potpuno naisto s tim ta
vam treba i morate se drati toga, inae e vas obo
riti, iscediti iz vas i poslednju paru.
Nije bilo to; bio je to nain na koji ga je oterala.
Ve je i ranije to inila, i besumnje e opet to i
niti, i zato se tako bedno oseala.
Je li ba morala da bude toliko neljubazna?
Je li ba morala da mu uputi ledeni pogled, hlad
ne rei, ili da mu, tako rei, tresne vrata pred nosem; nita od svega toga nije liilo na nju, na De
net. Zar to nije mogla da uradi da ga se otarasi
ponaajui se kao Denet, a ne kao neka bioskopska parodija tekog ivota trgovakog putnika?
Sigurno da je mogla.
Seda. Ovog e puta moda uspeti potanko da raz
misli o tome i nee se vie sekirati.
Mnogo, mnogo puta do sada uspevala je da se
otarasi neeljenih trgovaca i da se izvue iz slinih
situacija i da ostane prava Denet. Osmeh, mala la,
neto kao beba mi se probudila, ili mislim da
mi zvoni telefon, nita lake, i bez uvrede. Mu
mi je to kupio ba prekjue, ba mi je ao to
niste navratili pre nedelju dana, upravo sam to
osvojila na takmienju. Zar bi je neko nazvao laljivicom? Prosto odu, a niko nije uvreen.
Ali s vremena na vreme, kao i ovog puta, iskrivi
130

usta i izbljuje ledeni iljak. I, kao i ovog puta,

ostane da stoji pored maltene zalupljenih vrata gri
zui dugaki, koralni nokat na palcu, a potom ode
da proveri pazei da je ne vide iza zavese od markizeta, pazei da je ne zaleluja i ne dodirne, i gleda
ga kako odlazi; dok ide niz stazu, po hodu mu se
vidi da je uvreen. Ona se sekira, on je uvreen,
i niko nita ne dobij a.
Ba se bedno osea.
Zato ba njega? Nije bio nastrljiv. Daleko od
toga. Lepukast momak s prijatnim osmehom, zdra
vim zubima, uredno odeven, i nije se ni spremao
da stavi nogu u vrata. Ponaao se prema njoj kao
prema dami koja e moda imati koristi od ovog
to prodaje; prodavao je svoju robu, ne samog sebe.
Zna, kae ona samoj sebi, da je zaista bio lo,
jedna od onih nakaza to namiguju i znaajno mr
daju obrvama, buljei u gornju ivicu brushaltera
i cmoku imitirajui poljupce, ti bi ga ljubazno ot
kaila brzo, lako, nekodljivo.
Tako, dakle, kae sama sebi, prepadnuta, to je
dakle, odgovor. Ovaj ti se dopao; zato si napravila
onu ledenu scenu.
Seda na ivicu kreveta razmatrajui tu misao, a
onda zatvara oi i puta ludoj mati na volju, za
miljajui ga kako ulazi, kako je dodiruje; zami
ljajui ga ba tu, u postelji s njom.
Ali uopte se ne uzbuuje. Zaista. Ono to joj se
na njemu dopalo nije ni izdaleka bilo nalik na to.
Kako moe neko da ti se dopadne a da ga ne
poeli? glasno pita samu sebe.
Nema odgovora. Kod nje je to dogma. Ako ti se
mukarac dopada to je zato to ga eli. Zar moe
biti drukije?
Ljudi ne idu unaokolo i ne putaju da im se
neko dopadne na prvi pogled izuzev. A ako ne moe
da oseti da ga eli, onda je to jedno od onih podsvesnih kako-se-zvae; a to nikako nee dozvoliti.
Ona ne eli da eli nekog drugog momka osim
Herba, ali mora. Zato se bedno osea.
Ponovo se baca na postelju i kae sebi da bi je
trebalo obesiti glavake. I osea se bedno skroz-naskroz.

131

XXXIII

Gozba se odravala u planini to je, bar, bilo

najvie brdo koje je arli do tada video. Gotovo
stotinu Ledomaca ve je ekalo kada stigoe arli
i Filos i ogromna gomila ljudi. U gaju tamnozelenog drvea, na travi istoj kao suza, bila je razmetena hrana, servirana na havajski nain u ini
jama ispletenim od sveeg lia i irokih stabljika
trave. Nijedan japanski araner cvea ne bi umeo
da stvori neto lepe nego to su ti ljudi umeli od
hrane. Svaka inija i veto ispletena zelena koa
rica bila je remek-delo boje i oblika, slaganja i su
protnosti; a mirisi su bili prava simfonija.
Poslui se, nasmei se Filos.
arli je gledao oko sebe kao u zanosu. Ledomci
su pristizali sa svih strana, promiui izmeu drve
a, pozdravljajui radosnim usklicima. esto su se
grlili i ljubili.
Odakle?
Svejedno. Ovo pripada svima.
Prooe kroz gomilu koja se komeala i sedoe
ispod jednog drveta. Pred njima su se uzdizali bre
uljci hrane, sainjeni od gomilica zgodnih za po
sluivanje, veliine jednog zalogaja, i tako lepo slo
enih da arli nije imao srca da pone, sve dok
Filos ne isprui ruku i ne pokvari simetriju.
Ljupko dete proe kraj njih sa posluavnikom
na glavi na kome je stajalo est kraga, na izgled
posebno napravljenih u tu svrhu; bili su u obliku
zarubljene kupe sa irokom osnovom. Filos isprui
ruku i dete im hitro prie; Filos uze dva kraga
i poljubi dete, koje se nasmeja i igrajui odlebde
dalje. arli uze krag i gucnu; podsealo je na ras
hlaeni sok od jabuka s primesama breskve. Stade
oduevljeno da jede. Hrana je bila isto onako ukus132

na kao to je lepo i izgledala u najboljem mo

guem smislu te rei.
Kada je najzad uspeo da se umeri dovoljno da
bi opet obratio panju na svoju okolinu, otkri da
u gaju vlada atmosfera prijatnog iekivanja; mo
da se najbolje moglo videti po onom oblaku mu
zike koji je lebdeo nad ljudima, jer to je bio irok,
milozvuan apat, koji je nadolazio u talasima to
su svakim asom postajali sve pravilniji. arliju
pade u oi da velika veina ljudi hrani jedan dru
gog a ne sebe. Upita o tome.
Dele izmeu sebe. Kada doivi neto izuzetno
lepo, zar ne osea potrebu da to s nekim podeli?
arli prizva u seanje onaj udni nalet razoa
ranja kad je shvatio da nema nikoga kome bi mo
gao pokazati veliku skulpturu od terakote i ree:
Da. . . ini mi se. Iznenada pogleda u svog pra
tioca. uj nemoj da se iz panje prema meni
uh uzdrava da se pridrui svojim prijate
ljima.
udni izraz prelete preko Filosovog lica. To je
veoma ljubazno od tebe, toplo ree. Ali ja to
ne bih uinio ni da tebe nema. Za sada ne bih.
(Je li to bio talas blagog crvenila to mu je izne
nada oblio vrat i obraze? I ta je to? Bes? arli
odjednom izgubi volju da istrauje.)
Mnogo sveta, primeti posle nekog vremena.
Svi koliko ih ima.
Zato su se okupili?
Ako nema nita protiv, voleo bih da mi kae
ta misli da je bilo, kad se sve zavri.
arli zbunjeno ree: Dobro ...
Zautae, oslukujui. Divovsko mnogoglasje ljudi
postajalo je sve tie, pretvorivi se u pevuenje za
tvorenih usta, i to samo jednog niza veoma srodnih
akorda. Onda se uunja neki udni stakato, i gle
dajui oko sebe arli vide da neki od njih blago
lupkaju sebe ili svoje prijatelje po najniem delu
grla. Od toga su im glasovi udno treperili, to se
na kraju pretvori u tano odreeni ritam, brz ali
jasan. Kao da su bili taktovi od osam udaraca, sa
blago naglaenim prvim i etvrtim. Na to se nado
vezala tiha etvorotonska melodija, koja je kruila,
kruila, kruila . . . odjednom kao da su svi unuli,
nagnuli se malo napred, napeli se . . .
133

Iznenada se kao truba zau moni sopran, prava

bujica tonova prsnuvi uvis kao s jak tavi vatromet
iz ritminog mumlanja basova, i polako utihnu.
Ponovi ga ili neko daleko u umarku ili neki tihi
glas u blizini nije se moglo tano znati. Dva te
nora kao arolijom upadoe tano za tercu razlike,
pevajui u duru i ponovie eksploziju sazvuja, i
dok je ona polako jenjavala, jo jedan snani glas
koji je pripadao Ledomcu u plavom ogrtau pored
arlija, poduhvati je i ponovo je baci u nebo, ovoga
puta ogoljenu i bez svih ukrasa i glisanda, dajui
je u najistijem obliku, samo est jasnih tonova.
Nastade uzbueni amor unaokolo, kao u znak div
ljenja, i est ratrkanih glasova unisono ponovie
estotonsku temu, pa je opet ponovie. Na drugom
od est tonova neko se oseti nadahnutim da ba
na tom mestu pone novu temu; tako nastade fuga
i glas za glasom stade da se pridruuje; prasnula
bi pa utihnula, prasnula pa utihnula, isprepletana,
sloena i uzbuujua. Sve vreme, u neravnomernom
ritmu kuckanja o grlo, mumlajui bas se uo u po
zadini, narastajui i padajui, narastajui jo vie
i povlaei se.
Tada, pokretom isto tako eksplozivnim kao i prvo
bitni sopran, jedna gola prilika pojavi se vrtei se
oko sebe, propliui se izmeu stabala i ljudi: okre
ui se tako brzo da je obris tela bio potpuno za
magljen, no ipak sigurnom nogom izbegavajui sva
ku prepreku. Ledomac, tik do Filosa, skoi visoko,
vrtei se oko sebe i pade kleei na zemlju, s licem
i rairenim rukama na mekom busenju. Zatim drugi
prie, vrtei se, pa jo jedan; uskoro tamna uma
oive od kretanja, od kovitlanja rairenih ogrtaa
i kapa koje su neki nosili, od tela koja su sevala
na sve strane i zamagljenih obrisa udova. arli ugleda Filosa kako skae na noge; na svoje zaprepaenje i sam se nae u ueem poloaju, smlavljen bujicom zvuka i kretanja. Jedva se uzdravao
da se ne baci u to, kao u to, kao u more. Najzad
se povue i grevito se uhvati za deblo, dahui;
jer bio je obuzet strahom da nee ostati na nena
viklim nogama u toj zakovitlanoj gunguli: da nee
s njima moi da se vrti i kree kao to ni uima
nije mogao da primi sve to se unaokolo odigravalo
u vazduhu, kao to ni izbezumljenim oima nije
134

mogao da upije jurnjavu i uzajamno preplitanje

tih tela.
Sve mu se pretvori u isprekidani niz nepotpunih,
ali izotrenih slika; hitri okretaj tela; napeto, za
neseno podignuta glava, zaslepljena groznicom, sa
svilenkastom kosom koja je leprala unazad i drhteim telom; otri krik malog deteta u zanosu, koje
je trei prosecalo krivudavo igranje, ispruenih
ruica i zatvorenih oiju, dok su obeznanjeni igrai,
na izgled nesvesno, za dlaku uzmicali da proe, sve
dok jedan igra iz okreta ne uhvati dete, baci ga
uvis, a neki drugi ga doeka na ruke i opet zaoija
navie, i jo jednom, da bi ga najzad paljivo spu
stili na ivicu prostora za igru. U jednom trenutku,
koga nije bio svestan, mumlanje basova pretvori se
u urlik, a ritam se od blagog kuckanja u grkljan
pretvori u divljako udaranje pobesnelih pesnica o
zadihane grudi i trbuh.
arli je urlao . . .
Filos je nestao . . .
Talas neega pojavi se u gaju i bi osloboen;
oseti ga kako je sunuo kraj njega i rasuo se; bio
je opipljiv kao zraenje iz otvorene pei, ali to nije
bila vrelina. Bilo je to neto to nikada pre toga nije
osetio, zamiljao ili doiveo... izuzev moda sam. ..
o, ne, nikada sam; s Lorom. To nije bio seks; to je
bilo ono to se ponekad izraava kroz seks. I kada
to dostie vrhunac, skladni zvuci i komeanje se
malo promenie, dako ne u kvalitetu; isprepletana
tela Ledomaca postadoe okvir koji je okruivao
decu mnotvo dece koja su se nekako bila
okupila u vrstu masu; stajala su ponosno, ak i
ona najsitnija, ponosno i svesna i srena iz dubine
due, dok su ih, svuda unaokolo, Leomci oboa
vali i pevali.
Nisu pevali o deoi. Nisu pevali ni deci. To se
moe izraziti samo ovako: pevali su decu.

135

XXXIV

Smiti je iziao da popria preko plota u stvari,

to je niski kameni zid sa Herbom. Sluajno je
Smiti sav izvan sebe od besa na Tili, zbog neega
to u sutini nije mnogo vano. Herb sedi u batenskoj naslonjai pod crveno-belim suncobranom i sa
popodnevnim novinama, i on je besan ali manje
ogoreno, i uz to ni na koga odreeno. U Kongresu
ne samo da su izglasali izuzetno glup zakon, ve su
taj idiotluk jo i podvukli time to su prenebregnuli predsednikov veto. Videi Smitija, Ijutito baca
novine i prilazi zidu.
Kako je to mogue, kae, samo kao uvod, da
je svet toliko pun gadova?
A ta bi drugo, smesta dolazi natmureni od
govor. Svi su se rodili iz najprljavijeg mesta na
eninom telu.

136

XXXV

Iako se u Ledomu nikad ne smrkava, izgledalo je

da se smrailo kada su se ljudi, uglavnom, razili.
arli je sedeo na hladnjikavoj, zelenoj travi, sa a
kama na ko lenima i leima oslonjen na jedno ma
slinovo drvo. Glavu bee sagnuo da bi mogao da
pritisne obraze o nadlanice. Obrazi su mu bili kao
utavljena koa jer su se na njima osuile suze iji
mu razlog nije bio jasan. Najzad podie glavu i po
gleda u Filosa, koji je strpljivo ekao kraj njega.
Kao da eli da bude siguran da nee recima po
kvariti utisak svog gosta, Filos ga pozdravi samo
blagim osmehom i podizanjem onih udnih obrva
to su liile na iljati krov.
Je li gotovo? upita arli.
Filos se zavali, naslonivi se leima na drvo, i
pokretom glave pokaza na grupicu Ledomaca, tri
odrasla i estoro dece, daleko u umarku, koji su
veselo skupljali otpatke. Iznad njihovih glava, po
put nevidljivog roja arobnih pela, visio je oblak
muzike, u tom asu trozvuka, malih terca, koje su
se ravnomerno podizale uvis u formacijama, lebdele, jenjavale, opet uzletale. Nikada nije gotovo,
ree Filos.
arli uze da m isli o tome i o skulpturi koja se
zvala Tvorac i, onoliko koliko se usuivao da misli
o onome to se odigralo u gaju, o milozvuju kojim
su ti ljudi bivali okrueni kad god bi se okupili u
veem broju.
Filos ga mirno zapita: Da li eli jo jedanput
da me pita gde smo?
arli zavrte glavom i ustade. Mislim da znam,
ree.
Hajdemo onda, kaza Filos.
Sioe do polja, a potom su hodali kroz njive
137

i mimo njih, pored koliba, natrag u pravcu velikih

Jedinica i razgovarali:
Zato oboavate decu?
Filos se nasmeja. Uglavnom, od zadovoljstva.
Pre svega, pretpostavljam da je vera a da bih
skratio raspravu, ja u u ovom sluaju odrediti po
jam vere kao nadrazumski, mistini doivljaj da
je vera neophodna naoj vrsti, ali isto tako izgleda
da taj doivljaj ne moemo imati bez odgovaraju
eg objekta. Nita traginijeg nema od oveka ili
kulture koji, oseajui potrebu za oboavanjem,
nemaju i predmet oboavanja.
Da se ne bismo raspravljali, kako kae, ja u
to prihvatiti, ree arli, svestan kako to udno
vato zvui na ledomskom. Pojam prihvatiti ozna
avao se reju uzajamno proeti koja se, opet,
izvodila iz rei razmeniti ali na njegovo izne
naenje, uprkos ovim podznaenjima, ono to je
eleo da kae bilo je jasno. Ali zato deca?
Mi ne oboavamo prolost ve budunost. Obo
avamo ono to dolazi, ne ono to je ve prolo.
Teimo posledicama vlastitih inova. Pred sobom
drimo sliku onoga to je podlono promenama
i to raste onoga to u okvirima svojih moi mo
emo poboljati. Mi oboavamo upravo tu mo u
nama samima, i oseanje odgovornosti koje je prati.
Dete predstavlja sve te stvari. Takoe. . . on zastade.
Nastavi.
Da bi ovo shvatio i prihvatio treba da ima u
sebi veliku sposobnost prilagoavanja. Mislim da
je nema.
Stavi me na probu.
Filos slee ramenima. Sam si tako hteo: oboa
vamo dete jer je upravo nezamislivo da mu se ikada
pokoravamo.
Dugo su hodali utei.
A ta smeta ako se pokorava Bogu koga po
tuje?
U teoriji nita, rekao bih, pogotovu kad je to
pokoravanje praeno i verom u ivoga to jest
upravo postojeeg i u sadanjosti upoznatljivog
Boga. Filos zastae, birajui rei. Ali u svakida
njici najee se dogaa da je ruka boja u poslo
vima ljudskim ruka pokojnika. Njegova volja izra
138

ava se onako kako je tumae Stareine ljudi

oslabelog pamenja, utonuli u prolost, kojima se
vid izgubio a sva ljubav u njima usahnula. Pogleda
u arlija, a one udne, crne oi bile su mu pune
saaljenja. Zar nisi jo uspeo da sagleda da u
osnovi Ledoma lei prolaznost?
Prolaznost?
Kretanje, rast, promena, katabolizam. Zar bi
muzika mogla postojati bez prolaznosti, bez napre
dovanja ili, recimo, poezija: zar bi mogao izgovoriti
re i nazvati je rimom a da na nju ne nadovee
nove rei? Zar bi postojao i vot . . . eto, prolaznost
je tako rei definicija ivota! ivo bie se menja
svakog trenutka i u svakom deliu trenutka; ak
i kad je bolesno, ak i kad je u opadanju, menja
se, a kad prestane da se menja, tada pa, tada
i dalje biva pretvarano u razne stvari; u drvenu
grau, ako je mrtvo drvo; u hranu, ako je ubijeni
plod; ali to vie nije i vot . . . Smatra se da arhitek
tura jedne kulture izraava stanje duha, ako ve ne
i religiju; ta tebi kau oblici Medicinske Jedan i
Naune Jedan?
arli se kriom osmehnu; bio je to nelagodni
smeak, kao da se postideo. Drrr. . . vaaa! povika
imitirajui daleki zov, na engleskom. Zatim objasni:
Tako viu kod nas drvosee kada preseku stablo
i ono treba da padne: sklanjaj se, bei!
Filos se nasmeja, shvatajui alu i ne zamerajui.
Jesi li ikada video sliku oveka koji tri? Ili samo
hoda? Telo mu nije u ravnotei, odnosno, ne bi bilo
kad bi se ukoio kao na slici. Ne bi mogao ni da
tri ni da hoda kad ne bi bio izveden iz ravnotee.
Tako se napreduje s jednog mesta na drugo
stalno i iznova poinje da pada.
I onda se ispostavi da ga ipak podupiru nevid
ljive take.
Filos mirnu: Tako je sa svim simbolima, arli.
arli je opet morao da se nasmeje. Jedan je Fi
los, ree, nesvesno imitirajui Milvisa i opet ugle
da kako se Filos smraio u licu. Bes ak i naj
manji trag ljutnje ovde je bio takva retkost da
je vreao vie od psovke. ta ti je. Da li sam ja ...
Ko ti je to rekao? Milvis, zar ne? Filos ga oinu
pogledom i proita mu odgovor na licu. Izgleda da
je tu proitao i da treba da utia gnev, jer to i uini,
139

s oevidnim naporom. Potom zamoli: Nemoj mi

sliti da si neto loe rekao, Carli. Nisi ti taj. Milvis . . . Duboko udahnu vazduh i polako ga izduva.
Milvis s vremena na vreme doputa sebi da pravi
neumesne viceve. Naglo, i oevidno s namerom da
promeni temu, zapita: Ali, da se vratimo na arhi
tekturu zar se ne protivi pojmu dinamike ne
ravnotee kad vidi ovo? iroko mahnu rukom po
kazujui na kolibe pletare, zemljane kolibe, brv
nare, daare i kolibe od kamena.
Tu se nita ne klima, sloi se Carli, pokazujui
glavom na jednu pored koje su upravo prolazili
onu od italijanskih kockastih modula s krovovima
u obliku kupole od maltera i gipsa.
One, prema tome, nisu simboli. Ili bar ne u
onom smislu u kome su velike Jedinice. One su sa
mo praktina primena naeg dubokog uverenja da
se Ledomci nee nikada odvojiti od zemlje i to
u najirem moguem smislu. Sve civilizacije imaju
pogubni obiaj da vremenom odgaje itave klase
ili ak pokolenja ljudi koji ive i rade za jedan
stepen ne, ve dvostruko, desetostruko, pedesetostruko udaljeni od rada ruku. Neko moe da se
rodi, ivi i umre a da nikada nije uzeo u ruke lo
patu, izravnao dasku, napravio otkos, ili ak upotrebio aov, bradvu ili razboj. Nije li tako, Carli?
Zar nije tako bilo i s tobom?
Carli zamiljeno klimnu glavom. I sam je jednom
tako razmiljao, zaista jeste, jednoga dana kada se
odrastavi na ploniku velikog grada prijavio na
oglas iz novina kojim su se traili sezonski radnici
da beru boraniju. O, kako je to mrzeo taj ivot
u barakama u prljavom oporu ljudskih propaliteta
i ceo dan proveden u sapetom, ueem, vrelom,
preznojenom argatovanju na koje nije bio navikao
i koje ak i kad se radilo samo o branju boranije nije umeo. Ipak mu je jednom prilikom
palo na pamet jednom kada je pojeo komad boranije da zaista sam, vlastitim rukama, uzima
iz utrobe zemlje ono to je rodila i to njemu, za
uzvrat, odrava ivot. Stavio je obe svoje gole ake
na golu zemlju, i izmeu njega i nje nije vie bilo
onih sloenosti uzajamne razmene, razlike u polo
aju, zamene jednog drugim, niti je postojao mno
gostruko upleteni sistem razmene robe i usluga. I
140

to oseanje mu se od tada esto vraalo, kad god

bi obezbedio sebi tu neposrednu, zemaljsku materiju
za punjenje stomaka time to bi pisao po hartiji,
istio i prao tanjire u restoranu i strugao erpe,
vukao ruice na buldoeru ili pritiskao dugmad ra
unske maine.
Takvi ljudi imaju strahovito malu sposobnost
preivljavanja, upravo je govorio Filos. Oni su
se, kao i sva stvorenja, prilagodili svojoj sredini
ali ta sredina je ogromna i sloena maina; u njoj
ima veoma malo osnovnih i jednostavnih stvari kao
to su branje voa ili pronalaenje i kuvanje odgo
varajuih biljki iz prirode. Ako se maina uniti ili,
ak, samo jedan vaan deli u njoj prestane da radi,
svi koji su u njoj postae bespomoni, i to tano
za onoliko vremena koliko je potrebno stomaku da
se isprazni. Sav Ledom svako od nas iako
samo jednu do dve vetine zaista dobro znamo, ima
osnovne pojmove o zemljoradnji, graevinarstvu,
tkanju, kuvanju i unitavanju otpadaka, i kako da
upali vatru i pronae izvor vode. Bez obzira da li
je veta ili nije a niko nije vet ba u svemu
i neizvebana osoba koja ima osnovne predstave o
onom najnunijem da bi se odrala u ivotu ima
vee sposobnosti preivljavanja od, recimo, onoga
ko najbolje na svetu rukuje mainom za valjanje
elinih ploa ali ne ume da spoji dve grede, uskladiti kukuruz za setvu ili da iskopa poljski nunik.
Oh-h-h-h, ree arli, kao da mu je tog asa
puklo pred oima.
ta je?
Sada poinjem da shvatam . . . Nisam mogao da
sastavim onaj ivot na dugme u Medicinskoj Jedan
i rukom raenu grnariju. Mislio sam da su u pi
tanju drutvene privilegije.
Oni to rade u Jedinicama poaeni su kad
mogu ovde da jedu! (U stvari, re poast nije ba
taan prevod; pre bi se moglo rei biti miljenik
ili biti maen.) Jedinice su pre svega radionice
i jedina mesta gde je rad s vremena na vreme to
liko iscrpljujui i zahteva tanost da se isplati tedeti vreme. Ovde, napolju, isplati se koristiti vreme;
ta imamo ga do mile volje. Mi ne spavamo i bez
obzira kako paljivo i sporo gradio ili obraivao
zemlju, posao se ipak dovede do kraja.
141

Koliko vremena deca provode u koli?

U koli? A, vidim ta hoe da kae. Kod nas
nema kola.
Nema kola? Al i . . . uj, to je dovoljno onima
koji samo hoe da naue kako da seju i da vode
domainstvo prema principu ,uradi sam' . . . je 1
tako misli? Ali ta je s vaim tehnolozima ne
ivite veito, zar ne? ta se dogaa kad nekoga od
njih treba zameniti? I knjige... i pisanje m uzike...
i zaboga, pa sve one stvari zbog kojih ljudi ue
da itaju i piu? Matematika razni prirunici...?
Nisu nam potrebni. Imamo cerebrostil.
Sis mi ga je pomenuo. Ne mogu rei da ba
razumem.
To ne mogu ni ja, ree Filos, ali te uveravam
da radi s uspehom.
I upotrebljavate ga za uenje, umesto kole.
Ne. Da.
Carli poe da mu se smeje.
Filos se takoe nasmeja i ree: Nisam bio toliko
zbunjen kao to je izgledalo. ,Ne se odnosilo na
tvoju tvrdnju. Mi ne pouavamo svoju na ,knjiki'
nain, mi u njih unosimo znanje pomou cerebrostila. To je veoma brzo. Treba samo odabrati pravi
blok informacija i okrenuti prekida. Njihove (on
tu upotrebi re za neupotrebljene i raspoloive e
lije pamenja) i njihove sinaptike veze pronalaze
se i informacije se .utiskuju' u njih za nekoliko se
kundi u stvari, mislim da je to za sekundu i po.
I blok je onda spreman za ponovnu upotrebu na
nekom drugom. Ali pouavanje pa ako se tu
uopte i radi o pouavanju, onda to ti sam radi,
bilo na taj nain to stalno o tome razmilja i proverava to je uzgred budi reeno, mnogo bre
od itanja dok radi u polju, ili za vreme po
inka' sea li se Ledomca koga smo videli kako
stoji sam pre nego to smo uli u Grosidovu ku
u? . . . Ali ak i taj proces ne moe se nazvati pou
avanjem. Pouavanje je vetina koja se ui; uenje
od nastavnika je takoe jedna vetina koja se ui;
svako ko pokua a mi emo pokuati moe
donekle nauiti kako da predaje; ali pravi nastav
nik e, to je ve talenat. On je za to obdaren kao
to je obdaren slikar, muziar ili vajar. O, mi visoko
142

cenimo nastavnike i nastavu. Pouavanje je jedan

oblik ljubavi, zna, dodade on.
Carli se seti hladne, odvratne, umirue mis Moran i u jednom velikom, toplom magnovenju bi mu
jasno. Pomisli na Loru.
Mi koristimo cerebrostil, ree Filos, a kori
stimo i A-polje; ali ne zavisimo od njega. Prema
tome nemamo potrebu za njim. Uimo da itamo
i piemo i imamo zaista mnogo knjiga; svaki Ledomac koji se potrudi moe ih itati, ali mi obino
zamolimo da ih, prilikom itanja, prenese na .sni
mak' cerebrostila i napravi tako novi blok.
Ti blokovi mogu da sadre celu knjigu?
Filos mu pokaza svoja dva nokta na palcima,
jedan pored drugog. Na otprilike ovolikom pro
storu . . . Ali mi znamo kako se pravi hartija i knji
ge i, ako ikada budemo morali, praviemo ih. Ovo
mora utuviti o nama: nikada, ali nikada, neemo
postati robovi vlastitih udobnosti.
To vam je dobro, ree arli, mislei na mnoge
primere iz prolosti kad se pokazalo koliko je to
dobro; seti se kako su itave fabrike imale muke
da nastave s radom kad bi samo vozai liftova u
upravnoj zgradi poeli da trajkuju; seti se muka
onih koji su iveli u soliterima kad nestane struje
bez vode, friidera, svetla, radija, televizije, bez
mogunosti da skuvaju, da se operu, da prekrate
vreme. Al i . . . Ipak, razmiljao je naglas, ima tu
neto to mi se ne dopada. Ako to moete, onda mo
ete i da sastavite jedan blok kojim ete biti u
stanju da unesete u neiji um ceo sistem verovanja
i vernosti odreenim verovanjima; moete da stvo
rite robovlasniki sistem prema kome bi neki na
izgledao kao deja igra.
Ne, ne moemo! naglasi Filos. A da i ne pominjem injenicu da ne elimo. Ne moe se voleti,
niti stei ljubav, dranjem u ropstvu i nareivanjem,
ili izdajstvom i laganjem.
Ne moe se? upita arli.
Delovi uma su do sada ve jasno razgranieni.
Cerebrostil je ureaj za prenoenje informacija. Je
dini nain da se u nekoga usade lana uenja bio
bi da se istovremeno iskljue celokupno pamenje
i sva ula; jer, uveravam te, to god cerebrostil
unese u tebe biva podvrgnuto proveravanju upore143

ivanjem sa svim onim to si ve prethodno saznao

i svim onim to si iskusio. Ne bismo mogli da unesemo nedoslednosti, ak i kad bismo pokuali.
Da li ikada uskraujete informacije?
Filos se zakikota. Ti ba trai dlaku u jajetu,
a?
Odgovori mi, kaza arli, da li ikada uskrau
jete informacije?
Filosovo kikotanje se prekide. Ree ozbiljno. Na
ravno. Detetu neemo rei kako da napravi kamenu
sodu. Neemo rei Ledomcu kako mu je sadrug vri
tao pod lavinom obruenog kamenja.
A, tako. Poutae, hodajui dalje . . . Ledomac
i njegov sadrug . . . Znai, vi sklapate brakove?
O, da. Kad se vodi ljubav, to te ini srenim.
Ali brak to je srea na potpuno drugom nivou.
Za nas je to svetinja i mi brak veoma ozbiljno shvatamo. Seti se Grosida i Nejziva.
arliju se razbistri pred oima. Oblae se jed
nako.
Sve rade jednako, a ako ve ne jednako, onda
zajedno. Da, oni su u braku.
Da li v i . . . da li l j udi . . . hm . ..
Filos ga potapa po ramenu. Poznata mi je vaa
opsednutost pitanjima seksa, ree. Hajde, slobod
no pitaj ti si meu prijateljima.
Nisam opsenut time.
Nastavie hod. arli je bio natmuren. Filos izne
nada stade da pevui, onako za sebe, neku melodiju
koja se slagala s pesmom koja je dopirala do njih
izdaleka, od neke dece u polju. Na to se arli naglo
razvedri. Shvatio je da se te dve stvari mogu, na
kraju krajeva, uporediti; Ledomci su zaista mnogo
manje mislili na seks, isto kao to je i on manje
mislio o tome od, recimo, viktorijanske domaice
koja je govorila o udovima klavira, i izbegavala
da knjigu koju je pisala ena i knjigu koju je pisao
mukarac stavi na policu jednu do druge, izuzev
kada su autori bili mu i ena.
I bio je isto tako spreman da prihvati Filosovu
tvrdnju da se nalazi meu prijateljima.
Onako, kao uzgred, upita: A ta je s decom?
Kako misli?
Recimo dete se hm rodi a roditelj nije
u braku?
144

Veina ih se tako raa.

I to nema znaaja? . . .
Nema za dete. Ni za roditelja, bar to se nas
ostalih tie.
Kakva smisla, onda, ima da se sklapaju bra
kovi?
Smisao, arli, jeste u tome to je jedno celo
uvek vee od zbira njegovih sastavnih delova.
A, tako.
Najuzvieniji trenutak u polnom odnosu je za
jedniki orgazam, je li tako?
Jeste, ree arli, to je mogao nepristrasnije.
A stvaranje novog ivota je najuzvieniji izraz
ljubavi?
O, da.
Dakle, ako Ledomac i njegov sadrug uzajamno
zanesu, i svaki rodi po jedan par blizanaca, zar ti
to ne lii na uzvieni duhovni doivljaj?
Li-lii, malaksalo ree arli, preneraen. Potis
nu duhovnost negde u pozadinu uma, pritiskujui
je kolenima sve dok nije prestala da izgleda kao
velika gromada. Kada je opet bio u stanju, upita:
A ta je s onom drugom vrstom seksa?
Drugom vrstom? Filos nabra elo i kao da u
mislima prelista neku nevidljivu kartoteku. Ah
misli na obini, svakodnevni oblik seksualnosti?
Pretpostavljam da je to to.
Pa, ona se, prosto, dogaa. Sve to je izraz lju
bavi moe se tu podvesti, razni oblici polnog do
dira, ili kad ti neko pomogne da digne krov na
kui, ili pevanje. Baoivi pogled na arlijevo lice
potvrdno klimnu glavom svojoj nevidljivoj karto
teci i nastavi: Mislim da znam ta te zbunjuje.
Tamo odakle si doao, na neke postupke i oblike
seksualnog izraavanja gledalo se s negodovanjem
na neke su se mrtili, neke ak kanjavali. Je li
to po sredi?
Rekao bih.
Prema tome, izgleda da eli da sazna sledee:
ovde se nita od toga ne smatra sramotnim. Ne po
stoje nikakva drutvena pravila u tom pogledu.
Tako neto dogaa se samo kad predstavlja izraz
uzajamne ljubavi i panje, a ako te uzajamne lju
bavi nema, to se ne dogaa.
A omladina?
145

ta, omladina?
Hou da kaem . . . klinci, zna. Eksperimentiu,
i tako to.
Filos se nasmeja svojim srdanim smehom. Pi
tanje: kada su dovoljno odrasli da to rade? Odgo
vor: kada su dovoljno odrasli da to rade. A to se
tie eksperimentisanja, zato eksperimentisati s ne
im to se vidi na svakom koraku, kao i poljubac
uz dobar dan?
arli proguta knedlu. Gurni to gde god hoe,
jo uvek je gromada. Gotovo moleivo, ree: Ali
ta ako neko ne eli decu?
Filos se ukoi, kao gromom oinut, okrenu se i
pogleda ga. Na tamnoputom licu su mu se, skoro
smeno, smenjivali: ok, zapanjenost, neverica, pi
tanje (Da se ti ne zavitlava? Da li zaista ozbiljno
misli to to si rekao?); i najzad, potpuno neoeki
vano, izvinjenje. Oprosti, arli, mislio sam da me
ne moe zaprepastiti, ali uspeo si. Mislio sam da
sam imun na to, posle svih onih istraivanja pro
losti koje sam obavio, ali zaista nikada nisam oe
kivao da u stajati ovde, usred Ledoma, i pokuati
da nateram sebe da razmiljam o pojimu ne eleti
decu.
Oprosti, Filse. Nisam hteo nikoga da povredim.
Ti meni oprosti. Iznenauje me da sam bio uvreen, i ao mi je to sam to pokazao.
U tom trenutku, Grosid ih pozva iz jednog vo
njaka i Filos upita: Jesi li edan? Zajedno kre
nue put bele kolibe. Prijalo je to za trenutak mo
gu da skrenu panju jedan sa drugog. I prijalo je
izai iz kue i jo jednom gledati skulpturu od te
rakote.

146

XXXVI

Herb stoji u pomrini iaranoj meseinom i posmatra svoju ker. Izvukao se iz postelje i doao
ovamo jer je ve, u drugim prilikama, zapazio da
je ovo mesto najbolje boravite za uznemiren, zbr
kan, povreen ili zbunjen duh. Teko je gajiti u
sebi oseanja nemira i nasilja kada se ovek, uz
dravajui dah, saginje da bi pri meseini posmatrao sklopljene oi zaspalog deteta.
Nelagodnost je zapoela u njemu pre tri dana,
kad mu je komija Smit, ogoren i onako uz put,
dobacio onu primedbu preko zida u stranjem
dvoritu. U tom asu sve je prolo mimo njega,
kao talas smrada; jo su malo popriali o politici
i seanje na razgovor iilelo mu je iz svesti. Ali
u meuvremenu je ipak otkrio da ga je ona primedba pratila; kao da je Smiti, muen nekom gnojavom izraslinom, uspeo da je prenese u njegovo,
Herbovo, ivo meso.
I sad je to u njemu i ne moe da ga se otrese.
Ljudi se raaju iz najprljavijeg mesta na eninom
telu.
Herb odvaja ovu primedbu od Smita, oveka
koji ima svoje vlastite nevolje i odreeno poreklo,
zbog ega se ne moe ozbiljno primiti sve to ti
kae. Herba mui daleko vee pitanje; interesuje ga
ta to oveanstvo nosi u sebi, jo od vremena kad je
silo sa drveta i kroz sve ono to je proivelo i i
nilo, to omoguava da makar i jedan jedini ovek
izusti onakvu gadost.
Ili to ipak nije bila samo skaredna duhovitost. . .
da li je to istina, ili blizu istine?
Da li je to onaj neizbrisivi beleg biblijskog Prvo
bitnog greha; da li se zbog gaenja toliki mukar
ci onako prezrivo odnose prema enama? Da li je
147

zbog toga tako lako dokazati da svi oni donuani

i Lotarijevi naslednici, uprkos nezasitoj elji za
enama, u stvari samo ele da vide koliko e ena
moi u ivotu da kazne? Da li konana svest o
tome ini da se mukarac poto je prethodno,
kao svako dobro frojdistiko dete, proao kroz
period fiksacije za majku preokrene i stane da
mrzi svoju majku?
Kada su mukarci poeli da smatraju enstve
nost odvratnom kada su proglasili menzis ne
istim, i zato jo i dandanas upranjavaju u svo
jim hramovima obred blagosiljanja porodilje
u stvari njeno oienje pred Bogom, nakon poro
aja?
Jer ja to ne oseam, kae u sebi, pun odanosti.
Volim Denet zato to je ena i volim svaki deo
nje.
Karin isputa mali, srean uzdah u snu. Gnev,
strah i ogorenje kao da su se preturili i ispali iz
njegovih misli, i on se smei, udno se naginjui
nad Karin.
Niko, misli, jo nije pisao o oinskoj ljubavi.
Smatra se da je materinska ljubav volebno na
stala Bojom voljom, ili da je samo posledica lue
nja odreenih ljezda zavisi ko govori. Ali oin
ska ljubav. . . ba udna stvar, ta oinska ljubav.
Viao je kako neki savreno blag i lepo vaspitan
mukarac prosto sie s uma od besa jer neko je
mom detetu uradio to i to. Zna iz vlastitog isku
stva da se posle izvesnog vremena ta oinska lju
bav poinje iriti; pone da osea neto veoma
slino tome prema svojoj deci. Otkud sad pa to?
Dete nikada ne prebiva u tvom trbuhu, ne izlazi
i ne hrani se iz tvoga tela, kao to je sluaj sa e
nama; majinska ljubav se moe razumeti: beba
izrasta iz majinog vlastitog tela, kao nos. Ali otac?
Zaista, potrebno je da nastupe poprilino izuzetne
okolnosti pa da otac pamti onaj odreeni gr, one
dve-tri sekunde kada je obavio posao.
Zato nekome ne bi palo na pamet da kae da
je svet pun gadova zato to su izili iz najprljavijeg
mesta na telu mukarca? Jer ne bi, da znate, ni
kada ne bi.
Zato to je upisano da je ovek superioran. ovek oveanstvo (jer, dabome, i ene su vreme
148

nom otkrile caku!) oveanstvo nosi u sebi pogub

nu potrebu da bude iznad drugih. To ne sekira onu
manjinu koja zaista i jeste iznad drugih, ali sigur
no mui ogromnu veinu koja nije. A kad se
istinski ne odlikuje ni u emu, onda je jedini na
in da dokae da si iznad drugih ako nekog dru
gog uini niim od sebe. Ta potreba koja razdire
oveanstvo od pamtiveka naterala je oveka da
stane svom susedu za vrat, narod da porobi drugi
narod, rasu da gazi po drugoj rasi. Ali i mukarca
da tako od pamtiveka postupa sa enom.
Da li su u poetku otkrili samo da su ene sla
bije od njih, pa tako nauili da godi kada si iznad
svega ostalog drugih rasa, veroispovesti, naroda,
zanimanja?
Ili je moda bilo suprotno: da li su mukarci
potinili sebi ene onako kako su prethodno na
stojali da potine sve ostalo? ta je uzrok, ta posledica?
I konano da to nije samo nagon za samoodravanjem? Zar ne bi ene vladale nad mukar
cima kad bi im se ukazala prilika?
Zar to upravo sada ne pokuavaju?
Zar nisu to ve uradile, ba tu, u ulici Begonija?
Posmatra Karininu ruicu na meseini. Prvi put
je video kad je bila stara tek jedan sat, i bio je kao
gromom oinut pri pogledu na savrenstvo tih ma
lih noktia, ba njih; tako siuni! tako siuni!
tako savreni! I hoe li ta mala ruica jednoga dana
uzeti dizgine, je li Karin? Ili povlaiti konce, Karin? Zar si uistinu dola na svet koji te, u dubini,
prezire, je li Karin?
Potpuno obuzet oinskom ljubavlju, nepomian,
u jednom trenutku nadahnua ipak vidi sebe kako
stoji kao zatoenik na megdanu izmeu tih novo
roenih, sluzavih gadova i svoje keri.

149

XXXVII

Nejzive . . .
Blistajui od zadovoljstva, Ledomac koji je sta
jao ispred grupe od terakote, zajedno s arlijem,
nasmei se i odgovori: Da?
Mogu li neto da te pitam?
Sve to eli.
U poverenju, Nejzive. Da li se to sme?
Sme se.
A ako preem granice pristojnosti, nee mi
zameriti? Ja sam stranac.
Pitai.
Radi se o Filosu.
O.

Zato niko od vas ne misli lepo o Filosu? ekaj,

nisam se dobro izrazio, ispravi se brzo. To je
isuvie iak izraz. Prosto, kao da . . . ne odobravate.
Ne toliko ono to ini, ve neto u vezi s njim.
Oh, ree Nejziv. Mislim da to nije neto zna
ajno.
Znai, nee da mi kae. Nastade ukoeno utanje. Onda arli ree: Od mene se trai da sa
znam o Ledomu sve to mogu. Da li ti misli, ili
ne misli, da u imati potpuniju sliku ako saznam
i neto to ne valja u Ledomu; ili od mene oekuje
te da sudim o vama samo na osnovu . . . pokaza
glavom u pravcu skulpture, . . . onog to vam se
naivie dopada na vama samima.
arli vide Ledomca, kao nekad Filosa, kako istog
trenutka i potpuno poloi oruje. Izgleda da je
istina imala na ove ljude ogroman uticai.
U pravu si da ne moe vie biti, arli Donse,
i nije trebalo da izbegavam odsovor. Ali iako u
biti do kraja poten prema Filosu, moram za uz
vrat zatraiti od tebe da ovo bude u poverenju. Na
150

kraju krajeva, to je Filosova stvar, a ne moja ni

tvoja.
Neu dozvoliti da sazna da znam.
Dobro. Filos se pomalo razlikuje od nas. Pre
svega, veoma je krt na recima to je, donekle,
korisno; on ima pristupa mnogim stvarima za koje
je bolje da ih mi ostali ne znamo. Ali k a o . . . da
mu se to dopada, dok bi obini Ledomac to primio
dodue kao dunost, ali kao dunost koju teko
podnosi.
To mi ne lii na dovoljan razlog d a . . . .
Oh, nije to glavni uzrok nelagodnosti koju oseamo u njegovom prisustvu! Ono vanije mo
da je i to deo takvog njegovog stava jeste da
odbija da sklopi brak.
Pa, nije ovek valjda obavezan da sklapa brak?
O, ne, nikako. Nejziv liznu svoje sone usne i
namrti se. Ali Filos se ponaa kao da je io uvek
u braku.
Jo uvek u braku?
Bio je u braku sa Frurom. Trebalo je da dobiju
decu. Jednog dana odetali su sve do ivice neba
(arli shvati ta taj udni izraz znai) i dogodila
se nesrea. Kamenje se obruilo. Frur je poginuo.
Filos je izgubio decu pre poroaja.
arli se seti da je Filos jednom upotrebio izraz
. . . kako vriti pod lavinom obruenog kamenja.
Filos je patio . . . to svi moemo razumeti. Mi
volimo mnogo. Volimo na razne naine: svog sadruga volimo zaista iz dna due i zato shvatamo
prirodu bola. Ali isto kao ljubav, kod nas je dubo
ko ukorenjena i potreba da volimo ive, ne mrtve.
Ljubav prema mrtvima nas i ni . . . oseamo se ne
kako nelagodno . . . kada se neko u naoj sredini
uzdrzava od ljubavi zato da bi ostao veran nekome koga vie nema. To . . . nije zdravo.
Moda e preboleti.
To se dogodilo pre mnogo godina, ree Nejziv
i zavrte glavom.
Ako je to bolesno, zar ne moete da ga izleite?
Mogli bismo kad bi on pristao. Ali poto ta
njegova nastranost ne izaziva nita gore od male
nelagodnosti kod nekih od nas, on ima pravo da
ostane takav kakav je, ako eli.
Sad mi je jasna ona Milvisova ala.
151

Koja?
Rekao je jedan je Filos! ali to je zvualo kao
ala.
To, strogo ree Nejziv.
ta je da je, neka ostane meu nama.
Naravno . . . A sada, da li osea da si nas bolje
upoznao?
Ne, ree Carli, ali oseam da u moi.
Nasmeie se jedan drugom i vratie se u kuu
da se pridrue ostalima. Filos je bio zadubljen u
razgovor sa Grosidom, i arli je bio siguran da raz
govaraju o njemu. Grosid to potvrdi, rekavi: Filos
kae da si ve skoro sasvim spreman da nam saopti svoju presudu.
Nisam ba to rekao, nasmeja se Filos. Samo
da sam ti preneo skoro sve informacije kojima raspolaem. A ti e sam odluiti koliko ti je vreme
na potrebno da donese zakljuke.
Nadam se da e potrajati, ree Grosid. Ti si
nam svima drag gost, zna. Nejzivu se mnogo do
pada.
Ovakva primedba u arlijevo vreme smela se
izgovoriti samo ako onaj na koga se odnosi nije
bio prisutan. arli uplaeno pogleda u Nejziva ali
on samo klimnu glavom. Istina je, ree Nejziv s
puno topline.
Pa, hvala, ree arli. I meni se ovde dopada.

152

XXXVIII

Smit je obina svinja.

Udubljen u misli, Herb uje Denet kako izgo
vara ove rei dok ulazi na vrata iz kuhinje poto se
vraa iz posete Tili i neprijatno se trgne. Svoje poslednje misli o Smitu nije podelio ni s njom i ni sa
kim drugim, iako osea veliku potrebu da sebi olak
a. Pokuao je da smisli ko bi mogao da preuzme
taj teret od njega moda neka od devojaka koje
se muvaju jo neko vreme posle sastanka Saveza
ena-glasaa, ili neko od onih to se okupljaju na
knjievnim veerima, ili neko na sastanku Udrue
nja roditelja i nastavnika, iako nije, kao otac pe
togodinjeg deteta, bio ukljuen u sve aktivnosti,
a isto tako ni u aktivnosti optinskog kolskog od
bora. Ali bojao se. Svinja ili ne, tek, Smitov savet
je bio razuman: Novi raun to je ozbiljan posao.
Sve drugo je zanimacija.
Ali ovo, bogami, nije bilo ni najmanje zanimlji
vo, to je za njega isuvie krupan zalogaj, a nije se
jo ni konano uobliilo. Iako je iznenaen podudarnou izmeu onoga to kae Denet i svojih vla
stitih misli, jo uvek nije sasvim uveren da je Smit
svinja. Svinja meu ljudima je svinja, kae on sebi,
ali svinja meu svinjama je normalna osoba.
ta je uradio?
Prei preko, pa e videti. Pokazae ti. Tili je
izvan sebe.
Voleo bih da mi kae o emu to govori, duo.
Na alost, duo, to je natpis. Jedan od onih ka
kvi se nau u sobama za urke.
Neto kao etiketa na kojima pie .mokraa prilepljena na flae s piem?
Mnogo gore. Videe.
153

XXXIX

ta je sad na redu, Filose?

Jedan poten, prodoran pogled na sebe, ree
Filos, ali smesta se povue i ublai otrinu svojih
rei toplim osmehom. Mislim, naravno, ,sebe u
kategorikom smislu. Ne bi eleo da o vrednostima
Ledoma sudi u bezvazdunom prostoru, zar ne?
Mnogo je bolje kad moe da ga uporedi sa dru
gom kulturom.
Mislim da to ve mogu. Na prvom me s t u ...
ali Filos ga prekide:
Moe? ree uz takav prizvuk da arli smesta
umuknu.
Prelazili su poslednju milju izmeu Deje Jedan
i Naune Jedan. arli ree, pomalo razdraeno: Mi
slim da znam dovoljno o svom roenom narodu
da bih .. .
Filos ga opet ironino prekide, rekavi: Da li?
Dobro, ako se ne slae sa mnom, ljutito e
arli, izvoli!
Izvoli, ta?
Ispravi moje zablude.
To i elim, uzvrati Filos, bez senke uvreenosti
i, zaudo, bez vreanja s njegove strane. Upotrebiemo cerebrostil. Bre je, lake, mnogo detalj
nije, i, nasmei se, nema upadanja drugome u
re i raspravljanja.
Ja ne bih upadao u re i raspravljao se.
Bi. Morao bi. U istoriji oveanstva nema niega
to se toliko zaobilazi u objektivnom prouavanju
kao to je seks. Napisane su bezbrojne knjige o is
toriji i o onome to je pokretalo ljude, a da se ni
jednom reju ne pominje seks. itave generacije,
i desetine uzastopnih generacija, okapale su nad
tim knjigama i primale ih kao istinu, a neki su tim
154

istim stvarima zatim pouavali druge, na isti na

in ak i kada je bio otkriven znaaj seksa kao
motivacije kod pojedinca, ak i kad je taj pojedi
nac, u svakodnevnom ivotu, sav svet tumaio kroz
njega, ispunjavao svoje misli i govor aluzijama na
seks. Zbog neega, veina ljudi doivljava istoriju
kao zbirku anegdota o nekim nepoznatim ljudima
koji su radili tako i tako, ispunjavali te i te elje
i ostajali sve vreme volebno odvojeni od seksual
nog ponaanja svoje epohe ponaanja koje je is
tovremeno bilo i posledica i uzrok njihovog delanja. Ponaanja koje je proizvelo i istoriju i slepog
istoriara. . . i, pretpostavljam, njegovo slepilo. Ali
ovo bi trebalo da ti ispriam tek poto bude pro
ao kroz ceo kurs, a ne pre toga.
Mislim, kaza arli, pomalo ukoeno, da bi
bolje bilo da preemo na stvar.
Zaobidoe Naunu Jedan i ukrcae se na podzem
nu eleznicu do Medicinske Jedan, i Filos provede
arlija kroz ve poznate vodoravne katakombe i
vrtoglave liftove do ogromne zgrade. Uz put prooe kroz poveu dvoranu, nalik na ekaonicu neke
velike eleznike stanice; odzvanjala je tihim mumlanjem korala i blagim gugutanjem ledomskih gla
sova; arlija je posebno iznenadio prizor u kome
su dva Ledomca, u potpuno istim ogrtaima, sedela drei svako po jedno zaspalo dete na kolenima
i dojei ono drugo . . . ta svi oni ekaju?
ini mi se da sam ti to ve rekao jedanput
u dvadeset osam dana svako dolazi ovamo na sis
tematski pregled.
Zato?
A zato ne bi? Zna, Ledom je mali nemamo
jo ni osam stotina stanovnika i svi ive najvie
na dva sata hoda odavde. Imamo sva potrebna sred
stva i opremu, dakle zato ne bi?
Je li to detaljan sistematski pregled?
Veoma.
Kad su se pribliili vrhu graevine Filos se zau
stavi ispred proreza za vrata. Stavi dlan ovde.
arli tako uini i nita se ne dogodi. Tada Filos
stavi svoj dlan i vrata se otvorie. Moja lina predostronost, ree Filos. Ovo najvie lii na bravu
od svega to e videti u Ledomu.
155

Zato se zakljuava? arli je ve bio primetio da nigde nema brava, naroito u Dejoj Jedan.
Filos pokretom pozva Carlija da ue i vrata se
zatvorie, kljocnuvi. Postoji svega nekoliko ta
bua u Ledomu, ree on, a jedan od njih zabra
njuje da se veoma opasan materijal ostavlja bez
zatite. On je napola zbijao alu, arli je to znao;
ipak, u njegovim recima bilo je i mnogo zbilje. U
stvari, objasni Filos, malo koji Ledomac bi se
gnjavio s ovim, nemarno mahnu rukom ka jedno
est polica s knjigama od poda do tavanice i zidu
u vidu mreate police, ispunjenom malim, provid
nim kockama. Nas daleko vie interesuje budu
nost, a nita od ovoga nije vie vano. Ipak . . . upoznaj sebe samog . . . Neki bi se veoma rastuili kad
bi ovako dobro upoznali sebe.
Prie mreastoj polici s kockicama, pogleda u
nekakav katalog i izvadi jednu. Bila je ljubiasta i
nosila red sitno ispisanih brojeva; on ih proveri u
katalogu i prie niskom otomanu, pa iz nie u zidu,
koja se volebno ukaza, izvadi neki aparat okru
glu kacigu na zglobnoj poluzi. Cerebrostil, ree.
Okrenu ga tako da je arli mogao da mu vidi unu
tranjost. Nije bilo niega sem jedno dvanaestak
gumastih kvrica, usaenih u teme kacige. Nema
elektroda, nema igala. I nita ne boli.
On uze svoju numerisanu kockicu, otvori komoru
pri vrhu kacige, ubaci kockicu, zatvori i privrsti
poklopac. Zatim lee na otoman, privue kacigu i
navue je sebi na glavu. Instrument kao da se malo
nagnuo, napred pa nazad, traei pravo mesto, orijentiui se.
Prestade da se kree i Filos se opusti. Nasmei
se arliju i ree: Sad me izvini za trenutak. Za
tvori oi, podie ruku i dodirnu dugme na rubu
kacige. Dugme ostade utisnuto; ruka mu mlitavo
klonu.
Nastade mrtva tiina.
Dugme kvrcnu i Filos istog asa otvori oi. Odgurnu kacigu i sede. Nije izgledao ni umoran ni
napet. Nije dugo trajalo, zar ne?
ta si uradio?
Filos pokaza na mali otvor u koji je bio ubacio
kockicu. To je mala disertacija koju sam pripre
mio o nekim osobinama Homo sapiensa, ree. Tre
156

balo ju je jo malo . . . popraviti. Postoje neke stva

ri koje, kae, ne eli da sazna, a pored toga izmenio sam malo stil jer hou da doe tebi od mene,
kao pismo, a ne u bezlinom obliku, kao udbenik.
Znai, moe da vri izmene u zapisu, tek tako,
ko od ale?
Zahteva malo vebe i dosta koncentracije, ali
da, tako je. Hajde sad ti. Poto je arli jo oklevao, gledajui u kacigu, Filos mu se nasmeja. Haj
de. Nee boleti, i za toliko e biti blie kui.
Na to arli Dons hrabro lee. Filos mu dodade
kacigu i pomae mu da je namesti. arli oseti ka
ko mu tupi prstii iznutra dodiruju lobanju i uvr
uju se za nju. Kaciga se pomeri i zatim ostade
nepomina. Filos mu uze ruku i povede je .ka dugmetu. Pritisni sam kad bude spreman. Nita se
nee dogoditi dok ne pritisne. Odstupi za jedan
korak. Opusti se.
arli je gledao u njega. U udnim, crnim oima
nije bilo ni podsmeha ni prevare, samo toplog
ohrabrenja.
On pritisnu dugme.

157

XL

Herb prolazi kroz zadnje dvorite, pitajui se kako

da pita Smitija za natpis, ili to god da je, zbog ko
jeg je Denet zapenuila, a da mu ipak ne stavi do
znanja da je Denet ljuta.
Smiti neto aka pored leje s nevenom i ugledav
i Herba ustaje, stresa prainu s kolena i reava
problem:
ao. Doi askom. Hou neto da ti pokaem.
Mislim da e ti podii moral.
Herb prekorai preko niskog zida i ue sa Smitom u kuu, pa niz stepenice. Smit ima lepu pro
storiju za urke. Grejalica izgleda kao zvuni stub,
a zvuni stub izgleda kao radijator. Maina za pranje
sudova izgleda kao televizor, televizor kao stooi za
aj, bar lii na bar, i sve je to od prirodne jelovine
sa vorovima.
Iznad bara, u sredini vidnog polja, lepo uokviren
i zastakljen stoji veliki natpis krasnopisom koji im i
tira goticu, tako da mora da se ita polako i zato je
jo smenije. To je citat koji sam za sebe tvrdi (sit
nim slovima pri dnu) da potie, nekako neodreeno,
od Srednjovekovnog filosofa:
DOBRA ENA (KAO TO KAE JEDAN STARI
FILOZOF) SLINA JE JEGULJI U VREI SA 500
ZMIJA, I AKO COVEK BUDE SRECAN PA IZVUE
BA TU JEGULJU U RUCI, IZMEU SVIH TIH
ZMIJA, JO UVEK CE U RUCI IMATI SAMO MO
KRU JEGULJU KOJU DRI ZA REP.
Herb je unapred bio spreman da se pridrui Denetinom negodovanju, ali ovaj natpis ga iznenada
razgaljuje i on poinje grohotom da se smeje, dok
se Smiti smejulji u pozadini. Onda Herb pita ta
Tili kae na to.
ene, Smiti e, dostojanstveno kao papa, ne
razumeju alu.
158

XLI

Filos je dobro rekao: bilo je kao pismo. itanje,

meutim, bilo je neto to on nikada ranije nije is
kusio. Pritisnuo je dugme koje je napravilo tiho
klik! a onda je nastupilo jedno nemerljivo vreme,
u smislu da je onaj asovnik u ljudskom mozgu,
koji mu kae i kad ne misli da li je zvonilo pre pet
sekundi, pet minuta ili pet sati, bio trenutno zau
stavljen i ostao tako. Meutim, nije moglo trajati
veoma dugo i, u obinom smislu rei, nije izgubio
svest, jer kad je dugme opet napravilo klik! Filos
je jo uvek stajao nad njim, smeei se. Ali on se
oseao kao da je upravo tog asa spustio dugako
i interesantno pismo svog prijatelja, poto ga je
prethodno paljivo proitao.
Zaprepaen, ree na engleskom Za ime Boga!
arli Donse (poinjalo je pismo) ne moe ostati
nepristrasan dok ovo slua. Ali pokuaj. Molim te,
pokuaj.
Ne moe ostati 'nepristrasan zato to su ti punili
glavu, drali ti pridike, utapali te, napajali, usai
vali u tebe i andarisali ti o tome jo od kad si prvi
put poneo plave cipelice. Potie iz vremena i mesta
gde su mukost mukarca i enstvenost ene, i va
nost razlika izmeu njih, upravo opsedali ljude.
Poni, dakle, ovim i ako ti je zgodnije, sma
traj to samo radnom hipotezom. U stvari, to je isti
na, i ako na kraju bude prola kroz sve provere tvog
razumevanja, videe da je zaista tako. Ako ne bu
de, greka nije u tebi ve u tvom usmeravanju:
Izmeu mukarca i ene u osnovi ima vie sli
nosti nego razlike.
Proitaj bilo koji anatomski prirunik. Pluno
krilo je pluno krilo, bubreg je bubreg u mukarca
159

i u ene. Moe biti da je, po statistici, skelet ene

neto laki, glava manja, i tako dalje i dalje; ali nije
nemogue pretpostaviti da se oveanstvo, hiljada
ma godina, odgajalo tako da te promene nastanu.
No, i pored takvih pretpostavki, dozvoljena odstu
panja od onoga to se smatra normalnim daju nam
mnoge primere ena koje su bile vie rastom, sna
nije, krupnijih kostiju od veine mukaraca, i mu
karce koji su bili nii, neniji, sitniji od veine
ena. Kod mnogih mukaraca karlini otvor je vei
nego kod mnogih ena.
U pogledu sekundarnih polnih oznaka, znaajne
razlike daju se samo statistiki uoiti; jer mnoge
ene su kosmatije od mnogih mukaraca; mnogi
mukarci imaju tanje glasove od ena . .. opet se
pozivam na tvoju nepristrasnost: zanemari za tre
nutak svoje ubeenje da je statistika veina ono
to je normalno, i ispitaj ogroman broj sluajeva
koji postoje izvan te zamiljene verovatnoe, te normalnosti. I nastavimo:
ak i kod samih polnih organa, razlike u razvije
nosti a tu se, priznajem, pribliavamo nenormal
nom daju nam da uoimo bezbrojne sluajeve
atrofiranih falusa, hipertrofiranih klitorisa, perforiranih himena, odvojenih usmina . . . sve su to, kad
se gleda objektivno, srazmerno mala odstupanja od
normalnog, i u stanju su da proizvedu, u prvobit
no mukom ili enskom telu, praktino jednake urogenitalne pribore. Nemam nameru da tvrdim da je
to normalno, ili da bi trebalo da bude takvim sma
trano, bar ne posle etvrtog meseca razvoja zamet
ka, iako je do tada sve to ne samo normalno ve i
svima zajedniko ve samo da ti pokaem da se
to moe lako svrstati u okvire onoga to je, od pamtiveka, bilo mogue u prirodi.
Endokrinologija nam prua mnogo zanimljivih
podataka. I mukarac i ena mogu da proizvode i
muke i enske hormone, a to i ine, i zaista je malo
potrebno pa da jedni prevagnu nad drugima. Ako
se ta osetljiva ravnotea poremeti, promene koje
nastaju mogu biti zaista drastine. Za nekoliko meseci u stanju si da proizvede gospou s bradom i
bez dojki, i oveka ije bradavice, koje vie nisu
atrofiram znaci upravo onog to dokazujem, mogu
poeti da isputaju mleko.
160

Ovo su samo upadljivi i ekstremni primeri, ko

liko da ti slikovito objasnim ta mislim. Mnogo je
ena atletiarki koje snagom, brzinom i vetinom
prevazilaze veinu mukaraca a ipak su ono to bi
ti nazvao prave ene, i isto tako, ima mnogo mu
karaca koji, recimo, kreiraju modu neto to
je po tradiciji enski posao daleko bolje od mno
gih ena, a ipak su ono to bi ti nazvao pravi mu
karci. Jer, kada zaemo u podruje koje bih naj
otrije nazvao razlikama koje jedna kultura pravi
izmeu polova, postaje uoljivo koliko je tanka crta
koja ih razdvaja. Kao to knjige kau:
ene imaju dugaku kosu. Imaju je i Siki, za koje
neki tvrde da su najvei ratnici meu ljudskim ple
menima. Imali su je i kavaljeri iz osamnaestog veka,
i uz to kaputie od brokata i ipke oko grla i la
naka na rukama. ene nose suknje. To ini i kotlananin u svom kiltu, i grki evzon, i Kinez, i Polineanin, a da ipak nijedan od njih ne zasluuju na
ziv enstvenog mukarca.
Objektivni pregled ovekove istorije uveava broj
ovakvih primera do upravo astronomske cifre. Na
raznim mestima, ali svuda s vremena'na vreme, ta
takozvana svojstva enskosti i mukosti pojav
ljuju se kao to se poveava slanost vode u primor
skom uu reka kad nastupi plima, meaju se, od
vajaju, narastaju i ponovo se drukije grupiu . . .
pre vaeg Prvog svetskog rata, cigarete i runi sa
tovi smatrali su se enskim drangulijama; posle dva
desetak godina mukarci su ih svesrdno usvojili.
Evropljani, naroito oni iz centralne Evrope, udili
su se i zabavljali kad bi videli amerikog farmera
kako muze kravu ili hrani kokoke, jer nikada u
svom ivotu nisu videli da to radi neko drugi osim
ena.
Dakle, lako je uoiti da razliita obeleja polova
sama po sebi nita ne predstavljaju, jer svako od
njih, u drugom dobu i na drugom mestu, moe pri
padati drugom polu, oboma polovima, ili nijednom.
Drugim recima, suknja ne ini enu u smislu odvo
jene drutvene kategorije. To ini suknja plus odre
eni drutveni stav.
Ali tokom istorije, u svakoj kulturi i zemlji, zai
sta su postojale enske stvari i muke stvari i
161

razlike izmeu njih veinom su bile iskoritavane

do fantastinih, ponekad ogavnih krajnosti.
Zato?
Pre svega, lako je postaviti, ali i odbaciti, teoriju
da u primitivnom drutvu lovaca i ribara fiziki sla
biji i sporiji pol, povremeno jo i optereen trud
noom, i esto primoran da zastane i doji dete, nije
dorastao lovu i borbi kao to je to sluaj sa brzo
nogim, nesputanim, miiavim mujakom. Meutim,
isto tako je lako pretpostaviti da primitivna ena
nije bila toliko mnogo manja, sporija, slabija od
svoga para. Moda teorija mea uzroke i posledice
i moda bi da neka druga sila nije vodila u tom
pravcu razvoja prihvaena, ak i usmerena u tom
pravcu, samostalna ena lovila zajedno s najboljim
mukarcima, dok bi oni mukarci koji su igrom
prirode roeni sporiji, manji, slabiji, ostajali da vo
de kuu s trudnicama i dojiljama. A to se i doga
alo dodue, retko, ali ipak se dogaalo.
Razlika je postojala nesumnjivo. Ali bila je zloupotrebljena. Razlika je ostala i dugo nakon to je
prestala potreba za lovom ili, ak, i za dojenjem,
oveanstvo ju je uporno podravalo; napravilo je
od nje dogmu. I opet:
Zato?
Izgleda da postoji sila koja proiruje i zloupo
trebljava te razlike, i kad je posmatramo samu za
sebe, pokazuje se da je to nedostojni, ak zastrau
jui pritisak.
Jer u oveku postoji duboka i oajnika potreba
da se oseti superiornijim. U svakoj grupi postoje
i takvi koji su zaista, po prirodi, iznad drugih . . . ali
lako je videti da u okvirima bilo kakve grupe
bila to odreena kultura, klub, nacija, profesija
samo nekolicina jeste istinski iznad drugih; ogrom
na veina, sasvim jasno, nije.
Ali drutvene poglede diktira volja mase, iako je
u pojedinim prilikama podstie pojedinac ili ma
njina; i najee se dogaa da tog pojedinca ili ma
njinu, uprkos njihovom trudu, saseku. A ako jedna
ujedinjena masa poeli da se osea nadmonijom,
nai e naina. Taj uasni poriv ve se vie puta
ispoljio tokom istorije kroz robovlasnitvo i ge
nocid, kroz strah od stranaca i snobizam, rasne pred
rasude i razliku u polovima. Uzmi oveka koji nema
162

prave nadmoi nad sebi jednakima i videe opsednutog luaka koji e se ako mu se uskrati nad
mo, a on ne ume da je naui ili zaslui, okomiti
na neto slabije od sebe i uiniti ga podreenim.
Ono to mu je najoiglednije, najloginije i najblie
ruci za ovu neoprostivu i sramotnu radnju upravo
je njegova ena.
On to ne bi mogao uiniti nekome koga voli.
Da, volei, nije mogao da uvredi sebi blisku, od
sebe tako malo razliitu svoju polovinu, nikada to
ne bi mogao uiniti nijednom svom blinjem. Bez
te sile u sebi, ne bi nikada ratovao, proganjao niti
bi, tragajui za nadmoi, lagao, varao, ubijao i krao.
Mogue je pretpostaviti da je potreba za nadmoi
izvor i pokreta, i da ratovanje i ubijanje dovode
oveka do poloaja moi; ali nije li mogue zami
sliti da bi bez njih moda pokuao da se okrene
savlaivanju svog okruenja i spoznanju vlastite
prirode, uzdiui se tokom tog procesa daleko vie
i stiui sebi bolji ivot, umesto da sebe unitava.
Ali, ma koliko to bilo udno, ovek je oduvek eleo da voli. Sve do unitenja vrste ovek je govorio
da voli muziku, boje, matematiku, neko jelo
i, ako ovaj nepromiljeni idiom ostavimo po strani,
jo uvek je bilo onih koji su u najboljem smislu te
rei voleli mnogo ta to je daleko iznad svega to
bi ak i budala nazvala seksom. Ne bih te, draga,
voleo toliko, da ast ne volim vie. Jer Gospodin
tako voljae svet, da dade svoga jedinog s i n a...
Polna ljubav je ljubav, nesumnjivo. Ali je mnogo
odreenije rei da je ona oblik ispoljavanja ljubavi,
kao to se moe rei da je pravosue oblik ljubavi,
i da je milosre oblik ljubavi, takoe i uzdrljivost
u gnevu, opratanje, i ukoliko se ne ini zato da
bi se ovek tim hvalio dareljivost.
Hrianstvo je, u poetku, bilo pokret ljubavi,
kao to jasno dokumentu je ak i povrno poznava
nje Novog zaveta. Ono to nisu svi znali sve do pred
kraj tako je surovo bilo potiskivano svako sa
znanje o ranom hrianstvu bilo je da je to bila
harizmatska religija, to jest religija u kojoj su vernici uestvovali u nadi da e doiveti istinski reli
gijski doivljaj. Doivljaj koji se kasnije nazvao teolepsija ili obuzetost Bogom. U poetku su mnogi
hriani uspevali da postignu to stanje i to esto;
163

mnogo vie ih je samo ponekad u tome uspevalo,

ali su se stalno vraali, teei za njim. Ali kad bi ga
bar jednom doiveli, bivali su duboko lizmenjeni,
zadovoljeni duboko u sebi; to snano iskustvo i nje
gove trajne posledice pomagali su im da podnesu
najstranije muke, da umiru s radou, da se niega
ne boje.
Sauvano je veoma malo nepristrasnih opisa nji
hovog obreda okupljanje je bolja re ali
najbolji opisi slau se u tome to svi prikazuju ljude
kako se iskradaju s polja, iz duana, ak iz palata,
da bi se okupili na nekom skrovitom mestu u
planinskoj dubodolini, u katakombama, ma gde, gde
ih niko nee ometati. Pada u oi da su se na tim
skupovima meali bogati i siromani, mukarci i
ene. Nakon to bi zajedno pojeli istinski obed lju
bavi i prizvali duh, pesmom, a najverovatnije i
igrom, jednog ili vie njih obuzimao bi Duh, kako
su ga zvali. Moda bi ona ili on a moda oboje
prizivali i hvalili Gospoda, i moda bi istinski
harizmatski (to jest, bogom obdareni) izraz iziao
iz onog to su zvali govor jezicima,* ali ti prizori,
kad su bili neglumljeni, izgleda da nisu ili uz preterivanje i padanje u zanos; za sve je uvek bilo vre
mena da dou na red. Najzad bi se, uz poljubac
mira, razili i kriom se vratili u svoja boravita na
ovome svetu, do sledeeg sastanka.
Nikako se ne moe rei da su rani hriani prvi
otkrili harizmatsku religiju, niti je ona s njima pre
stala. U listorijskim dokumentima i zapisima ona
e se svaki as pojavljivati i u raznim oblicima. e
sto su to orgijastiki, dionizijski obredi, kao to je
oboavanje Velike boginje majke, Kibele, koje je
ogromnog uticaja imalo u Rimu, Grkoj i na Istoku,
hiljadu godina pre Hrista. Ili pokreti zasnovani na
istoti kao to su u srednjem veku bili Katari,
Adamiti, Bratstvo slobodnih duhova, Valdenani
(koji su pokuali da uvedu jedan oblik apostolskog
hrianstva u rimokatoliku crkvu) i mnogi, mnogi
drugi, tokom cele istorije oveanstva. Svima im je
zajednika jedna ista crta uznesenost duha u ko
me se uestvuje lino i neposredno i gotovo svu* Aluzija na Sveto pismo (I Jovanova III, 18; knj. proz.
Isaije, LXVI). Istovremeno aluzija na strani 166 ovog tek
sta prim. prev.
164

da, bez razlike, priznavanje jednakosti ena, i sve

su to religije ljubavi.
Sve su, bez izuzetka, bile divljaki progonjene.
Izgleda da u ovekovom ustrojstvu postoji jedan
zapovedniki nagon koji ljubav smatra proklet
stvom i ne da joj da opstane.
Zato?
Nepristrasno ispitivanje osnovnih poriva (arli,
znam da ne moe biti nepristrasan! ali istrpi ovo!)
otkriva prostu i stravinu istinu.
Dva su puta koja neposredno daju pristup nesvesnom. Seks i religija; i u prethriansko vreme bio
je obiaj da se ispoljavaju zajedno.
Judeohrianstvo je s tim prekinulo, iz veoma
shvatljivih razloga. Harizmatska religija ne dozvo
ljava da bilo ta postoji izmeu oboavaoca i boan
stva. Molilac, sav utonuo u oboavanje, govorei je
zicima, tela koje se gri u zanosu igre, ne nadmud
ruje se o sitnicama teoloke doktrine, niti podnosi
meanje duhovnih i svetovnih vlasti. A to se tie
njegovog ponaanja izmeu dva obreda, principi ko
jima se rukovodi veoma su prosti. On e teiti da
ini ono to e mu omoguiti da svoj doivljaj po
novi. Ako ini ono to je dobro za tu njegovu elju,
ponovie ga; ako ne bude u stanju da ga ponovi,
ve samo to potpuna mu je i dovoljna kazna.
On je bezgrean.
Jedini mogui nain da se iskoristi ogromna mo
duboko religijskog oseanja potrebe za oboava
njem da bi se postigla vlast nad ljudima jeste da
se izmeu oboavaoca i boanstva ubace greh i ka
janje. Jedini nain da se to postigne jeste da se obo
avanje organizuje i sistematizuje, a oigledni put
da se to postigne jeste zagospodariti onom drugom
velikom pokretakom snagom u oveku seksom.
Meu svim vrstama, ivim i izumrlim, Homo sapiens je jedinstven po tome to je izmislio sisteme
za potiskivanje seksa.
Postoje samo tri naina na koje se moe postu
pati sa seksom. Moe se zadovoljiti; moe se poti
snuti; moe se sublimirati. Ovaj poslednji je, tokom
istorije, esto bio ideal kome se teilo i esto se i
uspevalo da se on dostigne, ali on je uvek u stanju
neravnotee. Najjednostavnije zadovoljavanje polnog nagona iz dana u dan, onakvo kakvo je posto
165

jalo u takozvanom Zlatnom dobu stare Grke, kad

su uspostavljene tri klase ena, supruge, hetere i
prostitutke, dok se istovremeno idealizovala homo
seksualnost, moe po mnogim merilima izgledati
varvarsko i nemoralno, ali ono proizvodi iznenau
jue veliko duhovno zdravlje. Ako se, s druge stra
ne, paljivo pogleda u srednji vek, oveku se zavrti
u glavi; kao da je otvorio prozor u ogromnu, pomahnitalu ludnicu, ogromnu kao svet i dugotrajnu
kao hiljadu godina eto, to je posledica potiski
vanja. Javljaju se pokreti manijakog ibanja, gde
na hiljade ljudi ibaju sebe i jedni druge, od grada
do grada, traei iskupljenje u kajanju zbog poi
njenih prestupa i grehova; javlja se i mistik, kakav
je bio Suso, u etrnaestom veku, koji je sebi oko
kukova napravio pojas sa sto i pedeset metalnih a
vala, dobro zailjenih zbog straha da se sluajno
ne opusti pri spavanju, koni am kojim je vrsto
vezao sebi ruke oko vrata; uz to, da ne bi sluajno
pokuao da se oslobodi buva i vaiju koje su ga
muile, navukao je kone rukavice okovane otrim
avlima koji bi mu razdirali meso kad god bi se
dotakao; a doticao se i te kako: i kad bi mu rane
zarasle, opet bi ih razdro. Leao je na baenim drve
nim vratima s krstom okovanim avlima na leima,
i u etrdeset godina nije se nijednom okupao. Jav
ljaju se sveci koji liu rane gubavaca; javlja se in
kvizicija.
I sve to u ime ljubavi.
Kako se mogla toliko promeniti?
Ispitivanje jednog niza dogaaja jasno pokazuje
kako. To je potiskivanje agape, obeda ljubavi, koji
je izgleda bio sveprisutan i neophodan deo obreda
u ranom hrianstvu. Na osnovu sauvanih zapisa
i edikta donetih protiv ovakve ili onakve prakse pro
ces se moe rekonstruisati, i znaajno je da je uki
danje obreda toliko bitnog za oboavanje trajalo
tri do etiri stotine godina, i bilo obavljano poste
peno sa zaprepaujuom vetinom i delotvornou.
Pre svega, euharistija, simbolino osveenje tela
i krvi Hristove, bila je uvedena u agape. Zatim, vi
dimo da je agape postala bolje organizovana, da je
sada tu i episkop, bez koga se ne moe drati agape,
jer on mora blagosloviti hranu. Uskoro potom epi
skop po tradiciji mora da ostane stojei tokom obe166

da, ime se naravno izdvaja i uzdie iznad ostalih.

Posle toga, menja se poljubac mira; umesto da lju
be jedan drugog, uesnici ljube svetenika koji je
inodejstvovao, a jo kasnije, svi ljube komad drveta koji dodaju jedan drugom i konano vraaju
sveteniku. I najzad, sasvim prirodno, poljubac mira
se potpuno izostavlja. Godine 363. sabor u Laodikiji
u stanju je da euharistiju podigne na stepen glav
nog rituala, zabranjujui agape u crkvi, i na taj na
in lih razdvaja. Agape se jo mnogo godina odra
vala pred crkvenim vratima, ali do 692. godine (Trulanski sabor) ve je bilo mogue da se potpuno
zabrani, pod pretnjom ekskomunikacije.
Renesansa je izleila mnoge oblike ludila, ali ne
i ludilo samo. Dokle god su svetovne i crkvene vlasti
zadrale za sebe upravu nad, u osnovi, seksualnim
stvarima moralom i venanjem, na primer (iako
je crkva prilino kasno ula u igru i poela da venava; brakovi su se smatrali pravosnanim na osno
vu graanskog ugovora jo u Engleskoj ekspirovog
doba, a tek na osnovu blagoslova crkve doputenim)
greh je jo uvek uzimao maha, krivica je jo uvek
bila propusnik izmeu oveka i Boga. Ljubav se jo
uvek izjednaavala sa strau a strast sa grehom,
tako da se jedno vreme smatralo da je greh ako ovek strasno voli svoju enu. Zadovoljstvo, taj spoljni obod ekstaze, u ortodoksnom razdoblju prote
stantizma smatralo se ve samo po sebi grenim,
kad god ga imali; a rimokatolici su izriito smatrali
da je bilo koje seksualno uivanje greno. Taj zaepljeni vulkan, sazdan od kua i mostova, fabrika
i bombi iz svojih izrovaenih bokova izluio je
i zastraujui etvu neuroza. ak i tamo gde bi na
rod zvanino odbacio crkvu, ostajale su iste metode
potiskivanja, ista opsednutost doktrinom, proceena kroz istu cediljku krivice. Tako su polnost i vera,
taj stvarni smisao ovekovog postojanja, prestali
da budu cilj i postali sredstvo; nepremostivo ne
prijateljstvo izmeu onih koji su se na kraju suko
bili bilo je dokaz da tee istom cilju totalitarnoj
vlasti, krajnjem zadovoljenju tenje za nadmoi nad
svim ljudskim umovima.

167

XLII

Herb Reil ulazi da deci kae laku no. Klekne na

pod kraj Karininog kreveta. Dejvi posmatra. Herb
ljuljuka Karin u naruju, golica je po stomaiu
dok ne pone da se smeje, ljubi je u vrat i gricka
za uvo. Dejvi posmatra, iroko otvorenih oiju. Herb
pokriva Karin ebetom preko glave i hitro se saginje tako da ga ne moe videti kad bude svukla ebe.
Ona trai, nalazi ga, kikoe se kao luda. On je opet
ljubi, ututkuje je u ebe, apue: Tatica te voli
i, poelevi joj laku no, okree se Dejviju, koji sve
vreme pobono posmatra.
Herb prua desnu ruku. Dejvi je prihvata. Herb
mu pretrese ruicu: Laku no, matori, kae. Pu
ta mu ruku. Laku no, tata, kae Dejvi ne gleda
jui u Herba. Herb gasi svetio i izlazi. Dejvi ustaje
iz postelje, smotava jastuk u vrstu loptu, prelazi
preko sobe i tresne jastukom to je jae mogao o
Kariinino lice.
Uopte mi nije jasno, kae Herb mnogo docnije,
kada su se suze ve osuile i pravda bila podeljena,
ta ga je, pobogu, navelo da uradi tako neto.

168

XLIII

Mi, Ledomci, ne priznajemo prolost.

Mi, Ledomci, (nastavljalo je pismo) zauvek na
putamo prolost, i sva njena dela, izuzev ovenosti u njenoj najogoljenijoj biti.
To nam omoguuju posebni uslovi u kojima se
raamo. Potiemo s bezimene planine i kao vrsta
smo jedinstveni; kao sve ostale vrste prolazni
smo. Naa prolaznost je u sreditu naeg oboava
nja. Prolaznost je kretanje, nemir, promena, evolu
cija, ona je ivot.
Posebni uslovi naeg roenja sastoje se od blagoslovene injenice da u semenoj plazmi nema naleenih predrasuda. Da je Homo sapiens imao pameti
(a imao je mo) mogao je da odbaoi sve svoje otro
ve, da pobedi sve opasnosti time to bi odgajio jednu
potpuno istu novu generaciju. Da je Homo sapiens
zaista eleo (a imao je i pameti i moi dovoljno) da
uspostavi jednu harazmatsku religiju i kulturu koja
bi se s njom sloila, vremenom bi dobio svoje iste
generacije.
Homo sapiens je tvrdio da traga za formulom ko
ja e ga osloboditi svih zala. Evo te formule: harizmatska religija i kultura koja uz nju ide. Hristovi
apostoli bejahu je nali. Pre njih pronali su je stari
Grci; pre njih Minoanci. Posle njih pronali su je
katari, kvekeri, aneoski igrai. Vie puta bila je
naena diljem Istoka i u Africi . . . i nijedan put nije
uspela da pokrene nikog sem onih koji su s njom
bili u neposrednom dodiru. Ljudi ili bar oni meu
njima koji su pokretali druge ljude redovno su
otkrivali da harizma ne podnosi doktrinu, da je ne
eli i da joj ne treba. A bez doktrine prezviteri,
tumai, inodejstvenioi ljudi koji pokreu druge
169

ljude nemoni su, to e rei, nisu iznad ostalih.

Nema dobitka u harizmi.
Osim, naravno, upoznavanja vlastite due; i ivota
venog.
Patrijarhalni ljudi, koji stvaraju patrijarhalne
kulture, imaju i patrijarhalne religije: muko boan
stvo, neporecivu knjigu mudrosti, jaku centralnu
vlast, netrpeljivost prema ispitivanju i istraivanju,
potiskivanje seksa, duboki konzervativizam (ne srne
se menjati ono to je Otac sagradio), strogo odre
ene granice svemu to se odnosi na seks, poev od
oblaenja i ponaanja, i duboki uas od homosek
sualnosti.
Matrijarhalni ljudi, koji stvaraju matrijarhalne
kulture, imaju i matrijarhalne religije: ensko bo
anstvo kome slue svetenice, liberalnu vlast od
one vrste koja hrani mase i pomae bespomonima
veliku naklonost ka istraivakoj misli, seksu
alnu slobodu, nejasno odreene granice drutvenim
obelejima razliitih polova, i strah od rodoskvrnua.
Patrijarhalna kultura uvek tei da se nametne dru
gima. Ona druga ne. I zato se patrijarhalna kul
tura uvek vremenom uspostavlja kao zvanina, dok
matrijarhalna boravi u njoj u pozadini, s vremena
na vreme se pobuni, jo ee biva unitena. To nisu
stupnjevi evolucije, ve faze koje obeleavaju kreta
nje klatna.
Patrijarhalci sami sebe truju. Matrijarhalci degeneriu, to je samo drukiji oblik trovanja. U retkim prilikama sreete osobu koja je bila pod jed
nakim uticajem i oca i majke, i oponaa ono to
je najbolje kod oba roditelja. Ali mnogo ee se
deava da ljudi pripadnu jednoj ili drugoj strani;
jer staza izmeu njih uska je i klizava . . .
Izuzev nas, Ledomaca.
Imamo liberalan stav i prema umetnosti i prema
tehnolokom istraivanju, prema samoizraavanju
svake vrste. Ali ima jedan princip gde smo vrsti
kao stena: nae uverenje da ne smemo -nikad, niko
od nas, izgubiti vetinu ruku i dodir sa zemljom.
Podiemo decu koja nee oponaati ni sliku oca ni
sliku majke, ve roditelja; a nae boanstvo je Dete.
Odriemo se svega to je prolost stvorila, izuzev
nas samih, iako znamo da je tu bilo i mnogo lepoga;
170

ali to je cena koju plaamo za zatitu od tetnih

uticaja i za zdravlje; to je zid koji stavljamo izme
u sebe i mrtve ruke. To je na jedini tabu, jedino
ogranienje i jedino to zahtevamo od onih koji
su nas rodili.
Jer, kao Homo sapiens, i mi smo se rodili od zem
lje i od stvorova koje je zemlja odgajila: roeni smo
od rase po-luzveri, poludivljaka; rodio nas je Homo
sapiens. Kao ni Homo sapiens, ne znamo imena onih
od kojih smo potekli, iako, kao ljudi, raspolaemo
podacima za mogue pretpostavke. Ljudi, nai rodi
telji, izgubili su nam gnezdo i brinuli se o nama
dok se nismo izlegli, ali nisu hteli da znamo koji
su, jer, za razliku od mnogih ljudi, poznavali su
sebe i nisu eleli da ih mi oboavamo. I niko sem
njih, i naih majki, nije znao za nas da posto
jimo, da smo nova stvorenja na zemljinom aru.
Nisu hteli da nas odaju Homo sapiensu jer smo se
razlikovali od njega, a kao sve ivotinje to ive u
stadima, krdima i konicama, Homo sapiens veruje,
u najtamnijem kutu svog srca, da sve ono to se
razlikuje od njega ve samo po sebi predstavlja opa
snost i da ga treba iskoreniti. Naroito ako u nekim
znaajnim osobinama lii na njega (O, kako su go
rile uasne, kako je baubun dostojan prezira), a po
gotovu ako jo moe i da ga nadmai u neemu,
ako poseduje tehnologiju i aparate bolje od njego
vih (sea se reakcije na Sputnjika, arld?); ali iz
nad svega i neumitno kao smrt, ako mu se seksualno
ponaanje ne moe ugurati u odreene granice; jer
tu lei klju svakolikom bezumlju, od besa do za
visti. U drutvu ljudodera nemoralan je onaj koji
ne jede ljudsko meso.
Dugme napravi klik! i arli Dons se odjednom
nae kako gleda u Filosove podrugljive, nasmejane
oi.
Zaprepaen, ree na engleskom Za ime Boga!

171

XLIV

Veeras ne ide na kuglanje, duo?

Ne idem, duo. Pozvala sam Tili Srnit i izvinila
sam joj se. Ona je bila zadovoljna, a i ja.
Jeste li se vi cure neto zakaile?
A, ne! Daleko od toga. Prosto . . . Tili je ovih da
na veoma razdraljiva. Ona to zna i zna da ja znam.
Mnogo e radije preskoiti kuglanje nego da se po
ne svaati sa mnom, a zna da e poeti ako odemo
na kuglanje, i zato nee da ide.
Izgleda da je ona prostata opet proradila.
Herbe, ti ogovara. Sem toga, ona nema pro
statu.
Ona nema Smitijevu prostatu, u tome i jeste
nevolja.
Oh, tako je. Herbe, ti matora ogovarao.
Seks . . . to ti je kao pantalone.
S-ta . . . ? O, dragi, eto, opet poinje da filo
zofira. No, dobro ajde, olakaj sebi.
Ne filozofiram. Pre je to ono . . . kako se kae
kad neko izmilja prie?
Fabulira.
Tako je, fabuliram. Seks je kao pantalone. Kapira. Krenem ja tako odavde niz Begoniju pa sve do
Avenije i preem dva oka, kupim cigarete i vra
tim se, mimoiem se uz put s mnogo sveta i niko
ne primeti.
Svako te primeti, ti veliki, l e pi ...
ekaj stani. Niko me ne primeti. Ti doe i
pita sve te ljude pored kojih sam proao da li su
me videli. Neki kau ,da, veina se ne sea. Onda
uzme sve ome koji su rekli ,da i pita ih kakve sam
pantalone imao na sebi. Mogu da budu od arenog
pamuka ili radnike pantalone, ili smoking sa lampasima od crne svile, ili gabarden.
172

To se ne odnosi na seks.
ekaj, polako. Sada zamisli da sam iziao do
dragstora i da ne nosim nikakve pantalone.
Nikakve pantalone?
A-ha. Ko me sad primeuje?
Ne bi stigao ni do Avenije. Nemoj se usuditi ni
da pokua; pogotovu pored Palmerovih.
Svi me primete je li tako? Isto je i sa seksom.
Ako ga ima dovoljno, skoro da i nije vano kakvog,
sve dok nije isuvie neobino, gleda svoja posla,
ne misli o tome, ne gnjavi druge. Ali kad nema
nikakav, ba nikakav lele majko! Od jutra do
mraka samo na to misli ali samo na to, ii gnjavi
sve koji ti dou na oi. Tili.
Oh, takav ne bi gnjavio Tili.
Nisam to hteo da kaem. Hteo sam da kaem
to se sad deava Tili. To je ono to je mui i zbog
ega vas dve ne moete da idete na kuglanje jer je
isuvie razdraljiva.
Mislim da si u pravu, zna, to o seksu koji je
kao pantalone. Samo nemoj ii da pria o tome
okolo, svet e rei da si priao kako Tili ne nosi
gaice. Denet se prodorno smeje. Kakva pomi
sao. Bez gaa.
Sve dok ne pokriva situaciju. Cap. Neto staro,
neto novo, pozajmljeno, obojeno.
Cap tebi na nos. I nemoj se usuditi da proba.

173

XLV

Napolju, u velikoj dvorani sretoe Milvisa koji ree:

Kako napreduje, arli Donse?
Stigao sam do kraja, ljubazno ree arli. Mi
slim da ste vi Ledomci najvea pojava u istoriji ove
matore planete. Prosto da ovek zaista pone da
venuje u Boga kad vidi da ste vi nastali mutacijom
upravo u asu kad smo mi ostali nestajali u dimu
i pepelu.
Znai, odobrava nam?
Kad se ovek jednom navikne na pomisao . . . pa,
mogu rei da odobravam! Mili Boe, teta to vas
nije bilo, bar nekoliko da . . . hm propovedate
ili tako to. Zaista to mislim.
Milvis i Filos: razmenie poglede. Ne, ree Filos,
kao da misli na neto to je daleko iznad arlija i
van njegovih moi poimanja, jo nije vreme.
Hoe li skoro?
Mislim da emo proetati do Granice, ree Filos.
Samo arli i ja.
Zato? upita Milvis.
Filos se osmehnu i crne oi mu sevnue. Zato to
e due potrajati dok se ne vratimo.
Milvis se tada takoe nasmei i klimnu glavom.
Milo mi je to lepo misli o nama, arli Donse,
ree on. Nadam se da e uvek tako misliti.
I ta emo sada? upita arli kada on i Filos produie niz hodnik. Sletee niz okno lifta i u glavnom
dvoritu arl-i upita: A sada, o emu ste to razgo
varali?
Jo uvek ima neto to ne zna, ree Filos, mahnuvi rukom jednom detetu koje im veselo namignu.
Neto to e mi pokazati napolju, na Granici?
Ono to sam rekao Milvisu, odvrati Filos, oi
gledno ne odgovarajui na pitanje, bilo je, u stvari,,
da kada ti budem ispriao to to je jo preostalo,
174

jedna dugaka, dobra etnja nee biti na odmet da

ti pomogne da sve to svari.
Je li tako teko da se proguta? nasmeja se arli.
Filos se nije smejao. Jeste. Ba tako.
arli se uozbilji i oni zajedno odetae do Medi
cinske Jedan a onda udarie preko otvorenog polja
u pravcu koji je arliju bio nepoznat.
Nedostaje mu no, ree arli kroz izvesno vreme, podigavi oi u pravcu srebrnastog neba. Zvez d e . . . kako stojite s astronomijom, Filse, i geofi
zikom, i slinim naukama, kojima treba malo vie
prostora nego to zahtevaju maslinjaci i njive?
Imamo toga koliko hoe u arhivama cerebrostila, za sluaj da nam iznenada zatreba. U meuvre
menu, ree Filos, morae da saeka.
Saeka na ta?
Na svet u kome e se opet moi iveti.
Koliko e to potrajati?
Filos slee ramenima. Niko jo ne zna. Sis misli
da bi trebalo svakih sto godina da poaljemo sate
lit, da proveri.
Svakih sto godina? Aman, Filse koliko jo
nameravate da ivite ovako, kao u boci?
Dokle god bude potrebno. Zna, arli, oveanstvo je provelo nekoliko hiljada godina gledajui
napolje. U arhivama ima daleko vie materijala o
sastavu belih patuljaka u vasioni nego to ima o
sastavu tla kojim gazimo. To je dobra analogija:
treba da malo izjednaimo situaciju time to emo
provesti neko vreme gledajui unutra umesto na
polje. Kao to je jedan od vaih pisaca Vajli,
ini mi se rekao, treba da se okanimo ispitivanja
objekata i da upoznamo i subjekte.
A u meuvremenu, vi stojite na mrtvoj taki!
uzviknu arli i mahnu rukom pokazujui na jednog
udaljenog Ledomca koji je strpljivo plevio moti
kom. ta ete da radite da stojite u mestu deset
hiljada godina?
ta je deset hiljada godina, ravnoduno ree
Filos, u istoriji vrste?
Nastavie utke preko valovite ravnice dok se
arli tiho, gotovo stidljivo ne nasmeja i ne ree:
ini mi se da nisam navikao da mislim u tako ve
likim razmerama . . . uj, jo uvek nemam jasnu
predstavu o tome kako je Ledom nastao.
175

Znam, zamiljeno ree Filos. Pa, kad se rodilo

prvo dvoje, glas je stigao do izvesnog broja pamet
nih i dalekovidih ljudi. Kao to sam ti rekao u cerebrostilu, oni su se naroito postarali da ih sakriju
od nas, i moe biti siguran da su bili bar deset
puta toliko oprezni sa drugim ljudima. Homo sapiensu se ne bi dopala ideja da e ga neko zameniti; jesam li u pi'avu?
Na alost, jesi.
Iako ga nova vrsta nije neposredno ugroavala,
klimnu glavom Filos. Dakle, iako nemamo nepo
srednih podataka o tome ko su oni bili, jasno je
da su morali imati veoma prepredene savetnike i
to iz vie razliitih oblasti. Oni su, na primer, na
pravili cerebrostil i postavili teorijske osnove za
A-polje iako, mislim, prvo polje nije nastalo pre
nego to smo se sasvim odvojili od ostalog sveta.
Da li su radili na nama za nas do smrti, ili su
svoje delo doveli do odreene take i potom nas
odvojili, pa se vratili onamo odakle su doli, ma gde
to bilo ne bih umeo da ti kaem. Sve to sigurno
znam jeste da je u poetku postojalo malo naselje
Ledomaca u ogromnoj planinskoj peini iz koje se
izlazilo u jednu, inae nepristupanu, dolinu. Ledomci nikada nisu kroili nogom u tu dolinu sve dok
nisu usavrili A-polja i tako mogli da prekriju do
linu kupolom.
Znai vazduh nije bio radioaktivan ili neto sli
no?
Ne, nije.
Znai Ledomci su praktino postojali izvesno
vreme uporedo sa Homo sapiensom?
Tano. Mogli su biti otkriveni jedino iz vazduha.
Naravno, kada je A-polje bilo gotovo i taj problem
je bio uklonjen.
Kako izgleda iz vazduha?
Rekli su mi, kaza Filos, da izgleda kao pri
rodni deo planinskog lanca.
Filose, vi Ledomci veoma liite jedan na drugog.
Da li s t e . . . da li ste poreklom svi iz jedne poro
dice?
I da i ne. Koliko sam shvatio u poetku nas je
bilo dvojica. Nisu bili u srodstvu. Ostali vode po
reklo od njih.
Carli malo razmisli, pa odlui da ne postavlja pi>
176

tanje koje mu se nametalo. Lfmesto njega, upita:

Da li bi neko od vas mogao da ode odavde?
Niko ne bi hteo zar ne?
Ali da li bi mogao?
Pa, valjda bi, ree Filos, malo otrijim tonom.
Carli se zapita da nije u pitanju prilagoenost ili
neto slino. Bilo bi logino. Koliko dugo Ledomci
ive ovde?
Odgovoriu ti, ree Filos, ali ne sada.
acnut, Carli je jo neko vreme outke hodao kraj
njega. Onda upita: Ima li jo ledomskih naselja
kao to je ovo?
Nema, Filos kao da je postajao sve krtiji na
recima.
A zar tamo napolju nema ba nikoga?
Pretpostavljamo da nema.
Pretpostavljate? Zar niste sigurni? Poto Filos
oevidno nije imao nameru da mu odgovori, Carli
ga otvoreno upita: Da li je Homo sapiens zaista
izumro?
Neizbeno, ree Filos; i on se morao time za
dovoljiti.
Stigli su do kraja doline i poeli da se penju po
prvim obroncima. Napredovali su sve tee, ali Filos
kao da je poeo da uri, kao da ga je neto gonilo.
Carli primeti kako paljivo ispituje stene oko sebe
i kako se stalno osvre i gleda na ogromne Jedinice.
Trai li neto?
Mesto gde bismo seli, ree Filos. Provlaili su
se izmeu ogromnih kamenih blokova i najzad sti
goe do jedne strme padine, delom kamenite, delom
prekrivene mekom zemljom. Filos ponovo baci pogled prema Jedinicama odavde se vie nisu mo
gle videti i ree udnim, priguenim glasom:
Sedi.
Carli, shvativi da ga on ve nekoliko minuta
priprema za neto veliko, neto neoekivano, pro
nae zaravnjeno pare stene i unu na njega.
Ovde sam . . . izgubio svog sadruga . . . svog Frura, ree Filos.
Setivi se da je obeao Nejzivu da nee pokazati
da neto ve zna, Carli bez ikakve tekoe navue
izraz sauea na lice i ne ree nita.
To je bilo davno, ree Filos, tek to mi je
bilo povereno da se bavim istorijom. Osnovni plan
177

bio je da se vidi ta e se dogoditi ako se jedan od

nas zaista zadubi u nju; da li je toliko otrovna kao
to su se neki bojali. A to su mi stavili u zadatak
neki ljudi, mislim neki od onih koja su radili za
jedno s nama u Prvobitnoj peini. Bili su vrsto
uvereni da treba da preseemo sve spone sa Homo
sapiensom koji je, izgleda, prilino neveto vodio
loptu, i da ga ni u emu ne oponaamo, ak ni nesvesno. To bi nas kotalo njegove umetnosti, knji
evnosti i velikim delom i onog to je bilo dobro
u njegovim vrednovanjima stvari; ali, istovremeno,
oni nisu hteli da nam uskrate njegova dostignua
u istoj nauci sam si pomenuo astronomiju
i neke podatke iz razvojnog puta koji je preao.
Ponekad se isplati znati tue greke, da ih ne bi
ponovio. Ne samo da time tedi trud i vreme; u
smislu morala i neke najstravinije zablude time
dobijaju svoju vrednost, neemu slue. Dakle . . . is
proba prvo na pacovima, ree uz gorki smeak.
Bio sam otprilike tu gde si ti sada u svojim
prouavanjima Ledomaca i Homo sapiensa, premda
sam ja znao mnogo vie pojedinosti. Frur i ja smo
tek kratko vreme bili u braku, a ja sam morao da
provodim mnogo vremena sam. Mislio sam da bi
lepo bilo da Frur i ja poemo u dugu etnju, prosto
da bi popriali, da budemo malo zajedno. Oboje
smo bili u drugom stanju . . . Seli smo ovde i . . .
i ... Filos proguta i otpoe ponovo. Zemlja se ot
vorila. Drukije ti to ne bih umeo opisati. Frur je
propao . . . dole. Ja sam skoio da ...
Zao mi je, bespomono ree arli.
Posle etiri dana iskopali su me. Frura nikada
nisu pronali. Izgubio sam obe svoje bebe. Jedine
koje u ikada imati, ini mi se.
Ali sigurno bi mogao . ..
Filos mu upade u prijateljske rei. Ali sigurno
ne bih hteo ..., ree aljivim tonom. Onda se uoz
bilji i nastavi: Dopada mi se, arli Donse, i imam
poverenja u tebe. Hou da ti pokaem zato ne
mogu opet da sklopim brak, ali mora mi obeati
da e to ostati naa tajna.
Svakako!
Filos ga je dugo i sveano posmatrao. Zatim do
dirnu jednom rukom drugu. Polje-ogledalo se po
javi. On stavi prsten, dok je polje jo uvek radilo,
178

na zemlju, odstupi jedan jard i snano povue za

ivicu zaravnjene stene. Ona se nagnu u stranu, ot
krivajui mranu rupu ili ulaz u tunel. Ogledalo,
bez okvira i savreno, odbijajui sliku velike gromade, odlino e skrivati rupu od pogleda, ukoliko
se neko priblii iz pravca velikih Jedinica. Filos
skoi u rupu, pozva rukom arlija i nestade.
arli krenu za njim, ukoen od iznenaenja.

179

XLVI

Dnevna soba je tesna za trideset ljudi, ali sve je to

prijateljski i nezvanino, i ljudima ne smeta da se
oprue unaokolo po podu. Svetenik je dobar ovek. Dobar je ovek, misli Herb, kako god poeli
da upotrebi tu re. Bil Flester je bio vojni svete
nik, kladio bi se da to kau i drugi popovi, i oni
s inovima, i obini ameriki vojnici. Flester ima
jasan pogled i veoma zdrave zube i elinosivu,
vojniki podianu kosu i mladalako, rumeno lice.
Obuen je suzdrano ali ne pogrebno, a uzana
kravata i uzani reveri govore sami za sebe, kao i
njegove rei. Poeo je time to je postavio tezu,
kao tekst za propoved, ali to nije bio tekst iz bibli
je. To je bila obina reenica na koju moete svaki
as naii u aveniji Madison i glasi: Uvek postoji
put, samo ga se treba setiti. Susedi sluaju zaneto. Denet mu gleda u zube. Tili Smit u ramena,
koja su iroka, i u elinosivu, vojniki podianu
kosu. Smiti, presavijen preko ruba stoia za kafu,
naslonio se daleko napred i palcem i kaiprstom
dri donju usnu i razvlai je, tako da mu vidite
samo dno desni na donjoj vilici, to je Smitov vizuelni signal koji kae Ono to ovaj momak pri
a ima smisla.
Nai prijatelji Jevreji, govori Flester, uz mestimino glasno odobravanje u publici, izgradili
su sebi veoma lep mali hram na kraju ulice Forsitija, a s druge strane naselja nai drugari katolici
imaju lepu kapelicu od cigala. Ja sam neto malo
ituckao i podosta ipio i otkrio sam da u krugu
od desetak milja postoje dvadeset dve razliite
protestantske crkve; stanovnici ovog naselja idu u
osamnaest raznih crkava, a predstavnici bar njih
petnaestak sede ovde u sobi. Naravno, niko nee
180

krenuti da gradi petnaest, ili dvadeset, ili dvadeset

dve raznovrsne protestantske crkve. Ali svet koji
radi u prosveti zna ta treba da radi s malim istu
renim odeljenjima, a to znaju i trgovci. Oni se centralizuju.
Izgleda da bi trebalo da pozajmimo poneki list
iz njihovih knjiga. Crkva treba da vodi irauna o
uinku, o privlanosti svog proizvoda, o rastuim
trokovima proizvodnje, kao i svaka druga deiatnost. U novoj situaciji naete nove naine da po
slujete, kao to su banke izmislile mogunost da
kolima uete unutra, kao ono kupovanje putem te
levizije o emu piu novine od nedelje. Mi smo
svi protestanti i svi elimo da idemo u crkvu koja
nam je tu blizu, u susedstvu. Jedino to nam pred
stavlja prepreku jeste veroispovest. Mnogo sveta
veoma ozbiljno shvata svoju veroispovest i, da bu
demo otvoreni, ak se i svaa s drugima oko toga.
Mnogo je ve uraeno na tome da se crkve uje
dine. Vi iznesete svoje gledite, ja svoje, pa se negde sretnemo. Ali puno sveta jo uvek misli da ce
moi da se okupi samo ako neto izgubi. Da, tako
neki svet osea: sporazumee se samo ako svako
poneto izgubi. Mi to ovde ne elimo.
Uz sve uvaavanje, mislim da neki svet dri tap
za pogrean kraj. Mora postojati nain da se ud
ruimo a da niko ne gubi i niko ne dobij a. Uvek
postoji put, samo ga se treba setiti.
Ne elim da se hvalim svojom idejom jer bi i
svako od vas, narode, doao do istog odgovora, sa
mo da se malo vie udubio u problem, kao to sam
ja uinio. Mislim da bi trebalo da pozovemo ova
mo ljude iz razliitih crkava, one najglavnije; one
to biste ih vi nazvali poslovodnim odborom, i mi
slim da bi trebalo da ubacimo u igru ideju o tome
da se sagradi jedna crkvica za sve nas. Ali umesto
da se bijemo oko toga koju emo marku da proda
jemo, hajde da napunimo police svim markama,
znate; robom vrhunskog kvaliteta sa svih strana.
Uetaete tako u Gospodovu samoposlugu traei
ta vam treba i ta se tamo nalazi spremno za vas,
proetaete s kolicima i skinuete ta elite s po
lica.
Kao primer onoga to elim da kaem, ako neka
od vas, dame, stalno uzima marku Del Monte, ne
181

u da to krijete kao tajnu, neu uposliti deaka

da obie proizvode i da ukloni sve etikete, neu da
vas teram da prestanete da je upotrebljavate ili
da prestanete da govorite svojim prijateljicama da
je to, prema vaem miljenju, najbolja roba. I ne
e biti svae izmeu vas i samoposluge, ili izmeu
vas i drugog kupca, ako taj kupac eli neku dru
gu marku, jer ta marka e biti ba tu, na istoj
polici, isto tako dobro osvetljena i lepo izloena.
Ako taj predlog moemo da damo eh up
ravi svih srodnih firmi, kako biste vi to rekli, di
stributerima, mislim da se ne bi suprotstavili ideji
da poveaju distribuciju a da im sve muterije
ostanu verne. Mislim da bi se isto tako oduevili
pakovanjem i prodajom na licu mesta kao i up
rava neke robne kue. To bi bilo voenje poslova
posveeno ,slubi' na novi nain.
Niko ne mora da ostane bez onoga to mu je
zaista potrebno, to je ameriki nain gledanja na
stvari. Ako elite da vam se deica krtavaju uranjanjem u vodu, imaemo dovoljno veliku krstio
nicu. Ako elite svee na oltaru, odlino. Nedelja
je dovoljno dugaka da se mogu drati slube bo
je i s njima i bez njih. Svenjaci se mogu napra
viti na uvlaenje, kao dvogled. Slike i ukrasi? Staviemo ih na kapke sa arkama, tako da se mogu
otvoriti ili ukloniti s vidika, kako god budete eleli.
Neu vas zamarati s drugim pojedinostima; to
je vaa crkva i mi emo je organizovati onako kako
elite; dokle god nas bude rukovodila elja da ima
mo slubu a to znai samo da namerno nee
mo da smo kruti, da ne bismo nekoga uvredili.
Ima mnogo vie slinih naina da se Gospod po
tuje nego to ima razliitih, i krajnje je vreme i
poslednje je vreme da se pridruimo glavnim stru
jama amerikog sistema i neka nas nae crkve op
sluuju samoposlugom najbolje vrste, s dovoljno
mesta za parkiranje i pristojnim igralitem za deicu.
Svi pljeskaju.

182

XLVII

Filos upre ramenom o kameni blok i on se spusti

i zatvori otvor. U magnovenju zavlada potpuna
tmina, a onda se zau grebanje i Filos odnekud iz
vue lampu od neke hladne, svetlee materije i
stavi je u pukotinu. Jo jednu vanu stvar treba
da sazna o Ledomu, i to na ruan nain, ree Fi
los, ali na bolji nain ne bi je mogao saznati. Sam
Milvis nema ni pojma koliko je ovaj nain dobar.
Obuci ovo. Iz jedne skrivene upljine u steni iz
vue ogrta; debela pauina je moda najbolji na
in da se opie ta tkanina. Uze slian za sebe i
umota se u njegove nabore. arli, zanemeo, uini
isto, dok je Filos nastavljao ubrzanim, gotovo ljutitim glasom: Frur pade dole i ja skoih za njim,
i kad me je Frur iskopao Frur sa prelomom sto
pala i etiri slomljena rebra, imaj to u vidu na
osmo se ovde to geolozi nazivaju Usekom. Ali
nije bilo toliko glatko. Nismo ni pomiljali da po
kuamo da se iskopamo. Zato smo uli jo dublje.
Progura se mimo arlija, izgledalo je da je u
nuo u mranim senkama u uglu; onda nestade. ar
li poe za njim i otkri da je crna mrlja u stvari
rupa, otvor tunela. U mraku, Filos ga uze za ruku.
arli se spotae o rub ogrtaa i opsova. Suvie
je topao.
Nemoj ga skidati, hladno naredi Filos. Napre
dovao je odluno i samo to nije vukao arlija za
sobom. arli se klizao, vukao nogama i trudio se
iz sve snage da odri korak; i sve vreme Filos je
govorio, kratko, otro, brzajui; oigledno ga je
bolelo to to je govorio. Prvo je Frur uspeo da
pronae neku vrstu svetlosti i ja osetih kao da mi
se sva utroba izvrnula. Tada smo izgubili moje dve
bebe. Trajalo je oko tri sata. Svetlost se nije uga]

183

sila nijednom za sve to v reme. . . na alost. Pazi

na glavu, ovde je nisko . . . bile su oko est i po
meseci. Lepo graena deca.
Deca vaeg soja, zau se Filosov glas u tami,
posle dugog utanja ispunjenog ljapkanjem nogu.
Deca Homo sapiensa.
ta?

Filos zastade u mraku i opet se zau grebanje.

I opet iz gomilice rastresitih otpadaka on izvue
blistavu kockicu i stavi je u pukotinu. Bili su u
peini glatkih zidova, koja je nekada besumnje bi
la mehur u usijanoj vulkanskoj lavi. Ba ovde se
desilo, Filos pokaza glavom. Frur je pokuao da
ih sakrije od mene. Ali j a . . . se rastuim kad neko
pokua da mi sakrije.
Istraili smo jedan deo. Cela ta strana brda bila
je izreetana takvim grotlima. Uzgred budi ree
no, nije vie. Nali smo put za povratak, rupu uda
ljenu oko stotinjak stopa od obruenog kamenja.
Ali nali smo i drugi izlaz pravo kroz brdo i
na drugu stranu, izvan ,neba.
Bio sam povreen, oaloen i vie nego malo
besan. Frur takoe. Tako doosmo na ludu ideju.
Frurovo slomljeno stopalo i rebra samo su boleli
ali nije bilo opasno, a mi Ledomci umemo dobro
da savladamo bol. Ali ja sam imao unutranje po
vrede i neto se moralo uraditi s njima. Zato se
sloismo da u ja da se vratim, a Frur e ne
stati za izvesno vreme.
Zato?

Morao sam da proverim. Izgubio sam dve bebe

i one su bile Homo sapiensi. Da li sam ja bio je
dini? To je bio nain da se proveri, i ako otkrije
mo ono ega sam se plaio, eleo sam da Frur i
ja ne budemo u Ledomu da budemo daleko, bar
toliko da moemo na miru da razmislimo . . .
Dakle, trebalo je da se ja vratim. Frur da osta
ne. Mene da polee i da se pourim natrag to pre
mogu. I t a k o . . . ispuzao sam kroz jedan drugi
dimnjak i napravili smo novo obruavanje, i tra
gai su me pronali i, sasvim prirodno, kopali su
tamo gde sam im ja rekao i, sasvim prirodno, nisu
nali Frura. Ali ona druga lavina nam je isuvie
dobro uspela. Opet sam bio povreen, i tako je tra
jalo due, mnogo due nego to smo mislili, dok
184

opet nisam stao na noge. Pourio sam se ovamo

bili su, oh, puni razumevanja i pustili su me da
oplakujem svoju nesreu kako god elim po
urio sam ovamo, u ludoj nadi da u pretei vreme i, naravno, zakasnio sam. Frur je, potpuno
sam, rodio dve bebe i jedna je umrla.
Bile su Homo sapiensi.
Filose!
Da, Homo sapiensi. I tako smo se uverili. Iz
nekog razloga dete mora da se rodi u Medicinskoj
Jedan da bi bilo Ledomac. Da li ti to lii na ita
to si sluao o mutaciji?
Ne. Nikako mi ne lii.
Nema mutacije, arli, i to je Milvis hteo da ti
ja kaem. A Frur je iv i ovde je, a s njim i moje
Homo sapiens dete, i to sam ja hteo da ti kaem.
To je bilo previe daleko previe za ar
lija Donsa da odjednom shvati. Poe da guta u
malim zalogajima.
Milvis ne zna da ti se to dogodilo?
Tano.
Tvoj . . . Frur je ovde, iv? (Ali Nejziv mu je
kazao da se obruavanje desilo pre mnogo godina!)
Koliko dugo, Filose?
Ve godinama. Sutin dete velik je skoro
kao i ti.
Ali. . . zato? Zato? Presekli ste veze sa svi
ma . ..
arli, im sam mogao, poeo sam da istraujem
sve to sam mogao da saznam o Ledomu stvari
koje m i nikada nisu padale na pamet. Ledomci su
otvoren i poten narod to zna ali i oni su
ljudi i imaju potrebu za svojom intimom. Moda
je tako odravaju odgovaraju ti na pitanja, ali
ne kau nita preko toga. Postoje tajne u Medicin
skoj Jedan i Naunoj Jedan: ne tajne u smislu va
ih smenih ,dravnih tajni', ,samo za unutranju
uptrebu', ,poverljiv materijal' i takve besm islice.
Ali stvari, mnoge stvari koje nikome ne bi pale na
pamet, pa onda i ne pita. Nikome, recimo, nije
palo na pamet da pita zato nas podvrgavaju pot
punoj anesteziji dok traje na meseni pregled, a
to nam se deava celog ivota; niko se nije zapitao
zato siu nae bebe ,u inkubatoru' mesec dana pre
nego to ih prvi put vidimo; ko bi se ikad zapitao
185

0 takvim stvarima kao to su opiti s vremeplovom?

1 sam sam pukim sluajem naleteo na Kontrolni
prirodni primerak nikada ga inae ne bih video
i prihvatio bih polovini nagovetaj istine da
nije bilo Sutinovog roenja.
ta je to Kontrolni prirodni primerak?
Dete sakriveno u Medicinskoj Jedan. Homo sa
piens. Uspavanog mozga; neto s im oni mogu
uporediti svoj rad. Kao to vidi, nae troje dece
koja su pomrla i Sutin nisu bili jedini Homo sapiensi koji su se ovde rodili. Kad sam otkrio taj
Kontrolni prirodni primerak mi smo odluili da
emo Sutina i dalje drati ove sakrivenog to
je naravno znailo da e i Frur ostati skriven. Kad
se Sutin rodio bio je udnovat mali dukac op
rosti mi, arli, nama je zaista izgledao udnovato
ali voleli smo ga. I sve to se dogaalo inilo je
da ga jo vie volimo i bdimo nad njim. Milvis se
nikada nee dokopati Sutina.
Ali... ta e se dogoditi? ta ete da radite?
Zavisi od tebe, arli.
Od mene!
Hoe li ga povesti sa sobom, arli?
Kroz utuljeno, srebrnasto svetio, arli Dons po
kua da nazre priliku u ogrtau, ivahno, oseajno
lice. Pomisli na istrajnost, bol, brige; bolnu usam
ljenost izmeu ovo dvoje ljudskih bia, koja su,
silom prilika, tako esto morala da budu razdvoje
na, i sve zbog ljubavi prema detetu koju su gajili
u sebi. I pomisli na dete osueno da bude pusti
njak, zakopano kao krtica; u Ledomu osueno da
bude udovite ili ivine za laboratorijske opite;
a tamo nazad, u njegovom dobu ta? Kad ne
zna jezik, obiaje. . . to je moglo biti jo gore od
ma ega to bi mu Milvis uinio.
Zamalo da zavrti glavom, ali nije mogao, video
je Filosovo lice razdirano strepnjom. Sem toga
Sis ne bi dozvolio; Milvis ne bi dozvolio. (Ali seti
se sea se? Ti zna kako treba postaviti pre
kidae, sea se?)
Filose. . . da li bi mogao da nas odvede do
vremeplova u Naunoj Jedan a da niko ne zna?
Mogao bih, ako bude potrebno.
Bie potrebno. Poveu ga.
Ono to je Filos izgovorio nije bilo nita naroi
186

to. Nain na koji je izgovorio bio je valjda najbo

gatije uzdarje koje je Carli Dons ikada dobio. Bli
stavih crnih oiju, Filos samo proaputa: Hajde
da kaemo Fruru i Sutinu.
Filos se umota u udobni, debeli ogrta, dajui
znak arliju da uradi to isto, a onda postavi dla
nove na suprotni zid, jedan iznad drugog. Prsti mu
utonue u skrivena uporita i on povue neto k
sebi. Deo glatke stene, velik kao ovek, okrenu se
oko sebe i ue u peinu. Bilo je uplje i iarano
unakrsnim arama, kao pita koja se isee pre pe
enja. Iz trouglaste, mrane dubine vejao je daak
ledenog vazduha. Neka vrsta otvora za provetravanje, ree Filos. ,Nebo se tu zavrava; u stvari,
sad smo ve izvan njega. Ne mogu stalno da drim
otvoren tunel jer neprestano oticanje vazduha na
kraju e navesti nekoga iz stanice za pritisak da
se zainteresuje. Carli prvi put shvati da se ve i
u Ledomu ne odrava samo temperatura vazduha
ve i pritisak.
Je li sada zima?
Nije, ali je do zla boga visoko . . . Ja u prvi i
saekau da te povedem. Ue u komoru u obliku
klina i pritisnu ramenom suprotni zid. On ga, okre
ui se, odnese iz vidnog polja, a potom se vrati
opisavi pun krug, prazan. Carli ue unutra i pri
tisnu. Vratnice se zaljuljae ispred njega dok se
ostatak stene ne pomeri; iza njega, lupkalo ga je
po petama dok je gurao. A onda je stajao na otvo
renoj padini, zvezde su mu sijale iznad glave; sna
no udahnu kao da ga je presekla britka hladnoa,
ali to je pre bilo zbog zvezda.
I svetlosti zvezda, koja je bila dovoljno jasna,
potrae niz padinu, dahui uskoie u duboku
urvinu u steni i Filos pronae u njoj vrata. Gurnu
ih; zapahnu ih topli povetarac. Uoe i vetar zalupi
vrata. Krenue dalje i otvorie druga vrata, i tu,
trei im u susret, dok je prava vatra od cepanica
pucketala na pravom kamenom ognjitu trkom im
pohita u susret obradovani Frur, hramajui ali tr
ei, i slobodno, sreno, polete i Sutin.
Carli Dons samo promrmlja jednu re i srui se
u nesvest; a re koju je izgovorio bila je Lora.

187

XLVIII

Ponekad kad se osvrne oko sebe, prosto se prepadne, kaza Herb.

Denet umae zrna kukuruza u barice boje za
uskrnja jaja, koje je napravila u limenoj kutiji
za keks, da bi pripremila Dejvidu materijal da na
pravi sebi indijansku ogrlicu. Dejviju je tek pet
godina, ali veoma veto barata iglom i koncem.
Onda nemoj da se osvre. Zato se osvre, ta
trai?
,
|
j
i
i
Sluaj samo ovaj radio. Jedan glas arlaue ne
ku pesmu. Muziki obrazovano uho, ako ga naterate da slua (ako ga ne naterate, muziki obrazova
no uho ne bi nikad poelelo da slua) u stanju je
da razabere temu iz Vesti la Giubba; pesma govori
0 razoaranju na promenadnom koncertu za mlade,
1 pesmu i melodiju gui klavir koji svira oktave u
visokom tonalitetu: klingklingkling klingklingkling estosminski takt. Ko to peva?
Ne znam, kae Denet, pomalo Ijutito. Ne mo
gu vie da pamtim svu tu Brau-tako-i-tako i trija
Miltaun. Svi zvue jednako.
A-ha. Ali ko, ko je ovo?
Drei zrno kukuruza u vazduhu iznad ljubias
te barice, ona zastaje da oslune. To je ono stvo
renje sa staklenim konjskim oima i krivim zubi
ma to smo ga preksino gledali na televiziji, na
gaa ona.
Nije! kae on pobedonosno. Ono je bio lord
Fontleroj iz moga sokaka koga zovu Debzi. Naime,
tip deaka. Ovo je ena, tip devojice.
Ma, nemoj. Oslukuje dok glas klizi kroz celokupni dijapazon od etiri i po tona kojim raspo
lae i nestaje, utonuvi u klavirske akorde koji se
lanano i ravnomerno ponavljaju. Zna, u pra
vu si.
188

Znam da sam u pravu i to te plai. Herb ba

ca ilustrovani asopis koji je upravo itao. i
tam ovde kako A1 Kap, zna onaj strip, A1 Kap ka
e, govorei o ilustracijama u asopisima, posle
mnogo vremena najzad opet moete razlikovati
koje je ensko a koje muko na slici u asopisu.
Ono lepe, to je muko. I ba dok to itam, upada
radio i evo ti devojke koja peva naroito prozuklo,
tako da lii na deka koji peva kao devojica.
Znai to te plai?
Pa, to-ta moe da se pobrka, kae on man
gupski. Ako ovako potraje nastae mutacija, i kod
istokrvnog tipa vie nee znati da li je muko
ili ensko.
aavko. Mutacije se tako ne prave.
Znam. Hou da kaem, ako stvari ovako potraju, kad se pojavi mutant sa dvostrukim seksom
niko ga nee primetiti.
Oh, pravi od buve slona, Herb.
Sigurno. Ali sad ozbiljno, zar nema ponekad
oseaj da u svetu dela neka mona sila koja poku
ava da od ena napravi mukarce i obrnuto? Ne
samo s pevaima. Uzmi Sovjetski Savez. Nikada u
istoriji nije tako veliki drutveni eksperiment pre
tvorio toliki broj ena u dresirane cirkuske konje.
Uzmi Republiku Kinu, gde su se napokon porcelanske lutkice oslobodile robovanja i honki-tonkija
i^ sad nose radnika odela i lopatama tovare ugalj
etrnaest sati dnevno, rame uz rame sa svojom
braom. To je druga strana ove ploe koju smo
upravo sluali.
Denet umae zrno u ljubiastu boju i dri ga
da otkaplje. A, ne, kae, na drugoj strani je
Zvezdana praina.

189

XLIX

Rekao si Lora i . ..
arli podie pogled prema gredama na tavanici.
Oprostite, malaksalo ree, moda sam isuvie
dugo ostao bez spavanja. Izvinite.
ta je to Lora?
Uz Filosovu pomo, Carli sede. Pogleda u govor
nika, Ledomac kestenjaste kose i sivih oiju, jakih
ali fino izvajanih crta lica, i s onim retko vienim,
vrstim, kao izvajanim usnama koje su ipak uvek
spremne za osmeh. Lora je ime cure koju sam
voleo, ree jednostavno, kao pravi Ledomac. Ti
si, mora biti, Frur. A onda pogleda jo jednom i
jo jednom, na onog drugog.
Stidljivo je stajala u pozadini, ali pored, ne iza
stuba koji je podupirao kamenu tavanicu; u ogr
tau, s visokim okovratnikom po Ledomskom obi
aju i sa biostatikom tkaninom navuenom vrs
to preko grudi, kao i kod arlija, ali s peevima
odseenim napred i natrag, ostavljajui donji deo
tela otkriven, izuzev svile, nalik na sporan. Lice . . .
lepo lice, ni deako ni isuvie lepo; i premda to
nije bila Lora, imala je Lorinu kosu.
Ona.
Sutin, ree Filos.
T-t-ti si sve vreme govorio oni glupo se razdra arli.
Mislei na Sutin? Naravno a ta drugo?
I tada Carli uvide naravno, a ta bi drugo!
Jer Filos je bio ispriao svoju priu na ledom
skom jeziku, i oduvek je upotrebljavao ledomsku
zamenicu koja nije ni mukog ni enskog roda, ali
nije ni ono; a arli je sam tu zamenicu preveo
u sebi kao on.
On ree devojci: Kosa ti je kao Lorina.
190

Ona plaho ree: Drago mi je to si doao.

Nisu hteli da ga puste da odspava, u stvari nisu
mogli; nisu imali vremena, ali su ga pustili da se
odmori i nahranili ga; Filos i Frur su obilazili ku
u, do pola ukopanu do pola na ivici visoke zarav
ni, nepristupane svemu to nije imalo krila, s og
romnim hektarima ume u pozadini, i panjacima
gde je, kako su mu rekli, Sutin ulovila jelena lu
kom i strelom. Filos i Frur su otvoreno obilazili
kuu i plakali, spremni da je vie nikada ne vide.
I tek sada arli se zapita ta e se s njima dogo
diti kada on bude odveo Sutinu. Kako se zvalo to
to su poinili izdajstvo? Kako se izdajstvo ka
njavalo? Nije umeo da pita. U jeziku nisu posto
jali pojmovi kao to je kazna.
Izaoe iz kue i ispee se na brdo, pa uoe u
otvor za provetravanje. Dok su bili pod zemljom
opet sakrie svetleu kockicu. Prooe kroz tunel
do u vrh grotla i tu zakopae drugu svetiljku. Skinue ogrtae i sakrie ih ponovo i izioe na ze
lene travnjake, pod elinim odsjajem ledomskog
neba. Polako krenue ka Jedinicama, dvoje po dvo
je ko ljubavnici, jer Filos i Frur su to i bili, a arli i Sutin su morali tako da idu jer je ona bila pre
plaena.
Pribliivi se Medicinskoj Jedan, Frur zaostade
i nastavi pored Sutin i arlija, dok je Filos isprednjaio. Neki bi se moda jo i setili Frura, ali ne
ako ga vide samog. Ali kada bi Filosa, usamljeni
ka, videli da hoda kao ljubavnik . . .
Celim putem, dok je pridravao Sutin, aptao
joj je na uho upozorenja, ohrabrenja a ponekada i
naredbe: celim putem misli su se rojile i motale po
arlijevoj glavi.
Nemoj vrisnuti, strogo ree dok su se pribli
avali podzemnoj eleznici; poele da je i on imao
nekoga da mu to kae kada ju je prvi put video.
Uavi u mrani tunel on se okrenu i uze je ruka
ma za kukove, pritisnuvi joj lice o svoje rame.
Bila je vitka i vrsta, kao lavica, ali u trenutku
kad propadoe udrveni se od straha. Da vrisne
ama, nije smela ni da die!
A u podzemnoj eleznici samo ga je drala za
ruku; samo je tvrdim, tankim prstima ostavljala
modrice dok je stajala kraj njega, zapeaenih oi
191

ju i usana. Ali s druge strane, kad ju je nevidljivi

lift sunuo navie, i ona prvi put doivela ono oseanje zbog kojeg arli zamalo nije ostao bez sto
maka stala se smejati!
. . . A on se radovao njoj, i svaki as morao da
se odvaja od razmiljanja o
njihovoj zajednikoj ljubavi;
oveku s usaenom matericom kako se pari
s drugim takvim ovekom s usaenom matericom;
samosvesnom dostojanstvu dece koju obo
avaju;
ruci Grosida i Nejziva od uglaanog drveta;
noevima i iglama kako uivaju vetaku i
neljudsku novinu u tela novoroenadi;
i o rasponu koji deli, ili spaja, boanstvo i
skaredni vic.
Uzletee uz boni zid nagnute zgradurine, dok je
arli guio Sutinin divlji smeh na svom ramenu, i
uoe u osvetljenu, hermetiki zatvorenu tiinu Sisove laboratorije. Nee ga biti, uveravao je sebe
arli, uzbueno.
Ali bilo ga je. Okrenu se od nekog aparata u dnu
prostorije i prie im, bez osmeha.
arli se skloni u stranu, povukavi Sutin za so
bom i time navodei Sisa da proe pored njega
di bi se obratio Filosu.
Sis ree: Filose, tebi ovde nije mesto.
Filos, bled u licu, otvori usta da progovori, kad
se razlee prodorni krik Sisi Bio je to Frur.
Sis nije video Frura, ili bolje reeno nije jo bio
bacio pogled na odavno umrlog Ledomca. Okre
nu se da uutka uljeza i tu mu pogled naglo bijes
nu, upi se, ostade na Frurovim lepo izvajanom li
cu. Frur se nasmei i dodirnu jednom rukom dru
gu, i stvori se polje-ogledalo; bilo je to avolski
veto izvedeno i savreno tempirano, jer tek to
je naunik u magnovenju jasno video to upadljivo
lice, za koje je bio uveren da ne moe biti tu i
meu ivima, ugledao je svoju vlastitu sliku. U
tom asu posumnjao je u vlastite oi.
Skloni to, ree promuklo. Frur; jesi li ti to,
Frur?
Duboko diui, prie do nedodirljive povrine
ogledala; Filos se prikrade do Frura i uze prsten;
Frur se odmae u stranu i Filos odmami Sisa u
192

drugi kraj sobe, kao hipnotisanu pticu, a onda is

kljui ogledalo i ostade sam umesto njega, srneei se. Sisi pozva ga Frurov glas iza l e a . . .
A sve to vreme Carli Dons je vrteo, vrteo brojanike na vremeplovu. Namesti ih, prvog, drugog,
treeg, etvrtog, obori palcem prekida, okrenu se,
ubaci Sutin kroz otvorena vrata maine, uskoi za
njom, zatvarajui vrata za sobom dok je jo uska
kao. Poslednje to je video pre nego to su se vra
ta zalupila bio je Sis, najzad pribran, kako grubo
odguruje Frura skaui prema brojanicima.
arli i Sutin popadae jedno preko drugog. Za
trenutak ostadoe u tom poloaju, a onda se ar
li die, klee pored devojke koja je drhtala, i ob
grli je.
Htela sam da se oprostim od njih, proaputa.
Sve e biti u redu, umirivao je on, milujui je
po kosi. Iznenada moda je to bila reakcija
stade da se smeje. Pogledaj nas!
Ona tako i uini; prvo pogleda njega, pa sebe, i
napokon opet uperi svoj uplaeni, moleivi pogled
na njega. On ree: Upravo sam pomiljao na ta
emo liiti kad se stvorimo na stepenitu, ja u odelu supermena, t i ...
Ona pritegnu svoj ogrta sa visokom ogrlicom i
otvoren napred. Neu znati ta da radim. Tako
sam ... Pomeri svilu svog sporana. Ovo, re
e, dok je glas izdavao, gonjena samo bezumnom
hrabrou onog ko se ispoveda, to nije pravo. Ni
kada mi nije izrastao . . . Misli li da e se to primeivati, tamo gde idemo?
On istog asa prestade da se smeje. Nikada se
nee videti, uveravo ju je trezvenim tonom.
Tako se bojim, ree ona.
Nikada vie nee morati da se boji, ree joj
on. A ni ja, pomisli. Filos je ne bi poslao natrag,
u doba kad je oveanstvo pritisnulo na nuklearno
dugme. I l i . . . moda bi? Da li bi mislio da joj po
svaku cenu treba omoguiti da provede bar godi
nu dana meu svojima, bar mesec dana, ak i ako
posle mora umreti zajedno s njima?
Poele da pita Filosa.
Ona ree: Koliko e dugo trajati?
On pogleda liniju tanku kao vlas, koja je obeleavala vrata. Ne znam. Sis je rekao, trenutak . . .
193

to se tie ledomskog kraja puta. Pretpostavljam,

ree, da se vrata ne mogu otvoriti dok je mai
na . . . hteo je da kae u pokretu, onda na pu
tu, pa u pogonu i sve mu je izgledalo pogreno.
Pretpostavljam da moemo smatrati da smo sti
gli ako vrata ne budu zakljuana.
Hoe li pokuati da ih otvori?
Svakako, ree. Nije im prilazio, nije smeo ak
ni da ih pogleda.
Ne boj se, ree ona.
ari i Dons se okrenu i otvori vrata.

194

Boe, blagoslovi mamicu i taticu, i baku Sali i

baku Feliks, i valjda i Dejvida, Karin izgovara
pevuckavim tonom. I . ..
Samo nastavi, mila. Ima li jo koga?
Mmmmm. I Boe blagoslovi Boga, a-min.
To je ba slatko, mila, ali zato?
Karin kae, kroz providne sumaglice prvog sna.
Uvek molim Boga da blagoslovi svakog onog ko
mene voli, eto zato.

195

LI

arli Dons otvori vrata i kroz njih prodre bljesak

svetlosti, srebrnasti sjaj prekrivenog neba i bljesak
srebrnaste staze odavde do Medicinske Jedan, sa
iljkom ukopanim u zemlju i nagnute, koja mu je
ispunjavala vidno polje.
Zaboravio si neto, ree jedan glas. Milvisov.
Iza arlija zau se uzdah iznenaenja. Ne okre
ui se on odsee: Ostani gde si! Ali istog trena
Sutin se progura pored njega, istra iz vremeplova,
mimo prekidaa, mimo Milvisa, mimo Grosida, mi
mo Nejziva, mimo Sisa, i svi oni su zgranuto bu
ljili u nju kad se bacila na Filosa i Frura, koji su
leali jedno do drugog na podu, dlanova uredno
pritisnutih o stomak, stopala potpuno oputenih.
Za trenutak mogli su se uti samo Sutinini teki
udisaji; jecaje izmeu njih je priguila.
Ako ste ga ubili, ree najzad arli, glasom pu
nim mrnje, znajte da ste ubili i njihovo dete.
Nije bilo rei, sem ako se Nejzivov oboreni po
gled nije mogao tako tumaiti. Milvis tiho ree:
Dakle? arli je znao da se to odnosi na ono to
je prethodno bio rekao.
Nita nisam zaboravio. Zaduio sam Filosa da
vam prenese moj izvetaj. Svoja lina obeanja sam
odrao, ukoliko sam ih uopte i davao.
Fiilos nije u stanju da prenese tvoj izvetaj.
To je tvoje maslo. A ta je s tvojim delom po
godbe?
Mi drimo obeanja.
Pa ponite s tim.
Prvo nam mora dati svoje miljenje o Ledomu.
Nemam ta da izgubim, pomisli oajniki, ali to
ga nimalo ne omeka. Zamire i ree, birajui svaku
re: Vi ste najprljaviji opor polno izopaenih ga196

dova koji je ikad imao toliko zdravog razuma da

se sakrije u rupu.
Kao da amor proe kroz njih u pokretu, ne
u zvuku. Najzad: ta te je to izmenilo, arli Donse? Do pre nekoliko asova imao si veoma dobro
miljenje o nama. ta te je promenilo?
Samo istina.
Koja istina?
Da nema mutacije.
Zar toliko znai to to je sami obavljamo? Zato
je ono to smo mi uradili gore od nekakve genetske
sluajnosti?
Ba zato to vi to radite, arli duboko udahnu
i skoro pijunu pre nego to je rekao: Filos mi je
ispriao koliko ste vi star narod. Zato je to to
radite zlo? Mukarci ive u braku s mukarcima.
Rodoskvrnue, izopaenosti, ima li neega trulog
a da vi to ne radite?
Da li misli, utivo ree Milvis, da je tvoj stav
prema nama drukiji nego to hi bio stav veino
oveanstva kada bi raspolagali istim informacija
ma kojima i ti?
Jednoglasno bi me podrali, sto dva od sto, zarea arli.
A da je bilo mutacije, smatrali bi nas bezgre
nim.
Mutacija bi bila prirodna. Moete li to da tvr
dite za sebe?
Moemo! Moe li ti? Moe Ii Homo sapiens?
Postoji li vie ili manje .prirodno'? Po emu je slu
ajna kosmika estica koja menja strukturu gena
prirodnija od snage ovekovog uma?
Kosmiki zrak se povinuje zakonima prirode.
Vi ih skrnavite.
Homo sapiens je prvi oskrnavio zakon samo
odranja i prirodno odabiranje, mirno ree Milvis.
Reci mi, arli Donse, ta bi uradio Homo sapiens
kad bismo mu se pridruili u svetu i uveli ga u nae
tajne?
Poubijali bismo vas i zatrli vam seme, sve do
poslednjeg udovinog derleta, hladno ree arli,
a njega bismo zatvorili u kavez. Eto, to je sve to
imam da vam kaem. A sad me izvadite odavde.
Milvis uzdahnu. Nejziv iznenada progovori. U
redu, bio si u pravu, Milvise.
197

iNejziv je sve vreme dokazivao da treba da se

pridruimo Homo sapiensu i da mu damo svoje
A-polje i cerebrostil. Ja sam smatrao da ete u tom
sluaju postupiti tano onako kako si ti sad opisao
i da ete A-polje pretvoriti u oruje, a cerebrostil
u aparat za porobljavanje ljudskih umova.
Verovatno i bi, zato da vas zbriemo s lica zem
lje. A sad, vrkni-der taj tvoj vremeplov.
Nema vremeplova.
arlija bukvalno izdadoe kolena. Kleei se os
vrnu i pogleda u veliku srebrnastu loptu.
Ti si rekao da je to vremeplov. Mi nismo. Ti si
rekao Filosu on ti je poverovao.
Sis ...
Sis je samo napravio kulisa. Sat s brojeanikom
naopake. Omot sa ibicama. Ali ti ti si povero
vao ono u ta si eleo da veruje. Vi to radite, vi
Homo sapiensi. Putate svakoga da vam pomae,
samo ako vam pomae da verujete u ono to elite
da verujete.
Rekao si da ete me poslati natrag!
Rekao sam samo da emo te vratiti u ono isto
stanje u kome si bio, i hoemo.
Vi ste . . . me iskoristili!
Milvis klimnu glavom, gotovo veselo.
Pustite me odavde, zarea arli. Ne znam o
emu trabunja. Pokaza na oaloenu devojku.
Hoe i Sutin. Do sada ste mogli bez nje, moi ete
i od sada.
Mislim da je to fer, kaza Grosid.
Kada bi eleo da ...
Sada! Sada! Sada!
Dobro, Milvis podie ruku: odjednom kao da
svi prestadoe da diu. Milvis izgovori re od dva
sloga: Kvesbu.
Drhtavica protrese arlijevo telo od glave do pete
i on polako podie ruke i pokri njima oi.
Posle nekog vremena Milvis blago ree: Ko si
ti?
arli skide ruke s oiju: Kvesbu.
Ne boj se, Kvesbu. Sada si opet ono to jesi.
Nemoj se vie plaiti.
Grosid zadivljeno proaputa: Nisam verovao da
to moe.
Sis ree brzo i tiho: Njegovo ime .. . post-hipno198

tiika zapovest. On je u stvari .. . ali Milvis e ti ve

objasniti.
Milvis progovori: Kvesbu, da li se jo uvek sea misli Carlija Donsa?
ovek koji je do tada bio Carli Dons ree, kao
pijan: Kao. . . nekakav san i l i . . . ili pria to mi
je neko ispriao.
Prii, Kvesbu.
Pun poverenja, poput deteta, Kvesbu mu prie.
Milvis ga uze za ruku i pritisnu belu lopticu o mla
dievu miicu. Loptica splasnu. Kvesbu se srui na
pod ne pustivi ni glasa. Milvis ga veto uhvati u
padu i odnese ga u stranu, gde su ve leali Filos
i Frur. Poloi Kvesbua pored njih a pogleda u pre
plaene, unezverene Sutinine oi.
Sve je u redu, malecka, proaputa Milvis. Sa
mo se odmaraju. Uskoro ete opet biti zajedno.
Krenu polako, da je ne bi prepao, ali bez oklevanja
i dodirnu je belom lopticom.

Lll

Denet pria Herbu o Karin: Ona kae: Boe bla

goslovi Boga zato to ona blagosilja svakoga ko je
voli.
To ini i Bog, ree Herb, drsko; ali dok rei
jo odzvanjaju u vazduhu, drskost kao da je ne
stala.
Volim te, kae Denet.

200

Uli

. . . I konano, poglavice Ledoma mogu na miru

i sami da razgovaraju.
Ali arli Dons je zaista postojao? upita Nejziv.
O, da. Kako da ne.
Ni j e. . . ba sreno ispalo, ree Nejziv. Kada
sam zauzeo stav da treba ovo to imamo da podelirno s Homo sapiensom, to je bila nestvarna tvrd
nja. Nekako, nita tu nije odgovaralo stvarnosti;
samo rei, imena stvari. Uzdahnu: Dopadao mi
se. Izgleda da je razumevao stvari, kao na primer nau skulpturu. Tvorac, da zaista, i gozba . ..
Dobro je on to razumeo, ree Sis, s prizvukom
sarkazma. Voleo bih da vidim koliko bi razumeo
da smo mu ispriali celu istinu o sebi pre nego to
je video skulpturu i gozbu, a ne posle toga.
Ko je on bio, Milvise?
Milvis razmeni pogled sa Sisom, ovla slee rame
nima i odgovori: Pa, mogu i da vam kaem. On je
bio u leteoj maini Homo sapiensa koja se sruila
u planinama blizu nas. Rasprsla se u vazduhu. Ve
ina je izgorela i popadala daleko s one strane pla
nine. Ali jedan komad je pao tano na nae ,nebo
i tu ostao da visi. arli Dons je bio u njemu, teko
ranjen, i jo jedan Homo sapiens koji je ve bio
mrtav. Znate da nebo' odozgo izgleda kao planinski
lanac, ali svejedno, ne bi valjalo da su nam se nji
hove spasilake ekipe stale penjati po njemu.
Sis je nesreu video na svojim instrumentima,
i smesta podigao jedno A-polje kojim ga je spustio
dole. Ja sam dao sve od sebe da mu spasem ivot,
ali bio je isuvie teko ranjen. Nikada nije doao
svesti. Ipak, uspeo sam da mu sadraj uma pot
puno snimim na cerebrostil.
201

Sis ree: To je najpotpuniji snimak uma koji

smo ikad imali.
Tada je Sisu i meni palo na pamet da moemo
iskoristiti taj snimak da bismo videli ta bi Homo
sapiens mislio o nama kad bi znao da postojimo.
Jedino to je trebalo da uradimo bilo je da potisnemo id, ,ja date linosti dubokom hipnozom i
da ga zamenimo cerebrostilnim zapisom arlija
Donsa. Poto smo ve imali Kvesbua, bilo je
veoma prosto.
Grosid je zaueno klimao glavom: Nismo ak
ni znali da postoji Kvesbu.
Kontrolni prirodni primerak. Dabome da niste.
To je naunoistraivako vlasnitvo Medicinske Je
dan. Nikada se nije ukazao razlog da ikome pri
amo o Kvesbuu.
S njim se lepo postupalo. Mislim da je ak bio
i srean, iako nikada nije pomolio nos izvan svog
odeljenja u Medicinskoj Jedan.
Sad jeste, kaza Nejziv.
Grosid upita: ta ,e biti s njima, s Kvesbuom
i s ovom drugom?
Milvis se nasmei: Da nije bilo tog neverovatnog
Filosa i skrivanja deteta i Frura sve ove godine
a, bogami bio ih je dobro sakrio; ni u snu nisam
posumnjao, sve ove godine imao bih muke da
ti odgovorim. Kvesbua bismo teko mogli ponovo
da zatvorimo, nakon tog kratkog izleta u linost
arlija Donsa, ak i da je nastavio sve to da sma
tra samo snom. Jer mnogo od onog to je doiveo
nije bilo uopte san on je, na kraju krajeva,
zaista lino i u stvarnosti posetio Jedinice. Ali isuvie je odrastao da bismo ga pretvorili u Ledomca,
sem delimino; a tako neto mu ja ne bih uinio.
Ali dete, Sutin, prua nam nove mogunosti. Mo
e li zamisliti ta e biti od njih dvoje?
Grosid i Nejziv izmenjae poglede. Mogli bismo
da im sagradimo kuu?
Milvis zavrte glavom. Ne u Dejoj Jedan, od
luno ree. Isuvie . . . se razlikuju. I nema te bri
ge, ak ni ljubavi koja bi to premostila. To bi im
palo isuvie teko, a moda i nama. Ne zaboravi ko
smo, Groside ta smo, i emu sluimo, oveanstvo jo nikada nije dostiglo svoju optimalnu spo
sobnost razmiljanja, maksimalnu objektivnost, sve
202

do sada, jer je stalno muilo sebe vlastitim dvojno

stima. U naem sluaju, sve razlike izuzev linosti
pojedinca izbrisane su. A Kvesbu i Sutin se ne raz
likuju od nas kao pojedinci, oni su, prosto, druga
vrsta. Mi, Ledomci, verovatno bismo se bolje snali
od njih ali jo smo mladi, neizvebani; tek smo u
etvrtoj generaciji. . .
Zaista? ree Nejziv. A ja sam mislio . . . Hou
da kaem, nisam mislio. Nisam znao.
Malo nas zna; malo nas vodi rauna o tome, jer
to i nije vano. Mi smo uslovljeni da gledamo is
pred sebe, ne natrag. Ali poto se to odnosi i na
nau odluku o tome ta emo uraditi sa Kvesbuom
i Sutinom, rei u vam ukratko kako je nastao Le
dom.
Morae ukratko; jer mi tako malo znamo ...
Bio jednom Homo sapiens, veoma veliki duhom;
da li je kao takav bio poznat i meu svojima, ne
znam. Verovatno jeste. Mislim da je bio fiziolog ili
hirurg; mora da je bio i jedno i drugo i jo mnogo
vie od toga. Smuilo mu se oveanstvo, ne toliko
zbog zlodela koje je do tada uinilo, ve zbog toga
to je unitavalo i ono dobro to je nosilo u sebi.
I pade mu na pamet da e ljudska rasa, poto je
prethodno nekoliko hiljada godina sebe zaroblja
vala, neizbeno krenuti i da uniti sebe, sem ako
se ne uspostavi drutvo koje nee biti ni na ijoj
strani, koje nee biti podeljeno na stranke i strane,
koje e biti vem o iskljuivo oveanstvu i nikom
drugom.
Verovatno je dugo vremena radio sam; znam da
su mu se pred kraj pridruili mnogi istomiljenici.
Njegovo ime, njihova imena, ostala su nepoznata:
oveanstvo odaje potu time to nastoji da opo
naa, a on je eleo da mi preuzmemo od Homo sapiensa samo ono to nikako nismo mogli izbei.
On i njegovi prijatelji su nas stvorili, odredili
nam -nain ivota, dali nam religiju i cerebrostil
i osnovna znanja o A-polju, i pomogli prvoj gene
raciji da sazri.
Nejziv iznenada ree: Onda mora da su ih neki
od nas poznavali!
Milvis slegnu ramenima. Mogue. Ali otkud su
znali? Ovi su se oblaili, ponaali, govorili, kao pra
vi Ledomci; jedan po jedan umirali su ili nestajali.
203

Kao odoje i kao dete prihvata ono to vidi oko

sebe. Nas etvorica smo uitelji je li tako; i oni
su bili.
Od nas su traili samo da odrimo oveanstvo
u ivotu. Ne njegovu umetnost, muziku, knjievnost,
arhitekturu. Ve njega samog; u najirem smislu
da odrimo sopstvenost oveanstva, humanitet kao
takav.
Mi nismo vrsta u pravom smislu te rei. Mi smo
bioloki ,konstruikt. Mogli bismo, bez suvinih ob
zira, sebe nazvati mainama koje imaju odreene
zadatke. Zadatak nam je da ovenost odrimo
u ivotu dok je drugi unitavaju, a kada potpuno
izumre . . .
Da je vratimo!
To je jedini uvid u Ledom koji nismo saoptili
arliju Donsu, jer on nikada ne bi poverovao. Ne
ma tog Homo sapiensa koji bi hteo, ili ak mogao.
Zaista nikada u istoriji oveka grupa ko ja je imala
vlast nije imala i dovoljno mudrosti da se sama
povue, da odustane, izuzev pod pritiskom.
Moramo biti takvi kakvi smo, ostati takvi, uvati
vetine preivljavanja u prirodi, drati otvorena dva
velika puta to vode u duu ovekovu religiju
i ljubav, i prouavati oveanstvo onako kako se
nikada nije potrudilo da sebe proui sa spoljanje strane. I, s vremena na vreme, moramo se su
sresti sa Homo sapiensom da vidimo da li je spre
man da ivi, da voli i da ispoveda svoju veru bez
take, bez potpore vetaki unete biseksualnosti.
Kad se to dogodi a dogodie se, makar i kroz
deset hiljada ili pedeset hiljada godina, mi, Ledomci, jednostavno emo prestati da postojimo. Mi ni
smo Utopija. Utopija je neto zavreno, gotovo. Mi
smo prolaznici; uvari; most, da tako kaem.
Puki sluaj koji nam je doveo arlija Donsa
pruio nam je mogunost da ispitamo kako bi Homo
sapiens reagovao na pomisao o Ledomu. Videli ste
ta se dogodilo. Ali tu je nova injenica, postojanje
Sutinino. To nam otvara nove mogunosti, a prva
je da vidimo da li Homo sapiens moe da se pri
premi za vlastito sazrevanje.
Milvis! Znai li to da hoe da ih pusti da zanu novog ...
Ne novog Homo sapiensa. Staroga, ali uz mogu
204

nost da ivi bez mrnje. Da ivi, kao sva mlada bia,

uz pomo jedne ruke vodilje.
Grosid i Nejziv se nasmeie jedan drugome.
Naa specijalnost.
Milvis odgovori smekom, ali zavrte glavom. Mi
slim da e to ovog puta biti Filosova i Frurova spe
cijalnost. Neka ostanu zajedno zasluili su. Neka
ive na granici Ledoma navikli su tako. I neka
dva mlada ljudska bia poznaju samo njih, a nas
neka se seaju i neka njihovi potomci i potomci
njihovih potomaka pamte samo njih a od nas neka
naprave m i t . . .
I stalno emo ih drati na oku, ako zatreba, po
nekad emo im i pomoi, kao sluajno ili sreom;
ako ne uspeju, propae, a ako propadnu, umree,
kao to je oovenost ve i ranije umirala.
I jednog dana, na neki drugi nain, opet emo za
poeti razvoj ljudske rase, ili emo se, moda, su
sresti s ljudima . . . ali na neki nain, jednog dana
(kad budemo sami sebe dobro poznavali) biemo si
gurni, i tada e Ledoma nestati, a oveanstvo e
najzad zapoeti.
Jedne zvezdane veeri Filos i Frur izali su da
malo posede u retkom, hladnom vazduhu. Kvesbu
i Sutin behu otili jo pre jednog sata, posle prave
porodine veere, i vratili se u svoju udobnu brv
naru zaptivenu mahovinom, malo podalje na umo
vitoj zaravni.
Frur ...?
ta je?
Ta naa deca ...
Znam, ree Frur. Ne mogu odreeno da kaem
ta je po s redi . . . ali neto nije u redu.
Izgleda da nije nita krupno.. . moda samo
njena trudnoa.
Moda...
Iz zvezdama posrebrene pomrine: Filose . ..?
Kvesbu! ta je, pobogu . . . da nisi neto zabo
ravio?
On izie iz senke, polako, oborene glave. Hteo
sam da . . . Filose?
Tu sam, dete moje.
Filose, Su je . . . pa, nesrena je.
Ta nemoj, ta joj je?
205

Ja. .. odjednom zabaci glavu i na licu, jedva

vidljivom u mraku, zablistae zvezdice: suze. Su
je divna, a l i .. . ali ja sve vreme volim neku drugu
koja se zove Lora, i potpuno sam bespomoan!
provali iz njega.
Filos ga obgrli rukom oko ramena i nasmeja se;
ali tako tiho, s takvim saoseanjem da je to bilo
kao milovanje. 0, to nije tvoja Lora, to je Carlijeva cura! smirivao ga je. arli je mrtav, Kves.
Frur ree: Pamti ljubav, Kvesbu; ali, naravno,
zaboravi Loru.
Kvesbu ree: Ali on ju je toliko voleo .. .
Frur je u pravu, kaza Filos. On ju je voleo.
Uzmi tu ljubav. Vea je od Carlija jo uvek ivi.
Odnesi je kui i pokloni je Su.
Iznenada Filos je pomislio da je to blaenstvo
na Kvesbuovom licu, ali to je bilo nebo nebo se
osvetli od iznenadnog bljeska; zvezde nestadoe.
Frur kriknu. I njihova dobro poznata zaravan po
stade nepoznata u srebrnom odsjaju ledomskog
neba.
Znai, tu je; ipak je dolo, ree Filos. Postade
veoma tuan. Pitam se kada e Sis opet moi da
ga skine . . . Kves, tri natrag kod Sutin brzo!
Rai joj da je sve u redu; srebrno nebo nas uva.
Kvesbu odjuri. Frur doviknu za njim: Kai joj
da je voli!
Kvesbu se okrete u trku, mahnu rukom ba kao
Carli Dons, i nestade u umi.
Frur uzdahnu i sam se nasmeja.
Filos ree: Mislim da mu neu nikada re i . . .
ljubav ne treba kvariti. . . jadni Carli. Njegova Lora
se udala za drugoga, zna.
Nisam to znao!
Jeste kao to dobro zna, u svakom trenutku
moe se prekinuti snimak na cerebrostilu. Sis i Milvis su, sasvim prirodno, prekinuli u trenutku dok
je Carli jo bio pun ljubavi; tako bi moda bolje
razumeo Ledom. Ali, arlijevo pamenje bilo je
due.
Bio je u onoj leteoj spravi zato to je eleo
da ode od . ..
Na alost, nije. Prosto mu je bila dosadila, i to
je razlog to se udala za drugog. Ali to neu da ka
em Kvesibuu.
206

Oh, molim te, nemoj, ree Frur.

U ljubavi su . . . prave neznalice i paceri, zakikota se Filos. U stvari, arli je bio u avionu da
bi stigao u jedno primorsko naselje, sasvim blizu
nas. Te godine, tamo su bili neki gadni zemljotresi,
a on je bio voza buldoera, zna. Oh! kriknu on,
pogledavi uvis.
Nebo je bilo poelo da svetluca, zatim da se iskri.
Kako je lepo! uzviknu Frur.
Atomska kia, ree Filos. Opet poinju, idioti
jedni.
ekali su.

207

Ledom . . . udesna zajednica

dvopolnih bia to seu sa one
strane svih antinom ija ovekovih
raznopolnih ustrojstava. Uz to njihova
tehnologija nadmaa ak i najodvanije snove
pripadnika ljudske vrste. Pa ipak, takvom Ledomu
^takvim Ledomcima bio je potreban upravo
arli Dons sa svim svojim nesavrenostima
i prim itivnou potreban kao
ogledalo na ijoj e se
hrapavoj povrini odraziti
jedna via kosmika
svrsish od n o st. . .