Din Volf, JEZERO DUGOG SUNCA Preveo Aleksandar B.

Nedeljkovi BOGOVI, OSOBE I IVOTINJE KOJI SE POMINJU U TEKSTU Nota bene. U Vironu, biohemijski mukarci dobijaju imena po ivotinjama i ivotinjskim proizvodima: Njorka, Krv, dral, Mous i Svila imaju imena te vrste. Biohemijske ene dobijaju imena po biljkama (najee po cveu) ili biljnim proizvodima: enila, Nana, Orhideja, Rua. Hemijske osobe, i muke i enske, dobijaju imena po metalima i mineralima: Hamerston, Mermer, Pesak, kriljac. Akvila, mladi jastreb koga trenira Mous. Barski Dabar, mladi ovek iz srednje klase, iz Virona, mu Trstike. Mejtera Betel, svojevremeno bila jedna od sibila u mantejonu u Ulici sunca, sada pokojna. elja, devojka u Svilinoj palestri. ikito, papagaj, svojevremeno u vlasnitvu Mameltinih roditelja. Dreoilin, Iolarova kerka, njemu najdraa. Ehidna, jedna od najvanijih boginja, drubenica Pesa, majka bogova, glavna boginja plodnosti. Naroito se dovodi u vezu sa zmijama, mievima i puzeim stvorenjima. Feja, jedna od glavnih boginja, boginja hrane i isceljenja, pokroviteljka estog dana u sedmici. Naroito se dovodi u vezu sa svinjama. Fideja, Orhidejina ker. enila ju je ubila noem. Savetnik Galago, lan Ajuntamienta, strunjak za diplomatiju i spoljne poslove u tome telu. Gib, krupan ovek koji odrava red u kafani 'Petao'. Njorkin prijatelj. Gljiva, Krvova usvojena ker; ima oko petnaest godina, sposobna je da putuje vantelesno (asomatski), po mnogim svojim osobinama je demon. Gorkoslada, lan Inkusovog kruga crnih mehaniara. Grge, batina koji odrava red u Orhidejinoj kui. Patera Gulo, mladi augur. Kaplar Hamerston, vojnik u vironskoj vojci. Hieraks, jedan od glavnih bogova, bog smrti, pokrovitelj etvrdog dana u nedelji. Naroito se dovodi u vezu sa pticama leinarkama, akalima, i (kao i Tartarosa) sa svakovrsnim ivotinjama crne boje. Patera Inkus, Ustavicin protonotar, mali, podmukao ovek krivih zuba. Njegov hobi je crna mehanika. Iolar, leta. Izvana, jedan od manje znaajnih bogova. Prosvetlio je Svilu. Kalan, lopov koga je Njorka ubio. Kipris, jedna od manjih boginja, boginja ljubavi. Posebno se dovodi u vezu sa zeevima i golubovima. Kopriva, Rogova devojka. Krv, mafijaki gospodar, stvarni vlasnik Svilinog mantejona i Orhidejine ute kue. Visok, teak, proelav, rumen u licu; star oko pedeset pet godina. Patera Kvecal, Prvi govornik (prolokutor) Virona, pa time i stareina Udruenja svetenika. Obraaju mu se sa 'Vaa Svesnosti'. Savetnik Lemur, Sekretar Ajuntamientoa, time de facto vladar Virona. Limba, ena koja je napustila Orhidejinu kuu. Savetnik Lori, lan Ajuntamientoa, kome i predsedava kad je Lemur odsutan. Mae, deko u Svilinoj palestri.

Maka, jedna od ena u Orhidejinoj ustanovi, crnka, mala i zgodna. Mamelta, spava koga je Gljiva probudila, a Svila pustio na slobodu. Maslina, spavaica. Mejtera Mermer, sada sibila u Svilinom mantejonu, zapoveda Nani, ali prima zapovesti od Rue; stara je preko tri stotine godina i gotovo sasvim istroena. Mous, Krvov upravitelj kue i ljubavnik. Mejtera Nana, najmlaa (po stareinstvu) sibila u Svilinom mantejonu. Molpa, jedna od glavnih boginja, boginja muzike, plesa i umetnosti, vetra i svih lakih stvari, pokroviteljka drugog dana u nedelji. Naro ito je dovode u vezu sa pticama pevaicama i leptirima. Njorka, provalnik, Svilin prijatelj, odan Nani, krupan i snaan ovek zdepaste vilice i istaknutih uiju. enila ga zove Mlatko. Orhideja, upraviteljica ute kue u Ulici lampiona. Pero, deak u Svilinoj palestri. Pes, otac bogova. Sagradio je Svitak i njime vlada. Bog sunca i kie, mehanizama i mnogo ega drugog. Na slikama ga prikazuju sa dve glave.Naroito ga dovode u vezu sa stokom i pticama grabljivicama. Narednik Pesak, vojnik u vironskoj vojsci. Savetnik Poto, lan Ajuntamientoa, iji je strunjak za policijske i pijunske poslove, ovek okruglog lica i varljivo veselog dranja. Resica, deko u Svilinoj palestri. Rog, voa starijih deaka u Svilinoj palestri. Mejtera Rua, glavna (po stareinstvu) sibila u Svilinom mantejonu. Veim delom se sastoji od vetakih delova tela. Preko devedeset godina stara. Scila, jedna od glavnih boginja, boginja jezera i reka, pokroviteljka prvog dana u nedelji i Svilinog rodnog grada Virona; naroito je dovode u vezu sa konjima, kamilama i ribama; na slikama je prikazuju kao da ima osam, deset ili dvanaest ruku. Sfiksa, jedna od glavnih boginja, boginja rata i hrabrosti, pokroviteljka sedmog dana u nedelji; naroito je dovode u vezu sa lavovima i drugim ivotinjama iz porodice maaka. Komisionar Simuliid, jedan od kljunih birokrata u vladi Virona, visok, veoma debeo, sa gustim, crnim brkovima. Severni Galeb, lan Inkusovog kruga crnih mehaniara. Skleroderma, kasapinova ena. Prodaje sitne ostatke mesa kao hranu za kune ljubimce, pa je ponekad zovu 'prodavaica majeg mesa'. Niskog rasta, vrlo debela. Sr, piljar. Patera Svila, augur starog mantejona u Ulici sunca; dvadeset tri godine ima, visok je i vitak, sa neurednom utom kosom. enila, jedna od ena u Orhidejinoj kui. Verovatno ima devetnaest godina, visoka je i atletski graena, kosu je obojila u plamenocrvenu boju koja podsea na cvet enilu, po kome je dobila ime. Njorka je zove 'Sifonka'. Redov kriljac, vojnik u Vironskoj vojsci. Patera tuka, augur, Svilin prethodnik u mantejonu u Ulici sunca, sada pokojni. Savetnik Tarsier, lan Ajuntamienta u kome radi kao strunjak za arhitekturu i inenjerstvo. Tartaros, jedan od glavnih bogova, bog noi, zloina i trgovine, patron treeg dana u nedelji; naroito ga dovode u vezu sa sovama, imiima i krticama, i (kao i Hieraksa) sa svim ivotinjama crne boje. Telksiepeja, jedna od glavnih boginja, boginja magije, mistike i otrova, pokroviteljka petog dana u nedelji; naroito je dovode u vezu sa ivinom, jelenima, ovekolikim majmunima i ostalim majmunima.

Trstika, mlada ena iz srednje klase, iz Virona, supruga Barskog Dabra. Pukovnik Usik, komandant Tree brigade gradske Garde Virona. Patera Ustavica, Kvecalov koadjutor. Visok, mrav, sa izduenim ukastim licem i oputenom crnom kosom. Njega oslovljavaju sa 'Vaa eminencijo'. Vulpes, advokat u Limni. Zec, Mousov pomonik. Zelemba, podsmeljiv naziv za pripadnika gradske Garde. Zvonica, jedna od ena u Orhidejinoj kui. Zumbula, prelepa kurtizana koju kontrolie Krv. Doktor dral, Krvov privatni lekar, nizak ovek, sitniav i nervozan po prirodi, sa gvozdeno sivom bradom. 1. IMALI SU NAUNIKE Zavladala je tiina, odjednom, kao po komandi, kad je Patera Svila otvorio vrata stare trougaone stambene kue na mestu gde se Ulica sunca iskosa pridruivala Srebrnoj. Najvii deak u palestri, Rog, sedeo je sasvim uspravno na najmanje udobnoj stolici u memljivoj maloj trpezariji; Svila je bio vrsto uveren da je deko urno seo na nju im je uo zveket brave. Noni vran (Svila je prvo uao, i zatvorio vrata za sobom, pa se tek onda setio da mu je ve dao ime Oreb) uao je na visokom, tapaciranom naslonu te krute 'gostinske' stolice. "Dra-vo Svila!" zakreta Oreb. "Svila do-bar!" "Dobro vee ti elim. Dobro vee vama obojici. Tartaros vas blagoslovio." Rog je ustao kad je Svila uao; Svila mu pokretom pokaza da opet sedne. "Izvinjavam se. Strano mi je ao, Roe. Zaista. Mejtera Rua mi je rekla da te namerava poslati da sa mnom veeras razgovara, ali ja sam to sasvim zaboravio. Toliko stvari se... Ajoj Sfikso! Sfikso ubodna, smiluj mi se!" Ovo poslednje bilo je zbog bola koji je iznenada prostrelio njegov skoni zglob. Hramljui prema jedinoj udobnoj stolici u celoj prostoriji, onoj u kojoj je obino sedeo da bi itao, on pomisli da je sedite tu po svoj prilici jo toplo, i da bi ga mogao opipati da bi se u to uverio; odbaci tu pomisao, da Rogu ne bi bilo neprijatno, ali onda, sedajui (uz pomo Krvovog tapa za hodanje, onog sa glavom lavice, na koji se oslanjao) ipak dodirnu slobodnom rukom sedite, iz iste radoznalosti. Bilo je toplo. "Sedeo sam tamo minut-dva, Patera. Odatle sam bolje video tvoju pticu." "Naravno." Svila je seo i podigao povreenu nogu na jastue na klupici. "Sigurno si ovde ve pola noi." "Samo par sati, Patera. Ja istim radnju, i to metlom, dok moj tata sklanja svu robu i... zakljuava pare." Svila sa odobravanjem klimnu glavom. "Tako je. Ne bi trebalo da mi kae gde ih uva." Zastao je, prisetivi se da je imao nameru da ukrade ceo ovaj mantejon od Krva. "Ja ih ne bih ukrao, jer ne bih nita nikad ukrao od tebe i tvoje porodice; ali nikad se ne zna ko bi mogao da uje." Rog se iroko osmehnu. "Tvoja ptica bi mogla ispriati nekome, Patera. Vrani ponekad uzimaju sjajne predmete, koliko sam uo. Prsten, moda, ili kaiku." "Ne krade!" usprotivio se Oreb. "Vie sam mislio na ljudsko bie koje bi prislukivalo. Danas sam ispovedao jednu nesrenu mladu enu, ali uveren sam da je sve vreme neko stajao ispred njenog prozora i prislukivao. Tamo postoji jedna galerija; u jednom trenutku, siguran sam u to, uo sam kriputanje dasaka pod neijom teinom. Bio sam u iskuenju da ustanem i pogledam, ali poto sam ovako osakaen, taj bi, nesumnjivo, umakao pre nego to bih ja stigao do prozora i

pogledao levo i desno - a onda bi se, izvesno, vratio im bih ja opet seo." Svila uzdahnu. "Na sreu, ona je govorila sasvim tiho." "Zar takvo prislukivanje nije krupno zlodelo protiv bogova, Patera?" "Jeste. Ali njega je za to ba briga, bojim se. Najgori deo cele te rabote jeste to to ja poznajem tog oveka - ili ga, bar, poinjem upoznavati - i to mi se dopalo ono to sam o njemu sagledao. Ima u njemu mnogo dobroga, siguran sam, mada on uporno pokuava da to prikrije." Oreb mahnu zdravim krilom nekoliko puta. "Dral do-bar!" "Nisam pomenuo njegovo ime", ree Svila Rogu, "niti si ti uo ikakvo ime." "Nisam, Patera. Pola od toga to taj ptican pria, ja ne uspevam da razumem." "Odlino. Moda bi bilo dobro da jednako teko razume i mene." Rog pocrvene. "Izvini, Patera. Nisam hteo - nisam ja to zato da bi..." "A, nisam na to mislio", objasni Svila urno. "Uopte nisam. Mi o tome jo nismo ni poeli razgovarati, mada hoemo. I moramo. Samo sam hteo rei da nije trebalo ni da pominjem da sam ispovedao tu enu. Suvie sam umoran da valjano pazim ta priam. A sad, kad nas je Patera tuka napustio - pa dobro, eto, imam jo Mejteru Mermer, njoj se mogu poveriti. Mislim da bih poludeo da nije nje." Nagnuo se napred u mekanoj, staroj stolici, borei se da usredsredi svoje ustalasane misli. "Hteo sam da kaem, da taj ovek, iako je dobar, ili bar ima potencijal da bude dobar, nema vere u bogove; svejedno, morau ga navesti da prizna da je prislukivao, da bih ga onda putem ispovedanja mogao osloboditi krivice. To e, svakako, ii teko, ali ja sam ovu materiju ispitao sa svih strana, Roe, i nisam naao nikakav nain da izbegnem svoju dunost." "Da, Patera." "Ne mislim na veeras. Bio sam daleko prezauzet veeras, a i ovog popodneva. Video sam... neto o emu ti ne mogu priati, na alost. Ali razmiljam o tom oveku i o problemu koji on predstavlja, jo od trenutka kad sam uao ovde. Podsetila me je ta plava stvar na pticanovom krilu." "Ja sam se pitao ta je to, Patera." "To se valjda zove udlaga." Svila baci pogled na asovnik. "Tvoji otac i mati bie izvan sebe od brige." Rog odmahnu glavom. "Drugi klinci su im rekli kuda sam otiao, Patera. Rekao sam im da kau." "Sfikse mi, nadam se da je tako." Svila se nagnuo napred, privukao povreenu nogu, srozao arapu i odmotao oblogu slinu koi divokoze. "Jesi li ikad video neto ovako, Roe?" "tavljena koa, Patera?" "Mnogo vie od toga." Svila mu dobaci ovojnicu. "Zamolio bih te da mi neto pomogne. Ritni ovu stvar jako, da udari u zid." Rog se zablenuo. "Ako se boji da e slomiti neto, baci je nekoliko puta na pod. Ne ovde gde je tepih, mislim da to ne bi valjalo. Nego tamo, na gole daske. Jako, rekoh." Rog to uini i vrati ovojnicu Svili. "Postaje vrua." "Da, to sam i oekivao." Svila je opet namota oko bolnog skonog zgloba i osmehnu se zadovoljno: stezala se. "Vidi, to nije samo pare tavljene koe, mada je sasvim mogue da ova njena spoljanjost, koju vidimo, jeste tavljena koa. Unutra postoji neki mehanizam, neto tanko poput zlatnog lavirinta u kartici. Da bi se taj mehanizam podstakao da proradi, mora mu se dodati energija. Kad se umiri, po inje vraati jedan deo te energije u obliku toplote. Ostatak, u obliku zvuka, tako mi je reeno. Stvara buku koju mi ne moemo uti, valjda zato to je odve tiha ili su tonovi odve visoki. uje li je sad?" Rog odmahnu glavom.

"Ni ja, mada sam u vreme Patere tuke uo izvesne zvuke koje on nije - na primer, kriputanje arki na batenskim vratima, dok ih nisam podmazao." Svila se opustio, umiren omotnicom i mekoom stolice. "Pretpostavljam da su ove divne omotnice proizvedene u Svitku kratkog sunca, kao i stakla i Sveti prozori, i mnoge druge stvari koje imamo ali ih ne moemo zameniti novima." "Imali su naunike, tamo, Patera. Tako kae Mejtera Rua." Oreb graknu: "Dral dobar." Svila se nasmeja. "Je l' te on nauio da tako pria dok ti je leio krilo, ti smejurijo jedna od ptice? Pa dobro, i doktor dral je nekakav naunik, valjda; zna bar medicinu, dakle vie je nauno osposobljen nego veina nas. On mi je ovo dao na zajam, ali kroz nekoliko dana moram vratiti." "Takva stvar sigurno vredi dvadeset ili trideset karata, Patera." "Vie. Zna li Njorku? To je jedan krupan ovek koji scildanima dolazi na prinoenje rtve." "Mislim da ga znam, Patera." "Velika donja vilica, iroka ramena, uat, ima kaput i izme." "Nisam nikad razgovarao s njim, ne poznajem ga u tom smislu, ali mislim da znam ko je, Patera." Rog zastade; njegovo zgodno mlado lice bilo je ozbiljno. "Za njega svi kau da je gadne naravi, hoe da udari svakoga ko mu se isprei. Udario je eljinog tatu." Svila je izvadio brojanice i poeo rasejano proputati jednu po jednu perlu kroz prste. "ao mi je to to ujem. Nastojau da razgovaram s njim o tome." "Bolje je da se ti kloni njega, Patera." Svila odmahnu glavom. "To ne mogu, Roe. Ne, ako nameravam da izvrim svoju dunost. tavie, Njorka je upravo ona vrsta osobe sa kojom moram imati posla. Ne verujem da bi ak i Izvana... Uostalom, za to je prekasno. Htedoh ti rei da sam pokazao tom Njorki ovaj omota za nogu, i da je on nagovestio da to vredi mnogo veu svotu. To, meutim, nije bitno. Da li si se ikad zapitao zato je tako mnogo znanja ostavljeno u Svitku kratkog sunca?" "Pretpostavljam da oni koji su znali te stvari nisu doli u na Svitak, Patera." "Oito nisu. Ili ako jesu, svakako se nisu nastanili ovde, u Vironu. Meutim, oni su znali mnoge stvari koje bi nama bile veoma dragocene; s druge strane, sigurno bi doli da im je Pes dao takvo uputstvo." "Letai znaju kako se leti, Patera, a mi ne znamo. Videli smo jednoga jue, pamti? Odmah posle utakmice. Bio je prilino nisko. To bih ja voleo znati. Kako da letim kao oni, kao ptice." "Ne leti!" saopti Oreb. Svila je posmatrao nekoliko trenutaka ispranjeni krst koji mu je visio sa brojanica, a onda je ispustio brojanice u krilo. "Veeras su me upoznali sa jednim starijim ovekom koji ima zaista neobinu vetaku nogu, Roe. Morao je kupiti pet polomljenih ili istroenih da bi sastavio tu jednu, ali zato sad ima nogu kakvu je neki od prvih doseljenika mogao imati nogu kakva je mogla biti kupljena u Kratkosunanom Svitku. Kad mi ju je pokazao, pomislio sam kako bi divno bilo kad bismo mogli proizvesti takve stvari za Mejteru Ruu i Mejteru Mermer, kao i za sve prosjake koji su slepi ili sakati. Bilo bi, naravno, udesno i leteti. Ja sam oduvek eleo da letim, a moda je re o jednoj istoj tajni. Kad bismo mogli praviti onakve predivne noge za sve ljude kojima su potrebne, moda bismo pravili i prekrasna krila za svakog ko ih eli." "To bi bilo odlino, Patera." "Moda e tako i biti. Moda e tako i biti, Roe. Ako su ljudi u Svitku kratkog sunca mogli nauiti sebe da rade takve stvari..." Svila se strese, zevnu, a onda, pomaui se

Krvovim tapom, ustade. "Pa, hvala ti to si navratio. Bilo je zadovoljstvo razgovarati s tobom, ali sad bih morao na spavanje." "Pa trebalo je da ja... Mejtera je rekla..." "Ah, da." Svila ostavi brojanice po strani. "Trebalo je da te kaznim. Ili da ti oitam pridiku, ili ve tako neto. ta si to uradio to je toliko naljutilo Mejteru Ruu?" Rog proguta knedlu. "Samo sam pokuavao da govorim kao ti, Patera. Kao u mantejonu. To ak nije ni bilo danas, a ja obeavam da se vie nee desiti." "Naravno." Svila se opet udobno smestio u stolicu. "Meutim, bilo je danas, Roe. Ili je, bar, danas bio jedan od takvih dana. uo sam te pre nego to sam otvorio vrata. Zapravo sam i seo na stepenike i sluao te minut-dva. Oponaao si me tako dobro, da sam pomislio da je to stvarno moj glas; bilo je kao da ujem sebe samoga. Vrlo si dobar u tome." "Do-bar mali", zagrakta Oreb. "Ne bije." "Neu", ree Svila pticanu, koji se otisnu kroz vazduh i slete njemu u krilo, skoi odatle na rukonaslon stolice, pa njemu na rame. "Mejtera Rua nas ponekad udari, Patera." "Da, znam. To je vrlo hrabro od nje, ali nisam nimalo ubeen da je i mudro. Da te ujemo ponovo, Roe. Napolju, na stepeniku, nisam uo sve to si govorio." Rog poe neto gunati; Svila se nasmeja. "Ne ujem te ni sad. Pa, valjda ja ne zvuim tako. Kad sam za ambionom, ujem odjek mog njakanja kako se odbija od zidova." "Ne, Patera." "Onda govori ponovo, isto kao to bih ja. Neu se ljutiti, obeavam." "Ja sam samo... zna. Kao ono to ti govori." "Ne kae?" upita Oreb. Svila nije obratio panju na njega. "Fino. Daj da ujem. Doao si da bismo o ovome razgovarali. Siguran sam da e posluiti kao divna korektiva za mene. Bojim se da imam sklonost da se zaleem u stvari koje su iznad mojih moi." Rog odmahnu glavom i zagleda se u tepih. "Ma, hajde! Kakve to stvari ja govorim?" "Da uvek treba iveti sa bogovima, kao to i ti ini kad god si zadovoljan ovim ivotom koji su ti dali. Razmiljati ko je mudar, pa postupati kao on." "To je dobro reeno, Roe, ali nisi zvuao ni najmanje nalik na mene. Ja bih hteo svoj glas da ujem, kao maloas na stepeniku. Zar nee?" "Onda bih morao da ustanem, Patera." "Pa ustani, dobro." "Ali da me ne gleda. Vai?" Svila sklopi oi. Sledeih pola minuta, ili due, vladala je tiina. I kroz sklopljene kapke Svila je video da svetlost u prostoriji slabi; sve slabije je radila svetiljka (najbolja u ovoj zgradi) iza njegove stolice. To mu je bilo dobrodolo. Njegova desna podlaktica, koju je kljunom razderala beloglava ptiurina prole no i, sad mu je davala oseaj da je vrela i nateena; bio je toliko umoran da ga je celo telo bolelo. "ivite sa bogovima", ree njegov sopstveni glas, "a sa bogovima ivi onaj koji im neprestano pokazuje da je njegov duh zadovoljan onim to mu je dodeljeno i voljan da poslua bogove u svemu - a taj duh smo dobili od Pesa, da nam bude zatitnik i vo a, da bude najbolji deo na; da duh oveku bude razum i razumevanje. ivite u ovom ivotu onako kako elite i u sledeem. Ali ako vam neki ljudi to ne daju..." Svila stade na neto klizavo, to mu se izmae ispod stopala; i pade na plonik od crvenih cigala, trgnuvi se. "...kad kau 'mudrost', misle samo na veliku mudrost, kao, na primer, mudrost Prvog govornika ili Savetnika. To, samo po sebi, nije mudro. Kad biste mogli, evo, danas

razgovarati sa nekim Savetnikom ili sa Njegovom Svesnou, obojica bi vam rekla da mudrost moe biti i mala, po meri i najmanjeg deteta ovde, a takoe moe biti velika. ta je mudro dete? To je ono dete koje trai mudre uitelje i onda ih uje." Svila otvori oi. "Ono prvo to si rekao bilo je iz Spisa, Roe. Da li si to znao?" "Nisam, Patera. To sam samo uo od tebe." "A ja sam navodio. Dobro je to taj odlomak zna napamet, iako si ga zapamtio samo da bi se podsmevao meni. Sedi. Govorio si o mudrosti. Pa, dobro, nema sumnje da sam ja mogao izlupetati sve te gluposti, ali ti zasluuje da naui neto bolje. Ko su mudri ljudi, Roe? Da li si stvarno razmiljao o tome? Ako nisi, razmisli sad. Ko su oni?" "Pa... ti si, Patera." "Ne!" Svila ustade tako naglo, da ptican zakreta. Ode energinim koracima do prozora, stade tamo i zagleda se, kroz reetke, u brazde od tokova duboko urezane u Ulicu sunca, brazde sada crne pod poplavom avetinjske nebeske svetlosti. "Ne, ja nisam mudar, Roe. Ili sam, moda, bio mudar samo u jednom trenutku - u jednom jedinom asu, u celom svom ivotu." Dohramao je preko sobe do Rogove stolice i unuo ispred njega, oslanjajui se jednim kolenom na tepih. "Dozvoli mi da ti kaem koliko sam nerazuman bio. Zna li u ta sam verovao kad sam bio tvojih godina? Da nije vano nita osim misli, nita osim mudrosti. Dobar si u igrama, Roe. Moe ti i potrati, i skoiti, i penjati se. Takav sam i ja bio, i sve to sam mogao, ali sam prema tim sposobnostima oseao samo prezir. Zato se hvaliti penjanjem, kad se majmuni penju mnogo, mnogo bolje? Bio sam, meutim, sposoban da razmiljam bolje nego majmun, tavie bolje nego iko u mom odeljenju." Osmehnuo se gorko, odmahnuo glavom. "Eto, na taj nain sam ja razmiljao! Ponosio sam se glupostima." "Zar razmiljanje nije dobra stvar, Patera?" Svila ustade. "Samo kad razmiljamo ispravno. Dela su, vidi, ona svrha do koje misli treba da dovedu. Jedina svrha misli jeste delanje. Inae emu misao? Ako ne delamo, misao je bezvredna. Ako ne moemo delati, beskorisna." Vratio se do stolice, ali nije seo. "Koliko puta si me uo da govorim o prosvetljenju, Roe? Dvadeset ili trideset puta, sigurno, a tvoje pameje je veoma dobro. Reci mi ta sam govorio." Rog snudeno pogleda Oreba, kao da od njega oekuje neko uputstvo, ali ptican samo nakrivi glavu na jednu stranu i poe se vrpoljiti na Svilinom ramenu kao da ga ivo zanima ta Rog ima da kae. Najzad uspe da izgovori: "To... to je mudrost koju neki bog, u izvesnom smislu rei, sipa u vas. To ne dolazi ni iz jedne knjige, niti iz ma ega drugog. I... i..." "Moda bi bolje ilo mojim glasom", predloi Svila. "Ustani opet i pokuaj. Neu gledati ako te to ini nervoznim." Rog ustade, podie glavu, prevrte oi ka plafonu, povue uglove usana nadole. "Boansko prosvetljenje znai da zna bez razmiljanja, a to nije zato to je razmiljanje loe, nego zato to je prosvetljenje bolje. Prosvetljeni uestvuje u razmiljanju tog boga." Nastavio je svojim normalnim glasom: "To je najpriblinije to ja mogu, Patera, bez dodatnog vremena za priseanje." "Tvoj izbor rei mogao bi se poboljati", ree Svila, dobro odmeravajui rei, "ali intonacija ti je izvrsna, a moje govorne manirizme pohvatao si gotovo savreno. A to je mnogo, mnogo vanije, nita od onoga to si rekao nije netano. Ali kome stigne prosvetljenje, Roe? Ko bude prosvetljen?" "Ljudi koji su se dugo trudili da ive dobrim ivotom. Ponekad im se desi prosvetljenje." "Ne uvek?" "Ne, Patera. Ne uvek."

"Da li bi mi verovao, Roe - da li bi mi poverovao sasvim, bez rezerve - ako bih ti rekao da sam prosvetljen? Da ili ne." "Da, Patera. Ako bi ti to rekao." "Da mi se prosvetljenje dogodilo jue?" Oreb tiho zazvida. "Da, Patera." Svila klimnu glavom, na nain kao da to upuuje preteno samome sebi. "Prosvetljen bejah, uistinu, Roe, ali ne mojom zaslugom. Htedoh rei da si ti bio sa mnom, ali to ne bi bilo istina. Ne u sutini." "Je li to bilo pre mantejona, Patera? Jue si govorio da eli prineti jednu rtvu privatno. Je l' zbog toga?" "Da. Ali nisam prineo, i moda nikad neu..." "Ne see!" "Ako bude, to nee biti ti", ree Svila Orebu. "Verovatno uopte nee biti iva ivotinja, mada u sutra morati da prinesem na rtvu mnogo ivih ivotinja, a prvo da ih kupim, dabome." "Bimac ti-can?" "Jesi, zaista si moj kuni ljubimac." Svila podie Krvov tap sa glavom lavice na visinu ramena; Oreb tamo preskoi i poe okretati glavu sasvim nalevo i sasvim nadesno, da bi i jednim i drugim okom dobro osmatrao Svilu. Rog ree: "Nije mi dao da ga dirnem, Patera." "Nije bilo razloga da ga dodiruje, a nije te ni poznavao. Sve ivotinje mrze dodir neznanca. Jesi li ikad gajio pticu?" "Nisam, Patera. Imao sam jednu kuju, ali je crkla." "Nadao sam se da u dobiti neke savete. Ne bih voleo da ovaj Oreb crkne - mada zamiljam da su noni vrani izdrljiva stvorenja. Prui ani zglob." Rog to uini, a Oreb naskoi na taj deo njegove ispruene ruke. "Do-bar mali!" "Samo, ne bih pokuavao da ga drim", ree Svila. "Prepusti da on dri tebe. Ti kao dete sigurno nisi imao mnogo igraaka, Roe." "Ne mnogo. Bili smo..." Odjednom se nasmei. "Imao sam jednu, koju je moj deda napravio. Bio je to drveni ovek sa plavim kaputom. Ali na kanapima, pa kad vue kanape kako treba, on ide i klanja se." "Da!" Svili sevnue oi, a vrh tapa sa laviinom glavom bupnu po podu. "Upravo na tu vrstu igrake mislim. Mogu li ti ispriati o jednoj mojoj igraki? Moda e pomisliti da sam odlutao s teme, ali uveravam te da neu odlutati." "Samo kai, Patera." "Jedan plesa i jedna plesaica, vrlo tano obojeni. Igrali su na jednoj maloj pozornici; kad navijem igraku, zauje se i muzika. Ta mala ena je plesala ba graciozno, a njen oveuljak prevrtao se preko glave, vrteo i izvodio svakojake vragolije. Bile su tri melodije pomeranjem jedne poluge mogao si izabrati koju eli - i ja sam se time igrao satima, pevao sam pesme uz njih, koje sam sam izmislio, zamiljao sam ta bi on mogao da govori njoj, a ta ona njemu. Bojim se da su to veinom bile kojetarije." "Razumem, Pateras." "Moja majka je umrla tokom moje poslednje godine u sholi, Roe. Moda sam ti to ve rekao. Bubao sam za jedan ispit, ali me je Prelat pozvao ponovo u svoje odaje i rekao mi da posle prinoenja poslednje rtve za nju treba da odem kui i iznesem sve stvari koje su lino moje. Naa kua - i imanje, ali ono se uglavnom sastojalo od te kue - pripala je Udruenju u vlasnitvo, razume. O tome se potpie sporazum, prilikom upisa u sholu." "Ja-dan Svila."

On se osmehnu pticanu. "Moda sam jadan, ali u to vreme nisam tako mislio. Bio sam oaloen zbog smrti moje majke, ali ne verujem da sam u ma kom trenutku saaljevao samoga sebe. Imao sam knjige, prijatelje, dovoljno hrane. Ali, evo gde stvarno odlutah sa teme. Da joj se hitno vratim: u zadnjem delu mog ormana pronaao sam tu igraku. Ve est godina sam proveo, do tog trenutka, u sholi, a i nekoliko godina pre toga nisam video tu igraku nijednom. I sad se odjednom pojavila! Navio sam je, i plesa i su zaplesali jo jednom, muzika zasvirala tano kao kad sam bio mali deak. Melodija je bila 'Prva romansa', pamtim je i sad, i mislim da je nikad neu zaboraviti." Rog se nakalja. "Kopriva i ja, mi ponekad priamo o tome. Zna, kako e izgledati kad budemo stariji." "Bez 'mi'", ispravi ga Svila rasejano. "Dovoljno je rei 'Kopriva i ja', ne treba posle toga i 'mi'. Ali dobro je to priate, Roe. To vam je vrlo dobro, a postaete stariji zaas, mnogo pre nego to zamiljate. Moliu se za vas oboje. "Ali htedoh rei da sam tad zaplakao. Nisam plakao na njenoj sahrani, ak ni kad su sputali koveg u zemlju. Ali jesam tada, zato to mi se uinilo da za plesae nije prolo nimalo vremena. Da oni ne mogu znati da je ovek koji ih sad navija onaj isti deko koji ih je navio proli put, dok je ena koja ih je kupila u Ulici asovnika sada mrtva. Prati li ovo to govorim, Roe?" "Mislim da pratim, Patera." "Prosvetljenje tako deluje na celi Svitak. Vreme stane za sve druge. Za tebe se otvori neto drugo, jedno paravreme u kome ti bog neto govori. Bog koji se obratio meni bio je Izvana. Ne verujem da sam u palestri mnogo govorio o njemu, ali ubudue hou. Ree mi Mejtera Nana danas po podne jednu misao, koja me od tada ne naputa. Rekla je da se on razlikuje od svih drugih bogova, jer oni se jedan sa drugim savetuju u Glavnom procesoru, a Izvana razmilja zasebno, tako da niko ne zna ta se u njegovom umu odigrava. Mejtera Nana, Metvica naa, veoma je ponizna, ali i mudra. Moram paziti da zbog prvog ne previam drugo." "Dob-ra mala!" "Da, ona ima veliku dobrotu, skromnost i istotu." Rog ree: "Patera, o prosvetljenju. Tvome, hou rei. Da li zbog toga neki piu da e ti postati kalde?" Svila pucnu prstima. "Drago mi je to si to pomenuo - nameravao sam da te pitam o tome. Znao sam da sam zaboravio neto. Neko je kredom napisao 'Svilu za kaldea' na jednom zidu; video sam to kad sam se vraao kui. Jesi li ti to uinio?" Rog odmahnu glavom. "Ili neko drugi od naih deaka?" "Mislim da nije niko od nas, Patera. Napisano je na dva mesta. Na onoj prvarnici i u eirdijskoj, na zgradi gde stanuje Gosej-ljiva. Pogledao sam oba natpisa, prilino su visoko. Ja bih mogao tako neto napisati bez stajanja na ma emu, i Skakavac bi mogao, ali on kae da nije." Svila klimnu glavom, samome sebi. "U tom sluaju, mislim da si u pravu, Roe. Piu zato to sam prosvetljen. Naime, zato to sam nekome priao o tome, pa su neki uli. Rekao sam ve nekolicini osoba, pa evo i tebi, a moda nije trebalo." "Kako je izgledalo, Patera? Osim to je, kao to kae, sve stalo?" Tokom sledeih nekoliko otkucaja asovnika na ploi iznad malenog kamina, Svila je sedeo utke, razmiljajui o tom iskustvu, koje se dosad ve toliko puta - stotinu puta tumbalo po njegovom umu, da je postalo kao reni oblutak, izglaano, ali i neprovidno. Onda ree: "U tom trenu shvatio sam sve to e mi ikad biti stvarno potrebno da znam. Netano je, zapravo, da kaem da je to bio tren, jer deavalo se izvan vremena. Ali ja, Roe", osmehnuo

se, "ja sam unutar vremena, kao i ti. I nalazim da mi je potrebno vreme da shvatim sve to mi je reeno u tom trenu koji nije bio tren. Treba vremena da ja to upijem u sebe. Jesam li jasan?" Rog klimnu glavom, oklevajui. "Mislim da jesi, Patera." "To e moda biti dovoljno dobro." Svila opet zastade, odlutao u misli. "Saznao sam izmeu ostalog i to, da bi trebalo da postanem uitelj. Izvana eli da ja postignem samo jednu stvar - da spasem na mantejon. Ali da to uradim u svojstvu uitelja. "Postoje mnoga zanimanja, Roe, a od svih njih je najuzvienije: isto oboavanje. Ta nije moje; moje je da budem nastavnik, a nastavnik mora i da dela, a ne samo da razmilja. Onaj starac koga sam upoznao veeras, taj sa udesnom nogom, takoe je nastavnik; pa ipak, sav je od akcije, silno delatan, i to u tim godinama, pa jo sa samo jednom nogom. Njegov predmet je: maevanje. Ili maevalatvo. ta misli, zato je on takav? Sav od akcije?" Rogove oi su sijale. "Ne znam, Patera. Zato?" "Zato to borba maevima, a pogotovo azofima, ne daje nimalo vremena za filozofiranje; dakle, biti sav od akcije, to je sastavni deo onoga to on, kao nastavnik, treba da prenese na svoje uenike. Sad sluaj paljivo. On je razmislio o tome. Razume? Iako maevanje mora biti isto delanje, pouavanje drugih ljudi kako da se mauju zahteva i razmiljanje. Stari mora da razmisli ne samo o svom predmetu, nego i o najboljim nastavnim metodima." Rog klimnu glavom. "Mislim da razumem, Patera." "Na isti nain, Roe, ti mora razmiljati o mogunosti da oponaa mene. Ne samo 'kako' nego i 'ta oponaati'. I kada. Sad idi kui." Oreb mahnu krilima. "Mu-dar o-vek!" "Hvala. Idi, Roe. Ako Oreb hoe s tobom, zadri ga." "Patera?" Svila ustade istovremeno sa Rogom. "Da? ta je?" "Hoe li studirati maevalatvo?" Svila je nekoliko trenutaka razmatrao kako da odgovori. "Neke stvari je vanije uiti nego borbu maem, Roe. Na primer, protiv koga da se borimo. Zatim, kako uvati tajne. Ne moe se nikad imati poverenja u onoga koji zadrava u diskreciji samo one stvari za koje mu je izriito kazano da ih ne otkriva. To svakako razume." "Da, Patera." "Osim toga, od svakog dobrog nastavnika moe se nauiti i vie nego to je sadrina samog njegovog nastavnog predmeta. Reci ocu i majci da te ovako dugo nisam zadrao da bih te kaznio, nego nepanjom mojom, za koju se izvinjavam." "Ne ide!" Leprajui pomamno, Oreb napola slete, a napola pade sa Rogovog ramena na visoki naslon tapacirane stolice."Tica tu!" Rogova ruka ve je bila na kvaki. "Rei u im da smo samo razgovarali, Patera. Rei u da si me pouavao o Izvanau i mnogim drugim stvarima. To e biti istina." Oreb zagrakta: "Dra-vo! Dravo mali!" "Nerazumna ptiurino jedna", ree Svila im su se vrata zatvorila za Rogom. "ta li si ti nauio iz svega ovoga? Moda nekoliko novih rei koje e upotrebljavati pogreno." "Boga namo!" "ta boga? Znamo? Onamo? Mnogo si mi ti pametan." Svila odmota ovojnicu, iako je jo bila mlaka. Oinu njome nekoliko puta po klupi, pa je omota sada oko podlaktice, preko zavoja. "o-vek bog. Moj bog." "Aaah, zauti", ree mu Svila umorno.

Ugurao je ruku u staklo, a tamo ju je Kipris ljubila. Usnama ledenim poput smrti, ali on je u prvi mah prihvatao takvu smrt rado. Postepeno se po eo plaiti, pa i boriti da izvue ruku, ali je Kipris nije putala. Povikao je neto Rogu, ali nikakav zvuk nije iziao iz njegovih usta. Ova trpezarija i kuhinja u crkvenoj stambenoj zgradi pripada Orhideji, ali u tome nieg udnog nema; divlji vetar jaue u dimnjaku. On se priseti da je Njorka predskazao takav vetar i pokua da dozove u pamenje i ta je Njorka rekao da e se dalje deavati, kad taj vetar pone da duva. Ne isputajui njegovu ruku, boginja se zavrtela oko sebe, dignutih ruku; na sebi je imala pripijenu haljinu od tenosti. Bio je otro svestan oblina njenih butina, dvojnih polulopti njenih kukova. Dok je on tako zurio, Krvov orkestar je svirao 'Prvu romansu' a Kipris se preobrazila u Zumbulu (ostajui i Kipris, istovremeno), lepu nego ikad. On se ritao i prevrtao, ali njegova aka vrsto je drala njenu i nije se dala otrgnuti. Probudio se grabei vazduh. Svetiljke su bile ugaene. U sasvim slaboj nebeskoj svetlosti koja je dopirala kroz zavesu na prozoru, vide Oreba kako iskae u no i odlee, maui krilima. Uz njegov krevet stajala je Gljiva, naga u mraku, kosturno tanka; on jako zamuri i pogleda ponovo; ona se rasplinula u izmaglicu i nestala. Protrljao je oi. Mlak vetar stvarno je jeao, kao u snu, poigravao se njegovim dronjavim, izbledelim zavesama. Omotnica na njegovoj ruci: takoe izbledela, tavie bela od mraza koji se sada, na dodir, topi. On je odmota i oinu njome nekoliko puta po vlanom aravu, a onda je namota oko nonog zgloba koji je opet boleo. Ree sebi da nije trebalo da se penje uz stepenice bez omotnice na nozi. ta e mu rei doktor dral kad to uje? ibanje je pobudilo, u svetiljkama, avetinjski sjaj, dovoljan da Svila razazna kazaljke uurbanog, malog asovnika pokraj njegovog triptihona. Bila je ve prola pono. Ustao je iz kreveta i povukao jedno pokretno, klizno prozorsko okno nadole. Tek onda shvati da nije mogao videti Orebovo odletanje - Oreb ima iaeno krilo. Sie dole i nae Oreba koji je zavirivao u razne kutove i kutie kuhinje, ne bi li naao neto za jelo. Izvue i dade mu poslednju kriku hleba i napuni pticanov vr istom vodom. "Meso?" ree Oreb, nagnu glavu na jednu stranu i klepnu kljunom. "Morae ga sam nai, ako ga eli", ree mu Svila. "Ja ga nemam." Razmislivi malo, on dodade: "Moda u sutra kupiti malo, ako je Mejtera unovila Orhidejin platni nalog, ili ako to ja budem lino postigao. Ili bar jednu ribu, ivu, koju bih mogao drati u kadi za kupanje dok ne pojedemo sve to pretekne sa rtvovanja, a potom podeliti sa Mejterom Ruom. I Mejterom Nanom, dakako. Zar ne bi voleo finu, sveu ribu, Orebe?" "Voli ribu!" "U redu, videu ta mogu uiniti. Ali sad mora govoriti istinu. Inae, nema ribe. Jesi li bio u mojoj spavaoj sobi maloas?" "Ne krade!" "Nisam ni rekao da krade", objasni mu Svila strpljivo. "Jesi li bio tamo?" "De?" "Tamo gore." Svila pokaza prstom. "Znam da si bio. Probudio sam se i video te." "Ne, ne!" "Naravno da si bio, Orebe. Video sam te, ja lino. Gledao sam kako izlee kroz prozor." "Ne leti!" "Neu te kazniti. Naprosto elim da znam jednu stvar. Sad me sluaj paljivo. Kad si bio na spratu, da li si video jednu enu? Ili devojku? Jednu mravu, mladu, nagu, u mojoj spavaoj sobi?" "Ne leti", ponovi ptican tvrdoglavo. "Boli! Kri-lo."

Svila provue prste kroz kamaru slamnate kose. "Dobro, boli te krilo, ne moe leteti. Prihvatiu to. Da li si bio, ili nisi bio, na spratu?" "Ne krade." Oreb opet klepnu praznim kljunom. "Dobro, nisi ni krao. To takoe podrazumevam." "Ribe gla-ve?" Svila odustade od svake opreznosti. "Dobro, dobro, riblje glave, nekoliko velikih, obeavam." Oreb naskoi na prozorski prag. "Ne vidi." "Pogledaj me, molim te. Jesi li je video?" "Ne vidi." "Neto te je uplailo", ree Svila, razmiljajui glasno. "Moda samo moje buenje. Moda si se plaio da u te kazniti to si se muvao po mojoj spavaoj sobi. Je l' zato?" "Ne, ne!" "Ovaj prozor je tano ispod onog. Mislio sam da si odleteo, ali zapravo sam samo video tvoj skok kroz prozor, dole prema kupinama. U tom skoku, lako si mogao napraviti zaokret i uleteti nazad u zgradu, ovde, u kuhinju. Je li to ono to se desilo?" "Ne ska-e!" "Ne skae? Nisi skoio. Ne verujem ti, zato to..." Svila zastade. uo je, vrlo slabo, kriputanje kreveta Patere tuke; osetio ubod krivice to je probudio starca, koji uvek radi tako naporno, a spava tako malo i loe - iako je nedavno on, Svila, sanjao (samo sanjao, ree on sebi vrsto) da je tuka umro, ba kao to je sanjao da mu je Zumbula poljubila ruku, i da je razgovarao sa Kipris u onoj staroj, utoj kui u Ulici lampiona; sa Gospom Kipris, boginjom ljubavi, boginjom lakih ena. Zahvaen sumnjom, on ode do pumpe za vodu i poe potezati dugaku ruku dolegore sve dok bistra, ledena voda ne pokulja u lavabo, zatvoren epom. Pljuskao je oznojeno lice, dugo i uporno; kvasio je i polivao vodom neurednu kosu; najzad je, u ovako vreloj no i, poeo drhtati od zime. "Patera tuka je umro", ree nonom vranu, koji saoseajno nakrivi glavu na jednu stranu. Napunio je kotli vodom, stavio ga na pe i potpalio vatru, troei za to sasvim neumerenu koliinu otpadnog papira; uskoro su plamenovi lizali bokove kotlia, a Svila je sedeo u onoj rasklimanoj, drvenoj stolici, gde je uvek sedeo dok je jeo. Uperio je prst ka Orebu. "Patera tuka nas je napustio proletos; od tad je prola maltene godina dana. Ja lino sam obavljao sve obrede na sahrani, a njegov grob nas je kotao, ak i bez nadgrobnog kamena, vie nego to smo mogli, zajednikim naporima, sakupiti. Znai, ono to sam uo gore bio je vetar ili neto tako. Pacovi, moe biti. Jesam li jasan?" "Jede sad?" "Ne." Svila odmahnu glavom. "Nije ostalo nita osim malo aja i jedne vrlo male grudve eera. Nameravam da skuvam sebi aj, i da ga popijem i da se vratim na spavanje. Preporuujem ti da i ti zaspi, ako moe." Iznad Sviline glave (svakako iznad ove kuhinje/trpezarije; u to je bio siguran) stari krevet Patere tuke opet zakripa. On ustade. Zumbulin igliar sa zlatnim intarzijama bio mu je jo u depu; te veeri, pre ulaska u stambenu zgradu, napunio ga je iglicama iz onog zamotuljka koji je Njorka za njega kupio. Povue zatvara jednom, da bi bio siguran da je jedna iglica u cevi, spremna za ispaljivanje; pomae konicu nadole. Prie stepenitu i pozva: "Gljivo? Jesi li to ti?" Odgovora nije bilo. "Ako jesi, pokrij se neim. Evo, dolazim gore, da razgovaramo." Prvi korak, i odmah bol u zglobu iznad desnog stopala. Svila poele Krvov tap za hodanje, ali taj je ostao gore, naslonjen na uzglavlje njegovog kreveta.

Drugi korak, i pod iznad njega zakriputa. Svila savlada jo tri stepenika, pa zastade da bi oslunuo. Noni vetar je i sad uzdisao oko zgrade i cvileo u odaku, kao u njegovom snu. Sigurno zbog tog vetra ovo staro zdanje kripne, povremeno; zato je on - nerazuman, kao to jeste - pomislio da je uo kako postelja starog augura kripi, cijue, prilagoava svoje stare poluge i kaieve pokretima starevog tela, moda Paterinom pridizanju u sedei poloaj radi jedne kratke molitve ili radi gledanja kroz prazne, otvorene prozore pre novog leganja na lea ili na stranu. Jedna su se vrata tiho zatvorila gore. Njegova, sigurno - vrata njegove spavae sobe. Nije obratio nimalo panje na njih dok je urno navlaio pantalone i silazio u prizemlje da trai Oreba. U ovoj stambenoj zgradi, sva vrata e se njihati tamo i amo, ako ih ne zatvori vrsto, kvakom; otvarae se i opet zatvarati, u zidovima koji vie nisu sasvim ravni i uspravni; to su napukla, stara vrata, u izvijenim ragastovima koji, moda, ni na dan kad su ugraeni nisu bili sasvim pravougaoni, a sada svakako ne. Prst mu se polako savijao oko okidaa pitolja; on se priseti jednog Njorkinog upozorenja, isprui taj prst i prisloni ga na zatitni okvir oko okidaa. Pokazao je Njorki azof; do krajnosti nesmotren postupak, jer azof vredi hiljade karata. Njorka je provaljivao i u vee i bolje zatiene graevine nego to je ova, i to kad god je poeleo. Evo, sad je Njorka doao po azof ili nahukao nekog svog sauesnika da doe; primetio je da su svetiljke u kuhinji ukljuene, pa je u tome uluio svoju priliku. "Njorka? Ja sam, Patera Svila." Nikakav mu glas ne odgovori. "Imam igliar, ali ne bih eleo da budem prisiljen da pucam. I neu, ako digne ruke iznad glave i ne prui nikakav otpor. A neu te ni predati Gardi." Njegov glas je energizovao svetiljku, samo jednu, iznad odmorita; ali i ta jedna je samo kiljila. Preostalo je jo deset stepenika, i Svila se polako popeo uz njih, usporen ne samo bolom nego i strahom, i dok se peo, ugledao je prvo noge, u crno obuene, u vratima njegove spavae sobe, pa donji rub crne mantije, i najzad osmehnuto lice starog augura. Patera tuka mu mahnu, a onda se rasplinu u srebrnastu izmaglicu; njegova crna, poluloptasta kapa sa plavim rubom pade, meko, na neravne daske odmorita. 2. GOSPA KIPRIS Ni Svila ni Mejtera Mermer nisu se setili narikaa, pa ipak narikae i narikai su se pojavili, itav sat pre poetka obreda za ispraaj Fideje: saznali su od trgovca koji je isporuio rutvicu. Poto im je obeano da e dobiti dve karte, napravili su posekotine na rukama, prsima i obrazima, pomou komadia kremena, jo pre nego to je prvi vernik stigao, i bili su pravi skiagraf ljudskog jada; njihove dugake kose leprale su na vetru, dok su razdirali aavu odeu, naricali, ili mazali okrvavljena lica prainom sa tla. Pet dugakih klupa bilo je izdvojeno napred, za oaloene, koji su poeli da pristiu, po dvoje i po troje, tek kad su sva ostala sedita u starom mantejonu u Sunanoj bila zauzeta. Veinom su oaloene bile mlade ene koje je Svila video prethodnog dana, po podne, u Orhidejinoj utoj kui u Lampionskoj; dolo je, ipak, i nekoliko trgovaca (koje je, Svila u to nije sumnjao, svakako Orhideja dovukla, manje-vie silom), i nekoliko ljudi robusnog izgleda, koji su lako mogli biti Njorkini prijatelji. Njorka je takoe doao, i doveo ovna koga je obeao. Mejtera Nana uputila ga je da sedne meu oaloene; njeno lice bilo je ozareno sreom. Svila je pretpostavio da joj je Njorka objasnio da je bio prijatelj pokojnice. Uzeo je iz Njorkine ruke konopac kojim je ovan bio vezan oko vrata, zahvalio se Njorki sa formalnom utivou (i za uzvrat dobio postien osmeh) i odveo ovna kroz bona vrata u vrt, gde je Mejtera Mermer ve nadzirala poprilinu menaeriju.

"Ona junica je ukrala nekoliko velikih zalogaja mog peruna", ree ona Svili, "a poela mi je i gaziti travu. Ali ostavila mi je i poklon, tako da u idue godine imati mnogo lepi vrt. A zekonje, o, Patera! Velianstveno! Samo pogledaj koliko ih je." Svila pogleda zeeve. Trljao je desni obraz, razmiljajui o svetom redosledu rtvovanja. Neki auguri vole da prinesu prvo najveu ivotinju, neki poinju rtvom koja je opta, odnosi se na svih devetoro bogova podjednako; u oba ta sluaja, trebalo bi prvo prineti ovu belu junicu. S druge strane... "Drva jo nisu stigla. Mejtera je navaljivala da ide ona lino. Ja sam mislila da poaljem nekoliko deaka. Ako se ona ne pojavi uskoro... ali da sedi na punim kolima..." Mejtera koja? Rua, dabome, a ona jedva hoda. "Narod jo pristie", ree Svila Mejteri Mermer rasejano, "a osim toga, ja mogu, ako treba, da stanem napred i govorim neko vreme." Ba bi mu prijalo (priznade on sebi, posle jednog asa nemilosrdnog samoispitivanja) da nae neki izgovor i pone ceremoniju za Fideju bez Mejtere Rue; tavie, i da je zavri bez Mejtere Rue. Ali dok ne stigne kedrovo drvo i dok se ne naloi vatra, rtvovanja ne mogu poeti. Vratio se u mantejon upravo kad je ulazila Orhideja, pretoplo obuena, u uto-mrkom somotu i u crnom samurovom krznu na ovakvoj vruini, pripita, ali ne i pijana. Suze su joj tekle niz obraze dok ju je vodio do sedita koje je bilo njoj namenjeno, u prvom redu, do samog prolaza; iako mu se inilo da bi trebalo da mu bude smean njen nesiguran hod i zveket crnih perli njene ogrlice, uvideo je da svim srcem saosea sa Orhidejinom tugom. Njena kerka, opruena po blistavom, belom leaju od leda, zatiena gotovo nevidljivom polimernom folijom od vlage koja se kondenzovala iz vazduha, izgledala je, u poreenju sa majkom, zadovoljno i smireno. "Prvo crna ovca", proguna Svila. Nije mogao objasniti sebi kako je doneo tu odluku. Obavestio je Mejteru Mermer, onda iziao kroz batensku kapiju, na Ulicu sunca, da pogleda idu li Ruina kola sa drvima. Vernici su i sad dolazili, u grupicama; lica dobro zapamene na mnogim scildanima, ali i neznana, za koja se moglo pretpostaviti da su u nekakvoj vezi sa Orhidejom ili Fidejom, ili da su naprosto uli (itav taj kvart grada je, oigledno, uo) da e bogate i obilne rtve biti ponuene bogovima u Sunanoj ulici danas, u mantejonu koji je moda najsiromaniji u itavom Vironu. "Zar ne moem i ja uem, Patera?" upita jedan glas u visini njegovog lakta. "Ne pustaju me." Svila se tre i pogleda dole, u maltene okruglo lice Skleroderme, kasapinove ene. Ta je bila iroka gotovo isto koliko i visoka. "Naravno da moe", ree on. "Ima neki ljudi na vrata." Svila klimnu glavom. "Znam. Ja sam ih tamo rasporedio. Da nisam, ne bi bilo mesta za oaloene, tavie lako bi moglo doi do opteg nereda, jo pre prvog rtvovanja. Kad stignu drva, pustiemo da jo neki posetioci uu, oni koji e stajati sa strane, du zidova." Uveo ju je kroz batensku kapiju, koju je zakljuao za sobom. "Ja dolazim svaki scildan." "Znam", ree joj Svila. "I donesem poneto kad god moem. A to ti je esto. Skoro uvek ja donesem neto, makar samo malo." Svila klimnu glavom. "Znam i to, zato u te uvesti kroz ona vrata sa strane, tiho. Praviemo se da si donela neto za prinoenje na rtvu." urno dodade: "Al neemo to ba rei." "Izvini i za ono maee meso, onaj put. to sam ga nako bacila na teb. Strano sam pogreila. Bes me uzo." Do sad je gazila ispred njega, moda da ga ne bi morala gledati u oi; sad stade da sa divljenjem razgleda belu junicu. "Vid kolko mesa na njoj!"

Nije mogao suzdrati osmeh. "Rado bih sad imao bar malu koliinu tvog majeg mesa. Dao bih ga mojoj ptici." "Imade pticu? Mnogi ljudi kupuju moje meso za kuii. Doneu ti." Uveo ju je kroz bona vrata, kao to je i obeao, i prepustio Rogu. Dok je stigao do stepenica ambiona, jedan ovek ve je nosio kroz prolaz izmeu sedita prvi naramak drva na leima. Mejtera Rua nala se pored oltara, gde je po ela upravljati pripremanjem lomae. Kao da se materijalizovala, pomisli Svila. Ova metafora vratila je u sredite njegovih misli Pateru tuku, koji je u jutronjoj urbi i zahuktalosti bio privremeno zaboravljen. Ne Pateru tuku, ree Svila sebi vrsto, nego duha njegovog. Nikakve koristi od poricanja, nazivanja stvari nekim drugim imenima, a ne pravim. On sam, Svila, od detinjstva zastupa duhovno i natprirodno. Zar sada prestravljeno da bei i od samog pominjanja jednog natprirodnog duha? Hrazmatiki Spisi leali su na ambionu, gde ih je pre vie od jednog sata stavila Mejtera Mermer. Prolog fejdana Svila je rekao deci iz palestre da u toj knjizi uvek mogu nai ivotna uputstva. Poee, dakle, itajui neki odlomak; moda e se tu nai neto i za njega, kao to se nalo prekjue popodne. On otvori knjigu sasvim nasumce i pogledom utia okupljene vernike. "Znamo da smrt predstavlja vrata za ulaz u ivot - ba kao to je ivot koji poznajemo ulaz u smrt. Otkrijmo, sada, koji e savet ova mudra knjiga iz prolosti dati naoj sestri, koja je otila, i nama." Svila zauta. U mantejon je upravo stupila enila, lako prepoznatljiva po kosi vatrene boje, sada osvetljenoj otpozadi vrelim suanim sjajem koji je dopirao iz ulaza. Svila se priseti da joj je rekao da doe - da je, zapravo, energino zahtevao da ona doe. Pa, dobro, dola je. Osmehnuo joj se, ali su njene oi, krupnije i tamnije nego to ih je zapamtio, bile netremino uprte u Fidejino telo. "Nadajmo se da e nas ta mudrost ne samo pripremiti za suoenje sa smru, nego i bolje osposobiti da poboljavamo svoje ivote." Posle jo jedne sveane pauze, on osmotri stranicu i poe itati. "'Svaki onaj koji je jadom obuzet zbog ma ega, ili nezadovoljan, jeste kao svinja za rtvovanje, koja se bacaka i cii. A kao golub za rtvovanje jeste onaj, koji svoj lament utnjom izraava. Razlika jedina kojom se odvajamo jeste sposobnost koja nam je data da prihvatimo svesno, ako elimo, onu neminovost koja nam je svima nametnuta.'" Pramen mirisnog kedrovog dima zaplovi vazduhom, pored ambionskog balkonia sa koga je Svila govorio. Lomau su, dakle, zaloili; rtvovanje bi moglo poeti. Za koji trenutak e Mejtera Mermer, u bati, videti da se kroz Kapiju bogova, na krovu, uzvija dim, pa e povesti crnu ovcu napolje, na ulicu, i zatim je uvesti u mantejon kroz glavni ulaz. Svila pokretom ruke dade znak svojim robusnim pomagaima, koji su bili svetovnjaci, a ne svetena lica, i prostor du zidova, levo i desno od sedita, poe da se puni posmatraima koji su dosad ekali na ulici. "Evo, doista, saveta za kojim tragasmo. Uskoro u zamoliti bogove da nam se obrate neposredno, ako im bude takva volja. Ali ta bi nam to oni mogli rei, a to bi nam posluilo bolje nego ova mudrost koju nam upravo dadoe? Nita, svakako. Razmislimo, dakle. Koja nam je to neminovnost svima nametnuta? Da umremo jednog dana? Neosporno. Ali i mnogo ta drugo. Svako od nas, svako bez izuzetka, podloan je i strahu, bolesti, i brojnim drugim nevoljama. to je jo gore, trpeti moramo i ovo: gubitak prijatelja, gubitak voljene osobe, gubitak naeg deteta." ekao je ispunjen strepnjom i nadao se da Orhideja nee poeti opet da plae. "Sve ovo", nastavi on, "jesu uslovi naeg postojanja. Pa, hajde da im se podvrgnemo sa dobrom voljom."

enila je sela do one male crnke koja se zove po maku - do Make. Prouavajui Makino prazno, na grub nain privlano lice i njene prazne oi, Svila se priseti da je ta devojka 'navuena' na jednu drogu oker boje koju nazivaju 'ra'. Ra je podsticala Zumbulu, priseti se on dalje; valjda razne osobe razliito reaguju, a osim toga Zumbula je, valjda, uzimala manje doze. "Ovde Fideja lei, pred nama, a ipak znamo da ona nije ovde. Neemo je vie videti u ovom ivotu. Bila je dobroduna, lepa i irokogruda. Svoju sreu sa nama je delila. Koje su njene tuge bile, sada vie saznati ne moemo, jer nije optereivala druge njima nego je nosila njihov teret sama. Da je bila Molpina miljenica, to znamo, jer umrla je u mladosti svojoj. Ako se pitate zato bi jedna boginja pokazala posebnu naklonost prema naoj Fideji, razmislite o onome to malo as kazah. Bogatstvom se naklonost boija kupiti ne moe - jer sve to u ovome Svitku postoji ve pripada bogovima. Niti se moe pomou vlasti i nareenja iznuditi; jer mi smo podanici bogova, a nisu bogovi podanici nai, i to e za vena vremena tako ostati. Mi iz ovog svetog grada Virona moda nismo mnogo cenili Fideju; sigurno ne koliko su njene vrline zasluivale. Ali u o ima sveznajuih bogova, savreno nita ne znai da li mi nekoga cenimo ili ne cenimo. U oima sveznajuih bogova, Fideja je dragocena bila." Svila se okrete da se obrati sivkastom, priguenom sjaju Svetog prozora koji se iza njega nalazio. "Uzmite, o vi bogovi svi, ovu divnu, mladu enu koju vam prinosimo na rtvu. Iako se naa srca razdiru od bola, mi - njena majka", (najednom, uorenje meu publikom: mnogobrojna proaputana pitanja), "i njeni prijatelji, dajemo je dobrovoljno." Narikae i narikai zajaukae horski. Dok je Svila govorio, utali su. "Ali govorite nam, preklinjemo vas, o vremenima koja e doi. Fidejinim i naim. ta treba da radimo? I najmanju vau re primiemo kao veliko bogatstvo. Ako, meutim, odluite da ne kaete nita..." ekao je utke, ruku pruenih i dignutih ka ekranu. Kao i uvek, u odgovor mu nije stigao nijedan zvuk, nijedan treptaj boje. Pustio je da mu ruke padnu niz telo. "Primiemo dragovoljno i to. Onda nam govorite, preklinjemo vas, kroz druge nae rtve." Mejtera Mermer, koja je ekala stojei u samim vratima koja su iz Sunane vodila u mantejon, sada ue, vodei crnu ovcu. "Ovu finu crnu ovcu prinosi visokome Hieraksu, gospodaru smrti, od sada i Fidejinom gospodaru, mati njena, Orhideja." Svila navue rtvene rukavice i preuze no za rtvovanje, onaj sa drkom od kosti, iz Mejterine ruke. Mejtera Mermer apnu: "Jagnje?" a on klimnu glavom. Jedan ubod, i onda zasek, takvom brzinom da to oko maltene nije moglo da prati, i sa ovcom je bilo gotovo. Mejtera Nana prie, kleknu, i uhvati izvesnu koliinu krvi u zdelu od peene gline. Izrui je, zatim, na vatru, stvarajui upeatljivo itanje i oblak pare. Vrh Svilinog noa pronae put izmeu dva kimena prljena, i glava crne ovce se odvoji od tela. Svila je, tako istim rezovima odseenu, podie visoko; iz nje je jo lopila krv. On je baci na lomau. Papci sa sve etiri noge brzo su se pridruili glavi. Sa noem u ruci on se opet okrete Svetom prozoru. "Uzmi, o Hierakse visoki, ovu lepu crnu ovcu tebi privedenu. I govori nam, preklinjemo te, o vremenima koja e doi. ta treba da radimo? I najmanju tvoju re primiemo kao veliko bogatstvo. Ako, meutim, odlui da ne kae nita..." Pustio je da mu ruke padnu niz telo. "Primiemo dragovoljno i to. Onda nam govori, preklinjemo te, kroz ovu rtvu." Podigao je trup ovce na ivicu oltara i rasporio joj trbuh. Nauka augurstva imala je odreena vrsta pravila, mada je ostavljala i prostor za pojedinana tumaenja. Prouavajui stisnute navoje ovijih creva i krvavocrvene digerice, Svila se strese. Mejtera Nana, koja je takoe znala poneto o augurskom itanju takvih znakova, to su sve sibile morale znati, okrete lice na drugu stranu.

"Hieraks nas upozorava na to da e jo mnogi otii stazom kojom je Fideja otila." Svila se trudio da mu glas ostane bezizraajan. "Oekuju nas kuga, rat ili masovna glad. Nemojmo posle kazati da su besmrtni bogovi dozvolili da nas ta zla udare bez upozorenja." Meu vernicima nastade nelagodno vrpoljenje. "Poto je to tako, budimo dvostruko zahvalni bogovima koji e velikoduno podeliti svoj obrok sa nama. Orhidejo, ti si dala ovaj poklon, i zato ima pravo da prva uzme deo ove svete hrane. eli li je? Ijedan deo?" Orhideja odmahnu glavom. "U tom sluaju, sveta hrana bie razdeljena izmeu nas ostalih. Hajde sad da svi oni meu nama koji to ele stupe napred i uzmu po jedan komad." Svila podesi jainu glasa tako da se obrati svetovnjacima koji su uvali vrata ka Ulici sunca, mada je i samo produeno prisustvo tih uvara na tom mestu predstavljalo jasan odgovor na njegovo pitanje. "Ima li napolju jo takvih? Jo mnogo?" Jedan uvar odgovori: "Stotine, Patera!" "Onda u morati da zamolim svakog onog ko uzme jedan komad, da odmah ode. I kad god jedan izie, moe jedan novi da ue." Pri svim ranijim rtvovanjima koja je Svila dosad obavljao, ljudi koji su prilazili oltaru dobijali su samo po jedan tanak odseak mesa. Sad je Svila imao priliku da ispolji svoju saoseajnost sa sirotinjom, pa je to i uinio - nekome je dao celu jednu nogu ovce, nekome pola slabine, nekome cela prsa; vrat je dao jednoj od ena koje su kuvale hranu za palestru, pleku jednoj ostareloj udovici ija je kua bila samo pedesetak koraka daleko od crkvene stambene zgrade. Izvesna probadanja u skonom zglobu bila su mala cena koju je plaao za osmehe i zahvaljivanja dobitnika. "Ovo crno jagnje nudim ja sam Tartarosu mranome, kao ispunjenje jednog ranijeg zaveta." Kad je jagnje bilo mrtvo, Svila se obrati Svetom prozoru: "Uzmi, o Tartarose mrani, ovo jagnje koje ti prinosimo na rtvu. I govori nam, preklinjemo te, o vremenima koja e doi. ta treba da radimo? I najmanju tvoju re primiemo kao veliko bogatstvo. Ako, meutim, odlui da ne kae nita..." Pustio je da mu ruke padnu niz telo. "Primiemo dragovoljno i to. Onda nam govori, preklinjemo te, kroz ovu nau rtvu." Utroba crnog jagnjeta dala je neto povoljnije znake. "Tartaros, gospodar tame, upozorava da e mnogi od nas morati uskoro u njegov vilajet, ali i kae da emo posle toga izii opet na svetlost. Oni od vas koji su voljni, dobrodoli su da stupe napred i uzmu deo ove svete hrane." Crni petao se borio u rukama Mejtere Mermer, uspeo da oslobodi krila i da zalepra njima, to je uvek lo znak. Svila ga prinese na rtvu celog, i mantejon se ispuni smradom izgorelog perja. "Ovog sivog ovna nudi Njorka. Poto nije ni crn ni beo, ne moe biti ponuen nikome od Devetoro velikih, pojedinano, niti svima njima grupno. Moe, meutim, biti ponuen svima bogovima zajedno, ili nekom odreenom manjem bogu. Kome da ga ponudimo, Njorka? Morae kazati glasno, bojim se." Njorka ustade. "Onome o kome ti uvek govori, Patera." "Izvanau. Neka nam se on obrati kroz augurske znake!" Svila je odjednom, sasvim neobjanjivo, bio prepun radosti. Na njegov znak, Mejtera Rua i Mejtera Nana nabacae na lomau, koja je ispunjavala sredinu oltara, obilje mirisnog kedrovog drveta, tako da su plamenovi dosezali Kapiju bogova i proletali kroz nju, iznad krova. "Uzmi, o Izvanau malo vidljivi, ovoga ovna dobroga, koga ti prinosimo na rtvu. I govori nam, preklinjemo te, o vremenima koja e doi. ta treba da radimo? I najmanju tvoju

re primiemo kao veliko bogatstvo. Ako, meutim, odlui da ne kae nita..." Pustio je da mu ruke padnu niz telo. "Primiemo dragovoljno i to. Onda nam govori, preklinjemo te, kroz ovu nau rtvu." Ovnova glava se u plamenu rasprsla. Svila je kleknuo da osmotri rasporenu utrobu. To je potrajalo. "Ovaj bog nam govori opirno", ree Svila posle dueg vremena. "Ne verujem da sam ikad video toliko napisanog u samo jednoj ivotinji. Ovde postoji poruka za tebe lino, Njorka, naime poruka na kojoj je znak davaoca rtve. Mogu li je sad kazati? Ili bi ti vie voleo da ti je prenesem nasamo? Vest je, po meni, dobra." Njorka, ne ustajui sa svog mesta na klupi koja je inila prvi red, potmulo ree: "Kako god ti misli da je najbolje, Patera." "Dobro. Dakle, Izvana naznaava da si ti, Njorka, u prolosti radio sam, ali da se to vreme sasvim primaklo kraju. Stajae na elu jednog odreda hrabrih ljudi. Oni e, zajedno sa tobom, pobediti." Njorkine usne se skupie u neujni zviduk. "Tu je i poruka za mene. Poto je Njorka bio tako otvoren, moram i ja. Ja u imati dunost da izvrim volju boga koji govori, kao i Pesovu. Svakako u se truditi da posluam obojicu, a po nainu na koji je to ovde napisano, verujem da su njih dvojica zapravo jedan isti bog." Svila je oklevao; zubima je trljao donju usnu. Radost koju je maloas osetio topila se kao led oko Fidejinog tela. "Ali tu je i jedno oruje, upereno ka mom srcu. Nastojau da se pripremim." Udahnuo je duboko, uplaen, ali ne i postien to se plai. "Na kraju, tu je i poruka za sve nas: kad zapreti opasnost, treba da potraimo spas izmeu tesnih zidova. Da li iko ovde zna ta bi to moglo znaiti?" Iako su mu noge klecale, Svila se okrete i osmotri more lica ispred sebe. "Ti koji sedi blizu slike Tartarosove. Moe li ti predloiti neto, sine moj?" ovek progovori, ali Svila ga nimalo nije uo. "Ustani, molim te, i daj da te ujemo." "Ima starih tunela ispod grada, Patera. Neki su ruevni, u nekima ima voda. Moja druina je naila na jedan takav, prole nedelje. Kopamo temelje za novi fisk. Al rekoe nam da to zatrpamo, da neko ne nastrada. Tamo je ba tesno, a sa svih strana samo brodski kamen." Svila klimnu glavom. "uo sam i ranije za te tunele. Oni bi mogli posluiti da se narod skloni, valjda. To bi mogao biti smisao poruke." Jedna ena ree: "Tesno je i u naim kuama. Niko od nas ovde nema veliku kuu." Orhideja se okrete na klupi i zagleda se besno u tu enu. "U brodu", predloio je jedan ovek s druge strane prolaza izmeu sedita. "I to su, sve, mogua objanjenja. Zapamtimo poruku Izvanaevu. Siguran sam da e nam njeno znaenje postati oigledno, kad doe as." Mejtera Mermer je stajala na ulazu, drei dva goluba. Svila ree: "Njorka, ti si dao ovaj poklon i zato ima pravo da prvi uzme deo ove svete hrane. eli li je, ijedan deo, sine moj?" Njorka odmahnu glavom, a Svila onda hitro raskasapi leinu ovna i razdeli dobitnicima, a kad vie nije imao ta da deli, pobaca srce, belu digericu i utrobu u lomau na oltaru. Mejtera Mermer je drala drugu golubicu, dok je Svila pruao prvu ka Svetom prozoru. "Uzmi, o Kipris zgodna, ove fine golubice koje ti prinosimo na rtvu. I govori nam, preklinjemo te, o vremenima koja e doi. ta treba da radimo? I najmanju tvoju re primiemo kao veliko bogatstvo. Ako, meutim, odlui da ne kae nita..." Pustio je da mu ruke padnu niz telo. "Primiemo dragovoljno i to. Onda nam govori, preklinjemo te, kroz ovu nau rtvu."

Jedan spretan pokret, i glava prve golubice bila je odseena. Svila baci glavu u vatru, a belo telo, crvenim ispolivano, koje je jo mahalo krilima, podie na takav nain da su kapljice krvi poprskale razbuktalu kedrovinu. U prvi mah pomislio je da iskolaene oi i otvorena usta oaloenih, i mnotva vernika, kao i kolone onih koji su doli samo da bi eventualno dobili komad mesa od Fidejinih rtvenih ivotinja, predstavljaju samo reakciju na neto to se desilo na oltaru. Moda mu se zapalila jedna rukavica, ili mantija. Moda je Mejtera Rua pala. Mejtera Mermer videla je blistave boje na Svetom prozoru i ula nerazgovetan glas odatle. Bog je progovorio. Kao Pes u vreme Patere tuke. Ona pade na kolena i pri tome nehotice ispusti golubicu koju je drala, a koja sad polete strelovito prema krovu, i onda, maltene kao da jae na svetoj vatri, kroz Kapiju bogova, napolje. Jedan neobrijani mukarac u drugom redu, videi da je ona pala na kolena, uini isto. Sledeeg trenutka mlade ene, blistavo odevene i okiene sjajnim inuvama, koje su dole sa Orhidejom, po ee da se sputaju sa svojih klupa na pod, na kolena, podgurkujui jedna drugu i poteui za suknju one koje su jo sedele skamenjene od zaprepaenja. Kad je Mejtera Mermer najzad podigla glavu da vidi, maltene sigurno poslednji put u ivotu, zavrtloene boje prisutnog boanstva, Patera Svila je bio pokraj nje, ruku molitveno podignutih. "Vrati se!" molio je Svila, govorei bojama koje su plesale i toj blagoj grmljavini. "O, vrati se!" Mejtera Nana je videla boginjino lice jasno i ula njen glas, pa je ak i ona, koja je o svetu tako malo znala i jo manje elela znati, shvatila da to lice i glas nadmauju, svojom divotom, svaku smrtnu enu. Takoe, da to lice nalikuje njenom, a i glas da zvui kao njen; ova slinost kao da se iz trenutka u trenutak poveavala, tako da Mejtera najzad, iz potovanja i iz svoje prekomerne skromnosti, zatvori oi. Bila je to najvea rtva koju je ona ikada prinela, iako je prinela hiljade obinih i pet zaista veoma velikih rtava. Mejtera Rua je poslednja od tri sibile kleknula, i to ne zbog nedovoljnog potovanja, nego zato to je za sputanje tela u kleei poloaj bilo potrebno angaovanje izvesnih delova tela sa kojima je ona bila roena - delova koji su sada, strogo uzev, bili mrtvi, iako su i dalje dejstvovali, sa dobrim izgledima da to i nastave jo mnogo godina. Ehidna je u inila Mejteru Ruu slepom za boanski lik, i to je bila pravedna kazna boginjina, tako da sada Mejtera Rua nije videla niti ula nikog, samo svete boje koje su plesale i proletale ponovo i ponovo, uzdu i popreko Svetog prozora. U dubokim tonovima boanskog glasa, koji su nju podsetili na violonelo, ipak je na mahove hvatala po jednu re ili dve-tri povezane rei. Mladi Patera Svila (koji je uvek tako nemaran, a najnemarniji upravo kad se bavi najvanijim stvarima) ispustio je rtveni no, taj no koji Mejtera Rua isti, podmazuje i otri ve blizu sto godina, no jo obojen krvlju golubice. Mejtera Rua se ispruila i dohvatila ga. Kotana drka nije pukla; seivo kao da se nije ni zaprljalo u kratkom dodiru sa podom. Svejedno, ona obrisa seivo o rukav, za svaki sluaj. Rasejano je vrhom palca oprobala otrinu vrha noa, dok je sluala i povremeno razumela, ili maltene razumela, poneku kratku reenicu, koju je svirao orkestar previe divan za ovaj jadni Svitak, Svitak istroen i potroen poput Mejtere Rue same, Svitak koji je promaio i pretrajao svoj pravi trenutak koji nikad nije ni nastupio, Svitak prestar, iako ne star ak ni koliko Mejtera Mermer, a toliko blii smrti. Violonela napravljena od drveta Glavnog procesora, flaute od dijamanata. Mejtera sama, stara Mejtera Rua koja se toliko umorila da vie i ne zna da je umorna, svojevremeno je svirala flautu, ali jo od prvog stida svog krvarenja nije na flautu ni pomislila. Bol je dugo podgrizao i mukama razarao tu muziku, pomisli ona sad, tako da je muzika zamukla, a kako je u davna vremena zvuala slatko, o, preslatko, uvee.

Mejtera Rua nekako oseti da ova boginja nije Ehidna. Telksiepeja, moda, ili ak Scila prea. Scila je jo jedna od njenih najomiljenijih, a danas je, ipak, scildan. Glas je uutao. Boje su polako nestajale, kao divne i sloene tinkture na kamenju koje je reka isprala, a koje blede i postaju nita dok se kamenje sui na suncu. Jo i sad na kolenima, Svila se nakloni duboko, elom dodirnu pod svetilita. alioci i vernici oglasili su se mrmljanjem koje je jaalo i raslo dok nije zazvualo kao urlik oluje. Svila ih pogleda preko ramena. Jedan od ljudi grubog izgleda, koji je sedeo blizu Orhideje, neto je vikao, dernjao se iz petnih ila i mahao pesnicom ka Svetom prozoru, oiju iskolaenih, sav modar u licu, ponet nekim oseanjem o kome je Svila mogao samo nagaati. Jedna mlada ena, sa kosom iji su uvojci bili crni poput Orhidejinih perli, plesala je u prolazu izmeu sedita, poneta nekom muzikom koju je ula jedino ona. Svila ustade i polako dohrama na ambion. "Svi vi imate pravo da ujete..." inilo se da govori nepostojeim glasom. Jeste pokrenuo jezik i usne, vazduh jeste proao tuda, ali ni jedan truba se ne bi uo kroz ovakvu galamu. Svila uzdie ruke i opet pogleda ka Svetom prozoru. Ono staro svetlucavo sivilo: isto kao da nijedna boginja nije kroz njega nikada progovorila. Jue, u utoj kui, u Lampionskoj ulici, ta boginja mu je rekla da e mu se uskoro opet javiti, i ponovila uskoro. Odrala je re, pomisli on. Gotovo iz dokolice poe se baviti razmiljanjem o registrima iza svetog prozora, koji sada vie nee biti prazni kao to su uvek bili, od kad ih je on gledao. Na jednom registru sad e stajati jedna usamljena brojka, i to jedinica; na drugom e biti ispisano trajanje boginjine teofanije, izraeno nekim mernim jedinicama koje vie niko ivi ne razume. Poeleo je da pogleda registre, da potvrdi da se stvarno desilo ovo to je maloas i uo i video. "Svi vi imate pravo da ujete..." Glas mu je zvuao nejako i istanjeno, ali ipak je bio ujan, bar njemu samome. Svi vi imate pravo da ujete kako je to zvualo kad ste svi govorili, a niko nikog nije sluao, pomisli on. Svi vi imate pravo da ujete kako ste se oseali i ta ste boginji rekli, ili hteli rei - iako veina nas to nikad nee uspeti. Buka se stiavala, smanjivala se kao talas na jezeru. Sad, silovito, ree Svila sebi. Iz dijafragme. U sholi je dobijao pohvale za to. "Imate pravo da znate ta je boginja rekla, i ime koje je dala. Bila je to Kipris; a to ime, kao to znate, ne spada u glavnih Devetoro." Pre nego to se mogao zaustaviti, on dodade: "Takoe imate pravo da znate da se Kipris ranije javila meni, u privatnom otkrovenju." Pa, rekla mu je da to ne kae, a on, evo, kazao; sigurno mu oprostiti nikad nee, niti e on samome sebi ikad oprostiti. "Kipris se u Spisima pominje nekoliko puta, i tamo se kae da se ona uvek zanima za za... mlade ene. ene dovoljno odrasle da se mogu udati, ali jo mlade. Nema sumnje da se zainteresovala za Fideju. vrsto sam uveren da je moralo to biti." Sad su bili maltene tihi; mnogi su ga pomno sluali. Ali njegov um bio je i sad savladan udesnou bojeg prisustva i lien povezanih misli. "Zgodna Kipris, koja je prema nama pokazala toliku dobrotu, pominje se na sedam mesta u Hrazmolokim spisima. Mislim da sam to ve rekao, ali nisu svi ovde prisutni uli. Bele golubice i bele zeeve treba prinositi njoj, pa smo zato i spremili ove dve golubice. Dala ih je njena majka - Fidejina, hou rei. Orhideja." Na sreu, setio se jo neeg. "U Spisima se njoj pripisuje da je najomiljenija Pesova drubenica meu manjim boginjama." Svila zastade i proguta. "Rekao sam da imate pravo da ujete ta je sve rekla. Tako zahteva crkveni kanon. Na alost, ja ne mogu taj kanon uvaiti u onoj meri koliko bih eleo.

Jedan deo njene poruke bio je namenjen samo glavnoj oaloenoj. Taj deo moram saoptiti privatno, i nastojau da to sredim im zavrim ovo ovde." More lica se malo ustalasalo. ak su i narikae sluale, oiju iskolaenih, usta irom otvorenih. "Ona - hou rei Kipris zgodna - ona je rekla tri stvari. Prvo, tu privatnu poruku koju u preneti. Drugo, da e izrei jedno proroanstvo, da biste vi verovali. Kao vernici. Ne verujem da ovde ima ikog ko ne veruje u bogove, sada. Ali moglo bi se desiti da neki od nas kasnije dovedu pod znak pitanja ovu njenu teofaniju. Ili je moda mislila na ceo na grad, ceo Viron. "To proroanstvo je sledee: dogodie se veliki zlo in, i to uspean, ovde u Vironu. Ona iri svoj ogrta iznad - tih zloinaca, i zato e njihov poduhvat uspeti." Potresen, mahnito nastojei da sredi misli, Svila zauta. U pomo mu priskoi ovek koji je sedeo do Njorke, koji povika: "Kad? Kad e biti?" "Noas." Svila proisti grlo. "Rekla je da e to biti ove, predstojee, noi." ovek zatvori i vrsto stee usta, i poe zuriti oko sebe. "I tree, rekla je ovo: da e opet doi na ovaj Sveti prozor, uskoro. Molio sam je sigurno ste me uli, bar neki od vas. Molio sam je da se vrati, i ona je rekla da hoe, uskoro. To je... to je sve to vam mogu rei sada." Vide pognutu glavu Mejtere Mermer i oseti da se ona to moli za njega, da se moli da on nekako stekne snagu i prisebnost koje mu sad tako primetno nedostaju. Ovo saznanje ga, samo po sebi, ojaa. "A sad moram zatraiti da se glavna oaloena popne ovamo. Orhidejo, keri moja, molim te da mi se pridrui. Moramo se povui na... izdvojeno mesto, da bih ti mogao preneti boginjinu poruku." Nameravao je da izvede Orhideju bonim vratima u batu; pomisao na batu navela ga je da se seti junice i drugih rtvenih ivotinja. "Molim da svi ostanete gde ste. Ili, ako neko hoe, neka ide i neka pusti druge da se pridrue svetom hranjenju. Bilo bi to pohvalno delo. im prenesem boginjinu poruku, nastaviemo obred za Fideju." Krvov tap za etnju bee ostavio iza Svetog prozora; sad ga uze, pa tek onda poe sa Orhidejom niz nekoliko stepenika i do bonih vrata. "Postoje sedita u senici, tamo. Moram da skinem ovo to mi je namotano oko noge i... da lupam time po neemu. Nadam se da ti nee smetati." Orhideja nita ne odgovori. Tek kad je iskoraio u vrt, Svila je uvideo koliko je bilo vrue u mantejonu, blizu oltarske lomae. itava bata kao da je zraila nekim sjajem; zeevi su leali izvaljeni na bok i hvatali vazduh, a trave Mejtere Mermer sparuivale su se maltene na oigled; pa ipak, Svili se inilo da je vreli, suvi vetar pravo osveenje, a plamena ipka podnevnog sunca, koja je trebalo da ga udari silovito, bila je bez snage. "Trebalo bi da imam neto za pie", ree on. "Mislim, vodu. Jedino vodu imamo. Nesumnjivo bi trebalo da i ti pije vode." "Dobro", ree Orhideja, i on je povede u senicu, a zatim othrama u kuhinju stambene zgrade. Tu je pumpao i pumpao sve dok voda nije naila, zatim je podmetnuo glavu pod hladni mlaz. Kad se naao napolju, dao je Orhideji veliku au vode, seo i sipao sebi drugu, iz bokala koji je sa sobom doneo. "Bar je hladna. ao mi je to nemam vina da ti ponudim. Imau ga za dan-dva, zahvaljujui tebi; ali jutros nije bilo vremena." "Boli me glava", ree Orhideja. "Ovo mi treba." Onda: "Bila je divna, zar ne?" "Boginja? Oh, da! Bila je - i jeste - predivna. Nijedan slikar..." "Mislila sam na Fideju." Orhideja je ispraznila au; govorei, pruila ju je radi ponovnog punjenja, a Svila je klimnuo glavom i nagnuo bokal.

"Zar ti se ne ini da je to bio jedan od razloga za dolazak ove boginje? Ja bih volela da verujem da je tako, Patera. A moglo bi biti ba tako." Svila ree: "Bolje je da ti odmah saoptim boginjinu poruku, ve sam predugo ekao. Rekla je da ti kaem da nijedna ena koja voli neto izvan sebe ne moe biti sasvim loa. I jo, da te je Fideja spasavala dosad, ali da odsad mora nai neto drugo to e te spasavati. Da mora nai neto novo da voli." Orhideja je sedela utke, i to, Svili se inilo, dugo. Bela junica, koja je leala ispod umirue smokve, poela je da preiva. Mnogobrojni ljudi koji su ekali na Ulici sunca, s druge strane batenskog zida, uzbueno su priali izmeu sebe. Svila nije razumeo, ali je lako mogao pogoditi, ta govore. Napokon ona promrmlja: "Da li ljubav zaista zna i vie od ivota, Patera? Da li je vanija?" "Ne znam. Mislim da bi mogla biti." "Ja sam mislila da volim i mnogo to-ta drugo." Njene usne se izvie u gorak osmeh. "Recimo, pare, za poetak. Al ipak sam ti dala sto karata za ovo, a? Moda to pokazuje da ne volim novac onoliko koliko sam mislila." Svila se trudio da pronae prave rei. "Bogovi nam se moraju obraati na naem jeziku, zato to samo njega razumemo, ali mi taj jezik stalno kvarimo. Oni, moda, imaju hiljadu rei za hiljadu razliitih vrsta ljubavi, ili deset hiljada za deset hiljada; ali kad se obraaju nama, moraju rei 'ljubav' jednako kao i mi. Mislim da se zbog toga povremeno zamuuje znaenje onoga to kau." "Nee biti lako, Patera." Svila odmahnu glavom. "Nisam ni zamiljao da e biti, a mislim da ni Kipris nije. Jer da je mislila da e biti lako, ne bi ni slala poruku, siguran sam." Orhideja poe opipavati crne perle. "Pitala sam se zato neko - Kipris ili Pes ili ve neko - nije spasao Fideju. Mislim da sad znam." "Onda mi kai", ree Svila. "Ja ne znam, a veoma bih voleo da znam." "Nisu zato to jesu. Zvui neozbiljno, a? Mislim da Fideja nije volela nikog osim mene, pa, prema tome, da sam ja umrla pre nje..." Slegnula je ramenima. "Zato su pustili da ona ode prva. Bila je krasotica, lepe je izgledala nego ja ikada. Ali nije bila jednako tvrda. Ili bar ja mislim da nije. ta ti voli, Patera?" "Nisam siguran", priznade Svila. "Kad smo proli put ti i ja razgovarali, odgovorio bih, ovaj mantejon. Sada znam vie, ili mi se tako ini. Pokuavam da volim Izvanaa - ja stalno o njemu priam, kao to Njorka ree - ali, ponekad ga maltene mrzim, zato to je svalio na mene odgovornost, a i toliku ast." "Prosvetljen si. To mi neko ree na putu dovde. Ti e vratiti Povelju i bie kalde." Svila odmahnu glavom i ustade. "Da uemo mi. Zbog nas, pet stotina ljudi eka u onoj jari." Kad su se rastajali, ona ga je, na njegovo veliko iznenaenje, potapala po ramenu. Kad je bilo svreno i sa poslednjom rtvom i kad je narodu razdeljen i poslednji zalogaj svete hrane koja je tako dobijena, Svila je ispraznio mantejon. "Sada emo poloiti Fideju u njen koveg", objasnio je, "i zatvoriti ga. Oni koji ele da se poslednji put oproste od nje, mogu to uiniti u hodu, dok izlaze, ali izai moraju svi. Napolju, na stepenicama, neka saekaju oni koji e pratiti koveg do groblja." Mejtera Rua ve je bila otila da opere njegove rukavice i rtveni no. Mejtera Nana proaputa: "Ja, Patera, radije ne bih gledala. Mogu li...?" On klimnu glavom, a ona urno ode u kenobu. alioci su jedan po jedan prolazili pored tela. Orhideja je ekala, da bi poslednja dola na red. Mejtera Mermer ree: "Oni ljudi e nositi sanduk, Patera. Zato su tu. Jue sam

pomislila da e se morati nai neko, a na platnom nalogu bila je adresa. Zato sam uputila jednog deka, sa napisanom porukom, Orhideji." "Hvala ti, Mejtera. Kao to sam rekao hiljadu puta, ne znam ta bih radio bez tebe. Reci im da ekaju na ulazu, molim te." enila je jo sedela u mantejonu. "Treba i ti da ide", ree joj on, ali ona kao da ga nije ula. Kad se vratila Mejtera Mermer, podigli su Fidejino telo sa leaja od ostataka leda i stavili ga u mrtvaki sanduk koji ju je ekao. "Pomoi u ti i sa poklopcem, Patera." Odmahnuo je glavom. "Mislim da enila eli da razgovara sa mnom, ali ne dok si ti tu. Stani na ulaz, Mejtera, molim te, jer tamo nas nee uti ako budemo govorili tiho." Zatim ree enili: "Sad u privrstiti poklopac. Ako eli razgovarati sa mnom, moe dok to radim." Njen pogled je zatreperio, na trenutak, ka njemu, ali nije rekla nita. "Mejtera mora da ostane tu, zna. Mora nas biti dvoje, da bi svako mogao svedoiti da ona druga osoba nije opljakala ili napastvovala telo." Zatim je, stenjui od napora, podigao teki poklopac i namestio ga. "Ako si ostala da pita da li sam ita od onoga to si mi na ispovesti poverila rekao ikom drugom, odgovor je: nisam. tavie, glavninu toga sam ve zaboravio; znam da mi to nee poverovati, ali tako je. Mi se trudimo da zaboravljamo, vidi. Kad ti je jednom oproteno, onda ti je oproteno; taj deo tvog ivota je zavren, i nema razloga da ga pamtimo." enila je ostala kao i pre; zurila je pravo pred sebe. Njeno iroko, okruglo elo sijalo je od znoja; dok ju je Svila pomno posmatrao, jedna kap znoja skliznula joj je u levo oko i odmah se iz njega izlila napolje, kao da je nanovo ro ena kao suza. Majstori koji su pravili koveg priloili su est dugakih mesinganih zavrtnjeva, po jedan za svaki ugao. Sad su ti zavrtnji leali skriveni, a sa njima i navrtka iz ostave za metle i alat u palestri, ispod crne tkanine kojom je, kao draperijom, bio prekriven odar. U drvetu su bile izbuene rupe, za svaki zavrtanj po jedna. Svila izvadi zavrtnjeve ispod tkanine, zau eniline spore korake u prolazu izmeu sedita i die pogled. enila ga je gledala, ali njene kretnje izgledale su maltene mehanike. On joj ree: "Ako ima volju da kae Fideji zbogom, skloniu poklopac. To mogu, jer jo nisam stavio prvi zavrtanj." Iz njenog grla zauo se neki neartikulisani zvuk. Odmahnula je glavom. "Pa, dobro." Prinudio je sebe da gleda dole, u posao. Sve dosad nije shvatio da je enila tako predivna - nije to video ak ni kad je sedeo u njenoj sobi, u Orhidejinoj kui. Maloas je u bati zaustio da kae da nijedan slikar ne bi mogao naslikati lice divno poput Kiprisinog. Sad mu se inilo da bi se upravo te iste rei mogle odnositi i na enilu; naas zamisli sebe kao vajara ili slikara. Namestio bih je u neku dobru pozu pored potoka, pomisli on, da joj lice bude okrenuto nagore, kao da se zagledala u poljsku evu... Pre nego to je pritegao prvi zavrtanj, osetio je njenu blizinu. Njen obraz, Svila je u to bio siguran, naao se na pedalj od njegovog uha. Njen parfem ispuni Sviline nozdrve; pa, iako se nije razlikovao od parfema bilo koje druge ene, iako je bio jai nego to bi trebalo, iako je bio pomean sa mirisom znoja i sa niim mirisima njenih pudera na licu i telu, pa ak i sa neprijatnim mirisom vunene haljine koja je provela skoro celo ovo produeno leto u jednom od olupanih, starih sanduka koje je video u njenoj sobi - ipak je na Svilu delovao opojno. Dok je pritezao trei zavrtanj, enilina ruka se blago spusti na njegovu. "Ma, bolje e biti da ti sedne", ree joj on. "A zapravo, ne bi ni trebalo da bude ovde." Nasmejala se tiho. Uspravio se i okrenuo ka njoj, pogledao je. Bili su licem u lice. "Mejtera nas gleda. Zar si to zaboravila? Idi i sedi, molim te. Nemam elju da upotrebim vlast koju ovde imam, ali ako moram, upotrebiu."

Kad je progovorila, bilo je to sa meavinom zapanjenosti i zabavljenosti. Rekla je: "Ova ena je pijunka!" 3. DRUTVO Iako je esto zalazio u staro groblje, Svila se nikad do tada nije vozio na mrtvakim kolima - zapravo, jeste, ali ne na pravim, podseti on sebe otro, nego svaki put samo na onim ikovljevim. Uvek su svi stupali za kolima, kao to obiaj nalae, sve do groblja, i svaki put je ikov nudio Svili da u povratku ka mantejonu sedne pored njega, na sivu dasku, izrovaenu od dejstva vremenskih prilika, koja je na tim kolima bila vozako sedite. Ovo su, meutim, bila prava, zatvorena mrtvaka kola, sva od stakla i crnog, lakiranog drveta, sa crnim perjanicama i sa dva konja vranca, to je sve bilo iznajmljeno od proizvoaa Fidejinog kovega, za okantnu svotu od itave tri karte. Svila je danas, stiui peke do groblja, bio jedva sposoban i da opa; silno mu je laknulo kad je livrejisani koija ponudio da ga odveze nazad do mantejona. Zatim se zapanjio kad je video da na ovim pogrebnim kolima vozako sedite ima i naslon, tavie da su i sedite i naslon otmeno postavljeni blistavom, crnom, tavljenom koom, kao skupocena fotelja. To sedite je, jo, bilo smeteno vrlo visoko, tako da je Svila sad mogao sagledati ulice, kroz koje su se vozili, iz nove perspektive. Voza proisti grlo i majstorski pljunu izmeu konja. "Ko je bila ova, Patera? Neka tvoja prijateljica?" "Voleo bih da mogu kazati da je tako", odgovori Svila. "Nikada je nisam sreo. Ali njena majka je moja prijateljica, ili se bar nadam da jeste. Platila je za ovu tvoju finu ko iju, a i za mnoge druge stvari; prema tome, ja njoj mnogo dugujem." Koija drueljubivo klimnu glavom. "Ovo je novo iskustvo za mene", nastavi Svila, "drugo takvo za tri dana. Nikad se pre nisam vozio lebdelicom; a to se desilo prekjue, kad je jedan gospodin veoma ljubazno uputio jednu od svojih letelica da me prebaci kui. A sad ovo! Zna li da mi se ovo, maltene, vie svia. ovek toliko vie vidi odavde i dobije oseaj... ne mogu, zapravo, kazati kakav. Kao da je Savetnik, moda. Ti ovo radi svaki dan? Ovako vozi?" Koija se tiho nasmeja. "I timarim konje, i davam im vodu i hranu, i istim iza njig, i pazim na kola, i tako to. To ima da se glacka i polira, sve ima isto da bide, a tokovi mora da se podmazivaju. Muterija koji se vozi pozadi, ne buni se mnogo. Ne buni se uopte. Al bunu se ovi, rodbina, ako kripu to kovi, kau da to zvui tuno. Jelte. Zato ja podmazivam, to nije ni blizo tako teko ki glackanje." "Zavidim ti", ree Svila iskreno. "I nije neki lo ivot, doklen god se ja vozam ovdi napred. Ti si sad slobodan ceo dan, do uvee, jelda Patera?" Svila klimnu glavom. "Osim ako nekome zatreba Pesov oprotaj, ili tako neto." Koija izvadi akalicu iz jednog od unutranjih depova livreje. "Al ako neki zatrai, ti mora ide, jelda?" "Svakako." "A pre neg to smo utovarili ovu, priklao si kolko goluba i koza i tome slinog?" Svila zastade, da prebroji. "Sveukupno, etrnaest ivotinja, uraunavajui i ptice. Ne, petnaest, zato to je Njorka doveo ovna koga je obeao. To zaboravih, iako je ba u ovnovoj utrobi stajalo... nije bitno." "Petnaes, od ega jedan ovan. I ti njig sam pokolje, pa proita, pa ig sam raerei, jel tako." Svila opet klimnu glavom.

"Pa si io sve do groblja sa tom loom nogom, a uz put si ito molitve i tako to. Al zato sad mo da skine izme, osim ako neki odlui da ode odavde. Onda ipak ne moe. Nije vama mnogo teko, augurima, jelda? Oprilike ko nama, jel tako?" "I nije neki lo ivot, dokle god se ja vozim ovde napred", ree Svila. Obojica se nasmejae. "Neto se desilo tamo? U tvomu mantejonu?" Svila klimnu glavom. "Iznenauje me da si tako brzo uo za to." "Priali su o tomu kad sam doo tamo, Patera. Nisam ti ja neki vernik. Nita ne znadem o bogovima, niti neu da znadem, al zvualo je zanimljivo." "A-ha." Svila se protrlja po donjoj vilici. "U tom sluaju, ono to ti zna jednako je vano kao ono to ja znam. Ja samo znam ta se stvarno desilo, a ti zna ta narod o tome pria, to moe biti ak i vanije." "Ja sam se pito zato ona nije tolko dugo dola ni za jednom drugom enom. Dal je rekla?" "Nije. Niti sam ja mogao tako neto da je pitam, dabome. Ne moe ovek ispitivati bogove. A sad mi ispriaj ta su govorili ljudi ispred mantejona. Redom - sve." Ve se uveliko sputao mrak kad je koija pritegao uzde ispred batenske kapije. Deaci Mae i Resica, koji su se igrali na ulici, bili su prepuni pitanja: "Je l' stvarno dola boginja, Patera?" "Prava pravcijata boginja?" "Kako je izgledala?" "Jesi mogao stvarno dobro da je vidi?" "A jesi priao s njom?" "Je l' rekla neke stvari, Patera?" "Jesi razumeo ta kae?" "A ta je rekla?" Svila die ake, u znak da zahteva tiinu. "Mogli ste je i vas dvojica videti, da ste doli na nae prinoenje rtava, kao to je i trebalo da uinite." "Nisu nas pustili." "Nismo mogli da uemo." "Vrlo mi je ao to to ujem", ree im Svila iskreno. "Videli biste Kipris zgodnu, jednako kao to sam je ja video, mada veina prisutnih, a unutra ih je bilo najmanje pet stotina, nije tako dobro videla. Sad sluajte. Znam da veoma elite da na vaa pitanja dobijete odgovore, ba kao to bih i ja eleo na vaem mestu. Ali ja u sledeih nekoliko dana morati mnogo da govorim o toj teofaniji, a ne bih eleo da ponavljam bajate stvari. Osim toga, morau ionako da ispriam sve u palestri, sa obiljem pojedinosti, pa e vam biti dosadno ako budete sve sluali dva puta." unuo je da bi licem bio na visini vrlo prljavog lica manjeg deaka. "Ali, Mae, postoji pouka u ovome, za tebe naro ito. Pre samo dva dana pitao si me da li e neki bog stvarno doi na na Prozor. Pamti li to?" "Rekao si da e imati dugo da se eka, ali nije ispalo tako." "Rekao sam da e moda imati dugo da se eka, Mae, a ne sigurno. Meutim, ti si u sutini sasvim u pravu. Jesam verovao da e se ekati dugo, moda desetinama godina, i jesam, u tome, grdno pogreio; ali na neto drugo hou da ti ukaem, a to je sledee: kad si ti postavio to pitanje, svi drugi aci su se nasmejali. Bilo im je vrlo smeno. Pamti?" Mae sveano klimnu glavom. "Smejali su se kao da si postavio glupo pitanje, zato to su smatrali da to jeste glupo pitanje. Oni su, meutim, u tome pogreili jo grdnije nego ja, to je sada verovatno jasno i njima samima. Tvoje pitanje bee ozbiljno i vano, a pogreio si jedino u tome to si pitao nekoga ko je znao jedva neto malice vie nego ti. Nikad ne dozvoli da te ma ije podsmevanje skrene sa vanih i ozbiljnih pitanja o ivotu. Nastoj da to ima na umu." Svila poe traiti neto po depu. "Vas dva momka, hajde da pojurite i obavite jedan posao u gradu za mene. Iao bih ja sam, ali jedva mogu da hodam, a kamoli da trim. Dau tebi, Resice, pet para. Evo ti: jedan, dva, tri, etiri, pet bita. A tebi, Mae, tri. Evo. Ti, Mae, da ode do piljara. Reci mu da je povre za mene i zatrai da ti da najbolje i najsveije to ima, u vrednosti od tri pare. Ti, Resice, idi kod mesara. Reci da elim neko lepo meso, i to

kotlete, u vrednosti od pet bita. Posle u dati svakom od vas", Svila zastade i razmisli, "po pola pare, kad donesete." Resica upita: "Kotlete koje, Patera? Ovije ili svinjske?" "Prepustiemo njima, u radnji, da to odlue." Svila ih je gledao kako odlaze trkom; onda je ustao, otkljuao batensku kapiju i uao. Trava je, izgaena, izgledala jadno, kao to je Mejtera Mermer i predvidela da e biti; ak i u poslednjem umiru em sjaju dana lako se videlo koliko su upropaeni i travnjak i Mejterine nevelike leje. Svila filozofski izvede zakljuak da bi u normalnoj godini plodovi iz svih tih leja pristigli i bili ubrani jo odavno, nekoliko nedelja ranije. "Patera!" Uzviknula je to Mejtera Rua, koja se nagnula kroz prozor kenobe i odatle mahala: prekraj zbog koga bi ona sama prekorevala Mejteru Mermer ili Mejteru Nanu beskonano. "Da", ree Svila. "ta je bilo, Mejtera?" "Jesu li se one vratile sa tobom?" Dohramao je do prozora. "Tvoje sestre? Nisu. Rekle su da e doi peice, zajedno. Trebalo bi uskoro da stignu." "Vreme za veeru je ve prolo", izjavi Mejtera Rua. (Ali ta izjava je bila, primetno, neistinita.) Svila se osmehnu. "Trebalo bi da i vaa veera uskoro stigne, i neka vam Scila blagosilja gozbu." Okrenuo se, i dalje osmehnut, pre nego to mu je ona mogla postaviti ikakvo dalje pitanje. Nekakav paket, umotan u belu hartiju i uvezan belim kanapom, leao je na kuhinjskom pragu stambene zgrade. Svila ga uze, prevrte ga u rukama, pa otvori vrata. Na kuhinjskom stolu bio je Oreb, koji je, sudei po razbacanim kapima vode, maloas pio iz svoje olje. "Dra-vo, Svila." "Zdravo i tebi." Svila izvue noi za seenje noktiju. "Se-e tica?" "Ne, nego 'otvara' ovo. Previe sam, daleko previe umoran - ili lenj - da razvezujem ove vorove, ali ako ih preseem, trebalo bi da budem u mogunosti da sauvam glavninu kanapa. Jesi li ti ubio onog pacova koga sam bacio u smee, Orebe?" "Bor-ba! Jaka!" "Pa, da, trebalo bi da ti estitam, a i da ti zahvalim. to, evo, i inim." Odmotavanje belog papira otkrilo je zbirku miriljavih komadia mesa. "To ti je maje meso, Orebe. Poto mi je jednom izruena na glavu puna kofa toga, stekao sam zauvek sposobnost da ga prepoznam, svuda. Skleroderma nam je obeala da e doneti izvesnu koliinu i, gle, to je ve ispunila." "Jede sad?" "Pa, ti moe, ako hoe. Ja ne. Ali pojeo si dobar deo onog pacova koga si ubio. Nemoj mi rei da si jo gladan!" Oreb samo mahnu krilima i upitno nakrivi glavu. "Uote nisam siguran da je za tebe dobro da se toliko naderava mesa." "Dob-ro meso!" "Zapravo, i nije." Svila unu meso prema pticanu. "Ali ako ga uvam, postae jo gore, a da ga trajno uvamo, nemamo sredstava. Prema tome, samo navali, ako te je volja." Oreb doepa jedno pare mesa i uspe ga odneti, malo skakanjem, a malo letenjem, na vrh ormana. "Neka Scila blagoslovi i tvoju gozbu." Po dvehiljaditi put Svila pomisli da bi hrana koju Scila blagoslovi morala, logino, biti riba; Hrazmoloki spisi nagovetavaju da je, prvobitno, tako i bilo. On uzdahnu, skide mantiju i okai je o naslon stolice koja je nekad bila stolica Patere tuke. Ranije ili kasnije, morae odneti mantiju gore, u spavau sobu, da je

oetka i okai propisno; kao i da izvue knjiurinu, mantejonski primerak Spisa, iz velikog prednjeg depa mantije i vrati je na pravo mesto. Ali obe te stvari mogu da ekaju, to njemu mnogo vie odgovara. Naloio je vatru u pei, oprao ruke, izvadio tiganj u kome je jue prio paradajz, napunio vodom iz pumpe stari kotli, onaj koji je Pateri tuki bio najomiljeniji, i stavio ga na pe. Osmatrao je kotli zamiljeno, odmeravajui da li da napravi mate aj ili kafu, kad se na vratima prema Srebrnoj ulici zau kucanje. Skinuo je rezu sa njih, otvorio ih i uzeo od Resice paket slian onome naenom na pragu, ali mnogo vei. Po e preturati po depu da bi naao obeanih pola pare. "Patera..." Resicino malo lice bilo je iskrivljeno od silnog napora. "Da, ta je?" "Neu nita." Resica je ispruio prljavu aku: na dlanu je blistalo pet zlatnih kvadratia, izrezanih iz pet razliitih kartica. "To su mojih pet para?" Resica klimnu glavom. "Nije hteo da uzme." "A-ha. Ali kasapin ti je ipak dao ove kotlete; ovaj paket svakako nisi ti zamotavao. I sad, poto on nije hteo primiti pare od mene - nije trebalo da ti kaem da mu kae da je meso za mene - tebi se ini da ni ti, kao deko astan i poboan, ne treba da uzme pola pare od mene." Resica sveano klimnu glavom. "Pa, dobro, svakako te neu terati da uzme. Meutim, ja tvojoj majci dugujem jednu paru; jedan bit. Znai, ti mi sad vrati etiri, a petu paru odnesi njoj. Vai?" Resica opet klimnu glavom, dade mu etiri kvadratia i nestade u sutonu. "Ovi ovde kotleti, bao, nisu ni za tebe, ni za mene", ree Svila ptici na ormanu, dok je zatvarao vrata prema Srebrnoj, podizao teku rezu i vraao je na mesto. "Nemoj da si pipnuo." Iako je tiganj bio prostran, kotleti su ga ispunili sasvim. Posuo ih je majunom koliinom dragocene soli i postavio tiganj na rupu na penici. "Mi smo plutokrati natprirodnog", saopti on Orebu, tonom najobinijeg razgovora, "a to je, u izvesnom smislu, maltene blamaa. Drugi imaju lovu, kao Krv, ili vlast, kao Savetnik Lemur. Ili snagu i hrabrost, kao Njorka. Mi smo truba za sve to, mi imamo samo bogove i duhove." Sa vrha ormana Oreb graknu: "Svila do-bar!" "Ako to znai da razume, onda razume mnogo vie nego ja. Ali, ipak, trudim se da shvatim. Plutokrati natprirodnog i ne moraju imati novac, kao to maloas videsmo - ali ga ipak dobijaju, to takoe videsmo. Snaga i hrabrost im urno priskau u pomo." Svila se srui u stolicu; u jednoj ruci drao je kuvarsku viljuku, a na dlan druge ruke oslonio je donju vilicu. "Njima je potrebna mudrost. Niko ne razume bogove i duhove, ali mi ih moramo razumeti: Damu Kipris danas, Pateru navrh stepenita jue, i sve ostalo." Oreb virnu preko ivice ormana. "Lo o-vek?" Svila odmahnu glavom. "Moda ti stavlja primedbu da sam izostavio Gljivu, koja nije mrtva, te prema tome nikako ne moe biti duh, ali koja svakako nije ni boginja. Ona se, zapravo, ponaa maltene sasvim kao avo. Ovo me podsea da imamo i demone, ili bar jednog demona, ili demonicu - naime, jadna elja ima ili je imala jedno takvo stvorenje. Doktor dral misli da je nju gricnuo nekakav slepi mi, ali ona sama tvrdi da ju je napao krilati starac." Kotleti su poinjali da cvre. Svila ustade, unu jedan kotlet, probe radi, vrhom viljuke, onda podie drugi da proui smeu boju na donjoj strani. "Kad ve govorimo o krilima, ta misli o mogunosti da ponemo sa reavanjem jedne sasvim jednostavne zagonetke? Govorim o tebi, Orebe." "Do-bra tica!"

"Dobar si, da. Ali ne toliko dobar da moe leteti sa tim ranjenim krilom. Pa ipak, ja videh prole noi da si ba to postigao, ali neposredno pre toga video sam Gljivu i njeno ieznue. To govori da..." "Patera?" elini zglavci prstiju pokucali su otro po batenskim vratima. "Samo trenutak, Mejtera, moram prevrnuti vae kotlete." Orebu Svila dodade: "Gljivu nisam ukljuio zato to ono to ona izvodi neu nazvati natprirodnim. Mada priznajem, bez oklevanja, da izgleda natprirodno. Moda sam ja jedini ovek u celom Vironu koji bi oklevao da te njene postupke nazove tako." Ne isputajui viljuku, on irom otvori vrata ka bati. "Dobro vee, Mejtera. Dobro vee, Mae. Neka svi bogovi budu uz vas dvoje. Je li to moje povre?" Mae klimnu glavom, a Svila prihvati veliku piljarsku kesu i poloi je na kuhinjski sto. "Mae, ovo izgleda kao velika koliina robe za samo tri pare, ako imamo u vidu koliko su visoke cene danas. Pa ak su i banane unutra - oseam taj miris. One su uvek vrlo skupe." Mae ni sad ne ree nita. Mejtera Mermer primeti: "Stajao je na ulici, Patera, i plaio se da pokuca. Ili e pre biti, ini mi se, da je kucao, ali vrlo tiho, tako da ga ti nisi uo. Uvela sam ga u batu, ali nije hteo da se odvoji od te ogromne kese." "Veoma ispravno", ree Svila. "Ali, Mae, ja te ne bih ugrizao to si mi doneo povre, utoliko pre to sam te ja i zamolio da to uradi." Mae prui prljavu pesnicu. "A, jasno mi je. Ili bar mislim da mi je jasno. Nije hteo da uzme novac?" Mae odmahnu glavom. "A ti si se plaio da u se ja ljutiti zbog toga - kao to se, iskreno govorei, i ljutim, pomalo. Dobro, daj mi pare." Mejtera Mermer upita: "Ko nije hteo da primi tvoj novac, Patera? Onaj Sr, u naoj ulici?" Svila klimnu glavom. "Dakle, Mae, evo pola pare za tebe, kao to sam i obeao. Uzmi to, zatvori kapiju za sobom kad izie, pamti ta sam ti govorio i ne plai se." "Plaim se ja", ree Mejtera Mermer im je deko otiao. "Ne za sebe, nego za tvoju bezbednost, Patera. Oni ne vole da iko bude mnogo popularan. Da li je Kipris dobra obeala da e ti dati zatitu? ta ako poalju gardu po tebe?" Svila odmahnu glavom. "U tom sluaju u valjda poi sa njima. ta bih drugo?" "Moglo bi se dogoditi da se ne vrati." "Pa objasniu im da nemam nikakvih politikih ambicija, to i jeste jednostavna istina." Svila privue stolicu blie tim vratima i sede. "Rado bih te pozvao unutra, Mejtera. Da ti iznesem drugu stolicu, da sedne?" "Dobro je meni ovako", ree Mejtera Mermer, "nego, tvoj noni zglob sigurno mnogo boli. Danas si peaio daleko." "Nije onako loe kao jue", ree Svila, opipavajui namotaj na nozi. "Ili me je moda, da tako kaem, ponela neka skrivena zaliha snage. Mnogo toga se desilo od fejdana, i to kakvom brzinom. Prvo se zbio onaj vrlo veliki dogaaj o kome sam ti priao kad smo sedeli u senici pod kiom; onda je Krv doao ovde, onda susret sa Njorkom, jahanje do Krvove vile, prelom skonog zgloba, razgovor sa Krvom. Onda, u sfigdan, donoenje Pesovog oprotaja jadnoj, maloj elji, Fidejina pogibija, egzorcizam i Orhidejina elja da se oprotajne rtve za Fideju prinesu ovde. Nisam bio naviknut da se toliko stvari dogodi tako brzo." Mejtera Mermer je svojim izgledom pokazivala brinu panju. "Niko ne bi mogao ni oekivati od tebe da to bude, Patera." "Prole noi, tek to sam poeo da se malo snalazim, dogodilo se nekoliko drugih stvari. A danas Kiprisina milost koja nam je pruena - mi smo prvi mantejon u Vironu kome je dat takav znak boanske naklonosti u poslednjih dvadeset ili vie godina. Ako..."

Mejtera Mermer ga prekide. "Bilo je prekrasno. Jo i sad pokuavam da ovladam time, ako razume ta hou rei - naime, da integriem taj dogaaj u moje operativne parametre. Ali, zna - evo, ovaj Srov postupak, na primer. Ili natpis 'Vratimo se Povelji!' koji sam videla na bonom zidu jedne zgrade. Zatim ovo u naem mantejonu. uvaj se! Budi oprezan." "Hou", obea Svila. "Kao to sam pokuavao objasniti, ponovo sam uspostavio mentalnu ravnoteu. Uradio sam to to ti kae da pokuava - integrisao sam sve ove dogaaje u moje operativne kako-se-zvae - theh... u moj nain miljenja. Dok smo stupali za mrtvakim kolima, imao sam obilje vremena da sagledam stvari i postavim ih u neki red. To mi je bila i prilika da odmerim teinu linih utisaka naspram onoga to u Spisima, bar kako ih ja itam, stoji. Pamti li onaj pasus koji poinje reima: 'Suverena Priroda, koja vlada celinom, uskoro e izmeniti sve stvari koje danas vidi, i od tvari njihove druge e stvari stvoriti, a posle od njihove, opet druge, da bi svitak veito nov bio'? U kontekstu ovog poslednjeg prinoenja rtava, to bi znailo samo da e Fideja opet da izraste, u obliku trave i cvea. Dabome. Pa ipak, ja sam u tim reima naao i jedno posebno znaenje, koje kao da je bilo ubaeno namenski, za mene lino, sa svrhom da ga shvatim ba danas. Kamo sree da ja umem ljudima da govorim stvari koje bi na njih uticale tako duboko kao taj pasus na mene. Uvideo sam, itajui, da je ovaj mirni ivot ovde, za koji zamiljah da sam ga konano naao i nadao se da u njime iveti bez prekida i manje-vie bez naruavanja sve do starosti svoje - da je taj ivot bio samo jedno privremeno stanje, u optem, venom proticanju razliitih stanja. Moja zavrna godina u sholi, na primer..." "Da li si rekao da su kotleti za mene, kad sam pokucala, Patera? Hteo si rei da e mi oni utedeti sav trud oko spremanja glavnog jela, a ja to veoma cenim. Miriu predivno. Sigurna sam da e Mejtera Rua i Mejtera Nana uivati u njima ogromno." Svila slegnu ramenima. "Ti mi kae da je vreme da ih jo jednom prevrnem, zar ne?" "Ne, Patera. Vreme je da ih digne sa vatre - i stavi na veliki tanjir. Ve si ih prevrnuo, jednom." On othrama do pei. Oreb je, dok je on razgovarao sa Mejterom Mermer i sa Maetom, harao po majem mesu, koje je sad bilo rasuto po stolu, ali jednim manjim delom i po podu. Kotleti su sa donje strane imali duboku, zlatnu, smeu boju. Svila ih naslaga na najvei tanjir koji je u ormanu postojao, prekri ih istim platnom, i odnese ih Mejteri Mermer, koja je stajala s druge strane praga. "Hvala ti vrlo, vrlo mnogo, Patera." Virnula je pod platno. "O-ho! Ala su lepi! Nadam se da si bar jo tri sauvao za sebe." Svila odmahnu glavom. "Jeo sam kotlete prole noi, kad me je Njorka astio veerom. Inae, ja stvarno ne volim meso." Naklonila mu se, sasvim malo. "Moram pohitati pre nego to se ohlade." "Mejtera?" ree on, hramajui za njom, ljunanom stazom prema kenobi. Sunanu goruu ipku zastor je ve u potpunosti zaklonio; ali noni vazduh je poivao nepomino, suv i vru, kao bolesnik koga je visoka telesna temperatura doterala na rub smrti. "ta je, Patera?" "Kae, miriu predivno. Da li stvari... da li hrana tebi zaista mirie dobro, Mejtera? Ti je ne moe jesti." "Ali je mogu kuvati, to i inim", podsetila ga je blago, "pa onda, prirodno, znam ta mirie dobro." "Ja sam pomiljao samo na Mejteru Ruu, a to nije lepo od mene. Trebalo je da nabavim neto u emu biste sve tri mogle uivati." Svila zauta, uzaludno tragajui za reima koje ne bi bile neprikladne. "Stvarno mi je strano ao i nastojau da naem naina da to popravim."

"Ja istinski uivam u ovome, Patera. Veliko mi je zadovoljstvo da budem ona koja e odneti ovu dobru hranu mojim sestrama. A sada, molim te, vrati se u kuu i sedi. Ne volim da te gledam kako trpi bolove." Oklevao je, eljan da kae jo neto; onda je klimnuo glavom i okrenuo se. Ali pri tom okretu, njegov skoni zglob kao da se uvrnuo u ovojnici koja je poputala. Bol je bio tako otar da je Svila zamalo jauknuo. Napravivi grimasu od bola, dohvatio je rukom drveni stub senice, a zatim drugom jednu zgodnu granu malog krukovog drveta. U daljini se zaulo kucanje na vrata. Da nije ve stao, sada bi svakako stao da to oslune. Kucanje se ponovilo, malo jae, i to, bez ikakve sumnje, sa njegove leve strane, iz Sunane ulice. Prednja vrata stambene zgrade vodila su na Sunanu; kenoba uopte nije imala vrata ka toj ulici. Hteo je povikati posetiocu da prieka, ali, paralisan iznenaenjem, nije pustio ni glaska od sebe. Jer preko zavesa na prozoru njegove sobe kliznula je jedna senka, vrlo slabo vidljiva, zato to su svetiljke u njegovoj sobi snizile nivo maltene do potpunog gaenja. Neko je tamo gore, i taj neko kree da otvori vrata; neko ko je, po svemu sudei, gledao kako on hramlje stazom za Mejterom Mermer. Svi prozori stambene zgrade usmereni ka bati bejahu irom otvoreni. Kroz njih on zau hitri bat nogu niz njegovo krivudavo stepenite; posle toga, nepogreivo, podizanje reze na vratima ka Ulici sunca i kriputanje arki dok su se ta vrata otvarala; zatim nejasno munanje nekih glasova - ne ba prijateljskih, inilo se. udno, kako ga je sad malo boleo njegov skoni zglob. On prie vratima kuhinje/trpezarije i otvori ih najtie to je mogao; ali oboje se istog trena okrenue ka njemu, ona sa osmehom, on sa besnim zurenjem. "Evo ga", saopti enila. "Sad mu sam kai, ta god to ima." Mous je zareao i odgurnuo enilu u stranu. Majim hodom preao je do Sviline stolice za itanje i seo na nju. Svila proisti grlo. "Iako nemam elju da izgledam kao lo domain, moram zapitati vas oboje ta ete tu." Mous mu se podrugljivo iskezio; enila se potrudila, i maltene uspela, da izgleda pokajniki. "Ja stvarno nisam mogla u onim cipelama - stvarno nisam mogla - onoliko da trapaciram iza mrtvakih kola. A Orhideja nije kazala da ba moramo da idemo sve do groba. Samo je rekla da doemo na Fidejine obrede rtvovanja, to sam i uradila. Neke enske nisu ni dole, uopte." "Nastavi", ree Svila. "A i ti si samo toliko traio od mene. Mislim, da doem i molim se, to sam takoe ispunila." "enama je zabranjeno da kroe nogom u ovu zgradu", ree joj Svila grubo. Poto je Mous sedeo u njegovoj stolici, Svila, voen naelom, nije hteo sesti ni u jednu drugu. "Izvin'te me za trenutak." U kuhinji je njegov kotli vode estoko kljuao; on ubaci jo jedan veliki komad drveta u vatru i pronae Krvov tap u uglu. im se vratio u trpezarijski deo te velike dvojne prostorije, enila mu ree: "Kae da nisam smela ui ovde, ali to mi nije bilo poznato. elela sam da priam s tobom dok smo bili u tvom mantejonu, dok si privrivao poklopac na sanduk, ali inilo mi se da to nije najbolje vreme niti mesto, jer nas je ona hemijska ena gledala. ekala sam te tamo, i ekala, ali nisi se vratio. Posle nekoliko sati, otila sam u vau batu, gledajui gde bih mogla da pijem vodu, i nala ovu zgodnu kuicu. Neko vreme sam se igrala sa tom pticom koja ti je kuni ljubimac, a onda... hm, ta rei... onda sam, eto, legla i malo odspavala."

Svila klimnu glavom, napola samome sebi. "Znam da koristi ru, a sigurno se ponekad i estoko napije. Kad si mi jue, za vreme isterivanja demona, rekla da ima dobro pamenje, napomenula si i to da celog tog dana nisi nijednu kap popila. Da li si ovde pila?" "Ne bih, valjda, ponela bocu na Fidejinu sahranu!" Mous se tiho zakikotao. On je, u meuvremenu, izvukao no, kojim je poeo istiti nokte. "Moda ne bi", priznade Svila. "A da si donela, ja bih to primetio, sem ako bi bila neka vrlo mala boca. Ali moe se pretpostaviti da si ponela pare, a u naem susedstvu ima bar deset mesta gde bi ti prodali pivo, rakiju, ili ma ta drugo to zatrai." Mous ree: "Kolko ti dala Orhi?" "To pitaj nju", ree Svila. "Ona te poznaje, i nema sumnje da te se plai - izgleda da uliva strah svakoj eni. Siguran sam da e ti ona kazati." "Dala ti mnogo, kolko ujem. Gomile cvea i dovoljno mesita da svi bogovi u Glavnom procesoru budu siti bar nedelju dana. Tako mnogo. A ovu kurvu ovde, nju si uvuko u svoj krevet, i sad gleda da ispumpa iz nje sve to ona ima, keru jedan." enila pree akama po haljini. "Pogledaj me, obuena sam. Zar bih bila obuena?" Svila udari po podu Krvovim etakim tapom. "Ovo je besmisleno! Tiina, oboje. enila, kae da eli razgovor sa mnom. A ja sam danas po podne pokuavao da razgovaram s tobom u mantejonu, ali nisi htela ni da mi odgovori." Primenila je jedan svoj trik, koji se sastojao u tome da pogne glavu i zuri, sa nekim poluosmehom, u njegove otrcane, crne cipele, kao da su zabavne; Svilu najednom obuze predoseanje da bi lako mogao gledati taj trik jo mnogo, i premnogo puta. "Objasni svoje ponaanje", ree on, "ili odlazi odmah." "Nisam mogla da razgovaram u tom asu, Patera. Toliko sam morala razmiljati! Zato sam ekala. Zna, da popravim stvari, donekle u onom smislu kako je to Mous rekao. Ali sad i ja hou s tobom da razgovaram, nasamo." "A-ha. A ti, Mouse? Jesi li i ti doao radi razgovora nasamo? Upozoravam te, imam nekoliko otrih stvari da ti kaem." Mousovim licem proe maleni trzaj iznenaenja; vrh njegovog noa zastade, na trenutak, u svome patroliranju ispod ivica noktiju. "Kazau ti odmah. alje me Krv." Svila klimnu glavom. "To sam i pretpostavio." "Dao ti je kolko dugo? etri nedelje? Neki takav psei izbljuvak?" Svila opet klimnu glavom. "etiri nedelje; na kraju tog razdoblja moram doneti jednu znatnu svotu, a kad to ispunim, imaemo novu konferenciju." Mous ustade gipko kao jedna od onih zveri koje je Gljiva nazivala risovima. Pruio je no vodoravno napred, vrhom uperen ka Svilinim prsima, tako da se Svila, hteo-ne hteo, morao setiti onog upozorenja koje je proitao u utrobi Njorkinog ovna. "To vie ne vai. Ima nedelju dana da donese sve. Sedam dana!" Sa vrha pranjavog ormana koji se, prepun raznih udnih i retkih stvari, nalazio pored stepenita, Oreb graknu: "Jad-ni Svila?" "Imali smo sporazum", ree Svila. "Oe da vidi koliko vredi tvoj zeznuti sporazum?" Mous pljunu Svili pred noge. "Sedam dana, ako ne i manje. Da donese ceo iznos. Posle toga, mi dolazimo." "Lo o-vek!" Dugi no sevnu kroz prostoriju i zari se, treperei levo-desno, u zid od trske i gipsa, iznad ormana. Oreb je samo zakretao prestravljeno; jedno crno pero zaplovi odozgo, prema podu. "Kupio si pticu-govnaricu", proaputa Mous, "da nas zeza, je li? Evo ti ga na! Ja je ne bi dao za hranu nijednom od mojih jastrebova. Ako si tolko topao da je zadri, naui je da dri klepetalicu zatvorenu."

enila se iscerila. "A ti ako e bacati noeve na tog pticana, bar bacaj dovoljno veto da ga pogodi iz prve. Promaivanje nije toliko upeatljivo." Mous zamahnu da je udari, ali ga Svila uhvati za zglob ake. "Ne budi detinjast!" Mous mu pljunu u lice, a izrezbarena glava tapa, nainjena od tvrdog drveta, istog trena ga tresnu u donju vilicu, odozdo. To je bilo praeno tvrdim, otrim zvukom, kao od udarca velikog zidarskog ekia po zidu. Mousova glava polete unazad, zatim isto tako i Mous ceo. Stropota se na pod, i uz put polomi jedan sto i. "Ahh!" ree enila. Oi su joj blistale od uzbuenja, a lice joj je zrailo napetom panjom. Mous je nepomino leao samo sekund ili dva, mada se Svili inilo da je to potrajalo mnogo due; onda je otvorio oi i jo nekoliko dugih trenutaka zurio u nita. Zatim se pridigao u sedei poloaj. Svila die tap. "Ako ima igliar, sad je vreme da ga potegne." Mous ga pogleda ljuto, pa odmahnu glavom. "Dobro. Je li to bila tvoja poruka? Da u roku od sedam dana moram isplatiti Krvu dvadeset est hiljada?" Svila slobodnom rukom izvue maramicu i obrisa Mousovu pljuvaku sa lica. Jedva malo razmiui usne, Mous ree: "Sedam, ili manje." Svila je spustio etaki tap tako da se opet mogao osloniti na njega. "Jesi imao jo neto?" "Ne." Mous mukotrpno ustade, oslanjajui se jednom rukom o zid. "Onda imam neto da kaem ja tebi. Fidejine ceremonije bile su danas. Poznavao si je, jasno, ona je radila za Krva ba kao i ti, posredno ili neposredno. Znao si da je poginula. Nisi doao na njen ispraaj, niti si dao ijednu zver za rtvovanje. Kad je njen grob zatvoren, upitao sam Orhideju da li je dobila ijedan izraz aljenja od tebe ili od Krva. Rekla je, veoma estoko, da nije. Porie li ovo?" Mous nije nita rekao, samo je bacio jedan hitri pogled ka ulinim vratima. "Da li si ita poslao, ita rekao? Nemoj, jo, pokuavati da ode. Ne preporuujem to." Mous mu sad uzvrati jednakim zurenjem, oi u oi. "Mogue je da si verovao da je Krv neto rekao ili uinio u ime vas obojice. Je li to bilo?" Mous odmahnu glavom; oslabljene svetiljke u trpezariji stvarale su odsjaje na njegovoj nauljenoj kosi. "Pa, dobro. Pripadnik si ljudske rase. Izbegao si izvravanje svoje ljudske dunosti, a moje je da te na to podsetim - da te nauim kako ovek postupa, ako to dosad nisi nauio. Nauk nee biti tako lak idui put, upozoravam te." Svila energinim koracima proe pored njega i otvori vrata ka Ulici sunca. "Poi s mirom." Mous je otiao bez ijedne rei i bez osvrtanja; Svila zatvori vrata za njim. Dok je sputao rezu u leite, oseti da ga je enila hitro poljubila u vrat. "Ne radi to!" pobuni se on odmah. "E pa, htela sam, a znam da me nee pustiti da te poljubim u lice. Inae, on je imao igliar, zna." "Pretpostavio sam da ima. Imam i ja. Hoe li sesti, molim te? Bilo gde. Boli me taj zglob, a ne mogu sesti dok ti ne sedne." Spustila se na onu tvrdu, drvenu stolicu na kojoj je prethodne noi sedeo Rog, a Svila se zahvalno sruio na svoju uobiajenu. dralova ovojnica sad je bila primetno hladna; on je odmota i tresnu po klupici nekoliko puta. "Pokuavao sam da ovo radim ee", primeti on, "ali nije bilo uinka. Izgleda da ova stvar mora prvo da se ohladi, da bi htela iznova da se zagreje." enila klimnu glavom.

"Rekla si da bi htela da razgovaramo. Mogu li ja prvi da ti postavim jedno pitanje?" "Ti pitaj, a ja da l' u umeti da odgovorim, ne znam. Dakle?" "Kad smo bili u mantejonu, i kad sam zaptivao poklopac na Fidejin koveg, nagovestila si da je Fideja bila pijunka, a kad sam te pitao ta to znai, nisi vie nita htela rei. Pre nekoliko minuta jedna od mojih sibila upozorila me je da sam u opasnosti zato to e nekoliko ljudi u naem kvartu, ini se, pokuati da me uguraju u politiku. Ako sam obavio pogrebne ceremonije za jednu pijunku, pa ako se to i sazna, opasnost e biti znatno poveana, pa prema tome..." "Nisam, Patera! Nije Fideja bila pijunka. Govorila sam o sebi samoj, zna, kao da sam ja neko drugi. To je jedna moja loa navika." "O sebi?" ustro je klimnula glavom. "Vidi, Patera, sve do tog trenutka nisam uvidela ta se stvarno deava, ta radim. Al kad sam odsedela celu onu pogrebnu sveanost, odjednom kao da me je munja udarila. To je zaista strano teko objasniti." Svila namota ovojnicu oko zgloba. "pijunirala si na grad? Viron? Nemoj pokuavati da izbegne odgovor, ili da neto vrda, molim te, keri moja. Ovo je izuzetno ozbiljna stvar." enila se zapiljila u njegove cipele. Posle nekoliko trenutaka, Oreb izviri preko ivice ormana sa retkim predmetima. "ovek ode?" "Da, otiao je", ree enila. "Al on bi mogo i da se vrati, zato ti dobro pripazi." Noni vran pognu glavu duboko, a onda se poe rvati sa Mousovim noem; teglio je kljunom 'jabuku' na kraju drke noa, skakao je na drku, odgurivao se jednom skerletnom nogom od zida. enila je to posmatrala, i inilo se da se zabavlja - mada joj moda, pomisli Svila, odgovara bilo kakvo skretanje sa prave teme. On proisti grlo. "Rekao sam da u postaviti jedno pitanje, a ve sam ih postavio nekoliko; izvinjavam se. Nagovestila si da ti je potreban moj savet, a ja sam rekao, ili bar dopustio mogunost, da e ga dobiti. O emu eli da razgovaramo?" "Pa, da", ree ona, okreui se od vrlo zaposlene ptice opet ka Svili. "Ja sam, kao to kae, u frci. Nisam sigurna koliko si ti u nevolji, Patera, ali ja sam sigurno u mnogo veoj. Ako Garda ikad sazna ta sam radila, najverovatnije u biti streljana. Moram nai neko mesto gde on nee moi da me pronae, to je prvo, jer ako me nae, biu jo dublje u 'g'. Ne znam gde u da prespavam, ali noas se kod Orhideje ne vraam, to je sigurno." "On?" Svila je za trenutak sklopio oi; kad ih je opet otvorio, upitao je: "Doktor dral?" eniline oi se rairie. "Da. Kako si znao?" "Nisam znao. isto nagaanje. Sad bi, valjda, trebalo da budem zadovoljan to sam pogodio, ali nisam zadovoljan." "Je l' po tome to je upao u moju sobu jue dok smo ti i ja razgovarali?" Svila klimnu glavom. "Iz tog, ali i iz drugih razloga. Po injenici da ti je dao bode, kao to si mi jue rekla. Po tome to je prvo pregledao tebe, od svih ena u Orhidejinoj kui, i to ti je povremeno davao ru. Mogao te je pregledati prvu naprosto iz neke naklonosti, da bi ti to pre mogla izii u grad, kao to si rekla kad sam te o tome pitao jue. Ali jasno je bilo da je on to mogao raditi i zato to je oekivao da od tebe dobije neto vredno; informacije o neemu - to je bila jedna od mogunosti." Svila naini pauzu i protrlja se po obrazu. "Dalje, imala si bode pri ruci, i to skriven, kad si susrela Fideju. Veina ena koje nose oruje, nose ga nou, koliko sam ja uo; a Krv je, i moda ne samo on, oekivao da se vrati u Orhidejinu kuu na veeru. Kasnije si mi sama rekla da si oekivala da e imati no napornog rada, u utoj kui."

"Kad ene kao ja moraju da se muvaju po no noj strani, treba im nekakvo oruje, Patera, veruj ti meni." "Verujem ti. Ali ti nisi nameravala da se muva izvan kue po mraku, to znai da ti je pretila, ili si oekivala da e ti zapretiti, neka druga opasnost. inilo se razumno, dakle, pretpostaviti da je ovek koji ti je dao no isti onaj koji te u opasnost alje. eli li mi rei kuda si, u to vreme, krenula?" "Da uzmem... ne. Neu da ti kaem, ne sad." Nagnula se napred, iskrena, duboko uznemirena, i Svila se u tom trenutku mogao zakleti da nije svesna svoje lepote. "Sve ovo je pogreno. Mislim, istina je, injenice su istinite, al ipak ne izgleda onako kao to je stvarno bilo. Ispada kao da sam ja iz nekog drugog grada. A ja jednako pripadam Vironu kao i ti. Ovde sam roena, prodavala sam vodenu travu kad nisam bila mnogo vea nego ta hoklica na kojoj dri nogu." Svila klimnu glavom, pitajui se da li ona shvata koliko on silno eli da je dodirne. "Verujem ti, keri moja. Meutim, ako eli da ja istinu znam, mora mi je rei. Kako je tebi izgledalo, tada?" "dral je bio prijatelj, ba kao to sam ju e i rekla. Bio je fin sa mnom i donosio mi je stvari i kad nije morao. Rekla sam ti za onaj buket enila? E pa, takve stvari, male ali zgodne. Veini devojaka on se dopada, ja sam mu nekoliko puta dala za dabe. On se pali na velike devojke. O tome pria, onako, sa smehom." Svila ree: "Pogaa ga to je malog rasta; to mi je rekao kad smo se prvi put videli. Moda se sa visokom enom osea kao da je i sam postao vii. Nastavi." "I tako je bilo izmeu nas jo od kad sam se uselila u Orhinu kuu. Nije on kazao 'Ajde ti da uhodi za mene, obeaj da e izdati na grad, a ja u ti dati uniformu.' Nego, pre jedno dva meseca, sedele smo i priale s njim, nas pet-est, i alile smo se u vezi sa onim to nam on radi. Ti zna ta on nama radi, kad nas pregleda?" "Ne znam", priznade Svila umorno, "ali mogu lako zamisliti." "Onda je jedna pomenula da smo nedavno imale i jednog Komisionara. dral je, kao, zazvidao, i pitao koja ga je zakaila na kuku. Ja sam rekla da sam to bila ja, a on je pitao da li sam od Komisionara dobila veliki baki. Kasnije, kad me je pregledao, pitao me da li je taj, kojim sluajem, pomenuo kaldea." Svila uzvi obrve. "Kaldea?" "Tako sam ja shvatila, Patera. Rekla sam da nije, i jo sam rekla da je kalde, koliko ja znam, mrtav. dral je rekao, da, dabome, mrtav je. Ali kad je zavrio pregled i kad sam se ve oblaila, rekao je da bi voleo da zna ako taj Komisionar, ili ma ko drugi, pomene kaldea, ili Povelju, ili nekog savetnika. E, ali Komisionar jeste rekao neto o savetnicima..." "A ta?" upita Svila. "Samo to da je nedavno otiao na jezero da vidi dvojicu savetnika, Tarsijera i Lorija. Ja sam uzvikivala: 'Uh! Ah! Setila sam se!' - kako se to ve radi, ali, za sebe, mislila sam da je to ba beznaajno obavetenje. dral je, naprosto... sav se zaustavio, kad je to uo. Zna ta hou da kaem?" "Svakako." "Posle, kad sam bila obuena i krenula napolje, dral je izlazio iz Violetine sobe i dodao mi jedan presavijen papiri. Ugurao mi ga je, zna, Patera, ovde, ovako. Kad sam ostala sama, izvukla sam i proitala, a to je bio platni nalog na donosioca, u iznosu od pet karata, sa potpisom nekog tipa za koga nikad ula nisam. Smatrala sam da je bezvredan sto posto, al poto sam ve prolazila blizu fiska, svratila sam, i oni mi dali pet kartica u ruke, bez pitanja ko sam, ta sam, odakle mi, i slino. Tek tako, pljas, pet zlatnih na alter, izvolte." enila je zastala, ekajui njegovu reakciju. "ta misli, Patera, koliko esto ja apim tako slaanu napojnicu, pet karata, aaaa?"

Slegnuo je ramenima. "Poto si zabavljala Komisionara, onda, moda jednom u mesec dana." "Ne raunajui taj platni nalog, dobila sam u celom ivotu samo dve takve napojnice, to ti je istina. Kod Orhideje, tip plaa deset para samo da ue i gleda cure; ako poe sa mnom, mora da mi da jednu kartu, koju ja posle podelim sa Orhidejom. A kad doe neko kao taj Komisionar, on ue dabe, i dobije 'p' za dabe, jer niko ne eli nevolje. Dobije najbolje cice, i jo mora da mu govori kako je strano dobar, i na kraju ne da ti ni baki. Ali od onih koji plaaju, dobijem jednu karticu, kao to rekoh. Za to imaju pravo na celu no, ako im je volja. Znai ako prvi moj konj za to vee hoe, stvarno, da ostane celu no, i ako na kraju ne da baki, meni ostane da sam zaradila pola kartice za celu jednu no ." Svila ree: "Znam ljude koji ne dobiju pola karte ni za nedelju dana mukotrpnog rada." "Sigurno. Inae, to bi mi to radile, ta misli? Ali, hou rei, kad mi bude dobra nedelja i kad me mnogi aste, ostane mi istih etiri ili pet kartica. Ili est. Ali, kad tako bude, sledee nedelje zaradim samo dve tri, to ti je sto posto. Tako to ide. I gle, ja ovog puta zaradila koliko za celu jednu dobru nedelju, naprosto tako to sam rekla dralu neto to je taj Komisionar izlupetao. E-heee-heeej! eeru moj! Sad mi ti kai da je trebalo da znam u ta ulazim, al ja tad nisam mnogo razmiljala, to ti je istina." Svila promrmlja: "Znai, tako je poelo. A kasnije, keri moja?" "Kasnije sam mu ispriala moda jo jedno est ili osam obavetenja. Osim toga, nosila sam neke stvari kod dvojice ili trojice ljudi, za njega, po dnevnoj strani. E, sad, ako naie neki Komisionar, ili pukovnik, neko takav, zna? - ja odmah oko njega, cico, maco, i budem mu stvarno super-dobra, i ne muzem ga za baki ili poklone kao to bi svaka druga cura. Stvar je otila toliko daleko da sad kad ja nisam prisutna, takvi dolaze i pitaju za mene." Noni vran se uzvrpoljio na vrhu ormana za retkosti, glavu je nagnuo upitno, a svoj dugaki, grimizni kljun napola otvorio. "Ali kad sam videla Fideju na onom ledu, poela sam da mislim." enila privue stolicu blie Svili i snizi ton. "Mora da nabaci Krvu dvadeset est hiljada da bi zadrao ovo mesto? Tako je rekao Mous." Svila nagnu glavu na jednu stranu, ali samo za irinu jednog prsta, ne vie. "U redu, ako je tako. Zato ne uzme - zato ne bismo ti i ja uzeli to od drala, Patera?" "o-vek doo", upozori ih Oreb. "Vra-ta." enila die ka njemu brian pogled. "Vra-ta", bio je uporan Oreb. "Ne kuca." 4. PROHEIN AMI Svila ustade najtie to je mogao, mada ga je ovo neodoljivo podsealo na njegov raniji neuspeh da iznenadi enilu i Mousa. Ostavivi tap pored stolice, on prie zamandaljenim vratima ka Sunanoj, naglo podie teku polugu iz gvozdenih leita (i zadra je u rukama, da mu poslui kao oruje ako zatreba) i hitrim poktetom otvori vrata. Visoki ovek u crnoj mantiji, koji je ekao na ulici, nadomak praga, kao da nije bio ni najmanje iznenaen. "Da li te je moja, hmm, prisutnost ovde, ovaj, uznemirila, Patera?" zapita on nazalnim, ali i odzvanjajuim glasom. "Nastojao sam da budem, hmm, diskretan, i, ovaj... nenametljiv. Razume ti mene? Pritian, da? Pritihnut. Nisam dovoljno vet u tome, moebiti. Ve sam bio na tvojim vratima kad sam uo glas, hmm, neke dame." Svila spusti polugu na pod i ostavi je oslonjenu o zid. "Znam da je to donekle protivno propisima, Vaa eminencijo..." "A ne-ne-ne! Ima ti svoje razloge, siguran sam, Patera." ovek u crnom se nakloni, savijajui se samo u struku. "Dobro vee, draga moja. Dobro vee, i neka svaki bog bude s tobom noas." On uputi Svili zubat osmeh koji je veoma zablistao ak i pri slaboj svetlosti

nebeskih zemalja. "Potrudih se ja veoma da stojim izvan, hmm, zone - heh - sluanja, Patera. ujnost? Koliko sluh moe. Osim, hmm, snaan glas ove dame. uo sam glasove, priznau, priznau, osim kad su kola prolazila. Ako razume ti mene. Ali nijednu re koju ste rekli. Nijednu nisam, razume?" On se opet osmehnu. "Sveta Scilo ti mi svedokinja budi!" Svila izie iz zgrade, na prag. "Izuzetno mi je ao to sam tako naglo otvorio, Vaa eminencijo. uli smo... trebam da, ne, treba da, kaem, reeno nam je..." "Ma sasvim u redu, sasvim nita, Patera!" Jedna aka je ve pola gore a zatim se praaknula napred, u gestu otpisivanja nevane stvari. "...da ima neko pred vratima, ali ne i ko..." Svila duboko udahnu. "Sigurno dolazite po hitnom poslu, inae ne biste poli tako pozno, Vaa eminencijo. Zar neete ui?" Pridrao je vrata, a kad je ovek u crnoj odedi uao, Svila ih je opet zamandalio. "Ovo je nama, na alost, trpezarija. Sastavljena sa kuhinjom. To je najbolja prostorija koju imamo. Mogu Vam ponuditi vodu i... i banane, ako Vam je volja." Pade mu na um da nije stigao da istrai sadrinu Maetove kese. "Moda i neku drugu vrstu voa." ovek slinim gestom otpisa i voe. "Davao si savete ovoj mladoj dami, zar ne, Patera? Nisi je ispovedao, nadam se. Ili bar nisi jo poeo, a nisi, iako ja ni re nisam razumeo. Prepoznao bi ja, hmm, ritam i intonaciju, razume ti mene, Pesovog oprotaja, verovatno bi, pa ta, molim te, toliko puta sam i sam ispovedao, i ispovedao. Litanija svetih imena, ne? Pa u ime Pesa velikoga, pa Ehidne boanske, pa Scile pree, pa sve tako redom. Ali nisam, ovaj, nita tako uo. Nita - ba nita." enila, koja je ustala kad i Svila, ila za njim do vrata i stajala na vratima uz njega, sada upita: "Ti si isto augur, Patera?" ovek u crnom se jo jednom nakloni, a onda podie krst sa upljinama du sva etiri kraka, koji mu je visio na grudima; zlatni lanac, na kome je krst bio, zablista kao sama Zlatna staza, u skromnoj, otrcanoj trpezariji. "Jesam, itekako, draga moja. Augur sasvim, sasvim sposoban za diskreciju, inae ne bih bio ovde gde jesam danas, razume. Znai, nita nema da se bri-ne, draga moja, da sam prislukivao ijednu re to ste vi ovde priali." "Znam ja da mogu imati puno poverenje u tebe, Patera, to se razume samo po sebi. Nego, htela sam rei, Patera Svila i ja moraemo da priamo jo dugo. Mogla bih otii negde drugde i vratiti se kroz sat-dva - koliko god vremena proceni da tebi treba." Svila je zapanjeno blenuo u nju. "ekajte, dozvolte jednu stvar, molim vas - takva da-ma? U ovakvom delu grada? Ma ja o tome neu ni da ujem. Ni da ujem. Nijedan asak, razume ti mene? Ali bi mogao redve sa Paterom sada, pa posle da idem." "Naravno", ree mu enila. "Molim te, ne obraaj panju na mene uopte, kao da nisam tu, Tvoja eminencijo." Bio je za vie od pola glave vii od Svile (mada je Svila bio visok maltene koliko Njorka), i bar petnaest godina stariji. Istanjena, proreena kosa, crna kao antracit, prosipala mu se niz elo; dok je govorio, zabacivao ju je, trzajima glave, unazad, da mu ne pada u oi. "Ovo je Patera Svila, je li, molim te? Ne verujem da sam ikad, hmm, imao prilike da, ovaj, da ga upoznam. Savreno sam ti nepoznat, a? Patera. Ili maltene. Ako si me i video nekad, to je bilo tako malo da kao da uopte nisi. Kamo sree da nije tako. Kamo sree da se, hmm, sreemo kao sta-ri prijatelji. Ali jesam te malo i zavrnuo, a? Pre par godina. Nema ta, priznajem to. Potvrujem i priznajem, razume ti mene. Ali, molim te lepo, morao sam da radim ono to je najbolje za Udruenje. Udruenje je naa mati, ono je vanije od bilo kog oveka. Ja sam Ustavica." Preusmerio je osmeh ka enili. "Ova mlada lepojka moda e radije zadrati - hmm... kako da kaem molim te... diskretnu anonimnost, da? Moglo bi to biti dobro kao predostronost, da? Kako god ona, ovaj, voli. Nema uvrede, nema ljutnje." enila klimnu glavom. "Ako ti nema nita protiv, ja bih tako, Patera."

"Nita, nita, nita protiv, ni-ka-ko." Ustavicina aka zatalasala se nemarno. "Ni najmanje. Dozvolte jednu stvar - pa ja to i preporuujem." Svila ree: "Vi ste prisustvovali mom diplomskom ispitu, Vaa eminencijo. Bili ste na sveanom podijumu, rame uz rame sa Prelatom nae shole. Ne pretpostavljam da ste me zapamtili." "Jesam! Jesam! Kako da nisam! A zato ti ne sedne, draga moja? Svilo, zapamtio sam ja tebe itekako. Diplomirao sa poastima, je li tako, molim te? Pa da! Nikad ja ne zaboravim tu deurliju koja postanu uenici pokolenja. Bio si ti i najjae mome u toj staroj sholi, te godine. Seam se da sam rekao Kvecalu - Prvom govorniku, al trebalo bi da kaem, je li, Njegovoj svesnosti. Kaem ja njemu, ovoga je trebalo u arenu. Ali, ovaj, eto. Eto. Mi smo te, he-he. Poslali ovde. Jesmo, ta tu ima da se pria. To je vie bilo kao jedna ala, razume ti mene. Ali mojom krivicom. Jeste, brate, ja sam za to odgovoran sto posto. to smo te, mislim, bacili ovde. U ovaj kvart i ovaj mantejon. Bilo je na moj predlog." On iskosa pogleda slupane ostatke malog stola preko koga je Mous pao, pa spusti svoje mravo telo na Svilinu stolicu za itanje. "Ja sam navaljivao da to tako bude - ma sedi i ti, Patera - a dragi Kvecal se sasvim saglasio." "Hvala, Vaa eminencijo." Svila sede. "Hvala Vam mnogo. Na bolje mesto nisam mogao doi." "A ne, ne, ne misli ti to. A ne mogu ti ni zameriti to misli ono drugo to stvarno misli. Ni najmanje zameriti, je li tako. Jer ti si se, dozvoli jednu stvar, molim te, ti si se oajno loe proveo. Ja, ovaj, mi, mi smo to znali, Kvecal i ja. Jasno je to nama, molim te lepo. Ali tvoj jadni stari, hmm, prethodnik. Kako se ono zvao?" "tuka, Vaa eminencijo. Patera tuka." "E ba tako, dabome. Patera - tuka! ta bi bilo da smo mu poslali jednog od onih manjih deaka, onih to su bili kao zeii mali, a? Takvog bi ubili i pojeli prvog dana, u ovom kvartu, je li tako? Molim te lepo. Ti sad zna da je tako, Patera, a ja sam znao jo onda. Zato sam predloio Kvecalu da bacimo tebe, a on je odmah uvideo logiku toga. I evo tebe sada, vidi. Sam si. Otkad je tuka, hmm... otiao u jedno vedrije podneblje? Fino, fino si ti ovde postigao, Patera. I-zu-zet-no dobar rad. Mislim da to nije prejako reeno." Svila prisili sebe da neto kae. "Rado bih se sloio s time, Vaa eminencijo." Rei su dolazile jedna po jedna, teke kao kamenovi-putokazi pobodeni du druma. "Ali ovaj mantejon je prodat. To sigurno znate. Nismo mogli ni poreze da platimo. Grad je zaplenio celo imanje; pretpostavljam da je Udruenju javljeno o tome, ali meni nije reeno nita. Novi vlasnik e svakako zatvoriti i mantejon i palestru, a lako bi moglo biti da ih i srui." "On je vrlo naporno radio, draga moja", saopti Ustavica enili. "Ti ne stanuje u ovom kvartu, a? Pa ne moe znati. Ali potrudio se. Potrudio se." Svila ree: "Hvala Vam, Vaa eminencijo. Veoma ste ljubazni. Vie bih voleo, meutim, da ne postoji potreba za takvom ljubaznou. Vie bih voleo da sam, na neki nain, doveo ovaj mantejon do uspeha. Kad sam Vam zahvalio to ste me ovde rasporedili, nije to bilo iz utivosti. Ne volim ja stvarno ovo mesto - zgrade su tesne, stare i ruevne, i tako dalje, mada sam jedno vreme nastojao da ubedim sebe da ga volim. Ali ovaj narod... Ima ovde mnogo ravih ljudi. To svako kae, i to je istina. Ali dobri ljudi u ovom kvartu zaista su u vatri prekaljeni i ostali su dobri, i posle svega to je ovaj Svitak bacio na njih. Nema takvih ljudi nigde drugde na celom Svitku. Pa ak i oni ravi, iznenadilo bi Vas koliko zapravo..." U tom asu Oreb dolepra enili u krilo, nosei Mousov no u kljunu. "Pazi ovo, molim te lepo! ta je to?" "Orebu je bilo iaeno krilo", objasni Svila. "To sam mu ja iaio, sluajno, Vaa eminencijo. Jue je jedan lekar vratio zglob na mesto, ali krilo jo nije ozdravilo." Ustavica talasanjem ake odbaci te Sviline primedbe. "Ovaj bode, jelte, ije je to, je li tvoje, draga moja?"

enila, bez ikakvog traga osmeha, klimnu glavom. "Bacila sam no da bih ilustrovala neto to sam Pateri Svili objanjavala, Tvoja eminencijo. A sad mi ga Oreb, vrlo ljubazno, vraa. Ja mislim da se ja njemu dopadam." Oreb se oglasi jednim zvidukom. "Ti si to bacila? Dozvoli jednu stvar draga moja, ne elim da izgledam skeptian, ali..." enila munjevito izmahnu, opruivi celu duinu ruke prema ormanu; zid iznad ormana odjeknu potmulo, snano i kratko. Seivo je bilo do polovine zariveno u zid; no nije ak ni vibrirao. "A-uh! O, bogovi! Al ga zakrka!" ree Ustavica. Digao se sa sedita i otiao da pogleda. "Nikad nisam - ovo je stvarno naj... hmm, naj..." Dohvatio je drku noa i pokuao ga izvui, ali nije ilo, pa je poeo klimati no levo-desno i gore-dole. "Samo jedna rupa je ovde - ja vidim... ovaj... tano samo jednu rupu u celom zidu." "Smatrala sam da Patera Svila eli da ima na svom zidu to je mogue manji broj rupa", ree enila tmurno. "A-ha!" uzviknu Ustavica, likujui, jer je uspeo da iupa no. Vratio je oruje enili, uz duboki naklon. "Tvoje oruje, draga moja. Znao sam ja da se za ovaj kvart pria da je... hmm... grub? estok. Bezakonje. Video sam, isto tako, i ovaj skren sto i tu. Ali nisam pretpostavio da... Patera, moje... ovaj, nae divljenje prema tvom radu ve je bilo vrlo veliko. Ali sada je jo, ovaj, moje je sada jo..." On opet sede. "Eto to htedoh rei, Patera. Mogao bi ti sada pomisliti da, ovaj, mi... Kvecal i ja..." Njegova panja se prenese na enilu. "Kao to ovaj dobri augur zna, ja sam Prvom govorniku, hmm, prohain ami, draga moja. Nesumnjivo ti ve dobro zna tu, ovaj, titulu. Njegov, da se izrazim, kao ovi gardisti to bi rekli, autant. Njegov koadjutor, razume ti mene. To je, ovaj, slubeni i formalni naziv. Najkorektnije. A htedoh rei da smo mi pratili napredovanje Paterino, da, sa panjom i divljenjem. Imao je on tekoe. Oh! Da! Nailazio na prepreke, dozvolte. Njivu dobio jednu koja nije laka za oranje, jelte. Ovaj mantejon, to nije miran panjak, ne. Sirot, ali besmrtnim bogovima drag." enila klimnu glavom. "Tako i ja mislim, Tvoja eminencijo." "Trebao je on doi kod nas, da dobije, hmm... asistenciju, a? Trebalo je da apeluje, iskreno i direktno, Njegovoj svesnosti i meni. Da, kako bih rekao, izloi svoj sluaj: takva i takva stvar. Razume ti mene? Ali mi, kudikamo vie, zna? Kudikamo vie smo i mi bili duni da prvi ponudimo asistenciju, a da on ne mora ono sve. Da, zaista! Spremno, bez oklevanja, evo Udruenje ti priskae u pomo, molim lepo, izvoli. Kudikamo vie. I ranije, a ne tek sad." "Nisam uspeo da uem u Vau kancelariju, da razgovaram sa Vama", objasni Svila, pomalo suvo. "Va protonotar me je ljubazno obavestio da je sva Vaa panja bila zaokupljena nekom tadanjom krizom." Ustavica zaita, sipljivo, iz plua. "I nama sumnje da je bila, Patera. Meni esto izgleda da ja nikakva druga, vidi, posla nemam, nego samo, ovaj, da se po itav dan rvem sa, sa, sa jednom beskrajnom bujicom raznih kriza, koje, da ti kaem neto: koje postaju sve crnje i gore." Na zapadu, huka vazdunih turbo-kompresora: Ulicom sunca dolazila je naoruana lebdelica Civilne garde. Ustavica je zastao da oslune tu buku koja se pojaavala. "Naa je, ovaj, nepromenljiva politika sa mladim augurima, Patera, to ti mora razumeti, da, hmm... pustimo... da oprobaju krila. A mi da gledamo njihov prvi let, jelte, sa daljine. Jeste. Gurnemo ih, dozvolte mi da se tako izrazim, gurnemo ih grubo iz gnezda, razume ti mene. To je jedan ispit, koji si ti poloio, ovaj, zaista odlino."

Svila nagnu glavu na jednu stranu. "Srean sam zbog tih rei, Vaa eminencijo, iako sasvim svestan da tolike pohvale nisam zasluio. Ovo moe biti i najbolja prilika da izvestim neformalno, hou rei - o velikoj asti koju je uinila, danas, naem ugroenom mantejonu..." "Ugroenom, kae ti, Patera? Ree li 'ugroenom'?" Ustavica osmehom otpisa sve nevolje. "On je, hmm... dobro, da kaem - prodat, kao to si se ti izrazio. Ali ta prodaja, to je samo jedan zakonski manevar, da? Razume? Jedna mala procesualna strategija starog Kvecala, zna. Novi vlasnici... ah. Ime glasi... Zove se..." "Krv", ree Svila. "Ne, ne, ne, nije to. Neto obinije." enila proguna: "Mous?" "E, jeste, tano, sasvim tano. Mous, vidi ti. Prilino glupo ime, ako dozvolte da kaem. Jer mali deaci kad se rode, ne miriu, hmm, ne miriu ni upola tako dobro kao mous. Meutim, taj Mous, ta je on uinio. Platio vae poreze i takse. I postao vlasnik. Je li? Za plaene poreze i takse, i neku tri-a-vu svotuu pride. Vlasnik ovoga svega. A ovim zgradama treba, dozvolte jednu stvar - treba renoviranje. Kao to si sam kazao, Patera. Pustiemo ga da renovira. Zato ne? Neka on ponese trokove, al u blagajnu da nam ne dira, a? Pa na kraju neka pokloni opet sve nama. Donator. Sve opet neka pokloni crkvi svojoj. Pobono delo jednoga ktitora." enila zatrese glavom. "Neto mi se ne ini..." "Imamo mi naina, draga moja, kao to e i sama videti, pa e se uveriti. A naroito dragi, stari Kvecal ima naina. To on veoma dobro radi. Njegova - teina kao Prolokutora Udruenja. Njegov, jelte, uticaj kod Ajuntamienta. On ima u izobilju i preobilju - ugled tamo, nemojte ni za trenutak sumnjati u to, molim vas. itav jedan arsenal pomou koga mi moemo da pritisnemo ako se desi neto ovako kao to se, hmm, desilo. Ovde, kod tebe, u Sunanoj, Patera." Svila ree: "Mous je samo na papiru vlasnik, Vaa eminencijo. Krv kontrolie ovu imovinu i preti da e sve ovo da porui." "Svejedno. Svejedno. Videe, Patera." Ustavica opet sevnu svojim zubatim osmehom. "Nee se desiti, hmm, takvo dogaanje. Nee se zbivati tako. Nema straha. Ni mrvice straha ne treba da bude. A ako i porui, stara zdanja bie zamenjena novim. To bi bilo i najbolje, jelte. Izgraditi novo, iz temelja, ali, hm, udobnije. U smislu veliine. Moram se setiti da o tome popriam sa Kvecalom sutra, kad bude popio aj od govedine." Ustavica pogleda ka enili. "Stari Kvecal mnogo voli aj od goveeg mesa, zna. A zna i Patera, nesumnjivo. Jer, te stvari, to se pria meu nama. Prepriava. Kao pralje kad se sastanu. Govorkanja, ogovaranja. Meutim, jednu stvar ja tebi da kaem, trebalo bi da dragi, stari Kvecal jede vie, zar ne? Veito ja njega napadam oko toga. Pa ne moe ovek da ivi od goveeg aja i vazduha, dozvolte, molim lepo. A Kvecal tako ivi. I zato je tako slabaan." On baci pogled na zidni asovnik iznad majunog kamina. "Ono to sam, ovaj, ono radi ega sam se zaputio, da te obavestim, Patera Svilo - vidi, dragi moj, kako sam ja uasno sebian. Da, ak i posle pola ivota provedenog u, hmm, traganju za svetou. Moram ja lino njega da obavetavam, pa to ti je. To mi je bila elja. Dakle, Patera, odsad vie nee raditi sam. Rekao sam ve, zar ne? Ovaj, ranije? Da tvoje borbe koje si ovde vodio nisu prole neprimeene. Ali sada mogu rei koju re vie, a, bogova mi, i hou. I, evo, kaem. Mladi pomonik; augur koji je ovoga prolea diplomirao sa poastima, hmm. Kao ti nekada, Patera. Ja, ovaj, mi smo veoma svesni toga. Uenik pokolenja, samo da ti kaem, nagraen za hierologiju. Stie ujutro. Pa e ti lino upoznati radost voenja ovoga mlaanog zamenika tvog stazama onim istim kojima si ti uspeo na tako pohvalan nain proi. Ima dve spavae sobice tamo gore, koliko znam? Molim lepo, pripremi onu, hmm... skromniju... za useljenje Patere Guloa."

Ustavica ustade i prui ruku. "Bilo je ovo veliko zadovoljstvo, Patera. Zadovoljstvo, a i ast mnogo, mnogo i premnogo odlagana. I uskraivana. Samouskraivanje, ali i samouskraivanju mora jednom doi kraj, ne?" Svila ustade uz pomo Krvovog tapa, i njih dvojica se sveano rukovae. "Draga moja, ao mi je to sam prekinuo tvoj razgovor sa tvojim, hmm... duhovnim vodiem. Sa ovim vrednim, mladim augurom. Izvinjavam se itekako. Ovaj mali t te--tte izmeu nas dvojice tebi nije mogao biti mnogo zanimljiv, ali... "A, ne, bio je, bio je!" enilin osmeh mogao je, zamalo, biti iskren. "...ali bar je trajao kratko. Hmm, saet. Ukratko. A sad, moji blagoslovi tebi, kakve god tvoje nevolje bile." Ustavica iscrta znak sabiranja u vazduhu. "Blagosloveni budite u najsvetije ime Pesa, oca bogova, i Ehidne ljupke, drubenice njegove, i u ime svih njihovih sinova i keri jednako, danas i zauvek, i u ime njihovog najstarijeg deteta, Scile, zatitnice ovog, naeg svetog grada Virona." "Novi vlasnik nalae", ree Svila Ustavici tonom hitnosti, "da svaki prihod koji se pojavi preko operativnih trokova mantejona mora biti predat njemu. U svetlosti onoga to se danas dogodilo u vreme prinoenja rtava - a naprosto je nemogue da Vaa eminencija nije doznala za..." Ustavica zastenja od napora, podiui i ostavljajui pored vrata teku rezu. "Mnogo toga ovde imate to treba da se popravi, Patera. Ili zameni. Ili, ovaj, uvea. Ima tu stvari oko kojih se, taj, kako-se-zvae, Mous, nee potruditi. Da ih on osposobljava. Tvoja, na primer, tvoja lina - garderoba, a? To bi, razume ti mene, mogao biti dobar poetak. Mogao bi ti, mnogo toga bi ti mogao. A to se tie ostalog, ti sam odluuje koliki e zbir prihoda upisati tamo, a? Poslovodstvo, to je valjda tvoje. Sigurno e nai mnogo dobrih naina da potroi svaki - ovaj - svaki, isto razgovora radi zamiljeni, viak para. A i pozajmljivao si razne svote, verujem. Tako je meni, ovaj, nama, Njegovoj svesnosti i meni, reeno." Vrata se zatvorie iza njega, uz jedno 'kljoc'. Oreb zazvida. "Lo o-vek." enila isprui ruku, na koju Oreb naskoi. "Nije on stvarno lo, Orebe. Samo je suvie zaljubljen u svoju pamet." Mali osmeh pojavio se na uglovima njenih usana kad se obratila Svili. "Tolika reakcija, zbog samo pojavljivanja jedne male, sporedne boginje. Jedne koja ne spada u velikih Devet - tako si rekao u mantejonu? Zapamtila sam ja to." Svila je jo jednom zamandalio vrata i okrenuo se da odgovori, ali ona die ruku. "Znam, znam ta hoe kazati, Patera. Nemoj. Zovem se enila. To ima da bude aksiom, iznad svake rasprave ili promene. Ima me zvati imenom enila, ak i kad smo sami. I postupati prema meni kao prema enili." "Ali..." "Jer jesam enila. Ti te stvari nisi stvarno razumeo, bez obzira na to koliko si vredno uio. A sad sedi. Znam da te boli noga." Svila se srui u stolicu. "Ali jo neto si hteo da kae, a ne ono prvo to, kako rekoh, nije stvarno istinito. Da ujem." "Na alost, to je neto to bi te moglo uvrediti, ali nije namenjeno da te uvredi." Oklevao je, progutavi knedlu. "enila, ti... govori veoma razliito, u razna vremena. Jue si u Orhidejinoj kui govorila kao mlada ena koja je odrasla na ulicama i nije nauila da ita, ali je druei se sa bolje obrazovanim svetom pokupila nekoliko fraza i nauila poneto od gramatike. Noas si, pre dolaska Njegove eminencije, poprilino koristila lopovski argon, kao Njorka. Ali im se pojavila Njegova ekselencija, pretvorila si se u kulturnu i obrazovanu mladu enu."

Njen osmeh se proirio. "Treba li da ti se pravdam za ono kako sam razgovarala s tobom, Patera? To ne bi mogao biti zahtev jednog dentlmena, pogotovu onog ko je i svetenik." Svila je neko vreme sedeo utei, trljajui se po obrazu. Oreb skoi sa enilinog anog zgloba na njeno rame, a odatle na oguljeni i iskrzani stoi za itanje ispred Sviline stolice. Napokon Svila ree: "Da si razgovarala sa Njegovom eminencijom na isti onoj nain kao sa mnom, on bi pomislio da sam te iznajmio za veeras, ili tako neto. Da bi me potedela neprilike, odala si mi tvoju pravu prirodu. Kamo sree da umem da ti se dovoljno zahvalim za to, enila." "Izgovara moje ime kao da je to utiva la. Uveravam te, ono je istinito." Svila upita: "Ali kad bih upotrebio ono drugo ime - mi oboje znamo koje - zar ne bi i ono bilo jednako istinito?" "Ne bi, stvarno. Bilo bi daleko manje istinito nego to ti misli, a vodilo bi ka beskrajnim tekoama." "Lepa si noas nego to si bila u Orhidejinoj kui. Smem li to rei?" Klimnula je glavom. "Tada se nisam trudila. Ili ne mnogo. Ne valjano. Mukarci zamiljaju da su kosti i minka sve. Ali mnogo zavisi od... izvesnih stvari koje ja inim. Od oiju, usana. Naina kako se kreem. Od onih pravih gestova. To radi i ti, Svilo, ali nesvesno. Volim da te posmatram. Ali kad ne zna da te posmatram." Zevnula je i poela se protezati, sve vie i vie, tako da se najzad inilo da e njene obilate dojke provaliti kroz zategnutu haljinu. "Eto, vidi. To nije bilo mnogo lepo, a? Ali njemu se dopadalo kad sam zevala, imao je obiaj da mi tad poljubi ruku. Zato sam to ponekad radila: da njemu uinim zadovoljstvo. Oduevljenje, tavie. Svilo, morau negde spavati noas. Volim to tvoje ime, Svilo. Celo vee oseam elju da ga izgovaram. Veina imena je runa. Ho e li mi pomoi?" "Nego ta", ree on. "Tvoj sam rob." "enila." Opet je progutao knedlu. "Pomoi u ti to vie mogu, enilo. Moe prespavati ovde, ali siguran sam da moemo nai i neto bolje." Najednom je opet bila ona ista koju je upoznao kod Orhideje. "O tome moramo da popriamo", ree ona, "ali prvo o neem drugom. Ti shvata zato je doao onaj odvratni ovek? Zato ti dovode mladog pomonika? Zato e taj odvratni, kao i va prolokutor, pokuati da dobiju ovaj mantejon nazad od Krva?" Svila sumorno klimnu glavom. "Naivan sam ponekad, priznau; ali nisam toliko naivan. Malo je nedostajalo pa da mu kaem da prestane prikrivati svoje prave namere." "Onda bi on postao veoma neprijatan, sigurna sam." "I ja mislim da bi." Svila duboko udahnu, pa izdahnu vazduh, sa meavinom olakanja i gaenja. "Momka alju da motri na mene. Ba se pitam kako je proveo leto." "Misli da je Ustavicin tienik? Neto tako?" Svila klimnu glavom. "Verovatno je bio pomo nik njegovog protonotara. Ali nije bio protonotar, jer ja sam upoznao toga, i nije se zvao Gulo. Kad bih mogao popriati sa nekim drugim augurima koji su sa mnom ili u isto odeljenje, oni bi mi mogli rei." "Znai, namera je tvoja da uhodi uhodu." enila se nasmeila. "Pa, dobro, ako nita drugo, bar je ovaj tvoj mantejon bezbedan." "Nisam ubeen u to. Kao prvo, nemam mnogo pouzdanja u sposobnost Njegove svesnosti da kontrolie Krva. Mislim da je Njegova svesnost za to manje sposoban nego Njegova eminencija - zapravo, manje nego to Njegova eminencija za sebe kae da jeste. Svako zna da Udruenje vie nema onaj uticaj na Ajuntamiento kao nekad, mada bi ova dananja teofanija Dame Kipris mogla znatno da pomogne. Sem toga..."

"Da? ta je sad?" enila je gladila Orebova lea. Ptican je ispruao vrat i trljao njenu podlakticu svojim grimiznim kljunom. "Kao drugo, ako oni mogu da manipuliu Krvom, ja neu jo dugo biti ovde. Biu premeten, najverovatnije na neku administrativnu dunost, a taj Patera Gulo preuzee sve u svoje ruke." "M-hm. Ponosim se tobom." enila je i sad gledala pticana. "Onda moj mali predlog tebe i sad zanima?" "Da uhodim Viron?" Svila dohvati Krvov tap sa laviinom glavom oberuke, kao da namerava da ga prelomi preko sredine. "Ne! Osim ako mi ti naredi. Ali, enila - sad si zaista enila? Jesi li?" Klimnula je glavom, lica uozbiljenog. "Ne mogu dozvoliti, enila, ni da ti nastavi time da se bavi. Ostavljajui po strani sva pitanja odanosti, ne dozvoljavam da na taj nain rizikuje ivot." "Ljut si. Ne zameram ti, Svilo. Mada je bolje biti hladan. On... vi ga zovete Pes. Neko je jednom rekao da je Pes bio uvek obuzet hladnom razbesnelou. Nije uvek, Svilo." Obliznula je usne. "Znai, nije tano da je uvek bio takav. Ali je zamalo tano. I on je postao vladar naeg... svitka. Naeg svitka, veeg od ovog. Zaas. Za samo nekoliko godina. Nismo mogli da verujemo." Svila ree: "Mislim da meni 'hladna razbesnelost' ne ide osobito dobro od ruke, ali, trudiu se. Htedoh te pitati ta e biti ako uspemo? Pretpostavimo da izvuemo dvadeset est hiljada karata od doktora drala i predamo ih Krvu. Nisam ubeen da je to uopte mogue, ali recimo da se tako desi. Od kakve bi to koristi bilo ikome, osim Krvu?" Svila je neko vreme utao, lica oslonjenog u ake. "Ja bih, dabome, eleo da uinim dobro Krvu, a i svakom drugom oveku. ak i kad sam provaljivao u njegovu kuu da bih ga nekako naterao da mi vrati moj mantejon, inio sam to delimino voen eljom da mu ne dozvolim da se duhovno zaprlja nekom nedolinom upotrebom ovih zgrada. Ali strpati mu pare u ake, pare koje njemu nisu potrebne, to nee biti dobro za njega, moe ak biti tetno." Oreb naskoi na Svilino rame, tako da se Svila trgnuo i digao pogled; a Oreb ga povue kljunom za pramen kose. "On zna kako se osea", ree enila tiho. "Voleo bi da te navede da se smeje." "Dobar je on ptican - vrlo dobar. Nije ovo prvi put da se on meni priblii po svojoj volji." "Ti e ga voditi sa sobom, a? ak i ako te bace na neko inovniko mesto? Svilo. Ne postoji neki propis po kome je augurima zabranjeno da imaju kune ljubimce?" "Ne. To je dozvoljeno." "Znai, ne bi ba sve bilo izgubljeno, ak ni u tom sluaju." enila je zaplovila kroz vazduh, dolebdela iza naslona Sviline stolice. "Mogla bih... i ja da ti malo ulepam ivot. Sad odmah, Svilo. Ako eli." "Ne", ree on. Tiina je jo jednom ispunila malu trpezariju. Posle dva ili vie minuta, on dodade: "Ipak, hvala ti. Veoma mnogo ti hvala. Ovo to si rekla, ne bi trebalo da mi pobolja raspoloenje; ali poboljalo je. Veno u ti biti zahvalan." "Ja u tu tvoju zahvalnost iskoristiti za moje line svrhe, zna." Klimnuo je glavom trezveno. "Nadam se da hoe. elim da tako bude." "Ne voli ti cure kao to sam ja." "Nije tano." utao je nekoliko trenutaka, razmiljajui o ovome. "Ne volim ono ime se bavi, ono to se deava svako vee u Orhidejinoj kui, zato to znam da je to za sve koji su umeani vie tetno nego korisno, i na kraju svima nama nanese neko zlo. Nije tano da mi se ne dopadate ti, i Maka, i druge tamo; naprotiv. Dopadate mi se. ak i Orhideja mi se svia;

svaki bog..." trebalo je tu da se zaustavi, ali bilo je prekasno, "... zna da sam saoseao sa njenom tugom, danas posle podne." Nasmejala se meko. "Ne zna svaki bog, Svilo. Jedan zna... dvoje njih znaju. Inae, ti zamilja da se mukarci koji kod nas dolaze nikad ne oene, naom krivicom. Meutim, oni su gotovo svi ve oenjeni. Mada ne bi trebalo da budu." Klimnuo je glavom, nevoljno. "Video si koliko smo mlade, veina nas. ta zamilja da bude s nama posle?" "Nikad nisam razmiljao o tome." eleo je da kae da mnoge sigurno budu ubijene, kao Fideja; ali upravo je enila ubila Fideju. "Misli da sve postanemo kao Orhideja, ili se predoziramo rom pa umremo u grevima. Tja. Veina nas se naprosto uda. To je sve. Ne mora mi poverovati, ali to je istina. Ako neki konj veito trai jednu pa jednu, istu, cupi, ona se uda za njega." Gladila ga je po kosi. Imao je neobjanjivo oseanje da, kad bi se okrenuo, ne bi video enilu, da su to utvarni prsti. "Ti si rekao da nee. Svilo. Zato to ti je stalo da vidi nekog od bogova. Rekao si to nekome. Jue? A sada?" "Sada ne znam", priznade on. "Boji se da bih se smejala. Bie nespretan. Pa, svi mukarci su nespretni. Svilo. Patera. Plai se mog smeha." "Plaim se, istina je." "Da li bi me i ubio? Svilo? Iz straha da u se nasmejati? Deava se da ljudi to uine." Nije odmah odgovorio. Ruke su joj bile na istom mestu gde i Mousove pre neki dan; ali znao je da nee doneti bol. ekao je da ona ponovo progovori, ali je uo samo daleko pucketanje zamirue vatre u kuhinjskoj pei i brzo kuckanje asovnika iznad kamina. Najzad ree: "Da li zato neki mukarci udaraju ene, u ljubavi? Da im se one ne bi smejale?" "Ponekad." "Da li Pes udara tebe?" Opet se nasmejala: srebrna poplava. Nije mogao znati da li se smeje njemu, ili Pesu. "Ne, Svilo. On nikad nikog ne udari. On ili ubije... ili nita." "Ali nije tebe. Tebe jo nije ubio." Bio je opet svestan pomeanih parfema, zaguljivosti njene haljine. "To ne znam." Rekla je ovo ozbiljnim tonom. Nije razumeo. Oreb je najednom zazvidao, preskoio sa Svilinog ramena na sto. "Ona ovde! Vrati se." Odskoio je na abaur polomljene svetiljke za itanje, a odatle odleprao na orman sa retkostima. "Gvo-dena mala." Svila klimnu glavom, ustade i hramljui poe ka batenskim vratima. enila promrmlja: "Uzgred reeno, nisam mislila da za drala uhodimo Viron. Mislim da ni ja vie neu to raditi. Samo sam htela da predloim da nabavimo pare za tebe, od drala." Zevnula je ponovo i pokrila usta akom krupnijom nego kod veine ena. "Izgleda da on ima mnogo love. Ili, bar, ima kontrolu nad mnogo love. to je ne bismo mi uzeli? Kad bi ti bio vlasnik ovog mantejona, mislim da bi im bilo mnogo tee da te premeste." Svila je zapanjeno pogleda. "E, sad ti misli da ja imam neki razraen plan. To nemam. Nisam neto dobra u planiranju, a i previe sam umorna da noas vie o ma emu razmiljam. Poto nee da spava sa mnom, razmiljaj o ovome. A i ja u, kad se probudim." "enila..." elini zglavci Mejtere Mermer pokucae na vrata. "To je tvoja mehanika ena. Kao to Oreb ree: gvozdena. Kako se ono govorilo za takvu, u stara vremena? Robota? Robotnica? Nekad ih je bilo mnogo vie."

"Hemijske osobe", proaputa on. Mejtera je opet pokucala. "Nije bitno. Otvori vrata da me ona vidi, Svilo." Uinio je tako, i Mejtera Mermer osmotri, sa velikim iznenaenjem, visoku enu vatreno crvene kose. "Patera me je ispovedao", ree ona sibili, "i sad mi je potrebno prenoite. Mislim da on ne eli da ostanem ovde." "Ti...? Ne, ne!" inilo se, iako je to bilo nemogue, da su se oi Mejtere Mermer rairile. Svila ubaci: "Nadao sam se da bi ti - i Mejtera Rua, i Mejtera Nana - da biste vi mogle nai mesta za nju, u kenobi, veeras. Znam da imate praznih soba. Upravo sam hteo da odem do vas i pitam. Ti, Mejtera, kao da si mi pro itala misli." "A, ne. Dola sam da ti vratim tanjir, Patera." Ona mu prui tanjir. "Ali... ali..." "Uinile biste ogromnu uslugu meni." Uzeo je tanjir. "Obeavam da vam enila nee praviti nikakve potekoe; osim toga, mogue je da ete joj vi, vas tri, moi dati neke savete koje ja, kao mukarac, ne mogu. Ali, ako se Mejtera Rua usprotivi, enila e morati da ostane negde drugde, naravno. Ve je pozno, ali, pokuau da naem neku porodicu koja bi joj otvorila svoj dom." Mejtera Mermer pokorno klimnu glavom. "Potrudiu se, Patera. Najbolje to mogu. Zaista hou." "Znam", ree joj on sa osmehom. Naslonjen na ragastov vrata, drei tanjir u rukama, posmatrao je kako dve ene lagano odlaze stazom, Mejtera Mermer u crnoj mantiji i enila u crnoj haljini, toliko sline, a toliko razliite. Kad su bile na samom domaku vrata kenobe, ona druga, koja je malo zaostajala, okrenula mu se i mahnula rukom. A Svili se u taj as uinilo da lice koje je jedva video nije enilino, i nije samo u uobiajenom smislu lepo, nego zapanjujue predivno. Zec je ekao ispred upe za lebdelice. "Gotov poso", ree. "Oe to da leti?" Zec slegnu ramenima. Primetio je modricu na Mousovoj donjoj vilici, ali je bio dovoljno mudar da to ne pomene. "Oe da leti?" ponovi Mous. "Otkud znam? Ja o njima nemam pojma." Mous, za glavu nii od njega, prie jedan korak blie. "Oe da leti? Poslednji put pitam." "Oe." Zec poe klimati glavom, prvo sa oklevanjem, a potom energinije. "Sigurno e." "Po emu, jebote, zna da oe, keru jedan?" "On kae da oe. Kae da e biti veliki uzgon, a on ih pravi ve pedeset godina. Trebo bi da zna." Mous je ekao, nita ne govorei. Njegovo lice bilo je napeto, a ruke su mu lebdele negde oko struka. "A i izgleda dobro." Zec uzmae pola koraka. "Izgleda istinski. Pokazau ti." Mous, kao protiv volje, klimnu glavom, i gestom pokaza ka bonim vratima. Zec pohita da ih otvori. upa je bila odve nova da bi u sebi imala one pripijene zelenkaste svetiljke koje se ukljuuju glasovima prisutnih ljudi i koje su prvi doseljenici doneli sa sobom ili, moda, ak i umeli da prave. Prostranu unutranjost osvetljavale su svee od pelinjeg voska i nekoliko fenjera sa ribljim uljem; iz vrelog voska irio se slab, ali teak miris, a iz fenjera je smrdelo na ribu; preko toga se oseao jai i prodorniji miris zrelih banana. Majstor za pravljenje zmajeva

stajao je pognut nad svojom tvorevinom; podeavao je napetost u gotovo nevidljivoj niti koja je spajala krila raspona deset lakata ukupno. Mous ree: "Reko si da je gotovo. Reko si da je sasvim gotovo." Zmajar podie pogled. Bio je manjeg rasta ak i od Mousa; ali njegova brada bila je siva i bela, a obrve upave i bunaste na nain koji oznaava pretposlednje doba u ivotu mukarca. "Jeste gotovo", ree on. Glas mu je bio mek i malo promukao. "Samo priteem." "Moe ga pusti da leti sad odma? Noas?" Tvorac zmajeva klimnu glavom. "Ako ima vetra." Zec se usprotivi: "Ona ne leti nou, Mouse." "Ali, ovo. Da li e ovo da poleti?" Zmajar jo jednom klimnu glavom. "Sa zecom? Ponee jednog zeca?" "Malog, da. Domai zeevi mnogo porastu. Tako velikog zeca ne bi mogao da nosi. Rekao sam ti." Mous rasejano klimnu glavom i okrete se Zecu. "Idi, donesi jednog belog. Ne najmanjeg, nego onog do najmanjeg. Tako te, neke, veliine." "Nema vetra." "Belog", ponovi Mous. "ekamo te na krovu." Pokretom ruke pozva zmajara. "Ponesi zmaja i icu. I sve to treba." "Onda u morati opet da ga rasklopim, pa na krovu da ga sklopim. Tu e otii bar jedan sat. Lako bi moglo biti i vie." "Ti meni daj icu", ree mu Mous. "Ja se popnem prvi. Ti ostane dole i zakai ga. Ja ga izvuem gore. Zec e ti pokae kako se popne." "Nisi pustio make?" Mous odmahnu glavom, prie radnom stolu i uze veliki kalem sa namotanom icom. "Ajde." Napolju je no poivala vrela, nepokretna. Ni listak da se zanjie u umi s one strane zida. Mous pokaza rukom. "Ovde da si stao, vidi? Tu gde ima tri sprata. Ja u biti na krovu." Zmajar je klimnuo glavom i vratio se u upu, gde je, okretanjem jedne ipke, irom otvorio vrata, iroka koliko tri lebdelice. Podigao je novog zmaja. Bio mu je teak u rukama; nije mu izmerio teinu, ali je sad pokua oceniti: jednako kao onaj veliki, za borbe zmajeva, onaj koga je napravio na samom poetku karijere. Taj je imao na sebi sliku velikog, crnog bika. I nije mogao da poleti ni na jednom vetru slabijem od oluje. Ponese novog zmaja belom, kamenom stazom, pa preko blago talasastog prostranstva travnjaka, do mesta koje je Mous opisao. Nigde ni traga od Zeca, niti od ice koja bi visila s krova. Okreui glavu gore, zmajar se zagleda u ornamentalne zupaste grudobrane, koji su sada, naspram mozainog, veselog arenila nebeskih zemalja, izgledali crni kao onaj bik. Ali tamo nikog nije bilo. Na izvesnoj daljini iza njega, make su nervozno hodale po kavezu, eljno oekujui as slobode. Nije ih uo, ali je bio otro svestan njihove prisutnosti, njihovih kandi i ilibarno utih oiju, njihove gladi i uskraenosti. ta ako ih talus pusti, ne ekajui Mousovo nareenje? ta ako su ve putene, i sad se unjaju kroz bunje, spremaju na skok? Neto ga dodirnu po obrazu. "Probudi se dole ti, eeej!" Bio je to Mousov barunast, maltene enski glas, koji ga je pozvao s krova. Zmajar uhvati icu i prikai majunu prstenastu kuku za 'jaram' zmaja, onda se odmae da se divi svom delu koje je brzo odmicalo uz klesani kamen, zmaju na ijoj je

sredini bio naslikan ovek, vrlo mali, ali ovek koji je rairio ogromna, tanana krila nalik na ona kod vilinog konjica. Preko travnjaka je dolazio Zec, sa neim bledim u rukama. "Da vidim to", doviknu mu tvorac zmajeva; priblii mu se lakim trkom, uze od njega zeca i die ga za ui. "Suvie je teak!" "To je onaj koga je on reko da donesem", ree Zec i uze zeca nazad. "Ne mo podigne tolikog." "Pa ta, kad nema ni vetra. Jel se penje?" Zmajar klimnu glavom. "Pa ajde." Uli su u stari, prvobitni deo vile, kroz zadnja vrata, popeli se dva sprata i zatim, koracima koji su buno odzvanjali, uz zavojite gvozdene stepenice. Zec podie veliki poklopac za izlazak na krov. "Imali smo ovde jednog velikog leinara", ree Zec. "Zvali smo ga Hieraks. Al mrtav je." Iako pomalo zadihan, zmajar se tiho nasmejao; inilo mu se da je na to obavezan. Preli su preko crepova srednjeg, nieg krova, pa se ispentrali na krov desnog dozidanog krila. Prvo se popeo Zec; za to vreme zmajar je opet drao mirnoga zekonju za uesa. Onda je dodao zeca Zecu, a ovaj mu je odozgo pruio ruku, pa se i zmajar nekako ispentrao. Mous je sedeo na grudobranu, praktino sakriven zmajem. "Ajde malo ivlje. Sat vas ve ekam. Jel e da tri s njim?" "Ja u drati kalem", ree zmajar. "Neka Zec potri. Al bez vetra nee da poleti." "Ima vetar", ree mu Mous. Zmajar ovlai kaiprst i podie ga: stvarno, vazduh se malo pomerao, ovde, pedeset lakata iznad zemlje. "Nije dovoljno", ree on. "Ja sam osetio vetar", ree mu Mous. "Osetio sam kako hoe da se digne." "Prirodno da hoe da se digne", ree zmajar. Nije mogao, a ni hteo, da sakriva koliko se ponosi svojom vetinom. "Svi moji zmajevi to hoe. Al nema dovoljno vetra." Zec upita: "Oe da veem zeca na zmaja?" "Da ga vidim", ree Mous. Die i on zeca za ui, ali sad zec bolno zacvile. "Ovo je onaj mali. Uzo si najmanjeg, keru." "Odmeravo sam kolko je koji teak. Ima dva laka od ovog, kunem se." "Trebo bi da ga bacim s krova. Moda bi trebo i tebe da bacim s krova." "Oe da ih donesem? Da ih pogleda. Evo za minut sam nazad." "ta ako se ovome neto desi sad? Onda ta da priveemo ujutru? Najmanji je trebo da ostane za ujutru, idiote." Mous vrati zeca Zecu. "Ima dva manja, Scilinog mi imena. Tako mi svih zeznutih bogova koje nabroji. Ne bih ti ja lagao." "Ovo nije zec, ovo je prokleti pacov." Povetarac promae, prounja se pored njih i podie zmajarevu kosu, kao prst neke nevidljive boginje. Njemu se uini da bi je i mogao videti, ako bi se okrenuo brzo: Molpe, boginja vetrova i svega lakog, Molpe, iji je on molilac i preklinjalac celog svog ivota. Molpe, vetrove svoje daj, da dunu za mene. Nemoj postideti, o Molpe, mene koji sam ti uvek odavao sve poasti. Par eva za tebe, Molpe. Tako mi asti moje. Mous otro ree: "Vezuj ga." Zec kleknu na katran, jo mekan od sunca, hitro namae prvi kanap na nesretnog zeca i priveza ga surovo vrsto. "Bre to." "Pa ne mogu. Ja ne vidim nita ta ovde radim. Trebalo je da donesemo njer-fe." "Vei ga da ne mo da ispadne."

Zec ustade. "Dobro je. Nema da ispadne." On uze zmaja od Mousa. "Jel da ga drim iznad glave?" Zmajar klimnu glavom. Ve je uzeo kalem sa icom; sad jo jednom ovlai prst. "Jel da trim na onu stranu?" "Ne. Sluaj. Mora trati prema meni, u vetar, u ovo malo vetra to ima. Ti tri zato da bi zmaju izgledalo kao da ima vie vetra nego to stvarno ima. Ako budemo talini, taj lani vetar moe da ga podigne na neku visinu gde stvarno ima jaeg vetra. Znai, idi sad na kraj kue, tamo na sam kraj krova, i to na onaj ugao. Ja u ti odmotavati icu dok ide, i namotavati dok tri ovamo. Ako u jednom trenutku zmaj poeli da se digne iz tvoje ruke i da ode uvis, ti ga baci uvis. Al ako pone da pada, hvataj ga." "To je deko iz grada", objasni Mous. "Oni sa zmajevima ne umeju." Zmajar odsutno klimnu glavom, posmatrajui Zeca. "Dri zeca za noge, i to to vie iznad glave, koliko god visoko moe. Ne poinji da tri dok ti ja ne kaem." "Sad lii na pravog", ree Mous, "al ne znam dal dovoljno lii. Bie dan i bie sunce, a oni imaju prokleto bolji vid nego mi. Al ne razlikuju uvek pravo od lanog. Oni o tome ne razmiljaju kao mi." "Dobro", povika zmajar. "Sad!" Zec potra, dugonog i brz, a krila zmaja se zanjihae, poee milovati vazduh kao da pokuavaju da polete na ptiji nain. Na pola puta po dugakom krovu, Zec pusti zmaja, koji se podie. Molpe! O Molpe! Na visini dvaput veoj od visine Zeca, zmaj je ostao bez uzgona. Jedan trenutak je poivao u vazduhu nepomino, a onda se sjurio prema krovu kao da e se razbiti; ipak se, u brzom polukrugu, digao jo jednom, do visine glave Zeca. Sledeeg trenutka pao je beivotno na katran. "Pa hvataj ga!" kriknu Mous prodorno. "Trebo si ga uvati! Oe da slomi vrat?" "Ti se brine za zeca", ree mu zmajar, "ali ti ima jo zeeva i mogao bi ujutro da kupi jo dvanaest novih. Ja se brinem za zmaja. Ako bi se polomio, trebalo bi ga popravljati dva dana. Ako bi se mnogo gadno polomio, morao bih da pravim novog, iz poetka." Zec podie zmaja. "Zecu nije nita", doviknu im on preko krova. "Oemo pokuamo ponovo?" Zmajar odmahnu glavom. "Srednja ica mu nije dovoljno zategnuta. Donesi ga ovamo." Zec donese. "Dr ga gore." Zmajar kleknu. "Ne bih da ga sputam na ovaj katran." "Moda bismo mogli da ga vuemo pomou lebdilice", predloi Zec. "To bi bilo rizinije ak i od ovoga. Tad ako padne, pocepa se u dronjke, pre nego to se moemo zaustaviti." Jednim jedinim dodirom prsta on popusti vor. "Hteo sam ja da stavim jednu klizeu kopu ovde", ree on Mousu. "Moda je trebalo." "Pokuaemo ponovo im namesti", ree Mous. "Moglo bi biti vetra ujutro." "Ja ujutro putam Akvilu. Neu da mislim oko ovoga, da li hoe ili nee." "Dobro." Zmajar ustade, opet ovlai prst i klimnu glavom Zecu, pokazavi prstom. Ovog puta ogromni zmaj se uzdigao pouzdano, iako se zmajaru inilo da vetra nema nimalo. Petnaest, dvadeset, trideset lakata - onda polukrug nadole, naglo padanje, uz prestravljeni cik malog putnika, i naglo uzdizanje ali na mnogo manju visinu. Zmaj se muio da se uzdigne; gubio je uzgon. "Ako bude nie od krova, kua e mu zakloniti vetar sasvim." "Ba tako." Zmajar strpljivo klimnu glavom. "I meni je pala ista misao na um, ranije." "Ali ti ga vue dole! Zato? Pa poeo je da leti."

"Treba da popustim zadnju gornju icu", objasni zmajar. "To je ona to ide od njegovih nogu, preko lea, do jarma." Zecu doviknu: "Sputamo! Hvataj!" "U redu, dosta je bilo!" Mous je drao pitolj-igliar u ruci. "Pokuaemo ponovo, ujutro. Kad bude vie vetra, al tad da leti lepo i jako. Jesi uo matori?" Zec je uspeo da uhvati zmaja; zmajar ostavi kalem i ruku za okretanje kalema. "Za ovoliko", ree zmajar, pokazavi prstima jedno malo rastojanje. "Za samo ovoliko da popustim. Zna ta bi bilo da se zabio u krov? Ili u zemlju? Mogao se potpuno polomiti." Dok je Zec drao zmaja u vazduhu, zmajar je popustio icu za onoliko koliko je pokazao. "Mislio sam ja da e ovo moda biti potrebno", ree on, "pa sam ovde ostavio da bude jedan mali viak." Mous ree Zecu: "Neemo vie rizikovati noas." "Tiho!" ree zmajar. Njegovi prsti su se zaustavili, iako je novi vor bio tek napola zavezan. U daljinama je zauo mrmor suve ume, drmanje ispucalog starog lia, trljanje milion suvih granica o milion drugih. On okrete glavu slepo, tragajui. "ta je bilo?" upita Zec. Zmajar se uspravi. "Pojuri opet tamo na kraj krova, al sad na onaj drugi ugao." "Samo nemoj da se polomi", ree Mous, vraativi glatkim pokretom igliar pod tuniku. "Ako se i polomi, ja u biti bezbedan", primeti zmajar. "Ti ga ne bi mogao popraviti, a ne bi ni on mogao." "Ako bude leteo, bie bezbedniji", ree mu Mous tmurno. Zec, opet udaljen od njih dobra dva lanca, uskoro povika: "Jel dobro odavde?" Zmajar automatski spusti pogled do kalema. Drvee je utihnulo, ali on oseti utvarne Molpine prste u kosi. I bradu mu vetar zatalasa. "SAD!" Zec je jurio maltene do polovine krova, i tek tad pustio, ujedno bacivi nagore, velikog zmaja. Ovaj se odmah vinuo, kao iz topa ispaljen, pedeset, ezdeset lakata u visinu; tamo je nainio pauzu, kao da zbira snage. "Poleti", promrmlja Mous. "Poleti, jastrebe!" Puna dva minuta zmaj se odravao na toj visini; njegova prozirna krila bila su gotovo nevidljiva naspram nebeskih zemalja, nacrtano ljudsko telo na sredini bilo je crno kao zastor sam, a zec je bio taka koja se migoljila na prsima tog tela. Najzad se zmajar osmehnu i po e oslobaati veu duinu ice. Zmaj se pouzdano dizao, u sve vee visine, i najzad se inilo da e se izgubiti u mozaiku njiva i iskriavih reka na suprotnoj strani svitka. "Je li ovo dosta?" upita on Mousa. "Da ga spustim?" Mous odmahnu glavom. Zec, koji je stao pokraj njih da gleda zmaja, ree: "Lii, a? Laano lii." "Ja hou da mi se sad plati", ree zmajar Mousu. "Ovakav je bio na dogovor. Ja sam ga napravio, ti si ga odobrio, on nosi zeca." "Polovinu dobije odma", proaputa Mous, ne skidajui pogled sa zmaja. "Nita ja nisam odobrio dok ga Akvila ne napadne. Moda e njoj da izgleda dobro, al ja to nisam siguran." Zec se tiho nasmeja. "Jadan mali bekonja! Sigurno nema pojma gde je. Kladim se da mu je usamljeno, tamo gore." Mous je posmatrao dalekog zeca sa gorkim osmehom. "Dobie drutvo ujutro." Vetar je bio sve jai, talasao je njegovu izvezenu tuniku, nabacio jedan dugaki, kovrdavi pramen kose preko njegovog zgodnog ela. Zmajar ree: "Ako misli da nee prevariti tvoju jastrebicu, kai ta bi trebalo da izmenim. Nastojau da to zavrim do jutra." "Sad, zasad, izgleda dobro", priznade Mous. "Izgleda tano kao pravi ovek, leta, koji dri zeca."

U postelji se Svila okretao i prevrtao, terao mrtvaka kola kroz mrani, ruevina puni pejza sna, kroz zemlju mrtvih koja je jo i zemlja ivih. Vetar je duvao i duvao i leprao beloutim zavesama na prozorima spavae sobe, leprao somotnim draperijama na pogrebnim kolima, a one su vijorile kao crne zastave; kao iseeni plakat u Sunanoj iz koga su oi starog Savetnika Lemura izrezane i baene, a nos i usta pleu, pleu na vetru; kao plemenito lice starog Savetnika Lorija, iseeno i puteno da ga vetar odnese u ulini slivnik; kao iroka, crna mantija Mejtere Rue, oteala od debelo naivenih rubova i od smrti, ali ipak sposobna da se zavijori; a visoke, crne perjanice se povijaju, mau, a vetar poduhvata Svilin dugaki, crni korba, tako da on, kad zamahne na jednog konja vranca, oine drugog. Onaj neibani zaostaje, sve vie, smeta sve vie, frke na jastuaste oblake ute praine, ali nikako da dobije bi po leima. A trebalo bi, jer vara svog brata, koji je sav preznojen, koji se svom silinom baca u am, iako su mu sapi obloene utom prainom koju bela pena toliko kvasi da se kroz nju prozire crna koa ispod. U mrtvakoj koiji Fideja se mekolji, naga i bela, Svilina stara pamuna maramica spada joj je s lica, veito spada ali nikako da spadne, veito se smie, kliza dole, ali nikako da se smakne, iako vetar zvidi uz stakla i unosi prainu kroz svaku pukotinu. Svila nastavlja da biuje pogrenog konja, uvek pogrenog konja, a gleda Fideju, vidi kako ona prstima, kao kandama, grabi enilin bode, cima ga i grebe noktima, iako je tvrdo zariven izmeu njenih rebara, gleda je kako grebe kao maka crvenu maku sa zapaljenim repom, hvata fino izraen mesingani rukobran na kome je turpijom izravnato mnogo malih, zasebnih faceta. Njeno lice ispod spadajue maramice umazano je njenom krvlju, zauvek lice Gljive Mukorice, lude keri Krvove. Vide joj se avovi gde je koa na njenoj lobanji zaivana, jer njena smea kosa je sva odseena, obrijana, njenu crnu kosu obrijala je je Trstika koja je i oprala le i obrijala jednu polovinu te glave da bi se videli avovi i po jedna kap krvi na svakom avu iako Fidejine obilate sise, gle, iako iz njih curi mleko na crni somot. Grob nju eka, samo grob, jo jedan grob u svitku grobova gde ve toliki lee, a nad njima strau dri Hieraks, bog smrti i kalde mrtvih, visoki Hieraks beloglavi, u kandama dri njen beli duh, jer drugi je bio hirurg, specijalista za operacije na mozgu, za koga ako ne za nju? Ni Svila, sam na mekanom vozakom seditu od crne tavljene koe, ne shvata znaenje ijedne od svih tih stvari, ali zna da vozi ka grobu i da, kao i obino, kasni. Uvek on do groba stigne prekasno i prerano, mora on da tera po nonoj strani kroz tminu tamniju od najmranije noi, po danu vrelijem od najvrelijeg dana, tako da zaokrugljeni oblaci praine izgaraju kao kad se slikareve 'zemlje' peku u slikarevoj maloj pei, uareno zlato u vrelini, crne perjanice se raskrupnjavaju u oblake dok on biuje pogrenog konja, onog preznojenog koji e na grobu lipsati ako i ovaj prvi ne povue. A gde onda Fideja da legne, ako u njen grob legne mrtav crni konj? "Hajjj-jap!" uzvikuje Svila, ali konji ga ne sluaju, jer na grobu su, a dugako sunce se ugasilo, izgorelo je, mrtvo je zauvek, osim ako se potpali sledei put. "Suvie duboko", ree mu enila, stojei pokraj rake. "Suvie duboko", horski ponavljaju za njom, kao odjek, abe, one abe koje je on kao deak hvatao one godine kad su se on i njegova mati odselili bez razloga u selo, i opet doselili u grad gde ih je saekao ivot nimalo izmenjen, abe koje je voleo i ubijao svojom ljubavlju. "Preduboko!" i jama je preduboka, iako je njeno dno obloeno crnim barunom tako da pesak i hladna glina nee nju nikad dotai. Hladne, tonue vode podzemnih tokova, koji poniru svake godine, nee Fideju nikada oprati, nee naterati njeno telo da istrune i pretvori se opet u drvee i cvee, nikad sprati Krvovu krv niti pokvasiti vatrenu maku sa crnim miem u eljustima, niti zlatne orhideje. Nikada ispuniti zlatnu baru u kojoj zlatni dral gleda zlatnu ribu za veke vekova; jer ovo nije dobra godina za apanje zlatnih riba. Ma, ni srebrnih. "Preduboko!"

I zaista je preduboko, nikad to nee ova uta praina moi ispuniti, a somot na dnu posut je zvezdama koje bi mogle najzad zatreperiti, ali jo nisu, to mu Mejtera Mermer objanjava i prstom pokazuje, i pri toj svetlosti ona je opet mlada, sa licem nalik na Mejteru Nanu i sa smeim rukavicama koje kao meso prekrivaju njene trudbenike eline prste. "Predugo!" ree on konjima, i sad onaj koji uopte nije vukao, sunu napred i povue i potre svim silama, ludo i besno, mada mu vetar udara u zube, mada je no crnja nego to bi ijedna no mogla biti, mada se u njoj ne vidi ni jedna jedina zakrpica nebeskih zemalja. Dugaak je drum ispod zemlje, sahranjen zauvek u ovoj uzleteloj praini i u ovom trnju i grmlju koje oluja nosi. "Predugo!" Zumbula sedi pored njega na seditu od meke tavljene koe; posle nekog vremena on daje njoj onu svoju staru, okrvavljenu maramicu, da pokrije nos i usta. Nek vetar nastavi da laje i urlie poput hiljadu utih, lovakih pasa, ne moe da oduva njihova kriputava, blistava, stara mrtvaka kola sa ovog druma koji uopte nije drum, a njemu je drago to je u njenom drutvu. 5. ROB SFIKSE Molpindan je, podseti Svila sebe, diui se, u krevetu, u sedei poloaj: dan za lakonogu brzinu, dan u kome se, posle rada, peva i igra. On se, dodue, ne osea neto lakonogo. Prebacuje noge preko ivice kreveta na pod, trlja oi, trlja donju vilicu koja je sva ekinjasta. Spavao je - koliko dugo? Maltene predugo, ali ako pouri, moe se jo pridruiti sibilama u jutarnjoj molitvi. Ovo mu je bila prva no dobrog spavanja jo od... Jo od teldana. Protegao se, govorei sebi da mora pouriti. Doruak kasnije, ili bez doruka, mada dole ima dovoljno voa i povra za pola etvrtine. Ustao je, reen da pohita, i kao nagradu za to dobio probod bola u desnom skonom zglobu; za tili as je opet seo. Krvov tap sa glavom lavice stajao je naslonjen na uzglavlje kreveta, a na podu do njega leala je dralova ovojnica. On je dohvati i dobro iiba njome pod. "Sfiksa e biti moja boginja danas", proguna on, "moj oslonac i podrka." Iscrta znak sabiranja u vazduhu. "O Sfikso od sabalja, ti koja ubada i urla, lavico i Amazonko, budi sa mnom do kraja. Hrabrosti mi daj u ovom asu nevolje moje." dralova ovojnica bila je toliko vrua da ga je pekla; stisnula se oko skonog zgloba kao mengele. Oseaj je bio savren i divan dok je Svila lakim i skakutavim hodom silazio niz stepenice i pumpao vodu u kuhinji, da napuni umivaonik. Oreb je jo spavao navrh ormana za hranu, stojei na jednoj nozi, glave zavuene pod zdravo krilo. Svila mu povika: "Budi se, ptiurino matora. Jede? No-va voda? A? Hajde, sad je trenutak da zatrai." Oreb graknu u znak protivljenja, ali lice ne pokaza. Jo su postojali neki ostaci njegovog starog kaveza, kao i jedan veliki neugaeni komad ara od vatre koja sino nije skuvala ni trunicu povra. Svila naslaga desetak granica preko ara, poe duvati, a kad ugleda mladi plamen, protrlja ake. Nije morao upotrebiti nimalo hartije, dragocene hartije! "Jutro je", ree on pticanu. "Diz-zastor. Trebalo bi i ti da se die." Odgovora nije bilo. Ovaj Oreb me otvoreno prenebregava, zakljui Svila. "Meni je slomljen skoni zglob", ree on ptici sreno. "I jedna ruka mi je kruta - majstor Ksipias je mislio da sam levak, da li sam ti to ispriao? Pa, i trbuh mi je izgreban, i boli. A imam i finu modricu, plavu, pa crnu, nasred grudi, tamo gde me je Mous zabidio drkom onog njegovog noa." On rasporedi tri mala komada drveta za loenje, sekirom nacepanog, preko granica koje su buktale i praskale.

"Ali ba me briga. Molpindan je, udesni molpindan, i ja se oseam udesno. Ako hoe biti moj kuni ljubimac, mora i ti takav da bude, Orebe." Sa treskom zatvori gvozdena vrata pei i namesti vodu za brijanje na rupu iznad vatre. "Ri-ba glava?" "Nema ribljih glava. Nije bilo vremena za riblje glave, ali mislim da je ostala, moda, jedna lepa kruka. Voli kruke?" "Voli krrru-ke." "Volim i ja - znai, jedemo isto, delimo doruak." Iz sudopere izvue, posle kraeg traganja, onaj no kojim je pre neki dan sekao paradajze, obrisa seivo (primetivi, sa ubodom oseanja krivice, da je poelo da zarava), i jednim pokretom presee kruku na pola; zagrize svoj deo, prosu vodu iz umivaonika, ispumpa drugu i poe pljuskati lice, vrat i kosu. "Zar ne bi voleo da nam se pridrui u jutarnjim molitvama, Orebe? Ne mora, ali neto mi govori da bi to moglo biti dobro za tebe." Pokua do arati sebi kako bi Mejtera Rua reagovala na pticanov dolazak i nasmeja se. "Bilo bi to dobro i za mene, po svemu sudei." "Tica spa-va." "Ali ne dok tica ne pojede kruku, verujem. Ako je naem kad se vratim, ja u je pojesti." Oreb dolepra sa ormana na sto. "Jede sad." "Vrlo mudro", pohvali ga Svila i odgrize drugi zalogaj od svoje polovine, razmiljajui prvo o svom snu - ono to je iz njega zapamtio, sasvim je izuzetno, ree on sebi - a potom o ukastom hirurkom koncu kojim je Gljivina koa na glavi proivena. Da li je on to video, ili samo sanjao? Onda razmisli o dralu, koji je doktor, dabome; on je maltene sigurno bio taj koji je usaivao embrione rogatih maaka u matericu te lude devojke, i to, nesumnjivo, po dva ili po tri embriona odjednom. Kad se popeo na sprat i poeo sapunjati i brijati, setio se ta je enila rekla o izvlaenju novca od drala, u iznosu dovoljnom da se mantejon spase. U obinim vremenima, on bi takav predlog, toliko neuven, istog trena odbacio, ali enila nije enila - ili, bar, nije samo enila; ta god ona o tome pria, stvar je jasna i ne vredi se zavaravati, mada e on, valjda iz utivosti, morati da glumi da to ne zna. Molio je zgodnu Kipris da se vrati, a ona je to ne samo ispunila, nego i nadmaila: nije uopte ni otila. Tanije, izila je iz Svetog prozora u enilu, sada njome posednutu. To je velika ast za enilu, sumnje nema. Naas joj je i zavideo. Ali i njega samog prosvetlio je Izvana, a to je jo vea ast. Posle tog dogaaja, on ne treba nikada vie nikome da zavidi ni na emu. Da li je enila bila dobra kurva? I da li joj je ovo sad nagrada za to? enila je rekla - tanije, boginja je rekla, ili su obe rekle, da se vie nee vraati kod Orhideje. Obrisao je i osuio brija , i osmotrio svoje lice u ogledalu. Da li to moda znai da Kipris voli lake ene, ali ne voli ono to one rade? Misao koja nadahnjuje; lako bi mogla biti i istinita. On o Kipris ne zna ni priblino onoliko koliko bi sada, hitno, morao o njoj znati; jednako je za aljenje to on ostaje jednako neznalica i o Izvanau, iako mu je Izvana toliko toga prikazao, a Kipris prole no i otkrila to-ta o sebi o svom odnosu sa Pesom, naroito. Svila pekirom obrisa lice i okrete se ormanu za garderobu da uzme istu tuniku, pomislivi da mu je jue Patera Ustavica manje-vie naredio da kupi novu odeu. Sa onoliko karata preostalih posle Fidejine sahrane, u tom pogledu ne bi trebalo da bude nikakvih potekoa. Zumbula mu je svojevremeno pridrala ovu tuniku da je obue u vreme kad mu je ruka bila ranjena. Umesto da pojuri niz stepenite da se pridrui sibilama u mantejonu, on se nae opet na krevetu; seo je, zagnjurio glavu u ake, a u glavi mu je sve plivalo od misli o Zumbuli. Bila je tako lepa i tako plemenita! Tako divna, dok je sedela pored njega na vonji ka grobu. On e morati da umre - to svaki ovek mora - a morae i ona; ali nije potrebno da

umru sami. Sa blagim okom on uvide da onaj san nije bio samo dokona utvara noi, ve da ga je poslao neki bog, Hieraks nesumnjivo, koji se u njemu i pojavio (to je, ve samo po sebi, gotovo nepogreiv potpis) sa Fidejinim belim duhom u rukama. Ponovo ispunjen radou, Svila ustade i dograbi istu tuniku iz ormana. Krv je onu svoju pticu-leinarku nazvao imenom Hieraks: namerno huljenje na jednog boga. On, Svila, je tu pticu ubio ili se bar borio protiv nje i postao uzrok njene smrti. Hieraksova naklonost bie, dakle, usmerena ka njemu - a i bila je, od onog trenutka pa sve do sad. Hieraks mu je dao ove snove prepune boanskih znamenja, ali, pre toga, dao mu je i veoma unosne rtvene ceremonije za Fideju. Niko ne moe rei da je Hieraks bio nezahvalan! Mantija koju je nosio jue, sad je prljava i sva umazana osuenom krvlju; ali druge, istije, nema. On dograbi etku za odelo i baci se na posao. Praina je frcala na sve strane. Mukari i ene, od blata napravljeni (a tvorac njihov, prvi, bio je Izvana, bar ako je suditi po jednom prilino nejasnom mestu u Spisima), na kraju se pretvore u prainu. Ako emo iskreno, padnu u prah i prebrzo. Ta ista trezvena misao dola mu je na um i pred kraj obreda za Fideju, dok je postavljao zavrtnjeve na poklopac njenog sanduka. A enila ga je prekinula, ustajui kao... kao... poreenje mu izmae i nestade. Pokua da ponovi tu scenu u mislima. enila, via rastom nego mnogo koji mukarac, sa sitno nakovrdanom, vatrenom kosom, krupnim kostima, ravnim obrazima i velikim dojkama, nekako drvena ali, i puna trzaja, u jednostavnoj, plavoj haljini. Ne. Haljina je bila crna, kao to je i priliilo. A da li je nosila plavo kad ju je prvi put video, u Orhidejinoj kui? Ne, zeleno. Maltene je siguran: zeleno. Rogova igraka! Tako je. Nikad nije video tog Rogovog lutana. (Nastavljao je da etka, silovitije nego ikad.) Ali viao je sline marionete, iji su udovi uzglobljeni i privreni za etiri kanapa, koji vode do krajeva jednog drvenog krsta. Rogov drveni ovek imao je na sebi naslikani plavi kaput, a enila je, u prvim trenucima, hodala kao takva igraka, kao da boginja jo nije dobro ovladala kanapima. enila je tad i govorila, ali ne bolje nego Oreb. Da li je mogue da je i jednoj boginji potrebno da ui kako se radi neki novi posao? Nova pomisao, zaista. Ali boginje, reklo bi se, ue brzo; do trenutka kad je doao Patera Ustavica, bila je sposobna da hitne Mousov no bolje nego sam Mous. Mous, koji mu je noas dao jedva nedelju dana da iskupi svoj mantejon. Moda ovaj mantejon nije vredan uvanja, ali Izvana mu je rekao da ga spase - dakle, spasen biti mora. E, sad, pravo u sredite problema. Konano. ta raditi danas? Jer vremena za gubljenje nema, nimalo. On mora danas dobiti od Krva vie vremena - nekako - ili nabaviti glavninu te ogromne svote. Potapao se po depu pantalona. Zumbulin igliar jo je bio tu. On kleknu, izvue kutiju za novac ispod kreveta, otkljua je i izvadi azof; sa azofom ispod tunike, zakljua kutiju opet, vrati klju na mesto i gurnu je, praznu, u skrovite. "Sfikso sabljasta", promrmlja on, "seti se slugu tvojih, koji ive i umiru od maa." To je gardijska molitva, ali njemu se inilo da i njemu odgovara bar jednako dobro koliko i gardistima. enila je ekala u bati kad je Svila, ispred koga je koraala Mejtera Rua, a iza koga su stupale Mejtera Mermer i malena Mejtera Nana, iziao iz bonih vrata mantejona. Oreb sa njenog ramena uzviknu "Do-bar Svila!" i preskoi na njegovo rame; ali Mejtera Rua bila mu je okrenuta leima, tako da nije uspeo da vidi njen izraz lica - ako je uopte primetila tu ivu pticu. Mejtera Mermer ree: "Mislila sam da te pozovem da nam se pridrui, enila, ali spavala si tako vrsto..."

enila se osmehnu. "Drago mi je to nisi. Bila sam uasno umorna. Ali malo sam provirila da vas vidim kasnije. Nadam se da me niste primetili." "Jesi li?" Mejtera Mermer joj uzvrati osmeh; lice je malo podigla, a glavu malo naklonila na jednu stranu. "Pa onda je trebalo i da nam se pridrui. Bilo bi to sasvim u redu." "Imala sam Oreba, a on je bio neto uplaen. Inae, vi ste ve bili stigli do anamneze." Svila, za sebe, klimnu glavom. U enilinom licu sad nije bilo ni traga od Kipris. Sunce, ve vrelo, bilo je surovo prema tom licu. Ali enila ne bi znala taj naziv: anamneza. On ree: "Nadam se da vam enila nije bila suvie na teretu noas, Mejtera?" "Ne, ne. Nimalo. Ni najmanje. Ali sad me mora izviniti. Deca e uskoro poeti da pristiu. Moram da otkljuam i da pogledam lekciju." Dok su gledali njen urni odlazak, enila ree: "Bojim se da joj ja izazivam nervozu. Ona bi volela da sam joj draga, ali se boji da sam te iskvarila." "Ti i meni nabija nervozu, enila", priznade Svila. Dok je to govorio, oboje primetie Mejteru Nanu, koja je zastala u difuznoj senci senice i tu ih ekala. Ublaivi glas, Svila upita: "Da li si o neemu elela razgovarati sa mnom, Mejtera?" Ona, ne diui pogled, odmahnu glavom. "Moda si elela da se oprosti od nae goe; ali, istinu da kaem, nisam siguran da ona nee morati i noas da ostane kod tebe i tvojih sestara." Prvi put od kako ju je upoznao, Mejtera Nana ga je zaprepastila. Iskoraila je iz senke i zagledala se gore, u enilino lice, sa nekom enjom koju nije mogao sasvim da shvati. "Mene ne ini nervoznom", ree ona, "i to sam elela da ti kaem. Ti si jedina odrasla osoba koja me ne ini nervoznom. Oseam da me neka sila privlai ka tebi." "Pa i ti se meni dopada", ree enila tiho. "Veoma si mi draga, Mejtero." Mejtera Nana klimnu glavom, na nain koji je (po Svilinom tumaenju) znaio prihvatanje i razumevanje. "Sigurno sam bar petnaest godina starija od tebe. Moda i vie idue godine napuniu trideset sedam. A ipak se oseam kao da... moda je to samo zato to si toliko via rastom..." "Da?" upita enila blago. "Kao da si, zapravo, moja starija sestra. A ja nikad nisam imala stariju sestru. Volim te." Sa tim reima, Mejtera Nana se naglo okrete, u vrtlogu crnog bombazina, i brzo poe prema kenobi; na pola puta donde, naini iznenadan zaokret i presee preko suvog, smeeg travnjaka, a zatim preko igralita, prema palestri. "Dra-vo, dra-vo", graknu Oreb za njom. "Dravo mala!" Svila odmahnu glavom. "Ovo nikad ne bih oekivao. Svitak sadri mogunosti koje nadmauju moju matu." "Ba ne valja", uzdahnu enila. "Morau da ti kaem. Da objasnim. Svilo. Patera. Trebalo bi da priamo o onoj drugoj stvari, o uzimanju para od drala. Ali ja... mi imamo problem. I to sa ovom jadnom Mejterom Nanom. Za to sam ja kriva. Na neki nain." Svila ree: "Nadam se da nije neki ozbiljan problem. Ona je meni draga, a imam i oseaj da sam odgovoran za nju." "I ja, i ja. Ipak, moemo. inimo, zapravo. Moda bismo se mogli vratiti u tvoju kuicu? Da priamo?" Svila odmahnu glavom. "Ne bi trebalo da ene ulaze u muku stambenu zgradu, mada postoji itav niz izuzetaka od tog pravila - na primer, kad je neki augur bolestan, ena moe ui da ga neguje. Kad ja hou da razgovaram sa Mejterom Mermer, mi to radimo ovde u senici ili u njenoj sobi u palestri." "U redu." enila se uvue, sagnuvi se, pod klonule vinove loze. "A Mejtera Nana? I ona stara, Mejtera Rua? Gde razgovara sa njima?" "Pa, na tim istim mestima." Sa malim ubodom krivice, Svila sede na staru, drvenu klupu preko puta eniline, tano na mesto gde bi normalno sedela Mejtera Mermer. "Ali,

istinu da ti kaem, retko kad se deava da ja veoma dugo priam sa njima. Mejtera Nana je toliko stidljiva da mi najee nita ne odgovori, a Mejtera Rua mi dri predavanja." Odmahnuo je glavom. "Bojim se da bi trebalo mnogo pomnije da sluam ta mi ona govori; ali, posle pet minuta, ili deset, u glavi mi ostane samo jedna misao, a to je - kako da se izvuem odatle. Time ne elim da kaem da one nisu veoma dobre osobe. To jesu." "Mejtera Nana jeste." enila obliznu usne. "Zato se oseam tako loe. Kao sad. Svilo. Bila je to... ne ja. Ne enila." "Naravno!" Svila energino zaklima glavom. "Osetila je boginju u tebi! Trebalo je odmah da mi bude jasno. I sad ti ne eli da ona nekome kae..." "Ne, ne. Ona osea to, to si rekao, ali nije re o tome. Niti e ikome rei. Ne zna ni sama. Ne svesno." Svila proisti grlo. "Ako osea da moda postoji neka fizika privlanost - ja sam svestan da se takve stvari deavaju izmeu ena, kao i izmeu mukaraca - onda bi svakako bilo bolje da noas spava negde drugde." enila mahnu rukom, odbacivi tu temu. "Ne bi to bilo vano. Ali nije to posredi. Ona nee... ona nee nita. Ne od mene. Hoe da pomogne. Da mi daje stvari. Ja to razumem. To nije... nita to diskredituje. Jel bi tu re ti upotrebio? 'Diskredituje'?" "Valjda je to re koju bih upotrebio." "Ali sve ovo... Nije bitno. Nita od toga nije bitno. Morau ti kazati. Jo neto. Neu da laem." Njene oi sevnue. "Neu!" "Ja ne bih ni eleo da lae", ree joj Svila tonom mirnog pouzdanja. "Da. Da. Ti to, Svilo. Svilo. Posednutost, ti... priali smo o tome noas. Ti misli da je boginja... da sam ja... Kipris. Ili neka druga. Ona uasna ena sa zmijama. Misli da mi ulazimo u ljude. Kao zarazne bolesti?" "Ja to svakako ne bih tako kazao." enila ga je gladno motrila ispod tekih kapaka, o ima koje su sad izgledale krupnije nego maloas, izvan ovog zaklona od sunca; tamne oi koje zrae nekom svojom svetlou. "Ne bi kazao, ali tako misli. Znam ja. Mi... to ulazi kroz oi. Mi bogovi nismo... neto to vidi? Mi smo obrasci. I menjamo se. Uimo, rastemo. Ali ipak samo obrasci? A ja nisam Kipris. Rekoh ti to... Mislio si da laem." Oreb zazvida. "Jad-na mala!" A Svila, koji se okrenuo od strane moi i udnje tih tamnih oiju, vide da su one poele da plau. Ponudi joj maramicu i seti se da je pre polaska u Krvovu vilu dobio od Mejtere Mermer maramicu, njenu, i to pod ovim istim kroviem od letvica i vinove loze. "Nisam. Nisam. Nisam mnogo. Ja to samo kad moram. Nisam ja od onih. A to se tie ovoga, posednutosti - Kipris je uitala samo deo, samo deli sebe." enila tiho izduva nos. "Nisam umrknula ni ovolicko. Ni trun. Jo od pre Fidejine... Eto kakvi budu simptomi, Patera. Kad ne dobija, mislim. Na ta god da baci pogled, odmah pomisli: ovo nije ra. I sve bude tako tuno." "Proi e te to vrlo brzo", ree Svila, nadajui se da je u pravu. "A-ha, za nedelju dana. Ili za dve. Radila sam ja ovo, jednom. Ali... nije bitno. Sad vie ne bih htela. I neu. Evo, moe da mi prui punu olju re i da mi kae da uzmem koliko god hou, ja ne bih uzela ni trunicu." "To je divno", ree on iskreno. "A to 'divno' je zbog obrasca. Zbog onog malog pareta Kipris, koje je Kipris stavila u mene, kroz moje oi, jue u mantejonu. Ne razume, a? Znam da ne razume." "Ne razumem to o obrascima", ree Svila. "Sve ostalo sam razumeo, ili mislim da jesam." "Kao tvoje srce. To su obrasci udara. Ovako: da, da, ne, ne, ne, da, da. Postoji jedno, neto, iza svaijih oiju. Pa, ni ja ne razumem ba sve. Mehanika ena? Mermera? neko

suvie pametan shvatio je da to moe da uradi mehanikim osobama. Da im izmeni programe, samo malo. Samo toliko. I onda ljudi kao Mejtera Mermer rade za njega, a ne za dravu. Kradu za njega. On... Pes, zove ga ti. On je zaposlio ljude koji su to prouavali. Onda su oni otkrili da se tako nekako moe i sa ljudima. Bilo je tee. Mnogo via frekvencija. Ali to se moe, i to mi radimo. Tako je sve ovo poelo. Svilo. Kroz terminale, kroz njihove oi." "Sad sam se izgubio sasvim", priznade Svila. "Nema veze. Ali to su bleskovi svetlosti. Svetlosti koju niko drugi ne moe videti. Ti udari, ti pulsevi, od kojih se sastoji program, to je bog koji ide u Glavnom procesoru. Kipris je taj bog, taj program. Ali ona je zamurila. Ova Nana. Mejtera Nana. Zamurila, a ja se jo nisam bila dokraja uitala." Svila odmahnu glavom. "Znam da ovo mora biti vano i trudim se da razumem; ali, iskreno da ti kaem, pojma nemam o emu pria." "Onda u lagati." enila mu se poe primicati malo-po malo, tako da su njena kolena najzad poela dodirivati njegova. "Lagau da bi me mogao razumeti, Patera. Sluaj me sad. Ja... Kipris je htela da posedne Mejteru Nanu - nije vano zato." "Sad si enila." "Ja sam uvek enila. Ne, nije tako. Kad laem, onda sam Kipris. Pa, dobro. Sada sam Kipris, ali govorim na onaj enilin stari nain. Kai 'da'." Svila klimnu glavom. "Da, velika boginjo." "Fino. elela sam da posednam Mejteru Nanu, na taj nain to bih poslala moju boansku linost da se ulije u nju, kroz njene oi, iz Svetog prozora. Jasno ti je?" Svila opet klimnu glavom. "Svakako." "Znala sam da e razumeti. Ako je bilo pogreno. U redu. To je jedan vrlo prijatan oseaj, stvarno prijatan, tako da praktino niko nikad ne zamuri. Ljudi to hoe. ele jo. ak i ne trepnu, dok upijaju boansku linost." Svila ree: "Sasvim je prirodno da ljudska bia ele da uzmu uea, makar i malo, u tvom boanskom ivotu, velika boginjo. To je jedan od naih najdubljih nagona." "Ali ona je zamurila, i to je ono to mora razumeti. Dobila je samo jedan deo mene deo boginje. Pojma nemam kakve bi mogle biti posledice po nju." Svila sede oputenije u stolici, trljajui se po obrazu. Oreb, koji je napustio Svilino rame da bi istraivao vinove loze, proguna: "Do-bra mala." "Jeste, Orebe, dobra je. To je jedan od razloga to se toliko brinem." "Do-bra sad!" Posle pola minuta brinog utanja, Svila die ake u znak bespomonosti. "Nikad ne bih pomislio da bogovi mogu biti deljeni na delove." enila klimnu glavom. "Ni ja." "Ali rekla si..." "Rekla sam da se desilo." Poloila je aku na njegovo koleno. "Ne bih nikad pomislila da je tako neto moguno. Ali, desilo se, i ona se zato moe izmeniti. Mislim da se ve izmenila. Ja sam enila, ali oseam se kao da je sa mnom sada neko drugi, ovde unutra, postoji tu negde u meni jedan nain miljenja i postupanja koji do jue nije bio prisutan. Ona to ne osea. Ima u sebi samo deo Kipris, kao to bi ti mogao imati neki san." "enila, ja bih rekao da su to stravine pretpostavke. Pa, moe li se to izbrisati?" Odmahnula je glavom; njene vatrene kovrde leprale su na sve strane. "To bi Kipris mogla postii, ali mi ne moemo. Ona bi morala da stane pred neki terminal - Sveti prozor ili staklo, svejedno - a Kipris onda da se pojavi. Pa i tako, neto bi ostalo. Uvek neto ostane. A neto od duha Mejtere Nane prelo bi u Kipris, takoe." "Ali ti si Kipris", ree Svila. "Znam da je tako, i stalno me obuzima elja da kleknem."

"To sam samo u lai, Patera. Da sam ja prava boginja, ti meni ne bi mogao odoleti. Zar bi mogao? Ja sam, stvarno, enila sa neim posebnim. uj, evo jo jedne lai koja ti moe pomoi. uo si da kad se neko napije pa pria svata, neki ljudi kau da to iz njega rakija zbori? Ili pivo, ili ve ta?" "Jesam, to se vrlo esto kae. Ali ne verujem da to iko misli ba ozbiljno." "Dobro, dobro, ovo je tome slino. Moda ne ba sasvim slino, ali prilino je blisko, osim to nee nikad prestati, a pijanstvo od rakije prestane. Mejtera Nana e do kraja svog ivota biti ovakva kakva je sad, osim ako Kipris ne povue sebe iz nje - a to bi znailo da onaj deo sebe, koji je uitala u Nanu, povue nazad, zajedno sa svim nastalim promenama, a tragove izbrie koliko moe." "Onda, jedino to moemo uiniti jeste da pomno motrimo na Mejteru Nanu i da budemo, hmm (on oseti nagli nalet saoseanja prema Pateri Ustavici) popustljivi prema neoekivanom." "Bojim se da je tako." "Rei u Mejteri Mermer. Ne ovo to si ti meni ispriala, ali upozoriu je. Mejtera Rua ne bi bila ni od kakve koristi u ovoj stvari. ak bi bila i tetna. Mejtera Mermer e biti divna, ali ni ona ne moe istovremeno biti u svojoj sobi u palestri i u sobi Mejtere Nane, naravno. Hvala ti, enila." "Morala sam neto da kaem." enila je maramicom tapkala nos i oi. "A sad, pare. Razmiljala sam o tome dok ste vas etvoro bili u mantejonu, jer meni e pare trebati. Morau da naem novi nain da preivim. Prodavnica? Neto se mora... A tebi u, Svilo, pomoi to vie mogu. Pristao bi da delimo napola?" On odmahnu glavom. "Moram imati dvadeset est hiljada za Krva, da bih mogao otkupiti ovaj mantejon od njega; to, dakle, mora imati prednost. Ali sve to moe nabaviti preko tog iznosa, uzmi i nosi. Pretpostavimo da na neki nain nabavimo sto hiljada - mada ja shvatam da je to besmislena svota. Onda bi ti mogla zadrati sedamdeset etiri hiljade za sebe. Ali ako dobijemo samo dvadeset est, to onda mora sve ii Krvu." Zastao je da pogleda enilu paljivije. "Ti drhti. Da li bi pomoglo ako donesem ebe iz stambene zgrade?" "Proi e me to, za minut-dva, Patera. Onda u se oseati odlino. Ja upravljam ovim mnogo bolje nego to je ona mogla. Prihvatam to to si rekao i smatram da su te rei za tebe obavezujue. Tvoja ponuda? Nazvala sam je ponudom? Tvoja velikoduna ponuda. Trebalo bi tako da je nazovem... Jesi li smislio neki plan? Ja sam dobra u... izvesnim stvarima? Ali ne mnogo dobra u planiranju. Ne stvarno, Svilo. Svilo? A nije bila ni ona. Da li sad govorim kako treba?" "Rekao bih da govori istinu, iako nisam enilu dobro poznavao. Meutim, nadao sam se da ima neki plan. Kao enila, ti drala mnogo bolje poznaje nego ja, pa bi trebalo da ima i mnogo jasniju predstavu o toj njegovoj pijunskoj operaciji nego to je ja mogu imati." "Pokuavala sam da smislim neto. Noas i jutros. Najlake bi bilo zapretiti dralu da emo odati to to on radi, a u mojim rukama je, evo, ova stvar." Ona izvadi iz jednog depa na haljini malenu figuru Sfikse, izdeljanu od tvrdog, tamnog drveta. "Trebalo je da predam ovo jednoj eni koja ima tezgu na pijaci? Tamo sam se bila i zaputila kad - zna ta se desilo. Zato sam se tako brzo obukla? Onda se dogodilo, zna ta, pa sam ostala u Orhidejinoj zgradi. A onda je bilo isterivanje demona. Tvoj egzorcizam, Svilo? I dok sam ja stigla na pijacu, pijaca se ve zatvarala? Gotovo nikog nije bilo, osim onih koji ostaju preko cele noi. Da uvaju strau pored tamo, neeg, to e ujutro prodavati? Nje vie nije bilo tamo." Svila uze od nje tu statuicu namenjenu onima koji oboavaju Sfiksu. "Sfiksa ovde dri ma", primeti on, "to je gotovo uvek sluaj kod tih figurica. Ali dri i neto kvadratnog oblika, neku ispisanu kamenu plou, moda, ili sveanj hartije; moda bi to trebalo da predstavla Pesova uputstva; meutim, ja se ne seam da sam ikad ranije video tako neto." On vrati izrezbareni komad drveta enili.

"Video bi da si iao do tezge te ene. Ona uvek ima tri-etiri ovakve? Najee su vee od ove jedne. Ja njoj dam moju, a ona mi kae neto u smislu: 'Jeste li sigurni da ne elite kupiti, gospoo? Vrlo su lepe a jeftine.' Onda ja odmahnem glavom i odem, a ona stavi figuru na tezgu zajedno sa ostalim figurama Sfikse, tako da izgleda kao da sam ja uzela jednu od njih i samo minut je razgledala, pa vratila." "A, tako. Vredelo bi, moda, otii do te tezge." Nije bio siguran koliko moe da se nametne ovoj boginji, koliko pokroviteljstva da trai od nje. Zato je oklevao nekoliko trenutaka, a onda bacio kockicu. "teta je to ti nisi zaista Kipris. Jer, da jesi, mogla bi mi rei kakav je znaaj..." "o-vek ide!" oglasi se Oreb sa vrha senice; sledeeg trenutka uli su glasno kucanje na vratima stambene zgrade. Svila ustade i iskorai ispod vinove loze. "Ovamo, Njorka. Hoe li nam se pridruiti? Drago mi je to te vidim, a ovde je jo neko koga e ti moda rado videti." enila povika: "Njorka? Jesi ti? Ja sam. Treba nam tvoja mo-po." Njorka je zinuo. "enila?" "Da! Ovde sam, unutra. Doi, sedi sa mnom." Svila je razgrnuo loze da bi Njorka lake uao; zatim je i on uao u senicu, a do tog trenutka Njorka je ve sedeo uz enilu. Svila ree: "Vas dvoje se poznajete, oigledno." enila se nasmei mladalaki, i odjednom se inilo da joj zaista nije vie od devetnaest godina, koliko je i tvrdila da ima. "Sea se kad smo razgovarali prekjue, Patera? Kad sam rekla da postoji neko... neko mlai od drala? I kad sam rekla da bi taj neko mogao da mi pomogne... da pomogne nama? Oko drala?" Njorka se iroko isceri i obuhvati enilu jednom rukom oko plea. "Sluaj ti, enila, nikad te, bre, nisam video po dnevnom svetlu. Mnogo bolje izgleda nego to sam oekivo." "A ja sam oduvek znala koliko si... zgodan, ti, Njorka." Ona ga poljubi, lako i brzo, u obraz. Svila ree: "enila e mi pomoi da nabavim novac koji mi je potreban za spasavanje ovog mantejona, Njorka. O tome smo priali, pa bi nam bili potrebni i tvoji saveti." Preusmerio je panju na enilu. "Trebalo bi da ti kaem da je Njorka meni ve pomagao, bar savetima. Mislim da on nee zameriti to ja to sad kaem." Njorka klimnu glavom. "A sada su i tebi i meni potrebni njegovi saveti. Siguran sam da e biti isto tako velikoduan prema nama, kao to je ranije bio prema meni." "Njorka je oduvek bio... veoma dobar prema meni. Patera? Uvek je traio mene. Jo od... prolea?" Dohvatila je Njorkinu slobodnu aku. "Vie neu biti kod Orhi, Njorka. Reila sam da ivim na nekom drugom mestu, a ne... zna. Tamo gde veito molim ljude za pare. I nema vie re... Bilo je... prijalo je. Ponekad kad sam se plaila. Ali od re devojka postaje suvie hrabra? I posle nekog vremena ra bude tvoja prava gazdarica. Nema re, tuga bude velika. A i plaljivost. Zato uzme ru, uzme jo, i zaglavi. Mislim, zatrudni. Ili te ubiju. Ja sam bila suvie hrabra. Ne trudna. To ne mislim. Patera e ti kazati. Njorka?" Njorka ree: "Ovo zvui dobro. Dopada mi se. Vas dvoje ste se nali posle sahrane, a?" "Tako je." enila ga opet poljubi. "Poela sam razmiljati. O umiranju, i svemu tome, zna? Eno, Fidi, vidi kako je mlada bila i zdrava i sve to? Govorim li sad bolje, Patera Svilo? Reci mi, ali molim te, nemoj tedeti moja oseanja." Oreb proturi blistavo obojenu glavu kroz polumrtvo lie vinove loze i proglasi: "Pria fino!" Svila klimnu glavom, nadajui se da izrazom lica nee nita odati. "Ovako je fino, enila."

"Patera mi pomae da zvuim vie... zna. Otmeno. Njorka. A ta sam pomislila, pomislila sam da bih umesto Fideje mogla biti ja. Zato sam ekala. Imali smo veliki razgovor jue uvee, zar ne, Svilo? A prenoila sam kod sibila." Zakikotala se. "Tvrd krevet, veere nije bilo, ni najmanje ne lii na ono kod Orhideje. Ali su mi dale doruak. Jesi li ti dorukovao, Njorka?" Njorka se isceri i odmahnu glavom. "Nisam ja ni spavao. ula si ta je boginja poruila jue, zar ne, Sifonka? E, pa, evo." Skinuo je levu ruku sa njenih plea, napola ustao i poeo traiti neto po depu. Kad mu je aka izila iz depa, bila je sva obloena iskrenjem bele vatre. "Evo ti, Patera. Uzmi ovo. Ovde nema za zeznutih dvaes es iljada, al moglo bi se prodati za tri il etri, ako dobro pazi gde prodaje. Priau ti o nekim ljudima koje poznajem." Poto Svila nije pruao ruku ka ponuenom predmetu, Njorka mu ga dobaci u krilo. Bio je to ukras za ene, kao narukvica, ali namenjen da se nosi na nozi, na zglavku iznad stopala: 'nanogvica'. Bila je tri prsta iroka. "Pa, stvarno ne bih mogao..." Svila proguta. "Da, mogao bih, valjda. Uzeu, jer moram. Ali, Njorka..." Njorka se pljesnu akom po butini. "Mora! Ti si taj koji je razumeo ta kae Dama Kipris, jel tako? Dabome, i onda si ispriao nama. Nije bilo zezanja da ujem iz druge i tree ruke, od nekog drugog. U redu, ona je to rekla, i ja verujem da je istinu rekla, a sad treba da joj pokaem da sam dobra kajla i ja. To to vidi: pravi su. Svi do jednog su pravi. Mo ih razgleda kolko oe. Idi, kupi neke fine rtve za nju, i ne zaboravi da joj kae ko je davalac." Svila klimnu glavom. "Rei u joj, mada ona, siguran sam, ve zna." "Reci joj da je Njorka laan momak. Budi s njim cigla, on e s tobom biti kamen." Njorka uze enilu za ruku i namae joj prsten na jedan prst. "Nisam znao da e biti ovde, al spremio sam ovo za tebe, Sifonka. Vi ovaj veliki, crveni sjaj? Za to je naziv 'pravi krvavi rubin'. Moda misli da si ih viala ranije, al kladim se u pet da nisi. O ga proda ili uva?" "Ne bi ja nikad ovo mogla da prodam, Mlatko." Poljubila ga je u usta, tako strastveno da je Svila morao da skloni pogled; to je postalo tako estoko, da oboje umalo to ne padoe sa drvene klupice. Kad su se razdvojili, ona ree: "Dao si mi, uvau zauvek." Njorka se iroko osmehnu, obrisa usta, pa se osmehnu ire nego ikad. "Sad otro: ako bi se predomislila, nemoj sluajno da to bude kad ja nisam tu." On se opet okrete Svili. "Patera, ima li ikakvu predstavu o tome ta se to drmalo noas? Tvrdim da je bar dvanaest kua na Palatinu reeno. Jo nisam uo ta je sve drugo bilo. Zelembai od jutros jurcaju na sve strane, do besvesti." Snizio je glas. "Nego, Patera, evo ta sam ja hteo s tobom da razgovaram. ta ti je ona tano rekla? O nekom vraanju ovamo?" "Samo je rekla da e se vratiti", odvrati mu Svila. Njorka se nagnu ka njemu; njegova velika donja vilica bila je izbaena napred, a oi suene. "Kojim reima?" Svila se pogladi po obrazu, nastojei da se seti kratkog razgovora sa boginjom u Svetom prozoru. "Sasvim si u pravu. Morau da podnesem izvetaj Udruenju o svemu to je ona rekla, od rei do rei, i zapravo bih ve morao pisati taj izvetaj. Ja sam je molio da se vrati. Ne mogu ti rei tano kojim reima, niti je to sada vano; ali njen odgovor je glasio: 'Hou. Uskoro.'" "Mislila je na ovaj mantejon ovde? Tvoj mantejon?" "Ne mogu biti potpuno..." enila ga prekide. "Pa zna da jeste. Ba to je mislila. Htela je da kae da e se vratiti upravo na taj isti Prozor." Svila, protiv volje, klimnu glavom. "Pa, nije ba tako rekla, ispriao sam ti ta je kazala; ali imam oseaj - bar sad - da je to mislila."

"Dabome..." ree enila. Nala je jednu mrlju jakog sunevog svetla koja je iz prstena izvlaila crvenu vatru; gledala je u prsten i govorila, okreui ruku tamo i ovamo. "Ali moramo ti rei o dralu, Njorka. Zna drala? On je Krvov doktor za kune ljubimce." "Moda ga je Patera pomenuo sino." Njorka upitno pogleda Svilu, koji ree: "Nisam ba rekao Njorki, ali sam moda nagovestio da je dral poklonio jedan azof izvesnoj mladoj eni po imenu Zumbula. Azofi, kao to moda zna, kotaju po pet hiljada karata, ili vie; zato sam bio sasvim spreman da ti poverujem kad si rekla da bi bilo mogue iznuditi od drala neku veoma veliku svotu, putem ucene. Ako je poklonio tako neto Zumbuli - a sklon sam da verujem da jeste - onda sigurno ima diskreciono pravo da raspolae veoma velikim fondovima." Prinuen nekom unutranjom potrebom, Svila nastavi: "Inae, da li ti nju, kojim sluajem, poznaje?" "A-ha. Ona radi ono to sam ja nekada radila, ali sad neposredno za Krva, a ne kod Orhideje. Ona se iselila iz Orhidejine kue moda desetak dana, ili dve nedelje, posle mog dolaska." Svila, sa ustezanjem, spusti bleteu nanogvicu u dep mantije. "Reci mi sve to zna o njoj, molim te." "Neke druge cice poznaju je bolje nego ja. Meni se, meutim, svidela. Bila je - ne znam kako tano to da izrazim. Eto, nije uvek govorila 'ova je dobra, ova je zla'. Za nju je ovek takav kakav jeste, i voljna je da ti pomogne, ak iako prema njoj nisi uvek bio onako fin kao to je trebalo. Njen otac je glavni inovnik u Juzgadu. Siguran si da eli ovo da uje, Svilo?" "Da, zaista jesam." "I jednog dana jedan komisionar je vidi, kad je imala moda etrnaest, i kae: 'ujte, treba mi kuna pomonica. Poaljite je gore kod mene, a moe kod mene i da stanuje' - oni su imali osmoro ili devetoro deritadi, ini mi se - 'a moe i neke novce dobiti, dok e ti dobiti lepo unapreenje.' Zuin otac je tad bio samo obian inovnii, valjda. "I tako njen tata pristane, i oni nju poalju na Palatin, a ti zna ta je onda bilo. Nije morala mnogo da radi, nita teko, samo je posluivala za vreme jela i brisala prainu, a novca je poela dobijati poprilino. Al, ta, posle nekog vremena komisionareva ena po ne stvarno gadno da je zeza. Onda mala ode i neko vreme ivi sa jednim kapetanom, al onda budu neki problemi... i najzad doe kod Orhideje." enila izduva nos u Svilinu maramicu. "ao mi je, Patera. Uvek me ovako spopadne kad dan-dva ne mrkam. Curie mi nos i drhtae mi ruke, do tardana verovatno. Posle toga trebalo bi da bude sve u redu." Da bi Njorka uo, a i da bi se sam uverio, Svila ree: "Dakle, ru vie nikada nee uzeti? Bez obzira na to koliko otri budu simptomi?" "Neu ako emo u ovo krenuti. Od re enska postane suvie hrabra. Kao to sam valjda ve rekla. Zar nisam? Super je kad malo mrkne ili napuni usnu... Neki ljudi urade i jedno i drugo. Treba vea koliina kad si na smrt uplaen. Al posle nekog vremena otkrije da je trebalo da se na smrt plai re. Da je gora nego Grge ili ak Mous, i mnogo gora nego onaj konj koji je izgledao onako zao u velikoj sali. Al kad to shvati, ve je kasno. M-mislim da smo se navukle i ja i Zu. Svilo?" On klimnu glavom, a Njorka je potapa po ruci. "Ja nju poznajem, al sad kad o tome razmiljam, eto, zapravo i ne znam tako mnogo o njoj. Gotovo sve sam ti ve rekla. Jesi li ti nju video?" "Jesam", ree Svila. "U fejdan uno." "Onda zna koliko dobro mala izgleda. Ja sam suvie visoka za veinu tipova. Ljudi vole da je cupi visoka, al ne vole da je via od njih, pa ak ni jednaka. Zu je tano koliko treba. Ali ja i kad bi bila za toliko kraa, ipak bi jurili za njom, a ne za mnom. Ona postaje, ej,

slavna, i zato ju je Krv uzeo da radi za njega neposredno. Nee da deli prihode ni sa Orhidejom, ni sa kim, od cupi koja donosi toliko para." Svila klimnu glavom. "Ima li on i druga mesta, pored ute kue u Ulici lampiona?" "Oh, da. Ima verovatno jedno pet-est. Ali Orhina je meu najboljima." enila zastade, lica tuno zamiljenog. Zu je bila prilino ravna, napred, kad sam je upoznala kod Orhi... Mislim da joj je dral i to dao, a? Dve velike stvari." Njorka se tiho nasmeja. "Iz ovoga to ti kae proistie da je roena u Vironu." "Dabome, Patera. Negde na isto noj strani? Tako sam bar ja ula. Ima kod Orhideje jo jedna devojka iz tog kvarta." Njorka ree: "Patera misli da bi ona mogla biti uhoda. Ali sad, valjda, da uhodi za tebe i njega." "Pa da joj se plati iz mog dela prihoda", ree enila gorko. "Ne dolazi u obzir dok ja ne odobrim." "Nije mi uopte to bilo na umu. Kao to ti je Njorka upravo rekao, verujem da bi mi Zumbula mogla pomoi protiv Krva; ali nemam razloga da verujem da bi nam ona dobrovoljno pomogla protiv drala, a sad nam je potrebno to. Treba da objasnim, Njorka, da je enila vrsto uverena da Njorka uhodi protiv Virona, iako ne znamo za koji grad. Znamo li, enila?" "Ne. On nijednog trenutka nije rekao da je uhoda, a ja se nadam da ni ja to nisam za njega rekla. Ali je... ali je vru da skuplja podatke o svakojakim mukama. Naroito o Gardi. Svaki put pita da l' je bio neko od pukovnika, i ta je rekao. Za one male statue ja i sad mislim da su poruke, Patera, ili da sadre poruke u sebi." Oseajui Njorkino neodobravanje, ona dodade: "Mlatko, pa nisam znala. Bio je fini sa mnom, pa sam mu ja pomagala ponekad. Tek jue mi je sinulo." Njorka ree: "Uh, to nisam ja sreo tog drala. Taj je sigurno oteao od love. Oe da ga zavrne, Patera? Zajedno sa Sifonkom?" "Da, ako 'zavrnuti' znai ono to ja mislim da znai." "To znai da deli karte tako da on ispadne iz igre, a tebi ostanu svi aduti u rukama. Pokuaete da ga iskrvarite za dvaes es iljada, a?" enila klimnu glavom, a Svila ree: "I za mnogo vie, ako budemo mogli, Njorka. enila bi elela da kupi prodavnicu." "Za njega bi lak izlaz bio da vas oboje olei. To vam je jasno?" "Misli, da nas ubije, ili da narui da nas neko drugi izbui. Da, svakako. Ako je dral uhoda, nee oklevati da to uini; a ako ima mo da upravlja tolikim svotama novca da Zumbuli tek tako pokloni azof, onda, valjda, lako moe nai nekoga ko bi nas, za njegov raun, 'oleio'. Moraemo biti oprezni." "Jo kako. Ja bih ti mogao nabrojati, po imenu, dvadeset tipova koji bi taj posao uradili za sto karata. Neki od njih su dobri. Ako je taj dral radio za Krva ve dugo..." "Ve etiri godine", upade mu Svila u re. "Tako je, bar, meni rekao." "Onda e umeti da nae oveka, kao to bih i ja umeo. Ta vaa Zumbula..." Njorka se poea po glavi. "Kad smo ja i ti ili na veeru, sea se? Priao si mi o azofu, a ja sam rekao da je ona dralu sigurno namakla neki katanac. I vidi. Ako je on spopadao Sifonku za obavetenja o pukovnicima, onda bi mu ta Zu bila mnogo korisnija. Tu je katanac. Ona boravi u Krvovoj vili izvan grada, a? Da li ikad dolazi u grad?" "Meni se inilo da dolazi. Imala je tamo veliki apartman, a monitor u njenom staklu nazivao ju je gospodaricom." Svila se priseti Zumbuline graderobe; monitor mu je tada predlagao da se sakrije unutra. "Imala je grdnu koliinu odee, takoe." enila ree: "Izlazi ona u grad prilino esto, ali nisam sigurna kuda odlazi... niti kad. A kad izie, sigurno e biti neko uz nju, kao uvar, osim ako je Krv potpuno podilejisao."

Njorka sede uspravnije; levu aku poloi na balak velikog noa sa bronzanom drkom. "Dobro. Hteo si moje savete, Patera. Dobie ih, ali mislim da ti nee prijati." "Svejedno, ja bih rado da ih ujem." "To sam i oekivao od tebe. Zaobilazi tu Zumbulu u irokom krugu, bar zasad. ak i sam pokuaj da je nae bie neizvestan, a ako progovori s njom, ona e najverovatnije odmah sve da kae tom dralu. Sifonka kae da nije znala da je poela uhoditi za njega. Dobro, moda i nije. Al ako je taj dral dao Zumbuli azof, moe se kladiti u celu korpu da Zumbula zna, i da svesno kaska za njim. Kad bi ona bila vaa jedina mogunost, ja bih rekao krenite na nju. Al nije to tako. Ako tom dralu Sifonka pria o pukovnicima, ta oni priaju i tako dalje, i ako Zu radi isto, a reklo bi se da je tako, zar nije verovatno da on ima jo etri-pet takvih, a? Najverovatnije u Krvovim drugim kokoarnicima. I sad kad Sifonka ode, a, evo, kae da e otii, zar on nee da nae neku drugu za taj poso u Orhinoj kui?" enila predloi: "Moda bi, posle svega, ipak bilo najbolje da se ja vratim kod Orhi. Mogla bih malo i da priam protiv Virona, pa bi me on pustio da mu vie pomaem. Moda bih mogla otkriti ko je ona ena na pijaci." Svila objasni: "Tamo ima neka ena koja prodaje stvari na jednoj tezgi, Njorka, a koja je, izgleda, dralov kontakt. dral je davao enili statuice Sfikse da ih nosi toj eni. Je li svaki put bila Sfiksa, enila?" Ona klimnu glavom, to je bacilo njene vatrene kovrde u nove drhtaje. "Da, i uvek su izgledale, koliko se seam, ba kao ova koju sam ti pokazao." "Pa, vidi, onda, ta se deava sa njima", predloi Njorka. "Kad se pijaca zatvori, kuda odu te njene dida-bide?" "Do-bar Svila!" Oreb ispade iz loze i spusti se Svili u krilo. "Riba gla-va?" "Moda", ree on pticanu, a ovaj mu naskoi na rame. "tavie, verovatno, rekao bih ja." Opet usmeri panju ka Njorki. "Sasvim si u pravu, naravno. Razmiljao sam previe o Zumbuli. Bilo bi mi odvratno da se enila sad vraa kod Orhideje, ali obe strategije koje si predloio - a one, ni u kom sluaju, ne iskljuuju jedna drugu - bile bi bolje nego da se obratimo Zumbuli, dokle god nemamo neku mo nad njom, a to, na alost, zasad nemamo. Ali kad saznamo malice vie, trebalo bi da steknemo. Moi emo upozoriti Zumbulu da znamo da je dral agent nekog drugog grada, da imamo dokaze koji su bar veoma uverljivi, ako ne i vie od toga, i da smo svesni da mu je ona pomagala. Ponudiemo joj zatitu pod uslovom da nam ona pomogne." enila upita: "Ti misli da dral nije iz Virona? Pa, on govori isto kao mi." "Mislim da nije. Prvenstveno zato to raspolae tolikim novcem, ali i zbog neega to mi je jednom prilikom rekao. Ja, meutim, ne znam nita o uhodama i uhoenju. A ne zna ni ti, ini mi se. A ti, Njorka?" Krupni ovek slegnu ramenima. "ovek uje ovo, uje ono. Pria se da uglavnom trgovci to rade." "Pretpostavljam da praktino svaki grad ispituje svoje trgovce kad se vrate kui. Nema sumnje da su neki trgovci posebno uvebani za obavetajce. Oekivao bih da e agent koga obilno snabdevaju novcem biti neko slian trgovcima - hou rei, odan svom rodnom gradu, ali temeljito uveban da se uklopi u onaj grad gde ga ubacuju. Jer ako bi za agenta bio vrbovan neko od domaih, neko ko je voljan da izda interese svog rodnog grada, on bi isto tako mogao izdati i svog poslodavca, pogotovu ako bi mu se ukazala prilika da klisne sa lovom." enila upita: "ta ti je to rekao dral jednom prilikom, Patera?" Svila se nagnu ka njoj. "Koja je boja mojih o iju?" "Plava. Ih, da su moje takve."

"Pretpostavimo da neki tip kod Orhi zatrai plavooku malu. Da li bi Orhi mogla udovoljiti takvom zahtevu?" "Limba... ali, ne, Limba je otila. Al Zvonica je jo tu. Ona takoe ima plave orone." Svila se nagnu unazad. "Vidi, plave oi jesu retke, ovde u Vironu, ali nisu izuzetno retke. Okupi sto Vironaca, najverovatnije e se nai bar jedan sa plavim oima. To ja primeujem zato to su mene zezali zbog plavih 'orona'. Primetio ih je i dral, ali je rekao, on, ovek mnogo stariji od mene, da su to tek tree plave oi koje je ikad video. To nagovetava da je proveo glavninu svog ivota u nekom drugom gradu, gde je narod vie crnomanjast i gde su plave oi vea retkost nego ovde." Njorka se isceri. "Pria se da narod u Gensu ima repove." Svila klimnu glavom. "Dobro, svata se pria, a prie su veinom lane, tu sumnje nema. Svejedno, kad pogleda trgovce na pijaci, jasno ti je da postoje i razlike i slinosti." Zastade da sabere misli. "Meutim, dozvolio sam sebi da odlutam s teme. eleo sam rei, Njorka, da iako obe tvoje strategije prilino obeavaju, postoji i trea koja meni izgleda jo bolja. Nije tvoj propust to je se nisi ve setio, jer nisi bio tu kad je enila dala jedan nagovetaj. "enila, rekla si mi da je neki komisionar bio kod Orhi, je li tako? I da se dral veoma zainteresovao kad si mu saoptila da je taj komisionar tebi otkrio da je bio u Limni - on je rekao, na jezeru, ali pretpostavljam da je mislio na selo - da bi se posavetovao sa dvojicom drugih komisionara." enila klimnu glavom. "To me je navelo da razmislim o sledeem. U sastavu Ajuntamientoa ima pet Savetnika. Gde oni stanuju?" Ona slegnu ramenima. "Na brdu, valjda." "Tako sam i ja oduvek pretpostavljao. Njorka, ti sigurno vie zna o stanovnicima Palatina nego to enila i ja znamo. Gde je dom, recimo, Savetnika Galagoa?" "Uvek sam verovao da je u palati Juzgadoa. Kau da tamo postoje i stanovi, a ne samo elije." "Savetnici imaju kancelarije u Juzgadou, u to sam siguran. Ali zar nemaju i vile na Palatinu? Ili kue izvan grada, kao Krv?" "Pria se da to ne sme niko da zna, Patera. Kad bi narod znao gde oni stanuju, veito bi eleo da im neto kae ili da frlja kamenje na njih. Ali ja znam ko stanuje u svakoj pojedinoj od tih kua na brdu. Ni u jednoj nisu oni. Komisionari, meutim, svi imaju velike vile tamo." Svilin glas se stia do mrmljanja. "Ali kad je jedan komisionar morao razgovarati sa nekoliko Savetnika, nije otiao kui, na Palatin. Niti se popeo iz svoje kancelarije u Juzgadu sprat-dva vie. Nego je, kao to nam enila kae, otputovao u Limnu - na jezero, tako je njoj rekao. Kad jedan ovek treba da razgovara sa nekoliko ljudi, ode, normalno, on kod njih, ne oekuje da svi oni dou kod njega, naroito ako su mu oni stareine. Ako je dral zaista uhoda, sigurno ga veoma zanima gde stanuju lanovi Ajuntamienta. Svata bi on mogao saznati od njihove posluge, na primer." On zauta. "Nastavi, Patera", ree enila. Osmehnuo joj se. "Samo sam razmiljao o sledeem: poto si ti rekla dralu to o Limni jo pre nekoliko meseci, on je sigurno ve nekoliko puta iao tamo. elim da odem i ja tamo, danas, i da pokuam da doznam sa kim je razgovarao i ta je govorio. Ako su bogovi sa mnom - kao to imam razloga da verujem - onda ve tim jednim putovanjem mogu prikupiti sav dokazni materijal koji nam je potreban." Ona ree: "Idem i ja s tobom. A ti, Njorka?"

Krupni ovek odmahnu glavom. "Ni minuta sna nisam imao noas, kao to vam ve rekoh. Nego, ajde ovako. Pustite me da se bar malo ispavam, a onda da se vidimo u Limni na mestu gde se vagoni zaustavljaju. Recimo oko etri sata." "Nema potrebe da se toliko premara, Njorka." "Ja hou da idem. Ako vi do tad neto naete, mogao bih vam pomoi da naete i vie. Ili u moda ja neto otkriti. Ima tamo dobrih ribljih restorana, astim vas veeru, pa se vozamo nazad u grad zajedno." enila ga zagrli. "Oduvek sam znala koliko si zgodan, Mlatko, al nisam znala kolko si sladak. Stvarno si ovek i po!" Njorka se iroko osmehnu. "Za poetak, ovo je moj grad, Sifonka. Nije sav pozlaen, ali nemam drugi. Nego, imam nekoliko prijatelja u Gardi. Kad vas dvoje zavrnete tog drala, ta planirate da uinite s njim, posle toga?" Svila ree: "Valjda da ga prijavimo." enila odmahnu glavom. "On bi im rekao o novcu, a oni bi hteli da ga uzmu za sebe. Moda emo morati svojeruno da ga ubijemo. Zar vi auguri niste u stara vremena prinosili i deritad?" "To bi ga moglo odvesti na suenje zbog ubistva, Sifonka", ree joj Njorka. "Ne, najbolje je baciti ga zelembaima. Al ako e ita da taji od njih, bolje odma da ga ubije. Jer oni e te biju dok ne saznaju, onda e da maznu sve pare i ukokaju te zajedno s njim. Imali bi laan izgovor da spucaju tebe, Sifonka, jer si pomagala dralu. A to se tie ovog Patere ovde, dral mu je nameto kopito i vozao ga do Orhideje u svojim kolima. ta rei, pronjufali bi oni da tu ima neto." ekao je da neko od njih dvoje ospori tanost tih rei, ali oni su samo utali. "Opet, ako ga samo prijavimo, ako ga otkeka kod zelembaa, a ima nekog prijatelja kao to sam ja da pominje Pesa za tebe, postaemo sve troje ugledni graani i veliki heroji. Pa ipak e glavna slava otii zelembaima, a mi emo ispasti oni koji su dralu kupili konopac. Dobije osmeh od dima i jedno toplo i prijateljsko rukovanje, a posle malo bacaju pogled na tebe, da kao otkeka jo nekog, u nekoj drugoj prilici. Ja moram da imam drugare i meu zelembaima, za stii i utei. To je potrebno i vama dvoma, samo vi ne znate da vam je potrebno. ta misli, da ja nijednom nisam nao krvave krpe kad sam preturo po jazbini nekog tipa koji je pun zlaora? Ej. Ja takvog zavrnem, ako hoe da mi da neto, a ako nee, ja kaem mojim drugarima, onima koje pomenuh." Svila klimnu glavom. "Vidim. Imao sam oseaj da e nam biti vredan vodi kroz ovo; mislim da mi enila sad ne bi rekla da sam u tome pogreio. ta kae, enila?" Ona odmahnu glavom; oi su joj blistale. "To vam je cakano, jer ja nisam zavrio. Kako se zove taj budovan, Sifonka?" "Simuliid." "Znam tipa. Veliki, teak ko vo, sa brkovima?" Klimnula je glavom. "Patera i ja moda treba da mu odemo u posetu, kad se vratimo sa jezera. Kako tvoje kopito, Patera?" "Mnogo je bolje danas", ree Svila, "ali od kakve bi nama koristi bilo da razgovaramo sa tim komisionarom?" "Ah, ja bi se nadao da neemo razgovarati. Ja nameravam da malo razgledam njegovu kuu, naro ito ako Sifonka i ti ne postignete nita na jezeru. Moda Savetnici stvarno stanuju ak tamo, k'o to ti kae, Patera. Al moda ne, nego tamo postoji neto to su oni hteli njemu da pokau, ili on njima. Pria se o svakojakim nenormalnim stvarima oko jezera, pa ako ti i Sifonka poelite da pecate tog drala, moda e vam trebati mamac. Recimo da ti i ja odemo na brdo, kad padne no, kod tog Simuliida. Tanjir meni, mamac tebi, a ostalo delimo po pola." Oreb naskoi na naslon stare, drvene klupe. "o-vek ide!"

Svila klimnu glavom, ustade i razmae loze. Jedan mladi ovek, zdepasto graenog tela, u crnoj augurskoj mantiji, obazrivo je zatvarao za sobom bona vrata mantejona; inilo se da zuri u neto u svojoj ruci. "Ovamo", povika Svila. "Patera Gulo?" Iskoraio je iz senice i poao, hramljui, preko suve, smee trave prema pridolici. "Neka te svaki bog pomogne danas. Veoma mi je drago to te vidim, Patera." "Neki ovek na ulici, Patera..." ree Gulo i podie neku izduenu stvar koja se njihala i presijavala uto i zeleno, "...rekao je naprosto... da nam... nije hteo..." Njorka je iziao za Svilom. "Veinom topazi, ali ovo ovde izgleda kao prilino lep smaragd." Prui ruku pored Svile, uze narukvicu od Guloa i podie je u visinu oiju da joj se divi. "Ova dama je enila, Patera Gulo." Jednim gestom Svila pokaza ka senici. "A ovaj dentlmen je Njorka. Oboje su istaknute necrkvene linosti u naem kvartu, izuzetno poboni, ali i svim bogovima dragi, siguran sam. Ja u kroz nekoliko minuta otii sa njima, a na tebe se oslanjam da e voditi sve poslove mantejona u mome odsustvu. Videe da je Mejtera Mermer - eno je u kenobi - pravi fisk dragocenih informacija i trezvenih saveta." "ovek mi naprosto dao!" izbrblja Gulo. "Ni minut vremena nije proao od tad, Patera. Jednostavno mi je gurnuo to u ake." "A-ha", ree Svila. Klimnuo je glavom kao da potvruje neku najobiniju injenicu. Pipnuo se rukom po mantiji da se uveri da je tamo, ispod mantije i tunike, azof jo i sad vrsto na svom mestu. "Njorka, vrati to Pateri Gulou, molim te. Nai e nau kutiju za novac ispod mog kreveta, Patera. Klju je ispod bokala na nonom stoiu. Saekaj trenutak." Izvukao je dijamantsku nanogvicu iz depa i strpao je Gulou u ake. "Stavi obe te stvari u kutiju i zakljuaj bezbedno, molim te, Patera. Moda e najbolje biti da klju zadri u depu. Trebalo bi da se ja vratim priblino u vreme zatvaranja pijace, ili neto kasnije." "Lo o-vek!" glasila je Orebova objava sa vrha senice. "Lo ovek!" "To on zbog tvoje crne mantije, Patera", objasni Svila. "Plai se da bi mogao biti prinet na rtvu. Dolazi ovamo, Orebe! Idemo na jezero. Riblje glave, ptiurino jedna smena." Uz mahnito mlataranje krilom, povreeni noni vran srui se na Svilino rame, pokriveno istom takvom crnom mantijom. 6. JEZERO LIMNA "ta kae, sine moj?" Svila se spustio na jedno koleno da bi licem bio na visini deakovog lica. "Mama kadze da tradzim bjagoclov." Dekieva panja kao da je bila pola usmerena ka Svili, a pola ka Orebu. "A zato ga eli?" Malian nije odgovorio. "Zar tvoj razlog nije elja da te besmrtni bogovi gledaju sa naklonou, sine moj? Zar te nisu o tome bar malo uili u palestri? Ma jesu, jesu, vrsto verujem da jesu." Malian, sa oklevanjem, klimnu glavom. Svila iscrta znak sabiranja u vazduhu iznad njegove glave i odrecitova najkrai uobiajeni blagoslov, zavravajui ga reima: "U ime njihovog najstarijeg deteta, Scile, pokroviteljke ovog naeg svetog grada Virona, i u ime Izvanaa, koji je od svih bogova najstariji." "Jeci ti ctvarno Patera Cvila?" Niko od pet-est osoba koje su ekale holobitni vagon za Limnu nije se okrenuo da pogleda, pa ipak, Svila je bio bolno svestan da su se svi najednom ukrutili; Ulica jezerska, iako vrlo daleko od tiine, kao da je najednom postala malo tia.

"Jeste, on je", objavi enila ponosito. Jedan od onih koji su ekali koraknuo je ka Svili, spustio se na kolena i pognuo glavu. Pre nego to je Svila stigao da iscrta znak sabiranja, jo dvoje je kleknulo pored njega. Spasao ga je dolazak 'vagona' - dugakih, veselo obojenih kola iji su poluokrugli krov i delimino boni zidovi bili nainjeni od starog arenog platna i veoma klimatavi. Tu skalameriju teglila su dva umorna konja. "Jeee-dna para!" povika voza, iz punih plua, i skoi na tle. "Jedna para, firma ne vara. ast svakome, veresija nikome, za jedan bit do Limne svako stigne." "Ja imam, evo", ree enila. "Imam i ja", ree joj Svila svojim najvrim tonom i utia one putnike koji su zaustili da govore neto u smislu da Patera Svila treba da se vozi besplatno. Kad je strpao u dep i Svilin i enilin zlatni kvadrati, voza ree: "Moraete da se sasiete ako se neki alu zbog tice." Sledeeg trenutka se poprilino iznenadio, jer su se putnici horski usprotivili takvoj mogunosti. "Ne dopada mi se ovo", ree Svila enili dok su sedali na jednu od dve dugake klupe okrenute prema napolje. "Tako e mi se ne dopada to je narod pisao to-ta po zidovima." Voza pucnu biem i vagon, sa jakim trzajem, po e napred. "Misli na ono 'Svilu za kaldea'?... Dobra je to zamisao." "Na to mislim." Izvadio je brojanice iz depa. "Loa je. Loa je za mene, a pogreno je i shvatanje kaldea izraeno u njoj. Nisam politiar i nikakvo ubeivanje nikada me nee navesti da postanem politiar. A to se tie titule 'kalde', ona se svela na popularnu praznovericu, na kuriozitet iz istorije. Moja majka je poznavala poslednjeg kaldea, ali on je umro ubrzo posle mog roenja." "Ja ga pamtim. Valjda?" Ne gledajui je, Svila joj pokunjeno ree: "Ti, ako si ozbiljno mislila bar polovinu od onoga to si govorila, ne moe ni sluajno njega poznavati, zgodna Kipris. enila je etiri godine mlaa od mene." "Onda sam mislila na... nekog drugog. Zar se ne brine, Svilo? to putuje sa nekim kao to sam ja? Sav ovaj narod zna ko si." "Nadam se da znaju, velika boginjo, i nadam se da su ve sasvim razoarani. Ja bih da ostanem iv, a da ne obrukam svoje sveto zanimanje." Izuzetno opako drmusanje bacilo je Svilu na enu desno od njega, koja se poe opirno izvinjavati. Meutim, on se izvini njoj, a onda poe molitvu upljeg krsta. "Pese veliki, ti koji jesi neimar i tvorac svitka celog, gospod, uvar i branitelj Zlatne staze..." A to je, pomisli on, duhovni ekvivalent sunca, jedna zamiljena staza preko neba. Prinete rtve diu se do nje, pa idu njome i ulaze u Glavni procesor, koji je na mestu gde poinju i dugo sunce i Zlatna staza, a to je isto ni pol. Dusi umrlih takoe se kreu tom slavnom putanjom, ali samo ako nisu optereeni gresima; u Hrazmolokim spisima stoji da su duhovi pojedinih svetih teodidakta u pojedinim trenucima naputali oblikovano blato svojih zemnih tela i - zajedno sa gomilama rtvovanih ivotinja koje su mukale i rikale i sa mnotvom pokajniki nastrojenih mrtvih - putovali u Glavni procesor i tamo neko vreme razgovarali sa onim bogom koji ih je prosvetlio. Svila podseti sebe da je sad i on teodidakt, jer ga je Izvana prosvetlio. Zavrio je upljim krstom i sa ve etiri perle na brojanici (mogao ih je dodirom prebrojati). Mrmljajui dalje, redom, propisane molitve i ubacujui ime Izvanaa u svaku, on pokua snagom volje da se izvue iz svog tela i iz ove prometne ulice i da se ujedini sa sve ivljim prometom na Zlatnoj stazi. Naas mu se uini da je uspeo, iako nije video zlatni drum sunca nego smrznutu, crnu prazninu izvan svitka, u kojoj tek tu i tamo blista poneka iskra. "Pomenuli smo pisanje po zidovima, Svilo. Svilo. Pa pogledaj. Otvori oi."

Otvorio je oi. Plakat, tampan ravo ali upadljivo, crvenim i crnim slovima, toliko nov da ga jo niko nije pocepao niti nakrabao nepristojan crte preko njega, to je u ovom delu grada verovatno znailo da je zalepljen pre manje od jednog sata. SNANI MLADI LJUDI BIE DOBRO DOLI U NOVOJ PROVIZORNOJ REZERVNOJ BRIGADI Jesi li TI poeleo da bude GARDISTA? Rezervna brigada vebae dvaput nedeljno Dobijae PLATU i UNIFORME Bie PRVA UZETA U OBZIR za TRANSFER U REGULARNE FORMACIJE Prijavi se u TAB TREE BRIGADE kojom zapoveda pukovnik Usik "Ne misli da se suvie umorio oko zmaja?" To nije bio prvi put da Krv postavi ovo pitanje, i Mous je ve bio umoran od odgovaranja na njega. Ovog puta ree: "Rekao sam ti. Akvila je ensko." Ogromna ptica sa kapuljaom navuenom preko glave i oiju, koju je nosio na jednoj ruci, trgla se ba kad je progovorio, moda zbog toga to je pomenuto njeno ime, ili zbog samog zvuka Mousovog glasa, ili istom igrom sluaja. Mous je saekao da se ptica smiri, a onda je dovrio misao. "Mujaci ne porastu ovoliko. Za ime Molpino, sluaj poneki put." "U redu, u redu. Moda bi manja ptica mogla da poleti na veu visinu." "Moe ova to. Ptica to je vea, to veu visinu dostie. Jesi li ikad vido vrapca da je poleteo iznad visine te tvoje elave glave?" Mous je govorio ne gledaju i mesnatog, zajapurenog oveka kome se obraao; pogled mu je bio ponekad na jastrebici, a ponekad na nebu. "Ja ipak kaem, trebalo je da ukljuimo zelembae u ovo." "Oni ako bi ga pokupili, za nedelju dana bi sami nauili." "Letai idu visoko, blizu sunca. Ako spucamo jednog, ko zna gde e da padne. Mogo bi bilo gde." "Imamo tri lebdelice, sa po tri oveka u svakoj, i pet ljudi na motorima." Slobodnom rukom Mous podie dvogled. Iako je dobro znao da gore nema nieg, pomno je pregledao bistru prazninu iznad sebe. "Nemoj to uperiti u sunce, da ne oslepi." Krv ni ovo nije rekao prvi put. "Mogo bi da padne bilo gde u celom svitku. uo si gde je pao zmaj, a bio je na prokletom kanapu, za ime Molpino. Ti zamilja da e pasti blizu nekog druma, zato to veito ide po drumovima." Bio je to, za Mousa, dug govor. "Kad bi lovio nekoliko puta sa mojim jastrebovima, znao bi da nije tako. Glavnina svitka nije ni blizu nijednog prokletog druma. Glavnina svitka je dvadeset, trideset, pedeset stadija daleko od prokletog druma." "Dobro je to", ree Krv. "Ja se plaim da neki seljober ne otkeka zelembaima." ekao je da Mous opet neto kae. Poto se ekanje pokazalo uzaludno, nastavio je: "Ne mogu oni ba blizu sunca. Sunce je mnogo vrelije od ma koje vatre. Na smrt bi se ispekli." "Moda oni ne gore." Mous spusti dvogled. "Moda ak i nisu ljudska bia." "Ma ljudi su to. Isti k'o mi." "Onda mogu imati igliare." Krv ree: "Verovatno ne nose nita to im nije neophodno." "Prokleto mi je drago da ti to zna. Prokleto mi je drago da si ih pitao." Akvila pomae jednu svoju ogromnu kandu, pri emu zvonca na kapuljai tiho zacilikae. Mous ponovo die dvogled.

"Eno ga jedan!" ree Krv nepotrebno. "Oe je pusti?" "Ne znam", priznade Mous. "Veoma je daleko." Sad i Krv uperi svoj dvogled ka letau. "Pribliava se. Ide ovamo!" "Znam. Zato ga i gledam." "Visoko je." Mous se upinjao da govori tonovima dosade i ogorenja, koji su bili njegova gluma jo od detinjstva. "Viao sam ih i na veim visinama." Odjednom ga je obuzela ustreptalost lova, silna kao groznica, dobrodola kao izvor vode. "Priao sam ti o onome kako su pravili top. Mesec dana su pucali na njih, ali granate kad se podignu tako visoko, vie ne lete u pravoj liniji, a osim toga nisu ni dostizale dovoljnu visinu." Mous pusti da mu dvogled padne na prsa. Sad je jasno video letaa, ija su se obrisi ocrtavali naspram srebrnog ogledala jezera Limna koje se dizalo u nebo, s one strane grada. "ekaj da se jo priblii", ree Krv urno. "Ako jo dugo ekamo, on e biti veoma daleko do trenutka kad ona uspe da uhvati tu visinu." "A ta ako..." "Izmakni se nazad. Ako ona krene na tebe, mrtav si." Slobodnom rukom Mous dohvati krunu napravljenu od skerletnih pera i stre kapuljau. "Aj, sokole!" Ovog puta nije bilo nimalo oklevanja. Ogromna krila jastrebice rairila su se, i ona se bacila u vazduh sa takvom hukom uskovitlanog vazduha da se i sam Mous prepao; prvih nekoliko trenutaka letela je mukotrpno, ulagala je svu silu da stigne do uzlaznih toplotnih strujanja sa krova, onda se poela dizati lake, i bre, pa se vinula slobodno i lako, crni heraldiki znak ptice na plavetnilu otvorenog neba oslepelom od sunca. "Moda se najela zeetine dovoljno, pa je sad sita." Mous se nasmeja. "Onaj mikro-zei? To je bio najmanji prcoljak koga smo mogli da naemo. Od njega je samo ojaala." Drugi put od kako su se upoznali, on uhvati Krva za ruku. A Krv, oajniki srean zbog toga, ali glumei da se nita nije desilo, upita najsmirenije to je mogao: "Misli da ga je videla?" "Jeee, naravno. Ona vidi sve. Ali kad bi krenula pravo na njega, on bi poeo da bei. Ona e se dii iznad njega, pa mu se sruiti u lea, iz pravca sunca." Nesvesno se podigao na prste, da bi bio za toliko, za debljinu svojih nonih prstiju, blii ptici. "Kao da je on guska. Velika guska. Jastreb se raa sa tim znanjem. Samo ti gledaj." Njegovo bledo, zgodno lice bilo je optoeno osmesima; demonske oi svetlucale su mu kao crni led. "Samo ti nju gledaj, ti matori konju prokleti." Iolar je video jastreba duboko ispod sebe, ka severu, i poveao brzinu. Onaj vazduni front, oznaen bedemom visokih oblaka, zanimljiv je, a moda i vaan; ali, dvesta liga udaljen, ako ne i vie. Lako je mogue da nikada nee stii do ovog pregrejanog i sasuenog podruja. Indeks je ovde sto petnaest, a du veeg dela suneve duine - sto devet; ako se sto petnaest pomnoi sa sezonskim koeficijentom za ovo doba godine - on se podseti koji je ve datum - indeks je ak sto osamnaest. Jastreba je ve zaboravio. Iolar je bio, prema svakom merilu, ovek sitnog rasta; uz to, i mrav poput uzdunih ipki njegovih krila. Vid mu je bio bolji od prosenog. Veina njegovih poznanika smatrali su da je povuen u sebe i pomalo hladan. Progovarao je retko; a i tad ponajvie o vazdunim masama, preovladavajuim vetrovima, orijentirima danju i orijentirima no u, o poduhvatima usmerenim ka suncu, od kojih su neki bili nepriznati (ili jedva, uz gunanje, priznati) od zvanine nauke; i naravno o krilima, letakim odelima, instrumentima, pogonskim modulima.

Ali svi letai priaju o tim stvarima. Poto je Iolar bio tako blizu idealnog, i fiziki i psihiki, doputeno mu je da ima tri ene, ali ga je druga ostavila posle manje od godinu dana. Prva mu je rodila troje deice lakih nogu i lakih kostiju, a trea petoro dece ivahne poput cvraka; od to petoro, najvie je voleo mlau kerku, malu Dreoilin nasmejanih oiju. "Ja ve vidim krila na njoj", govorio je ponekad njenoj majci; a njena majka, koja ta krila nije videla, uvek se sreno saglaavala. Iolar je leteo ve osamnaest godina. Poveanje brzine platio je smanjenjem visine. On pojaa potisak i pokua da se penje, ali temperatura vazduha neto je opala, a i vazduh je strujao nadole, uobiajeno dnevno poniranje vazdune mase iznad velikog jezera. Zato e naii na odgovarajua uzlazna strujanja im se opet nae iznad kopna; on odlui da to do krajnosti iskoristi. Trebae mu svaki mogui lakat visine kad doe do onih dalekih bedema oblaka. Jastrebicu je opet primetio tek kad se ve obruavala na njega. Letela je okomito nadole; ogroman potisak njenih krila dao joj je toliku brzinu da je padala daleko bre nego to bi padao isputeni kamen. U poslednjem deliu sekunde sklopila je krila, okrenula se u vazduhu i sjurila kande u njega, dvojni udarac kao da ga je neki div udario obema oklopljenim pesnicama. Moda je bio jedan trenutak oamuen. Divlje kovitlanje neba i zemlje nije ga dezorijentisalo, nimalo; znao je da mu je levo krilo celo i ispravno, a da desno nije, i da PM, pogonski modul, vie ne reaguje na komande. Nasluivao je da mu je polomljeno pet-est rebara, a moda i kima, ali na to nije obraao panju. Fenomenalnom vetinom, pred kojom bi njegove kolege ostale zapanjene da su je mogli videti, pretvorio je svoje ludo tumbanje u kontrolisano poniranje; odbacio je PM i sve instrumente i prepolovio brzinu padanja pre nego to je grunuo o povrinu jezera. "Jesi ti video kako je ono pljusnulo!" enila je ustala sa klupe u holobit vagonu, izgovarajui te rei; akom je zaklanjala oi od bleska sunca sa vode. "Ima u tom jezeru riba koje su prava udovita. Ogrooom-ne. Seam se... ali, nisam bila ovde jo od kad sam bila mala devojica. Ili, ipak... ne znam, valjda nisam bila." Svila klimnu glavom i provue glavu napolje, ispod platnenog krova, da baci pogled na sunce. Zlatni blesak opruen kao ipka celom duinom neba, nezaklonjen oblacima koji se kreu sa istoka prema zapadu; dugako sunce je - podseti se on ponovo - vidljivi simbol za Zlatnu stazu, za kurs moralne ispravnosti i primerenog oboavanja, kojim ovek ide ka bogovima. Da li je on, Svila, odlutao? Nije nalazio u sebi nimalo volje da prinese drala na rtvu, mada je to jedna boginja maloas predloila. A bogovi sigurno ne oekuju da jedan miropomazani augur tako reaguje na njihove predloge. "Riba glava?" Oreb povue Svilu za kosu. "Bie ribljih glava zaista", ree on ptici, "i to je sveano obeanje." Noas e pomoi Njorki da opljaka enilinog komisionara. Komisionari su bogati, oni zlostavljaju narod, goje se na krvi i znoju sirotinje; ovom jednom sigurno nita nee nedostajati ako ostane bez nekoliko dragih kamenia i bez srebrnog servisa. Ali, ipak, pljaka je u osnovi zlo, ak i kad slui veem dobru. Iako je bio molpindan, on promrmlja zavrnu molitvu Sfiksi, vraajui brojanice u dep. Sfiksa e, vie od svih drugih, razumeti; Sfiksa je napola lavica, a lavovi moraju ubijati neduna stvorenja da bi jeli - takvu je odluku, nepopustljivu, doneo Pes, koji je svakom biu osim oveku odredio odgovarajuu hranu. Dovrivi molitvu, Svila se veoma malo nakloni krvoednom, dobronamernom licu koje je bilo izdeljano na drci tapa. "Dolazili smo ovde da beremo vodenu travu", ree enila. "ak na onoj strani jezera. Poemo iz grada pre dizastora, peice sve dovde, Patera. Ne znam koliko sam puta nastojala da vidim vodu pri prvim zracima sunca. Ako je ne vidim, znam da ima jo dugo da se ide.

Ponesemo hartiju, bilo kakvu hartiju koju moemo nai, pa je dobro nakvasimo i zamotamo nau vodenu travu u nju. Onda urimo nazad u grad da je prodamo pre nego to uvene. Ponekad nam je uvenula, i onda smo samo nju imali za jelo, nita drugo. Do dana dananjeg ja ne jedem vodenu travu. Ali je kupujem, ipak, prilino esto, od devojica na pijaci. Od onakvih kakava sam ja bila." "To je veoma lepo od tebe", ree joj Svila, iako ve zadubljen u svoje planove. "Ali danas vodene trave i nema mnogo, jer su najbolji potoci gotovo svi presuili. Ja je kupim, ali je nikad ne pojedem. Ponekad njome hranim koze, zna? A ponekad je naprosto bacim. Pitam se koliko je onih gospoa koje su kupovale od mene radilo to isto." ena pored Svile ree: "Ja pravim sendvie. Vodena trava i beli sir na raanom hlebu. Ali je prvo operem, veoma dobro." Svila klimnu glavom i osmehnu se. "Bude fini ruak za vrue dane." Govorei preko Svile, enila je upita: "Ima li prijatelje ovde u Limni?" "Porodicu", ree ena. "Moja svekrva ivi u Limni. Misli da je ist jezerski vazduh dobar za nju. Zar ne bi bilo divno kad bi nai roaci mogli biti ujedno i nai prijatelji?" "Jao, stvarno! A mi traimo jednog prijatelja. Doktora drala? Onako mali, oko pet banki, ima kratku, sivu bradu?" "Ne znam ga", ree ena sumorno, "ali ako je doktor, a ivi u Limni, moja svekrva ga zna. Pitau nju." "On je nedavno kupio kuu u Limni. Da ima gde da se odmori od prakse, zna? Moj mu mu pomae oko useljenja, a Patera je obeao da mu blagoslovi kuu. Samo, ja sam zaboravila gde je ta kua." ovek levo od nje ree: "Moe pitati u Juzgadu, u Obalskoj ulici. Va doktor je morao tamo registrovati prenos vlasnitva." "ta, zar i ovde postoji Juzgado?" upita ga enila. "Ja mislila da je to samo u gradu." "Postoji, ali malen", ree joj ovek. "Tu se vode sudski postupci za neke lokalne sporove, a tu je i zatvor u kome nekolicina sitnih prestupnika izdrava vremenske kazne. Nema ovde Alambrere - oni sa duim vremenskim kaznama alju se u Viron. Osim toga, ovdanji Juzgado vodi poreske prijave i zemljine knjige za ovaj kraj." Holobit-vagon ve je tandrkao uzanom, kaldrmisanom, krivudavom ulicom. Zgrade su sa obe strane bile drvene, dvospratne i trospratne, sa visokim iljastim krovovima; drvo je, odavno neobojeno, dobilo zbog izlaganja vremenskim prilikama srebrnastu sivu boju. Svila, enila, ovek koji je znao o Juzgadu i ena koja je pravila sendvie sa vodenom travom nali su se sad na kopnenoj strani dugakog vagona; ali je Svila, bacajui poglede preko ramena, uspevao na mahove da vidi prljavu vodu i ribarske brodice sa visokim krmama i po jednom katarkom, izmeu kua. "Nisam bio ovde od kad sam bio klinac", ree on enili. "Neobino je pomisliti, sada, da sam pre petnaest godina pecao ovde. Ovi, izgleda, ne grade od brodskog kamena, kao mi? A ni od cigle." ovek levo od enile ree: "Mnogo je lake nasei drvee na obali i dovui balvane do Limne." "A, tako. Nisam na to pomislio - a trebalo je da pomislim, naravno." "Veina ljudi ne bi se toga setila", ree ovek. Ve je izvadio vizit-kartu iz novanika. "Mogu li ti dati ovo, Patera? Vulpes je moje ime. Ja sam advokat, a radne prostorije su mi ovde, u Obalskoj. Razume li postupak ako te uhapse?" Svila uzvi obrve. "Uhapse? Ne daj Molpo! Nadam se da nee." "Nadam se i ja." Vulpes je stiao glas toliko da ga je Svila jedva uo iznad uline buke i kripe osovina vagona. "Mislim da se svi mi to nadamo. Ipak, razume li postupak?" Svila odmahnu glavom.

"Ako im da ime i adresu advokata, oni su obavezni da poalju po njega - takav je zakon. Ako im, meutim, ne moe dati ime i adresu, onda ne dobije advokata, sve dok tvoja porodica ne pronae gde si i ne angauje nekoga." "A, tako." "tavie", ree Vulpes, naginjui se ispred enile i kuckajui Svilu prstom po kolenu da naglasi poentu, "ako si u Limni, ne vredi da trai nekoga ija je kancelarija u Vironu. Mora biti neko ovdanji. Znam sluajeve kad su ekali da ovek doputuje u Limnu, i tek ovde ga hapsili, ba zato. eleo bih da stavi ovo u dep, Patera, da bi im mogao pokazati ako zatreba. Vulpes, ulica Obalska, u sred sredine Limne, pored firme sa crvenom lisicom." Na re 'lisica' vagon se kripavo zaustavi, a voza povika: "Gotovo, stigli smo, izvolte silazak, u etri es i osam za grad polazak! Ko doe na vreme, mi ga vozimo, ko zakasni, mi ga ne ekamo." Kad je voza ve zakoraio ka ulazu u talu, Svila ga uhvati za ruku. "Da li bi mi rekao neto o Limni, vozau? Ne poznajem ovo mesto uopte." "Misli, ta je gde?" Voza se zamiljeno tipnu za nozdrve. "To je, Patera, jednostavno. Nije ti ovo veliko mesto kao Viron. Glavno ti je da zna gde je ovo gde smo sad, da bi mogo da uhvati vonju za nazad. Ovo ti je Vodena ulica, vidi? I prilino blizu sredine sela. Ima samo tri vee ulice, to su Luka, Vodena i Obalska. Celo selo je savijeno oko zaliva. U obliku je kao potkovica, samo nije tolko savijeno. Razume? Najblie do jezera je Luka, tu ti je pijaca. Najdalja je Obalska. Ako oe da uzme amac za po jezeru, to ima u Lukoj, a ja ti mogu dati nekoliko dobrih imena. Ako oe da jede, probaj u 'Somu' ili u 'Punom jedru'. Prilino je dobar i 'Zarali fenjer', ako ima duboke depove. Ostaje preko noi?" Svila odmahnu glavom. "Mi bismo se vratili u grad pre mraka, ako moe." "Onda treba da uvatite vagon u est", ree voza, okrete se i ode. Kad se voza udaljio, enila ree: "Nisi ga pitao gde stanuju Savetnici." "Ako to niste znali ni Njorka ni ti, znai da nije opte poznato", odvrati Svila. "dral je morao nekako da doe do tih podataka, a nama bi danas najbolje bilo da saznamo kome se on obratio, koga je pitao. Ne verujem da je siao u Limnu vagonom kao mi. Scildanom on ima plaenu nosiljku." Klimnula je glavom. "Moda e najbolje biti da se podelimo, Patera, da ti ide visoko a ja nisko." "Ne razumem." "Ti razgovaraj sa uglednim ljudima na uglednim mestima. Ja u malo da se raspitujem po bircuzima. Kad je... Njorka... rekao da e nas ekati na ovom mestu?" "U etiri." "Onda te ekam ovde u etiri. Posle emo da odemo na neku veeru. Sa Njorkom. Pa emo priati ko je ta saznao." "Bila si vrlo veta sa onom enom u vagonu. Nadam se da u ja umeti bar upola tako dobro." "Ali nita nismo od nje saznali? Dri se ti istine, Patera. Svilo? Ili blizu istine... Ne verujem da e imati mnogo uspeha sa... onim drugim? ta e govoriti?" Svila se pogladi po obrazu. "Razmiljao sam, u vagonu, o tome i zakljuio sam da e to zavisiti od okolnosti. Mogao bih priati ljudima, na primer, da je takav ovek prisustvovao egzorcizmu koji sam ja izveo, pa, poto nisam vie navraao u tu kuu koja je bila uznemiravana, elim da ga pitam da li je uspelo." enila klimnu glavom. "Savrena istina... Svaka re je istinita. Dobro e se ti snai, vidim ja. Svilo?" Ve je stajala sasvim blizu njega, jer ju je guva na ulici na to prisiljavala; sada mu prie jo blie, tako da su se bradavice njenih isturenih dojki pritisle uz prsa njegove tunike. "Ne voli ti mene, Patera. Ne bi me voleo ni kad ne bi mislio da pripadam ovom... Njorki? Ali voli Zumbulu? Zar ne? Kai mi..."

On pokunjeno ree: "Ne bi trebalo. Nije u redu, a osim toga, ovek u mom poloaju augur - moe tako malo ponuditi ma kojoj eni. Nemam para. Nemam stvarni dom. Nije re se samo o tome to je ona kao... Postoje neke stvari o kojima nikako ne uspevam da prestanem da mislim, iako se trudim. Zumbula je jedna od tih stvari." "Pa dobro, ja sam i ona." eniline usne, brze i vrele, dodirnue njegove. Dok se snaao, ona je ve nestala meu nosaima i ulinim prodavcima, meu posetiocima koji su urili i ribarima koji su se etkali polako i gegavo. "Dra-vo mala!" Oreb je zdravim krilom mahao u znak pozdrava. "Pa-zi! Dobro ide!" Svila duboko udahnu i osvrte se. Jezero je ovde, na obali koja je Vironu najblia, odgajilo jednu novu naseobinu, koja potpada pod vlast Virona, a ipak ostaje udnovato odvojena od njega. Ili je tanije rei (kaiprstom i srednjim prstom opisivao je spore krugove po obrazu) da jezero Limna, povlaei se, vue za sobom jednu mrvicu Virona. Nekad je kvart Orila bio na obali, bio je ono to ovde nazivaju Lukom ulicom. Sudei po imenu, Obalska je, u selu Limni, svojevremeno bila ba obala, poplo ani prilaz dokovima, imala je kue samo sa jedne, kopnene strane, a iz njih se gledalo na vodu. Ali jezero se nastavilo smanjivati, pa je nastala ova ulica, Vodena, u kojoj je on sad. Jo kasnije, pre moda dvadeset ili trideset godina, i Vodena je ostala iza. Pa ipak, jezero je i sad ogromno. On pokua da zamisli kako je moralo izgledati kad su prvi doseljenici zaposedali prazan grad izgraen za njih na tadanjoj najsevernijoj taki obale. Doe do zakljuka da je moralo biti dva puta vee nego sada. A da li e doi vreme, moda kroz jo tri veka, kada jezera uopte nee biti? Ipak je verovatnije da e ono biti upola manje nego danas. Meutim, mora doi trenutak, moda kroz est stotina ili kroz hiljadu godina, kad e sasvim ieznuti. Poe etkati na jednu stranu, pitajui se nejasno kakva bi to otmena mesta morao, po boginjinom predlogu, posetiti. Ili koja bi, od takvih mesta, bila najverovatniji izvori korisnih obevetenja. Privuen deakim uspomenama na prohladnu vodu i beskrajne vidike, po e poprenom uliicom, samo jedan blok zgrada dugakom, do Luke. Tu je pet-est ribarskih brodica istovarivalo srebrne bujice pastrmke, skumrije, tuke i grgea; tu se u umezima mogla dobiti prena i kuvana riba jednakog kvaliteta kao u najboljim restoranima u gradu, ali za desetinu cene; tu su postojale gostionice u kojima si mogao dobiti i sobu. Njihovi krovovi bili su visoki, drveni kapci na prozorima areno obojeni, a iznad vrata bile su popreno okaene table sa firmom. Bilo je tu mesta za one koji hoe da trampe velegradske pogodnosti Virona za svee povetarce u najtoplijim danima leta, kao i za one koji, u ma koje godinje doba, vole da plivaju, pecaju ili se voze jedrilicom. I ovde Svila vide jedan od onih svee zalepljenih plakata u kojima se nudi 'snanim, mladim ljudima' prilika da postanu honorarni gardisti i obeanje da bi moda mogli dobiti, jednog dana, stalno zaposlenje u Gardi. itajui ga ponovo, Svila se priseti mrano-pretee utrobe one ovce. Niko jo ne govori o ratu - niko osim bogova. Ili, tanije reeno, pomisli on, samo bogovi i ovaj plakat govore o ratu, ali samo onima koji hoe da sluaju. Pretposlednji red teksta na plakatu bio je precrtan crnim mastilom i zamenjen novim reima: 'u Juzgadou Limne'. Moglo se pretpostaviti da e nova rezervna brigada stacionirati bar jednu ili dve ete ovde, na jezeru - moda i ceo jedan bataljon, ako bude mogue ubediti dovoljan broj ribara da se prijave. Prvi put mu pade na um da bi Limna bila odlina baza ili pripremna zona za invaziju koja bi krenula na Viron: ovde vi se moglo obezbediti boravite za mnoge, ako ne i za sve neprijateljske vojnike, bili bi sigurni da ih niko ne moe iznenaditi sa juga, imali bi spreman izvor hrane i neogranienu koliinu vode za ljude i ivotinje. Onda nije nikakvo udo to se

dral zainteresovao za boravak Savetnika u Limni i to je jedan komisionar dolazio na savetovanje s njima. "Riba glava!" Oreb odlepra sa Svilinog ramena na tlo, onda pojuri neoekivanom brzinom do tri etvrtine duine jednog gata i poe kljucati hrpu ribljih ostataka. "Da, da", promrmlja Svila za sebe, "riblje glave, konano, a i riblja creva." Poe i on tim gatom, lagano. Divio se prostranoj, plavoj istoti jezera i desetinama zanjihanih jedrilica sa snenobelim jedrima, i meditirao o Orebovoj hrani. Te ribe pripadaju Scili, ba kao to zmije pripadaju njenoj majci, Ehidni, a sve vrste maaka njenoj mlaoj sestri, Sfiksi. Scila talasna, pokroviteljka grada, plemenito dozvoljava svojim poklonicima da uhvate onoliko ribe koliko im je potrebno, pod uslovom da potuju izvesna vekovna ogranienja i zabrane. ak i ovi ostaci na koje se Oreb bacio pripadaju njoj, a jezero je njena palata. Ako je odanost Scili jo i sad jaka u Vironu, gde su ve dva pokolenja ivela i umrla od kad je ona poslednji put ispoljila svoju boansku prisutnost u jednom Svetom prozoru, onda kolika li je u naselju Limna? Prie Orebu i sede na jedan zgodan drveni stub gata; odvi dralovu maltene udesnu ovojnicu sa skonog zgloba i poe ibati njome po iskrivljenim daskama gata. ta ako je dral hteo da podigne neko svetilite Scili na obali jezera, da bi na taj nain ispunio neki zavet? Ako dral moe da poklanja azofe svojim omiljenim dostavlja icama, sigurno moe da plati i za izgradnju jednog svetilita. Svila o graevinarstvu nije znao gotovo nita, ali je bio siguran da se skromno, ali sasvim dostojno i prihvatljivo svetilite moe podii na ovoj obali za hiljadu karata ili manje. dral je ak mogao da pita svog duhovnog savetnika - njega - o izboru najpogodnijeg mesta za gradnju. I jo bolje: zahvalni ktitor mogao bi biti enilin komisionar. Zar iko sumnja u sposobnost jednog komisionara da finansira izgradnju ak i prostrane, sloene graevine? To ne bi mogao biti mantejon, jer ne bi imao u sebi Sveti prozor, ali bi se tu ipak mogle prinositi rtve. Ako je pokrovitelj jedan komisionar, onda bi se tu mogao nastaniti i augur, neko kao on, Svila, i mogao bi ostvarivati dovoljno prihoda da pokrije trokove svog mantejona i ivljenja u njemu. U tom sluaju, dral je iao tamo gde i taj komisionar, ako zna gde je to. "Dob-ro! Dob-ro!" Oreb se najeo; sad je odravao ravnoteu na jednom grimiznom stopalu veoma rairenih prstiju, a drugom nogom je istio kljun. "Samo nemoj mantiju da mi isprlja. Upozoravam te, naljutiu se." Namotavajui opet ovojnicu, Svila pokua da zamisli sebe u ulozi tog komisionara. Dvojica Savetnika pozvala su ga na jezero, da se posavetuju, verovatno poverljivo, moda o vojnim stvarima. On bi (zakljui Svila) gotovo sigurno poao u Limnu lebdilicom; ali, ovde bi (opet, gotovo sigurno) ostavio lebdilicu i vozaa i posluio se nekim drugim, manje upadljivim prevoznim sredstvom. Kao to je u palestri esto inio da bi usredsredio misli, Svila uperi prst, ovog puta u svog kunog ljubimca. "On bi mogao iznajmiti magarca, recimo, kao to smo Njorka i ja, pre dve-tri veeri." Mala jedrilica klizila je ka kraju gata; krmu je drao jedan sedi ovek, a dvojica deaka urno su savijala jedro. "To je to!" Noni vran ga osmotri upitno. "On bi iznajmio brodi, Orebe. Moda sa jednim alasom, ili dvojicom, da voze. Jedrilica bi bila mnogo bra nego magarac, ak bra nego konj. Mogla bi poneti i sekretaricu, ili nekog poverljivog slubenika. Odnela bi ga pravo do eljene take na obali..." "Svila do-bro?" Oreb je prestao da glaa uperak skerletnog perja na prsima i okrenuo glatku, slivenu glavu popreno. "Do-bro?"

"Ne. Nije sasvim dobro. Ne bi on uzeo jedrilicu. Za nju bi morao dati pare iz sopstvenog depa, a osim toga moda ne bi imao poverenja u te ljude koji bi je vozili. Meutim, ovo naselje svakako raspolae brodiima - recimo, za sluaj da se neki ribari potuku - a ko god odluuje o upotrebi tih brodia, bio bi vie nego voljan da pomogne jednom komisionaru. Dakle, ukrcavaj se, ptiurino jedna smena. Idemo u Juzgado." Svila pretrai nekoliko depova i najzad nae advokatovu posetnicu. "U Obalskoj. Kancelarija mu je u istoj ulici gde je i Juzgado. Zapamtio si to, Orebe? Sigurno mu je zgodno kad mora da pohita na neko suenje." Kad su se vrata velike upe otvorila, stari zmajar iznenaeno die pogled. Mali ovek sive brade ree, sa ulaza: "Pardoniram se. Nisam znao da si tu." "Samo se pakujem da idem", objasni zmajar. Na trenutak se zapita da li se Mous plai da bi on mogao ukrasti neto; da li je poslao ovoga da motri na njega. "uo sam za zmaja. Ti si ga nainio? Velianstveno je bio napravljen." "Pa, lep sigurno nije bio." Zmajar pritee kanap oko jednog svenja tananih letvica. "Ali bio je ono to su naruili i bio je jedan od najveih koje sam ikad napravio. Zmajevi to su vei, vie lete. Za uzlet u veliku visinu potrebno je podii i veliku duinu ice, zna." "Ja sam doktor dral", ree ovek sa bradicom. "Trebalo je ve da se predstavim." On dohvati jedan od fenjera sa ribljim uljem i blago ga protrese. "Gotovo pun. Jesu ti platili?" "Mous mi je isplatio celu svotu." Zmajar se potapa po depu. "Ne kartama, nego platnim nalogom na fisk. A tebe je Krv poslao da me isprati, pretpostavljam." "Da, pre nego to su otili. Mislim da su otili svi. Krv i Mous svakako jesu, i straari, i nekoliko posluitelja." Zmajar klimnu glavom. "Da, i uzeli su sve lebdilice. Ovde su imali dve. A i sve skutere. Je li trebalo da razgovaram sa Krvom pre nego to odem? Mous mi nije rekao nita o tome." "Koliko ja znam, nije trebalo." dral se osmehnu. "Prednja kapija je irom otvorena, a talusa su otpustili, prema tome, slobodan si da ide kud god eli. Ali takoe si dobrodoao da ostane, ako hoe. Kad se vrate sa tog mesta gde su otili, gde god to bilo, moda e Krv biti voljan da kae jednom vozau da te odbaci do kue. Uostalom, kuda su otili? Meni niko nita nije rekao." Tvorac zmajeva pipao je i preturao, traei najomiljeniju glaalicu; najzad je nae ispod jedne krpe. "Na jezero. Tako su neki od njih rekli." dral klimnu glavom. "Onda se nee skoro vratiti, bojim se. Ali ti si dobrodoao da ih eka, ako te je volja." Zatvorio je vrata za sobom i pourio u vilu. Ako ne pogledam sad, ree on sebi, kad u? Bolje prilike nikad nee biti. Zadnja vrata kuhinje stoje otvorena; podrumska vrata su otkljuana. Podrum je bio dubok i vrlo mraan; ali on je pretpostavljao, na osnovu izvesnih prijateljskih askanja sa posluiteljima, da postoji jo jedan podrum ispod toga, vinski. To bi mogao, ali i ne bi morao biti, onaj 'pod-podrum' koji je jedna kuna pomonica pomenula. Na pola puta niz stepenite, dral zastade da podigne fenjer. Praznina. Zarala, prainom zaogrnuta mainerija, koja, gotovo sigurno, nikada vie nee biti pokrenuta. I... On sie niz preostale stepenike i poe lakim trkom preko neravnog, prljavog poda, da pogleda. Tegle sa zimnicom; breskve u rakiji, kiseli krastavii. Nema sumnje da je ovo kupljeno zajedno sa kuom. Da li bi oni postavili straara na ulaz u tunele? Jo pre nekog vremena on je zakljuio da verovatno ne bi. Vrata bi, meutim (ako postoje vrata) zakljuali ili zatvorili rezom sa donje strane, unutranje. Moda su vrata i sakrivena - nalaze se u nekoj tajnoj sobi, tako neto.

Gle, iza ovih polica nalazi se jo jedno stepenite, koje vodi opet nadole; da, otisci stopala, jasno vidljivi u praini, vode tamo. Ovog puta bio je to jedan kratak niz stepenica, a na dnu su bila zakljuana vrata. Njegov kalauz poe istraivati bravu. Potrajalo je pola minuta, ali je izgledalo kao pet minuta. Najzad se mehanizam unutra okrenuo i jeziak brave uvukao. dral dohvati kvaku i otvori vrata. kripa arki ukljuila je svetiljku koja je, u svom veitom puzanju, dospela na sam vrh niskog svoda iznad njega. Pri njenom maglovitom sjaju, on vide police sa vinskim bocama u nagnutim leitima; najmanje pet stotina boca. Do njih, sanduci sa rakijom, agardenteom, rumom i koridialom, naslagani jedan na drugi. Do njih bave neega, verovatno jakog piva. On pomeri nekoliko bavi i osmotri pod ispod njih, zatim i itav pod, najzad poe kuckati po zidovima. Nita. "Dobra kua dobar podrum", promrmlja on. "A u njemu pie za mladie." Otvori jednu zdepastu, mrku bocu iz koje je oigledno neko ve probao, potee jedan dug gutljaj bledog, plamenog araka, gunu opet ep i poslednji put izvri pregled prostorije. Nita. Zatvorio je za sobom vrata vinskog podruma, tiho, kvakom. Prigueno kripanje neprijatno ga je podsetilo na jednog malog psa koga je Mous svojevremeno, pred njegovim oima, stavio na muke. Nekoliko trenutaka je razmiljao o mogunosti da ostavi vrata otkljuana; dobio bi na vremenu, a krivica bi - ako uopte iko primeti da su otkljuana, moda Krvov lini sobar ili neko slian - bila pripisana nepanji posluge. Ali obazrivost, kao i duga obuka, preovladae: treba ipak ostaviti sve do poslednje sitnice u istom onom stanju u kome je naeno. Uzdahnuo je, izvukao kalauze, ugurao u bravu onaj kojim se ve posluio i poeo ga vrteti. Za nagradu dobi jedan tihi kljocaj. "Prilino si dobar u tome, a?" dral se munjevito okrete. Neko - u gustom podrumskom polumraku ini se da je to neki visok, sed ovek dopadljivog izgleda - stoji na vrhu kratkog stepenita i gleda dole, ka njemu. "Nadam se da me prepoznaje?" dral baci kalauze, potee pitolj i poe pucati, sve u jednom munjevitom pokretu brzi prasak prasak prasak igliara zazvua neprirodno jako u tom tesnom prostoru. "Ne moe mi nita time", obavesti ga Savetnik Lemur. "Sad dolazi ovamo i daj mi to, pa u te povesti tamo gde si hteo da ide." "Doao vam je jedan komisionar, proletos", ree Svila punaknoj, sredovenoj inovnici iza natrpanog radnog stola. "Vi ste bili veoma ljubazni, pa ste mu dali jedrilicu, malu, ne znam tano koje vrste." Podario joj je svoj osmeh beskrajnog razumevanja. "Ali ja neu traiti da i meni date jedrilicu. Znam da nisam komisionar." "Proletos, Patera? Komisionar iz grada?" ena je izgledala zbunjeno. Tano u trenutku kad je bio siguran da je beznadeno zaboravio ime tog komisionara, Svila ga se ipak seti. Nagnu se blie eni, kajui se to nije pitao enilu za podrobniji opis. "Komisionar Simuliid. To je jedan izuzetno znaajan zvaninik. Krupan ovek" (Svila se upinjao da oponaa prohain amijev veni ton predostronosti i poverljivosti) "...i, hmm, stameno graen. Ima brkove." Poto je enin izraz lica ostajao prazan, on u o ajanju dodade: "Zaista prikladni brkovi, ako smem rei, mada bi moda..." "Komisionar Simuliid, Patera?" Svila eljno klimnu glavom.

"Pa nije to tako davno bilo. Ne u prolee. Pre dva meseca, moda. Ne vie od tri, sigurno. Seam se da su ve bile strane vruine, a da je on imao veliki slamni eir na glavi. Zna takve eire, Patera?" Svila klimnu glavom u znak ohrabrenja i podsticanja. "Potpuno. Imao sam i ja takav." "Imao je tap, takoe. Vei od tog tvog. Ali nije traio brodi. Mi bismo mu rado dali brodi, ali nismo, dakle nije ga ni traio." ena poe grickati pero za pisanje. "Neto drugo je on traio, a to nismo imali, ali ne seam se ta to bee." Oreb nakrivi glavu. "Jad-na mala!" "Uistinu", ree Svila. "Ako nije mogla da pomogne komisionaru Simuliidu." "Jesam ja njemu pomogla", nije se dala ena. "Znam da jesam. Bio je sasvim zadovoljan kada je odlazio." Svila se trudio da ostavi utisak augura koji se esto drui sa komisionarima. "Meni se svakako nije poalio na tebe." "Zar ne zna ta je traio, Patera." "Ne znam ta je traio od tebe", ree on punaknoj eni, "jer mislio sam da je traio jedrilicu. Ima divnih vidikovaca du ove obale, koliko je meni poznato; pa sam mislio da bi bilo pohvalno, bogougodno delo ako bi komisionar Simuliid - ili bilo ko drugi - podigao na nekom takvom mestu prikladno svetilite naoj pokroviteljki. Neto sa ukusom graeno, ne suvie maleno. Komisionar je lako mogao do i slinu pomisao, koliko ja njega poznajem." "Siguran si da nije nudio da popravi svetilite, Patera? Ili da dozida aneks? Neto tako? Scila ovde ve ima divno svetilite, u koje povremeno idu i neki veoma vani ljudi iz grada, da, zna, razmiljaju o stvarima." Svila pucnu prstima. "Aneks! Dograditi edikulum za hidromansiju. Pa, naravno! Trebalo je da ak i meni bude jasno..." Oreb graknu: "Ne see?" "Neemo tebe, u svakom sluaju", ree mu Svila. "Gde je to svetilite, keri moja?" "Gde...?" Odjednom se enino lice obavilo osmesima. "A, pa to je i komisionar traio, sad se seam. Mapu. Hteo je, zapravo, da zna kako se ide donde. Ni na jednoj naoj mapi nije prikazano to svetilite, postoji nekakav propis o tome, ali mapa ti i ne treba. Ja sam njemu rekla: samo treba ii Hodoasnikovom stazom. Na zapad oko zaliva, onda juno, uzbrdo, na rt. Tu je uspon poprilian. Ako ide od jednog belog kamena do drugog, nikako ne moe promaiti." Ona izvue jednu mapu. "Ovde nije prikazano, ali mogu ti pokazati. Ovo plavo je jezero, a ove crne linije su Limna. Vidi Obalsku ulicu? Svetilite je evo ovde, gde pokazujem prstom. A Hodoasnikova staza vodi ovamo, na liticu. Hoe li i ti tamo, Patera?" "im mi se ukae prilika", ree Svila. Simuliid je, dakle, iao na to hodoae; to je maltene sigurno. Pitaje je da li je i dral iao za njim. "Ja ti se mnogo zahvaljujem, keri moja. Veoma mnogo si mi pomogla. Ree li da ak i Savetnici odlaze ponekad gore na meditaciju? Jedan moj poznanik, doktor dral - moda ga zna; provodi, koliko je meni poznato, mnogo vremena na jezeru..." ena odmahnu glavom. "A, ne, Patera. Suvie su oni stari za tako neto, rekla bih ja." "Onda mi je, moda, doktor dral pogreno rekao. Mislio sam da je veinu obavetenja dobio ovde, najverovatnije od tebe. Mali ovek, sa kratkom, sivom bradom?" Odmahnula je glavom. "Ne verujem da je takav dolazio ovde, Patera. A Savetnici ne idu gore. On je verovatno mislio na komisionare. Imali smo mi nekoliko njih ovde, neki su i traili jedrilice, ali mi svakome kaemo da to ne moe. Svetilite je na vrhu litice. Nikakav put ne postoji od obale prema svetilitu. Jedino se moe Hodoasnikovom stazom. I to peke, ne moe se ni jahati, zbog stepenika koji su na vie mesta urezani u stene. Pretpostavljam da upravo zato Savetnici ne dolaze. Ja nikada nisam videla Savetnika." Pa, nisam ni ja, razmiljao je Svila izlaze i iz Juzgada. A da li je iko? Slike Savetnika, da; maloas je u Juzgadu video grupni portret svih Savetnika. Viao je njihove slike tako

esto da je postepeno poeo verovati da je, sigurno, neki put morao bar nekog od njih videti i uivo. Tek sad, kad je usredsredio misli na to, uvideo je da se to nijednom nije desilo. tavie, nije se mogao setiti nikoga ko je ijednog Savetnika ikad video uivo. Ali Simuliid jeste; bar je rekao enili da jeste. Verovatno ne u Scilinom svetilitu, ako se Savetnici nikad ne penju tamo. U nekom restoranu, moda, ili u brodiu. "Ne see?" Oreb je eleo da se jo jednom uveri. "Nipoto. Svetilita ionako nisu najbolja mesta za prinoenje rtava, iako se to esto radi. Onaj ko je sa tim stvarima valjano upoznat, kao ja, pre e otii u svetilite da meditira ili da proita neto religjsko." Razne politike linosti iz grada esto odlaze u to Scilino svetilite, dakle, prema tvrdnji ove ene u Juzgadu. To je udno: politiari povremeno prikazuju da su veliki vernici, da bi ostavili dobar utisak na javnost, ali on nikad nije uo ni za jednog politiara koji bi imao istinska, duboka verska oseanja. Prvi govornik ima vrlo malo uticaja u upravljanju gradom, u poslednje vreme; to kau svi, osim Ustavice. Meutim, Njorka ili enila, neko od to dvoje - Njorka, sigurno - rekao je da je Simuliid 'teak kao vo' ili neto slino. A Njorka je video Simuliida uivo. To bi znailo da je krupan, masivno graen. Pa ipak, taj Simuliid je otiao na hodoae do Scilinog svetilita, uzbrdo, valjda peice, posle poetka velikih vruina. Neverovatno; do krajnosti neverovatno, osobito ako nije mogao tamo nai nijednog Savetnika. Svila je, hodajui, masirao obraz i dokono gledao izloge. Moglo bi se pretpostaviti da su te Simuliidove prie enili bile samo prazno hvalisanje, to bi znailo da enila nije stvarno zaradila svojih pet karata. Takoe bi znailo da je dral samo gubio vreme ako je ovde uopte doao. U svakom sluaju, gubio vreme ili ne, dral nije pokuavao, kao on, da kroz Juzgado ue Simuliidu u trag. Lako je mogue da nije uopte ni hteo da ide za Simuliidom. "Neto je ovde veoma pogreno, Orebe. Imamo pacova u zidu, ako razume ta hou da kaem." "Ne brod?" "Tja. Nema ni broda, ni doktora, ni Savetnika. Nema ni para. Ni mantejona. Ni sposobnosti nema - nimalo onoga to se Izvanau uinilo da vidi u meni." Meutim, razum kae, a Spisi potvruju da se besmrtnim bogovima nikada ne 'uini' da su neto videli. Bogovi znaju. Bez neke odreene namere, poeo se etati ka zapadu, Obalskom. Sada vide da se na trotoaru, na jednom mestu, ispreila velika stena, grubo isklesana i obojena da lii na Scilu sa mnogo pipaka. On joj prie da poblie pogleda i vide u podnoju uklesanu kratku molitvu u stihovima. Iscrta u vazduhu znak sabiranja i obrati se Scili za pomo (navodei koliko je njenom gradu potreban mantejon u Sunanoj i izvinjavajui se to je tako nestrpljivo pojurio na jezero sa tako malo razloga za verovanje da e to doneti ikakvu korist), a onda poe molitvu; pomalo ga je zabavljala injenica da crte lica velike boginje, prikazane na steni, imaju, pukim sluajem, znatnu slinost sa licem one slubenice u Juzgadu maloas. lanovi Ajuntamienta nikada ne poseuju to svetilite, rekla je ona, a ipak komisionari se esto penju tamo. Da li, moda, ona sama esto ide tim strmim putem, pa zna koga tamo ima i koga nema? Gotovo je sigurno da ne, zakljui Svila. Tre se, primetivi da se pet-est prolaznika zaustavilo da gleda kako se on, pognute glave, moli tom kipu; okrete im lea. Ali jedan temeljito graeni mladi ovek, priblino njegovih godina, prie, izvini se i upita ga da li i on namerava da ide na hodoae do svetilita. "To je jedno od pitanja u vezi sa kojima sam molio boginju da me posavetuje ta je najbolje", ree Svila. "Pre samo nekoliko minuta rekao sam jednoj dobroj eni da u ii im

mi se ukae prilika. Bilo je to brzopleto obeanje, dabome, jer ponekad je vrlo teko oceniti ta je 'prilika'. Imam neka druga posla u ovom naselju, danas, pa bi se moglo rei da se nikakva prilika nije ukazala; ali postoji i izvesni majuni izgledi da bih odlaskom do svetilita postigao bar deo onoga radi ega sam doao. U ovom drugom sluaju, bila bi moja oigledna dunost i obaveza da poem." ena, priblino istih godina, ree: "Ni sluajno, Patera, dok je ovakva jara." "Do-bra mala!" proguna Oreb. "Ovo je moja supruga, Trstika", ree vrsto graeni ovek Svili. "Ja se zovem Reni Dabar. Mi smo dvaput ili na hodoae." Svila zausti da neto kae, ali ga Dabar prekide odmahivanjem ruke. "Tamo prekoputa se moe dobiti hladno pie. Ako e danas ii gore, trebae ti sva voda koju moe poneti u sebi, a mi smo voljni da te astimo. Opet, ako pristane da te astimo i ako uje ta ti imamo rei, najverovatnije nee ni ii gore." "e-dan!" Trstika se nasmeja, a Svila ree: "Tiina, Orebe. edan sam i ja, ako emo o tome." Unutra je bilo milosrdno prohladno; Svili se uinilo, kad je zakoraio iz suneve svetlosti u taj lokal, da je i veoma mrano. "Imaju pivo, vone sokove - ak i kokosovo mleko, ako ga nisi nikad probao - i izvorsku vodu", ree mu Dabar. "Narui ta god voli." Kelneru koji se pojavio im su seli Dabar ree: "Moja ena e gorku oranadu, a ja u pivo koje god vrste, ali ono koje je najdue stajalo u cisterni." Okrete se Svili. "A ti, Patera? ta e ti? Narui ta ti volja." "Izvorsku vodu, molim. Dve ae bi dobro dole." "Videli smo tvoju sliku na jednoj ogradi", ree mu Trstika. "Nije prolo ni pet minuta od tada. Nacrtano je vrlo umetniki, kredom i ugljenom: augur sa pticom na ramenu. Iznad tvoje glave slikar je napisao: 'Doao je Svila!' A jue smo u gradu videli ono 'Svilu za kaldea'." Klimnuo je glavom tmurno. "Nisam video taj crte sa pticom koji pominje, ali mislim da mogu pogoditi koja je osoba to nacrtala. Ako sam u pravu, moram sa tom enom da popriam." Kelner postavi pred njih tri boce, utu, smeu i prozirnu, sve tri oroene, i etiri ae; zapisa njihov raun na ploicu prevuenu voskom. Dabar opipa smeu bocu i nasmei se. "Scildanom je uvek guva, i sve daju prilino mlako. Ove boce su verovatno spustili tad." Svila klimnu glavom. "Ispod zemlje je uvek hladno. Pretpostavljam da je no , koja okruuje na svitak, zimska no." Dabar mu, otvarajui oranadu svojoj eni, dobaci iznenaen pogled. "Zar nisi nikad razmiljao ta lei izvan svitka, sine moj?" "Misli, ako nastavimo da kopamo u dubinu? Zar nije samo zemlja, bez obzira na to koliko duboko idemo?" Otvarajui bocu, Svila odmahnu glavom. "I najneukiji rudar zna da nije tako, sine moj. ak i grobar - a razgovarao sam jue sa nekolicinom grobara; oni uopte nisu glupavi - zna da je zemljite koje mi plugovima zahvatamo jedva neto dublje od visine oveka. Ispod toga lee ljunak i glina, a ispod toga, obian kamen i brodski kamen." Svila nasu hladnu vodu u jednu au za Oreba. Sreivao je misli. "Ispod sloja brodskog kamena, koji nije tako debeo kao to bi ovek mogao pomisliti, nalazi se praznina, u kojoj se svitak vrti. To je no, no u svakom pravcu, bez granica." Zastao je, priseao se, dok je sipao vodu u au. "Ali, proarana je raznobojnim takicama. Meni je reeno ta su one, ali ne mogu u ovom trenutku da se prisetim." "A ja sam mislio da toplota naprosto ne stie do dubine." "Stie", ree mu Svila. "Toplota stie i dublje nego to je cisterna u kojoj su ovo hladili i dublje od bunara u mom mantejonu, odakle se uz dosta pumpanja uvek moe dobiti

hladna voda. Toplota prolazi, uistinu, sve do spoljanjeg kamenog sloja svitka, a onda se gubi u ledenoj noi. Da nije sunca, koje je prvi, ali i najvredniji Pesov dar ovome svitku, svi bismo se posmrzavali." Gledao je kako Oreb pije iz ae; zatim i sam potee duboko iz svoje. "Hvala vam oboma. Veoma je dobra." Trstika ree: "Ne bih se uputala u raspravu ni sa Pesom ni sa tobom o suncu, Patera, ali sunce ume da bude i opasno. Ako stvarno namerava posetiti svetilite, predlaem ti da krene predvee, kad nije tolika jara. Pamti proli put, Dabre?" Njen mu klimnu glavom. "Mi smo prvi put ili prole jeseni, Patera. Prijalo nam je to peaenje, pa smo odluili da ove godine krenemo ponovo. Ali dok smo se mi smislili, smokve su ve poele da dozrevaju. Ipak, nije bilo ovako vrue kao sad." "Ni blizu ovako", ree Trstika. "I tako, poemo mi, a ono vrelina sve jaa i jaa. Ispriaj mu ti, draga." "Onda on skrene sa staze", ree Trstika Svili. "Koja se zove, valjda, Hodoasnikov put. Videla sam lepo nekoliko sledeih kamenova ispred nas, ali Dabar zapeo u desnu stranu, niz jednu - kako li se zove. Ono, kao mala kamenita dolina, vrlo uska, izmeu dva brda." "Jaruga?" predloi Svila. "Da, tano. Niz jednu jarugu. I jo mi kae: 'Pouri, pouri, inae nikad neemo stii'. I zato ja potrim za njim i stignem ga." Ovi e idue godine imati bebu, razmiljao je Svila. Zamislio ih je kako sede, troje, i veeraju u nekom malom dvoritu, smeju se i priaju; Trstika nije ni lepa ni ljupka koliko Zumbula, pa ipak, on uvide da je poeo da zavidi Dabru, iz dubine due. "Onda je doao do kraja. Mislim, jaruge. Naprosto je prestala, zavrila se jednom uzbrdicom isuvie strmom za penjanje, tako da nije znao ta bi dalje. Najzad pitam ja njega: 'Kud misli da si krenuo?' A on meni: 'Pa, kod moje tetke.'" "A-ha", ree Svila, isprazni au i sasu u nju ostatak vode iz boce. "Dugo mi je trebalo da ga vratim na stazu, ali i to sam nekako uspela. Onda smo videli da stazom silazi ka nama jedan ovek, povratnik sa hodoaa, pa sam mu povikala da nam pomogne. On je stao, pitao ta je bilo, pa je rekao da povedemo Dabra malo dalje, u jednu senku, i da on tamo legne. Tako smo i uinili." "Bilo je to zbog toplote, naravno", ree Svila. "Da! Tano." Dabar klimnu glavom. "Bilo mi se sve pomealo, odnekud sam doao na pomisao da smo u gradu i da idemo prema kui moje tetke. Stalno sam se pitao ta je to bilo sa ulicom. Zato se toliko izmenila." "Posle je taj ovek ostao sa nama sve dok Dabru nije bilo bolje. Rekao je da su to bile prve faze toplotnog udara, i da se treba skloniti sa sunca, lei, jesti slanu hranu i piti hladnu vodu, ako se moe. Ta dva poslednja nismo mogli, jer nita nismo poneli, a i bili smo na prevelikoj visini da bismo silazili do jezera. On je bio doktor." Svila se ukoeno zagledao u nju. "O, bogovi!" "ta je, Patera?" "A ipak neki ljudi nee da veruju." Iskapio je au. "esto se i ja - iako bih morao znati istinu, ako je uopte iko zna - ponaam kao da u svitku ne postoje nikakve sile iznad moje nejake snage. Verovatno bi sad trebalo, forme radi, da vas pitam kako se taj lekar zvao; ali ne moram. Jer znam kako se zvao." "Ja sam to zaboravio", priznade Dabar, "iako je on ostao i priao s nama dobra dva sata." Trstika ree: "Imao je bradu. Bio je samo malo vii od mene." "On se zove dral", ree im Svila i dade znak kelneru. Trstika klimnu glavom. "Tako je. Da li je on tvoj prijatelj, Patera?" "Ne ba. Poznanik. Da li biste voleli jo po jednu bocu, vas dvoje? Ja u naruiti."

Klimnuli su glavom, a Svila ree konobaru: "Ja plaam za sve - za naa prva pia, kao i za drugu turu." "To e biti pet para, ako eli odmah platiti, Patera. Zna li ita o tom Pateri Svili, kau da je u Limni?" "Znam poneto o njemu", ree mu Svila. "Ali ni priblino onoliko koliko bi trebalo da znam." "Imao je boginju na Prozoru? Navodno ini uda?" "Prvo je tano", ree Svila. "Drugo nije." On opet pogleda Trstiku i Dabra. "Rekoste da je doktor dral neko vreme razgovarao sa vama. Ako nije nametljivo ovo moje raspitivanje o vaem kratkotrajnom poznanstvu, mogu li znati o emu je govorio?" "On je Patera Svila", ree Trstika konobaru. "Zar ne vidi njegovu pticu?" Svila poloi est zlatnih kvadratia na sto. Dabar ree: "Pitao je da li su moj otac i mati u dobrom zdravlju. esto je opipavao moju kou. Takoe je pitao od ega je umrla moja baba. To pamtim." "Postavljao je mnogo pitanja", ree Trstika. "Traio je da ga neprestano hladim kao lepezom - Dabra, hou rei." Oreb, koji je sve pomno sluao, prikaza zdravim krilom kako se to radi. "Tano tako, ptiice. Samo, ja sam to radila pomou mog eira." "Moram i ja da kupim jedan takav", promrmlja Svila. "Tanije, da nabavim novi. Sreom, u budetu imam sredstava za to." "eir?" ree Dabar. "Da. ak je i komisionar nosio... Nije bitno. To je jedan ovek koga ne poznajem, a nemam ni elje da vas lano uveravam kako ga poznajem. Time sam se dovoljno bavio. Ono to bi trebalo da kaem jeste sledee: hou, pre nego to krenem prema svetilitu, da kupim slamni eir sa irokim obodom. Znam da sam u nekom izlogu maloas video neto slino." Kelner im donese jo tri oznojene boce i tri iste ae. Dabar ree Svili: "Polovina prodavnica u Limni ih ima. Ovde se moe gadno izgoreti na suncu, na primer ako se poe amcem po jezeru." "Ili ako se poe na plivanje, jer veina ljudi ipak samo sedi na stenama." Trstika se nasmeja; imala je privlaan smeh, a Svila oseti da je ona toga i svesna. "Ljudi dou ovamo iz grada zato to je jezero fino i hladno, i misle da je to ono to ele. Ali kad sko e u njega, obino prilino brzo skoe i iz njega, bar veina njih." Svila klimnu glavom i osmehnu se. "Morau i ja to da pokuam, jednog dana. Pamtite li jo neka dralova pitanja?" "Pitao je ko je sazidao svetilite", ree Dabar. "A sazidao ga je, dabome, Savetnik Lemur, pre nekih dvadeset pet godina. Na svetilitu ima jedna bronzana ploa na kojoj to lepo pie, ali je doktor sigurno nije primetio kad je tamo bio." Trstika ree: "eleo je da zna da li je Dabar u nekoj rodbinskoj vezi sa tim Lemurom. Valjda ovek ne zna ta je dabar a ta lemur. Pa onda: da li smo poznavali Savetnika Lemura, ili ijednog Savetnika, i koliko su Savetnici otprilike stari. Rekao je da su oni, veinom, postali nai Savetnici pre vie od etrdeset godina, to znai da su tada morali biti prilino mladi." "A ja neto nisam ubeen da je tako", ree joj Dabar. "Onda je pitao da li znamo u kakvim su stranim tekoama neki drugi gradovi, i zar ne mislimo da bi im trebalo pomoi. A ja sam rekla da bi prvo trebalo preduzeti neke mera da u tim gradovima hrana bude poteno raspodeljena narodu, jer veliki deo tamonjih nevolja poinje tako to izvesni ljudi na visokim poloajima pokupuju ogromne koliine kukuruza pa onda ekaju da mu skoi cena. I jo sam rekla da su cene u Vironu i ovako dovoljno visoke, za mene; daleko bilo, da jo i aljemo pirina u Palustriju." Opet se nasmejala, a Svila se smejao s njom. Drugu bocu izvorske vode stavio je neotvorenu u prednji dep mantije. Njegove misli ve su odmicale uz stazu obeleenu belim

stenama, Hodoasnikovu stazu, koja se od Limne uzdie do Scilinog svetilita - tog svetog mesta na koje su ili i komisionar Simuliid, i dotor dral - na vrhu jedne litice iznad jezera. Kad je, skoro itav sat kasnije, stvarno krenuo, sunce mu se uini kao ivi neprijatelj, vatrena zmija pruena preko neba, mona, otrovna i zla. Hodoasnikova staza treperila je u vrelini, a trea bela stena, na koju je seo da bi obnovio dralovu ovojnicu, bila je, inilo mu se, vrua kao poklopac kotla na vatri. Brisao je elo rukavom i pokuavao da se priseti da li je pre dva ili tri meseca, kad je Simuliid iao ovim putem, bilo ovako vrelo; zakljui da nije. Bile su i tada velike vruine, svi su se na to alili. Ali nije bilo ovoliko vrue. "Ovo je vrhunac", ree on Orebu. "Vrelije od ovog ne moe, danas, biti. Moda je bilo mudrije da ekam do uvee, kao to je Trstika predloila; ali veeras bi trebalo da idemo sa Njorkom na veeru. Neka nas tei misao da ako ovo moemo izdrati, a moemo, a sunce nema nita jae da baci na nas, od ovog to sad baca, a nema, onda od sad moe samo da nam bude lake i lake. A kad se budemo vraali bie sveije, a i nizbrdica." Oreb nervozno klepnu kljunom, ali ne ree nita. "Jesi li video onaj izraz na Dabrovom licu kada sam odlazio od naeg stola, hramljui onako?" Svila jo jednom, poslednji put, ljisnu ovojnicom po belo obojenoj steni. "Kad sam mu rekao da imam slomljen zglob, uplaio sam se da e pokuati silom da me zadri u Limni." Svila ustade. Pomisli da su Simuliidova starost i teina verovatno bili jednaki, ili ve i hendikepi nego ovaj njegov prelom zgloba. Da li je i Simuliid, kao dral, susreo nekog hodoasnika na stazi? Ako jeste, ta im je rekao? A ta, ako je o tome re, moe on sam, Svila iz Ulice sunca, rei onima koje sretne, i ta ih moe pitati? Hodajui, pokuavao je da skrpi neku priu, u razumnoj meri istinitu, koja bi mu dozvolila da ih pita da li su sreli drala i ta im je dral govorio, a da pri tome ne otkrije svoje namere. Ali takva prilika nije mu se ukazala. Iako dobro obeleena (kao to je slubenica u Juzgadou i rekla), staza je bila sasvim pusta. Njenu strmu, kamenitu usamljenost i arku vrelinu ublaavala su samo povremena otvaranja vidika prema jezeru; svaki put sve lepih, ali sa sve vie opasnosti, a sve manje daha. "Ako bi jedan augur odluio da ide na ovo hodoae svakog dana u svom ivotu", upita Svila Oreba, "bez obzira na vremenske prilike i bez obzira na zdravstveno stanje, zar ne misli da bi se na kraju, poslednjeg dana njegovog ovosvitskog postojanja, talasna Scila uzdigla iz jezera i pokazala se pred njim? Ja verujem da bi, i kad ne bih morao da brinem o mantejonu - i kad narodu naeg kvarta ne bi bio potreban ni mantejon, ni ja, i da mi Izvana nije naredio da spasem mantejon - bio bih u iskuenju da pokuam taj opit. ak i ako opit ne bi uspeo, ipak bi to bio ivot od koga ima mnogo gorih." Oreb graknu i neto zaguna u odgovor, zurei tamo i ovamo. "Najzad, Scila, Pesovo najstarije dete, jeste ta koja odabira ko e biti augur. Svaka godina stigne kao flotila natovarena mladim mukarcima i enama... tako nam govore u sholi, razume." Jedna isturena stena nudila je nekoliko kvadratnih lakata senke; Svila tu unu i poe hladiti preznojeno lice zamasima irokog eira, kupljenog u Limni. "Neki, privueni idealom svetosti, zaplove vrlo blizu Scili; ona od njih uzme izvestan broj, koji nije ni veliki ni mali, nego je taan broj potreban za tu godinu. Drugi, odbijeni augurskim idealima jednostavnosti i nevinosti, zaplove to dalje od nje, najdalje to se usuuju; a ona uzme i neke od takvih, i to opet tano onoliko koliko je te godine potrebno. Zato je umetnici prikazuju sa mnogo ruku koje su dugake, kao bievi. Jednom takvom rukom ona je, vidi, apila i mene. Moda ak i tebe, Orebe."

"Ne vidi!" "Ne vidim je ni ja", priznade Svila. "Nisam ni ja nikad video Scilu. Ali sam osetio kako me vue. Zna ta? Mislim da ovo peaenje ini dobro mom zglobu. Izgleda da je doao u fazu kad mu je veba potrebnija nego mirovanje. Evo jo jedne isturene take pred nama. ta kae, da rtvujem Krvov tap gospi Scili?" "Ne bije?" "Ne bijem, kunem se." "uva." "Da ne bi neko drugi naao taj tap, pa te udario njime? Ne brini se. Stau na samu ivicu i baciu ga najdalje to mogu." Svila ustade i prie otroj krivini koja se pruala ka jezeru. Poe, vrlo obazrivo, jo malo dalje, do samog ruba provalije koja se pod njim otvarala: pet stotina lakata do ispreturanih kamenih ploa i talasa koji su se o njih razbijali. "ta kae, Orebe? Da ponudimo rtvu? Jedno neformalno rtvovanje Scili talasnoj? Sigurno je ona bila ta koja nam je poslala onaj ljubazni par. Rekli su mi sasvim dobrovoljno gde stanuju; a neka od pitanja koja im je doktor dral postavljao svakako mnogo govore." Zastao je. Kao dar od boginje, iznenadni nalet prohladnog vetra sa jezera povue njegovu mantiju, koja poe leprati iza njega, i osui znoj kojim je je njegova tunika bila natopljena. "Njorka i enila - ali, i ja, i ja - govorismo o mogunosti da ga izruimo Gardi, Orebe, kad mu uzmemo pare; to mi je smetalo tada, a smeta mi i sada, sve vie i vie. Maltene bih radije izneverio Izvanaa, nego to uradio." "Do-bar mali." "Jeste." Svila poe sputati tap vrhom prema tlu ispred sebe, uvide da nema na ta da osloni ferulu tapa i uzmae jedan korak. "Upravo u tome je nevolja. Kad bih ja saznao da je neki moj poznanik otiao u neki strani grad, da tamo uhodi u korist Virona, smatrao bih da je hrabar ovek i rodoljub. Doktor dral je oevidno uhoda iz nekog drugog grada, njegovog rodnog - nije bitno da li je to Ur, Urbs, Trivigaunte, Sedes, ili Palustrija. Pa, onda, zar nije i on hrabar ovek i rodoljub?" "Ide sad?" "Ahhh, da, u pravu si, valjda. Trebalo bi da krenemo, da gledamo na posao." Ali ostade nepomino na tom mestu, zurei dole u jezero. "Mogao bih, valjda, ovako da kaem: ako Scila prihvati moju rtvu, a to znai, ako tap padne u vodu, onda e biti ispravan postupak da pustimo drala da ode slobodno, im mantejon bude spasen; naravno, uz razumevanje da e on odmah, i zauvek, morati da napusti Viron - ali ne bismo predali ni njega, ni na dokazni materijal Gardi. Ne bismo ga otkekali zelembaima, kako bi to Njorka nazvao. Sada kucnu vrhom tapa po steni. "Ali to bi bilo isto praznoverje, nedostojno jednog augura. Ono to je nama potrebno, jeste redovno prinoenje rtve, ako je mogue u scildan, uz potovanje svih formi, pred Svetim prozorom." "Ne see!" "Neemo tebe. Koliko puta moram ja to da kaem? Ovna, ili tako neto. Zna, Orebe, stvarno postoji, ili je postojala, nauka zvana hidromansija, u kojoj augur iz obrazaca talasa ita Scilinu volju. istom sluajnou sam to pomenuo onoj eni u Juzgadu - verovatno mi je palo na pamet zato to sam pri dolasku video jezero - ali ne bih bio iznenaen ako je Savetnik Lemur imao na umu ba hidromansiju kada je zidao ovo svetilite u koje idemo. Hidromansija je primenjivana do pre stotinak godina, prema tome kad je svetilite zidano sigurno je bilo jo na hiljade ljudi koji su je pamtili. Moda se Savetnik Lemur nadao da vrati tu nauku u ivot." Ptican nije odgovorio. Jo dva minuta, ili due, Svila je stajao i zurio u gibanja talasa ispod njega, a onda se okrenuo ka zupastim stenama desno od sebe. "Pazi ono. Vidi se

svetilite, odavde." Pokaza tapom. "Rekao bih da su one stubove, koji dre kupolu, oblikovali da lie na Sciline ruke. Vidi kako su talasavi?" "o-vek tamo." Slabo vidljiva prilika kretala se levo i desno u plaviastom polumraku ispod Sciline vazduaste kalcedonijske ljuture. Onda je nestala, jer je ovek (zakljui Svila) verovatno kleknuo. "Sasvim tano kae. Ima tamo nekog. Sigurno je neko od poetka bio na stazi, ispred nas. teta to ga nismo sustigli." Proveo je neko vreme zadubljen u kontemplaciju o istoti dalekog svetilita, koja kao da je iz drugog svitka dola; onda se okrete i poe. "Verovatno emo ga sresti na stazi. Ali ako ne, onda bi verovatno trebalo da ekamo dok ne zavri svoje iskazivanje odanosti. A sa tapom ta emo? Da se ja vratim i bacim ga?" "Ne baca." Oreb rairi krila, kao da se reava da poleti. "uva." "U redu. Moda e se moja noga pogorati pre nego to se vratimo do Limne. Mudar si, dakle." "Svila bije." "Da se bijem? Pomou ovoga?" On zavrte tap u ruci. "Imam Zumbulin azof, a i njen mali igliar; i jedno i drugo su oruja daleko delotvornija od ovog." "Bije!" ponovi leganj. "Ma, s kim da se bijem? Pa nikog nema ovde." Oreb zazvida: niska nota, za njom jedna malo via. "Da li to na ptijem jeziku znai 'Ko zna'? Ja sigurno ne znam. A rekao bih da ni ti ne zna, Orebe. Drago mi je to sam poneo ta oruja, jer to to su kod mene, znai da ih Patera Gulo ne moe nai, a ja se mogu kladiti da je ve pretraio moju sobu; meutim, da je oruje moje, a ne Zumbulino, bio bih sklon da ga bacim boginji, za tapom. Onda ga Gulo nikad ne bi naao." "Lo o-vek?" "Da, ja verujem da je zao." Svila se vrati na Hodoasnikovu stazu. "Nagaam, samo nagaam, dabome. Ali, ako ve moram nagaati - a ini se da moram - onda u rei da je to verovatno zao ovek koji za sebe misli da je dobar, a takvi su daleko najopasniji." "Pazi." "Nastojau", obea Svila, iako nije bio siguran da li je vran mislio da se treba uvati Patere Guloa ili da treba paljivo hodati po stazi, koja je sad krivudala blizu ivice grebena. "Dakle, ako sam u pravu, Patera Gulo je tana suprotnost Njorki, zato to je Njorka dobar ovek koji za sebe misli da je zao. Uveren sam da si to primetio." "Pri-meti." "Da, bio sam siguran da jesi. Njorka je pomogao na desetak naina, a da i ne pominjem onu dijamantsku inuvu. Patera Gulo ve je time bio dovoljno skandalizovan, kao i narukvicom koju je od nekog drugog lopova dobio. Ne mogu ni zamisliti ta bi on uinio, ili rekao, da je naao azof." "o-vek ode." "Patera Gulo, misli? A, voleo bih ja da imam neki nain da to izdejstvujem - da on ode; zaista bih voleo; ali ini se da u ovom trenutku nemam ba nikakvih sredstava da to postignem." "o-vek ode", ponovi Oreb nezadovoljno. "Ne moli." "A, iz svetilita, na to misli?" Svila pokaza tapom za etnju. "To nije mogao, osim ako se bacio u jezero. Ja ve sasvim dobro vidim svetilite. Nisam primetio da iko izlazi." Na Svilino iznenaenje, Oreb se vinu sa njegovog ramena, pravo uvis, i uspe da uzlepra za jo pola Sviline visine; onda se opet spusti na njegovo rame. "Ne vidi."

"Sasvim sam voljan da ti poverujem da ga ne vidi odavde", ree Svila ptici, "ali, svejedno, on mora biti tamo. Moda ispod svetilita postoji nekakava kapela uklesana u stenu. Staza odavde malo krivuda prema kopnu, ali, svejedno, za otprilike pola sata smo tamo." 7. RUKE SCILINE "Neka svaki bog bude sa, hmm, tobom, ovog podneva, Patera", ree Ustavica im je njegov protonotar zatvorio vrata iza Guloa. Bilo je to izuzetno veliko iskazivanje naklonosti viega prema niemu. "Neka budu sa Vaom eminencijom, takoe", ree Gulo, klanjajui se praktino do poda. Taj naklon i konvencionalne fraze davali su mu vremena da jo jednom prebroji najvanija obavetenja koja je doao da prijavi. "Neka Molpe devianska, pokroviteljka dana, i Pes veliki, zatitnik celog svitka, on kome dugujemo sve to imamo, i Scila prea, zatitnica ovog naeg svetog grada Virona, budu uvek sa Vama, Vaa eminencijo, svakog dana Vaeg ivota." Dok se klanjao, Gulo je stigao da opipa dep u kome su bili narukvica i pismo. Uspravljajui se, dodao je: "Uzdam se da Vaa eminencija uiva u najboljem zdravlju? Da nisam doao u nezgodan as?" "Ne, ne", ree mu Ustavica. "Ni, vidi, najmanje. Ja sam zaista, hmm, oduevljen, to te vidim, Patera. Sedi molim te. Kako ti se, ovaj, ini mladi Svila, je li?" Gulo spusti svoje slaninasto telo na crno somotskoo sedite fotelje ispred Ustavicinog pisaeg stola. "Nisam imao mnogo prilike da prouim njegovu linost, do sada, Vaa eminencijo. U stvari, imao sam vrlo malo. On je otiao iz naeg mantejona samo nekoliko trenutaka posle mog dolaska i jo se nije vratio do trenutka kad sam krenuo ovamo da podnesem izvetaj Vaoj eminenciji. On se nee vratiti pre veeri, tako je rekao, pa po svoj prilici ni sad nije tamo." Ustavica klimnu glavom. "Ali je ostavio utisak na mene, iako sam ga video nakratko, Vaa eminencijo. Odreen utisak - poseban." "Da, da." Ustavica pritisnu lea o naslon svoje fotelje, a dugake prste sastavi vrhovima. "Da li bi, razume ti mene, mogao sad opisati taj, hmm, trenutni razgovor s njim, ali podrobno?" "Kako Vaa eminencija eli. Ubrzo poto sam uao u taj kvart grada, jedan ovek mi je dao ovo." Patera Gulo izvue narukvicu iz depa i podie je; Ustavica napui usne. "Moram rei, Vaa eminencijo, da je od tada jo nekoliko slinih ljudi dolo na vrata naeg mantejona. Bio je moj utisak - moj jak utisak, Vaa eminencijo - da su doli da daju sline poklone. Ali kad su videli da nije prisutan Patera Svila lino, nisu ni dali nita." "Ti si, ekaj molim te jednu stvar, njih - pritisnuo?" "Pritiskao sam koliko god sam smeo, Vaa eminencijo. Ali to su bili ljudi takve vrste, da ih ovek ne sme mnogo pritisnuti." Ustavica othuknu. "Htedoh rei, Vaa eminencijo, da, kad sam pokazao ovo Pateri Svili, on je meni dao jedan slian predmet i rekao mi da oba zakljuam u njegovu kutiju za novac. Jednu dijamantsku nanogvicu, Vaa visosti. U tom trenutku, s njim su bile jo dve osobe, jedan mukarac i jedna ena. Sve troje su se bili zaputili na jezero, rekao bih. Reeno je neto u tom smislu." Gulo se zakalja na izvinjavajui nain. "Mogue je, Vaa visosti, da su na jezero ipak otili samo Patera i ta ena." "Ti si stekao utisak da je Patera trebao biti diskretniji." Ustavica kao da utonu dublje u fotelju. "Ali ako nisi, ovaj, ustanovio i-den-titet to dvoje, nisi mogao, dozvoli, molim te, oceniti koliko je indiskretan on bio. Je li?"

Gulo se vrpoljio. "On je njih zvao Njorka i enila, Vaa eminencijo. Predstavio ih je meni." "Daj da vidim tu, ovaj, inuvu." Ustavica prui ruku da uzme narukvicu. "Praktino nije ni potrebno da ti kaem, hmm, Patera, da je trebalo da bude, je li, daleko diskretniji nego to si bio. A ta re, razume ti mene, zavisi od tumaenja. Energiniji, Patera. Siguran sam da se moe tako protumaiti. Biti diskretan, dozvoli, molim te, jednu stvar - to znai dobro oceniti stvari. U ovom sluaju, izvini, molim te, primeniti snaniju, hmm, strategiju. Pristup. Ili stav." "Da, Vaa eminencijo." "Trebalo je otmeno i, ovaj, elegantno da primi darove od vernih, Patera." Ustavica die narukvicu tako da je hvatala svetlost iz velikog, otvorenog, krunog prozora iza njega. Zanjiha je levo i desno. "Je l' hoemo jednu stvar? Nikakva izvinjenja ja neu primati po tom, hmm, pitanju, Patera. Razume ti mene ta ti ja priam? Nikakva izvinjenja." Gulo pokorno klimnu glavom. "Ta, hmm, gospoda - mogu i da se vrate, zar ne? Moda kad Patera nije tu, kao u ovoj, ovaj, prilici. To e biti tvoja, dozvoli, molim te - zlatna zgoda. Kad kucne taj as, da povrati, da povrati svoj, vidi, ugled. Nije nemogue. Potrudi se ti malo, Patera." Gulo se uvijao. "Pokuau, Vaa eminencijo. Biu... silovit. Uveravam Vas." "E sad. Tvoja, hmm, zapaanja. O Svili kao takvom. Ne treba da se, je li, zamara fizikim opisima. Razgovarao sam s njim." "Da, Vaa eminencijo." Gulo je oklevao; usta su mu bila otvorena, oi izbuljene, ali pogled neodreen. "Izgledao je reen." "Reen? Reen." Ustavica ostavi narukvicu na jednu uredno sloenu hrpu papira. "Ka emu?" "Ne znam, Vaa eminencijo. Ali, kako je samo vrsto stiskao usta. Drao se odluno. Videlo se, ako dozvolite da se tako izrazim, Vaa ekselencijo, svetlucanje elika u njegovim oima. Moda je ta metafora donekle prejaka, Vaa eminencijo..." "Moda je", ree Ustavica strogo. "Ali bar izraava ono to sam ja u njemu osetio. U sholi je, Vaa eminencijo, Patera bio dve godine ispred mene." Ustavica klimnu glavom. "Primetio sam ga tamo, a ko ne bi. Mislio sam da je dopadljivog izgleda i sklon uenju, ali prilino spor. Sada, meutim..." Ustavica jednim talasanjem ake odbaci 'sada'. "Nagovestio si, ini mi se, da je Patera, je li - iziao iz boravita? Sa tim parom. Branim? Jesu li oni bili, razume ti mene, venani, po tvom utisku?" "Mislim da su mogli biti, Vaa eminencijo. ena je nosila fini prsten." Ustavicini dugaki prsti poigravali su se upljim krstom koji mu je, draguljima obloen, visio o vratu. "Daj, molim te lepo, opii. Njihov izgled." "Taj ovek je izgledao kao grubijan, Vaa eminencijo, i bio je, mogao bih rei, neto stariji od mene. Neobrijan, ali pristojno obuen. Nosio je no na opasau. Kosa ravna, smea, Vaa eminencijo. Brada ria, oi tamne i prodorne. Prilino visok. Zapazio sam njegove ake, naroito, kad je uzimao to", Gulo pokaza ka narukvici, "od mene. I kad mi je to vraao, Vaa eminencijo. Imao je neobino krupne i jake. ake, mislim. ovek sklon tuama, rekao bih ja. Bojim se da Vaa eminencija nalazi da se izraavam suvie kitnjasto." Ustavica opet othuknu. "Samo ti priaj, molim te lepo, Patera, a ja u posle rei." "Njegov no, Vaa eminencijo. Imao je mesinganu drku, sa irokim rukotitnikom, a sudei po koricama seivo je due i ire nego to je to uobiajeno, kao i prilino povijeno. Meni se inilo da takvo oruje odgovara takvom oveku, Vaa eminencijo, ako razumete Vi mene."

"Ne verujem ja ni da ti samog sebe razume, Patera. Doim, ove, je li, pojedinosti, moda nisu potpuno bezvredne. A ena? Ta enila? Budi kitnjast koliko god ti volja." "Izuzetno privlana, Vaa eminencijo. Oko dvadeset godina, visoka, ali ne izrazito visoka. A ipak, postojala je oko nje jedna atmosfera... kao..." Ustavicin podignuti dlan prekide mlaeg augura usred misli. "Kosa boje trenje?" "O, da, Vaa eminencijo." "Znam, znam, znam ko je. Jo od noas jedan moj kurir, ili dvojica, ili trojica, zna, tragaju za njom. Znai, ta vatrena, ovaj, viksena, vratila se jutros u njegov mantejon? Imau ja to-ta da kaem pojedinim mojim, razume ti mene, sledbenicima, da, da. Da pogledamo ovaj ukras jo jednom." Podigao je narukvicu. "Ne zna, je li, kolika je cena ovoga? U smislu vrednosti? Naro ito ovaj zeleni kamiak?" "Pedeset karata, Vaa eminencijo?" "Pojma ja nemam. Nisi nosio na procenu? Ne, ne, ne, i nemoj. Vrati u Svilinu kutiju, da? Reci mu... ahh. Nita. Rei u mu ja. Sad kad izlazi, kai Inkusu da elim razgovarati sa Paterom u tardan. Neka Inkus poalje pismeni poziv u tom smislu, cedulju, je li, ali u njoj da ne stoji da si bio ovde. Molim te lepo. U moj raspored obaveza neka unese vreme za to." Gulo energino klimnu glavom. "Rei u mu, Vaa eminencijo." "Ta, hmm... ena. Tano sad: ta je rekla i radila dok je bila u tvom prisustvu? Svaku re, je li." "Pa, nita, Vaa eminencijo. Mislim da nije ni progovorila. Dozvolite da razmislim." Jednim prevrtanjem ake Ustavica pokaza doputanje. "Razmiljaj ti koliko god... smatra da je najbolje. Nijedna sitnica nije suvie triava da se, hmm, pomene." Gulo je sklopio oi i pognuo glavu, a na jednu slepoonicu pritisnuo aku. Tiina se spustila na visoku, prostranu, dobro provetrenu sobu iz koje je Patera Ustavica, kao koadjutor, vodio esto zamrene poslove Udruenja svetenika. Gulova pogurena lea gledao je kroz svoja etiri plamena oka Pes-sa-dvaput-glavom, sa neprocenjivo vrednog originala Kampionove slike; dole, na ulici, zanjita nemirni konj nekog gardiste. Posle dva ili tri minuta Ustavica ustade i prie prozoru koji je bio iza njegove fotelje. Prozor je bio otvoren; kroz njegov kruni otvor (iji je prenik nadmaivao Ustavicinu znatnu visinu) video je krovove sa iljatim zabatima i masivne kule Juzgadoa u podnoju ovog, zapadnog, najmanje strmog nagiba Palatina. Visoko iznad najvie kule, na motki koja je zbog nekog trika dreavo jakog sunca bila gotovo nevidljiva, plovila je blistava zelena zastava Virona. Sciline dugake, bele ruke na njoj, neujednaeno pokretane vruim, ali slabim vetrom, kao da su pozivale k sebi; gibale su se kao pipci pojedinih vrsta beskimenjaka u njenom jezeru, koji, u skladu sa talasanjem povrine, slepo ali neumorno ispituju bistru vodu, u potrazi za deliima mrtvih stvorenja, ali i za ivim ribama. "Vaa eminencijo? Mislim da Vam sad mogu prijaviti sve to sam video." Ustavica se opet okrete Gulou. "Izvrsno. Kapitalno! Izvoli, molim te lepo, Patera." "Kratko je trajalo, kao to rekoh, Vaa eminencijo. Da je due bilo, manje bih pouzdan sad bio. Da li je Vaoj eminenciji poznata ona mala bata uz na mantejon?" Ustavica odmahnu glavom. "Ona postoji, Vaa eminencijo. U nju se moe ui iz samog mantejona, kako sam i ja uao. Prvo sam pogledao mantejon, mislei da bih tamo mogao zatei Pateru Svilu na molitvi." "ena, ena, Patera. Ta, je li, enila." "Ima jedno veliko groe, to jest, vinova loza, izrasla preko jedne drvene senice, u sreditu bate, Vaa eminencijo. Ona je ispod toga sedela i bila gotovo sasvim sakrivena liem. Mislim da su Patera i taj necrkveni ovek tu sedeli i razgovarali sa njom, Vaa eminencijo. Onda su njih dvojica izila i obratila se meni, a ona je ostala da sedi."

"Ali je na kraju se ipak pojavila izvan?" "Da, Vaa eminencijo. Mi smo razgovarali samo minut, i Patera mi je rekao njihova imena, kao to sam Vam ve prijavio. Onda je kazao da odlazi, a njegova ptica - da li je Vaoj eminenciji poznata njegova ptica?" Ustavica opet klimnu glavom. "ena, Patera." "Patera je rekao da e oni otii, i tad je ona izila ispod senice. Rekao je, mislim doslovce ovako: 'Ovo je Patera Gulo, enila. Govorili smo o njemu ranije.' Ona je klimnula glavom i osmehnula se." "A onda, Patera? Kakav je bio dalji tok, hmm, dogaaja?" "Otili su zajedno, Vaa eminencijo. Sve troje. Patera je rekao: 'Odosmo na jezero, ptiurino jedna smena.' A u trenutku kad su izlazili kroz kapiju - ima jedna kapija koja u Ulicu sunca vodi iz bate - necrkveni ovek je rekao: 'Nadam se da nabode neto, al nemoj da panii ako ne.' ena, meutim, nije rekla ba nita." "Njena odea, Patera?" "Crna, Vaa eminencijo. Pamtim da sam na trenutak pomislio da je to sibilska mantija, ali bila je samo crna vunena haljina, kao to otmene dame nose zimi." "ta je juvelirsko imala na sebi? Rekao si, prsten, da?" "Da, Vaa eminencijo. I ogrlicu od ada, i min-ue, isto od ada. Primetio sam naroito taj njen prsten zato to je zablistao kad je odgurnula vinovu lozu na jednu stranu. U prstenu je bio tamnocrveni dragi kamen kao onaj koga zovu karbankl, ba veliki, ini mi se naprosto usaen u uto zlato. Ako bi mi Vaa eminencija poverila...?" "Da ti kaem zato je ona, je li, sredinja? Ali, moda i nije." Uzdahnuvi, Ustavica odgurnu fotelju od pisaeg stola i vrati se prozoru. Okrenuo je Gulou lea, a ake preklopio iza lea. "Mo-da nije", ponovi on. Gulo, pokrenut preteranom utivou, takoe ustade. "A opet, hoemo jednu stvar? Moda i jeste. Ti si, Patera, silno eljan da slui bogovima. Ili bar kae tako, je li, molim te lepo?" "Oh, da, Vaa eminencijo. Do krajnosti eljan." "Ali, isto tako i da se uzdigne u istorijskim knjigama jedne, ho emo li rei, izuzetno, i-zuzet-no vane porodice, da? Koju sam ja, koju sam ja dobro zapazio. Ima u vidu da bi, hmm, ako dogaaji budu ili odgovarajuim tokom, ti mogao - postati Prolokutor?" Gulo pocrvene kao devojka. "A, ne, Vaa eminencijo. Naime... ja..." "Nemoj, nemoj, nemoj, razmiljao si, da? Pa, dozvoli, molim te, svaki mladi augur to pomisli; i ja sam. A da li ti je ve svanulo da, dok ti stigne do prvih sedih vlasi, oni koje se nada da - kako emo rei? Impresionira? Zadivi. Da e oni biti ve mrtvi? Nestae, je li. Zaboravie ih svako osim bogova, Patera Gulo, deko moj. I tebe. Zaboravie ih svako osim bogova i tebe. A ko zna ta bogovi pamte, je li. To su, hajde da kaemo, injenice. Fakta, jemim ja tebi." Gulo mudro proguta i outa. "Ma nema ti ni teorijskih izgleda, Patera, ni najmanje. Da preuzme vlast. Ako je ikad preuzme. Dokle sam ja tu. Jedino posle mog odlaska, razume ti mene ta ti ja govorim. I posle odlaska mog naslednika. Sad si, brate, dozvoli jednu stvar - suvie mlad. A ako ja poivim dugo, tek onda nema izgleda, je li? To samo idiot ne bi skontao, dozvoli, molim te lepo." Gulo klimnu glavom, oajniki prieljkujui da na neki nain pobegne. Koadjutor se okrete i pogleda ga u oi. "Ja ne mogu govoriti u ime mog, hmm, naslednika. Jedino u moje. U svoje? U moje. Da, da. A ja imam na umu da vladam due nego stari Kvecal, obrati panju na to, molim te." "Nikada Vam ne bih poeleo manje, Vaa eminencijo."

"Njegove odaje su evo tu, Patera." Ustavica neodreeno zatalasa levom akom. "Na istom ovom spratu palate, vidi. Na junoj strani, unutranjoj, prema bati." Tiho se nasmejao. "A bata je vea nego ta Svilina. Mnogo, mnogo, hmm, prostranija. Nema tu sumnje. Vodoskoci, kipovi i, ovaj, veliko drvee. Sve to." Gulo klimnu glavom. "Divno je ovde sve to u vrtu, znam, Vaa eminencijo." "On je na vlasti ve trideset tri godine, dozvoli, molim te. Stari Kvecal. U tvom pokolenju ima, koliko, sto i neto. Mnogi sa boljim, hoemo li iskreno jednu stvar - vezama. Ja sam ti jo i najbolja meta, najkrai, razume ti mene ta ti ja govorim - put ka ostvarenju tvojih ambicija." Ustavica opet sede i pokretom pokaza Gulou da uini isto. "Jednu malu, hmm, igru, je li hoemo? isto iz sporta, da nam pro e ovaj pregrejani sat. Odaberi za sebe jedan grad, Patera. Bilo koji grad, po tvojoj volji, samo da nije Viron. Savreno sam ozbiljan. Unutar injenice, naravno, da je to samo igra. Razmotri. Veliki? Lep? Bogat? Koji e grad, je li, Patera?" "Palustriju, Vaa eminencijo?" "Dole kod abara, vidi, vidi ti njega. Dobro ti je to. Dakle zamisli sebe kao stareinu svetenstva u Palustriji. Moda kroz, ta rei, molim te lepo, kroz - jedno deset godina. Bie i dalje pot injen, je li, nama ovde, vrhu Udruenja, koji je u Vironu. Ostaje podanik Prvoga govornika, da? Ko god to bude u to doba. Recimo, podanik staroga Kvecala, ili, hmm, to je verovatnije kroz deset godina, moj podanik. Nalazi da je to privlana, jedna, ovaj, perspektiva?" Ustavica die dlan istom kretnjom kao ranije. "Ne mora nita rei ako ti je to, hoemo li rei, problem." "Vaa eminencijo...?" "Nita ja ne znam, Patera. Nita, nita ja ne znam. Ali, sua. To zna da je? Nema beanja od nje. Kako prolazi tvoj, hmm, izbor, Patera? Palustrija kako se snalazi u sui?" Gulo proguta knedlu. "uo sam da je podbacila etva rie, Vaa eminencijo. Znam da rie nema na tritu ovde, iako je trebalo da je trgovci donesu kao obino." Ustavica klimnu glavom. "Ulini su neredi tamo, Patera. Nema jo masovnog umiranja od, hmm, gladi. Ali je avet toga putena. Vojnici pokuavaju da, razume ti mene - suzbiju rulju. Praktino su ve, hoemo li rei, pohabani. Istroeni, ti vojnici. Ujak ti je vojno lice, da?" Zbunjen ovom iznenadnom promenom teme, Gulo uspe nekako da kae: "Pa - da, da, jedan moj ujak." "Major u Drugoj brigadi. Pitaj ga gde je naa armija, Patera. A moda ti to meni, dozvoli, molim te lepo, moe rei odmah? uo si njegove, hmm, uzgredne razgovore? Gde je, gde?" "U magacinima, Vaa eminencijo. Ispod zemlje. Ovde, u Vironu, nama je dovoljna Civilna garda." "Sasvim tako. Jest. U Vironu, ali ne na drugim mestima. Mi umiremo, je li? Ostarimo, kao - evo, recimo - kao Njegova svesnost. Pa krenemo stazom ka Glavnom procesoru. Hemijski ljudi potraju neto due, dodue. Veno?" "Nisam razmiljao o tome, Vaa eminencijo. Ali, pretpostavio bih..." Ugao usana prohain amija trznu se nagore. "Nisi, ali hoe. Nego ta nego e razmiljati. Sada, je li. Dobro je znati da su, hmm, ruke Sciline, ali i oruje koje ona u tim rukama dri, novi. Ili maltene jednako dobri kao da su novi. A ne kao u, ovaj, Palustriji. I mnogim drugim gradovima. Nai vojnici i oruje su kao novi, ili maltene isti kao novi. Razmisli ti o tome Patera." Ustavica se uspravi u fotelji, a laktove osloni na pisai sto. "ta ima jo, razume ti mene, da prijavi o Pateri, Patera?"

"Vaa eminencija je pomenula oruje. Naao sam papirni zamotuljak iglica, Vaa eminencijo. Otvoren." "Zamotuljak sa iglama, Patera? Ne vidim da ..." "Ne iglama za ivenje", dodade Gulo urno. "To su projektili za igliar, Vaa eminencijo. U jednoj od Paterinih ladica, ispod odee." Ustavica, govorei po prvi put neto sporije, ree: "A... ja to moram... razmotriti. To je... ozbiljna stvar. Ima li, hmm... jo neto?" "Poslednju stavku, Vaa eminencijo. Jednu koju bih mnogo radije da ne moram dojavljivati. Ovo pismo." On izvue pismo iz depa mantije. "Dolo je od..." "Dozvoli, molim te, pa ti si ga otvorio." Ustavica mu pokloni jedan blag osmeh. "enskom rukom je pisano, Vaa eminencijo, i veoma namirisano. Pod ovim okolnostima mislim da je moj postupak opravdan. Nadao sam se, vrlo iskreno, Vaa eminencijo, da e se ispostaviti da je pismo od njegove sestre ili kakve druge srodnice. Meutim..." "Ti si - odvaan, Patera. To je dobro, ili sam bar ja, dozvoli da ti kaem jednu stvar, sklon da smatram da je to dobro. Sfiksa je na strani odvanih, ne?" Ustavica kiljavo pogleda natpis na spoljanjoj strani naetvoro preklopljenog lista hartije. "Ovo nije od te, hmm, enile, razume ti mene? Jer da jeste ti bi to ve rekao." "Nije, Vaa eminencijo. Ovo je od jedne druge ene." "Proitaj mi ga, Patera. Sigurno si, ovaj, deifrovao to iskrivuljano krabanje. Ja to, radije, ne bih." "Bojim se da ete nai, Vaa eminencijo, da se Patera Svila kompromitovao. eleo bih..." "Jaaa u o tome, molim te lepo, da - sudim. Ti itaj, Patera." Gulo proisti grlo i rasklopi pismo. "'O buvice moja mala: zovem te tako ne samo zbog naina kako si skoio kroz moj prozor, nego i zbog onog kako si uskoio u moj krevet! Kako je tvoja usamljena cava eznula da dobije pisamce od tebe!!!'" "Cava, Patera?" "To je, heh, kao, nevenana ena, Vaa eminencijo. Pretpostavljam." "Ja - stvarno - pa dobro. Samo ti itaj, Patera. Ima li tu jo kakvih drugih otkria?" "Bojim se da ima, Vaa eminencijo. 'A mogao si mi ga poslati po onom ljubaznom prijatelju koji ti je dao moj poklon, zna koji!'" "Daj da ja to, ovaj, pogledam, Patera." Ustavica prui ruku, a Gulo mu dodade viestruko presavijani, a sada rasklopljeni list hartije. "Ovvv-vaj, hmm." "Da, Vaa eminencijo." "Ova stvarno - je li - tako pie? Zar ne? Nije li tako. Ja, ranije, ne bih nikako dopustio da je mogue, vidi. Da ljudsko bie ovakav rukopis ima. krabopis ovakav." Vea silno nabranih, Ustavica se nadnese nad pismo. "'Sad mi mora dati svoju', ovaj, je li, 'zahvalnost', valjda je ova re to, o bogovi? 'a i neto mnogo vie, kad se', vidi, vidi ti nju, 'opet sretnemo' i jo tri uzvika. 'Sigurno zna ono mestace gore na' - a-ha! - 'gore na Palatinu', vidi, vidi, vi-di!" "Vidim, Vaa eminencijo." "'Na Palatinu gde Telks', valjda je htela napisati Telksiepeja, ali nije, dozvoli jednu stvar - znala kako se pie do kraja. 'Gde Telks dri ogledalo podignuto? Hieragdan.' Ovo poslednje je podvukla, ali, o brate, de-be-lo... Debelo podvukla. Potpis. 'Zu.'" Ustavica kucnu dugakim noktom po hartiji. "Pa dobro, Patera, zna, li ti? Gde je, hmm, to? Ta slika i ogle... moliu lepo, ako mogu nagaati? Ako se mogu ja odvaiti da pokuam da pogodim. Nije ni u jednom mantejonu! Jer ja ih sve - znam." Gulo odmahnu glavom. "Nikad nisam video takvu sliku, Vaa eminencijo."

"To e biti, to e biti. U kui. U nekoj privatnoj zgradi za stanovanje, ocena je, razume ti mene. Moja." Ustavica najednom viknu: "Inkuse!" preko Gulovog ramena, i jedan augur sitnog rasta, krivih zuba i podmuklog izraza lica ue istog trena, kao da je bio uz sama vrata i prislukivao. "Gde bismo, molim te lepo, mogli, hmm, opaziti jednu Telksiepeju i jedno ogledalo, ovde na Brdu, je li? Ne zna. Ti - to - ne zna. Ali se raspitaj. Oekujem od tebe ishod sutra za rukom najkasnije. Ne bi trebalo da bude, hmm, teko, da?" Ustavica spusti pogled na pismo: peat na njemu bio je prelomljen. 'I daj, uzmi, molim te, neki peat sa, kako to da kaemo, sa srcem nekim ili sa p-p-poljupcem ili takvim neim, za ovo." On hitnu Zumbulino pismo preko sobe, Inkusu u ruke. "Odmah e biti, Vaa ekselencijo." Ustavica se opet obrati Gulou. "Nee biti vano ako je Patera ve video ovo, Patera. ena te vrste napisae najmanje dvanaest pisama njemu. Seriju, dozvoli, molim te. Tuce. A ti, dragi moj, ne zna kako da otvori pismo, a da peat ne polomi, je li? Inkus e ti pokazati. Korisna vetina, da?" im je kvaka kljocnula za protonotarom koji je iziao unatrake i pri tome se klanjao, Ustavica ustade jo jednom. "Ti, dakle, nosi sada to pismo natrag sa sobom u, u Sunanu. im ga on zapeati. Ako Patera nije tu, stavi ga na onu mermernu plou iznad kamina. Ako je tu, kai da su ti ga uruili ba kad si, dozvoli, molim te - izlazio. Nisi ni pogledao unutra, da?" Gulo sumorno klimnu glavom. "Prirodno, Vaa eminencijo." Ustavica se nagnu blie i zapilji se u njega. "Neto... te mui, Patera. Da ujemo, da ujemo." "Vaa eminencijo, kako je mogao jedan miropomazani augur, ovek koji je obeavao tako mnogo kao taj Patera, ovako da se kompromituje? Mislim na ovu besmislenu, odvratnu enturau. Meutim, boginja...! Meni je sad jasno zato Vaa eminencija smatra da njega treba staviti pod prismotru; ali - ali teofanija!" Ustavica poe sisati zube. "Vidi... razume ti mene... stari Kvecal ima obiaj da iznese to svoje zapaanje da bogovi nemaju zakone, Patera. Samo naklonosti." "Jasno je to i meni, Vaa eminencijo, ali gde ba prema tom auguru..." Ustavica ga uutka jednom kretnjom. "Mogue je da emo doznati mi i tu, hmm, tajnu, Patera. Kad kucne, je li, as. Ako je ima, a moda je uopte nema. Razmatrao si Palustriju, dakle?" Nemajui dovoljno pouzdanja da ga glas sad nee izdati, Gulo samo klimnu glavom. "Kapitalno." Ustavica ga je sad gledao suenim oima. "Dakle, da vidimo. "ta zna ti o istoriji kaldea Patera?" "O kaldeima, Vaa eminencijo? Samo to da je poslednji kalde umro pre nego to sam se ja rodio i da je Ajuntamiento doneo odluku da njega niko ne moe zameniti." "Pa su ga zamenili, dozvoli jednu stvar, molim te - oni sami. Je li. Ispada tako. Ti to shvata, ili ne shvata, Patera?" "Valjda mi je jasno, Vaa eminencijo." Ustavica krutim koracima ode preko sobe, sve do jedne visoke police za knjige. "Ja sam ga, vidi, poznavao, je li. Poslednjeg. Buan, tiranski nastrojen, pun munja i gromova, taj tip oveka. Rulja je, hoemo li rei - enila pred njim. Uvek masa voli takvog." Izvue jednu tanku knjigu ukorienu u crvenosmeu tavljenu kou, vrati se i ispusti je Gulou u krilo. "Povelja, da? Povelja. Napisana lino, lino, boanskom rukom Scilinom. Korekturu je izvrio bog Pes, lino. Tako, vidi, pie u Povelji samoj. U tom tekstu se, dakle, u tekstu samom - to tvrdi. Sad ti izvoli, molim te, baci pogled na paragraf sedmi. Brzo, brzo. Onda mi reci ta si naao, hmm, udnovato." utanje se jo jednom spustilo na prostranu, sumorno nametenu kancelariju. Mladi augur se pogurio nad knjigom. Na ulici su se potukli neki nosai nosiljki, kao vrapci: mnogo

galame, malo udaraca. Minuti su proticali, a Ustavica je kroz otvoren prozor gledao njihovu raspru. Gulo die pogled. "Ovde kae da treba da se odravaju izbori za nove Savetnike, Vaa eminencijo. Svake tri godine. Da li je ta odredba Povelje ukinuta?" "Delikatno si ti to, hmm, iskazao, Patera. Mogao bi ti, je li, stvarno i stii u tvoju Palustriju. Da. ta jo?" "Takoe pie da je funkcija kaldea doivotna, kao i da kalde ima pravo da imenuje svog naslednika." Ustavica klimnu glavom. "Vrati to na policu, molim te. Ne sprovodi se to vie, je li. Nema kaldea uopte. Mada u zakonu jo i sad stoji tako. Zna za trgovinu zaleanim embrionima, Patera? Posle se rode nove sorte stoke, egzotini kuni ljubimci, a i robovi isto tako, u mestima kao to je Trivigaunte? Odakle, dozvoli da pitam ja tebe jednu stvar - odakle dolaze oni?" Gulo je hitao prema polici. "Iz drugih gradova, Vaa eminancijo?" "A drugi gradovi isto govore 'iz drugih gradova, iz drugih gradova'. uj: semenke. I granice za kalemljenje, iz kojih izrastu biljke, hmm, bizarnih oblika. Ali uginu, je li? Veina ugine. Neke, opet, neprirodno nabujaju i razmnoe se." "uo sam za takve stvari, Vaa eminencijo." "Veina tako odgajenih zveri i ljudi ipak su, hoemo li iskreno jednu stvar? - sasvim obini. Ili gotovo sasvim, da? Nae se i poneka, kako da to kaemo. Nakaznost. udovita, razume ti mene. alosna da se vide ili strana. I-zu-zet-ne cene se plaaju za takve. E sad, dobro sluaj." "Sluam, Vaa eminencijo." Ustavica je stao pored njega, poloio mu ruku na rame i stiao glas gotovo do apata. "Znalo se, opte poznata stvar je bila. Pre petnaest godina. Kaldeova ludost, tako smo mi to nazvali. A sad, razume ti mene ta ti ja kaem - zaboravilo se. Ti, ni rei o tome, nikom, Patera. Da ne nastane tu neko uznemirenje opet." Krivei vrat da bi mogao pogledati koadjutora u oi, Gulo proglasi: "Vaa eminencija se moe na mene osloniti potpuno." "Kapitalno. Pre nego to je, hoemo li rei, uzeo od bogova nagradu koju je zasluio, taj kalde je platio svotu, svotu, jedne takve, je li, veliine. Kupio ljudski embrion. I to izu-zetan." "A, tako." Gulo ovlai usne. "Cenim to mi ukazujete toliko poverenje, Vaa eminencijo." "Naslednika sebi, vidi ti. Ili nekog ko e biti upotrebljen kao, hmm, oruje. Ne zna se, Patera. Ajuntamiento o tome ne zna nita vie nego ti, sad kad sam ti, evo, rekao, je li." "Ako mogu pitati, Vaa eminencijo...?" "ta je posle bilo sa embrionom? Tu ti je poenta, Patera. A ta bi on mogao initi? Izuzetna snaga, moda. Ili, uje tvoje misli, moda? Pomera predmete, a da ih ne dodiruje? Bilo je govorkanja o nekim takvim ljudima. Ajuntamiento je tragao, o bogovi. Tra-gao i tragao. Nikad prestao, nikad odustao." "Da li je taj embrion implantiran, Vaa eminencijo?" "Niko ne zna. Da li je usaen ili, razume ti mene - nije usaen. Ni sad se to ne zna." Ustavica se vrati do pisaeg stola i sede. "Prola je, dozvoli, molim te, jednu stvar - godina. Dve, pet. Deset. Dolazili su oni kod nas. Da testiramo svako dete u svakoj palestri u gradu, to smo i uinili. Memorija, molim te lepo. Isto tako, fizika spretnost i okretnost - deksteritet. I svata drugo. Bilo je nekoliko dece za koju smo se, hoemo li kazati, zainteresovali. Ali uzalud, sve uzalud. to vie ti njega posmatra, sve manje udnog nalazi. Sluajevi ranijeg sazrevanja, banalno, molim te. Kroz par godina sva ostala deca ponu postizati to isto, je li."

Ustavica odmahnu glavom. "Onda smo, vidi, mi njima, hmm, rekli: nita tu naroito udno nije. A i oni su bili tog miljenja, Lemur, Lori i svi ostali. Ne postignu uvek neke naroite rezultate, ti smrznuti embrioni. Vie od polovine njih ugine ve u ma-ma-materici. Praina se, razume ti mene - slegla. Cela stvar pala u zaborav." Iako je retko kad doivljavao sev intuitivnog saznanja, Gulo sad oseti da je ba na taj nain pogodio istinu. "Vaa! Ekselencija je nala tu osobu! To je ta enska osoba - enila!" Ustavica napui usne. "Ja nisam, hmm, ustvrdio... nita ni priblino tako, Patera." "Zaista niste, Vaa eminencijo." "Taj Patera postade, dozvoli, molim te - popularna prilika, kao to sam, hmm, jue nagovestio. Ta teofanija, dabome. Dabome... 'Svilu za kaldea', nabrljano na zidovima od ume do jezera. Mora takav privui svakojake i kojekakve, a? Potrebno je da na njega pazi akolit pun, hmm... mudrosti. Veoma diskretan. I na te osobe sa kojima se on drui. Teka, razume ti mene, obaveza za nekog tako mladog. Ali za budueg koadjutora Palustrije, ba prikladan zadatak." Oseajui da je time razgovor zavren, Gulo ustade i nakloni se. "Dau sve od sebe, Vaa eminencijo." "E, dobro. Ka-pi-tal-no. Vidi sa Inkusom o tom pismu i o mojoj beleci Pateri." Ispoljavajui ogromnu odvanost, Gulo upita: "Smatrate li, Vaa eminencijo, da se i sam Patera moda toga dosetio? Ili da mu je ta ena jasno i glasno rekla?" Ustavica sumorno klimnu glavom. Ovde je, na svojoj najvioj taki, litica bila nadneta daleko nad jezero, kao pramac lae nekog diva. I ba tu, sudei po natpisu na jednoj skromnoj bronzanoj ploi ugraenoj u zid pored ulaza, najponizniji molilac Scile Jezerske, Lemur, Predsedavajui Ajuntamienta, 'podie njoj u slavu' ovu nevinu poluloptastu kupolu od mleno-poluprovidnog kamena plave boje, oslonjenu na talasave vrhove deset (Svila ih izbroja) stubova nalik na pipke, prema vrhu sve uih, krhkog izgleda. Stubovi-pipci kao da su izrastali iz zdepaste balustrade. U bronzane ploe balustrade bejahu finim crtama urezani likovni prikazi njenih podviga, stvarnih i legendarnih. Najupeatljivija slika od svih bila je urezana u ogromnu bronzanu plou ugraenu u pod: Scila sama, golih prsa, sa kosom koja plovi po talasima i deset ruku koje se, svaka u po nekoliko namotaja, pruaju ka stubovima. Nieg drugog nije bilo. "Ovde, Orebe, nikog nema", ree Svila. "A ja, meutim, znam da smo videli nekog." Ptican samo zaguna. I sad odmahujui glavom zbunjeno, Svila zakorai pod kupolu, u duboku senku. U trenutku kad je njegova pranjava, crna cipela dodirnula pod, uinilo mu se da uje slabo stenjanje iz stenovitog masiva ispod sebe. A Oreb, na veliko Svilino iznenaenje, polete. Ne dobro, i ne daleko; izmeu dva stuba, i opet napolje, do jednog iljka golog kamena, nekih osam ili deset lakata daleko od svetilita, i tu slete trapavo i teko; ali to je ipak bio let, sa dralovom malom udlagom koja je blistala svojom plavom bojom na crnom perju. "ega se ti boji, ptiurino jedna smena? Da ne padne?" Oreb nakrivi slivenu glavu prema Limni. "Riba glava?" "Da", obea Svila. "Jo ribljih glava, im se vratimo." "Pazi!" Hladei se irokim slamnim eirom kao lepezom, Svila se okrete da se divi jezeru. Poneko prijateljsko jedro blistalo je tu i tamo: majuni trouglovi beline na preovlaujuem kobaltu. Ovde je bilo sveije nego maloas meu stenama, a sigurno je jo sveije u ovim brodicama koje on sada gleda. Ako sauva mantejon, u skladu sa Izvanaevim eljama, moda bi mogao jednog leta dovesti ovamo izletniku grupu iz palestre, decu koja nikada nisu

videla jezero, niti se vozila u amcu, niti upecala ribu. Bilo bi to, svakako, iskustvo koje ta deca ne bi nikada zaboravila; pustolovina koju bi celog ivota pamtila kao dragocenu uspomenu. "Pazi ruka!" Orebov glas doao je sa povetarcem sa kopna, glas vrlo slab, ali otar. Svila automatski die pogled ka svojoj levoj ruci, koju je, naslanjajui se na jedan od povijenih stubova, bio podigao gotovo do donje ivice kupole; ali ruka mu je, naravno, bila savreno bezbedna. Osvrnuo se i pogledom potraio Oreba, ali taj ptican kao da je nestao u ispreturanom golom stenju, u pravcu kopna. Oreb se vraa u divljinu, ree Svila sebi - vraa se u slobodu, ba kao to mu je on, Svila, i ponudio, one prve noi. Pomisao da je taj stvor, nekada u kavezu, sada slobodan i srean, ne bi trebalo da bude bolna; ali je ipak bila. Dok je pogledom traio Oreba meu stenama, Svila krajikom oka primeti da se jedan od delikatno uvijenih pipaka-stubova, i to onaj najblii ulazu, odvaja od ivice kupole i sputa, dok drugi zapreava izlaz, uvijajui se u dvostruko S. Prvi pipak poe ka Svili, talasavim i gotovo nemarnim pokretom. Svila odskoi i tresnu Krvovim tapom po njemu. Stub mu se, bez ikakvog napora, obmota oko struka: oma od kamena. Krvov tap pri treem udarcu pue na komade. Na podu, Scila otvori svoje bronzane usne; pipak ga neodbranjivo ponese ka tom otvoru, koji je zinuo pod njim kao mrani bunar. Svila se u vazduhu bacakao, sve do trenutka kad ga je pipak ispustio u otvor. Poetni pad nije bio veliki; ali to je bio pad na stepenite pokriveno tepihom, i Svila se poe niz njega kotrljati i tumbati, gubei svaku orijentaciju. Najzad se nae opruen na podu, nekih dvadeset ili trideset lakata ispod svetilita, ugruvanih laktova, kolena i jednog obraza. "O, bogovi!" Zvuk njegovog glasa donese svetlo; u prostoriji su bile fotelje, velike, udobnog izgleda, obloene tavljenom koom smee i nagorelo-narandaste boje, rasporeene oko jednog velikog stola. Svila im je, meutim, posvetio malo panje, jer se jednom rukom drao za povreeni zglavak stopala, dok je drugom ibao po tepihu dralovom ovojnicom. Kao udom pokrenut, kruni panel duboke plave boje, koji je sainjavao suprotni kraj dvorane, sada se otvori, po injui od jedne take u sredini koja se rairila kao zenica, otkrivajui ogromno visokog talusa; udovino lice od crnog metala sa vitkim crnim cevima baz-mitraljeza pokraj blistavih onjaka. "Opet ti!" zagrme talus. Svili se vrati uspomena na Krvov zid krunisan seivima - na no nepominu i sparnu, na kapiju od gusto rasporeenih gvozdenih ipki, na ovog diva od bronze i elika koji je i tada urlao na njega. Svila je tresao glavom i namotavao ovojnicu; iako je bio potreban znatan napor da izbegne drhtanje glasa, on ree vrlo glasno: "Ja nikad ranije nisam bio ovde." "Znao sam te!" Talusova ruka se hitro izdui, poseui ka njemu. Svila bre-bolje pojuri uz zastrto stepenite. "Nisam eleo da doem ovamo! I nisam pokuao da uem." "Znam te!" Metalna aka velika poput lopate stee se oko Sviline desne podlaktice, preko povreda koje je nanela beloglava ptica; Svila kriknu. "Da li te ovo boli!" "Da", jeknu on. "Boli. Uasno. Molim te, pusti me. Uiniu sve to kae." elina ruka ga prodrma. "Nije te briga!" Svila opet kriknu, grei se u zahvatu prstiju koji su bili debeli kao vodovodne cevi. "Mous me kaznio! Ponizio!"

Drmanje je prestalo. Ogromna mehanika ruka podigla je Svilu, i dok je on visio kao lutka u vazduhu, poela se skraivati. Cvokoui zubima, Svila uspe da izgovori: "Ti si Krvov talus. Ti si me zaustavio na kapiji." elina aka se otvorila, i on pade teko na pod. "Bio sam u pravu!" Nosio je azof sa sobom od grada pa sve do jezera - ali sada mu azof vie nije bio za pojasom. Nastojei da ga glas ne izda, on ree: "Mogu li da ustanem?" nadajui se da e osetiti kako mu azof klizi niz nogavicu. "Mous me otpustio!" urlao je talus. Okomiti gornji deo talusovog tela naginjao se groteskno ka njemu dok mu se talus obraao. Svila ustade, ali azof ne nae. Maloas, dok se etkao po svetilitu i odatle razgledao jezero, azof mu je, svakako, jo bio zavuen pod opasa; to bi znailo da je izgubljen tek u padu niz stepenice i da se moda i sad nalazi blizu vrha stepenita. Rizikovao je i nainio jedan oprezan korak unazad. "Strano mi je ao - stvarno jeste. Ja nemam nikakvog uticaja na Mousa, koji me mrzi mnogo vie nego to ikada moe mrzeti tebe. Ali moda imam neto malo uticaja na Krva i uiniu sve to mogu da bude vraen na posao." "Ne! Nee!" "Hou." Svila se odvai na jo jedan mali korak unazad. "Hou, uveravam te." "Vi meke stvari!" Talus beumno, a inilo se i bez ikakvog napora, kliznu napred preko tepiha na svojim tamnim gusenicama; kresta njegovog bronzanog lema umalo to nije zaparala po plafonu. "Izgledate isto jer jeste isto! Lako se lomite! Nema popravke! Puni odvratnog smea!" Izmiui se malo-po malo, Svila upita: "Jesi li bio tamo gore, u svetilitu?" "Da! Moj procesor, daljinski!" Ovog puta se obe talusove ruke pruie ka njemu, izduujui se kao teleskopi, tako brzo da im on izmae za manje od irine jednog prsta. Zatetura se unazad, oajniki gurnu jednu fotelju jednoj ruci na put i baci se glavake pod sto. Talus podie sto, preokrete ga u vazduhu i tresnu itavom povrinom stola po tepihu, da ubije Svilu, kao kad ovek mekanom lopaticom ubija muvu; Svila oseti da mu je masivna ivica drvene table okrznula iroki rukav mantije, zatim oseti i siloviti talas vazduha u trenutku udara stola o tepih. Neto je lealo na podu, ni ceo lakat ispred njegovog lica: zeleni kristal usaen u srebro. On to dograbi, a talus dograbi njega i podie ga u vazduh, drei ga ovog puta za lea mantije, tako da je Svila visio iz talusove ruke kao crni moljac uhvaen za aava krila. "Mous mi zadao bol!" urlao je talus. "Zadao bol i oterao! Vratio me Potou! Nije bio zadovoljan!" "Ja s time nikakve veze nisam imao", ree Svila, nastojei da mu glas bude u najveoj moguoj meri umirujui. "Pomoi u ti ako budem mogao - kunem se." "Uao si unutra! Ja bio na strai!" Talus ga prodrma. "U tunelu crvena voda nee smetati!" Talus je uzmicao kroz kruno otvoreni zid, polako, ali postojano, i nosio Svilu sa sobom. Ruke je uvlaio, primiui Svilu sve blie svom uasavajuem licu. "Ne elim ti naneti zlo", ree mu Svila. "Zlo je - a to znai, veoma pogreno unitavati hemijske ljude, a ti si neto veoma blisko hemu." Ovo je na trenutak zaustavilo talusa. "Hemi su kr!" "Hemi su divni proizvodi, rasa koju smo mi bioloki ljudi proizveli u davnoj prolosti, naa slika i prilika ali od metala i sintetike." "Vi bioloki ste riblja creva!" Klizee kretanje unatrag se nastavilo. Svila je vrsto drao azof u levoj ruci, sa palcem na demonu. "Molim te reci mi da me nee ubiti."

"Ne!" "Pusti me da se vratim na povrinu." "Ne!" "Neu ti napraviti nikakvu dalju tetu, kunem se; a i pomoi u ti ako budem mogao." "Baciu te i smrviu te!" rikao je talus. "Jedan udarac!" Zid se zatvorio, opet kao zenica oka, iza njih; nali su se u mutno osvetljenom, dugakom hodniku, irokom neto vie od dve talusove irine, probijenom kroz stenoviti masiv. "Zar se ne boji besmrtnih bogova, sine moj?" upita Svila u oajanju. "Ja sam sluga jednog boga i prijatelj drugog." "Scili sluim!" "Kao augur, ja sam pod zatitom svih bogova, pa i pod njenom." elini prsti ga protresoe jo silovitije nego pre, a onda pustie mantiju; on pade na mrani i prljavi kameni pod i umalo ne ispusti azof. Valjajui se po podu, napola slep od bola, on pogleda gore, ka metalnom licu, udovinoj maski; ugleda i elinu pesnicu podignutu iznad talusove glave. Krila Hieraksa zatutnjae u njegovim uima; nemajui vremena da misli, ubeuje, preti ili izvrdava, on pritisnu demona. Iz balaka jurnu azofno seivo, sainjeno od univerzalnog diskontinuiteta, i zahvati talusa ispod desnog oka; zupasto komae razbuktale ljake polete iz te take na sve strane. elina pesnica se sjuri do kamenog poda, ali videlo se da gubi pravac; poe udarati kao eki, uzastopno i brzo, ali negde levo od Svile. Sad je itava erupcija crnog dima i pucketavog narandastog plamena kuljala iz razvaljene gomile materijala koji je nekad bio talusova glava; ali se jo uo zagluujui krik besa i patnje. Ogromne eline pesnice poee da tuku slepo u svom pravcima, tako da su od zidova leteli odvaljeni komadi kamena otri poput sekira od kremena. Talus, bez oiju, sav u plamenu, jurnu ka njemu. Samo jedan zamah azofom bio je dovoljan da presee obe iroke, tamne gusenine trake pomou kojih se talus kretao; one poee da ibaju po podu, po zidovima, i po samom umiruem talusu, kao bievi. Onda klonue. Potmuli prasak, i novi plamen po e suktati uvis, iz talusovog donjeg dela tela, opruenog vodoravno kao vagon, iza uspravnog, prednjeg torzoa. Svila die palac sa demona i poe uzmicati od vatre i dima; gurnu azof nazad pod opasa, otrese prainu sa crne mantije i izvadi brojanice. Po e njihati upljim krstom, koji je o brojanicama visio, prema goruem talusu, a drugom rukom iscrtavati znak sabiranja ponovo i ponovo. "Prenosim ti, sine moj, oprotaj svih bogova." U poetku je njegovo recitovanje bilo ravno, mehanino, ali mu se njegov um malo-po malo ispuni divotom i dobrotom boanske amnestije, a glas mu postade jak i pun arke volje. "Seti se sada Pesovih rei: 'Moju volju ispunjavajte, u miru ivite, mnoite se i ne dirajte moj peat. Tako ete izbei moj gnev. Idi dobrovoljno, i sve to si ikad nepravino uinio bie ti oproteno...'" Inkus, mirkajui, vrati Gulou Zumbulino pismo. Peat je opet bio na pismu, slian onom ranijem, originalnom, mada ne i istovetan; na peatu je bio prikazan plamen kako iskae iz dveju aka sastavljenih u 'iniju'. "Dakle, Zu", ree Inkus. "Pretpostavljam da puni oblik njenog imena glasi 'Himenozuzora'. vrlo lepo. Imao sam ja posla s tim imenom nekoliko puta." "Nisam ja to pisao", ree mu Gulo zlovoljno. "Nego, ti bi trebalo sad da pie Pateri Svili i da mu kae da doe na razgovor sa Njegovom eminencijom u tardan. Ti odredi u koliko sati i tako upii u knjigu poslova Njegove eminencije."

Krivozubi protonotar klimnu glavom. "A ti e odneti pismo, da ga ne moramo mi slati? Radije bih da sad ne moram zazvidati da neki drugi deko to odnese, samo da bi stari Ustavica mogao da iiba tvog napaljenog kera i vrati ga u tenaru." Debeljuni Patera Gulo mu se primae, steui pesnice i crvenei u obrazima. "Patera Svila je pravi ovek, ti, suknjo jedna mantejonska. Bez obzira na to ta je radio sa tom enskom, on vredi koliko deset takvih kao to si ti i tri ovakva kao to sam ja. Imaj to na umu, budi svestan razmera." Inkus se isceri gore ka njemu. "O Gul-lo! Pa ti si nam se zaljubio!" 8. HRANA ZA BOGOVE Patera Svila se odmae dva duga koraka od vrata, koja bejahu jo vrsto zatvorena, i odmeri ih zgaenim pogledom; gaenje je oseao prema sebi i svom neuspehu. Vrata su se svakako mogla na neki nain otvoriti - jer talus ih je otvorio. A kad bi i on u tome uspeo, imao bi pristup na stepenite koje vodi do poda svetilita na vrhu litice; odatle bi moglo biti mogue (ili ak lako) otvoriti vrata na slici Scile urezanoj u pod, izii napolje i vratiti se u Limnu. Komisionari, ree Svila sebi, i - koga je jo pomenula ona ena? - sudije, i njima slini, dolaze ovde, oigledno na savetovanja sa Ajuntamientom. Pre nego to ga je ubio azofom... (Morao je prisiliti sebe da se suoi sa tim reima, iako je ve mnogo puta rekao sebi, savreno istinito, da ga je ubio samo da bi spasao svoj ivot.) Pre nego to ga je ubio, talus je rekao da ga je Mous otpustio i vratio ovde, Potou; a kad je pomenuo to ime, svakako je mislio na Savetnika Potoa. Prema tome, onaj koji je uao u svetilite i nestao bio je, svakako, sudija, komisionar ili neto slino. Nikakve tajne vie nije ostalo u tom nestanku: ovek je uao, neko ga je primetio (valjda talus), ovek je moda pokazao neku vrstu propusnice, Scilina usta su se otvorila da ga propuste, siao je niz stepenite, a zatim je odveden do nekog mesta koje ne moe biti daleko, jer se talus pola sata kasnije opet naao na svom poslu. Sve savreno logino i sve jasno ukazuje na to da su kancelarije Ajuntamienta negde u blizini. To uvianje pritisnulo je Svilina lea i povilo ih kao teak teret. Kako moe on, graanin i augur, zadrati za sebe sve ono to je saznao o dralovim delatnostima, ak i ako bi tajnost bila korisna za spasenje mantejona? Sa muninom u srcu, on okrete lea vratima koja su se za talusa otvorila tako glatko, a koja se za njega nisu htela otvoriti uopte. Na njima nije bilo nikakve vidljive brave, niti kvake, niti ikakvog drugog mehanizma za otvaranje. Dejstvo zenice postignuto je kliznim ploama tako vrsto pritisnutim jedna uz drugu da je on jedva uspevao da vidi povijene linije njihovog dodira. Ve je vikao otvori i otvaraj i otvori se i stotinu drugih verovatnih rei, bez ikakvog uinka. Promukao i obeshrabren, poeo je, najzad, da see i bode po tim ploama, pomou treperavog diskontinuiteta koji je azofu bio seivo. Najzad su ploe bile toliko izbrazdane i stopljene da, po svemu sudei, ni onaj ko zna njihovu tajnu ne bi vie mogao da ih natera da se otvore. Buka je bila toliko uasna da je kamenje izletalo iz zidova i tavanice, u koliini dovoljnoj da ga ubije deset puta; najzad se drka oruja ugrejala toliko da mu je pekla prste i dlan - ali se vrata nisu otvorila, niti se na ma kojoj plo i pojavila ma i jedna, makar i najmanja rupa. I sad nema alternative, ree Svila sebi, nego da krene, umoran, gladan i ugruvan, ovim tunelom, nizbrdo, sa slabanom nadom da e nai neki drugi izlaz. Spreman maltene da besni protiv Izvanaa i svakog drugog boga iz istog oseanja uskraenosti, on sede na golu stenu poda i odmota dralovu ovojnicu. dral mu je rekao, priseti se on ne bez gorine, da ovojnicom treba udarati samo po glatkim povrinama, navodei kao primere onu njegovu klupicu za odmaranje nogu i ilim. To uputstvo je, nesumnjivo, bilo smiljeno da zatiti meku

kou ovojnice, slinu tavljenoj koi, od nepotrebnog habanja; ovaj grubi kameni pod teko da se mogao odrediti kao glatka povrina, a on, Svila, ipak neto duguje dralu. Dodue, reen je da iupa iz drala, ucenom, pare koje je Krv zatraio za mantejon, iako je taj isti dral vie nego jednom postupio prema njemu, Svili, na prijateljski nain. Uzdiui, Svila skide mantiju, presavi je i poloi na pod, pa poe udarati preko nje, sve dok ovojnica nije postala vrelija od balaka azofa. Kad ju je opet pritegao oko noge, ustao je mukotrpno, obukao mantiju (ija je toplina bila dobrodola u ovdanjem sveem i neprestano promajnom vazduhu) i krenuo odluno, odabirajui pravac za koji se ponajvie inilo da bi ga mogao odvesti do Limne. Poao je sa namerom da broji korake, da bi znao koliki put je prevalio ispod zemlje; u poetku je brojao utke, samo pomiui usne i opruajui po jedan prst iz stisnute pesnice posle svakih preenih sto koraka. Uskoro uvide da je poeo brojati glasno. Prijao mu je blagi odjek njegovog glasa; ali vie nije znao da li je sklopio pesnicu samo jednom, to bi znailo pet stotina preenih koraka, ili dvaput, to bi znailo hiljadu. Tunel je bio prividno nepromenljiv, pa ipak su se u njemu pojavljivale male razlike, koje ubrzo postadoe toliko zanimljive da je Svila, u urbi da ih to bolje osmotri, zaboravio na brojanje. Na pojedinim mestima ovdanji 'slobodni kamen' bio je zamenjen brodskim kamenom, u kome su se, meutim, videli avovi, kao na lakatnom mernom tapu, i to po jedan av na svakih dvadeset tri koraka. U pojedinim delovima tunela, puzee, zvukom ukljuene svetiljke bile su sasvim pogaene, tako da je Svila morao napredovati kroz tamu; iako je shvatao koliko su takvi strahovi nerazumni, plaio se da e pasti u nekakvu jamu, ili da u mraku na njega vreba drugi talus ili neto jo stranije. Dvaput je proao pored okruglih 'zeninih' vrata, sasvim slinih onima zbog kojih se nije mogao vratiti u dvoranu ispod Scilinog svetilita, ali bila su jednako vrsto zatvorena; jednom se njegov tunel ravao, i on izabra, nasumce, levi krak; tri puta je naiao na poprene tunele, mrane i nekako pretee, ali nije zalazio u njih. Nije ga naputalo oseanje da se sputa sve dublje pod zemlju, mada blagim nagibom; i da vazduh postaje neto malo hladniji, a zidovi vlaniji. U hodu je drao brojanice i recitovao, uz njih, molitve, redom; onda je pokuao da pomnoi jednan sloen niz molitava sa brojem koraka naknadno izbrojanih pri jednoj molitvi, i doao do brojke od deset hiljada trista sedamdeset koraka za dosadanjih pet nizova sa dodatkom jedne molitve. Plus, onih prvih petsto (ili hiljadu), bilo bi to... Zglavak iznad desnog stopala ve ga je ozbiljno boleo; on obnovi rad ovojnice i produi, hramljui, niz tunel, koji kao da ga je sve vie pritiskao sa svakim daljim neodlunim korakom. Mnogo puta ga je obuzela gotovo neodoljiva elja da se vrati. Sad mu se inilo da je bilo pametnije da saeka da se azof ohladi, pa da ponovo napadne ona prva vrata; gotovo je sigurno da bi popustila, i on bi sad ve bio u Limni. Njorka je preporuio izvesne kafane tamo; on pokua da se seti njihovih imena, kao i imena onih pored kojih je proao dok je traio Juzgado. Ne; preporuio ih je voza putnikog vagona. Jedan je, po reima tog oveka, vrlo dobar, ali skup; to bee 'Zarali fenjer'. Njemu je u depu, evo, ak sedam zlatnih kartica, pet preteklih od Fidejine svetkovine sa rtvovanjem i dve preostale od onih tri koje mu je Krv dao na ulici u fejdan. Ona veera sa Njorkom u jednom restoranu koji je bio malo 'uzbrdo' kotala je Njorku osamnaest para. Tada se inilo da je to ogromna svota, ali u poreenju sa sedam celih karata ona je mala. Obilata veera u jednoj od boljih krmi u Limni, udoban krevet i fini doruak - sve to se moe dobiti za jednu kartu, i jo da preostane kusur. inilo se da je nerazumno ne poi sada nazad, stii do svih tih stvari koje su praktino na dohvatu - ili bi, moda, on mogao udesiti da budu na dohvatu. Pade mu na um, u brzom nizu, jo pet-est rei

koje nije isprobao, a pomou kojih je moda mogao otvoriti ona vrata: oslobodi, odvoj, raskrili, razmakni, zaokrui. Daleko neprijatnije bilo je oseanje, sasvim besmisleno, da je ve skrenuo sa pravca, da vie ne peai ka severu, ka Limni, nego opet ka jugu, i da e svakog trenutka ugledati, iza neke blage krivine, mrtvog talusa. On je tog talusa ubio; ali taj talus je ipak, po svemu sudei, njega bacio u grob. Talus je mrtav, ali on je sahranjen. Oseao je da e uskoro sresti Fideju, i starog Pateru tuku, i svoju majku, svakog u odgovarajuem stadijumu raspadanja. Lei e on, i oni, zajedno na pod tunela, moda, jer ovde su sva mesta jednako dobra, pa e mu onda oni priati mnoge stvari koje valja znati kad si meu mrtvima, ba kao to mu je Patera tuka priao i davao mnoga uputstva (kad je on, Svila, stigao u Ulicu sunca) o prodavnicama i ljudima u tom kvartu grada, o potrebi da augur kupuje tunike, ali i cvekle, od onih malobrojnih vlasnika prodavnica koji iole redovno dolaze na prinoenja rtava; o neophodnosti da se augur dobro priuva izvesnih ozloglaenih laova i prevaranata. Jednom zau daleki smeh, kikot, ludaki, bez humora, bez veselja, ak i bez ieg ljudskog: smeh zloduha koji u mraku prodire svoje sopstveno meso. Posle, inilo mu se, jo pola dana prestraenog i umornog peaenja, stie do mesta gde je pod tunela bio pokriven vodom koja se pruala dokle god je pogled mogao dosegnuti; mutni odsjaji slabih svetiljki koje su puzale po tavanici pokazivali su da je to poplava znatnih razmera. Neodluan na rubu bistre, mirne, plitke vode, morao je priznati sebi da je ak mogue da je tunel, kojim je toliko dugo iao, negde napred, moda ligu ili dve ispred njega, sasvim ispunjen vodom, do tavanice. Kleknuo je i poeo da pije, i otkrio da je veoma, veoma edan. A kad je pokuao da ustane, njegov desni skoni zglob se pobunio tako estoko, da on odmah sede. Vie nije mogao skrivati od sebe koliko je, zapravo, umoran. Odmarae se ovde jedan sat; bio je siguran da je na povrini zemlje ve pao mrak. Patera Gulo se sad sigurno pita ta se s njim desilo, pun elje da pone stvarno da ga uhodi. Moda se i Mejtera Mermer udi; a Njorka i enila su se verovatno vratili u grad ve odavno, a za njega ostavili samo usmenu poruku na vagonskoj stanici. Svila izu cipele, protrlja stopala (nalazei da to divno prija) i najzad lee. Neravni pod tunela trebalo bi da bude neudoban, ali, iz nekog razloga, to nije bio. Zaista je mudro to je iskoristio priliku da odrema na seditu Krvove lebdelice. Zahvaljujui ovom kratkom odmoru, bie posle pribraniji, bolje e iskoristiti svaku prednost koju njihov neobian odnos daje. "Ovim putem se ne moe leteti suvie brzo!" ree mu Krvov voza. Nita zato. Uskoro e, dok lebdelica plovi preko pejzaa koji se pretvorio u tenost, doi njegova majka, da ga poljubi za laku no; on voli da taj trenutak doeka budan, da jasno izgovori rei 'Laku no i tebi, mama', dok ona odlazi. Odluio je: nee zaspati sve dok ona ne doe. Krivudajui u hodu, vie nego napola pijana, enila izie iz 'Punog jedra', primeti Njorku, i poe mu mahati. "Ej ti! Tamo. Momino. Zar te ja ne poznajem?" On se osmehnuo i uzvratio mahanjem, a ona pree ulicu i uhvati ga pod ruku. "Bio si kod Orhideje. Sigurno si bio, mnogo, pa bi trebalo da znam kako se zove. Sad u s-se setim. uj, momino, ne nabacujem se ja tebi, majke mi." Njorka je jo u ranom detinjstvu nauio da u ovakvim sluajevima sarauje. "Super, super. Da te povedem na jednu au?" Pokaza palcem ka 'Punom jedru'. "Sigurno ima neki lep, miran ugao tamo unutra?" "Oooo, jel o-e?" enila se jako naslonila na njegovu ruku; hodala je tako blizu njega, da se jednom nogom trljala o njegovu nogu. "Kako se zoe? Ja s-sam enila. A treba da znam kako se ti, ma, znam da znam, nego neto mi se zavrtelo u glavi, a mi smo na jezeru, a?" Izduvala je nos pridravajui ga prstima sa strane. "Onolko vode, videla sam ja na kraju jedne

ulice; nego, momino, ja bi trebala da se vratim kod Orhi na vreme za veeru, i za salon posle toga, zna? Inae ona poalje Grgea da me izmlati, osim ako imam dosta sree te veeri." Njorka je postrance gledao njene oi; dok su ulazili u 'Puno jedro', on ree: 'To je laana istina, je li, Sifonka: ne sea se?" Tuno je zaklimala glavom dok je sedala; pri tome su njene plamene kovrde drhtale. "I stvarno sam zagorela - osuila sam se sto posto. Ima jedan mrk za mene?" Njorka odmahnu glavom. "Samo jedan mrk - cela no dabe?" "Dao bih ti da imam, ali nemam." Namrtena ankerica stade pokraj njihovog stola. "Vodi je negde drugde." "Crvenu traku i vodu", ree joj enila, "al ne meaj ih." ankerica naglaeno odmahnu glavom. "Ja sam tebi ve dala vie nego to je trebalo." "A ja sam dala tebi sve pare to sam imala!" On poloi karticu na sto. "Otvori raun za mene, maco. Zovem se Njorka." Namrtenost ieze sa lica ankerice. "Da, gospodine." "Ja u pivo, i to najbolje. Za nju nita." enila se usprotivila. "Reko sam da u da te astim, na ulici. Sad nismo na ulici." On pokretom pokaza ankerici da se udalji. "To je tvoje ime!" ree enila likujui. "Njorka. Rekla sam da u se setiti." Nagnuo se ka njoj. "Gde je Patera?" Obrisala je nos o podlakticu. "Patera Svila. Dola si ovamo s njim. Gde si ga denula?" "Ma, seam se ja njega. Bio je kod Orhi kad... kad... Njorka, treba mi samo izmeu tri prsta, mnogo mi treba. Ima ti love. Molim te?" "Moda, uskoro. Nisam dobio pivo. E, sad, pazi ta ti govorim. Sedela si ovde, due, i samo si lokala crvenu traku, tano?" enila klimnu glavom. "Oseala sam se tako..." "Jeote!" Uhvatio ju je za ruku i stisnuo tako jako da ju je moralo zaboleti. "Gde si bila pre toga?" Tiho je podrignula. "Rei u ti istinu, sve. Mada e biti skroz bez veze. Ako ti kaem, hoe mi kupi?" Njegove oi postadoe uzanije. "Priaj brzo. Kad ujem, odluiu." ankerica stavi oroenu kriglu tamnog piva pred njega. "Najbolje i najhladnije. Jo neto, gospodine?" On nestrpljivo odmahnu glavom. "Ustala sam mnogo kasno", poe enila, "zato to smo imali veliko ukanje prole noi, zna? Stvarno veliko. Samo ti nisi bio tu, Mlatko. Eto vidi da se seam tebe, sad. Eh, teta to nisi bio." Njorka opet stee njenu ruku. "Znam da nisam bio. Ajde, skidaj krpice da vidimo istinu." "Ali sam morala da se obuem jer je danas bila sahrana, a Orhideja je rekla da svako mora da doe. A i rekla sam onom dugakom popu da u doi." Podrignula je opet. "Mlat-koo, kako se on zove?" "Svila." "A-ha, da, to je taj. Znai, izvadila sam onu moju dobru crnu haljinu, a to je ova, vidi? I, zna, dovela sam je u red. Mnogo se stvari deavalo, ali sve enske su ve bile otile, pa sam morala ja da idem sama. Pa, zar ne mogu samo malo toga da pijucnem, ej, Mlatko? Molim te?" "Moe."

Gurnuo je kriglu prekrivenu kapljicama vlage ka njoj, preko stola. Pila je, onda obrisala usta podlakticom. "Kau da nije dobro meati, a? Moram da pripazim." On uze kriglu. "Otila si na Fidejinu sahranu. Nastavi odatle." "Jesam, jesam. Samo, pre toga sam utinula poslednje koliko sam imala, i sve umrknula. Uuuu, al sam se razvalila. E da mi je da sad opet imam to isto." Njorka je pio. "Dakle, uem ja u mantejon, kad tamo Orhideja i sve one ve sede, ve je poelo. Ipak, naem ja mesto i sednem, i... i..." "I onda - ta?" upita Njorka otro. "I onda ustanem, ali nigde nikog. Ma, prazno, brate. A bila sam se zagledala u Prozor, zna? Al to je bio samo Prozor, nije nikog bilo tamo, ili gotovo nikog, samo dve neke stare gospoe, i vie nita, nita, gotovo." Poela je plakati; vrele suze prosipale su se niz njene iroke, ravne obraze. Njorka izvue maramicu, ne osobito istu, i dade joj. "Hvala", ree ona, tapkajui suze. "Toliko sam ucvikala, tada, i evo jo me dri strah. Ti misli da sam se ja uplaila od tebe, a u stvari je tako fino biti sa nekim i moi priati sa nekim. Nema pojma kako to prija." Njorka se poea po glavi. "Zato sam izila napolje, razume? Ali gde sam se nala, to nije bilo vie na Ulici sunca, niti na bilo kom drugom mestu. Nego ovde, dole, gde smo ili kad sam bila mala. I opet nije bilo nikog. Nala sam jedno mesto gde su imali kao krovove od platna i stolove ispod toga, i tu sam popila recimo tri-etri, onda je dola jedna velika crna ptica koja je priala gotovo kao ovek. Jee. Skakala je okolo i govorila gotovo kao osoba. Onda sam ja bacila na nju jednu... jednu malu au, malecku, pa su me izbacili napolje." Njorka ustade. "Pogodila si pticu tom aom? Ma, ne, jeote, to sigurno nisi. Idemo. Da ja vidim gde je to mesto sa platnenim kroviima." Strma kosina brda, bunjem obrasla, zapreila je Svili put do kenobe. On ipak poe dole, probijajui se kroz rastinje. Izgrebao je ruke i lice i pocepao odeu na trnje i odlomljene granice, ali je siao u kenobu. Mejtera Nana lei na krevetu, bolesna, i njemu je na trenutak drago to je to tako; zaboravio je da nijedan mukarac, navodno, ne sme ui u kenobu, osim augura kad mora da donese boji oprotaj. On poe mrmljati imena bogova, opet i opet, svaki put siguran da je jedno ime zaboravio; onda se pojavi jedan student, niskog rasta i demekast; nije se mogao setiti da ga je u sholi ikad video. Taj mu ree da moraju svi niz ulicu, u posetu prelatu shole, koji je takoe bolestan. Ustade, gle, i Mejtera Nana iz postelje, govorei, idem i ja, idem i ja. Ali ona je naga ispod spavaice, glatko, metalno telo blista kroz spavaicu kao srebro. Kroz - penjoar. Koji je pun zaguljivog parfema kao fenjer od plavog stakla, a on joj kae: obuci se, ne moe takva. On i mali buca student idu iz kenobe. Kia pada, tvrda, hladna, kia koja naprosto tue odozgo, tako da se njemu zavlai hladnoa u kosti. Nosiljka sa est nosaa eka na ulici, a nosai se raspravljaju izmeu sebe: ija je. On je siguran da nosiljka pripada Mejteri Mermer. Svi nosai su matori, pazi onog: slep. Platno iznad sedita je staro, izbledelo i pocepano, a voda sa njega samo lije. Njemu je blam da trai da ga starci nose, zato njih dvojica odlaze peice ulicom do jednog velikog belog zdanja bez ikakvih zidova, ali sa krovom. Od tankih belih crepova koji su postavljeni uspravno i razmaknuti za po pedalj jedan od drugog; unutra ima toliko nametaja, belog, da se ovek jedva moe izmeu njega provlaiti. Njih dvojica se opredeljuju za dve stolice, sedaju da ekaju. Dolazi prelat, ali on je Gljiva, luda kerka onoga Krva. Sede na kii sa njom, drhte i raspravljaju o problemima shole. Ona govori o nekoj tekoi koju nije uspela da prevazie i okrivljuje njega za to.

Pridigao se u sedei poloaj, sav krut i hladan, i prekrstio ruke da bi stavio prste, koji su mu se smrzavali, pod mike jedne i druge ruke. Gljiva mu ree: "Dalje je suvlje. Vidimo se tamo gde bioloki spavaju." Sedela je prekrtenih nogu, na vodi, i bila je, kao i voda, providna. eleo je da zamoli Gljivu da ga povede do povrine; ali na zvuk njegovog glasa nestala je, kao i itav njegov san. Ostavila je za sobom samo svetlucanje zelenkastog svetla, nalik na sluz na vodi. Moda se nekretna, bistra voda neto malo povukla dok je spavao, ali ta promena nije se mogla jasno videti. Izuo je arape, vezao cipele pertlama jednu za drugu i okaio ih sebi oko vrata, a omotnicu strpao u dep mantije. Uglove mantije vezao je u vor oko pojasa, a nogavice pantalona podvio koliko je najvie mogao, obeavajui sebi da e ga razgibanje uskoro zagrejati, da e se zapravo prijatnije oseati kad zagazi u vodu. Bila je ledena kao to se i plaio, ali plitka. inilo mu se da bi oseaj za bol morao da utrne u zglavku iznad desnog stopala, da nestane zbog tog komeanja vode, hladne do smrzavanja, kroz koju je gazio; ali to se nije desilo. Naprotiv, pri svakom koraku probadala ga je po jedna igla bola, duboko kroz kost. Tiho pljuskanje bosih nogu probudilo je jo svetiljki, tako da je sad mogao gledati daleko niz tunel; i dokle god je vidom dosegnuo, pod tunela bio je poplavljen. Nije mogao znati da li bi voda zaista nanela neku tetu ovojnici, tavie verovao je da ne bi: narod dovoljno pametan da sazda tako neto dosetio bi se i da ugradi neku zatitu od sluajnog kvaenja. Ali ovojnica je dralova, nije njegova. On e ukrasti pare od drala da bi spasao mantejon, ali nee rizikovati upropaenje dralove ovojnice samo da bi sebi utedeo malo bola. Kad je prevalio izvesnu udaljenost, pade mu na um da se moe donekle ogrejati ako dobro izlupa ovojnicu, pa je vrati u dep. Izvede taj opit, mlatei ovojnicom po zidu tunela. Ishod je bio izvanredno zadovoljavajui. Sa nostalgijom je razmiljao o Krvovom tapu sa glavom lavice. Kad bi ga sad imao, mogao bi na njega prenositi deo tereta koji ovako pada na povreeni zglavak. Pre pola dana (ili moda neto vie od pola dana) bio je spreman da baci taj tap, tek tako, iz istog omalovaavanja, i jo da takav postupak nazove prinoenjem rtve Scili. Oreb se uplaio zbog toga. Oreb je bio u pravu. Boginja je napala i unitila taj tap (i time potukla svoju sestru Sfiksu) kad ga je on uneo u njeno svetilite. Nogama je uznemirio jedno jato svetleih obalskih crva, koji se razbeae na sve strane, irei svojim bledoutim sevanjem vesti o strahu. Voda je ovde bila dublja, a sivi zidovi od brodskog kamena imali su, od silne vlage, tamni preliv. Meutim, talus koga je on ubio tvrdio je da slui Scili; hvalisanje koje je verovatno samo znailo da slui Vironu, Scilinom svetom gradu - kao to slui, zapravo, i on sam, jer, evo, reio je da okona dralove aktivnosti. Realistinije gledano, talus je naprosto sluio Ajuntamientu. Savetnik Lemur je podigao ono svetilite; onda je gotovo sigurno da se u sobi ispod svetilita Savetnici sastaju sa komisionarima i sudijama. Me utim, Savetnici nekako dolaze i u Juzgado, s vremena na vreme (u onaj u Vironu, koji je Svila smatrao jedinim pravim); nedavno je video sliku Savetnika Lorisa kako se obraa gomili sa tamonjeg balkona. tavie, talus je rekao da se vratio Potou. Svila stade, odravajui ravnoteu na zdravoj nozi, i jo nekoliko puta udari ovojnicom po zidu tunela. Meutim, ako je taj talus sluio Ajuntamientu (pa je prema tome, ako se primeni jedno preterivanje koje se moe oprostiti, sluio i Scili), onda ta je radio u Krvovoj vili? Gljiva je nagovestila ne samo da je talus zaposlen kod Krva, nego ak i to da bi mogao biti podmitljiv. Ovog puta zavukao je ovojnicu pod tuniku i ovio je oko prsa; nije ga stegla toliko da bi mu oteala disanje.

Mislio je da su probodi bola iz noge poeli da mu utiu na sluh. Urlanje se pojaalo, a u tunelu se, u daljini, pojavila takica jake svetlosti. Nije se imalo kuda beati, ak i da je mogao da potri, niti kuda sakriti. Priljubio se uz jedan zid, koliko god je mogao, drei Zumbulin azof u ruci. Taka svetlosti postade zasenjujui sjaj. Maina koja je jurila ka njemu drala je glavu pognutu, kao razljuen pas. Protutnjala je pored njega, zapljusnula ga ledenom vodom, i odjurila u onom pravcu iz koga je on doao. On se dade u bekstvo, pljuskajui kroz vodu koja je postajala sve dublja, i vide jedan boni, strmo uzlazni tunel upravo u trenutku kad se iza njega zau urlanje i treskanje. Jo stotinu dugih, veoma bolnih koraka iznese ga iz vode; ali nije se zaustavio da omotnicom ponovo podri zglavak, niti da obuje cipele, sve dok nije pobegao tako daleko da se tunel u kome je do maloas bio vie nije mogao ni videti iza njega. uo je jo jedan urlajui prolazak maine - one iste, pretpostavio je - a onda oslukivao uplaeno, napola uveren da e ona zaokrenuti u ovaj novi, popreni tunel. Ali to se nije desilo, a buka uskoro prestade. On ree sebi da se sada njegova srea preokrenula. Ili da je, tanije reeno, neko od bogova velikoduno odluio da stane na njegovu stranu. Moda mu je Scila oprostila to je u njeno svetilite uneo tap njene sestre, a pre toga predlagao da ga baci u jezero kao rtvu njoj samoj. Ovaj tunel, poto se tako strmo die, ne moe biti vrlo dugaak; uskoro e izbiti na povrinu, a to, verovatno, mora biti blizu Limne ili ak u samoj Limni. tavie, ulaz u tunel je svakako iznad vode; nikako drugaije ne moe biti. On zavue azof nazad pod opasa, odmota i spusti nogavice, i razveza mantiju. Nije vie brojao korake. Posle jo jednog, ne mnogo dugog peaenja, on oseti nepogreivi miris dima od sagorevanja drveta. To ne bi stvarno moglo poticati (ree on sebi) od neke rtvene lomae; ne moe to biti mirisni dim kedrovine stopljen sa prodornim mirisima koji nastaju pri izgaranju mesa, masnoe i dlake. Ali - on opet umrknu - neobino lii. Za trenutak se zapita nije li, ipak, neko poeo obred rtvovanja ovde, u ovim prastarim tunelima. Dok se pribliavao sledeoj mutnoj, zelenkastoj svetiljci, primeti otiske stopala na podu tunela: tragove oveka obuvenog poput njega, u tankoj, sivoj naslazi praine koju je lako mogao brisati prstima. Da li je mogue da je hodao u krug? On odmahnu glavom. Ovaj tunel se od samog svog poetka strmo uspinje; paljivijim posmatranjem i poreenjem tih otisaka sa svojima on vide da ti stariji tragovi nikako ne mogu biti njegovi. Taj hoda je iao neto kraim koracima, ali bez hramanja, a cipele kojima su tragovi nainjeni bile su neto manje; osim toga, potpetice nisu bile tako mnogo ishabane sa spoljanje strane kao na njegovim cipelama. Svetiljka pri kojoj je ovo posmatranje obavljao bila je, inilo se, poslednja od svih tunel ispred njega bio je crn kao katran. Peaei dalje, on pretrai svoj um, a zatim i depove, u traganju za nekim sredstvom pomou koga bi stvorio svetlost. Poe kaljati, ali nita ne nae. Imao je Zumbulin azof, kao i njen igliar, imao je sedam zlatnih kartica i izvesnu koliinu njihovih delia koju nije jo nijednom prebrojao; brojanice, staru pernicu (sa nekoliko pera za pisanje, bo icom mastila i dva presavijana lista hartije); nao ari, kljueve, a na srebrnom lancu oko vrata, gamadion koji je od majke dobio. Kinuo je. Smrad paljevine se pojaao. Jo nekoliko koraka napred, i njegova stopala poee da tonu u neku mekanu, suvu tvar; zatim ugleda, jo nekoliko koraka ispred sebe, grudvicu tupog crvenila. Mnogo puta je viao takve u loitu pei u njegovoj kuhinji. Komadi ara, bio je siguran; prie tom mestu, spusti se na kolena u nevidljivu mranu mekotu i poe duvati blago u tu grudvicu. Pokaza se da je dobro ocenio. Zatim od jednog lista hartije napravi fiek i prinese njegov ui, uvrnuti kraj razgorelom komadiu ara.

Pepeo. Pepeo, svuda. On se naao na donjem, najniem nagibu velikog, sivog nanosa pepela, kojim je tunel ispred njega bio gotovo sasvim zatrpan. Du jednog zida ipak se moglo pro i, ali tu bi se morao veoma saginjati da ne bi udario glavom u gornji deo. Svila pohita napred, eljan da proe kroz taj uski otvor (kao to je i hoda pre njega uinio) pre nego to uti plamiak od zapaljenog lista hartije sasvim utrne. Hodanje je ovde bilo oteano, jer su mu noge pri svakom koraku zapadale gotovo do kolena u nanose pepela, a fina magla podignuta tim njegovim kretanjem stezala mu je grlo. Kinuo je ponovo, ali ovog puta na njegovo kijanje odgovorio je jedan zvuk: neto nalik na cvrkut, ali udan i dubok; ili nalik na zvrjanje veoma velikog, polomljenog asovnika. Plamiak na hartiji doao mu je ve do samih prstiju; Svila pomae prste jo malo dalje, dunu u poslednji ostatak papira da bi dobio malo vie svetlosti, i odmah ga ispusti. Stigao je, ipak, da vidi sjaj plamena odraen u etiri oka. Povika na tu stranu, na onaj nain kako je ponekad vikao na pacove u stambenoj zgradi na Ulici sunca; doepa azof iz pojasa, mahnu njegovom smrtonosnom otricom prema tim oima i dobi, za nagradu, neiji krik bola. Odmah zatim grunuo je pucanj iz pitolja za debelu municiju; a pepeo naie kao meka lavina i napola ga zatrpa. Pitolj je opalio jo jednom, zvukom gromkim, ali upljim. Za uo se jo jedan krik, napola ljudski. Kroz uskovitlane oblake pepela probi se mlaz jake svetlosti; stvorenje koje kao da je bilo pola pas a pola avo projuri, beei, pored Svile, diui jo gue oblake praine. im je doao do daha, Svila poe vikati u pomo; posle nekoliko minuta, dvojica vojnika, hemijski ljudi debelih ruku i nogu, za dve glave vii od njega, do oe i izvukoe ga iz pepela, ne marei nimalo za njegovo dostojanstvo. "Uhapen si", ree mu prvi. Uperio je svetiljku Svili u lice. Ali to nije bio ni fenjer, ni svea, niti bilo kakav drugi prenosivi izvor svetlosti Svili poznat; on se zapilji u svetiljku, toliko obuzet radoznalou da nikakav strah nije osetio. "Ko si, ta si?" upita drugi. "Patera Svila, iz mantejona u Ulici sunca." Svila jo jednom kinu, beznadeno pokuavajui da obrie pepeo sa mantije. "Pao si niz kanal, Patera? Dii ruke gore da ih vidim. Obe ruke." On podie ruke, pokazujui dlanove da bi se videlo da su prazni. "Ovo ti je zabranjena zona. Vojno podruje. ta e ti tu, Patera?" "Zalutao sam. Nadao sam se da u moi da prijavim Ajuntamientu jednog uhodu, koga je neki drugi grad poslao u Viron, ali izgubio sam se u ovim tunelima. A onda..." Svila zastade, ne znajui ta da kae. "Onda sve ovo." Prvi vojnik ree: "Jesu oni tebe zvali?" a drugi: "Ima neko oruje?" "Nisu me zvali. A oruje imam, igliar, u depu pantalona." Nepotrebno dodade: "Ali vrlo mali." "Je li planira da nas ubije njime?" Prvi vojnik je zvuao kao da ga to zabavlja. "Ne. Zabrinut sam zbog tog uhode o kome vam govorim. Mislim da bi on mogao imati i sauesnike." Prvi vojnik ree: "Vadi taj igliar, Patera, da ga vidimo." Svila, nevoljno, pokaza igliar. Vojnik uperi svetiljku u svoja prsa od elika prekrivenog svakojakim mrljama. "Pucaj u mene." "Ja sam lojalan graanin", bunio se Svila. "Ne bih hteo da ubijem naeg vojnika." Vojnik mu uperi, iz blizine, zevajuu cev pitolja u lice. "Vidi ovo? Ispucava metak od istroenog uranijuma, dugaak kao moj palac, a otprilike i tolikog prenika. Ako nee da

puca ti u mene, pucau ja u tebe, ali moj metak e ti razneti glavu kao kanticu praka. Dakle, pali." Svila opali; prasak igliara zazvua, u tunelu, jako. Na masivnim prsima tog vojnika pojavi se jedna svetlucava ogrebotina. "Jo jednom." "ta bih tome dokazao?" Svila ubaci igliar nazad u svoj dep. "Nita. Samo sam ti pruio drugu priliku." Prvi vojnik dade svetiljku drugom. "Dobro, dala ti se prilika. Sad daj igliar meni." "Pa da puca ti na mene? To bi me ubilo." "Moda i ne bi. Daj ga ovamo, pa emo videti." Svila odmahnu glavom. "Rekao si da sam uhapen. Ako sam uhapen, vi morate poslati po mog advokata, ako elim angaovati advokata. A ja to elim; on se zove Vulpes, a njegova je kancelarija u Obalskoj ulici u Limni, to ne moe biti daleko odavde." Drugi vojnik se tiho nasmeja; bio je to udnovato neljudski zvuk, kao da neko elinim lenjirom tandre po zupcima nekog zupanika. "Ostavi ga na miru, kaplare. Ja sam narednik Pesak, Patera. Ko ti je taj uhoda?" "Radije bih da to ne kaem nikome osim lino nekom lanu Ajuntamienta." Pesak uperi pitolj za debelu municiju u njega. "Bioloki ljudi kao to si ti ginu u ovim rupama stalno, Patera. Zalutaju unutra i veina nikad ne izie. Pokazau ti jednog takvog kroz minut-dva, ako dotle ne bude i ti mrtav. Ovde umiru, ovde budu pojedeni, do kosti, a i kosti. Moda ostane pare krpe, moda ni to. Ovo ti je istina, i bilo bi ti bolje da mi poveruje." "Verujem." Svila je trljao dlanove o butine, da bi bar sa ruku skinuo pepeo, koliko god je mogue. "Nae trajno nareenje glasi da ubijemo svakoga ko ugroava Viron. Ako ti zna za uhodu, a nee da nam kae, onda znai da ugroava i nisi nita bolji od tog uhode. Razume li ta ti govorim?" Svila, oklevajui, klimnu glavom. "Kaplar Hamerston se zezao s tobom. Ne bi on tebe stvarno ubio, samo bi te malo izmlatio. Ali ja se ne igram." Pesak oslobodi konicu pitolja; jasno se uo kljocaj. "Imenuj uhodu!" Svili nije bilo lako da natera sebe da progovori; jo jedna moralna kapitulacija, u nizu, i to, inilo se, u beskonanom nizu moralnih kapitulacija. "On se zove dral. Doktor dral." Hamerston ree: "Moda je i on uo." "Ne verujem. U koje vreme si siao ovamo, Patera? Zna li bar priblino?" Doktor dral e biti uhapen, i na kraju streljan ili poslat u jame; Svila se priseti kako je dral u jednom trenutku namignuo, pokazao prstom ka plafonu, i rekao: 'Neko tamo gore te voli. Neka zaljubljena boginja, pretpostavio bih.' U tom trenutku je njemu, Svili, bilo jasno da je Zumbula dala predmet koji mu je dral tajno doturio, i naslutio je da je to njen azof. Pesak ree: "Ako ne moe biti siguran, bar nagaaj, Patera. Sad je molpindan, i prilino je kasno. Otprilike kad si uao?" "Neto pre podneva, ini mi se - moda oko jedanaest sati. Doputovao sam prvim vagonom iz Virona, onda sam se zadrao u Limni bar pola sata i krenuo uzbrdo, Hodoasnikovom stazom do Scilinog svetilita." Hamerston ree: "A jesi tamo koristio staklo?" "Ne. Zar postoji? Ako tamo postoji staklo, ja ga nisam video." "Ispod one ploe na kojoj pie ko je to sazidao. Podigne plou, staklo je ispod." Pesak ree: "On, Patera, ima na umu injenicu da smo uli izvesne vesti, preko naeg stakla u tabu divizije, pre nego to smo iskoili na dunost noas. Izgleda da je Savetnik Lemur, lino, uhvatio jednog uhodu. Doktora po imenu dral." "A, pa to je divno!"

Pesak nagnu glavu na jednu stranu. "ta je divno? To to si dabe doao?" "Ne, ne! Ne mislim na to." Prvi put od kad ga je Oreb napustio, Svila se osmehnu. "Nego to to neu biti ja kriv. I nisam kriv. Smatrao sam da je moja dunost da ispriam nekome ta sam otkrio - nekome ko je na vlasti i ko moe da stupi u dejstvo. Znao sam da e posledica toga biti dralova patnja. I smrt, verovatno." Pesak ree, maltene blago: "On je samo bioloki ovek, Patera. Vi bioloki se stvarate jedan u drugome, pa vas zato ima na milione. Jedan vie ili jedan manje, savreno je svejedno." On okrete lea i poe uz brdo pepela, tonui duboko pri svakom koraku, ali ipak postojano odmiui. "Povedi ga sa sobom, kaplare." Hamerston unu Svilu vrhom cevi svog pitolja. "Ajde." Jedan od stvorova nalik na psa leao je u pepelu, ni lanac daleko od mesta gde su vojnici nali Svilu, suvie slab da bi ustao, ali dovoljno jak da rei. Svila upita: "ta je ovo?" "Bog. Bogovi prodiru vas bioloke, ovde u ovim rupama." Zurei dole u umiruu zver, Svila odmahnu glavom. "Bezbonici ne nanose tetu nikome osim samima sebi, sine moj." "Ajde, Patera. Ti si augur, zar vi ne prinosite rtve bogovima svake nedelje?" "Ja i ee, ako mogu." Zbog pepela je bilo sve tee hodati. "A-ha. A ostaci? ta s njima radite?" Svila se osvrte da ga pogleda. "Ako je rtva jestiva, kao to veina jeste, meso se razdeli onima koji su prisustvovali obredu. Sigurno si bio na bar jednom prinoenju rtava, sine moj." "A-ha, naterali nas da idemo." Premestivi pitolj u levu ruku, Hamerston ponudu Svili desnu kao oslonac. "Evo, dri se. A ono ostalo, Patera? Koa, glave i takve stvari, i oni delovi koje vi neete da jedete?" "To sve prodere oltarska vatra", ree mu Svila. "I na taj nain bude poslato pravo do bogova, je li?" "Simbolino, da." Jo jedna ivotinja nalik na psa leala je mrtva u pepelu; Hamerston je u prolazu ritnu. "Vae vatrice nemaju tu snagu, Patera. Nisu ni dovoljno velike ni dovoljno vrue da spale kosti velikih ivotinja. Ponekad ne sagori ak ni sve meso. Sve to to preostane izruuje se ovde, dole, zajedno sa pepelom. Kad zidaju mantejon, gledaju da to bude navrh jednog od ovih starih tunela, tako da je mogue nekako se otarasiti pepela. Ima u Limni jedan mantejon, vidi. Mi smo sad tano ispod njega. Gore, ispod grada, ima mnogo takvih mesta i mnogo vie bogova." Svila proguta. "Vidim." "Ona dva koja smo oterali, zna, vratie se im odemo. Sluaemo ih kako se smeju i kako se biju oko dobrih komada." Pesak se zaustavio na izvesnoj udaljenosti ispred njih. "Pouri, kaplare", doviknu on. Svila je ve hodao najbre to je mogao, ali sad ipak pokua da ide jo bre. Hamerston mu tiho ree: "Ne obraaj panju, on tako pria po ceo dan. Tako dobije inove." Kad su ve stigli na domak Peska, Svila uvide da je bezoblina, siva hrpa pred Peskovim nogama ljudsko bie. Pesak pokaza pitoljem. "Vidi, Patera. Moda si poznavao ovoga." Svila kleknu pored tela i podie jednu iskasapljenu ruku lea, a onda pokua da otare zgrudvani pesak sa mesta gde je trebalo da bude lice; ali ispod peska su bili samo dronjci mesa i krhotine kostiju. "Pa nema ga!" uzviknu on. "Bogovi su sposobni da to urade. Odgrizu celu facu u jednom zalogaju, kao kad ja odvrnem moju, ili kad ti zagrize u... kako se ono zove?" Svila ustade, trljajui ruke jednu o drugu, u oajnom nastojanju da ih oisti. "Na alost, ne znam na ta misli."

"Ono okruglo, crveno sa drveta. Jabuka, dabome. Kad odgrize pare jabuke. Zar nee sad da ga blagoslovi, ili neto tako?" "Misli, da mu donesem Pesov oprotaj. To moemo samo dok smrt jo nije potpuna ili, tehniki reeno, dok ne uginu i poslednje elije tela. Jeste li ga vi ubili?" Pesak odmahnu glavom. "Neu te lagati, Patera. Da smo ga videli i da smo mu viknuli da stane, a da je on tada beao, ubili bismo ga. Ali, nismo. Imao je fenjer koji je sad tamo negde. Imao je i igliar, koji je sad kod mene. Znai, verovatno je mislio da e biti bezbedan. Ali bogovi su se sigurno vrzmali oko ovog mesta, kao i uvek. A ovde je uvek prilino mrano, zato to se pepeo zalepi za svetiljke. Moda je dunuo vetar, pa mu se ugasio fenjer, ili su bogovi bili naroito gladni, pa su juriali na njega." Hamerston gunanjem pokaza da se slae. "Hmm-da, Patera, ovo nije dobro mesto za bioloke ljude, kao to ti narednik ree." "Trebalo bi bar da bude sahranjen", ree im Svila. "Sahraniu ga ja, ako mi dozvolite." "Ako bi ga zatrpao u ovaj pepeo, bogovi bi ga iskopali im mi odemo", ree Pesak. "Mogli biste ga poneti. Ja sam uo da ste vi vojnici mnogo jai od nas." "Mogao bih ja i da nateram tebe da ga nosi", ree Pesak Svili, "ali neu ni to." Okrete se i ode dugim koracima. Za Peskom poe Hamerston i ree preko ramena: "Idemo, Patera. Ne moe ti sada njoj pomoi, a ne moemo ni mi." Odjednom uplaen da bi ga oni mogli ostaviti samog, Svila potra sporim, hramljuim trkom. "Pa zar ne rekoste da je to bio mukarac?" "Moda je to narednik rekao. Ja sam joj pretresao depove, i meni se uinilo da je to ena u mukom odelu." Svila ree, napola samome sebi: "Neko je iao ispred mene Hodo asnikovom stazom, samo pola sata ispred mene. Stao sam i odspavao neko vreme - stvarno ne znam koliko dugo. Ona, izgleda, nije." Hamerston zabaci glavu i iroko se osmehnu. "Moje poslednje dremanje trajalo je sedamdeset etiri godine, kau mi. U Diviziji bih ti mogao pokazati par stotina njih iz druge smene koji se jo nikad nisu probudili. A imamo u rezervi i bioloke koji se nijednom nisu probudili." Seajui se ta mu je Gljiva rekla u snu, Svila ree: "Molim te da mi ih pokae. Veoma bih voleo da ih vidim, sine moj." "Ajde, kreni, onda. Ali major e moda eleti da te zakljua. Videemo." Svila klimnu glavom, ali ipak ostade jo nekoliko trenutaka na tom mestu, gledajui ono to ostavljaju za sobom. Bezimeni le je opet bio samo bezoblina hrpa, iji je identitet ak i u smislu materije koja je identifikovana kao posmrtni ostatak ljudskog bia - izgubljen u tami koja se u taj deo tunela sjurila bre nego to bi to mogle ak i nakazne zveri koje ovi vojnici nazivaju bogovima. Svila pomisli na smrt Patere tuke, starca koji je umro lee i sam u spavaoj sobici pored njegove: mirna smrt jednog starog oveka, tihi prestanak disanja, bez bitke. ak i to je izgledalo, tada, uasno; a koliko li je tek groznije, koliko li je neizrecivo uasno, umreti u ovom ukopanom lavirintu mraka i trulei, u ovim crvljim rupama svitka. 9. U SNOVIMA POPUT SMRTI "Patera Svila iao je ovim putem?" upita Njorka nonog vrana koji mu je stajao na ramenu. "Da, da!" Oreb je leprao na nain koji je pokazivao veliku hitnost. "Odavde! Do gore!" "A, jaaa ne idem", ree im enila.

Jedna starica, koja je upravo tada prolazila pored prve od belih stena kojima je Hodoasnikov put bio obeleen, ree bojaljivo: "Draga moja, pa gotovo niko i ne ide gore posle mraka, a mrak samo to nije." "Mrak do-bro", proglasi Oreb, sa nepokolebljivim uverenjem. "Dan lo. Spava." Stara ena se nasmeja sitnim kikotom. "Jedan na prijatelj se popeo do svetilita", objasni Njorka. "Nije se vratio." "O-joj, joj." enila upita: "Postoji li tamo gore neto to jede ljude? Ova blesava ptica kae da ga je svetilite pojelo." Starica se nasmeila, a lice joj se razlomilo u hiljade veselih bora. "Nema toga, draga moja. Ali se moe pasti. Skoro svake godine poneko padne." "Jesi video?" uzviknu enila prodorno. "Pentraj se ti pola puta do zeznutog Hieraksa ako ti je volja. Ja se vraam kod Orhideje." Njorka je uhvati za zglavak ruke. Zavrtao joj je ruku sve dok nije pala na kolena. Svila je, obuzet strahopotovanjem, zurio iznad sebe, u ogromne police sa redovima pregrada od sivog elika. Priblino polovina pregrada bila je prazna; u ostalima su bili vojnici. Svaki je leao na leima, ruku ispruenih uz telo, kao da spava ili kao da je mrtav. "Kad je ovo zidano, bilo je ispod jezera", ree kaplar Hamerston Svili, tonom obinog razgovora. "Da ne bi niko mogao da prodre unutra jednostavnim kopanjem na dole, vidi? A i da bi bilo teko dosetiti se gde je. Zatim, jedini pristup bio je kroz tunele, a tamo ima mesta gde bi dvadeset limenih moglo da zaustavi celu vojsku." Svila rasejano klimnu glavom, i dalje opinjen poleglom vojskom. "ovek bi pomislio da e voda procuriti unutra, ali nije. Ima iznad nas vrste stene koliko hoe. Imamo i etiri velike pumpe da vratimo vodu gore ako procuri, ali tri od njih jo nikad nisu morale da prorade. Bio sam prilino iznenaen kad sam se probudio i video da je voda otila iza brda, ali i sad bi bio prilino gadan posao zauzeti ovo mesto. Ne bih voleo da budem jedan od njih." "Spavao si ovde, kao ovi, sedamdeset pet godina?" upita ga Svila. "Sedamdeset etiri, poslednji put. Ovi ovde su svi bili neko vreme budni, kao i ja, ali, ako ti se ide dalje, mogu ti pokazati i one koji se jo nisu budili. Idemo." Svila poe za njim. "Sigurno ih ima na hiljade." "Preostalo nas je oko sedam hiljada. Smiljen je sistem, vidi, kad smo dolazili ovde sa Kratkog sunca i nastanjivali se, da svaki grad bude nezavistan. Pes je raunao da ako neko bude dobio suvie prostora, pokuae da preuzme vlast i nad Glavnim procesorom, a to je super-mozak koji se bavi astrogacijom i upravlja brodom." Svila, donekle zbunjen, upita: "Misli, celim svitkom?" "Heh, pa da. Zove se 'Svitak'. Dakle, vidi, uradili smo to - i prilino smo pametni bili, ako mene pita - da smo svakom gradu dali po jednu diviziju teke peadije, dvanaest hiljada limenih. Za veliku ofanzivu, potrebni su ti oklop, vazduh, oklopna peadija i sav taj kr. Ali za odbranu ti je dovoljna teka peadija, u velikoj brojnosti. Razbije 'Svitak' na nekoliko stotina gradova, strpa u svaki grad po jednu diviziju za odbranu, i ceo sistem bi trebalo da miruje, bez obzira na to ta nekom ludom kaldeu u nekom gradu padne na pamet. Evo ve tri stotine godina to se dobro dri, i kao to rekoh, vie od pola naih snaga je i sad spremno za dejstvo." Svila je bio srean to i sam moe dati neko obavetenje. "Viron vie nema kaldea." "Hm-da, da." Hamerston je zvuao kao da mu je nelagodno. "uo sam. Tu je prilino smuvana stvar, jer naa trajna nareenja kau da kalde treba da nam komanduje. Major kae da zasad moramo sluati taj Ajuntamiento, ali to se nikome, zapravo, ne svia mnogo. Tebi su trajna nareenja poznata, Patera?"

"Pa, ne ba." Svila je malo zaostao iza njega, da bi prebrojao leajeve u jednom uspravnom redu: dvadeset redova, jedan iznad drugog. "Mislim da je Pesak rekao neto o tome." "Imate i vi vaa stalna nareenja", ree mu Hamerston. "Pazi ovo." Sjurio je opaki levi kroe Svili u lice. Sviline ruke poletee uvis da zatite lice, ali ogromna elina pesnica zaustavi se na jednu irinu prsta ispred njegovih ruku. "Jesi li video? Tvoja stalna nareenja kau da ruke moraju da tite tu tvoju kuckalicu gore, kao to naa kau da moramo da titimo Viron. Ti ne moe svoja nareenja da promeni niti da ih se otarasi, mada bi moda neko drugi mogao da in poniti ili zameni ako bi ti preturao po glavi." "Jedno od tih stalnih nareenja je i potreba ljudi da oboavaju", ree Svila lagano vojniku. "oveku je uroena neodoljiva elja da se zahvaljuje besmrtnim bogovima koji mu daju sve to ima, pa i ivot sam. Ti i tvoj narednik ste smatrali da je opravdano da omalovaavate nae prinoenje rtava, a ja u veoma rado priznati da su nai obredi alosno nedovoljni. Ipak, oni zadovoljavaju, u znatnoj meri, tu potrebu koja bi inae ostala zanemarena; to je potreba drutva kao celine, ali i mnogih jedinki." Hamerston odmahnu glavom. "Meni je prilino teko da zamislim Pesa da zagriza mrtvog jarca, Patera." "A da li ti je teko da zamisli da njega ini srenim, moda u sasvim maloj meri, taj neposredni dokaz da ga nismo zaboravili? Da mi - ak i narod u mom kvartu, koji je veoma siromaan - rado delimo sa njim ono malo hrane to imamo?" "Ne, to mogu lako sagledati." "Onda se nemamo oko ega raspravljati", ree mu Svila, "jer i ja to tako sagledavam, ne samo u vezi sa Pesom, nego i sa svim drugim bogovima; u vezi sa preostalih osmoro od Devetoro, i sa Izvanaem, i sa manjim boanstvima." Hamerston je stao i okrenuo se da pogleda Svilu licem u lice; njegovo masivno telo maltene je sasvim zapreilo prolaz izmeu polica sa vojskom. "Zna li ti ta ja mislim da sad, u stvari, radi, Patera?" Svila, koji je dovrio reenicu pre nego to je stvarno shvatio smisao onoga to govori - naime, da Izvana ne spada u manja boanstva - sad pomisli da e svakako biti optuen za jeres. "Pojma nemam", promumla, ne znajui ta bi drugo mogao da kae. "Mislim da ti na meni uvebava ono to e rei viim vlastima da bi ih ubedio da te puste na slobodu. Moda i ne zna da to radi, ali to radi. Rekao bih ja." "Pa dobro, moda sam pokuavao da opravdam svoje postupke", ree Svila sa ogromnim oseanjem olakanja, "ali to ne znai da su moje tvrdnje netane, niti znai da su neiskrene." "Valjda ne znai." "A misli li da e me oni pustiti?" "Ne znam, Patera. Ne zna to ni Pesak." Hamerston zabaci glavu i iroko se isceri. "Zato me i puta da te ovako vodim u razgledanje, zna? Kad bi bio siguran da e via vlast da te pusti na slobodu, pustio bi te odmah on sam i ne bi nita ni rekao. A kad bi bio siguran da e te oni zakljuati, zakljuao bi te on prvi, tako da bi ti sad sedeo u pomrini u jednoj naoj sobici za to, s tim to bi moda dobio divnu bocu vode zato to mu se svia. Ali ti si priao neto da moramo zvati tvog advokata, a Pesak nije siguran ta e major rei, pa te je zato pustio da se malo oisti i da se prema tebi lepo postupa, ali da te ja ipak drim na oku." "Dozvolio mi je i da zadrim moj igliar - tanije reeno, igliar koji sam dobio na pozajmicu od jednog dobrog prijatelja, to je bilo veoma ljubazno od njega." Svila je oklevao; kad je ponovo progovorio, to je bilo samo zato to je njegova savest tako zahtevala od njega. "Moda ne bi trebalo ovo da kaem, sine moj, ali nisi li ti meni pokazao ve mnogo stvari koje bi svaki uhoda rado video? Ja nisam uhoda, nego sam graanin veran svom gradu, kao

to ve rekoh; poto je tako, uznemirava me injenica da je i neki uhoda mogao saznati sve ovo to sam ja saznao. Na primer, obavetenje da naa vojska ima sedam hiljada boraca." Hamerston se nasloni na jednu policu. "Ne pregrevaj se. Da sam ja toliko tupav, zar bih sad bio budan i obavljao straarsku dunost, ta misli? Ja sam tebi samo dao obavetenje da bi osvajanje ovog mesta bilo korozija boja. Neka uhode idu kui i govore svojim gazdama to. Ba briga Viron za takva obavetenja. A ja ti nisam samo kazao nego i pokazao da Viron ima sedam hiljada limenih koje moe pozvati pod zastavu ma kog dana u nedelji. Nijedan drugi grad u ovom delu 'Svitka' nema ni pola tog broja, koliko je nama poznato. Zato e im najbolje biti da ostave Viron na miru, a ako im Viron kae 'pljunite ulje', da pljunu daleko." "To znai da stvari koje si mi kazao ne donose nikakvu dalju opasnost po mene?" "Nijednu kapljicu. Jo si voljan da vidi rezerve?" "Svakako, ako si ti jo voljan da mi ih pokae. Mogu li pitati zato vas onda uopte zabrinjava mogua pojava uhoda, ako vam nita ne smeta da neko ko bi mogao biti uhoda ponavljam da je to nisam - ide u obilazak ovog magacina?" "Zato to ovo nije ono to uhode trae. Kad bi bilo, mi bismo ih lepo pustili da se proetaju ovuda, a onda bismo ih poslali kui. Oni bi hteli da znaju gde se naa vlada zavukla." Svila ga pogleda upitno. "Gde se Ajuntamiento sastaje?" "Za sada, to, da." "Meni se ini da bi vlada mogla otii samo na neko mesto koje je jo jae branjeno nego ovo gde smo sad. A ako je tako, onda zato bi se uhode uopte i trudile?" "Jeste bolje branjeno", ree mu Hamerston, "ali ne na isti nain. Jer kad bi bilo na isti nain branjeno, lako bi se moglo primetiti gde je. Patera, video si mene i video si mog narednika. Smatra li da smo tvrdo meso?" "Veoma." Hamerston podie svoju izuzetno upeatljivu pesnicu. "Misli da bi mogao da me isprekanta?" "Naravno da ne bih mogao. Sasvim sam svestan da bi me ti mogao vrlo brzo ubiti, kad bi hteo." "Moda poznaje nekog biolokog koji bi me, po tvom miljenju, mogao umlatiti?" Svila odmahnu glavom. "Najopasniji bioloki ovek koga poznajem jeste moj prijatelj Njorka. On je neto vieg rasta od mene i mnogo jae graen. Takoe je iskusan borac; ali ti bi ga lako pobedio, siguran sam." "U borbi pesnicama? Moe se kladiti da bih. Prvim udarcem bih mu polomio vilicu. Nisi zaboravio ni ovo." Hamerston prstom pokaza blistavu ogrebotinu koju je Zumbulin igliar ostavio na njegovim prsima, koja su bila prekrivena kamuflanim, naslikanim mrljama. "Meutim, ta ako bismo i on i ja imali po jedan pitolj sa debelom municijom?" Svila se odlui da odgovori diplomatski. "Ne verujem da Njorka poseduje tako neto." "Pretpostavimo da mu Viron da jedan takav pitolj i kutiju municije." "U tom sluaju, zamiljam da bi u znatnoj meri presudila srea." "Da li taj tvoj Njorka ima i mnogo drugih prijatelja, osim tebe, Patera?" "Siguran sam da ima. Na primer, postoji ovek po imenu Gib - koji je, kad razmislim, ak i krupniji od Njorke. A i jedna od naih sibila je svakako Njorkina prijateljica." "Nju emo ostaviti izvan ovoga. Pretpostavimo da ja moram da se borim protiv tebe i Njorke i tog drugog biolokog, Giba, i da sva trojica imate pitolje sa debelom municijom." Jo i sad nastojei da ne uvredi hema, Svila ree: "Rekao bih da bi u tom sluaju svakojaki ishodi bili mogui." Hamerston se uspravi i prie korak blie. Sad se nadnosio nad Svilu. "U pravu si. Moda bih ja ubio svu trojicu vas ili biste moda vi ubili mene i proli bez ogrebotine. Ali ta bi, po tvom miljenju, bilo najverovatnije? Kaem ti unapred da, ako sad slae, neu vie biti

ovako fini prema tebi kao dosad, i da bi bolje bilo da razmisli pre nego to odgovori. Dakle, da ujemo! Trojica vas protiv mene jednoga, a svi imamo pitolje." Svila slegnu ramenima. "Ako tako eli. Ne znam mnogo o borilakim vetinama, ali meni se ini da bi ti ubio jednoga ili dvojicu od nas, ali bi i sam bio ubijen - u tom procesu, da se tako izrazim." Hamerston zabaci glavu u jo jednom kezu. "Tebe nije lako uplaiti, a, Patera?" "Naprotiv, ja sam vrlo bojaljiv ovek. Veoma sam se plaio dok sam to izgovarao - a plaim se i sad - ali to je bilo ono to si od mene zatraio: istina." "Koliko ima biolokih u Vironu, Patera?" "Ne znam." Svila zauta i pogladi se po obrazu. "Kakvo zanimljivo pitanje! Nikad nisam konkretno razmislio o tome." "Pametan si ovek. To sam ve video, a u gradu nisam bio ve odavno. Koliko bi ti rekao da ima?" Svila je nastavio da se trlja po obrazu. "U idealnom sluaju mi - hou rei, Udruenje svetenika - imamo po jedan mantejon na svakih pet hiljada stanovnika, a u ovim vremenima gotovo svi ti stanovnici su bioloki ljudi. Ima ponegde i po koji hem, naravno, ali oni su verovatno manje od jedne dvadesetine stanovnitva. Mislim da sada radi sto sedamnaest mantejona. Ta brojka je vaila dok sam bio u sholi." "Pet stotina pedeset pet hiljada sedam stotina pedeset", ree mu Hamerston. "Ali stvarna razmera je znatno via. Svakako iznad est hiljada, moda osam ili devet hiljada po mantejonu." "Dobro, hajde da kaemo da je est hiljada biolokih", zakljui Hamerston, "poto si ti, izgleda, prilino vrsto ubeen da je i vie od toga. To je sedam stotina dve hiljade biolokih. Neka su pola od toga deurlija, vai? A pola od preostale polovine neka su ene, koje e se boriti u tako malom broju da to nee bitnije uticati. Ostaje nam sto sedamdeset pet hiljada pet stotina mukaraca, od kojih su, pretpostavimo, polovina suvie bolesni ili stari ili skloni beanju. Ostaje osamdeset sedam hiljada sedam stotina pedeset. Vidi li na ta ciljam, Patera?" Zbunjen poplavom brojki, Svila odmahnu glavom. "Sloili smo se da bih u borbi trojice protiv jednog ja verovatno poginuo. Dobro, a osamdeset sedam hiljada sedam stotina pedeset biolokih protiv tri hiljade pet stotina limenih, koliko po naem miljenju ima Vik; to je jedan proizvoljno uzet grad, samo kao primer. To je priblino dvadeset pet na jednoga." "Mislim da poinjem da shvatam", ree Svila. Hamerston mu uperi u lice prst debeo kao uskija. "To su svi koji bi bili sposobni za borbu. Ali ako uzmemo samo Gardu? Pet brigada?" "Formiraju oni jo jednu, novu", ree mu Svila. "Rezervnu, tako da e ih biti est." "est brigada, a u svakoj po etiri ili moda pet hiljada vojnika. Onda, ta e biti presudno ako uskoro izbije novi rat, Patera? Mi limanjaci ili volja Ajuntamientoa koji zapoveda Gardi i koji moe, ako poeli, podeliti pitolje sa debelom municijom polovini bioloke populacije?" Svila, odlutao u misli, ne odgovori. "Sad zna, Patera, a znamo i mi. U ovim vremenima, mi smo samo elitni deo oruanih snaga, a svojevremeno smo bili cela predstava. Doi ovamo, da ti pokaem zamene." U zadnjem delu tog irokog i visokog arsenala, na policama najbliim zadnjem zidu, leali su vojnici zamotani u prljave arave od polimera. Njihove ruke i noge bejahu umazane nekom smeom tenou za ouvanje. Svila se, zadivljen, sagnu da osmotri najblieg; poe duvati da ukloni prainu i pauinu, a kad se to pokaza nedovoljnom, po e ih brisati rukavom. "Jedna eta", proglasi Hamerston sa nemarnim ponosom, "i danas savreno ista kao kad je sila iz zavrne montae."

"Ovaj nikad nije progovorio nijednu re, niti... seo i pogledao oko sebe? Nijednom za poslednjih trista godina?" "Pa i kudikamo due. Nas su poeli da magacioniraju dvadesetak godina pre nego to smo ukrcani u brod." Ovaj ovek je nastao priblino u isto vreme kad i Mejtera Mermer, razmiljao je Svila - u isto vreme kad i Hamerston, zapravo. A sada je ona stara i pohabana i nije daleko od smrti, dok je Hamerston ostao mlad i jak, a ovaj u magacinu ak i neroen. "Mogli bismo mi njega probuditi ovoga trenutka", objasni Hamerston. "Treba mu samo vikati na uvo i lupati ga neko vreme po prsima. Ali nemoj to uiniti." "Neu." Svila se uspravi. "To bi pokrenulo njegove mentalne procese?" "Oni su ve pokrenuti, Patera. To se moralo uiniti u zavrnoj montai, da bi se obezbedilo da sve dejstvuje. Iz tog istog razloga ostavili su ih uklju ene. Ali na vrlo malom nivou rada, razume, tako da habanje delova praktino nije ni poelo. On je na neki nain svestan da smo mi ovde. Slua ovo to priamo, ali mu to ne znai mnogo niti e razmiljati o onome to uje. Dobro je to to bi se on sam probudio ako bi ovde dolo do neke kritine situacije, do poara, na primer; u tom sluaju, postupao bi prema svojim stalnim nareenjima." "Postoji jedno pitanje koje bih veoma eleo da ti postavim, u vezi sa svim onim to si mi ispriao ranije", ree Svila. "Zapravo, nekoliko pitanja, i ja se veoma nadam da se nee naljutiti, iako e moda smatrati da su neutiva; ali, pre nego to ih postavim, dozvoli da pitam ovo: da li su svi vojnici koji na ovim policama spavaju u istom stanju kao ovaj jedan?" "Ne ba." Hamerston je zazvuao kao da ga neto mui; to je podsetilo Svilu na nain kako je Hamerston, ranije, nezadovoljno govorio o Ajuntamientou. "Kad je neko bio due budan, tee mu je da se iskljui. Valjda je to zato to se mnogo vei broj elemenata pokrene. Shvata o emu govorim?" Svila klimnu glavom. "Mislim da te razumem." "U poetku ti se ini da si samo malo prilegao. Misli da neto nije u redu, da nee uopte moi zaspati i da bi mogao ba i ustati. Nikako da se sasvim odlui da ustane, ali misli tako. Onda kae sebi: pa dobro, poto nemam nita pametnije da radim, porazmisliu o najboljim stvarima koje su se deavale, recimo o onome kad je kriljac ugurao granatu natrake. To se nastavi tako, ali posle nekog vremena ne prisea se samo onoga to se stvarno dogodilo; tavie, postaje, moda, neko drugi." Hamerston naini jedan udan, nedovren pokret. "Ne mogu to stvarno objasniti." "Naprotiv, objasnio si odlino, rekao bih ja." "Osim toga, postaje sve mranije. Jo neto sam ti hteo pokazati, Patera. Doi, moramo poi malo dalje du ovog zadnjeg zida da bismo to videli." "Samo trenutak, molim te, sine moj." Svila podie desnu nogu na najniu poprenu ipku police i odmota dralovu ovojnicu. "Mogu li, dok sreujem ovo, postaviti ona pitanja koja sam pomenuo?" "Svakako. Pali." "Pre nekog vremena, pomenuo si jednog majora koji e odluiti da li ja treba da budem uhapen. Pretpostavljam da je on najstariji po inu od svih budnih oficira?" Hamerston klimnu glavom. "On je pravi komandant, mada njegova titula glasi 'Naelnik generaltaba'. Narednik, i ja, i svi mi ostali koji smo budni, zapravo smo samo obezbeenje Generaltaba. Ali mi kaemo da smo Generaltab. To je naa navika u govoru, nita vie." "Razumem. Moje pitanje glasi: zato je ovaj major - major, dok si ti samo kaplar? Zato je Pesak narednik? Meni se ini da biste svi vi, vojnici, trebalo da budete jednaki i osposobljeni da jedan drugog zamenjujete."

Hamerston ostade nepomian i nem, tako dugo da Svili to postade neprijatno. "Izvinjavam se, sine moj. Bojao sam se da e moje rei zazvuati kao uvreda, mada mi nije bila namera da vream, a ispalo je, evo, jo gore nego to sam se pribojavao. Povlaim pitanje." "Nije stvar u tome, Patera. Samo sam hteo da o svemu dobro razmislim pre nego to okinem neku re. Jer to nije pitanje sa samo jednim odgovorom." "Ja ak i ne traim odgovor", uveravao ga je Svila. "Bilo je to dokono i nedobrodolo pitanje, koje nije ni trebalo da postavim." "Kao prvo, u pravu si. Sav osnovni hardver je manje-vie isti, ali je softver razliit. Ima mnogo stvari koje kaplar mora da zna, a koje su majoru nepotrebne, a i obratno je, valjda, istina. Jesi li ikad zapazio kako ja govorim? Ne ba isto kao ti, a? A obojica govorimo istim zeznutim jezikom, ako smem tako rei, Patera." Svila paljivo ree: "Nisam zapazio da je tvoj nain govora u ma emu udan ili nastran, ali, kad ve sam kae da je razli it, verovatno si u pravu." "Vidi? Govorio si to kao vii oficir, a oni govore bolje nego redovi i kaplari, bolje nego i narednici. Upotrebljavaju vei broj rei, due rei, i nita nikad ne kau onako jasno kako bi to kaplar rekao. Zbog ega je to tako? Da vidimo: pone opet neki rat, Pesak i ja krenemo i radimo odreene stvari sa Gardom, sa redovima, kaplarima i narednicima, je li tako? Moemo im, na primer, pokazati gde da postave baz-topove, da bismo se svi zajedno borili protiv neprijatelja, a ne jedni protiv drugih. Da bi se to postiglo, moramo svi govoriti slino i razumeti jedni druge. Major e, meutim, morati da radi sline poslove, ali sa viim oficirima, pa e morati i da govori kao oni. On to ve sad ini. Jesi li ti ikad pokuao da govori kao ja, Patera?" Svila, postiena lica, klimnu glavom. "Bojim se da je to bio moj alosni neuspeh." "Jeste. Pa, dobro, ni major ne ume da govori kao ja, a ni ja kao on. Da bismo to mogli, morali bismo imati ugraen softver za oba ta naina govora. Meutim, u naim glavama nema dovoljno mesta za sve kojetarije koje se na svetu uju, je li tako? Imamo u glavi samo odreen prostor, ogranien, kao i vi, nema mesta za dodavanje velike koliine novog. Iz tog razloga, tamo, napolju, gde gvoe leti, major ne bi bio tako dobar kaplar kao ja, a ja ne bih bio tako dobar major kao on." Svila klimnu glavom. "Hvala ti. Sad mi vie prija moj sopstveni nain govora." "Zbog ega je to tako?" "Do sad me je muila injenica da narod u mom kvartu ne govori kao ja, i da ja ne uspevam govoriti kao taj narod. Sad, kad sam od tebe ovo uo, uviam da je tu sve u redu. Taj narod ivi - ako se mogu tako izraziti - tamo gde gvoe leti. Ne moe sebi dozvoliti da uzaludno izgubi ma i jedan trenutak; nema potrebu da se uputa u apstraktno razmiljanje, ali ne sme dozvoliti ni pogreno razumevanje izgovorenog. Ja sam, meutim, njihov delegat, njihov izaslanik koji zalazi u bogatije slojeve naeg drutva, gde se ivi leernije, ali gde se daleko ee pojavljuje potreba za sloenim i apstraktnim razmiljanjem, i gde kazne za pogreno shvaenu re nisu ni izdaleka tako visoke. Zato ja govorim upravo onako kako moram govoriti da bih uspeno sluio ljudima koje predstavljam." Hamerston klimnu glavom. "Mislim da te razumem, Patera. A mislim i da si ti razumeo mene. Samo, postoje i druge stvari, na primer AI. To ti je poznato? Zna ta znai?" "Na alost, tu skraenicu nikad nisam uo." Svila je tek sad oinuo dralovom ovojnicom nekoliko puta po jednoj uspravnoj povrini police; nogu je jo jednom podigao na poprenu ipku i omotao ovojnicu oko skonog zgloba. "To ti je fini nain da se kae: sposobnost uenja. Ja kad god neto uradim, izvuem i pouke kako se to moe raditi bolje. Pretpostavimo da ispalim metak na jednog od onih bogova. Ako ga promaim, izvui u iz toga neke pouke. Ako ga pogodim, izvui u i iz toga

neke pouke. Zato moje gaanje postaje stalno sve bolje i zato neu traiti municiju na mete koje bih samo ludom sreom mogao pogoditi. Vi inite isto?" "Naravno." "Ne! Ne inite. Tu grei, Patera." Hamerston poe mahati krupnim, elinim kaiprstom Svili ispred lica. "Mnoga stvorenja ne ue. Uzmi, recimo, lebdelicu. Ona zna da ne sme suvie brzo leteti na jug, ali nikada ne naui preko ega moe, a preko ega ne moe preleteti. Umesto nje, voza to mora da ui. Ili uzmi, na primer, maku. Jesi li ikad pokuao da naui maku neemu?" "Pa, nisam", priznade Svila. "Ali imam - trebalo bi da kaem, imao sam - pticu koja je svakako odavala utisak da ume da ui. Bio je to mujak koji je, na primer, nauio moje ime, a i svoje." "Govorim ba o makama. Onomad, u naoj drugoj godini protiv Urbsa, naao sam jedno mae u jednoj rasturenoj seoskoj kui. enku. uvao sam je neko vreme, samo da bih imao neto emu mogu da kaem po koju re i dam malo hrane. Bilo je to na neki nain, ponekad, lepo." "Znam vrlo tano ta misli, sine moj." "E, vidi, tog leta smo imali jedan veliki ubacni top na vrhu jednog brda, i dobro smo nanianili, a kad je bitka poela, pucali smo nema pojma koliko brzo, a porunik je stalno vikao na nas da ubrzamo. Dva ili tri puta se desilo da smo u vazduhu imali po osam ili ak devet granata odjednom. Jesi li ikad bio lan posade ubacnog topa, Patera?" Svila odmahnu glavom. "Dobro, zamisli da tamo stoji jedan takav top, hladan, ti mu prie, otvori njegov zatvara, ugura jednu razornu i ispali je. Onda opet otvori zatvara, a aura ispadne, zna? Ali prilino vrua." "Mogu zamisliti." "Meutim, kad ti roka tako da u vazduhu bude po est, sedam, osam granata istovremeno, zatvara se tako ugreje da granati malo nedostaje pa da opali i sama od sebe, pre nego to povue okida. Posle, kad prazna aura ispada napolje, ta rei - uz nju moe da vidi u mraku. "Dakle, mi smo rokali i rokali, i dovla ili sve novu i novu municiju, dodavali je i ispaljivali, dok na kraju nije malo nedostajalo da se i mi sami zapalimo, a desno od nas napravilo se celo brdo praznih aura. Kad, doskakue ta jadna makica i odlui da sedne na neko lepo mesto odakle nas moe gledati. Pa - ba na aure. A one na vrhu su tad, naravno, bile toliko vrue da si pomou njih mogao da lemi." Svila saoseajno klimnu glavom. "Dreknula je i odjurila odatle, i sledea dva-tri dana je nisam video." "Ali se kasnije ipak vratila?" Svilu je donekle obodrila implikacija da bi se i Oreb mogao vratiti. "Jeste, ali vie nije htela da prie ni blizu nijednoj artiljerijskoj auri. Ja sam joj pokazivao aure i ak sam pritiskao njenu apu ili nos na auru da joj dokaem da je hladna kao kamen, ali to nije ni najmanje pomagalo. Jer ona je nauila da su aure vrue, vidi, Patera? Posle toga nije vie mogla nauiti da postoje i hladne aure, bez obzira na to koliko sam joj ja to jasno pokazivao. Nije imala AI. Postoje i neki ljudi koji su takvi. Ima ih mnogo." Svila opet klimnu glavom. "Jedan teodidakt je napisao da pametni ue iz tuih iskustava. Budale, rekao je on, ue samo iz sopstvenih iskustava, a velika masa ljudi ne ui uopte. Time je, pretpostavljam, hteo rei da mase nemaju AI." "To si tano u metu, Patera. Ali ako je tako, onda to vie iskustva neko ima, na toliko viem mestu ga hoe. Iz tog razloga je Pesak narednik, ja kaplar, a kriljac redov. Rekao si da ima dva-tri pitanja. Koje je drugo?"

"Poto treba dosta da peaimo, moda je bolje da krenemo odmah", predloi Svila. Pooe rame uz rame, irokim prolazom izmeu poslednjeg reda polica i zida. "eleo sam da te pitam o metodima koje je Pes predvideo za ouvanje nezavisnosti gradova. Kad si mi opisivao kako je to ureeno, zvualo je veoma trezveno; bio sam ubeen da e dejstvovati tano onako kako je Pes predvideo." "I jeste", potvrdi Hamerston. "Rekao sam da je po mom miljenju to veoma pametan sistem, a to i sada mislim." "Ali smo posle priali o suoenju vojnika kao to si ti sa trojicom biolokih koji imaju oruje jednako njegovom, zatim o Civilnoj gardi, i tako dalje. Palo mi je na um da aranman koji si prikazao, ma koliko mudar bio u prolosti, sada, po svoj prilici, ne moe preovladati. Ako Vik ima tri hiljade pet stotina vojnika a na grad sedam hiljada, na grad je dva puta jai samo ako su vojnici jedini koji u ratu mogu biti od koristi. Ali ako e se boriti i deset ili dvadeset hiljada gardista - da i ne pominjem stotine hiljada obinih graana - zar onda nije mogue da Vik bude, sveukupno, jak kao Viron? Ili jai? ta e biti od Pesovog sistema pod takvim okolnostima?" Hamerston je klimnuo glavom. "To je neto zbog ega se svi poprilino brinemo. Koliko ja shvatam, Pes je imao u vidu uglavnom prvih dvesta godina. Moda prvih dvesta pedeset. Mislim da je moda raunao da emo za to vreme nauiti da ivimo jedni sa drugima, ili da emo se poubijati do poslednjeg, to takoe nije glupa pretpostavka. Vidi, Patera, biolokih u poetku nije bilo ni priblino toliko mnogo, niti su bili veti u pravljenju stvari. Kad su se useljavali, gradovi su ih ekali sasvim spremni, ulice poploane, zgrade uglavnom od brodskog kamena. Uzgajanje hrane bilo je glavna stvar. Kad su poeli da proizvode, pravili su uglavnom alate i odeu, kao i cigle od blata da bi podigli nove zgrade tamo gde ih Pes nije izgradio, a gde je biolokima naknadno zatrebalo. "Stani ovde, Patera, pa u ti pokazati za koji minut neto." Hamerston se zaustavio pred irokim, dvokrilnim vratima; svoje masivno telo ispreio je ba na mestu gde su se levo i desno krilo sastavljali, oigledno da bi onemoguio Svili da vidi neto na tom sastavku. "Kao to rekoh, pre trista godina nije bilo toliko biolokih. Veliki deo posla obavljali su hemijski ljudi. Jednim delom mi, vojnici, ali glavninu posla ipak su radili hemi civili. Moda i poznaje neke. Nemaju oklop, a softver im je drugaiji." "ao mi je to ti moram rei da su oni, veinom, nestali", ree Svila. "Da, i meni se ini da je to jedan Pesov, ako mogu rei, promaaj. Ja i enska hemkinja umeli bismo da proizvedemo mladog hema, zna li ti to?" "Svakako." "Svako od nas ima neizbrisivo uitanu polovinu planova za taj posao. Meutim, trebalo bi nam bar godinu dana rada, pa i to uz dosta sree, a ako nemamo sree, moda i dvadeset godina. Za razliku od toga, vi bioloki moete da obavite glavni posao ma kog dana, u slobodnom vremenu." "Veruj mi", ree mu Svila, "od sveg srca bih eleo da vi budete sliniji nama, a mi da budemo vie nalik na vas. Nikad u ivotu iskreniji nisam bio." "Hvala. Nego, vidi, posle nekog vremena bioloki su se namnoili, a i alat je postao bolji, preteno zbog toga to je bilo na raspolaganju jo mnogo hema koji su ga pravili. Osim toga, ogroman broj pitolja sa debelom municijom ostao je u narodu, u onim gradovima koji su imali ratove, zato to su vojnici, pravi vlasnici tog oruja, izginuli. Zapravo, i nije tako teko napraviti pitolj sa debelom municijom. Za cev mora imati elinu ipku, strug i builicu, i eto posla. Ali cev moe napraviti i pomou kompleta turpija i rune builice, ako ima dovoljno vremena."

Hamerston jednim pokretom ruke obuhvati itav arsenal. "I eto gde smo sad. Ni izdaleka onako postojani kao nekad, ali sasvim spremni da svu krivicu bacimo na starog Pesa im pretrpimo prvi poraz." "alosno je to", ree Svila setno. "Glavu gore, Patera. Upravo ovde gde stojimo nalazi se najbolja stvar koju jedan augur moe na ovom mestu videti. Zato sam je i sauvao za kraj, ili za blizinu kraja. Jesi li ikad uo za takozvani Pesov peat?" Sviline oi se rairie od zaprepaenja. "Svakako. Pominje se u oprotaju.'Ispunjavajte moju volju, ivite u miru, mnoite se i ne uznemiravajte moj peat. Tako ete izbei moj gnev.'" Hamerston zabaci glavu u jo jednom vrlo irokom osmehu. "A jesi li ikad video Pesov peat?" "Pa, nisam. Pesov peat je, koliko je meni poznato, uglavnom samo jedna metafora. Na primer, ako bih te ja ispovedio, sve to bi ti meni rekao bilo bi pod Pesovim peatom, dakle ne bi se smelo nikad nikom treem ispriati bez tvoje izriite dozvole." "Dobro, a pogledaj ovo", ree Hamerston i zakorai u stranu. Neka tamna, sintetika boja bila je irokim potezom razmazana po vratima, u visini ljudskog struka, popreno preko linije spajanja levog i desnog krila. Svila se spusti na jedno koleno da proita brojeve i slova utisnuta u sintetiku. 5553 8783 4223 9700 34 2221 0401 1101 7276 56 ZAPEAENO ZA MONARHA "Eto njega", ree Hamerston Svili. "Bio je tu jo pre naeg ukrcavanja u brod. Kad god iko pomene Pesov peat, pomenuo je, u stvari, ovo u ta sad gleda. Nekad je tih Pesovih peata bilo mnogo vie." "Ako je ovaj imprint zaista ono na ta se rei 'Pesov peat' odnose, onda je to istorijska zaostavtina neprocenjive vrednosti", proaputa Svila. Nakloni se sa puno potovanja, iscrta znak sabiranja u vazduhu ispred peata i poe mrmljati molitvu. "Bio bi, kad bismo ga mogli odneti gore u neki veliki mantejon. Ali stvar je u tome to se to ne moe. Ako pokua da skine tu mrku materiju sa vrata, ona se raspadne u milion komadia. Poprilino smo mi takvih rasturili od kad smo doli ovde, a materijal koji je na taj nain dobijen mogao bi sav stati u kutiju od H-6 municije." "I niko ne zna ta lei iza ovoga?" upita Svila. "U sledeoj prostoriji?" "A, znamo mi to. Ta sledea je manje-vie kao ova, sa policama, ali u njima lee bioloki. eli li ih videti?" "Bioloki?" ponovi Svila. Ta re je vratila u prednje prostore njegove svesti onaj san od pre nekoliko sati, ali sad sa jednom novom, dosad nedoivljenom hitnou i neposrednou: kosina nekog brda, prekrivena bunjem i trnjem, Mejtera Mermer (besmisleno) bolesna, lei u postelji, preslatki miris fenjera sa plavim staklom Mejtere Rue, Gljiva sedi na mirnoj vodi, iako je san u kome je odigrala svoju ulogu ve nestao. "Dalje je suvlje. Vidimo se tamo gde bioloki spavaju." "Dabome", potvrdi Hamerston. "Biloloki, isti kao ti. Vidi, ova sala u kojoj jesmo sadri rezervu vojske, a ta sledea, na kojoj je peat neoteen, rezervu biolokih. Sigurno se stari Pes plaio da e izbiti neka epidemija, ili da bi mogli svi pomreti od gladi, posle ega bi Viron morao imati nove bioloke za novi poetak. Samo, bioloki ne dobiju da lee, kao mi. Oni spavaju stojei. Hoe da ih vidi?" "Svakako, ako se to moe izvesti bez kvarenja Pesovog peata."

"Ne brini se. Radio sam ja ovo desetak puta." elini zglavci Hamerstonovih prstiju pokucae na jednu stranu vrata. "Ovo nije da bi neko doao i otvorio nam, zna. Moram da pobudim svetla unutra, inae se nita ne bi videlo." Svila klimnu glavom. "Ne verujem da su ti ruke dovoljno jake, zato u ja morati ovo da uradim." Zavukao je prste kao dleta u pukotinu izmeu levog i desnog krila vrata. "Ispod peata ima jedno dugme i iza njega kopa koja dri vrata. Tako je bilo na mnogim vratima kad smo se mi ukrcali. Zato se Pesov peat nee odlomiti osim ako ja povuem u levu i desnu stranu najjae to mogu. Postii u sada samo to da se gornji deo vrata razmakne toliko da e ti moi da proviri unutra, kao kroz pukotinu, ako sasvim primakne oko. Evo, pogledaj." Dok je ovo govorio, iz Hamerstonovih prsa zaulo se tiho brujanje. Tamna linija na sastavku dvaju krila vrata pretvorila se u nit zelenkaste svetlosti. "Morae se nekako uvui izmeu mene i vrata da bi mogao da pogleda, ali ionako bi se morao sasvim primai." Svila se priljubio celim telom uz tvrde, glatke povrine vrata i uspeo da zaviri kroz pukotinu. Gledao je u uski iseak prostorije koja je ostavljala utisak da je iroka i blistavo osvetljena. I tu su stajale police od sivo obojenog elika; ali nepomini bioloki ljudi u najniem redu (oni koji su bili u pravoj liniji ispred pukotine, tako da ih je mogao videti) stajali su maltene uspravno. Svaki je bio zatvoren u cilindar napravljen, inilo se, od najtanjeg stakla, vidljiv samo zbog tanke prevlake praine. U Svilino sasvim sueno vidno polje ula su samo tri jasno uoljiva spavaa: jedna ena i dva mukarca. Svi troje bili su nagi i (po izgledu) njegovih godina. Svi su zurili pravo preda se; njihove oi bile su otvorene, na praznim, neuznemirenim licima. "Ima dovoljno svetla?" upita Hamerston, nagnuvi se napred da i sam zaviri; vrh njegove donje vilice bio je znatno iznad Sviline glave. "Neko je unutra", ree mu Svila. "Neko ko nije uspavan." "Unutra?" Zau se metalni zvek: Hamerstonovo elo tresnulo je o vrata. "Vidi koliko je blistavo osvetljenje. Sigurno sva svetla u sali blistaju punom snagom. Nekoliko kucanja po vratima nije moglo proizvesti takav uinak." "Ne moe biti nikog unutra!" "Naravno da moe. Postoji i neki drugi ulaz, to je sve." Lagano - tako lagano da Svila u prvi mah nije bio siguran da se ita pomaklo - ena u najniem cilindru poe dizati ruke i pritiskati stakleni zid kojim je bila zarobljena. "Kaplare garde!" poe Hamerston tuliti silovitim glasom. "U zadnji deo magacina osoblja!" Negde daleko odazva mu se glas straara. Pre nego to je Svila stigao da se usprotivi, Hamerston tresnu drkom pitolja za debelu municiju po peatu, koji se raspade u grubu, crnu prainu. Svila uzmae, uasnut, a Hamerston jednim trzajem iroko otvori vrata i jurnu u dvoranu koja se nala pred njima. Svila kleknu, prikupi crnu prainu koliko god je mogao i, nemajui nikakvu pogodniju posudu, zamota je u drugi, preostali list hartije i stavi u pernicu. Zatvorio je pernicu i stavio je u dep mantije; za to vreme, zarobljena ena se rukama uhvatila za grlo. Oi su joj se iskolaile kao da e ispasti. Svila bre-bolje ustade, othrama u blistavo osvetljenu dvoranu, a onda poe gubiti dragocene sekunde u osvrtanju i traganju za nekakvim sredstvom pomou koga bi razbio providni cilindar; najzad potee Zumbulin iglini pitolj iz depa i udari drkom po gotovo nevidljivom kristalu. Cilindar se od prvog udarca raspade na komade. Atmosfera u njemu najednom potamne, dobijajui tamnoplavo boju zrelog groa, onda se poe talasati i zavojito komeati zbog meanja sa vazduhom, i najzad ieze, naglo kao Gljiva posle njegovog sna. Snenom sporou enine ruke se opet opustie uz njeno golo telo. Ona umno udahnu. Gledajui na drugu stranu, Svila poe odvezivati trake mantije. "Obuci ovo, molim te."

"Nas dvoje emo biti ljubavni-ci", ree mu ena jakim glasom, uz samo jedno zamuckivanje na kraju. Njena kosa bila je crna kao Zumbulina, a oi iznenaujue plave, u prelivu neto dubljem od Sviline boje oiju. "Poznaje li ovo mesto?" upita je Svila urno. "Postoji li jo neki izlaz?" "Sve." Pokretima gotovo normalnim, ona iskorai iz svoje pregrade. "Moram da idem odavde." Svila je govorio veoma brzo, najbre to se usuivao; ali se pitao da li bi ga ova ena razumela ak i ako bi govorio veoma sporo, kao detetu. "Mora postojati jo neki izlaz, jer je maloas ovde bio neko ko nije proao kroz ova vrata. Pokai mi, molim te." "Onamo." Odvaio se da je pogleda u lice, dobro pazei da pogledom ne zaluta nie od njenog dugakog, gracioznog vrata; u osmehu joj je primetio neto dobro znano - neto uasno, to je oajno pokuao da porekne. Opreznim rukama ogrnuo je enu svojom mantijom oko ramena. "Morae da dri ovo ispred sebe, da bude zatvoreno napred." "Vei mi." Oklevao je. "Bilo bi bolje da ti sama..." "Ne umem." Zakoraila je ka njemu. "Molim te." Njen glas sad je bio bolje kontrolisan i zvuao je poznato. Petljao je sa trakama; inilo mu se da nije poteno da neto to on automatski uradi svakog jutra bude tako teko izvodljivo na drugoj osobi. "Sad mogu da letim!" Ona je ispruila ruke i rairila mantiju, jo nevezanu, i potrala polako i nespretno prolazom izmeu polica, sve do dalekog zida gde je gotovo nestala sa vidika. Tamo se okrenula i pojurila punim trkom nazad, bez ijednog suvinog pokreta. "Stvarno mogu!" Zadihala se, grudi su joj se dizale i sputale. "Ali... me... onda... ne... vidi." Grabei vazduh, osmehnula se ponosito; glavu je zabacila kao Hamerston. Upravo po osmehu, mrtvaki zgrenom i ukoenom, Svila ju je prepoznao. "Nema prava na ovu enu, Gljivo!" Iscrtao je znak sabiranja. "U ime Pesa, gospodara svitka, odlazi!" "Ja... sam... ena. Ooo... da!" "U ime dame Ehidne, odlazi!" "Znam... nju. Dopadam... joj... se." "U ime Scile i Sfikse! U ime najsvetije, Izvanaevo!" Nije vie obraala panju na njegove rei. "Zna li... zato je... tako visoko ovde?" Pokazala je pokretom ka zasvoenoj tavanici dvorane. "Da bi letai... mogli da nadleu... a da se ne moraju... sputati." Pokaza prstom ka hrpi kostiju, kose i pocrnelog mesa na dnu jednog cilindra na drugom nivou. "Bila sam ova... jednom. Ona se... seala." "Za mene, ti si onaj demon koji je zaposeo kerku one jadne ene", ree joj Svila ljutito. "Onaj demon koji je zaposeo i Fideju." Vide sev straha u njenim oima. "Priznajem da sam rav ovek - krim zakone, esto sam daleko od pobonosti. Ipak, ja sam sveti augur, miropomazan i blagosiljan. Zar nijedno ime ne potuje?" "Nee ti mene uplaiti, Svilo", ree ona, uzmiui od njega. "U ime Feje, odlazi! U ime Telksiepeje, odlazi! U ime Molpe, iji je danas dan, i u ime Scile i Sfikse. U ime svih tih bogova, odlazi!" "Htela sam da pomognem..." "Odlazi, u ime Tartarosa i Hieraksa!" Podigla je obe ruke, kao da hoe da se odbrani od Hamerstonovog udarca; a Svila se, videi njen strah, doseti da je Mous dao ime 'Hieraks' onom beloglavom leinaru, grifonu, na krovu Krvove vile. Sa tom uspomenom, vratila se no posle fejdana: njegovo ludo tranje preko Krvovog travnjaka, u senci oblaka koji je tad naiao, ali vrlo brzo i otiao; udar njegove

ravaste grane po krovu konzervatorijuma; otrica njegove sekirice zavuena izmeu Gljivinog prozora i prozorskog okvira; pretnja s tim u vezi, pretnja koja je dobro posluila sledeeg dana da istera Gljivu iz Orhidejine kue. Glasom maltene ljubaznim on joj ree: "Gljivo, zatvoriu ti prozor, i to tako da vie nikad nee moi da bude otvoren, ako me ne ostavi na miru. Odlazi." Kao da nikad nije bila prisutna, Gljiva napusti visoku enu gavranski crne kose koja je gledala Svilu oi u oi; nije video niti uo nita, ali je sasvim pouzdano znao da je otila. Ne bi mogao biti sigurniji ni da je to bilo praeno izbijanjem plamenova ili olujnim vetrom. ena dvaput mirnu, oima izvan ie i lienim razumevanja. "Da idem? Kuda?" Pritegla je mantiju oko sebe. "Hvala Hieraksu velikome, sinu smrti, njemu koji je nova smrt, ija milost je konana i veita", ree Svila sa puno uzbuenja u glasu. "Je li ti dobro, keri moja?" Zurila je u njega; jednu aku je pritisla sebi na prsa, izmeu dojki. "Moje... srce?" "Lupa ubrzano zbog Gljivine jurnjave, siguran sam; ali za koji minut imae sporiji puls." Drhtala je i utala. U tiini Svila zau korake elinih nogu. Zatvori dvokrilna vrata koja je Hamerston 'razgrnuo' u levo i desno kad je ulazio; poto je Hamerston pozvao strau ka zadnjem delu magacina vojske, ali ne i napomenuo da treba ui u ovu drugu, zasebnu dvoranu, sad bi se moglo desiti, pomisli Svila, da straari tek posle nekog vremena shvate na koju se prostoriju poziv, zapravo, odnosio. "Bilo bi dobro da malo proetamo", predloi on. "Moda emo nai neko udobno mesto, gde e ti moi da sedne. Zna li za neki izlaz odavde?" ena ne ree nita, ali poe, ne protivei se, sa njim. On se nasumce zaputio jednim od prolaza izmeu polica. Tek sad je video da pri dnu svakog cilindra postoji, na staklu, zgusnuti, crni, tampani tekst. Podigavi se na prste, uspeo je da proita tekst na jednom cilindru na drugom nivou: ena u cilindru zvala se Maslina, imala je dvadeset etiri godine, a zatim su sledili neki podaci koje je Svila shvatio kao vrlo saet pregled njenog obrazovanja. "Trebalo je da proitam tvoje." Govorio joj je kao Orebu, poglavito da bi dao jasniji oblik svojim mislima. "Samo, bolje je da se sad ne vraamo. Ali da sam proitao kad sam imao priliku, sad bih bar znao kako se zove." "Mamelta." On je pogleda radoznalo. "Tako se zove?" Nikad ranije nije uo takvo ime. "Valjda. Ne mogu..." "Ne moe da se seti?" ree on blago. Klimnula je glavom. "To svakako nije uobiajeno ime." Zelene svetiljke iznad njih postepeno su slabile; u sumraku koji se sputao, Svila vide Hamerstona koji je protrao jednim poprenim prolazom, pola dvorane daleko od njih. "Moe li hodati bar malo bre, Mamelta?" upita on. Nije odgovorila. "Ja bih hteo da izbegnem onoga", objasni Svila, "iz nekih mojih razloga. Ti se, meutim, ne mora njega plaiti - on nee naneti nikakvo zlo ni tebi ni meni." Mamelta klimnu glavom, ali on nije bio siguran da ga je razumela. "Ali bojim se da nee, jadnik, nai ono za im traga, naime osobu koja je ukljuila sva ova svetla. Prilino vrsto sam uveren da je to uradila Gljiva, a ona je otila." "Gljiva?" Mamelta pokaza kaiprstima obe ruke ka svom licu. "Ne", ree joj Svila. "ti nisi Gljiva, mada te je Gljiva drala jedno vreme u posednutosti. Mislim da sam te ja probudio dok si jo bila u staklenoj cevi. Ne verujem da je takav tok dogaaja bio predvien. Moemo li sad malo bre?" "Vai."

"Ne bi vredelo trati. On bi nas mogao uti, a onda bi bio vrlo sumnjiav; ali ako samo hodamo, postoji mogunost da mu izmaknemo. Ako ne uspemo, i ako nas on nae, mislie, svakako, da si ti ukljuila svetla. Trebalo bi da ga to zadovolji; u tom sluaju neemo izgubiti nita." Po strani i vrlo tiho, za sebe, on dodade: "Nadam se." "Ko je Gljiva?" On pogleda Mameltu sa izvesnim iznenaenjem. "Sad ti je bolje, a?" Zurila je pravo napred, u daleki zid, ne dajui nikakav znak da je ula njegovo pitanje. "Pretpostavljam - ne, ja znam - da ima moralno pravo da dobije na to pitanje odgovor, i to najbolji koji mogu dati; ali, na alost, moj odgovor nee biti osobito dobar. Ne znam o njoj ni priblino onoliko koliko bih eleo da znam, a bar dve stvari koje mislim da znam samo su nagaanje. To je jedna mlada ena koja moe da izlazi iz svog tela - ili, da se drugaije izrazim, moe da poalje svoj duh na druga mesta. Nije duevno zdrava, ili se tako bar meni uinilo u onoj jednog prilici kad sam bio s njom licem u lice. Sad, kad sam imao vremena da o tome bolje razmislim, pomiljam da je moda manje uznemirena nego to mi se tada inilo. Ona sigurno vidi ovaj svitak sasvim drugaije nego veina nas ostalih." "Oseam se kao da sam ja Gljiva..." Klimnuo je glavom. "Jutros - mada je moda sad ve tanije rei, jue ujutro razgovarao sam sa..." Nije uspevao da nae rei. "Sa jednom osobom koju u nazvati neobinom enom. Priali smo o duhovnom zaposedanju, i ona je tada rekla neto emu nisam posvetio onoliko panje koliko je trebalo. Ali kasnije sam, peaei do svetilita - a o tome u ti, moda, priati kasnije - shvatio da bi to moglo biti od izuzetne vanosti. Rekla je sledee, ne ba doslovce, ali, rei su znaile priblino ovo: 'I tada, neto zaostane, kao i uvek'. Ako sam je dobro razumeo, Gljiva mora da ostavi deo svog duha u svakoj osobi iz koje izlazi, ali i da ponese u sebi mali deo duha te osobe. Bojim se da mi obino zamiljamo duh kao neto nedeljivo; ali u Spisima se duhovi na mnogo mesta porede sa vetrovima. Vetrovi nisu nedeljivi. Vetar je vazduh u pokretu, a vazduh se podeli kad god zatvorimo vrata ili udahnemo." Mamelta proaputa: "Toliko mrtvih." Gledala je kristalni cilindar koji je sadrao samo kosti, materiju koja je izgledala kao zemlja crnica, i nekoliko pramenova kose. "Bojim se da su neke od tih smrti posledica Gljivinog delovanja." Svila zauta na nekoliko trenutaka; muila ga je savest. "Rekao sam da u ti priati o njoj, ali, eto, nisam ti ispriao jednu od najvanijih stvari - bar za mene najvanijih. Naime, ja sam je izdao. Ona je kerka jednog uticajnog oveka koji se zove Krv i koji prema njoj postupa grozno. Kad sam razgovarao s njom, rekao sam joj da u, u svakom sledeem susretu sa njenim ocem, navaljivati da se takvo dranje pobolja. Kasnije sam imao jedan dug razgovor s njim, ali nisam ni pomenuo tu temu. Plaio sam se da bi je on kaznio ako bi saznao da je razgovarala sa mnom; ali sad mi se ini da je to, svejedno, bilo izneveravanje obeanja. Ako bi se njoj pokazalo da u oima drugih ljudi ima izvesnu vrednost, moda bi..." ""Patera!" Bio je to Hamerstonov glas. Svila se poe osvrtati, traei ga pogledom. "Da, sine moj?" "Ovamo. Moda nas samo dva-tri reda razdvajaju. Jesi li dobro?" "Ma, nita mi ne fali", ree mu Svila. "Ja sam, manje-vie, obilazio ovaj magacin, ili kako ve zovete ovo mesto. Pogledao sam i neke ljude ovde." "S kim si razgovarao?" "Iskreno da ti kaem, sa jednom od ovih ena. I drao sam joj velike govorancije, bojim se." Hamerston se nasmejao, istim onim suvim, neljudskim zvukom koji je Svila ve uo od narednika Peska u tunelu. "Vidi li ikog?" "Nekog uljeza? Ne, nikog."

"U redu. Trebalo je da ve doe odred strae, ali nisu se pojavili. Idem da vidim ta ih je zadralo. ekaj me kod onih vrata kroz koja smo uli." Ne saekavi Svilin odgovor, Hamerston ode treskavim koracima. "Moram se vratiti u tunele", ree Svila Mamelti. "Ostavio sam tamo neto dragoceno; to nije moje. ak i ako me deurni oficir pusti na slobodu, naredie da budem pod straom odveden do Limne i tek tamo puten, to je sigurno." "Ovamo", ree ona i pokaza; Svila nije video ka emu je pokazala. Klimnuo je glavom i poao. "Na alost, ne mogu da potrim. Ne kao ti. Potrao bih, kad bih mogao." Ona kao da ga je tek sad, prvi put, videla. "Ima modricu na licu i sakat si." Klimnuo je glavom. "Dogodilo mi se nekoliko raznih nezgoda. Na primer, bacili su me niz jedno stepenite, nedavno. Meutim, moje modrice e nestati veoma brzo. Hteo sam ti priati o Gljivi, koja, na nesreu, nee tako brzo ozdraviti. Jesi li sigurna da smo poli dobrim putem? Ako se vratimo..." Mamelta opet pokaza prstom, i on sada vide da je pokazala ka jednoj zelenoj liniji na podu. "Idemo za ovim." Osmehnuo se. "Trebalo je da shvatim da tu mora postojati neki sistem." Zelena linija se zavrila pred nekom kockastom strukturom ija je prednja strana bila ploa sastavljena od mnogo manjih ploa. Mamelta pritisnu sredite, a ploe poee da se stresaju, da cvile i da menjaju boju u bledu; posle nekog vremena poee i da se pokreu, kripavo. Njihovo razmicanje prvo je podsetilo Svilu na ona zenina vrata koja nije uspeo na silu otvoriti, a zatim na otvaranje ruinog cveta. "Divno izgleda", ree on Mamelti. "Ali to ne moe biti izlaz. Izgleda pre kao... upa za alat, recimo." etvrtasta soba koja se, otvaranjem te strukture, ukazala njihovom pogledu, bila je mutno osvetljena i prljava; po podu je bilo razbacano polomljeno staklo, a u uglovima su bile gomile nekih elinih delova obojenih u sivo. Mamelta je sela na jedan takav deo, sa koga, zbog njene kretnje, poe talasi praine. "Da li e nas ovo odvesti do dizaa?" upita ona. Iako je gledala u njega dok je to izgovarala, Svila je imao utisak da nije stvarno videla njegovo lice, ve neko drugo. "Bojim se da nas ovo nee odvesti nikuda", ree joj on dok su se vrata opet sklapala. "Ali pretpostavljam da emo moi neko vreme da se krijemo ovde. A kad iziemo, ako vojnici vie ne budu tu, moda u moi da naem put za povratak u tunele." "Mi elimo da se vratimo. Sedi." Seo je. Poe ga obuzimati neobjanjiv oseaj da ta gomila elika - i itava ta soba, zapravo - na neki nain tonu ispod njega. "ta je diza, Mamelta?" "Brod 'Loganston' koji e nas podii na meuzvezdani brod 'Svitak'." "Ja mislim..." Svila se trenutak-dva rvao sa nepoznatim pojmovima. "Ho u rei, zar ti... zar nisi pomislila na mogunost da... da taj brod, koji je trebalo da te odnese to tog drugog - da je sve to bilo davno? U vrlo dalekoj prolosti?" Zurila je pravo ispred sebe; video je stezanje miia njene vilice. "Htedoh ti rei o Gljivi. Moda je dobro da prvo to zavrimo, pa da onda preemo na druge teme. Shvatam da te sve ovo mora veoma mnogo uznemiravati." Mamelta klimnu glavom, malo, gotovo neprimetno. "Hteo sam da kaem da mi je veoma smetao utisak da njen otac nema pojma ta ona ini. A ona, kao to sam pomenuo, alje svoj duh van, iz tela, na druga mesta. Posedne oveka; tako je posela tebe. Njen bestelesni lik se pojavio preda mnom u stambenoj zgradi gde ivim, a kasnije - danas, zapravo - i u tunelima, posle sna u kome sam takoe video nju. tavie, i duh jednog mog veoma dragog prijatelja, mog, trebalo bi da kaem, nastavnika i savetnika, pojavio se u mojoj blizini priblino u isto vreme kad i ona. Verujem da je Gljivino pojavljivanje na neki nain omoguilo da se i on pojavi, iako o tim stvarima znam zaista daleko manje nego to bi trebalo."

"Jesam li ja duh?" "Ne, nipoto. Ti si veoma iva; iva ena, i veoma privlana. A Gljiva je bila duh, ali ne avet, kad se pojavljivala preda mnom; bila je duh ive osobe, a ne pokojne. Kad je progovarala, ja sam uo stvarni zvuk, siguran sam u to; u onoj dvorani napolju, sugurno je vikala ili lomila neto, da bi toliko pojaala svetlo." Svila se ugrize za usnu; neko esto ulo mu je govorilo (ali, to je moralo biti neistinito) da on, Svila, pada; da je to veni pad; da i ovi elini delovi naslagani jedan preko drugog, i pod posut razbijenim staklom, neprekidno izmiu u dubinu i odvlae i njega. "Hteo sam da kaem ovo: kad je Gljiva posedala izvesne ene u jednoj kui u naem gradu, inilo se da njen otac i ne sluti da je taj demon, na koga su se one alile, njegova ker; to me je zbunjivalo itav dan. Mislim da sam se dosetio odgovora, pa bih voleo da mi kae, ako si u mogunosti, da li je taan. Ako je Gljiva ostavila neki mali deo svog duha u tebi, mogue je da zna. Da li je ona ikad bila podvrgnuta nekom hirurkom zahvatu? Da li je izvrena neka operacija na njenoj glavi?" Usledilo je dugo utanje. Onda Mamelta ree: "Nisam sigurna." "Pitam zato to smo njen otac i ja razgovarali i o lekarima, a i o mnogim drugim stvarima. Kod Krva stanuje jedan doktor, koji mi je priao da je tu ranije stanovao hirurg za mozak." Svila je ekao Mameltinu reakciju, koja, meutim, nije usledila. "Meni se inilo da je to neobino, sve dok mi nije palo na um da je hirurg za mozak mogao biti angaovan da obavi jedan odreeni posao. Pretpostavimo da je Gljiva bila normalno dete u svakom pogledu, osim to je imala sposobnost da zaposedne tuu svest. Najverovatnije bi zaposedala one koji su joj najblii, ini se meni, a njima se to nije moglo ba dopasti. Krv se verovatno posavetovao sa nekoliko lekara; shvatio je tu njenu izuzetnu sposobnost kao bolest, zato to nije ni najmanje religiozan. Posle izvesnog vremena naiao je, sigurno, na nekog ko mu je rekao da bi mogao 'izleiti' tu Gljivinu sposobnost tako to bi iz njenog mozga izvadio tumor ili neto slino. Ili tako to bi naprosto odstranio deo mozga samog, mada je to tako uasavajua misao da bih ja veoma voleo da je na neki nain mogu izbei." Mamelta klimnu glavom. Ohrabren, Svila nastavi: "Krv je sigurno poverovao da je operacija u celosti uspela. Nije posumnjao da njegova kerka poseda te ene, zato to se, tokom godina, ustalio u uverenju da ona vie nikog ne moe posedati. Mislim da je verovatno da je tom operacijom njena sposobnost, zaista, bitno oteena, kao i njena mo razmiljanja; ali, sa proticanjem godina, ozlede su se zaceljivale, taj deo njenog mozga se regenerisao, pa se i sposobnost vratila. Gljiva je na taj nain dobila drugu priliku, ali je sad postupala obazrivije, zaposedala je umove udaljenijih osoba i uopte se trudila da prikrije svoju obnovljenu mo ; pa ipak, ini se da je ila za svojim ocem ili za nekim drugim lanom domainstva do kue gde stanuju te ene, ba kao to je kasnije, nesumnjivo, pola za mnom. Da li ti ita od ovoga zvui poznato, Mamelta? Moe li mi rei ita o ovome?" "Operacija je bila pre nego to sam se ja ukrcala u brod." "A, tako", ree Svila, mada mu nita nije bilo jasno. "A onda...?" "Dolo je. Sad se seam. Vezali su nas kaievima." "Da li je to bio brod za robove? Mi u Vironu ne drimo robove, ali znam da ih u nekim drugim gradovima ima i da po Amnisu plove brodovi koji napadaju ribarska sela i odvode stanovnitvo u roblje. Bilo bi mi ao ako bih saznao da i s one strane svitka postoje brodovi za roblje." "Da", ree Mamelta. Svila ustade i pritisnu sredinji deo vrata, kao Mamelta maloas; ali ona se ne otvorie. "Ne jo. Otvorie se ona automatski, uskoro."

Seo je opet, obuzet onim istim neobjanjivim oseajem da cela soba zajedno sa njim izmie u dubinu i pada. "Taj brod je doao?" "Morali smo da se prijavimo kao dobrovoljci. Ali oni... nisi mogao da odbije." "Da li se sea nekog svog boravka napolju, Mamelta? Trave, drvea, neba, takvih stvari?" "Da." Osmeh podie uglove njenih usana. "Da, sa mojom braom." Njeno lice je ivnulo. "Igrali smo lopte na terasi ispred kue. Mama me nije putala da idem na ulicu kao oni. Bio je tu jedan vodoskok, pa smo bacali loptu kroz mlazeve vode tako da onaj ko je uhvati mora da se pokvasi." "Jesi li mogla videti sunce? Da li je bilo dugo ili kratko?" "Ne razumem." Svila potrai po pamenju sve to je Mejtera Mermer ikada rekla o kratkom suncu. "Ovde imamo", poe on paljivo, "sunce koje je dugako i ravno, jedna linija gorueg zlata koja nas odvaja, kao neka ograda, od nebeskih zemalja. Da li je kod vas bilo tako? Ili je sunce bilo disk u sreditu neba?" Njeno lice se zguvalo; suze su joj potekle niz obraze. "I nikad se ne vrati. Zagrli me. O, zagrli me!" Uinio je to, nespretan kao deak i otro svestan mekog, toplog tela ispod iznoene, crne tkanine njegove svetenike odede koju joj je pozajmio. 10. NA STOMAKU 'SVITKA' Njorka se nagnuo van, preko niske, debele balustrade Scilinog svetilita, da proui izgled nazupanih ploa sivog kamena u podnoju litice. Njihove ispreturane, otre ivice svetlucale su avetinjski bledo u nebeskoj svetlosti, a procepi i pukotine izmeu njih bejahu crni kao katran. "Ovde, ovde!" ree Oreb, kljucajui poletno Sciline usne. "Mes-to jede!" "Ja se sa tobom ne vraam", ree enila Njorki. "Natero si me da se pentram sve dovde u mojoj dobroj vunenoj haljini, nizata. Dobro. Udarao si me i ritao si me - dobro i to. Ali ako misli ti da ja sad silazim sa tobom do dole, onda ima da me nosi. Probaj, samo probaj. Jo dva-tri puta me udari i dobro me ritni. Pa vidi da l' u da ustanem." "Ma mo ti da ostane ovde i celu no", zarea Njorka. "Je l' mogu? E, dobro." Oreb opet kljucnu isto mesto. "Ovde Njor-ka!" "Ne, nego doi ti ovde", ree mu Njorka. "Sad sluaj dobro. Baciu te kao to sam te maloas bacio sa staze. A ti trai Pateru Svilu, kao to si traio do sad. Ako ga vidi, pevaj." enila, sa umornom ravnodunou, ree: "Ovog puta se taj nee vratiti." "Nego ta e. Ajde ptico. Ajde." Bacio je Oreba preko balustrade, kao sa kakvog balkona, a onda gledao njegov klizei let nadole. enila ree: "Ima sto mesta gde je taj dugaki kasapin mogo da se strmekne." "Ima osam ili deset, moda. Gledao sam ja." Opruila se po kamenom podu. "O, Molpo moja, ala sam umorna! Crkla sam." Njorka se okrete ka njoj. "Stvarno e ostati celu no ovde?" Ako je klimnula glavom, on to, u mraku ispod poluloptaste kupole svetilita, nije mogao videti. "Mogo bi neko da se popne." "Neko gori od tebe?" On se oglasi jednim potmulim "Hummmm." "Smena pomisao. Ja se kladim u sve to imam da kad bi poreali sve najgore tipove iz celog tog prokletog gradia dole, ne bi nali ni..." "Dosta!"

Neko vreme je zaista utala. Ni sama nije znala da li je to bilo zbog straha ili zbog istog umora. U tiini je ula pljuskanje talasa u podnoju grebena, jecanje vetra kroz udnovato uvrnute stubove svetilita, um krvi u njenim sopstvenim uima i ritmino tupkanje njenog srca. Da je re, sve bi bilo dobro. Razmiljala je o praznoj staklenoj cevici koju je ostavila na krevetu, u Orhidejinoj kui. Sad zamisli cev dvadeset puta veu, veu od boce, prepunu re. Umrknula bi jedno 'utinue' izmeu tri prsta i ispustila jo vie u donju usnu, a onda bi pola nazad sa Njorkom, pa kad bi doli do onog mesta gde ti se ini da gazi po praznini, gurnula bi ga ljudski, da pada i pada, sve do jezera, dole. Ali takve cevuge nema, i nikad nee biti, a ono pola boce crvenog vina, koliko je popila, umrlo je u njoj odavno; ona pritisnu prste na svoje pulsirajue slepoonice. Njorka dreknu: "Ej, ptico! Jesi dole? Pevaj!" "Ako ga je uo, Oreb nije odgovorio. Njorka, tonom uesnika u raspravi, upita: "Zato bi on potego ak dovde?" enila prevali glavu s jedne strane na drugu. "To si me ve pitao. Ne znam. Pamtim da smo se vozali u nekakvim zaprenim kolima. Je l' tako? Konji. Ali tad je neka druga enska bila na vlasti. Ba bih volela da se ona vrati." Ona zagrize zglavak prsta, zapanjena onim to je upravo rekla. Umorno dodade: "Bolje je upravljala nego ja. A bolje nego i ti." "uti. Sluaj ovamo. Ja u sad malo da se penjem niz ove stene. Koliko mogu, a da ne padnem. Ti se odmaraj. Trebalo bi brzo da se vratim." "Imaemo paradu", ree mu enila. Nekoliko minuta kasnije ona nastavi: "Veliku, kroz sred Alamede. Sa orkestrima." Onda je zaspala i ula u veliku, blistavu dvoranu punu mukaraca u crnoj i beloj odei i ena sa nakitom. Uz nju je stupao admiral sa tri sunca, ona ga je drala pod ruku, ali on nije bio nimalo vaan. Hodala je ponosito, osmehujui se, a njen iroki okovratnik bio je sav od dijamanata. Dijamanti su se kao slapovi sputali i sa njenih uiju. Iskrili su joj se na zglavcima kao one svetlosti na nebu. Svi pogledi bili su uprti u nju. I ve ju je Njorka drmusao za rame. "Idem ja. Oe - nee?" "Neu." "Ima dobrih mesta za klopu u Limni. Ja astim veeru i uzimam sobu, a sutra moemo da se vozimo nazad u grad. A?" Sad je ve bila dovoljno budna da kae: "Dakle, ti me ne slua kad ti ja neto govorim? Rekla sam, ne. Odlazi." "Dobro. Ako te neki konj nae ovde, ne bacaj krivicu na mene. Uinio sam za tebe najbolje to sam mogao." Opet je sklopila oi. "Ako neki konji hoe da me siluje, to je super, samo pod uslovom da on nije ti i da ne trai da se jo i migoljim ispod njega dok mi on to radi. Ako hoe i da mi produva cev, moe i to." Uzdahnula je. "Al samo da ne moram da mu pomaem." Jasno je ula struganje njegovih izama po podu dok je odlazio iz svetilita. Posle izvesnog - njoj se inilo vrlo kratkog - vremena, podigla se na noge, uz dosta muke i truda. No bee vedra; utvarna nebeska svetlost odsijavala je sa zatalasanog jezera i osvetljavala svaki surovi, goli iljak stena. Na obzorju su se daleki gradovi stapali u isti prevoj sa Vironom, ali su izgledali kao mrljice 'lisi je vatre', ni upola tako poeljni kao ledene iskre koje su nestale sa njenih anih zglobova. "Mlatko?" ree ona glasom koji se naglo pojaavao. "Mlatko!" Tako rei istog trena, on je izronio iz senki, pojavivi se na onom istom isturenom delu staze, nadnetom nad jezero, odakle je Svila posmatrao kako uhoda nestaje u svetilitu i odakle je ona, u mati, gurnula Njorku. "Sifonka? Jesi dobro?" Neto nevidljivo steglo se oko njenog grla. "Nisam. Ali biu. Mlatko?"

"ta je?" Poplava nebeske svetlosti, zbog koje se inilo da je svaki kamen i svaki trn udaljen i nejasan, spreila ju je da proita njegovo telesno dranje (to je ona veoma veto umela da uradi, mada nije bila svesna te svoje sposobnosti), iako ga je obilato osvetlila; ton njegovog glasa bio je ravan, bez oseanja, ili se, moda, zbog udaljenosti priinilo da je tako. "Ja bih da ponemo iz poetka. Mislila sam da bi moda i ti voleo tako." Dok je trajalo njegovo utanje, odbrojala je sedam jakih udara svog srca. Najzad on ree: "O se vratim?" "Ne", doviknu mu ona, a on kao da postade, tog istog trena, malo manji: samo malice manji. "Nego, mislim... elela bih da navrati kod Orhi, jedno vee. Vai?" "Vai." To nije bio odjek. "Moda idue nedelje. I, kao, ja te ne poznajem. A ti ne poznaje mene. Ponemo iznova." "Vai", doviknu on opet. I najzad: "Voleo bih da te sretnem jednog dana." Htela je da dovikne: Pa, sreemo se, ali te rei joj zastadoe u grlu; zato je samo mahnula, a onda, uvidevi da on nju ne moe videti, iskoraila iz svetilita, napolje, da bi se i sama nala na vidiku, pod mekim nebeskim svetlom; odatle je mahnula ponovo, a onda gledala kako on nestaje niz Hodo asnikovu stazu koja je od te take zaokretala otro prema kopnu. Onda pomisli: gotovo. Bila je umorna, bolele su je noge, ali iz nekog razloga nije joj se ilo opet pod kupolu; sela je na glatku, ravnu stenu ispred ulaza u svetilite, ritanjem zbacila cipele s nogu i odmah osetila olakanje na novosteenim uljevima i plikovima. Smena stvar, kako zna. Gotovo je, a ovo je bio on, a ona to nije shvatila sve do trenutka kad je rekao to 'Voleo bih da te sretnem jednog dana'. On bi hteo da ona napusti posao kod Orhi. I gle, ona sasvim neoekivano uvia da bi rado napustila zeznutu Orhideju i otila da ivi bilo gde, samo da bude s njim. Smejurija jedna. Jedna velika mesingana ploa, ili neto slino tome, ugraena je ovde u zid svetilita, i to nekako vie u dubinu zida; ona poe dokono pipati to mesto, izgovarajui imena onih bogova koji su joj poznati. Ali, pazi ovo: ploetina se malo pomie, kao da nije uzidana, nego vie, kao, okaena o neto. Ona podvue nokte pod donji rub, podie je, i vide vrtloenje boja: crvene i plave prelive, i ruiaste, i razne ute i zlatnosmee i zelene, i zelenkasto-crne, i druge kojima ne zna nazive. "Odmah, Vaa eminencijo", ree Inkus, klanjajui se jo jednom. "Razumem sasvim, Vaa eminencijo, biu na sceni kroz jedan sat. Moete imati potpuno poverenje u mene, Vaa eminencijo. Kao i uvek." Zatvorio je vrata polako i maltene beumno, klanjajui se bez prestanka, i dobro se uverio da je jeziak vrata kljocnuo i vrata se vrsto zatvorila, pa tek onda pljunuo. Posle veere, kod Severnog Galeba, sastae se Krug; Gorkoslada je obeala da e prikazati svima kakva je uda navodno postigla sa nekim matorim nosaem koji - ona je to, tobo, poverila Pateri Tusahu - sada nju oboava kao Ehidnu, Scilu, Molpu, Telksiepeju, Feju ili Sfiksu, ako mu se tako naredi, to je sve navodno postignuto kompajlerom. Inkus je oduvek eleo (nikada toliko silno kao sad) da vidi tako neto. Da vidi tog nosaa sa odvrnutom ploom na gornjoj strani glave i odvrnutim i skinutim celim licem. Bio je (ree on sebi ljuto) vie nego silno eljan da neposredno vidi upranjavanje Gorkosladine tehnike, da bi je mogao uporediti sa svojom. Da li je zaista mogue da neko uita sebe - ili je cela stvar, zapravo, mnogo jednostavnija nego to je on zamiljao? U idealnom sluaju, uvlai se u vetine i znanja onih koji su na Kratkom Suncu bili programeri i izvlai korist za sebe, kao to majstor rvanja

iskoristi snagu svog protivnika, toliko tekog da ga inae ne bi mogao podii, i upravo pomou te snage ga tresne o zemlju. Steui zube i zarivajui malu pesnicu u dlan, Inkus pokua da uveri sebe da e veeras biti racija i da e neki dobronamerni bog izludeti matorog Ustavicu tako da e on, Inkus, biti poteen; ali to su bile gluposti, to je njemu bilo savreno jasno. On ima pravo da ide veeras. Sledei sastanak Kruga, posle ovog, bie tek sledeeg meseca, a na poslovima crne mehanike niko ne ulae toliko muenikog truda kao on, Inkus - i niko ne daje sve steeno znanje svima ostalima sa toliko dobre volje; dakle, zasluio je ovo predstoje e vee, zasluio desetostruko, pa i vie. Nema potenja, a ni pravde u svitku. Bogove je ba briga... ne, nije tako, oni su zlonamerni. Nema sumnje, oni njega aktivno mrze. On se besno srui u fotelju i zabode najblie pero krvniki u mastionicu. Dragi moj prijatelju Severni Galebe, moram ti sa dubokim aljenjem javiti da je matori glupan smislio jo jednu potpunu kojetariju samo da bi mi napravio dodatni posao. Moram da potegnem u Limnu ba noas, jer, kao, nijedna druga no ne bi bila odgovarajua. Treba da se uputam u razgovore sa ribarima i da tragam za jednom enetinom (da, napisao sam enetinom) koju nikad nisam video, a koja moda uopte i nije tamo, i to sve samo zato to su njegove bezvredne uhode pretrpele, opet i ponovo, potpuni neuspeh. Zato tuguj, prijatelju moj, za svojim saradnikom, za mnom, koji bi ove noi bio s tobom kad bi mogao. Ovo 'za mnom' je potpis i vredi isto kao ono njihovo 'Ja'; ak i budala kao to je Severni Galeb shvatie toliko. Inkus brzo, ali sa zadovoljstvom, jo jednom proita pismo, divei mu se i unosei, mentalno, ispravke i dopune; najzad, zadovoljan, pocepa ga preko polovine, zguva i ubaci u mehanizam za spaljivanje. Izgledi da matori Ustavica ikada vidi to to je tu bilo napisano i da prepozna njega, Inkusa, kao autora bili su maleni, ali ipak ne tako maleni da mu predostronost ne bi zabranila da napie na takav nain ono to stvarno misli. Dakle, nov, ist list hartije i novo troenje mastila; ali pero drati u ruci na pogrean na in. Idemo: Dragi moj prijatelju, neodlone dunosti prisiljavaju me da se odreknem prijatne zajednike veere na koju si me tako ljubazno pozvao. Njegovo osobeno klinasto 'm' zamenjeno je krabocijom koja lii na srueno i raskokano 'E'. Odlino - odlino! Tebi je poznato, prijatelju moj, ili bi sa vie promiljenosti trebalo kazati da ti ne moe biti poznato, sa koliko radosti sam iekivao da ujem jednostavan i neulepan izvetaj o divnim pustolovinama naeg prijatelja G-a. Sam G... Ne valja. Severnog Galeba e ova upotreba mukog roda potpuno smutiti. Nema druge, treba svratiti do kue Severnog Galeba i ostaviti njegovom sobaru jasnu i glasnu poruku. Tu e nastati izvestan utroak vremena i snage, ali ne bez nekog dobitka: moi e postavljati pitanja tom sobaru, pa e imati zadovoljstvo da sazna kad je taj nesreni hem poslednji put primio platu, i da gleda zbunjen izraz na tom licu. Taj sobar je bio izuzetno dobar, majstorski projekt; nikad Severni Galeb ne bi uspeo da ga sredi bez njegove, Inkusove, pomoi.

Ustavi iz fotelje, Inkus otro zazvida. Pojavi se jedan debeli deak brinog izgleda, a Inkus mu ree: "Treba mi brza nosiljka sa osam nosaa da me odbaci do jezera. Neka glupaa... ali nema veze to. Njegova eminencija nee odobriti upotrebu lebdilice, ali dri do brzine. Reci ljudima da e biti samo jedan putnik, naime, ja. Moe me i opisati, ja nisam teak. Oni e dobiti duple pare u Limni, a tamo e biti slobodni. Nai najbolje to moe, ali to pre. A na mene se dotle strovaljuje stotine najhitnijih obaveza, koje moram... ma, pojuri! Brzo! Je l' te jo boli zadnjica? Bolee jo jae, ako sad ne poleti." "Da, Patera. Odmah, Patera. Ovoga trenutka." Klanjajui se, debeli deak izie, uveri se da su vrata dobro zatvorena, pa tek onda, majstorski, pljunu u oe. Svila je, oaran, gledao kako se vrata otvaraju kao vrtlog pokretnih latica: inilo se da stvaraju visoki, zeleni hodnik koji se iza njih otkrivao. "Tek posle nekog vremena sam prepoznao taj oseaj", ree on Mamelti. "Tako sam se oseao kao malo dete, kad me je majka drala neko vreme u rukama, a onda sputala." Zautao je, zadubivi se u misli. "I sad smo u sasvim drugoj prostoriji, mnogo dublje ispod zemlje. Zaista neobino! Postoji li neki nain da spreimo Hamerstona da pomou iste ove stvari krene dole za nama?" Mamelta strese glavom, ali Svili nije bilo jasno da li ona time iskazuje odricanje ili samo hoe da razbistri glavu. "udno... Da li jo ovo jo jedan san?" upita ona. "Nije san." On ustade sa gomile elika. "Nije san. Izbaci tu misao sasvim iz glave. Jesi li mnogo sanjala dok si bila tamo gore?" "Ne znam koliko dugo je trajalo. ta ako sam usnila po jedan san u svakih sto godina...?" Svila izie u hodnik. Tu je, ne mnogo daleko od vrata sa laticama, postojao nekakav bunar: okomito okno puno sumraka, niz koje se moglo poi zavojitim stepenicama. On proeta hodnikom da ga malo razgleda, oseti neto kroz istanjeni on jedne cipele i sae se da to uzme. Bila je to karta. "Vidi ovo, Mamelta!" Podigao je zlatnu kartu da ona vidi. "Novac! Moja srea se oigledno poboljala otkad sam tebe sreo. Neki bog se osmehuje na tebe, pa i na mene zbog toga to sam s tobom." "Nije to novac." "Jeste", ree joj on. "Jeste li vi imali neku drugu vrstu novca u Svitku kratkog sunca? Mi ovakav koristimo u Vironu, a primaju ga i trgovci iz drugih gradova, pa zato pretpostavljam da su kartice i njihov novac. Ovim bi se mogao kupiti, na primer, jedan dobar jarac za Pesa - ili ak bela ovca, ako cene na pijaci malo vie padnu. Iseci ovo na sto komadia, i svaki dobijeni kvadrati bie jedna para, to jest jedan bit. Za jednu paru dobije dve velike glavice kupusa ili est jaja. Dobro, hoe li ti izii odatle? Ja ne verujem da e ta pokretna soba tonuti iole dublje." Ona ustade i doe za njim, u hodnik. "Mejtera Mermer pamti kratko sunce. Nastojau da te upoznam s njom. Siguran sam da ete vas dve imati mnogo zajednikog." Poto Mamelta nita nije uzvratila, on upita: "Da li bi mi htela priati o tvojim snovima? To bi moglo pomoi. O emu si sanjala?" "O ljudima poput tebe." Svila se nagnu preko ograde okomitog da pogleda dole. Na prvih est stepenika bejahu upisane rei, i to na svaki stepenik po jedna: ONAJ KO SILAZI SLUI PESU NAJBOLJE

"Pazi ovo", ree on. Ali Mamelta nije pogledala dole, a on upita: "Ko su bili ti ljudi u tvojim snovima?" utala je tako dugo da je on zakljuio da odgovor uopte nee dobiti. Proao je kroz otvoreno mesto na ogradi i siao na prvi stepenik. "Na svakom ovom po neto pie", ree joj. "Sledei niz poruuje: 'Svoju u decu poduavati kako sam Pesov plan sprovodio.' Sigurno je na dnu neko Pesovo svetilite. Jesi li raspoloena da ga vidi?" "Pokuavam da... smislim nain da ti kaem. Mi nismo govorili. Reima. Sad se moram priseati govorenja rei. Jer ja ti neto kaem, a ti ne uje. Moram i da pokrenem usta i jezik... i da pravim ovu buku u grlu." "To ti odlino uspeva", ree joj Svila sa toplinom. "Uskoro emo morati opet da krenemo gore, ali neemo pomou te iste sobice, jer bi nas ona vratila, pretpostavljam, u dvoranu iz koje smo poli. A ja se moram vratiti u tunele ispod Limne i tamo na i pepeo iz mantejona. Uopte nisam siguran da imamo dovoljno vremena za obilazak tog svetilita dole, za recitovanje molitava i tako dalje. ta misli o tome?" "Ja..." ree Mamelta, zauta i ostade zurei u jednu taku. "Patera tuka, moj prethodnik, ovek izuzetno poboan, ponekad je u snu izvikivao imena", ree joj Svila. "Deavalo se da probudi mene, koji sam spavao ak u drugoj sobi. Mislim da se ti sada, moda, plai da govori glasno, zato to misli da je i ovo neki san i da bi mogla probuditi spavae. Ali nije san, nee probuditi nikoga." Klimnula je glavom; taj pokret bio je jedva primetan. "Moda sam u poetku dozivala. Jedna je bila mala, Monarhova druga ker. To je ona koju ste viali kako plee." "Molpa?" predloio je Svila. "Pamtim da sam je esto viala kod kue, plesala je kroz moje snove. Bila je predivna igraica, ali mi smo joj klicali iz drugog razloga, zato to smo se plaili. Mogao si videti u njenom licu da je gladna onakvog klicanja kakvo su druge dobijale." "Moda je Pes taj koji ti daje svoju posebnu naklonost", zakljui Svila. "Uistinu, svi su izgledi da je tako, jer nas je pokretna sobica odvela pravo pred ovo njegovo svetilite. Ako je tako, on e se sigurno uvrediti ako ne siemo u posetu svetilitu, posle svega to je uinio za nas. Zar nee poi sa mnom?" Ona stade uz njega, na prvi stepenik nadole. Po oe zajedno unutra, rame uz rame, niz spiralu, gledajui u tankom sloju praine na stepenicima otiske stopala onih koji su tu proli pre njih i pomalo drhtei na hladnom vazduhu okomitog tunela koji se, dok su se niz njega sputali, sve vie suavao i postajao sve mraniji. Pre nego to su stigli do pola puta, slabi miris truljenja navede Svilu da pone da pomie nozdrve; inilo se da neki oltar nije valjano opran i pro ien, pa on odlui da ga sam oisti, ako na dnu zaista nae svetilite sa takvim oltarom. Mamelta je poela zaostajati za njim. Sada ipak dodirnu miicu njegove ruke. "Je li ono hamerston?" Svila se okrete da je pogleda. "Hamerston? Gde?" "Tamo dole." Pokazala je, neodreenim pokretom, na dno tunela. "Jei? Neko jei." Svila stade da oslune; zvuk je bio tako tih, da on nije mogao biti siguran da li mu se, moda, samo priinjava. Avetinjsko zavijanje, koje se uzdizalo i sputalo, ali uvek na ivici izmeu ujnosti i neujnosti, uz povremeno maltene potpuno nestajanje. Nije bilo nita glasnije na dnu, gde je vojnik leao. Svila uhvati mrtvaca za miicu leve ruke i prevrte ga na lea, otkrvi, pri tom, da vie nije onoliko jak kao to je bio. Zupasta rupa veliine palca videla se na ovekovim plavo obojenim prsima. Kad je doao do daha, Svila ree: "Odmakni se ti malo, Mamelta. Retko se deava da hem posle trenutka smrti eksplodira, ali izvestan rizik uvek postoji." unuo je i uklonio, pomou krakova elinog krsta, mrtvaev titnik za lice. Po e jednim krakom oprobavati spojeve, ali nigde se ne pojavi elektroluno varnienje. Svila odmahnu glavom.

"On je maina." Gledala je ovekovu ranu. "Robot?" "Vojnik. Ali ja jo nikad nisam video plavog. Nai su prekriveni mrljama zelene, smee i crne boje; valjda je ovaj iz nekog drugog grada. Bilo kako bilo, ovaj je odavno mrtav, a u svetilitu postoji jo neko, iv, i taj neko trpi bolove." Masivna vrata na jednom zidu uspravnog okna bila su odkrinuta. Svila ih otvori i ue u svetilite, koje je (na njegovo zaprepaenje) bilo kruna sala, celih trideset lakata visoka, sa veim brojem mekanih divana. Tavanica, pod i kruni zid bejahu prekriveni staklima i instrumentima za oitavanje boanskih pojavljivanja. Svako staklo bilo je energizovano; na svima njima jedna se ista stvar njihala, stvar nalik na lobanju, ali sva u dronjcima. To svakako vie nije bilo lice, ali jealo je. On pljesnu akama. "Monitore!" Iz lica provalie neki brbljavi zvuci, iz rupe nepravilnog oblika koja se otvarala i zatvarala tu, negde, na njemu; zvuci se uzdigoe do prodornog, silovitog piska, a na sredini poda sobe naglo se, uz tresak, otvorie jedna poloena vrata, otkrivi prolaz nadole. "Ovo hoe da ti ue u nos", ree Mamelta. Svila prie tom novom oknu i pogleda dole. Na dnu, pedeset lakata nie, plovile su tri blistave take, ali neprestano zajedno, kao da su povezane. Neodoljivo su ga podsetile na sline svetlosti koje je video u snu, na dnu, tobo, Fidejinog groba. ekao je dok nisu nestale i dok se namesto njih nije pojavila samo jedna iskra. "Ja u dole." "Da. Ono hoe to." "Ko, ovaj monitor? Ti si njega razumela?" Odmahnula je, jedva primetno, glavom. "Videla sam ovo. Odlazak na brod koji e nas podii u 'Svitak'." "Ne moe ovo biti nikakav brod", ree Svila. "Ovo svetilite je ugraeno duboko u stenoviti masiv, nema sumnje." "Ovo je pristanini ulaz", proguna ona, ali Svila je ve seo na rub krunog otvora i poeo se sputati; ispod njegovih nogu bile su metalne preage oigledno tome namenjene. Najzad je dospeo do jednog providnog mehura iz koga se otvarao pogled na mranu ravnicu od golog kamena. Zagledao se netremice u to prostranstvo, a onda se neki bezimeni mentalni mehanizam podesio, i te iskre koje plove ispod konkavnog kristalnog poda postadoe - ne naprosto daleke, nego beskonano daleke: fenjeri i vatre novih nebeskih zemalja. "Pese veliki..." To boansko ime ovde je zazvualo prazno i glupo; ime koje je Svila celoga ivota pominjao bez ijednog trena sumnje u njegovu valjanost. Veliki Pes nije ovoliko veliki, nije kao ovo to se odavde vidi. Veliki Pes nije bog, ovde, napolju. Svila proguta, na suvo i na prazno, onda dohvati jednom rukom gamadion koji mu je visio oko vrata i iscrta, njime, znak sabiranja u vazduhu ispred sebe. "Ovo je ono to si mi pokazao, zar ne? Ono to sam na igralitu video. Crni somot i raznobojne iskre ispod mojih nogu." Zauzvrat mu stie, ili mu se bar tako uinilo, potvrda, iskazana bez ijedne rei. To ga je uvrstilo jae nego to bi ita drugo moglo. Odvoji prvo jednu aku od ledenih gvozdenih preaga i obrisa je o tuniku; zatim, na isti nain, drugu. "Ako je volja tvoja da umrem, onda u i umreti, znam; ne bih se ni usprotivio. Ali, kad si mi na igralitu pokazao ovo, zatraio si od mene da spasem na mantejon i zato te molim da mi dopusti povratak u... u svitak kakav je meni poznat. Ponudiu ti belog bika, kunem se, im budem u mogunosti da ga kupim." Ovog puta nije bilo nikakve reakcije. Osvrtao se; neke takice blistale su crveno, druge topaznom utom bojom, neke su bile ljubiaste, a mnoge kao dijamanti. Ponegde je video neto nalik na oblaie ili maglice svetlosti. To su celi gradovi, sigurno. Sumorna ravnica bila je sva izrovaena, kao obrazi

deteta koje je preivelo velike boginje i daleko jalovija od golih litica i stena Hodoasnikove staze; nigde nijednog drveta, ni cveta, ni travke, ni trunice mahovine. Svila je ostao na poslednjim preagama, zagledan dole, u iskriavi mrak, sve dok ga Mamelta, koja se spustila za njim, nije dodirnula stopalom po glavi, da bi mu privukla panju; on se iznenaeno tre, brzo pogleda ka njoj, a onda jo bre spusti pogled, postien prizorom njenih obnaenih bedara. "Ono koje si naao? Ustanovila sam gde pripada. Daj meni." "Doneu ti", ree on. Pokua se penjati i otkri da su mu ruke sada hladne i krute. "Misli na zlatnu karticu?" Nije odgovorila. Sve sobe bile su malene, sve osim jedne sa mnotvom divana poreanih u krug; ta je bila valjkasta i veoma visoka, via od glavne kule Velikog mantejona, koja stoji naspram Prolokutorove palate na Palatinu. Iznad te vrlo visoke prostorije naoe jo jednu; u njoj se Svilina peta okliznu na neto malo, belo, trulo. Tog trenutka mu je bilo jasno odakle potie taj sveprisutni miris raspadanja. Desetak takvih komadia mrtvog tkiva bilo je razbacano po podu. Pitao je Mameltu ta su; ona se sagnula da osmotri jedan komadi i rekla: "Ljudsko." Sagnuo se i on da ispita drugu takvu grudvicu i prepoznao grubu crnu prainu u kojoj je leala; uglaani metalni orman koji se uzdizao iznad tog mesta i u kome je verovatno bilo na hiljade ili na desetine hiljada ovakvih 'grudvica', bio je nekada zatien Pesovim peatom, kao i dvorane u kojima su Mamelta i mnogi drugi bioloki ljudi spavali u stojeem stavu; ali peat je razbijen, a embrioni nemarno razbacani unaokolo. U sholi su Svilu uili da ak i samo nedolino pominjanje bojih imena smatra svetogrem; ta bi, onda, trebalo rei za neto ovakvo? On se strese i pohita za Mameltom. U jednoj sobici, tako maloj da su se neminovno morali gurati jedno uz drugo, ona uperi prstom u jedan ram i ice koje su odatle visile. "Evo tog mesta. Nee ti znati kako se to prikljuuje. Ja u." Obuzet radoznalou, ali i oamuen pljakom Pesovog bogatstva koju je malo as video, Svila joj dade zlatnu karticu. Mamelta prikai tri metalne tipaljke na nju, a onda se zagleda u jedno staklo na tavanici. "Ovo je druga vrsta", ree ona. Sagnula se i ugurala karticu u jedan ram blizu poda, u visini njenih skonih zglobova. "Daj da ih vidim sve." Dao ih je; ona je svaku zlatnu karticu prvo isprobala na isti nain kao i prvu. Radila je polako; na mahove se inilo da nije sigurna u svoje odluke, ali na kraju joj je uvek sve uspelo. Dok je radila, u staklu se uobliilo jedno slomljeno, sivo lice. "Je li vreme?" upita lice - i opet: "Je li vreme?" Svila odmahnu glavom, ali lice je nastavilo da pita. Mamelta ree Svili: "Ako ima jo, mora mi ih dati." "Nemam. Preostalo nam je nekoliko posle Fidejinog obreda i dve od tri koje je Krv dao za prinoenje rtve i evo, dao sam ti ih sve, kao i ovu koju pred tobom naoh. Sve, samo da popravi ovaj jadni monitor. Pojma nisam imao da je novac..." "Moramo imati vie", ree Mamelta. Klimnuo je glavom. "Svakako je za spasavanje mog mantejona potrebno vie. Mnogo vie od deset. Meutim, ako ja sad uzmem nazad ovih deset, njemu nee biti nita bolje nego kad smo stigli." Iscrpljen, Svila se nasloni na zid; seo bi, da je mogao. "Jesi li jeo? U brod je ukrcana hrana." "Moram opet da siem onamo." Strogo je suzbio iznenadno zadovoljstvo koje je osetio zato to je ona ispoljila takvu brigu za njega. "Moram opet videti. Ovaj monitor... Je li ovo zaista nekakav brod?" "Nije kao 'Loganov kamen'. Ovaj je manji." "Ali je njegov monitor, bar, bio u pravu za jednu stvar - ono to sam video sa pramca bilo je zaista namenjeno mojim oima. Ali i ti si u pravu. Treba prvo da jedem. Nisam jeo jo

od... jo od onog jutra kad smo poli na jezero; to je, valjda, bilo jue. Tada sam pojeo pola kruke, vrlo brzo, pre naih jutarnjih molitava. Nije udo da sam toliko umoran." Mamelta je jela sa vidnim uivanjem. Tanjiri su bili maleni, omotani nekim tankim, mutno-providnim materijalom; njih dvoje su ljutili i bacali te omotae, pri emu su tanjirii i njihova sadrina postajali vrui, maltene suvie vrui da se dre u rukama. Pokazalo se da su tanjirii izraeni od presovanog, tvrdog, ali krtog peciva, tako da su njih dvoje halapljivo pojeli ne samo jela, nego i tanjirie. Sedeli su jedno uz drugo na jednom od mnogobrojnih divana, jo i sad podrhtavajui od hladnoe, zahvalni za tu toplinu u rukama; a monitor je neprestano pitao: "Je li vreme? Je li vreme?" toliko puta, da ga Svila vie nije ni uo. Mamelta mu je dala neko isprepletano povre duboke zelene boje, iji ga je ukus podsetio na onu sivu gusku koju je ponudio bogovima na dan kad je doao u Ulicu sunca; on je Mamelti, zauzvrat, dao tanjiri u kome je bio kola tamnozlatne boje, iako se inilo da je ve presita. "E, sad u opet sii u pramac", ree joj on. "Moda se nikada neu ovde vratiti; bilo bi mi nepodnoljivo da ne odem ponovo, da se uverim da sam stvarno video ono to sam video." "Trbuh 'Svitka'?" Klimnuo je glavom. "Da, ako ti eli tako da ga zove - i ono to se prostire izvan tog trbuha. Ti moe ostati ovde, ako ti je potreban odmor, ili otii, ako nisi raspoloena da me eka. Moe zadrati moju mantiju, ali mi samo ostavi ovde pernicu, ako ode. U depu je." Ostalo je jo malo hrane i jedan nepojeden deo jednog tanjira; ali i Svila je bio sit. On ustade i otrese mrvice sa tunike ubrljane pepelom. "Kad se vratim, moraemo - ili u morati ja sam, ako ti ode - da krenemo opet u tunele, da bih naao azof koji sam tamo ostavio kad sam sreo vojnike. Upozoravam te da e to biti strahovito opasno. Ima tamo stranih ivotinja." Mamelta ree: "Ako nema jo karata, moda postoje neke druge popravke koje bih ja mogla obaviti." Okrenuo se da ode, ali ona je htela jo neto da kae. "To je moj posao. Deo, barem, mog posla." Preage su mu posluile kao merdevine, jednako kao i pri prvom sputanju; takice nezamislivo daleke svetlosti bile su iste, ali ipak i nove. Ovaj brod iz drugog svitka ipak jeste i svetilite, ree Svila sebi i osmehnu se. Zapravo, predvorje jednog svetilita koje je vee od svitka celog i posveeno bogu veem i od samog velikog Pesa. U prozirnom mehuru bila su etiri divana, privrena naglavake oko otvora kroz koji se u mehur ulazilo. Sa njih su visili debeli, upleteni kaievi za pritezanje ljudi; ve je primetio takve na divanima u sobi gde su Mamelta i on sedeli i jeli. Videvi ih sada, on pomisli na robove i na lae namenjene hvatanju robova, koje, navodno, plove po rekama to se ulivaju u jezero Limnu. Razmiljajui da kaievi koji su mogli zadrati robove naglavake sigurno mogu drati i njega, Svila dohvati jedan od njih i privrsti ga na takav nain da je mogao nogama napred ui u mehur i stati dole, na kai, ipak ne isputajui poslednju metalnu preku iz jedne ruke. Kad je, ovo uradivi, opet pogledao oko sebe, vide da se neto sasvim novo poelo deavati. Dok on nije pazio, stenovita ravnica silno je izbledela, ali su se na nekim mestima na njoj pojavile i trake dubokog crnila. Izvijajui vrat da pogleda iza sebe, on vide da se iza najdaljih prostora ravnice pomalja tanki polumesec zaslepljujue svetlosti i uini mu se da to Izvana hvata celi svitak jednom rukom, kao to bi ovek mogao uhvatiti neki tap - ali rukom neizmerno veom; a ovo se samo vrak nokta jednoga prsta pojavljuje. Prestraen, on pobee gore, uz preage. 11. NEKA SVOENJA "Njorka! Jesi li me zaboravio?" On je do tog trenutka mislio da je sasvim sam, na ovoj vetrovitoj Hodoasnikovoj stazi kojom se sputa mukotrpno ka Limni. Ve dvaput se zaustavljao da predahne; sedao je na belo obeleene stene i razgledao nebeske zemlje u visinama. Njorka je esto bio izvan kue,

sam, na nonoj strani; kad je imao vremena, rado se bavio ovakvim osmatranjima. Pratio je pogledom srebrne niti reka iz kojih nikad nee piti vodu, istraivao je u svojoj mati nebrojene nepoznate gradove tamo gore, u kojima je za lopove plen (tako je voleo da zamilja) znatno bogatiji. Nije poverovao da e enila zaista provesti celu no u Scilinom svetilitu, iako je ona to tako uporno tvrdila; ali nije ni pretpostavio da e ga ovako sustii. Doarao je sebi sliku enile kakva je bila kad su stigli do svetilita: stopala su je bolela, bila je umorna, lice sjajno od znoja, malinove kovrde na glavi pretvorene u mokru, zapetljanu masu, a sladostrasno telo klonulo kao buket cvea na grobu. Ipak, bio je siguran da je sada iza sebe uo njen glas. "enila!" povika on. "Jesi li ti?" "Ne." Ustao je, nita ne shvatajui i povikao iz sveg glasa: "enila?" Odjek mu se vrati od stena: jedan, dva, tri sloga njenog imena. "Neu te ekam, enila." Mnogo blie: "Onda ekam ja tebe kod sledeeg kamena." ta se to uje, da li kia dobuje po stenama? On opet pogleda gore, u nebo bez ijednog oblaka. Zvuk se pojaa: neko tri Hodoasnikovom stazom iza njega. Njegove oi, koje su maloas pratile putanje reka, sada isto tako pooe krivudavom putanjom uzbrdo kroz goli kr. Pri jasnoj nebeskoj svetlosti ugledao ju je ve sledeeg trenutka, mnogo blie nego to je pretpostavljao. Suknju je bila zadigla visoko na butine; njene ruke i noge 'pumpale' su kao u zahuktalog atlete. Najednom ona nestade u senci jedne stene nadnete nad stazu - samo da bi sledeeg trena izletela otud kao kamen izbaen iz prake i sjurila se pravo ka njemu. Uini mu se, na tren, da ona svakim korakom hvata sve veu brzinu i da nikad nee stati, niti usporiti, niti ak prestati da ubrzava. Blenui otvorenih usta, on joj se skloni s puta. Projurila je pored njega kao vihor; disala je na irom otvorena usta, pri emu su joj zubi blistali; oi su joj bile iskolaene kao da e svakog trena ispasti iz glave. Jo as i ona nestade meu krljavim drveem. On potee igliar, proveri da je jedna iglica ve u cevi i otkoi ga, pa poe nastupati niz stazu, oprezno, spreman da puca. Jeanje vetra donese mu zvuk platna koje se cepa i enilinog tekog, promuklog disanja. "enila?" Odgovor ni sad nije stigao. "enila, izvini." Imao je oseaj da ga u senkama eka neka udovina zver; govorio je sebi da je to budalatina, ali nije se mogao otresti tog predoseanja. "ao mi je, enila. Odvratno sam postupio. Trebalo je da ostanem uz tebe." Pola lanca dalje, senke su se sklopile oko njega. Zver je jo vrebala, sada blie. On odveza bandanu i njome otre znoj sa ela. U trenutku kad je zguvanu bandanu gurao u dep, primeti enilu kako sedi sasvim naga na jednom belom kamenu, pod nebeskim svetlom. Pred njenim nogama leala je hrpica tkanine: njena crna haljina i bledo donje rublje. Jezik joj je toliko visio nadole iz usta, da se inilo kao da lie sopstvene grudi. On stade, vre stee pitolj. Ustala je i krenula krupnim koracima ka njemu. On uzmae u dublju senku i uperi igliar u nju; ali ona, bez rei, proe pored njega, pa kroz neki trnoviti buni bez lia, do ruba provalije. Tu je stala i sekund ili dva mirovala, sa rukama podignutim iznad glave. Onda se bacila naglavake u dubinu; posle izvesnog razmaka, koji se njemu uinio predug, zauo se tihi pljusak. Tek nadomak provalije on zakoi oruje i vrati ga pod opasa. Nikada se nije plaio visina; ali sad, pogledavi sa visine od stotinu lakata ili vie ka vodi obasjanoj nebeskom svetlou, on oseti strah.

Nje nije bilo tamo. Talasi pokrenuti vetrom juriali su, penei se na vrhu, na stene, kao krda konja sa belim grivama; ali ona nije bila meu njima. "enila?" Ve je hteo da se okrene, kad iz jednog talasa izroni njena glava. "ekau te", doviknu mu ona, "tamo." Samo za tren ruka - jedna od mnogih, izgledalo je - pokaza uporedo sa stenovitom obalom, ka rasutim svetlima Limne. "Ruke?" To pitanje je graknuo Oreb, iza jednog krljavog buna desno od Njorke. Njorka uzdahnu. Obradovao se to je dobio drutvo, ali se onda i zastideo to se obradovao. "A-ha. Preveliki broj ruku." Opet obrisa znoj sa lica. "Ali, ne. To je bilo samo kobajagi. Talasi, zna, pa se ruka priinila kao da ispod ima jo nekoliko ruku, kao izmeu vie ogledala. Jesi ti nao Pateru?" "Cila jede." "Scila jede? Aha. Ajde, penji se na moje rame, nosim te do Limne." "Voli tica?" "Pahhh... valjda. Neu ti nita, ako me to pita, ali ti si vlasnitvo Paterino i vratiu te njemu, ako ga ikad naemo." Oreb uzlete iza buna i slete na Njorkino rame. "Mala voli? Sad voli?" "enila? Sigurno da te voli." Njorka zastade. "A, u pravu si. To sad nije ona, jel tako?" "Nije, nije!" "Dabome da nije." Njorka klimnu glavom, sam za sebe. "To je neki vrag koji samo lii na enilu. Jeote. Ja stvarno ne znam da l' voli ptice. Ako bi moro da nagaam, reko bi da ih voli za doruak i ruak, ali da za veeru o e ipak neto jae. Beaemo mi od tog uda ako budemo mogli." Bio je umoran i vukao je noge, pa ipak mu se inilo da leti preko sledeih krivina staze. Radije bi na svakoj nizbrdici i uzbrdici proveo po mesec dana, kad bi mogao. Gegao se stazom polako, sledei sat, ali mu se inilo da je to vreme proletelo kao jedan minut. Iako mu je Oreb, na ramenu, pravio drutvo, Njorka se retko kad osetio toliko usamljen. "Nala sam!" prasnuo je enilin glas, njemu praktino u uho; on odskoi, a Oreb graknu. "Ume li da pliva? Ima li na sebi neke vredne stvari koje bi se otetile u vodi?" "Plivuckam pomalo", priznade Njorka. Stao je kao skamenjen i sad je pogledom pokuavao da je pronae; nije mu bilo lako da zadri vlastitu ruku koja je htela da po e ka pitolju. Opet je progovorio, plaei se da e poeti da muca. "I imam nekoliko stvarica." "Onda nam treba amac." Kao izmaglica sa jezerskih voda, uzdigla se izmeu njega i plae zakrene stenama - gledao je na pogrenu stranu. "Nisi ni poeo da shvata nita od ovoga, a? Ja sam Scila." Bila je to, za Njorkin um, tvrdnja tako ogromno znaajna, da on nije mogao ni zamisliti da bi ijedno stvorenje imalo dovoljno drskosti da tako neto kae lano. Pade na kolena i poe mumlati molitvu. "Ne, nego se kae: 'Divna Scilo'", ree mu njegovo boanstvo, "i to prekrasna na vodama, a ne eno iz vode. Ako ve mora trabunjati te gluposti, bar ih trabunjaj tano." "Da, Scilo." Dohvatila ga je akom za kosu. "Ustani! I prestani cvileti, ta si utanjio tu. Provalnik si i siledija, moe biti od koristi. Ali samo ako postupa tano po mojim uputstvima." Nekoliko trenutaka besno je zurila u njega, o ima koje kao da su htele da prenesu vatru u njegove oi. "Ni sad ne razume. Gde da naemo amac? Valjda ima oko ovog sela. Zna li?" Uspravan, bio je za glavu vii od nje; eleo je da se nekako sagne, poguri. "Ima tamo amaca za iznajmljivanje, divna Scilo. Imam neto para." "Ne pokuavaj me zasmejavati. Nee ti to nikakvog dobra doneti, upozoravam te. Poi za mnom."

"Da, Scilo." "Ptice ne volim." Dok je to govorila, nije se potrudila da se osvrne i pogleda Oreba. "Pripadale su tati, a sad pripadaju Molpi, a takve ptiurine kao ova, malom Hieraksu. Zna da sam najstarija?" "Da, svakako da znam, divna Scilo." Njorkin glas bio je za itavu oktavu previsok; on sad proisti grlo i potrudi se da bolje ovlada sobom. "Tako nam je Patera tuka uvek govorio u palestri." "tuka?" Osvrnula se i pogledala ga. "Dobro je to. Da li je on naro ito odan meni?" "Jeste, divna Scilo. Naime, bio je. Ali je umro." "Nebitno." Ve su sili do poetka Hodoasnikove staze; ulica ispred njih bila je obasjana potmulim sjajem iz prozora krmi i restorana. Pozni veeravaoci koji su hodali ka svojim iznajmljenim krevetima piljili su nepristojno u enilinu golotinju, ili su odlu no gledali u svakom drugom pravcu osim ka njoj. "estoro dece posle mene! Tata je bio uvrteo sebi u glavu to za mukog naslednika i ono drugo, da nikad ne umre." Neki pijani kiridija pokua da je tipne za bradavicu jedne dojke; ona mu zabode paleve u oba oka i ostavi ga da cvili u ulinom slivniku. "Molpa je bila samo jo jedna devojica, onda je doao Tartaros i moglo se oekivati da e on biti dovoljno dobar. Ali, ne, nego je morao doi i mali Hieraks, pa ni on nije bio dovoljan, zato jo tri curice, a posle toga... Nego, vi ste valjda znali da mi moemo ovako da vas preuzimamo?" Oreb graknu: "Mala?" Ali ona niim ne pokaza da ga je ula. Njorka proguna: "Ja nisam znao da se to i sad moe dogaati, divna Scilo." "To je nae pravo, ali veini nas je za taj posao potrebno staklo ili prozor. To su vae rei za terminale. Ali celo ovo jezero je moj terminal, to mi daje poprilinu mo u ovom predelu." Nije gledala u njega, ali Njorka, svejedno, klimnu glavom. "Ali odavno nisam bila ovde. Ova ena je kurva. Nije udo to se Kipris zaletela ba na nju." Njorka opet klimnu glavom, pokorno. "Mi smo se na samom poetku podelili, s tim da tata bude bog svega - to je njegovo ime i znailo - i da bude gazda svima ostalima. Vidi? Gde su amci?" "Ako skrenemo na sledeem uglu i poemo malo nizbrdo, moda emo nai nekoliko, divna Scilo." "Meutim, on je sada mrtav. Izbrisali smo ga iz jezgra pre nekih trideset godina. Mama je dobila pravo da bira, kao sledea glavna, pa je izabrala celu unutranju povrinu. Ja sam znala da e se ona uglavnom zadravati na kopnu, pa sam uzela vodu. U to vreme sam mnogo ronila. Molpica je uzela umetnosti, to se i moglo o ekivati." enila zaokrete oko ugla, pogleda niz uliicu, u vide ribarski amac privezan za gat. Pokaza prstom. "U onom amcu ve je jedan ovek. Dvojica, a jedan je augur. Savreno! Ume li sa jedrima? Ja umem." Pes mrtav! Njorka ni o emu drugom nije mogao razmiljati. "Ne ume? Onda ih nemoj ubiti. Htela sam rei da smo uzeli nova imena, koja e odgovarati. Tata je prvo bio Tifon, dok smo bili kod kue, pre ovoga. Pojma nismo imali da je on dozvolio i njoj da bira. Ona je izabrala ljubav, kakvo iznenaenje. I uz ljubav dobila i seks i sve prljavo. U poetku se nije mnogo petljala u stvari, jer je znala da..." Patera Inkus je uo njen glas i podigao glavu. "Ti! Augure. Pripremi isplovljavanje", ree enila i jurnu napred kao sprinter. Zaletela se u gustu senku jedne upe za usoljavanje, a ve sledeeg trenutka Njorka vide njen skok znao je da ona nikada ne bi mogla tako poleteti da nije posednuta - i doskok na palubu koji se zavrio kolutom napred, preko glave. "Rekla sam, spremajte se da isplovite. Jeste li gluvi?"

Levom rukom udarila je augura, a desnom ribara. Zazvualo je maltene kao da su se zalupila dvoja vrata. Njorka potee igliar i pohita za njom. Jo jedno vrelo jutro: vrue kao vatra. Mejtera Mermer se hladila jednom tampanom brourom. Mora biti da u njenim obrazima postoje namotaji; dodue, nije vie sposobna da pozove u memoriju planove obraza, ali, ipak, gotovo je sigurna da su namotaji tu. Glavni namotaji su joj u nogama, a po jedan pomoni u svakom obrazu; na tom mestu fluid koji prenosi njenu snagu, ovo malo snage to je jo preostalo, dolazi (naime, trebalo bi da dolazi) u bliski dodir sa titanijumskom ploom njenog lica, koja je, opet, u bliskom dodiru sa vazduhom kuhinje. Ali bi taj vazduh morao biti hladniji. Ali, ne, ne moe ni tako biti. Ona je svojevremeno izgledala - maltene je sigurna da je izgledala - sasvim kao bioloka. Obrazi su joj bili prekriveni... nekim materijalom... koji bi, po svoj prilici, ometao prenos toplote. ta je ono rekla Pateri Svili pre neki dan? Tri veka? Tri stotine godina? Pobeglo je tu neko decimalno mesto. Kliznulo je, oigledno, ulevo. Mora biti tako. Ona je tad izgledala kao bioloka - kao bioloka devojka, sa crnom kosom i rumenim obrazima. Kao malo starija Dalija, zapravo, a Dalija je uvek bila tako loa u aritmetici, veito je brljala sa decimalima, pomnoi dva decimalna broja i dobije jedan sa dva decimala, dobije samo ispreturane brojke ije znaenje ne bi mogao rastumaiti ni Njegova svesnost Prvi govornik lino. Slobodnom rukom Mejtera Mermer promea sutlija. Gotov je, ve moda i prekuvan. Ona ga podie sa pei i poe se opet hladiti lepezom. U trpezariji, odmah iza ovih vrata, mala Mejtera Nana eka, izvanredno strpljivo, da dobije doruak. Mejtera Mermer joj ree: "Bilo bi najbolje da ti sad jede, sestro. Mejtera Rua moda je bolesna." "Dobro, sestro." "To je bila poslunost, zar ne?" Broura je plovila pored lica Mejtere Mermer; na njoj je bila vodena slika Scile kako se veselo igra sa loptastom 'sunce-ribom' i sa morunom, ali mahanje nije nita doprinosilo hlaenju. Duboko u Mejteri Mermer, jedan senzor, gotovo sasvim utonuo u zaborav, poe se opasno buditi. "Ne mora ti mene sluati, sestro." "Ti si starija, sestro." Normalno bi bilo da ona ove rei izgovori tiho, praktino neujno; danas su bile izgovorene vrsto i jasno. Mejteri Mermer bilo je toliko vrue, da ovu promenu nije ni primetila. "Ne teram ja tebe da sad jede, ako ti se ne jede, ali morala sam skinuti s vatre." "Ja elim to i ti eli, sestro." "Idem ja gore. Moda je Mejteri potrebna moja pomo." Nadahnue doe Mejteri Mermer. "Uzeu posluavnik i odneu joj iniju gore." Na taj nain se omoguava Mejteri Nani da jede odmah, ne ekajui da najstarija sibila pone prva. "Prvo u ti dati tvoj sutlija. Mora pojesti sve." "Ako ti tako eli, sestro." Mejtera Mermer otvori orman i izvadi zdelu Mejtere Rue i onu olupanu, staru zdelu za koju je Mejtera Nana tvrdila da joj je najdraa. Penjanje uz stepenice donee joj novo pregrevanje, ali toga se nije setila na vreme, dakle nema se kud, penjati se mora. Kutlaom je prebacivala sutlija u njihove inije sve dok se kutlaa nije rasto ila u oblak brojki, a tad stade i zagleda se u njih. Oduvek je govorila acima u uionici da su predmeti sainjeni od rojeva atoma, ali to nije bilo tano; svaki vrsti predmet i svaka vrsta misao sastoje se od rojeva brojki. Sklopila je oi i prinudila sebe da ponavlja pokrete, da ispusti brouru, da prstima nae rub inije i sruuje kutlau za kutlaom sutlijaa unutra.

Stepenite nije bilo tako nezgodno kao to se plaila da e biti, ali je drugi sprat kenobe iezao, a umesto njega pojavile su se uredne leje svenulih trava, a uz njih posustala vinova loza. Neko je kredom napisao parolu: SVILU ZA KALDEA! "Sestro?" Glas Mejtere Nane, nejak i dalek. "Je li ti dobro, sestro?" "Jest. Jest. Krenula sam na sprat, a? Da pogledam kako je Mejteri Betel." Ne treba zabrinjavati bojaljivu, malu Mejteru Nanu. "Izaoh ovamo samo na minut, da se rashladim." "Na alost, Mejtera Betel nas je napustila, sestro. Ide kod Mejtere Rue." "Jeste, sigurno, sestro." Ove trake brojeva, koje pleu ispred nje: stepenici, sigurno. Osea ona to. Meutim, da li vode do nekih vrata, ili do gornjeg sprata? "Sigurno sam se zbunila, Mejtero. Takva je vruina." "Budi hrabra, sestro." Jedna ruka dodirnu njeno rame. "Moda bi volela da me tako zove? Mi smo sestre, ti i ja." S vremena na vrema uspevala je da stvarno vidi stepenice, kao traku smeeg ilima pohabanog toliko da se ara vie uopte ne vidi; toliko esto ga je istila metlom... Vrata Mejtere Rue prekratila su ve kratki hodnik; soba na uglu. Mejtera Mermer pokuca na vrata i vide da je svojim zglavcima provalila kroz drvenu plou. Pogleda izmeu rascopanih komada drveta i vide da je Mejtera Rua jo u postelji, da su joj usta i oi otvorene, a na licu mnotvo muva. Ula je, pocepala iznoenu spavaicu Mejtere Rue od grla do donjeg ruba i otvorila joj prsa; onda je skinula mantiju sa sebe, uredno je prebacila preko stolice i otvorila i svoja prsa. Uz malo oklevanja, po e razmenjivati komponente sa svojom mrtvom sestrom, testirajui svaku, odbacujui poneku. Tardan je, podseti ona sebe; ali ova Mejtera je otila, dakle ovo ne moe biti kraa. Svili je bubnjalo u glavi, a oi kao da su mu bile nekim lepkom vrsto zatvorene. Mali, debeo, a opet nekako ogroman, Savetnik Poto nadnosio se nad njega, pesnica spremnih za udaranje, ekajui da on otvori oi. Negde... negde je nekad postojao mir. Obri klju na suprotnu stranu, muzika e zasvirati unazad, plesai e plesati unatrake, nestale noi e se vratiti... Mrak i neko postojano bubnjanje, beskonano umirujue. Kolena privuena sebi, ruke povijene za molitvu. Kontemplacija, bez ijedne rei: osloboen potrebe da jede, pije i die. Tunel, mraan i topao, ali sve hladniji. Krici bola, Mamelta je pored njega, njena aka je u njegovoj, a Zumbulin majuni igliar keve kao terijer. Kolko su ti dali? Udarci ga drmusaju. Pepeo, ne vidi se, ali gui. "Ovo je to mesto." Kolko si reko Krvu? Pljusak vatre. Jutarnje molitve u mantejonu u Limni, koji je udaljen moda samo trideset lakata, pa ipak, hiljadu liga daleko. "Iza tebe! Iza tebe!" Munjevito se okreni, pucaj. Fenjer one mrtve ene, a neko pojeo tri etvrtine svee iz njega. Mamelta duva u komadi ara da bi upalila sveu. "Ja sam lojalan gra..." "Savetnie, ja sam lojalan gra..." Pljuvanje krvi. "Onaj ko uini naao auguru..." Kolko... Svilino desno oko se otvara, vidi zid siv kao pepeo, opet se zatvara.

Pokuava da prebroji municiju i, gle, opet je u onom restoranu. "Vidi, Patera, kao prvo u moj staje mnogo vie iglica... I sve su dobre i debele, ova zgrada je u starim vremenima bila Alambrera." Vrata se otvaraju, ulazi Poto i nosi na posluavniku njihove obroke, a iza njega narednik Pesak sa kutijom i stranim ipkama. Vraaj se! Nazad! Klei u pepelu, kopaj akama. Bog pogoen sa pet iglica, pa ipak jo stoji na rubu svetlosti iz njihovog fenjera i rei, a krv i pljuvaka mu cure iz usta. Grune pitolj sa debelom municijom, kako se to jako uje u ovom tunelu i kako je blizu. ... si mu dao? Metalne ipke pritisnute snano u njegove prepone, Peskova ruka okree ruku koja pokree jednu osovinu, to bezizraajno lice nestaje, odneto talasima nepodnoljivog bola. On je kupio tvoj mantejon. "Da, Ja sam..." Na neodreeno vreme? Dopustio je da ostane na neodreeno vreme? "Da." Neogranieno. "Da. Ne znam..." (Vraaj se, o, vraaj se, ali struja je suvie jaka.) Svilino levo oko se otvori. elik, preobojen, siv kao pepeo. On protrlja oi i die se u sedei poloaj; glava bolna, stomak nemiran. On je u sobi sivih zidova, skromne veli ine, bez prozora. Uzdrhta. Do sad je leao na niskom, tvrdom, vrlo uzanom leaju. Jedan glas, sa ivice njegovog seanja, progovara. "Aaa, budan si. Potrebno mi je da razgovaram sa nekim." Svila jeknu i poe mirkati. Doktor dral: podigao jednu aku, a oi mu sijaju. "Koliko prstiju?" ree dral. "Ti? Sanjao sam..." "Uhvatili su te, Svilo. A i mene. Koliko prstiju vidi?" "Tri." "Dobro je. Koji je danas dan?" Svila je o tome morao da razmisli; bilo je naporno priseati se. Posle nekog vremena on ree: "Tardan? Fidejina posmrtna svetkovina bila je u scildan; na jezero smo otili u molpindan, pa sam ja siao..." "Da?" "U ove tunele. Dugo sam ostao ovde dole. Mogao bi sad biti ve i hieragdan." "Prilino dobro, ali nismo u tunelima." "U Alambreri?" dral odmahnu glavom. "Kazau ti, ali tu ima da se objanjava, a prvo bi trebalo da te upozorim da su nas verovatno zakljuali u istu eliju zato to se nadaju da bismo mogli rei neto korisno. Ti moda nee hteti da im tu korist da." Svila klimnu glavom i odmah uvide da mu je to velika greka. "Eh, da mi je malo vode." "Voda je svud oko nas. Ali dobie je tek kad nam je oni daju, ako je ikad daju." "Savetnik Poto me udarao pesnicama." Svila obazrivo pomilova oteklinu na jednoj strani glave. "To je poslednje ega se seam. Kad kae 'oni', misli na na Ajuntamiento?" "Dabome." dral sede na leaj pored Svile. "Nee zameriti, nadam se. Sedeo sam na podu dok si ti bio u nesvesti, a dole je tvrdo i dupe se smrzne. Zato si potegao ak na jezero? Ako nema nita protiv da mi kae?" "Ne seam se." dral klimnu glavom sa odobravanjem. "Verovatno je najbolje drati se te linije."

"Nije to nikakva linija. Ja sam... ja sam sanjao vrlo udne snove." Svila odgurnu od sebe uasavajue uspomene na Potoa i Peska. "Jedan je bio o nagoj goloj eni koja je takoe imala udne sne." "C-c-c." "Razgovarao sam sa... nije bitno. Onda sam pobedio jednog demona. To nee verovati, doktore." "Tano. Ne verujem", ree mu dral vedro. "Ali, jesam. Pozivao sam boanstva, jedno po jedno. Samo Hieraks ju je uplaio." "enski avo. avolica. Je li izgledala ovako?" dral iskezi zube. "Da, donekle." Svila zastade i protrlja glavu. "Ali nije to bio san - ne bledi. Ti je poznaje. Mora biti da je poznaje." dral uzvi jednu obrvu. "Ja poznajem avolicu koju si ti oterao? Pa, moram priznati da je moj krug poznanika irok, ali..." "Ona je Gljiva, Krvova erka. U stanju je da zaposeda ljude, pa je posela i onu enu sa kojom sam bio." Najednom uozbiljen, dral tiho zazvida. "Jesi li je ti operisao?" dral odmahnu glavom. "Krv ti ispriao?" "Rekao mi je da je pre tebe imao u kui hirurga za mozak. Kad sam saznao ta Gljiva ume da uradi, razumeo sam, ili bar mislim da sam razumeo. Hoe li mi ispriati o tome?" dral poe opipavati bradu; onda slegnu ramenima. "Valjda tete od toga ne moe biti. Ajuntamiento ionako zna sve vanije elemente, a mi moramo nekako da prekratimo ovo vreme. Ako ti objasnim, da li e posle ti odgovoriti na neka moja pitanja? Ali da mi da potene i potpune odgovore, osim ako je re o neemu to ne eli da oni saznaju?" "Ne znam ja nita to ne bih eleo da i Ajuntamiento sazna", izjavi Svila, "a na veliki broj pitanja ve sam odgovorio Savetniku Potou. Rei u ti sve to se odnosi na mene lino i sve to znam o drugim ljudima, a to nisu govorili pod Pesovim peatom." dral se iroko osmehnu. "U tom sluaju poeu sa najosnovnijim pitanjem. Za koga radi?" "Trebalo je da dodam da u odgovarati na tvoja pitanja tek kad ti odgovori na moja pitanja o Gljivi. Tako se dogovorismo, a ja u joj rado pomoi, ako budem mogao." Ista obrva se jo jednom uzdie. "Odgovorie i na moje prvo?" "Da", ree Svila. "Veoma jasno i na njega. Prvo na njega. Da li je Gljiva stvarno Krvova ki? Ona mi je rekla da jeste." "Zakonski jeste. Ali, usvojena. Neenjama se obino ne dozvoljava da usvajaju decu, ali Krv je radio za Ajuntamiento. Da li si to znao?" Svila se u poslednji tren seti da ne odmahne glavom. "Nisam. A ni sad ne verujem. On je kriminalac." "Ne plaaju oni njega karticama, zna. Doputaju mu da radi svoja posla bez ometanja, pod uslovom da se ne dogaaju ozbiljne frke ni u jednoj od njegovih kua, a osim toga, ine mu i izvesne usluge. Ovo, za Gljivu, izgleda da je bila jedna takva usluga. Bilo je vie nego dovoljno da ma koji Savetnik kae samo dve-tri rei sudiji, a Krv, im ju je usvojio, stekao je i zakonito pravo da je kontrolie sve do njenog punoletstva." "Vidim. A ko su njeni pravi roditelji?" dral opet slegnu ramenima. "Ona ih nema. Bar ne u naem svitku. Ko god da su bili, verovatno su imali samo jedan susret, u petri-tacni. Ona je bila smrznuti embrion. Pretpostavljam da je Krv dao de-be-lu lovu za nju. Znam da je potroio itavo malo bogatstvo da dovue tog encefalistu koga si pomenuo." Seajui se gole, grozno prljave sobice u kojoj je prvi put video Gljivu, Svila ogoreno ree: "Bogatstvo, da bi unitio ono za ta je platio tako mnogo."

"A, ne ba. Trebalo je da ona posle operacije postane popustljivija. Da je moe ubediti. Pre operacije je bila, koliko sam uo, ivi uas za sve one oko nje. A kad je taj tip za mozak - inae on je bio iz Palustrije, pa smo tako i saznali ta se deava. Kad je on otvorio njenu lobanju, naleteo je na novi organ." dral se tiho nasmeja. "Pro itao sam njegov izvetaj, koji se nalazi u medicinskoj arhivi, u vili." "Novi organ? Koji?" "Neu rei da to u njenoj glavi nije bio mozak. Bio je. Ali nije bio slian onome na emu je ikada radio taj hirurg. Medicinski govorei, to nije bio ljudski, ali ni ivotinjski mozak. Tip je morao da see otprilike, po nekom svom nagaanju i uz boju pomo, kao to kau. I zabrljao je. tavie, priznao je da je zabrljao." Svila otre oi od suza. "Ma, hajde, hajde. Bilo je to pre deset godina. Uostalom, mi uhode morali bismo biti tvreg srca." "Da li je iko ikad zaplakao za njom, doktore?" upita Svila. "Ti, ili Krv, ili Mous, ili taj hirurg za mozak? Iko, ikad?" "Koliko je meni poznato, nije." "Onda pusti da ja plaem za njom. Neka joj bude dato bar toliko." "Ne pada mi na pamet da te spreavam. Nisi pitao zato je se Krv nije otarasio." "Zato to je ona njegova erka, kao to si mi sam rekao; bar zakonski je to." "Ne bi to njega zaustavilo. Nego je hirurg rekao da bi se njene sposobnosti prodiranja u tue svesti mogle regenerisati neko vreme posle zaceljenja rane od operacije. Bilo je to samo nagaanje, ali sudei po ovome to pria o avolici, izgleda da su se stvarno regenerisale. to sad, zahvaljujui tebi, i Ajuntamiento zna. Zato e Viron biti opasniji nego ikad." Svila opet obrisa oi krajikom mantije, pa obrisa i nos. "Misli, raspolagae veom snagom. To moe zabrinjavati tvoju vladu u Palustriji, ali mene ne zabrinjava." "A, tako." dral kliznu unazad po leaju i nasloni se leima na zid od elika. "E, obeao si da e mi rei za koga radi, ako ti ispriam o Gljivi. Sad e mi rei da, kao, radi za Njegovu svesnost, Prolokutora, ili tako neto. Jel da? Ja to ne bih ba nazvao potenom igrom." "Ne. Ili, moda, na neki nain i radim za njega. To je zgodna etika poenta. Svakako radim ono to bi Njegova svesnost i hteo da ja radim, ali nisam mu rekao - naime, nisam formalno obavestio Udruenje. Nisam stigao; stari izgovor. Da li bi mi poverovao ako bih ti rekao da uhodim za raun i u korist Njegove svesnosti?" "Ne bih i ne verujem. Tvoj Prvi govornik ima uhoda koliko hoe. Ali oni nisu sveti auguri. Nije on toliko nerazuman. Za koga, dakle?" "Za Izvanaa." "Za boga Izvanaa?" "Da." Svila je osetio da se dralova obrva jo jednom die, iako nije gledao ka njegovom licu; ovek duboko udahnu pa ispusti vazduh na usta. "Niko mi ne veruje, osim, pomalo, Mejtere Mermer, pa ne oekujem ni da mi ti poveruje, doktore. Ti ponajmanje. Ali ve sam rekao Savetniku Potou, a kaem i tebi. Izvana mi se obratio prolog fejdana, na igralitu u naoj palestri." ekao je da dral prezrivo frkne. "E, to je ba zanimljivo. Trebalo bi da se o tome napriamo natenane. Jesi li ti njega video?" Svila razmisli o ovom pitanju. "Ne na onaj nain kako vidim tebe sada, tavie siguran sam da njega nije ni mogue videti tako. Svi likovni prikazi bogova su u krajnjoj liniji pogreni, kao to rekoh Krvu pre nekoliko dana; samo, mogu biti vie ili manje prikladni, ali slini ne mogu biti. Meutim, Izvana mi se pokazao - prikazao mi je svoj duh, ako se moe govoriti o duhu jednog boga - tako to je prikazao nebrojene stvari koje je uradio i nainio.

Ljude, ivotinje, biljke i mirijadu drugih stvari, do kojih je njemu veoma stalo, mada nisu sve lepe niti zasluuju da budu voljene, po mom shvatanju, a ni po tvom, doktore. Ogromne vatre izvan svitka, bubu koja izgleda kao da ju je pravio juvelir, a jaja polae u balegu, deaka koji ne moe da govori, a ivi kao... kao divlja zver. Video se i jedan zloinac, nag, na platformi za pogubljenje, a mi smo se tom prizoru vratili kad je smrtna kazna nad njim izvrena, pa ponovo, kad je njegov le sputan sa platforme. Meu gledaocima su bili njegova majka i jedna grupa njegovih prijatelja i kad je neko rekao da je on podsticao na pobunu, ona je rekla da po njenom miljenju nikad nije bio stvarno zao i da e ga ona uvek voleti. Videla se i jedna mrtva ena koju su ostavili u nekoj uliici. Video sam i Pateru tuku, ali sve to je bilo nekako povezano, kao da bi trebalo da se uklopi u neku iru sliku." Svila zastade; priseao se. "Da se vratimo mi tom bogu. Jesi li uo njegov glas?" "Njegove glasove, jesam. Jedan mi je govorio u jedno uho, a drugi u drugo uvo, maltene bez prestanka. Jedan od tih glasova je bio vrlo muevan; ne lano dubok, nego stamen, kao da govori neki kameni masiv, neka planina. Drugi glas bio je enstven, blag, sa malo umiljavanja; a ipak, oba ta glasa bejahu njegovi glasovi. Kad je moje prosvetljenje zavreno, razumeo sam mnogo bolje zbog ega umetnici uvek prikazuju Pesa sa dve glave. Inae, verujem da Izvana raspolae mnogo veim brojem glasova. uo sam ih iza sebe povremeno, mada nejasno. Bilo je to kao da iza mene cela jedna gomila eka, dok predvodnici te gomile apuu u moje ui; ali, ipak, kao da je ta gomila bila samo jedna osoba: Izvana. eli li da kae neki svoj komentar o ovome?" dral odmahnu glavom. "Kad su oba ta glasa govorila istovremeno, jesi li ih razumeo?" "Oh, da. ak i kad su priala o sasvim razliitim stvarima, to najee i jesu. Ono to je meni teko shvatljivo, ak i sada - naime, jedna od stvari koje su mi i sada teko shvatljive jeste sledee: kako se to moglo sve dogoditi za jedan tren. Mislim da sam nekome rekao kasnije da mi se inilo da je trajalo stotinama godina, ali istina je da nije trajalo uopte. Dogodilo se za vreme neega to nije bilo vreme, neega to ni u jednoj drugoj prilici nisam iskusio. Loe se izraavam, ali nadam se da si me razumeo." dral klimnu glavom. "Jedan od deaka, i to Rog, na najbolji igra, ba tad je pruao ruke da uhvati loptu. Prsti su mu bili nadomak lopte, a onda se ovo dogodilo izvan vremena. Bilo je kao da je Izvana uvek stajao iza mene, ali nikad nije progovarao sve dok se nije ukazala potreba. Pokazao mi je ko je i kakva su njegova oseanja prema svim njegovim delima, zatim kakav je njegov stav prema meni i ta zahteva da uinim. Upozorio me je da mi nee pomagati..." Rei utihnue; Svila pritisnu dlan na elo. dral se opet hehetavo nasmeja. "To nije bilo mnogo lepo od njega." "Ne verujem da je tu bila re o lepim manirima", odvrati Svila lagano. "Nego o logici. Ako je trebalo da budem njegov agent, to je od mene zatraio... Nita mi nije rekao kao da nareuje; samo mi je predloio da budem njegov agent. Trebalo je da to naglasim. Dakle, ako je trebalo da budem njegov agent, onda je ono to sam ja radio moralo biti njegovo delo: hteo je da na mantejon bude spasen i zato je predloio da ja spasavam mantejon; on je svoje delo ostvarivao kroz mene. Ja sam ta pomo koju je on poslao mantejonu; a kad nekog poalje da neto spase, onda ne spasava i spasitelja, ba kao to ne pere svoj sapun niti kupuje ljive da bi ih okaio na svoje ljivovo drvo. Rekao sam, naravno, da u pokuati. Rekao sam da u pokuati da uradim sve to to on od mene trai." "I onda si zaplovio u razne poduhvate da bi spasao taj ruevni mantejon u Sunevoj ulici? I taj kuerak u kome stanuje i sve to tamo?" "Da." Svila klimnu glavom, pokaja se odmah to je klimnuo i dodade: "Ne moraju biti spasene ba te zgrade koje se sad tamo nalaze. Ako bi one mogle biti zamenjene novim,

prostranijim graevinama - Patera Ustavica, koadjutor, nagovestio je takvu mogunost pre dve-tri veeri - to bi bilo jo bolje. Meutim, na tvoje pitanje ovim je odgovoreno. Sad zna za koga radim. Ili za koga uhodim, ako ti se to vie svia, jer, uhodio sam tebe." "Za jednog sporednog boga, zvanog 'Onaj napolju'." "Da. Tako je. Mi smo nameravali... ja sam ti nameravao kazati da mi je poznato da si uhoda, kad sledei put doe da lei moj skoni zglob. I da sam razgovarao sa ljudima iz kojih si ti izvlaio informacije, a da oni nisu razumeli zato su ti one potrebne; tako e sa ljudima koji su prenosili poruke do tebe i od tebe; video sam sistem u tim stvarima. Sada ga vidim jo jasnije, ali video sam ga jo onda." dral se osmehnu i zaklima glavom, aljivo glumei oajanje. "Video je, na alost, i Savetnik Lemur." "Vidim ja i to-ta drugo. Na primer, zato si stanovao kod Krva i zato sam ja naleteo na Krvovog talusa ovde, u tunelima." "Nismo u tunelima", ree mu dral rasejano. "Zar nisi uo kad sam ti rekao da je voda svud oko nas? Mi smo u jednom potonulom brodu na dnu jezera. Da budem malo odreeniji: u jednom brodu koji je napravljen da bi mogao tonuti i opet se dizati na povrinu, kad god to kapetan naredi. Brod koji pliva ispod vode kao riba, ako moe u to poverovati. Ovo je tajna prestonica Virona. Bio bih bogat ovek, a i heroj, kad bih nekako mogao odneti tu informaciju u otadbinu, mojim stareinama." Svila skliznu sa leaja i prie elinim vratima. Bila su zakljuana, kao to je i oekivao; nije bilo nikakvog staklenog okna, niti rupice, nikakve mogunosti da se proviri napolje. Odjednom svestan svojih telesnih mirisa i silnih mrlja od pepela na odei, on upita: "Moemo li se mi ovde nekako prati?" dral opet odmahnu glavom. "Ispod leaja je nokir, ako to misli." "Ne, ne sad." "Onda mi ispriaj ta je tebe bilo briga da li sam ja uhoda, ako nisi nameravao da me preda Ajuntamientu." "Predao bih te", ree Svila, "ako mi ti ne bi pomogao da spasem na mantejon od Krva. Htedoh rei da bih te pustio da pobegne iz grada, ako bi mi prvo pomogao." Seo je u ugao najudaljeniji od leaja i naao da je elini pod zaista tako tvrd i hladan kao to je to dral rekao. "Ali ako ne bi, ja bih te otkekao kod zelembaa. Tako bi to rekao narod u naem kraju grada, a ja sam radio i za taj narod i za Izvanaa, koji hoe da spase mantejon upravo zato to mu je tako mnogo stalo do tog naroda." Izuo je cipele. "Kad narod kae 'zelembai', misli na vojnike nae Civilne garde. Jer, kao, u tim zelenim uniformama izgledaju kao zelene abe." "Znam, znam. Zato si ulazio u tunele? Zato to sam ja postavljao nekim ljudima pitanja o tunelima?" Dok je odgovarao, Svila je izuo arape. "Ne ba. Nisam ni nameravao da uem u tunele, mada sam neto neodreeno uo o njima, da se, navodno, tamo sastaju krugovi crnih mehaniara i tako dalje; nama su u sholi rekli da su to glupe izmiljotine. Ti i ova ovojnica koju si mi pozajmio omoguili ste mi da peaim sve do Scilinog svetilita na jezeru. Tamo sam otiao zato to je i komisionar Simuliid tamo otiao; a osoba koja mi je to rekla takoe mi je kazala da si se ti zanimao za Simuliidovo odlaenje tamo." "enila." "Ne." Svila odmahnu glavom, unapred znajui da e boleti, ali eljan da uini svoj odgovor u najveoj moguoj meri kategorian. "Zna da je bila enila. to, meutim, nije vano sada. Inae, dok si ti nju ispovedao, ja sam napolju prislukivao, zna. Nisam mnogo uo, ali eleo bih da sam uo taj deo."

"Taj deo nisi mogao uti jer nikad nije izreen. enila je priznavala svoje grehe, a ne tvoje." Svila skide ovojnicu. "Nek ti bude. Da li te je Krvov talus izruio Potou?" "Bilo je zapetljanije od toga." Svila je oklevao. "Pretpostavljam da je neobazrivo da ja sada ovo kaem; ali ako je Savetnik Poto odredio nekog da nas prislukuje, utoliko bolje elim da skinem ovo sa svoje savesti. Ubio sam Krvovog talusa. Morao sam, da bih spasao svoj ivot; ali nije mi se dopadalo dok sam to radio, a u ovom vremenu koje je od tada proteklo, dopalo mi se jo manje." "Pomou...?" Svila klimnu glavom. "Pomou jednog azofa koji se zadesio kod mene. Kasnije mi je oduzet." "Razumeo sam. Moda je bolje da vie nita ne kaemo o tome." "Onda da kaemo neto o ovome." Svila podie ovojnicu. "Bio si veoma velikoduan i pozajmio mi ovo, a ja sam bio do krajnosti nezahvalan. Moj izgovor zna; naime, nadao sam se da u postii ono to je Izvana od mene zatraio, da u opravdati poverenje koje je on ukazao meni, oveku koji mu za dvadeset tri godine nije nijednom odao poast, pa ni najskromniju. Ne bi bilo poteno da ja sad zadrim ovo i srean sam to mi se ukazala prilika da vratim." "Neu primiti. Je li ovojnica sad hladna? Morala bi da bude. Hoe da ti je energizujem?" "Hou da je uzme, doktore. Ja bih ucenom izvukao onolike pare iz tebe, da sam mogao. Ne zasluujem da mi ini nikakve usluge." "Nisi ti usluge nikad od mene ni dobio." dral privue noge na leaj i prekrsti ih ispod i ispred sebe. "Ja nisam pronalaza pa da izmislim neto kao to si ti, ali kamo sree da jesam, jer ti si tano ono to nam je bilo potrebno. Ti si taka okupljanja za potlaene klase u Vironu, a grad koji je unutar sebe podeljen jeste grad koji nema snage da napadne svoje susede. E, sad, energizuj to i omotaj opet oko noge." "Nijednog trenutka ja nisam eleo da oslabim Viron. To nije bilo deo mog zadatka." "Nemoj bacati krivicu na sebe. Ajuntamiento je nainio ogromnu tetu kad je ubio kaldea i preuzeo vlast protivno Povelji i protivno volji svog naroda - mada ova istina nee spasti tvoj ivot kad Lemur zavri s tobom. Ubie te, kao to e i mene." Svila tuno klimnu glavom. "Savetnik Poto je ve rekao neto u tom smislu. Nadao sam se i jo se nadam, da je to bila samo pretnja i da me on ipak nee ubiti, kao to ni Krv nije." "Ova situacija je sasvim drugaija. Ti si poao iz grada u Krvovu vilu i dalo se pretpostaviti da jo neko zna za tvoj poduhvat. Meutim, ako te je ovog puta Krvov talus uhvatio i uvukao u tunele, mali su izgledi da iko drugi zna da si pao u ake Ajuntamientu. To sad ne zna ak ni taj talus, ako si ga, kao to veli, ubio." "Zna samo Mamelta, ena koju su uhapsili zajedno sa mnom." "tavie", ree dral, "da te je ubio, Krv bi bio utoliko manje bezbedan. A kad te ubiju, Lemur i ostali Savetnici bie utoliko bezbedniji. Zapravo, udim se da te ve nisu likvidirali. Ko ti je ta Mamelta, uzgred budi reeno? Je l' to jedna od onih svetih ena?" "Kad je dovrio pravljenje svitka, Pes je u njega smestio izvestan broj ljudskih bia; ona je jedna od tih. Da li si znao da su neki od tih ljudi jo ivi, ali uspavani?" dral odmahnu glavom. "Je l' ti on to rekao? Pes?" "Nije mi rekao. Mene su uhvatili vojnici - kad se to desilo, ostavio sam azof, jer sam znao da e me oni pretresati. Taj tunel je bio gotovo sasvim zatrpan nanosom pepela, pa sam ja ostavio azof ispod pepela dok su me vojnici izvlaili." "Lukavo, lukavo", ree dral, osmehnuvi se iroko.

"Nije bilo ba mnogo lukavo. Htedoh rei da mi je jedan od vojnika pokazao taj uspavani narod i rekao mi da oni tu stoje jo od vremena prvih doseljenika. Gljiva je probudila jednu od tih osoba, Mameltu, a ja sam onda isterao demona, naime Gljivu, kao to ti ve rekoh." "Da." "Mamelta i ja smo pobegli od vojnika - Hamerstona e kazniti za to, bojim se - ali smo ponovo uhapeni kad sam se vratio po azof. Zakljuali su me u jednu eliju goru od ove, a posle nekog vremena doneli su mi moju mantiju, koju je dotad nosila Mamelta, to znai da su joj dali pristojnu odeu, ili se bar ja nadam da jesu." Svila zastade i gricnu donju usnu. "Mogao sam, valjda, da se oduprem vojnicima, jer imao sam azof; lako je mogue da bih ubio obojicu. Ali nisam mogao naterati sebe da to uinim." "Veoma pohvalno. Kad si drugi put uhapen, Poto je ve bio tamo?" "Da." "I brzo je shvatio ko si." "Rekao sam mu ko sam", priznade Svila. "Naime, on me je pitao kako se zovem, a ja sam odgovorio. I opet bih tako postupio. Ja sam lojalan graanin; u to sam ga vie puta uveravao." "Pitam se je li mogue biti mrtav, a i dalje lojalan. Ali to je ve u tvojoj oblasti strunog znanja. Zanima me to tvoje prvo beanje, sa tom enom. Kako li si to uskladio sa svojom lojalnou?" "Morao sam neto hitno da dovedem u red", ree Svila. "Neu sad ulaziti u pojedinosti, ali uspeo sam; pa, poto nisam poinio nita loe, bilo je moralno opravdano da se udaljim u trenutku kad mi se ukazala prilika." "A sad si uinio neto loe? Sad si zloinac koji zasluuje smrt?" "Nisam. Moja savest nije sasvim ista, ali najgore na njoj je to to sam izneverio Izvanaa. Kad bih opet mogao nekako pobei - mada se ini da je to sada nemogue - nije iskljueno da bih, konano, ipak spasao mantejon." "Znai, ti bi rado pobegao, samo kad bi mogao?" "Iz gvozdene sobice ija su vrata zakljuana?" Svila provue prste kroz svoj neuredni 'krov' od ute kose. "Kako predlae da to izvedemo, doktore?" "Moda neemo veno ostati ovde. Ima li ti volju da bei?" "Da, svakako." "Onda energizuj tu ovojnicu. Moda emo morati da trimo; nadam se da e doi do toga. Hajde, utiraj je ili je pljeskaj o pod." Svila uradi kako mu je reeno; poe ibati elinu plou. "Ako se ikada ukae ma i najmanja mogunost da ispunim moj zavet Izvanau, ja je moram zgrabiti; i uiniu to. On e te svakako blagosloviti, kao to te i ja sad blagoslovim, zbog tvoje velikodunosti." "Neu uloiti banku na to." dral se osmehnu; na trenutak je izgledalo da je ozaren radou. "Ti si imao cerebralni poremeaj, to je sve. Najverovatnije je prsla neka mala vena u tvom mozgu, od naprezanja tokom utakmice. Kad se tako neto desi na pravom mestu, pacijent doivi opsene poput ovih koje si mi opisao. Nije to ba tako retko. A pravo mesto se zove Vernikeova zona." On prstom dodirnu jednu taku na svojoj glavi, da pokae gde je to. 12. LEMUR Svila je kleao u tihoj molitvi, licem primaknut sivo obojenom zidu malene prostorije. Molpo udesna, ne ljuti se na mene, na mene koji sam ti uvek odavao poast. Muzika je tvoja. Zar je nikada vie neu uti? Priseti se moje muzike kutijice, Molpo, koliko sam sati proveo s njom kad sam bio dete. Ona je sad u mom ormanu, Molpo, pa, ako me samo oslobodi, ja u podmazati plesae i mehanizam i navijau je da svira svako vee. Pretraivao sam svoju savest, Molpo, da vidim ime sam izazvao tvoje nezadovoljstvo. Naao sam ovo:

suvie strogo sam postupio prema Gljivi kad je posela Mameltu. Oni iji je um poremeen i oni koji i kad odrastu ostanu umom kao deca, oni su tvoji, Molpo, ja znam da je tako, pa sam, zbog tebe, morao blai biti prema njoj. Nije trebalo ni da je nazovem avolicom, jer ona to nije. Odriem se gordosti svoje; ako budem u mogunosti, odvojiu Gljivu od Krva i uvau je kao to bih uvao svoje sopstveno dete. Za ovo zakletvu dajem. Jednu pticu pevaicu tebi, Molpo, ako nas samo... dral upita: "Ti ne misli stvarno da e od tih priancija biti neke koristi? A?" Pticu pevaicu tebi, Molpo, ako nas samo oslobodi. Tartarose mrani, ne ljuti se na mene, na mene koji sam ti uvek odavao poast. Kraa je tvoja i ubistvo i zla dela poinjena u mraku. Zar vie nikad neu slobodno hodati mranim ulicama mog rodnog grada? Priseti se kako sam kroz njih peaio sa Njorkom, kao lopov. Kad sam se pentrao preko Krvovog zida, pomogao si mi, a ja sam posle sa zadovoljstvom platio za crno jagnje i crnog petla, kao to sam se i zakleo da hou. Pamti da sam ja bio taj koji je doneo Pesov oprotaj Kalanu i dozvoli meni sada da se iskradem odavde, Tartarose, a sa mnom i doktor dral. Nikada zaboraviti neu, Tartarose, da su lopovi tvoji, a da sam ja jedan od njih. Pretraivao sam svoju savest, Tartarose, da vidim ime sam izazvao tvoje nezadovoljstvo. Naao sam ovo: gadio sam se, celim srcem, onih tvojih mranih tunela, a nijednom nisam u gordosti svojoj pomislio na to da si me ti tamo poslao i da su oni najprikladnija mesta za nekoga kao to sam ja. Odriem se gordosti svoje; ako me ikad ponovo u tunele poalje, boriu se da pokaem svoju zahvalnost i pamtiu tvoju dobrotu. Za ovo zakletvu dajem. Dvanaest crnih pacova za tebe, Tarterose, ako nas samo oslobodi. Hierakse najvii, ne ljuti se na mene, na mene koji sam ti uvek odavao poast. Smrt je tvoja. Zar nikad vie neu teiti umirue? Seti se, Hierakse, kako sam dobar bio prema Trnouvi, buni, Lani, Fideji, Bharalu, Kalanu i Eksmuru. Priseti se kako me je Eksmur blagoslovio svojim samrtnim dahom i ne zaboravi da sam ja bio taj koji je ubio onu ptiurinu kojoj svetogrdnici dadoe tvoje ime. Ako nas samo oslobodi, donosiu, celog svog ivota, oprotaj umiruima i sahranjivau mrtve. Pretraivao sam svoju savest, Hierakse, da vidim ime sam izazvao tvoje nezadovoljstvo. Naao sam ovo: da... "Ja sam mislio da vi to radite sa brojanicama." "Poto mi je oduzeo brojanice, rekao sam ti", ree Svila klonulo. "Uzeo mi je sve, ak i naoare." "Nisam znao da nosi naoare." ...da kad sam ugledao one koji pomree ne budei se iz sna u koji ih je Pes bacio, nisam predloio da budu sahranjeni, niti se ak pomolio za njih; a kad smo Mamelta i ja nali kosti one ene koja je nosila fenjer, ja sam u svojoj gordosti uzeo njen fenjer, a da kosti njene sahranio nisam. Odriem se gordosti svoje; uvek u posveivati panju umrlima. Za ovo zakletvu dajem. Crni jarac za tebe, Hierakse, ako nas samo oslobodi. Telksiepejo zanosna, ne ljuti se na mene, mene koji sam ti uvek odavao poast. Proroanstvo i magija su tvoji. Zar nikad vie neu bacati kockice teldana, niti pronalaziti u utrobi rtava zapise buduih dana? Priseti se da sam, prinosei onoliko rtava za Fideju i za Njorku i za mene samog, prolog scildana, proitao sve sem ptica. Pretraivao sam svoju savest, Telksiepejo, da vidim ime sam izazvao tvoje nez... Najednom sobica potonu u mrak na kakav Svila nikad i nigde nije naiao, ak ni u onom tunelu koji je bio sav zaguen pepelom; mrak opipljiv, mrak koji davi, mrak bez i najmanje iskrice ili ma kakvog nagovetaja svetlosti. dral apnu urnim tonom: "To je Lemur! Pokrivaj glavu." Mrzovoljan, ne shvatajui zato bi i ime pokrivao glavu, Svila ga ne poslua. Naao sam ovo: da nisam potraio nikakvu amajliju...

Vrata se otvorie; Svila se okrete na vreme da vidi ulazak nekoga ko ih je svojim telom praktino zaglavio cela. Zatim se vrata zatvorie, sa tupim udarom, ali bez kliskog zvuka brave. "Ustaj, Patera." Glas Savetnika Lemura bio je dubok i bogat, bariton pun rezonancija. "Hou vas obojicu. Doktore, uzimaj ovo." Tup pad. "Dii to." dralov glas: "Ovo je moja medicinska torba. Kako si je dobavio?" Lemur se nasmeja. (Svila, ustajui, oseti nerazumnu elju da se pridrui tom smehu: toliko je prijateljski i dobroduno zvuao.) "Vi mislite da smo u sredini jezera? Jo smo u peini, ali emo uskoro isploviti. A o torbi sam razgovarao sa Krvom, pa ju je doneo jedan od njegovih vozaa, to je sve. "Patera, imam neke poklonie i za tebe. Uzimaj ove stvari, tvoje su." Svila prui sastavljene ake; u njih se spustie gamadion, srebrni lanac koji mu je majka dala, brojanice i drugi lanac, sve u jednoj zapetljanoj masi. "Hvala", ree on. "Odvaan si ti ovek, Patera. Krajnje hrabar, za augura. Smatra li da biste ti i doktor, zajednikim snagama, mogli da me savladate?" "Ne znam." "Ali ne toliko odvaan sada kad si izgubio svog boga. A ti, doktore. ta misli? Zajednikim snagama, ti i augur?" dralov glas dopre iz pravca leaja: "Ne." U isto vreme, zau se tihi kljocaj kope. "Tvoj igliar mi je tu, pod opasaem. I tvoj, Patera, u rukavu. Sad u vam ih vratiti. ta mislite, da li biste me sa ta dva igliara mogli ubiti u ovoj pomrini?" Svila ree: "Neka svi bogovi spree da ja ikad ikog ubijem, ili ak da poelim to." Lemur se opet nasmeja. "Ali Potoa si eleo da ubije, a, Patera? Je li? On mi kae da te je sasluavao satima. Celog ivota poznajem tog Potoa. Nema u celom svitku neprijatnijeg stvora od njega, ak i onda kad pokuava da se dopadne." "Istina je da mi se on nije mogao svideti." Svila je birao rei. "Ipak, potovao sam ga kao lana Ajuntamienta, pa time i jednog od legitimnih vladara naeg grada. Svakako nisam eleo da mu uinim nikakvo zlo." "Udario te je mnogo puta. Posle nekog vremena poeo je tako jako da te mlati, da si ostao u komi jo nekoliko sati. Svitak bi bio bolji kad bi se oslobodio mog ro aka Potoa. Zar ne eli da ti vratim igliar?" "Oh, da. Veoma elim." Svila isprui ruku napred, slepo. "Pa da pokua da me ubije?" "Na isti nain me je izazivao Hamerston", ree Svila. "Ispriao sam to Savetniku Potou, a on je sigurno rekao tebi; ali ti nisi vojnik." "Ja nisam ak ni hem." Zau se dralov glas: "On te nikad nije video." "Ako je tako, pogledaj me sad, Patera." Negde blizu tavanice pojavi se bledi sjaj, maglovita mrlja bele fosforescencije, razbijajui potpunost tame. Svila je zurio opinjeno: pojavljivalo se dobro izbrijano lice oveka od oko ezdeset godina, lice plemenito, sa visokim elom iznad koga se dizala griva bele kose; nos orlovski, usta iroka i, inilo se, sposobna za veliku pokretljivost. Zagledan gore u to lice, Svila uvide da ovaj Savetnik mora biti vii rastom ak i od Giba. Lice progovori: "Zar nee zapitati kako sam ovo izveo? Luminiscentna koa, eto kako. ak i moje oi mogu da fosforesciraju. Pazi." Pojavie se jo dve mrlje bledog sjaja i postadoe Lemurove ake. Jedna aka je drala, za cev, igliar nita manji od Njorkinog. "Uzmi ovo, doktore. Tvoje je." dralov glas odjeknu iz mraka, negde iza Lemurovih ruku: "Svila nije oaran."

Igliar se odvoji od Lemura i ieze. "On je ovek duhovan", ree dral i nasmeja se tiho. "Pa i ja sam ovek duha, Patera. U velikoj meri. Izgubio si svog boga. Da li bih mogao predloiti drugog?" "Tartarosa? Njemu sam se molio kad si ti uao." "Zbog pomrine, je li." Lemurovo lice i ake potamnee. Ostade samo tama koja je sad izgledala jo crnja. "I zato to je njegov dan", ree Svila. "Naime, ja bar pretpostavljam da je sad ve tardan." "Tartaros i svi ostali su samo duhovi, Patera. Nikad i nisu bili nita vie od toga, a duhovi izblede, pa ih nema. Minulo je tri stotine godina, pa su Pes, Ehidna, Tartaros, Scila i celo to drutvo - izbledeli maltene do nevidljivosti. Prolokutor zna da je tako, pa poto e ga ti naslediti, trebalo bi i ti da zna da je tako." "Poto ja..." Svila zauta, najednom zadovoljan to je u sobi mrak. Lemur se opet nasmeja; a Svila - srca punog muke i prestravljen - umalo da se nasmeje s njim. Oseti da se osmehnuo. "Patera, Patera, kad bi samo mogao da vidi sebe! Ili da neko napravi sliku kakav si sad!" "Ti..." "Augur si, kolovan, kau mi. Diplomirao si u sholi sa poastima. Pa, da te pitam: moe li Tartaros videti u mraku?" Svila klimnu glavom i tim automatskim pokretom pokaza sebi da je ve prihvatio podrazumevanje da i Lemur moe videti u mraku. "Svakako. To, uistinu, svi bogovi mogu." Zau se dralov glas: "Naime, to su tebe tako uili u sholi, je li." Lemurov bariton, tako zvuan da je dral u poreenju sa njim bio tanak i kripav, odvrati: "Mogu i ja, nita loije nego oni. Pomou talasa energije koji su predugi za vae oi, ja vas sad vidim. Takoe ujem i vidim na mestima gde nisam. Kad si se probudio, doktor dral je podigao prste uvis i zatraio da ih prebroji. Ajd sad - uradi ti isto tako. Bilo koji broj." Svila podie desnu ruku. "Svih pet. Ponovo." Svila poslua. "Tri. I dral je za tebe podigao tri. Ponovo." "Verujem ti", ree Svila. "est. Verovao si ti i dralu kad ti je rekao da nameravam obojicu da vas ubijem. A bilo je sasvim netano, kao to si uo. Nameravamo da vas obojicu uzdignemo do visokih mesta i poasti." "Hvala", ree Svila. "Prvo da ti ispriam o bogovima. Doktor dral ve zna tu priu, ili, ako ne zna, bar nagaa o njoj. Jedan vladar, ovek koji je imao snage da vlada sam i koji se zato nazvao monarhom, sagradio je na svitak, Patera. Trebalo je da to bude njegova poruka Vaseljeni. Video si neke od ljudi koje je on ukrcao u svitak; tavie, etao si i razgovarao sa jednom od tih osoba." Svila klimnu glavom, a onda svestan dralovog prisustva, i ree: "Da. Ona se zove Mamelta." "Priali ste o Gljivi. Monarhovi doktori su brljali po mozgu mukaraca i ena ukrcanih u svitak, ba kao onaj hirurg po Gljivinom mozgu. Ali vetije. Izbrisali su lini ivot svojih pacijenata, u najveoj meri koliko su se usudili." Svila ree: "Mamelta mi ree da je nad njom izvrena operacija pre podizanja u na svitak."

"Eto, vidi. Hirurzi su, meutim, nali da su uspomene na vladara, vladarevu porodicu i neke od najviih zvaninika tako duboko uvreene da ih nije mogue sasvim odstraniti. Da bi prikrili ta je stvarno bilo, dali su im nova imena. Njihov vladar, ovek koji je sebe nazvao monarhom, dobio je ime Pes; goropadnica i otrokona kojom se taj oenio dobila je ime Ehidna, i tako dalje. Ona mu je iznaraala sedmoro dece. Za nas su to Scila, Molpe, Tartaros, Hieraks, Telksiepeja, Feja i Sfiksa." Svila, u mraku, iscrta znak sabiranja. "Monarh je eleo da ga nasledi jedan od sinova. Scila je ispala jednako zadrta kao sam monarh, ali, ensko, naravno. Zakon je prirode, za nau rasu, da su enke podvrgnute volji mujaka. Njen otac joj je dozvolio, ipak, da osnuje ovaj na grad, a i mnoge druge gradove. Osnovala je ona i tvoje Udruenje, parodiju dravne religije iz njenog sopstvenog svitka. Bila je, tada, jedva neto vie od deteta, razume, a ostali su bili jo mlai." Svila proguta knedlu i ne ree nita. "Drugo koje mu je kraljica rodila bilo je jo gore: fina plesaica i muziarka, ali, ensko! ensko! Osim toga, podlona povremenim napadima ludila. Zovemo je Molpe, ili Molpa; dva izgovora istog imena." Tihi kljocaj. "Nieg upotrebljivog u tvojoj torbi, doktore? Pretraili smo je, prirodna stvar. "Da nastavim. Njihovo tree dete bilo je muko, ali nita bolje od prvo dvoje, jer se rodilo slepo. Postalo je taj Tartaros kome si se ti preporuivao, Patera. Ti zamilja da on moe videti bez svetlosti. Istina je da ne moe videti nita, ni usred bela dana. Jesam li ti dosadan?" "I da jesi, to ne bi bilo vano, ali ti rizikuje da izazove nezadovoljstvo bogova i ugroava svoj duh." dralovo suvo, tiho smejanje dopre iz mraka. "Nastaviu to da radim. Ehidna je opet zatrudnela i rodila jo jednog mukia, deka koji je nasledio od svog oca muastvenu ravnodunost prema fizikim oseajima drugih, ali u mnogo izraenijem stepenu - do manije. Sigurno poznaje, Patera, kao i svako od nas, divno zadovoljstvo nanoenja bola onima koji nam se ne dopadaju. On je sebi dozvolio da ga to zadovoljstvo zavede, do te mere da vie nizata drugo nije mario; hiljade ljudi je ubijao samo radi zabave, iako je bio tek dete. Mi ga sad nazivamo Hieraksom, bogom smrti. "Je l' da nastavim? Bilo je potom jo troje dece, tri devojice, o kojima ti zna koliko i ja. Telksiepeja sa svojim magijama, drogama i otrovima, debela Feja i Sfiksa, koja je u sebi spojila oevu silovitost i majinu opaku narav. U takvoj porodici morala je da uzgaja u sebi takve osobine da bi uopte ostala iva, dakako." Svila se nakalja. "Nagovestio si nameru da mi vrati igliar, Savetnie. Veoma bih ga rado uzeo." Ovog puta, avetinjska svetlost ovila se oko celog Lemurovog tela, toliko jaka da se slabano videla ak i kroz tuniku i pantalone. "Pazi ovo", ree on i isprui desnu ruku. Tamna mrlja ispod izvezenog satena njegovog rukava poe mu puziti niz ruku, sve do lakta, onda niz podlakticu i konano kliznu u njegov otvoreni dlan: Zumbulin zlatom obloeni igliar. "Evo ti." "Kako si to izveo?" upita Svila. "U mojim rukama ima na hiljade minijaturnih elektrinih kola. Pomeranjem izvesnih miia stvaram magnetska polja; ako neke miie oputam, a druge istovremeno steem, magnetsko polje putuje. Gledaj." Zumbulin igliar poe puziti iz njegove ake gore, preko zglavka i nestade u rukavu. "Rado bi ga, kae, dobio?" "Da, veoma rado."

"A ti, doktore drale? Ve sam ti vratio igliar; ali planiram da se koristim tvojim daljim uslugama. Hoe li raunati da ti je taj tvoj igliar - honorar, isplaen unapred?" Svetlost koja je strujala sa Lemura bila je sad toliko jaka da je Svila video drala, koji je, sedei na leaju, izvukao igliar i pruio ga Lemuru. "Moe ga uzeti nazad, ako hoe. Ali daj Svili njegov igliar i ja u prihvatiti to kao da sam ja isplaen." "Doktro dral je ve jednom pokuao da puca na mene, vidi." Lemurovo sijajue lice se osmehnulo. "On sad izvodi neki surovi trik na tvoj raun, Patera." "Ne, on je i sad onaj isti ljubazan prijatelj kakav je i bio prema meni od kad sam ga upoznao. Ima ljudi koji se stide svojih najboljih poriva, zato to su se navikli da dovode u vezu dobrotu sa slabou. Daj mi to, molim te." Sada nije Zumbulin igliar, nego azof, dopuzio kao srebrni pauk u Lemurovu otvorenu aku. Svila prui ruku da ga uzme, ali aka se sklopi oko azofa; Lemur se nasmeja. Ostadoe opet u potpunom mraku. dralov glas. "Svila mi kae da ste uhvatili sa njim i jednu enu. Ako ste je tee povredili, eleo bih je pogledati." "Mogao bih ja ovo da stisnem tako jako da se zdrobi", ree im Lemur. "To bi bilo opasno ak i za mene." Svila je uspeo da raspetlja srebrni lanac; dok je govorio, stavljao ga je sebi oko vrata i nametao Pesov gamadion da visi tano na sredini. "U tom sluaju, savetujem ti da to ne uini." "I neu. Pre nego to sam ti rekao istinu o bogovima, Patera, nagovestio sam da u ti predloiti jednog novog, pred kojim bi mogli kleknuti i najmudriji. Mislio sam na sebe, kao to si, mora biti, ve shvatio. Jesi li spreman da oboava mene?" "Bojim se da nam nedostaje prikladna rtva za prinoenje." Lemuru zasijae samo oi. "Uzalud taktizira, Patera. Zar ne eli biti Prolokutor? Kad sam tu mogunost pomenuo, oekivao sam da e me poljubiti u dupe za samu pomisao. Umesto toga, ti se ponaa kao da me nisi ni uo." "Posle prvih sekundu-dve, zakljuio sam da je to samo neki tvoj istanan nain muenja. Iskreno govorei, i sad mislim tako." "Nije. Ni sluajno. Sasvim sam ozbiljan. Doktor je rekao da bi bio srean da te je mogao on izmisliti. Pridruujem se tome. Ako si ti ono to je njemu i njegovim gospodarima potrebno, mojim naumima odgovara jo bolje." Svila se oseao kao da se gui. "Ti bi hteo da ja kaem narodu da si bog, Savetnie? I da ti treba odavati poasti kao bogu?" Topao, bogat i prijateljski, Lemurov glas tutnjao je u tami. "I vie od toga. To bi i sadanji Prolokutor mogao; tavie, pristao bi u sekundi, kad bih mu ja to rekao. Ili bih ga mogao zameniti bilo kojim od stotinu augura koji bi pristali." Svila odmahnu glavom. "Ne verujem. Ali i ako si u pravu, toj stotini augura niko ne bi poverovao." "Dabome. Ali bi poverovali tebi. Njegova svesnost je star ovek. Njegova svesnost e umreti, moda sutra. Onda e doi do neoekivanog, ali silno popularnog preokreta, otkrie se da je on stigao da imenuje tebe za svog naslednika, a ti e objasniti narodu da je Pes zadravao svoje kie zato to je imao u vidu kako se postupa prema meni: samo treba da odaju odgovarajue poasti meni, pa e im biti oproteno. Posle nekog vremena narod e doi do zakljuka da ja jesam, kao to stvarno i jesam, vei bog od Pesa. Posle svega to sam ti rekao, zar zadrava ikakvu odanost prema njemu? I prema Ehidni i njihovoj deritadi?" Svila uzdahnu. "Uvideo sam, dok si govorio, kako je nedovoljna moja odanost prema njima oduvek bila. Trebalo je da se razbesnim zbog tvojih svetogra. A gledaj mene, samo sam ostao okiran, kao kakva usedelica kad uje psovanje svoje kuvarice; meutim, samo da zna, ja sam sreo pravog boga, Izvanaa..."

dral se poe smejati na sav glas i zacenjivati od smeha. "A i Kipris, boginju pravu. Otud znam ta je boanstvo, znam kako izgleda, kako zvui, kakva je tvar od koje je sazdano. Rekao si jo jednu stvar, koju sam ja prenebregao, Savetnie." Prvi put, Lemur zazvua opasno, ak smrtno opasno. "A to je...?" "Reako si da nisi hem. Ja nisam jedan od onih biolokih ljudi koji, iz neznanja i predrasude, smatraju da su via rasa nego hemijski ljudi, ali, znam da..." "Lae!" Dvostruko stranije u mraku, seivo azofa pocepa ravan postojanja kao list hartije, i to pored samog Svilinog uha; seivo koje je Svila svakom elijom svoga tela osetio, uasnije od svega to moe unutar vasione postojati. Sa druge strane sobice, dral povika: "Potopie nas!" a plovilo se istog trenutka uzdrma i zanjiha. Ljuske zapaljene boje i pahuljice uarenog elika poee padati po Svili kao gusti pljusak, zasipajui ga vatrom; on uzmae, uasnut. "Ovo je uradio ovek, od biolokog oveka roen, Patera. ovek koji je postao neto vie." U mraku neto odzvoni kao tresak ekia po nakovnju. "Jesam bioloki ovek, ali jesam i bog." Stravini diskontinuitet, koji je povredio samo tkivo Vaseljene, nestao je. "Hvala ti", ree Svila, hvatajui vazduh. "Hvala ti mnogo. Molim te, nemoj ovo ponovo uraditi." Siloviti pokreti plovila stiali su se, preli u postojano vibriranje. Lemurova fosforescirajua aka opet se pojavila i otvorila, a drka azofa glatko je kliznula iz nje u rukav. Zauo se tup udar: doktor dral je odbacio medicinsku torbu na pod. "Jesi li ti unutra? U tome?" Lemurov glas bio je opet topao. "Zato pita?" "Samo sam radoznao. Pitao sam se nije li to na tebi neto kao bojni oklop, samo bolje." "A to bi zanimalo tvoje gazde, u vladi, kog ono grada?" "Palustrije." "A-a. Nije Palustrija. Odstranili smo mi izvesne gradove, pa meu njima i Palustriju. Kao i Patera Svila, ti e uskoro sluiti Vironu, a kad to pone, morae otvoreniji da bude. U meuvremenu, neka ti bude dovoljno da zna da se ja nalazim u drugom delu ovog broda. Moda u ti i pokazati, kad zavrimo posao koji je neposredno pred nama." "A to je da mi postanemo tvoje sluge, je li tako." "Mi bogovi imamo mnogo imena. A to se tie tvoje odaliske iz prolosti, nemoj se za nju brinuti, Patera. Ona, dok ja ovo govorim, neguje jednog dralovog pacijenta i brine se za tebe." dralov glas: "Koristi neke starinske rei. Koliko je tebi godina, Savetnie?" "A koliko bi ti rekao da sam star?" Lemur prui ruku koja je zraila sjajem. "Vi doktori pominjete 'izraeni tremor' to e rei starako drhtanje. Koliki bi tremor ti 'izrazio' kad osmotri ovu ruku?" "Slubovao si pod dvojicom kaldea, a potom si, posle smrti poslednjega, ostao na vlasti ve dvadeset dve godine. Normalno je da smo se zapitali." "U Palustriji. Dabome, normalno je da ste se vi u Palustriji to zapitali. Kad me bude video na onom drugom mestu, moi e sam dati neku procenu, a mene e zanimati da je ujem. "Patera, zar te ne zapanjuje sve ovo?" "Mogao bih shvatiti da si bioloki ovek sa protezama; takva je naa Mejtera Rua." Svila otkri da se njegove sopstvene ruke tresu i ugura ih u depove. "Ali mi nije jasno kako bi mogao da bude u nekom drugom delu ovog broda." "Na isti nain kako staklo donosi do tebe sliku iz neke sobe na drugom kraju grada. Na isti nain kako ti je tvoj Sveti prozor pokazao lanu sliku ene ve trista godina mrtve i ubedio

te da razgovara sa jednom od sporednih boginja." Lemur se tiho nasmeja. "Ali ve sam suvie vremena uzalud utroio, a pacijent doktora drala lei na samrti. Nadam se da e mi on oprostiti; prijalo mi je." Svetlucava ruka prui Zumbulin igliar. "Evo honorara za doktora, u skladu sa onim to je sam rekao. Doktore, eleo bih da pogleda jednog pacijenta. Da bi zaradio ovaj honorar, dovoljno je samo da ga pregleda i da mu kae istinu. Da li je protivno lekarskoj etici da se pacijentu kae tana dijagnoza?" "Nije." "U nekim sluajevima, u prolosti, pomiljao sam da bi moralo biti. Taj moj etvrti zarobljenik takoe je uhoda. Hoe li to uraditi? Teko je ranjen." "A ti posle da ubije i Svilu i mene." dral frknu. "Pa, nek tako bude. iveo sam kao nadrilekar. Pa, kad ve moram umreti, neka i umrem leei lano nekoga." "Vi ete obojica iveti", ree mu Lemur, "zato to ete obojica postati izvanredno predusretljivi. Mogao bih vas ja na to naterati ovoga asa, kad bih eleo, ali trenutno mi bolje sluite kao protivnici. Neu rei neprijatelji. Vidi, ja sam tom mom etvrtom zatvoreniku rekao da lekar koji e ga pregledati i augur koji e ga ispovediti nisu moji prijatelji, tavie, da su se drznuli na spletke protiv vlade koju ja vodim." Sjaj Lemurove desne ake se poveao; Zumbulin pozlaeni igliar kliznuo mu je u otvoreni dlan kao iva ivotinja. "Vaa svesnosti? Izvoli uzeti ovo, Vaa svesnosti." On dade igliar Svili. "Pristaje li da prenese, u svojstvu miropomazanog augura, oprotaj Pesov tom pacijentu, ako doktor dral kae da je njegov ivot u neposrednoj opasnosti?" "Naravno", ree Svila. "Onda, krenimo. Znam da e vam ovo biti zanimljivo." Lemur estokim pokretom otvori vrata. Njih dvojica pooe za njim, mirkajui i briui oi. Krenuli su uzanim hodnikom iji je pod bio elina reetka, zatim niz jedno kratko stepenite strmo maltene poput merdevina. "Vodim vas dole, sve do kobilice broda", ree im Lemur. "Uzgred reeno, nadam se da niste oekivali da e se ovaj brod ljuljati. Isplovili smo - dao sam to nareenje dok smo se igrali azofom - i sad plovimo ispod povrine, gde nema dejstva talasa." Doveo ih je do jednih tekih vrata ugraenih u pod, zavrteo dva runa toka na njima i otvorio ih silovitim zamahom. "Silazi. Pokazau vam rupu na naem dnu." Svila poe prvi. One vibracije koje su potresale brod jo od kako im je Lemur zapretio azofom ovde su bile jae - maltene ujan zvuk; u vazduhu se oseala prohladna sveina, a gvozdena ograda stepenita niz koje se sputao bila je vlana na dodir. Zelene svetiljke koje su mogle biti oponaanje onih prastarih koje su imali prvi naseljenici, a koje im je Pes dao, kao i neki neodreeni miris koji je moda bio samo odsustvo svih drugih mirisa, ispunie Svilu, prvi put, oseanjem da je stvarno zaao pod vode jezera Limne. Sioe u veliku prostoriju na ijem je podu leao ceo jedan amac, i to amac znatne veliine, kao da je tu izvuen na suvo. Prvo je ugledao letaeva polomljena krila, poloena po providnoj kupoli kojom je gornja strana amca bila prekrivena i zatiena. Sastojala su se on nekog tankog pokrivnog materijala, nalik na tkaninu, ali gotovo nevidljivog i od tankih, sada polomljenih letvica od nekog drugog materijala koji je mogao biti uglaana kost; letvice su bile tanje od njegovog kaiprsta. "ekaj malo, Vaa svesnosti", ree mu Lemur. "Hou ovo da vam pokaem. I doktoru dralu i tebi. Vredee vaeg truda." "Dakle, sredili ste jednog", ree dral. "Oborili ste jednog letaa." U njegovom glasu uo se prizvuk poraza, to navede Svilu da se okrene i da se netremice zagleda u njega.

"Bila je prazna kua, svi otili", objasni dral. "I Krv i njegovi razbojnici i veina muke posluge. Mislio sam da je to najverovatnije zato to su ovo uspeli, ali sam se ipak nadao..." Njegova reenica ostade nedovrena; samo je slegnuo ramenima. Lemur je podigao jednu ravnu reetku od materijala krem-boje. Reetka je bila udno uobliena, svojom spoljnom ivicom podseala je na suzu. "Oborili smo, doktore. A ovo je tajna. Jednostavna, ali neizmerno dragocena. Zar je ne eli ispitati? Zar ne bi rado poslao svojim gazdama tajnu letenja? Klju koji otvara nebo? Evo, ovo je oblik tog kljua. Uzmi ga u ruke, ako eli. Vidi kako je lak. Prevuci prste preko njega, doktore." dral odmahnu glavom. "Onda, hajde ti, Svesnosti. Kad te tvoji sledbenici postave za kaldea, ovo bi ti moglo biti od izuzetno velike koristi." "Nikad ja kalde biti neu", ree mu Svila, "a nikad nisam ni eleo biti." On uze u ake zaobljeni komad reetke, koji gotovo nikakvu teinu nije imao, i zagleda se u fluidne spoljanje linije. "Pomou ovoga leta leti? Ovaj oblik mu to omoguuje?" Lemur klimnu glavom. "Oblik, ali i materijal od koga je ovo napravljeno. Tarsijer ga sad analizuje. Kad si provalio u Krvovu vilu u fejdan nano - znam sve o tome, vidi. Kad si provalio, zar se nisi zapitao zbog ega je dralov grad poslao drala ba tamo, da motri na Krva?" "Ja nisam tada znao da je on uhoda", objasni Svila. Ostavi reetku i opipa nateklinu koju je Potova pesnica ostavila na jednoj strani njegove glave. Oseao je slabost i pomalo vrtoglavicu. "Da bi obavetavao svoje gazde o Krvovom napredovanju sa jastrebom", ree mu Lemur. "Ja sam, jo pre vie od dvadeset pet godina, uvideo kakve se mogunosti otvaraju letenjem. Razumeo sam da bi nai gardisti, ako bi leteli kao to to letai mogu, zaas otkrivali pokrete neprijateljskih trupa; zatim, da bi se odabrane grupe ljudi mogle sputati iza neprijateljskih linija da prekidaju komunikacije i tako dalje. im sam dobio slobodu delovanja, po eo sam podravati razne opite iji je rad izgledao kao da obeava neke uinke. Ali nijedan nije napravio nita ime bi se moglo podii i dete, a kamoli gardista." Pomiljajui na Hamerstona, Svila upita: "Zato ne vojnik?" dral othuknu. "Suvie su oni teki. Ovaj Lemur, ovde, tei etiri puta vie nego ti i ja zajedno." "A-ha!" Lemur se okrete dralu. "Razmatrao si tu oblast, dakle." dral klimnu glavom. "Letai su, zapravo, ljudi neto sitnijeg rasta. Manji su od prosenog gardiste. Ja sam niskog rasta, na ta me svi stalno podseaju. Ipak, vei sam od veine letaa." "Zvui kao da si video nekog od njih izbliza." "Kroz teleskop", ree dral. "Hoe li sad staviti primedbu da nisam imao s kim da ih uporedim?" "Tebi za volju, stavljam je." "Nije bilo neophodno uporeivati. Sitan ovek razlikuje se po razmerama od krupnog, a ja sam, kao mali lekar, veoma svestan toga. Na primer, kod malog oveka glava je srazmerno vea u odnosu na ramena." Svila se poeo vrpoljiti. "Ako neko umire..." "Taj neko bi mogao da bude ti, Svesnosti." Lemur poloi teku aku na Svilino rame. "Hajde da kaemo - neka ovo bude samo hipoteza - da ja planiram da ti iupam tu glavu iz ramena im prenese Pesov oprotaj onom nesretniku. Ako bi to bilo tako, skraivanje naeg razgovora osetno bi skratilo tvoj ivot." "Kao graanin, imam pravo na javno suenje i na advokata. A kao augur..." Pritisak Lemurovih prstiju se pojaao. "teta to ti, sam, nisi advokat, Vaa svesnosti. Kad bi bio, shvatio bi da postoji jo jedan, nepisani paragraf. A to je da hitne potrebe Virona

moraju biti zadovoljene. Dok mi razgovaramo, jedna svadljiva, radikalna klika nezadovoljnika pokuava da zbaci na zakonito osnovan Ajuntamiento i da popne na vlast jednoga neiskusnog - ali dubokog, to slobodno priznajem - augura, koristei za to svakojaka praznoverna blebetanja o prosvetljenju i navodnoj naklonosti bogova. Da li ti gnje im rame?" "Veoma je bolno, svakako." "Lako bi moglo postati jo bolnije. Jesi li zaista razgovarao sa nekakvom boginjom u javnoj kui? Kai 'nisam' ili ti drobim rame." "Sa boginjom, u smislu u kome onaj bog, koji je mene prosvetlio, jeste bog? Doktor dral dri da takvih bogova vie nema. Bez obzira na to da li je on u pravu ili ne, sklon sam neverici da drugi takvi bogovi jo i sad postoje." Lemur stee jae; Svila bi pao na kolena da je mogao. "elim sad da ti priam, natenane, Vaa svesnosti, kako mi je palo na um da iskoristim pticu grabljivicu da bismo oborili jednog letaa i prouili ga. Kako sam jednom prilikom video jastreba gde obara pticuronca, u suton, i doao na tu pomisao. Kako sam proeljao Viron, u najveoj tajnosti, tragajui za pravim ovekom koji bi to mogao izvesti. I kako sam ga naao." Svila zajea od bola, a dral ree. "I tako dalje i tako blie. Pusti ga, pa u ja ispriati tebi kako smo mi doznali za celu stvar." "Pusti ga!" Mamelta je izjurila iz polumraka i bacila se na Svilu. "Robote prokleti! STVARI jedna!" Bila je naga, osim jedne krvave krpe vezane u vor oko struka; njene pune dojke i zaobljene butine su drhtale, a gola koa imala je boju stare slonovae. Lemur pusti Svilu i udari Mameltu; bila je to samo uka, gotovo nehajna, ali po elu. Prvo su se pojavile trake beline: eona kost, na mestima koja su dugi Lemurovi nokti zaparali. Zatim je linula krv i pokrila tu belinu. dral je unuo pored nje i otvorio medicinsku tanu. "Vrlo dobro, doktore", ree Lemur. "Zakrpi je, svakako. Ali ne ovde." On nabaci Mameltu preko ramena i ponese je, krupnim koracima. "Hajdemo." dral se, vrlo spretno za oveka njegovih godina, pope uz stepenice do podnih vrata koja je Lemur za njih otvorio, ali po njihovom prolasku i spustio i zatvorio; on poe tegliti jedan od tokova za njihovo zatvaranje, ne bi li ga ponovo zavrteo. "Ne moemo je ostaviti", ree Svila. On stade pokretati rame, opita radi, i zakljui da nijedna kost nije slomljena. "Ne moemo joj pomoi dok smo i sami u zarobljenitvu." Lemurov podrugljivi glas odjeknu sa drugog kraja prostorije. "Jedan ovek umire, jedna ena krvari kao ubodena svinja. Zar nijednoga od vas dvojice nije briga za to?" "Mene jeste", ree Svila i poe hramati ka tom glasu. S one strane izvuenog amca leao je leta, na jednom ebetu koje je bilo raireno po elinom podu. Njegovo lice, pocrnelo od sunca, bilo je zgreno od bola. Nedaleko od njega zjapila su druga podna vrata, otvorena. Bila su daleko vea od onih kroz koja su njih trojica uli u ovu prostoriju; na Svilino zaprepaenje, dovoljno velika da kroz njih pro e ceo amac. Na zidu kojim se prostorija zavravala video se plo a sa instrumentima. Lemur baci Mameltu pored letaa. Zatim zagrme, zagluujuim glasom koji podseti Svilu na talusa: "Vrati nam se, doktore. Ne moe ta vrata otvoriti." A Svili ree: "Ja sam te tokove malo popritegao, vidi. A mnogo sam jai nego vas dvojica zajedno, i mnogo tei." Svila je ve kleknuo pored letaeve glave. "Prenosim ti, sine moj, oprotaj od svih bogova. Seti se sada rei Pesa velikoga, koji..." "Prestani." Lemur ga opet dohvati za rame. "Mislim da hoemo prvo lekara. A ako on nee da doe, ti ga mora dovesti." "Ovde sam ja", oglasi se dral.

"Ovo je na leta", ree Lemur. "Zove se Iolar. Malo ta nam je rekao, vidi; nita korisno, ak ni ime njegovog grada. Moram rei da je jedva neto vii od tebe, ali da je moda neto malo laki. Svejedno, leta je, u dovoljnoj meri, ili gotovo dovoljnoj." dral mu ne odgovori. Sledeeg trenutka uze iz svoje torbe makaze i poe sei letako odelo. Svila iscepa traku platna iz mantije, obmota je dvaput oko Mameltine glave i veza u vor. Lemur sa odobravanjem klimnu glavom. "Preivee ona i bie ti zahvalna za ovaj tvoj trud, siguran sam, Patera. A preivee i Iolar, nadam se. Slua li ti, doktore drale?" Ne diui pogled, dral klimnu glavom. "Morau da te prevrnem. Prui ruke iznad glave. Ne pokuavaj sam da se prevrne. Pusti da ja to uradim." "Vidi", ree Lemur tonom obinog razgovora, "Iolar je tresnuo ba ovde, u jezero. To je, na neki nain, bilo izuzetno pogodno za nas. Poslali smo amac na povrinu i pokupili i njega i njegova krila, bez ikakve pomoi Civilne garde. Ili Krva, dodao bih; na veliko razoarenje i njihovo i njegovo." Lemur se prigueno nasmeja. "To je bilo jue rano ujutro. Zadesilo se da sam ba tad bio na obali, pa je vaenjem Iolara upravljao Loris. Ne mogu rei jesam li, moda, ja to mogao jo bolje. Loris nije Lemur, ali ko jeste? U svakom sluaju, jedan vaan deo nije sauvan, iako smo izvukli i letaa i gotovo cela krila i te njegove kaieve kojima je bio utegnut i drugo to mu je omoguavalo da leti. Izgubljeno je ono to on opisuje skraenicom 'PM' - pogonski modul. Je li tako, Iolare?" dral hitro die pogled ka Lemuru, pa se opet okrete svom pacijentu. "Upravo tako, doktore. Bez te naprave, nai gardisti e ipak moi da lete, u jednom smislu te rei, naime samo da klize kao galeb kad jae na vazdunoj struji, a uopte ne pomera krila. Uz jak i povoljan vetar, trebalo bi da bude mogue da se gardista otisne sa neke litice ili kule i preleti velike razdaljine. Ali samo pod sasvim izuzetnim okolnostima mogao bi poleteti sa ravnog polja. Ni u kojim zamislivim okolnostima ne bi mogao leteti protiv ma kog, pa i najslabijeg vetra. Je li ovo suvie struno za tebe, Patera? Doktor dral, ini mi se, razume ove tehnike stvari koje priam." "Rekao bih da i ja razumem", ree Svila. "U prvi mah, uinilo nam se da e taj nedostatak biti samo privremen. Dok je leteo, Iolar je imao na sebi PM; sam je to priznao. Dalo bi se pretpostaviti da je PM otrgnut pri udaru o vodu. Moi emo nekako da ga naemo na dnu, a to i pokuavamo, ve ceo dan, ili bi nam Iolar mogao rei kako se te stvari prave, mada on to, ao mi je to moram rei, odbija." dral ree: "Mora biti da imate nekakvu ambulantu, bar na ovom brodu. Neto bolje od ovoga." "A, imamo", ree mu Lemur. "Pa i drali smo ga tamo, neko vreme. Ali on na nau dobrotu nije jednako uzvratio, pa smo ga opet doneli ovde. Je li svestan?" "Zar nisi uo kako sam razgovarao s njim maloas? Naravno da je pri svesti." "E, ba lepo. Iolare, sluaj me. Ja sam Savetnik Lemur i ja ti govorim. Moda se to vie nikada nee desiti, a ono to u ti rei bie daleko znaajnije nego ita drugo to si u ivotu svome uo i to e ikada uti. uje li me sada? Kai neto ili pomakni glavu." Leta je leao licem nadole, glavom ka dugakim, elinim kapak-vratima u podu. Zau se njegov glas, nejak; samo jedna re, udnovato izgovorena i naglaena. "ujem." Lemur se osmehnu i klimnu glavom. "Utvrdio si da sam ovek od rei, zar ne? Vrlo dobro, dajem ti svoju re da je istina sve ovo to u ti sad rei. Neu vie pokuavati da te prevarim, ali nemam ni razloga za bilo kakvo dalje strpljenje prema tebi. Ovo su ljudi o kojima smo ti govorili Poto i ja. Ovaj doktor i sam priznaje da je uhoda, kao i ti. I to ne na uhoda, to moe biti siguran. Uhoda iz Palustrije, kae on. Ovaj augur je voa klike koja se upinjala da se doepa vlasti u naem gradu. Ako doktor dral sad kae da e umreti, onda si ti u naoj raspravi pobedio. Pustiu augura da ti prenese oprotaj Pesov i to je to. Ali ako doktor dral kae da e preiveti, svako tvoje dalje odbijanje saradnje znaie da se odrie i

ivota. Jesam li jasan? Neu vie traiti svoje vreme, a ni Potovo, ni na kakve pokuaje da iz tebe silom iscedimo injenice koji su nam potrebne. Poeli smo pravljenje nove opreme pomou koje emo nai tvoj pogonski mehanizam na dnu. I nai emo ga, to e znaiti da si umro nizata. Ako ga i ne naemo, ostaje nam jastrebica koja je nauila svoj posao; treba samo da je nahukamo na sledeeg letaa koga vidimo i jedan PM e biti na." Lemur upre prstom u drala. "Nema pretnji, doktore. Nema obeanja. Istina te nee kotati nita, a la ti, opet, nee doneti nita. Da li e on iveti?" "Ne znam", ree dral ravno. "Ima nekoliko slomljenih rebara - ali ona nisu provalila u plua, inae bi najverovatnije ve bio mrtav. Bar etiri kimena prljena u visini grudi su u vrlo loem stanju. Oteena je i kimena modina, ali mislim da nije prekinuta, mada ne mogu biti siguran u to. Uz dobru negu i prvoklasnog hirurga, mislim da bi on imao prilino dobre izglede da se izvue." Lemur je izgledao skeptian. "Da se potpuno oporavi?" "A, ne verujem. Ali moda bi opet mogao da hoda." "E, dobro." Lemurov glas stia se do apata. "ta emo? Mogli bismo te iskrcati na obalu kroz dva-tri sata. Ti crni kanisteri koje svi vi nosite - kako oni dejstvuju?" utanje ispuni prostoriju. Svila, nagnut nad Mameltom, vide da su joj oni kapci zatreperili i stee je za aku. dral slegnu ramenima i zatvori torbu. kljocaj mehanizma za zatvaranje torbe bio je nagao i konaan kao pucanj Njorkinog igliara u 'Petlu'. "Nisam ni pretpostavljao da e hteti", ree Lemur letau, maltene obinim tonom. "Zato sam i isplovio. Patera, poni ti tvoju kojetariju, ako eli. Meni je svejedno. Bie mrtav maltene pre nego to zavri." "A ta e s njim?" upita dral. "Bacamo to iz broda." Lemur krupnim koracima prie ploi sa instrumentima. "Kao oveka od nauke ovo e te moda zainteresovati, doktore. Ova prostorija je na samom dnu naeg broda. vrsto je zatvorena, kao to si otkrio pre nekoliko minuta kad si pokuao da ootvori onaj kapak gore; takoe je sasvim zaptivena. U ovom trenutku", on baci pogled na jedan od mernih instrumenata, "nalazimo se sedamdeset lakata ispod povrine. Na toj dubini, pritisak vode oko naeg korita je priblino tri atmosfere. Da li ti je iko objasnio kako se diemo i kako tonemo?" "Nije", ree dral. "Pitao sam se o tome." On baci pogled prema Svili kao da bi hteo videti da li je i Svila radoznao; ali Svila je bio zauzet tihim, ritminim napevanjem molitve i njihanjem brojanica iznad ranjenog letaa. "Pomou zbijenog vazduha. Kad hoemo dublje, otvorimo jedan od rezervoara za balast. Jezerska voda ulazi, gubimo plovnost i tonemo. Kad elimo izroniti, u taj isti rezervoar pustimo zbijeni vazduh. Tako rezervoar postane plovak, a mi plovniji. Jednostavno, ali dejstvuje. Kad ja, sad, otvorim ovaj ventil, u nau prostoriju e ui nove koliine vazduha." Lemur obrte ventil; zau se jako itanje. "Kad bih to uinio naglo, vama bi to bilo bolno, zato sam ga samo malo otvorio. Ako vas zabole ui, gutajte." Svila, koji je posveivao Lemuru maleni deo panje, zastade u napevu da bi progutao. U tom asu ranjeni leta proaputa: "Sunce..." Njegove oi, do tad poluzatvorene, sad se irom otvorie; poeo se boriti da se okrene ka Svili. "Kai tvom narodu!" Nikakav ujni odgovor nije bio dozvoljen sve do kraja molitve, ali Svila klimnu glavom i mahnu brojanicama u znaku oduzimanja. "Blagosloven si." Onda klimnu glavom devet puta, kao to je obred zahtevao i naini znak sabiranja. "Kad se pritisak u ovoj prostoriji povea na tri atmosfere, to e brzo biti, moi emo da otvorimo ovu rupu na dnu broda, a da ne napravimo poplavu unutra." Lemur se nasmeja. "Evo, poinjem da poputam pritezae."

dral zausti da se usprotivi, zatim vrsto stisnu vilice. "Gubimo kontrolu", apnu leta Svili. Onda se njegove oi sklopie. Svila ga slobodnom rukom pogladi po slepoo nici da bi mu dao znak da ga je uo. "Molim te da oprosti nama, ivima." Jo jedan znak sabiranja. "Ja i mnogi drugi nanosili smo ti nepravde esto, sine moj, inili smo strane zloine i brojne prestupe protiv tebe. Ne dri ih u srcu, nego u nevinosti poni ivot koji nastupa posle ivota, a sve te nepravde neka budu oprotene." I opet iscrta znak sabiranja pomou brojanica. Mameltina aka pronae Svilinu i stisnu se oko nje. "On... sanjam li?" Svila odmahnu glavom. "Govorim ovde u ime Pesa velikoga, Ehidne boanske, Scile pree, Molpe udesne, Tartarosa mranog, Hieraksa najvieg, u ime Telksiepeje promiljene, Feje estoke i Sfikse silne. Takoe u ime svih manjih bogova." Neto tiim glasom Svila nastavi: "Oprata ti Izvana tako e, sine moj, jer ja ovde govorim za njega." "Umree?" Svila prinese prst usnama. dral ree iznenaujue blagim tonom: "Lemur e ga ubiti. Leta se opredelio za to. I ja bih." "I ja." Mamelta dodirnu crnu tkaninu kojom joj je Svila previo glavu. "Govorili su da idemo u divan svet mira i izobilja, u kome e ceo dan biti podne. Znali smo da lau. Kad umrem, ii u svojoj kui. Kod moje mame i brae... Na terasi na granici bie na ikito." dral opet dohvati makaze. Dok je sekao crnu tkaninu, Lemur jednim silovitim zamahom otvori kapak-vrata u podu. Bilo je - Svili se ta misao neodoljivo nametnula - kao da je sam Izvana zakoraio u prostoriju. Tamo gde se do pre jednog trena nalazio tamni elini kapak, sad je bio pravougaonik tene svetlosti, poluprovidan, prohladno treperav. Svetlost dugakog sunca prodirala je kroz bistru vodu jezera Limne do dubine od sedamdeset lakata i vie, prelamala se i rasipala, ispunjavala otvor koji je Lemur tako iznenadno otkrio, osvajala prostoriju svojom natprirodnom zorom nebeskog plavetnila. Prvih nekoliko sekundi Svila je jedva mogao poverovati da je ta eterina tvar stvarno voda. Nagnuo se preko letaa, oslonio se desnom rukom (u kojoj je jo drao nisku zrna) na ivicu otvora i zagnjurio prste leve ruke u vodu. dral ree: "Malo vazduha je i pobeglo. Jesi osetio?" Zurei dole u kristalnu vodu, Svila odmahnu glavom. Na jednom kraju otvora otelotvorilo se jato vitkih, srebrnastih riba i za tren otplovilo, inilo se bez ikakvog telesnog pokreta, na drugu stranu, deset ili vie lakata daleko. Nestadoe ispod eline ploe na kojoj je Svila kleao. Lemur ree: "Sklanjaj se, Patera." Zatim dohvati letaa i podie ga. dral viknu: "Ej, pazi! Ne dri ga tako!" "Boji se da u mu napraviti neko novo oteenje, doktore?" Lemur se osmehnuo i podigao letaa, bez napora, iznad glave. "Bie to sasvim svejedno. ta kae ti, Iolare? Ima li ita da kae? Ovo je poslednja prilika." "Hvala eni", jeknu leta. "Ljudi. Jaka krila." Lemur ga baci dole. Erupcija treperave vode zapljusnu Svilino lice, pokvasi ga celog i na trenutak zaslepi. Kad je opet mogao da gleda, leta je ve gotovo sasvim nestao sa vidika. Samo jo tren se videlo to lice u agoniji bola, iznenaene oi, otvorena usta iz kojih su strujali mehuri vazduha kao kugle tankog stakla; onda je nestalo. Lemur zatvori kapak sa zaglunim treskom i zavrte pritezae. "Kad otvorim onaj poklopac kroz koji smo uli, pritisak vazduha e se ujednaiti sa pritiskom u celom brodu. Drite usta otvorena, da vam ne bi popucale bubne opne." Poveo ih je ovog puta drugim stepenitem i irim hodnikom (u kome su se mimoili sa Savetnicima Galagom i Potom; ta dvojica su hodali naporedo, zadubljeni u razgovor) i najzad kroz jedna vrata koja su uvala dva vojnika. "Za ovim si ti tragao, doktore", ree on dralu,

"mada moda ne znajui to. Pred nama je sveana dvorana u kojoj e videti nae prave, bioloke linosti. Ja sam onamo." Pokazao je prstom ka jednom krugu blistavih maina; dral pohita na tu stranu. Svila poe za njim, kudikamo sporije, hramljui i pridravajui Mameltu. Bioloko telo Savetnika Lemura lealo je na besprekorno istoj, beloj ploi; preko njega je bio navuen, sve do vrha donje vilice, jednako besprekoran beo arav. Oi mu bejahu sklopljene, obrazi upali; prsa su mu se dizala i sputala blago i polako; slabo utanje njegovog daha bilo je jedva ujno. Pramen bele kose izmakao je obruu od crne sintetike i mrei raznobojnih ica kojom je itavo njegovo elo bilo sapeto. Zmijolike cevi iz desetak maina (neke bistre, druge slamno ute, a tree duboko grimizne) zalazile su pod arav. "Ovde nema izdaji naklonjenih biolokih", ree im Lemur. "Nas neguju odani hemi; oni odravaju u ispravnom stanju i ove maine, koje, opet, odravaju nas u ivotu. Oni nas vole, a mi volimo njih. Obeali smo im besmrtnost, to emo i isporuiti: veito snabdevanje rezervnim delovima. Oni nam se oduuju tako to neogranieno produuju ivote nas, koji smo samo smrtnici." dral je razgledao jednu od maina. "Vaa oprema za odravanje ivota veoma je upeatljiva. Kamo sree da ja raspolaem takvom." "Meni su otkazali bubrezi i jetra. Zato smo ukljuili ove aparate koji rade njihov posao. Na mom srcu postoji dodatak koji, ako zatreba, moe preuzeti na sebe celokupni srani rad. Ubacuje i kiseonik, dabome." dral je sisao zube i odmahivao glavom. Mamelta tiho ree: "Ovo je prvi put da mi nije zima." "Ovdanji vazduh se u celosti preradi svakih sedamdeset sekundi. Filtrira se, zrai se da bi se unitile bakterije, odrava se na srazmernoj vlanosti od trideset pet odsto i na temperaturi koja ne odstupa za vie od etvrt stepena od normalne temperature biolokog tela." Gledajui dole na Savetnika opruenog na lea, Svila mu ree: "Nikada ni pomislio nisam da bih mogao osetiti saaljenje prema tebi. Ali sada ga oseam." "Retko kad sam ja svestan da leim ovde. Ovo sam ja." Lemur se tresnu akom po prsima; zvuk je bio isti onaj zvonki udar ekia o metal koji je Svila ve jednom, u tami, uo. "Pun snage, budne panje, obdaren savrenim vidom i sluhom. Jedino to mi nedostaje jeste dobro varenje. I, ponekad", Lemur naini znaajnu pauzu, "strpljenje." dral se nagnuo nad leeu figuru; pre nego to je Lemur mogao priskoiti da ga zaustavi, on palcem podie jedan sivi oni kapak. "Ovaj ovek je mrtav." "Ne lupetaj gluposti!" Lemur zakorai ka njemu, ali se Svila, postupajui istog trena po nekom porivu koga jedva da je bio svestan, isprei ispred Lemura. A Lemur, moda zbog neke navike jo u detinjstvu steene da augursku mantiju treba potovati, stade. "Pa, vidi." dral posegnu palcem i kaiprstom u praznu onu duplju i izvadi utinue crne trulei koje je moglo biti meavina zemlje crnice i katrana. On to pokaza Lemuru, pa baci na beli arav gde je ostalo kao najobinija prljavtina; zatim obrisa prste o tanki, beli jastuk, ostavljajui zabrljane, smrdljive tragove. Iz Lemura dopre neki zvuk, ne jak, koji Svila nikad ranije nije uo (iako se i tako mlad nasluao ve dosta jada). Neto nalik na mrktanje, ali proeto i pitavim zvukom male osovine koja se zaoijala pa juri sve bre i bre - zvukom builice koja je naila na ekser i koja, potiskivana rukama ludaka, navaljuje sve jae i jae i bre i bre sve dok se ne pone dimiti i dok ne razori sebe, sopstvenom neogranienom, neobuzdanom energijom. Nekoliko sati kasnije Svila e, razmiljajui o ovom zvuku, pomisliti na Vaseljenu slinu asovnikom mehanizmu, koju mu je Izvana prikazao u proli fejdan na igralitu; jer ovo je bio zvuk Vaseljene koja umire, ili, tanije, jednog njenog dela koji umire, ili (zaklju ie on pospano) zvuk koji pokazuje da Vasiona, za nekoga, umire cela.

Lemur se, cvilei tim zvukom koji e sve do kasno uno ostati uz Svilu, polako i nesigurno sputao u uei poloaj; ruke su mu se kretale bespomono, nisu nita hvatale ni grebale, niti su, zapravo, bilo ta radile; samo su se grile, ba kao to su (moda) u tim istim trenucima inile i ruke mrtvog letaa, u hladnim vodama jezera, u ekanju na poetak onog kruenja koje nastupa pola sata posle smrti i potraje pola dana. (Ili dan, ili dan i po, u zavisnosti od raznih inilaca, to uvek izaziva kojekakve rasprave.) Lemurov pogled ostajao je prikovan za mumificiranog Savetnika na snenom odru; najzad Lemur jednim kolenom dodirnu pod prekriven zelenim keramikim ploicama. inilo se da ne moe potonuti ni u kakvo dublje uanje. Tada mu ruke padoe. I tada srebrnasti azof, onaj isti koji je Svila uzeo iz ladice u Zumbulinom sto iu za oblaenje, u noi posle onog dana u kome je Izvana otkrio Svili sutinu Vaseljene u kojoj je Svila postojao, ispade iz Lemurovog rukava, izvezenog toliko da je podseao na tapiseriju, i otkliza se, zveei, po podu. A dral se baci ka njemu i u padu snano udari jednu od maina pokraj postelje mrtvog Savetnika, pa se maina preturi i razlupa; ali dral, iako sede brade, doepa azof hitro i veto; strani zrak azofov iknu iz drke i Lemur se rasprsnu u oblaku plamena, a Svila i Mamelta se zateturae unazad, zaklanjajui lice rukama. dral protra pored njih i nestade kroz vrata pre nego to ga je Svila mogao i videti. Mamelta vrisnu. Svila je dohvati za miicu i povue za sobom, svestan da bi trebalo da je utia, ali isto tako svestan da mu to verovatno ne bi polo za rukom i da, u svakom sluaju, nema ni jedne jedine sekunde za gubljenje. Vojnici na vratima ve su pucali kad ih je Svila otvorio. Pre nego to je on stigao da ustukne, ve su pojurili niz iroki hodnik, trostruko bre nego to je ak i brz mladi kao Rog mogao trati i sigurno deset puta bre nego to se Svila, onesposobljen svojim zglobom i Mameltom koja je vritala, mogao kretati; ali kad su bili na pola hodnika, neto sevnu iz poprenog prolaza i obojica nestadoe u dve eksplozije - strano bolne za sluh njegov i Mameltin, iako su im ui jo bile u oku i odzvanjale zbog rasprskavanja Lemura. "Moramo stii donde pre nego to on zatvori onaj kapak", ree on Mamelti, a onda, poto ona nikako nije poinjala da tri, on (na svoje kasnije zaprepaenje) podie Mameltu, nabaci je preko jednog ramena kao smotan ilim ili vreu brana i potra sam, klatei se i teturajui. Jednom je naleteo na zid i zamalo pao u dubinu nekog stepenita. Neko se dernjao: "ekaj! ekaj!" - i Svila tek kad je stigao do kapka uvide da to vie on sam. Kapak na podu bio je sputen i zatvoren, ali on baci Mameltu na pod i po e okretati rune tokove. Tek to je poeo, silovit, urlajui vetar naie odozdo i podie kapak pred njim. "Doktore!" "Pomagaj!" povika dral odozdo. "Moemo da pobegnemo amcem." Pet-est pitolja sa debelom municijom poe gruvati u hodniku. Svila se kako-tako smandrljao niz kratke, strme stepenice u veliku prostoriju na dnu broda; Mamelta za njim; jedan metak udari u kapak, silovito kao malj, a Svila se vrati, spusti kapak u zatvoreni poloaj i svom snagom pritee njegove tokove za zatvaranje. Kad je pritrao dralu, mali doktor se ve uveliko upinjao da otvori vei, pravougaoni kapak na dnu broda, iza amca. Zajednikim snagama njih troje uspee da obrnu rune tokove, kapak se podie na plimi vode i ledena poplava pokulja u brod. Svila je nekoliko trenutaka bio svestan da tone u vodi koja se naglo podizala. Onda ispljunu vodu, nae put licem do gore i zagrabi puna plua vazduha. Nadiranje vode u prostoriju se usporilo, onda kao da se zaustavilo; pro e, Svili se inilo, itav minut tako. Bio je svestan da ventil za vazduh tuli punim grlom, a da se u vodi, u blizini, neko bacaka, uz mnogo pljuskanja. Nije znao da li je to Mamelta ili dral.

Voda potee unatrag. Povlaila se u poetku lagano, zatim sve bre, povukla je i njega; poplava koja je u jednom trenutku ispunila praktino celu prostoriju na dnu broda sada je kuljala nazad u jezero Limnu. Bespomoan kao marioneta, Svila se poe kovitlati u vrtoglavim namotajima plave svetlosti, zatim usporavati (a plua su mu ve htela da prsnu) i ugleda drugu priliku gde lebdi u prostoru jednako kao i on: ruke i noge rairene, kosa plovi. Onda, nejasno, ugleda jedno divovsko lice prekriveno mrljama boje - crne, crvene i zlatne - lice daleko vee od ma kog zida stambene zgradice u mantejonu, lice sa ogromnim ustima koja progurae priliku to ju je video. Lice projuri ispod njega kao to bi lebdilica jurei punom brzinom niz neku planinsku livadu mogla prohujati ispod leteeg semena ika; tako nastala turbulencija zavrte Svilu jo jednom. 13. KALDE SE PREDAJE "Patera? O, Patera!" Mejtera Mermer mahala je sa spoljanjih stepenika starog mantejona u Ulici sunca. Uz nju su stajala dvojica gardista u bojnom oklopu; njihov oficir, u paradnoj zelenoj uniformi, drao je sablju pokorno pred malom Mejterom Nanom, da bi je ona mogla lepo razgledati. Gulo se probi napred, do njih. Oficir die pogled. "Patera Svila? Uhapen si." Gulo odmahnu glavom i objasni. Mejtera Mermer mrknu; prezir u tom mrktanju bio je tako ogroman i razoran da je istog trena spalio i pretvorio u prainu svo zadovoljstvo koje je mladi oficir moda osetio zbog divljenja sa kojim je, oiju veoma rairenih, Mejtera Nana gledala ma. "Da odvedete Pateru Svilu?" ree Mejtera Mermer. "Ne moete! Takav sveti..." Tiho reanje zau se iz gomile koja se zbijala oko Patere Guloa. Gulo nije bio matovit ovek, ali ipak mu se sad uini da se to budi nekakav nevidljivi lav i da sve one molitve koje je pevuckao na svaki Sfiksin dan nisu, ipak, bile kojetarije. "Nemojte se boriti!" Mejtera Nana vrati ma oficiru i die ruke. "Molim vas! Nema potrebe." Polete kamenina i zveknu jednog gardistu po lemu. Drugi kamen proia pored glave Mejtere Mermer i silovito udari u vrata, a civilni gardista koga su pogodili kamenom ispali jedan metak, posle ega se zau krik. Mejtera Nana pojuri niz tih tri-etiri stepenika, u masu naroda. Gardista opali jo jednom, ali oficir jednim pokretom obori na dole cev njegovog pitolja za debelu municiju. "Otvaraj ovo", ree on Gulou. "Idemo mi unutra." Jo kamenja polete za njima dok su beali u mantejon. Dok su Mejtera Mermer i drugi gardista zatvarali teka vrata, pogoeni gardista ispali jo dva metka; dva pucnja usledila su tako brzo jedan za drugim da su maltene mogli biti jedan isti pucanj. Uzvrati mu tresak mnogobrojnih kamenica. "To je zbog ove vruine." Oficir je govorio pouzdanim tonom, ak se i osmehnuo. "Zaboravie nas oni, sad kad im nismo na vidiku." Uvue ma nazad u kaniju. "Al' je popularan taj Patera Svila." Mejtera Nana klimnu glavom. Onda ree: "Patera!" "Moram ja da idem", ree Gulo, pomerajui rezu unazad. "Nije, nije trebalo ni da dolazim." Pokua da se seti imena one druge sibile, ne uspe i sakato zakljui: "Ona je bila u pravu." Oficir posegnu rukom da ga uhvati za mantiju, ali za tren zakasni; Gulo iskliznu napolje, a gnevna vika prodre u mantejon. Sledeeg trenutka gardisti su ve zatvarali vrata i navlaili rezu opet preko njih. Oficir je uo, mada slabo, da Gulo napolju vie: "Ljudi! Ljudi!" "Nee mu oni nita, Mejtera." Zastade da oslune, nagnuvi glavu na jednu stranu. "Ba ne volim da hapsim..." Nije dovrio ovo izvinjavanje, jer je primetio da ga ona vie ne slua. Na njenom metalnom licu poigravali su, kao na ogledalu, slabi odrazi boja: limun-uta, ruiasta, ria.

Pratei pravac njenog pogleda, on vide komeanje boja u Svetom prozoru i spusti se na kolena. Ples preliva stvarao je oblija koja on nije stizao stvarno da prepozna, hijeroglife, brojke, predele napola uobliene, jedno lice koje je zaplovilo i rastopilo se i ponovo se uvrstilo pre nego to je boginja progovorila, jezikom koji je on maltene razumeo, jezikom koji je i on znao u nekom davno minulom ivotu, na nekom nezamislivom mestu, u dobu neshvatljivo dalekom. U ovom vremenu, on je samo crvi u trulei; ali ona proglasi da je nekada bio ovek, iako su te uspomene koje je u njemu probudila bile ne vie od mrtvih misli oveka koga je on pojeo. Hou, velika boginjo. Hou. On e sa nama biti bezbedan. Iza i iznad sebe zau razgovor hemijske ene i debelog augura. "Jedna boginja je dola dok si bio napolju, Patera. Uinila nam je tu ast, bez ikakvog prinoenja rtava. Nije bio prisutan niko da prevodi. Tako mi je strano, strano ao to si propustio..." Augurov odgovor: "Nisam, Mejtera. Nisam sve propustio, samo deo." Oficir poele da oni zaute. Njen boanski glas jo mu je brujao u uima poput struna, dalek i sladak; a njemu je bilo jasno, jasno, ta ona eli da on uini. Probiti povrinu jezera kao to je to Svila uinio, dii se iz guenja i ponovo ugledati tanku, bletavu prugu sunca i uvui u plua svoj prvi dah, znailo je roditi se ponovo. Nije bio jak pliva, zapravo jedva da je uopte i bio pliva; ipak, uspevao je i tako iscrpljen da ostane na povrini. Povremeno se grio i ritao, mutno se plaei da bi svako takvo odbacivanje nogama moglo privui panju one divovske ribe. U daljini, vika; onda zvonjava, to neko mahnito lupa neim po tiganju, valjda; on je oba zvuka prenebregao, sve dok ga jedan talas nije toliko podigao da su se pred njim ukazala pohabana, smea jedra. Trojica polunagih ribara uvukoe ga u brodi. "Ima jo jedan", ree Svila zadihano. "Moramo da ga naemo." "Ve su ga nali!" dral; iroko mu se osmehuje. Najvii ribar, sa najvie sedih vlasi u kosi, poe ga pljeskati po leima. "Bogovi paze na augure. Takoj priao moj stari, Patera." dral mudro klimnu glavom. "Na augure i na budale." "Jest, gospodine. I nanj. Sledei put kad krenete brodom, uzmite brodara. Akoj sree, da naemo vau enu." Pomisao na ogromnu ribu ispuni Svilin um; on se strese. "Lepo je od vas to ete je traiti, ali, bojim se da..." "Nisi je uspeo dohvatiti, Patera?" "Nisam, ali... Nisam." "Mi emoj izvu kadju vidimo." Svila ustade; prvi njihaj brodice izmae mu oslonac ispod nogu i on se nae u sedeem poloaju na gomili mrea. "Ostani gde si i odmaraj se", proguna dral. "Puno toga si preturio preko glave. A i ja sam. Bar sam se dobro okupao, a to je korisno. Kad hem eksplodira, iz njega se oslobodi radioaktivnih izotopa koliko oe." On podie jednu blistavu karticu. "Kapetane, da li bi nam ti mogao pronai neto za jelo? Ili malo vina?" "Da mi okrenemo, gospodine, pa u pogledat taj ostalo." "Opasa pun para", apnu dral, primetivi Svilin zbunjen izgled. "Lemur me naterao da izvrnem depove, al me nije prepipao. Obeao sam im jednu karticu ako nas vrate u Limnu." "Jadna ta ena", ree Svila, ne obrativi se nikom odreenom. "Trista godina, samo radi ovoga." Na konopima jednog brodia, daleko od njihovog, vide nekakvu crnu pticu; pa pomisli na Oreba, osmehnu se, onda prekore sebe to se osmehnuo.

Poe se osvrtati kao krivac, nadajui se da njegovo nedolino veselje nije primeeno. dral je gledao kapetana, a kapetan glavno jedro. Jedan brodar stajao je na pramcu, jednom nogom na pramanoj gredi. Drugi je drao konopac kojim je bila vezana ona poprena motka ispod jedra (Svila se nije mogao setiti kako se taj deo broda zove, ako je ikad i znao) i kao da je ekao neki signal od kapetana - ali potiljak tog oveka Svili je izgledao neto mnogo poznat. Pomerivi se da bolje osmotri tog oveka, Svila zapazi da su mree na kojima sedi suve. dral je kupio Svili crvenu tuniku, smee pantalone i smee cipele kao zamenu za one crne koje je u jezeru zbacio s nogu. Svila se presvukao u jednoj pustoj uliici; bacio je svoju mantiju, pocepanu tuniku i stare pantalone iza nekakve hrpe ubreta. "Ja sauvah Zumbulin igliar i gamadion i brojanice", ree on, "ali ne naoare, niti ita drugo to sam ranije posedovao. Moda je to nekakav znak." dral slegnu ramenima. "To je verovatno bilo u Lemurovom depu." On je kupio za sebe takoe novu tuniku i nove pantalone, ali i brija. Pogleda prema poetku uliice i ree: "Samo tiho priaj." "ta si video?" "Dvojicu gardista." "Ajuntamiento e sigurno misliti da smo mrtvi", usprotivi se Svila. "Dok ne doznaju da nismo, nemamo razloga da se plaimo Garde." dral odmahnu glavom. "Da su pomislili da smo moda preiveli, mogli su izroniti i potraiti nas, zar ne?" "Nisu, jer bi onda svi na jezeru saznali za njihov podvodni brod. Kako ti stoje?" "Malice su prevelike." Svila pogleda dole, na sebe, prieljkujui da ima ogledalo. "Ali njihov brod je morao izroniti da pokupi jadnog Iolara." "Mrav si", ree mu dral. "Nije, za to su poslali onaj mali amac koji smo videli. Meutim, nisu ga mogli poslati u poteru za nama zato to bi se ona prostorija na dnu broda opet napunila vodom im bi otvorili kapak na njenoj gornjoj strani da siu u nju." "Napravili smo poplavu kad smo otvorili kapak, to jest vrata, u njenom podu", promrmlja Svila. "Dabome. Ja sam tada otvorio ventil za vazduh koliko je najvie bilo mogue, ali nije bilo dovoljno vremena da se pritisak u prostoriji povea, posle ulaska vas dvoje. I, prirodna stvar, ulo je mnogo vode. A ta voda je sabila vazduh tako da se pritisak vazduha od tog trenutka ipak izjednaio sa pritiskom vode. Poto su iz ventila nastavile da stiu nove koliine vazduha, voda je takorei istog trenutka promenila smer kretanja i poela da istie natrag u jezero." Svila je jedan trenutak oklevao, onda klimnuo glavom. "A ako bi oni sad otvorili gornji kapak - da bi iz hodnika sili tamo - nastala bi nova poplava, zar ne?" "Dabome. Ali bi voda potopila i sve ostale delove broda. Iz tog razloga oni nisu mogli poslati amac da nas juri. Pojma nemam kako e zatvoriti kapak na svome dnu, kad do njega ne mogu stii, ali oni e sigurno ve smisliti neto." Svila se nasloni na jedan zid i odmota dralovu ovojnicu sa skonog zgloba desne noge. "Nisam brodar, ali da sam ja na njihovom mestu, otplovio bih daleko na jezero, gde su mali izgledi da me neko vidi - ili, moda, u onu peinu koju je Lemur pomenuo kad si ga pitao kako je dobavio tvoju tanu." "Eh, kamo lepe sree da nju ne izgubih", ree dral, pipajui bradu. "Dvadeset godina bejae moja." Razmiljajui o svojoj pernici, Svila ree: "Znam kako ti je, doktore." On poe udarati ovojnicom kao biem po zidu.

"Hajde da pretpostavimo da su se vratili u tu njihovu peinu. Problem bi ostao nereen. Taj podvodni brod suvie je veliki da se izvue na obalu." "Ali bi ga oni mogli nagnuti na jednu stranu", ree Svila. "Mogli bi da premeste sve terete na jednu stranu i da isteraju svu vodu iz rezervoara za balast na drugoj strani. Ili bi ak mogli da povuku gornji deo broda pomou kabla koji bi bio privezan za zid peine." dral klimnu glavom, jo i sad motrei na ulaz uliice. "Jesi li ti spreman?" Kad je dral otiao, Svila otvori prozor. Njihova soba bila je na treem spratu 'Zaralog fenjera' i sa nje se pruao velianstven pogled na jezero, odakle je stizao osveavajui povetarac. Svila se nagnu preko prozorskog praga i pogleda pravo dole, u Luku ulicu. dral je rekao da eli da ostane neprimetan; meutim, im su uzeli ovu sobu, pozvao je poslugu i zatraio da mu donesu pero i hartiju, nakrabao je jednu ne mnogo dugaku beleku i odmah otiao napolje, ostavivi Svilu samog. Gledajui sad levo i desno du Luke, Svila zakljui da ako nije opasno da se dral etka po selu, onda sigurno ne moe biti opasno ni ako on viri kroz toliko visok prozor i prouava ulicu. U Limni je mirno, rekao im je gostioniar; ali protekle noi u Vironu su bili neredi koje je Garda surovo suzbila. "Svilini ljudi", rekao im je gostioniar mudro. "Ako mene pitate, oni to sve zapo inju." Svilini ljudi. Ko li su oni? Duboko zamiljen, Svila se protrlja po obrazu, osetivi dvodnevnu bradu pod vrhovima prstiju. To su, svakako, oni ljudi koji kredom ispisuju njegovo ime. Ima u kvartu oko Sunane ulice nekih koji su spremni da urade neto tako, pa i vie od toga, nesumnjivo, ak i da tvrde da delaju po njegovim naredbama. Ne prvi put, pade mu na um da bi neki od njih mogli biti oni koji su klekli u Sunanoj da ih on blagoslovi kad je ispriao Krvu o prosvetljenju - ljudi u takvom oajanju, da su sad spremni da prihvate svakog vou koji ima, ili se ini da ima, naklonost bogova. Pa ak i njega. Lukom ulicom dolazila su dvojica gardista u kamuflano obojenim oklopima; u rukama su drali spremne pitolje sa debelom municijom. Pokazuju svoju prisutnost, dabome, u nadi da e prizor njihovog etkanja po danu spreiti nerede i kad padne no - spreiti izlazak onih sa motkama i kamenjem i noekanjama nalik na Njorkinu i sa ponekim igliarem; da takve gomile nee povesti borbu protiv oklopljenih i dobro naoruanih gardista. Nekoliko trenutaka Svila je razmiljao o mogunosti da ih pozove i da im kae da je on Patera Svila i da e se predati ako e time biti okonane borbe. Ajuntamiento ga, valjda, ne bi mogao ubiti bez suenja, ako bi se on predao javno; morao bi ga izvesti pred sud; a tamo bi on, ak i ako ne bi mogao dokazati svoju nevinost, imao bar zadovoljenje da je javno rekao da je nevin. Mantejon, meutim, jo nije bezbedan. On je obeao da e ga spasti ako bude mogao; a sada je mantejon u veoj opasnosti nego ikada. Mous mu je dao - koliko dugo? Nedelju dana? Da, nedelju dana od scildana. Ali da li je Mous zaista to rekao u ime Krva, kao to je tvrdio, ili u svoje ime? Zakonski gledano, mantejon je Mousovo vlasnitvo: dakle, predati se sad znailo bi izruiti mantejon Mousu u ruke. Neto duboko u Svili uzmicalo je od takve pomisli. Krvu, moda, ako nema drugog izlaza. Ali nikad, valjda nikad, nekome ko... nekome ko je... Pa i sama ta mogunost podstakla je Izvanaa da ga prosvetli da bi on onda spreio takav ishod. Ubie Mousa, dakle, ako... Ako ne bude drugog izlaza i ako bude uspeo da natera sebe na takav postupak. Udaljio se od prozora i opruio na krevetu. To ga podseti na Savetnika Lemura i na nain na koji je Lemur umro. Kao predsedavajui Ajuntamienta, Lemur je bio kalde, u stvarnosti, ako ne i formalno; a dral ga je ubio. Moda je to bilo i dralovo zakonito pravo, zato to je Lemur nameravao da ubije drala bez suenja.

Ali suenje bi bilo puka formalnost. dral je uhoda, to i sam priznaje; uhoda iz Palustrije. Ako je tako, da li je dral, ipak, imao pravo da ubije Lemura? I da li je to sad od nekog znaaja? Sa zakanjenjem, Svila se doseti da je ona beleka, koju je dral napisao tako urno, gotovo sigurno bila poruka vladi njegovog grada - kaldeu Palustrije, ili kako ve zovu tamonjeg vladara. Princu-predsedniku? dral je sigurno opisao podvodnu lau Ajuntamientoa (koju je smatrao izuzetno vanom) i neobini oblik nalik na suzu koji, zapravo, predstavlja popreni presek krila sposobnog za let. U hodniku, ispred sobe, zaue se koraci; Svila zadra dah. dral mu je rekao da digne rezu s vrata samo ako uje tri brza kucanja, ali to nije bitno. Doi e Garda, pretraie i ovu gostionicu i sve ostale, to je sigurno... im Ajuntamiento izabere novog predsedavajueg i im taj predsedavajui zakljui da postoji izvesna mogunost da su on i dral (i Mamelta, jer novi predsedavajui nee znati da je Mamelta poginula) jo i sad ivi. dral je branio svoju odluku da uzme ovako skupu sobu, u najboljoj gostionici u Limni, tvrdnjom da e Garda biti manje sklona da ih uznemirava ako se bude inilo da su bogati; meutim, kad stignu hitne zapovesti Ajuntamienta, Garda e bez oklevanja uznemiravati svakoga, pa i najbogatije graane. Koraci su postajali sve tii i najzad nestali. Svila se podigao u sedei poloaj i skinuo novu tuniku; tek posle toga mu je sasvim jasno dolo do svesti da je ve odluio da se obrije. Ustade i ustro povue ue zvona; za nagradu dobi daleko bubnjanje negde dole, na stepenitu. Dvodnevna brada mogla bi posluiti kao kamuflaa, ali bi ga svakako i obeleila kao oveka kome je potrebna kamuflaa. Izvana ne moe razumno zameriti ako se on obrije; ionako se brije svaki dan. Ako bude uhapen, pa, ta emo. Bar nee biti vie nikakvih narodnih pobuna na ulicama, nee se ginuti; i bar e biti uhapen kao ono to jeste, kao Svila, ovek koga drugi nazivaju kaldeom, a ne kao neki pogureni begunac. "Sapun, pekire, lavor i vrelu vodu", ree on sobarici, devojci koja se ponaala sa puno potovanja, a koja se odazvala na njegovu zvonjavu. "Otarasiu se svega ovoga odmah sad." Donela je sa sobom aromu kuhinje; prvi talasi tog mirisa probudio je glad u njemu. "Donesi mi i neki sendvi ili neto tako. ta god moe biti pripremljeno brzo. I aj, mate ili obian. Sve to stavi na na raun." dral je, sa svoje strane, pozvonio i traio druge pekire i novu vodu za brijanje im je, sav zahuktan, uao u sobu. "Kladim se da si pomislio da sam te napustio", ree on, rasporeujui te stvari po stoiu za umivanje. Svila odmahnu glavom; naavi da je ta kretnja prola maltene bez ikakvog bola, opipa vorugu koja mu je ostala od Potove pesnice. "Da se nisi vratio, znao bih da si uhapen. Namerava li da obrije tu bradu? Nadam se da nee zameriti to sam pozajmio tvoj brija." "Ni najmanje." dral osmotri svoj izgled u raskono velikom ogledalu. "Mislim da je najbolje da obrijem glavninu, ako ne i celu." "Veina ljudi u tvom poloaju prvo bi se obrijala, pa bi tek posle toga slala izvetaje. ta misli, da li e oni ribari koji su nas spasli rei Gardi, ako budu sasluavani?" "A-ha." dral iskliznu iz svoje tunike. "Onda e Garda znati da treba da nas trai ovde, u Limni." "Pretraivae oni Limnu u svakom sluaju. Ovo bi bilo najverovatnije mesto ako bismo preiveli." "Verovatno. Dao si onim ribarima karticu? To su velike pare, za jednog ribara." "Spasli su nam ivot. Osim toga, kapetan e potegnuti ak u Viron da neto kupi, a njegovi brodari e se napiti. Ako budu dovoljno pijani, niko ih nee nita pitati." Svila jo jednom klimnu glavom, znajui da ga dral moe videti u ogledalu. "Ne mogu ti opisati koliko sam bio iznenaen kad sam otkrio da se u posadi tog brodia nalazi i

onaj voza koji me je iz Krvove vile vratio u Viron one noi. ovek je preao u ribare, izgleda." dral se okrete i zagleda netremice u Svilu, lica natrljanog penom, drei brija u ruci. "Uvek te iznova potcenim. I svaki put kaem sebi da e to biti poslednji put." ekao je nekoliko asaka odgovor, a onda se okrenuo opet ka ogledalu. "Hvala ti to to nisi pominjao dok nismo ostali nasamo." "Izgledao mi je nekako poznat, ali tek kad smo stigli u luku, setio sam se ko je. Pokuavao je da okree glavu tako da mu ne vidim lice i ba zato sam se dobro nagledao njegovog potiljka; ali, tokom vonje od vile do mantejona, upravo sam njegov potiljak najvie gledao. Jer sam sedeo iza njega." dral poe brijaem smanjivati jedan svoj zuluf. "Dakle, znao si." "Nisam stvarno razumeo sve do ovog trenutka, kad mi je palo na um kako si dobar uhoda, koliko, po svemu sudei, vredi svome gradu." dral se tiho nasmeja. "Mi sapunjamo jedan drugome bradu, ini se." "Nije mi bio jasan taj ribarski brodi sve dok se nismo presvukli u onoj uliici", ree mu Svila. "Pre toga, bio sam samo zapanjen; a tad sam shvatio da ti je neko na brodiu, moda kapetan ili jo verovatnije onaj voza koji me je one noi odbacio kui, dao nekoliko karata." "Video si da na meni nema opasaa sa novcem. Od tog trenutka pa sve do sad grdio sam sebe zbog te greke i nadao se da ti nisi primetio." "Kad ti je enila ispriala o onom komisionaru..." "O Simuliidu." "Da, o Simuliidu. Kad ti je enila rekla da Simuliid dolazi na jezero da bi se susretao sa lanovima Ajuntamienta, ti si lino doao ovamo da to istrai. Znam da jesi, razgovarao sam sa jednim mladim parom sa kojim si se sprijateljio. Ako nisi ve imao nekoga ovde, odluio si, tada, da obezbedi da neko tvoj bude uvek u Limni; zato si unajmio kapetana i njegovu brodicu. Zamiljam da je njihova dunost bila da motre na Hodoasnikovu stazu. Ona se na nekim mestima provlai du samog ruba litice, pa bi sa brodia na tom delu jezera bilo lako videti ko dolazi i odlazi. Ja sada, naravno, neu prijaviti ni njega ni tebe, ali sam radoznao. Da li je kapetan iz Virona?" "Jeste. Mada to nije bitno." "Pa, ne brije se. Nisam nameravao da te prekinem." dral se opet okrete ka njemu. "Vie volim da usmerim celu svoju panju na tebe. Nadam se da shvata da sam radio i za tebe, a ne samo za moj grad. Radio sam na tome da te dovedem na vlast, zato to bi na taj nain mogao biti izbegnut jedan rat." "Nije meni do vlasti. Ali bilo bi nepravedno da ti ne zahvalim za sve to si uinio - i za to to si spasao moj ivot, u trenutku kad ti je bilo bezbednije da me ostavi u vodi." "Ako stvarno tako misli, jesi li voljan da formalizuje nae saveznitvo? Vironski Ajuntamiento e nas pobiti ako nas se ponovo doepa. Ja sam uhoda, a ti krupna pretnja njihovoj vladavini. To ti je valjda jasno, a?" Svila, nevoljno, klimnu glavom. "Onda je bolje da stanemo lea u lea, da ne bismo legli u grob rame uz rame. Kai mi sve to zna, a ja u tebi ispriati sve ostalo to ti eli da zna. Dajem ti re da e biti tako. Nema nikakav odreeni razlog da mi veruje, ali moja re vie vredi nego to misli. Dakle?" "Nije to ba poteno prema tebi, doktore. Ono to sam ja pogodio, tebi nee biti od osobite koristi; zato e obavetenja kojima ti, moda, raspolae, biti od ogromne koristi za mene." "Ima tu jo neto. Ti uini sve to bude u tvojoj moi da moji ljudi i ja ne budemo uhapeni, a ako se to i desi, da budemo osloboeni. Ja, sa moje strane, obeavam da neemo uiniti ba nita protiv tvog grada. Shvata, zar ne, da e moda morati da bei ako eli

nastaviti disanje? Ako ne uspemo da te popnemo za kaldea, moi emo bar da ti obezbedimo utoite. Ne iz neke nae velike dobrote, nego zato to e, sve dok si iv, biti ia za narodno nezadovoljstvo. Sada smo ti potrebni, a ve kroz nekoliko dana mogli bismo ti zatrebati jo vie." "Odgovarae na sva moja pitanja otvoreno i poteno?" "Pa tako sam i rekao, zar ne? Hou. Ima moju re za sve to. Doveemo te na vlast ako budemo mogli, a ti kad se popne, odravae mir, nee nas napasti. E, sad ja hou tvoju re. Imam li je?" Svila, polako, klimnu glavom, pa prui ruku. dral ostavi brija i njih dvojica se rukovae. "Da ujem, ta si doznao o mojoj delatnosti." "Zapravo, veoma malo. Zumbula radi za tebe, zar ne?" dral klimnu glavom. "Zbog toga ja radim ovo." Svila je ve izvadio brojanice iz depa; sad je, govorei, proputao jedno po jedno zrno kroz prste. "Hou rei, zato se okreem protiv svog grada. Onaj kapilar koji je prsnuo u mom mozgu - nisam u stanju da se raspravljam s tobom o tome, zna. Ne jo, jer bismo zbog toga mogli opet postati neprijatelji. Ali taj kapilar hoe da ja spasem mantejon, to ja i moram uiniti, ako ikako mogu; ali ja lino elim da spasem Zumbulu. Ti e sigurno misliti, zbog toga, da sam budala." "Pokuavam i ja da je spasem", ree mu dral. "Kao i one drugare na ribarskoj brodici koji su nas spasli da se ne podavimo. Svi oni su moji ljudi. Smatram da sam odgovoran za njihovu sudbinu. Tako mi Tartarosa, i jesam. Da nije bilo te injenice, ja bih ti rekao istinu o brodici im smo te izvukli. Ali ta ako bude uhvaen, pa progovori? Svi oni bi bili poubijani, a oni su moji." Svila jo jednom klimnu glavom. "Takva su moja oseanja prema ljudima koji dolaze da gledaju rtvovanja u naem mantejonu. Ti bi verovatno rekao da su to samo nosai, lopovi i pralje, ali oni, uistinu, jesu na mantejon. Mogue je zameniti i zgradu, pa ak i Sveti prozor, a i mene, dabome; ali ne njih." On ustade i prie prozoru. "Kao to rekoh, doktore, razmiljao sam o tome koliko si znaajan i koliko sam ja bio nerazuman to to nisam ranije shvatio. Sigurno ima bar pedeset godina." dral se okrete ogledalu i opra osuenu penu sa brade. "Pedeset est." "Hvala. Dakle, ve dugo si uhoda, izgledi su i da si dospeo do visokog ranga u tome. Uz to si i lekar, to bi ve samo po sebi bilo dovoljno da bude od znaaja vladi tvog grada. Ne bi oni tebe poslali u Krvovu vilu samog. Zumbula je Vironka. To znam zato to sam razgovarao sa nekim ko ju je poznavao kad je bila mlaa. Ali i moj voza je iz tvog grada, rekao bih. Da li je on bio drugi po stareinstvu, posle tebe?" "Tano." dral je po drugi put sapunjao bradu, irokim pokretima, velikom etkom od svinjske dlake. "Krv je rekao Mousu da pozove nekog vozaa koji bi mene odbacio do grada; ali ti si to predvideo, i kad si odlazio od nas rekao si ba tom vozau da bude spreman. Jer, doneo si mi azof, pa je pretila opasnost da voza, ko god da bude, primeti to." "U pravu si." dral skide malo brade sa jednog obraza. "Takoe sam eleo da te on dobro pogleda i da se upozna s tobom. Smatrao sam da bi to moglo biti od koristi kasnije. Sada mogu rei da je i bilo." "Valjda bi trebalo da se oseam polaskan." Svila se nagnu kroz prozor i pogleda gore. "Ono vano jeste sledee: da bi on ovako postupao - danas, hou rei - morao je znati ne samo da si uhvaen, nego i da si odveden na jezero. ak se ini da je tano znao gde je Ajuntamientov podvodni brod bio u trenutku kad smo vodenom strujom izba eni iz njega; jer, doveo je vau ribarsku brodicu ba tamo i izvukao te tako rei istog trenutka. Nisi mogao proi kroz onaj otvor na dnu mnogo pre mene, niti si mogao izroniti na povrinu mnogo bre.

A ja nisam u vodi ostao dugo, pa ipak ti si ve bio ukrcan u trenutku kad su pristupili spasavanju mene. Bilo je ak i vremena da ti on, tvoj drugi u lancu komandovanja, da neto para. On je morao biti spreman za to - naime, znao je da su ti oduzeli svu imovinu. ak i ako je on, lino, bio taj koji je tvoju medicinsku torbu doneo Lemuru..." "Nije. On je pre toga poao iz Krvove vile. To je bilo, u izvesnom smislu, veoma loe. Da je nosio torbu, mogao je, moda, provercovati do mene neto upotrebljivo." "Hteo sam rei ovo: ak i da je on saznao da si na jezeru tako to bi ba njemu bilo nareeno da ponese torbu ili tako to je uo kad su nekom drugom vozau naredili da je ponese, morao je imati jo neki nain da odredi gde si. Pokuavao sam da zamislim kakav bi to nain mogao biti i jedino do ega sam doao jeste da on mora imati sposobnost da alje svoj duh izvan tela, kao Gljiva, ili da vi, ljudi, nosite vrlo mala stakla, ili neke sline naprave. Obeao si da e odgovarati na moja pitanja. Hoe li mi rei da li je moje zakljuivanje tano i kako se desilo da Ajuntamiento ne pronae tu napravu na tebi?" "Zato to je ona ovde." dral se kucnu po prsima. "Pre osam godina iao sam na operaciju srca, uraen mi je bajpas. Iskoristili smo tu priliku; hirurg mi je ugradio jednu spravicu koja svakih dva minuta poalje signal u trajanju od pola sekunde. Svakome ko slua, signal javlja u kakvom je stanju moje srce; uz to, po pravcu iz koga signal dolazi oni me mogu nai. Prema tome, ako ti ikada, u budunosti, opet zatreba spasavanje, samo me ubij." Iscerio se. "Dok sam jo meu ivima, zapitau zbog ega te toliko zanima taj prozor?" "Pitao sam se da li bismo mogli ovde izii kad bismo to morali - na primer, ako bi Garda poela provaljivati vrata. Mislim da bih mogao da dohvatim ivicu krova i izvuem se gore." "Ja ne bih mogao. Kad sam bio u tvojim godinama, moda." dral nastavi da se brije. "Zar ne moe da leti?" "Heh, heh", ree dral. "Ne bi to loe bilo." "Ali to si javio princu-predsedniku, zar ne? O onom obliku koji nam je Lemur pokazao, a koji omoguava letaima da lete?" "Tu grei. Nisam to uradio." Svila okrete lea prozoru. "Nisi javio tajnu koja ima toliku vojnu vrednost? Zato nisi?" "eleo bih da ti to mogu rei, iskreno bih eleo. Ali ne mogu. Nadam se da uvia da to nije obuhvaeno naim sporazumom. Zakleo sam se da u ti rei sve o mojoj organizaciji i naem radu. Mogu ti rei ta jeste u mom raportu, koji je, priznau, deo operacije." "Nastavi." "Ali nije bio upuen princu-predsednikui Palustrije. Zar si stvarno mislio da bih ja rekao onom manijaku Lemuru istinu? Ti si mu sve istinito govorio, znam. Ali ja nisam ti." "Nadam se da nee sad rei da uopte nisi uhoda, doktore." "A, ne, ja jesam uhoda, to je jasno. Kako ti se ini - da li da obrijem sve?" "Na tvom mestu ja bih." "Plaio sam se da e to rei." dral, sa ustezanjem, odreza jo jedan deo brade. "Zar nee zapitati za koga uhodim? Za Trivigaunte." "Za ene?" dral se opet tiho nasmeja. "U Trivigaunteu bi rekli: 'Za mukarce?' U Vironu, kao i u veini drugih gradova, preovlauju mukarci. Ali, ta misli, da Ajuntamiento nema i enske uhode? Ja ti jemim da ih ima koliko god hoe." "Prirodna stvar. Nae ene su odane." "Divno." dral se okrete ka Svili, maui brijaem po vazduhu. "To su i mukarci u Trivigaunteu. Nismo mi robovi. ak smo u boljem poloaju nego ene ovde." "Je li to ba istina?"

"Potpuno. Istina i nita vie od istine." "Onda mi reci ta je bilo u tvom raportu." "Hou." dral obrisa brija. "Bio je prilino saet, to bi trebalo da ve zna, jer si me gledao kako ga piem. Javio sam da me je Aju provalio i uhvatio, da sam ubio Savetnika Lemura i pobegao. Da su oborili jednog letaa, ali izgubili PM u jezeru. Da sam naao njihov glavni tab, a to je brod u jezeru Limni koji plovi ispod vode. Zatraio sam da mi bude isplaena nagrada koju je naa Rani obeala za to." Osmehnut ire nego ikad, dral nastavi: "Nagradu u i dobiti. Kad se vratim u Trivigaunte, biu bogat ovek. Ali sam rekao i ovo: da nemam nameru, zasad, da odlazim iz Virona, zato to mislim da postoje dobri izgledi da Svila svrgne Ajuntamiento. Spasao sam ga od njih, on ima razloga da mi bude zahvalan; po mom miljenju, vredi ii na bilo kakav i bilo koji rizik, samo da bi se promenila vlast ovde." "Jesam zahvalan. Veoma sam ti zahvalan, a to sam ti ve i rekao. Je li to bilo sve?" dral klimnu glavom. "To je sve, praktino od rei do rei ono to sam napisao. A sad ti meni objasni kako si znao da Zumbula radi za mene. Je li ti ona to rekla?" "Nije. Osmotrio sam ta je ugravirano u ovaj igliar." Svila izvadi oruje iz depa. "Zumbuli, svuda zumbuli, ali ovde, na vrhu, jedna visoka ptica - ja mislio aplja - stoji u barici; im sam se dosetio da bi to mogao biti i dral, znao sam da si svakako ti dao da se tako ugravira za Zumbulu." On otvori zatvara igliara. "Nadam se da ga voda nije upropastila." "Pusti da se dobro osui pre nego to pokua da puca. Naulji ga, takoe, i trebalo bi da bude sve u redu. Ali injenica da sam ja poklonio Zumbuli tako ukraen igliar nije mogla biti dovoljna da prozre stvar. Svaki matori tupavko koji se zaljubi u neku zgodnu ensku mogao bi da joj pokloni neto tako." "To je tano, naravno; ali ona je u istoj ladici uvala i azof. Uzgred reeno, da li je on i sad kod tebe?" dral klimnu glavom. "Prema tome, inilo se da je verovatno da je njoj isti ovek dao oba, jer da joj nisi ti dao azof, ona ne bi elela da ga vidi. Azof vredi nekoliko hiljada zlatnih kartica; ako si joj ti mogao tako neto pokloniti, onda si morao biti, jasno, neto vie nego to se javno o tebi znalo. Osim toga, dodao si mi azof dok si me pregledao, u Krvovom prisustvu; smatrao sam da se ti to ne bi usudio, da si stvarno bio onaj ovek za koga si se izdavao." dral se opet nasmeja. "Tako si promuuran, da poinjem sumnjati u tvoju nevinost. Siguran si da se ne bavi i ti mojim zanatom?" "Mea nevinost i neznanje, mada sam ja, uzgred reeno, u mnogo emu teka neznalica. Za nevinost se ovek opredeljuje, i to iz istog razloga iz koga se opredeljuje i za bilo ta drugo: zato to mu se ini da je to najbolji izbor." "Morau razmisliti o tome. U meuvremenu, da ti kaem da joj nisam dao azof. Nekoliko dana pre toga, neko je pretresao moju sobu. Azof nisu nali, ali ja sam onda, za svaki sluaj, zamolio Zu da ga priuva za mene." "Kad si ga stavio pod moj opasa..." "Rekao sam da negde gore postoji boginja kojoj se dopada, dabome. Naime, Zu mi je donela azof i rekla da treba da smislimo nain da ti ga dostavimo jer e, po njenom miljenju, Krv narediti Mousu da te ubije. Kad je ulazila, mislila je da e me zatei kako te krpim, ali ja sam to bio ve zavrio i poslao te Krvu u sobu. Mous je doao kod mene dok smo nas dvoje o tome razgovarali, pa sam ja namignuo Zumbuli i poneo azof, raunajui da e se nai neka zgoda da ti ga dodam." "Zumbula je dola kod tebe i zatraila da to uradi?" "Jeste", ree dral, "i ako ti ta injenica prija, razumem te. Ja, kad sam bio tvojih godina, da sam saznao tako neto, bacao bih se na rukama od jedne krovne grede do druge."

"Prija, ne poriem." Svila je grickao usnu. "Mogu li zatraiti kao uslugu - veoma veliku uslugu - da ponovo pogledam azof? Samo na minut-dva, molim te. Nemam nameru da te napadnem pomou njega, niti da projektujem seivo; vratiu ti ga onog asa kad zatrai. Samo hou da ga opet vidim i drim." dral izvadi azof iz pojasa i prui ga Svili. "Hvala ti. Dok sam ga imao, zbunjivalo me je to to na njemu nema nijednog zumbula; sad razumem. Ovaj demon, da li se tako zove 'kamen krvi'?" "Tano. Trebalo je da taj azof bude poklonjen Krvu. Naa Rani mi je dala lepu svoticu za sluaj da nam se jednog dana uini da bi Krva trebalo kupiti; onda je jedna od naih hanuma dodala i taj azof, kao posebni poklon za dobru volju. On ve poseduje dva-tri azofa, ali mi, tada, nismo to znali." "Hvala." Svila je preokretao azof u rukama. "Da sam znao da je ovo tvoje, a ne Zumbulino, ne bih se vratio sa Mameltom da ga traimo po onim avolskim tunelima. Onda vojnici ne bi uhvatili nju i mene i ona ne bi izgubila ivot." "Mogli ste vi biti uhapeni i da se niste vratili. Ali onda Lemur ne bi imao pri ruci taj azof, pa ga ja ne bih mogao ubiti. Sad bismo ve bili mrtvi i ti i ja. A i tvoja prijateljica Mamelta, najverovatnije." "Pretpostavljam da je tako." Svila, mislei da je to poslednji put, pritisnu usne na blistavu srebrnu drku. "Imam oseaj da mi je donosio samo zlu sreu; ali, da ga nisam imao, onaj talus bi me smodio." Ne bez izvesnog oklevanja, on vrati azof dralu. Te noi, Svila je leao u svojoj iznajmljenoj postelji i aputao udnovatoj tavanici; tuneli su se uplitali u sve njegove snove, njihovi sumrani, upleteni ogranci krivudali su ispod svega. Da li je ona visoka dvorana u kojoj spavai stoje u svojim krhkim cevima sad tano ispod njega, sad dok on eka san? inilo mu se da je to sasvim mogue, poto ta dvorana nije bila daleko od onog tunela koji bee krcat pepelom, nastalim u mantejonu ovde u Limni. Nema sumnje da se i njegov mantejon u Sunanoj ulici nalazi iznad jednog takvog tunela, kao to je Hamerston i nagovestio. Kako jezivo teskobni izgledaju ti tuneli! Kao da e svakog asa da se srue na njega i zgnjee ga. Nije ih sagradio Ajuntamiento; nije mogao. Tuneli su mnogo stariji; radnici koji kopaju temelje za ovo ili ono, povremeno i danas, nabasaju na njih i tom prilikom mudro zazidaju nastali otvor. Ko je, meutim, napravio te tunele i za koju svrhu? Mejtera Mermer pamti kratko sunce. Pamti li ona i tunele i kako su kopani i emu su sluili? Pa, trebalo bi da je u ovoj njihovoj sobi sveina. Zato je ovako sparno - vrelije nego u njegovoj spavaoj sobi u mantejonu, u kojoj je uvek prevrue, uvek se kuva, iako oba tamonja prozora i onaj ka Srebrnoj ulici i onaj ka bati, stoje irom otvorena. Kako lepraju njihove tanke, bele zavese na vrelom vetru koji nimalo ne pomae da u sobi bude manje omorina. Doktor dral neprekidno stoji napolju sa Mejterom Mermer, ubacuje kroz prozor komadie brodskog kamena uzete iz tunela, da bi mu javio da se on, Svila, mora vratiti po Zumbulin srebrni azof. On se podie kao dim i plovi do prozora. Tamo, mrtvi leta pluta. Onaj iji poslednji dah upravo odlazi kao srebrni mehur iz nosa i usta. Pa, svako jednog dana udahne svoj poslednji, ne znajui da mu je poslednji. Je li to pokuao leta da kae? Tresak! Banuo je neko na vrata. Lemur. Iza njega eka divovsko crno i crveno i zlatno lice ribe koja je pojela enu to je spavala u staklenoj cevi, kao to sad i on stoji i spava u drugoj cevi, pored ene koja je enila, ali je bila Kipris, koja je bila Zumbula, koja je bila Mamelta, sa Zumbulinom kosom crnom kao a, koju je riba progutala i progutae, cap, cap, cap, capaju dinovske eljusti...

Svila se die u sedei poloaj. Soba iroka, mrana i tiha, a vazduh u njoj, vlaan i topao, zadrava uspomenu na zvuk koji ga je probudio. U drugom krevetu se dral mekolji. Zaulo se ponovo, tiho kuckanje, kao brzi rad onog malog asovnika u njegovoj sobi u mukoj stambenoj zgradi u mantejonu. "Garda." Svila nije mogao objasniti kako to zna. dral proguna: "Verovatno samo sobarica koja eka da promeni posteljinu." "Ma, jo je mrak. Sredina noi." Svila prebaci obe noge na pod. Kuckanje se ponovilo. Jedan naoruani gardista sa pitoljem za debelu municiju stajao je nasred Luke ulice, jedva vidljiv u oblacima pomuenoj svetlosti nebeskih zemalja; ali on vide da je Svila izvirio kroz prozor, stade u stav mirno i zatim pozdravi Svilu salutiranjem. "Garda je", ree Svila. Snagom volje primoravao je sebe da zadri ton obinog razgovora. "Rekao bih da nas imaju, na alost." Sad se i dral podie u sedei poloaj. "Ne kuca Garda tako." "Ali jedan gardista nalazi se napolju i pilji u na prozor." Svila die rezu i irom otvori vrata. Uniformisani kapetan civilne garde mu je salutirao i pri tome kucnuo petom o petu: izme uglaane, zvuk otar kao sklapanje eljusti velike ribe. Iza kapetana, jo jedan gardista, po inu samo borac Garde kao i onaj na ulici i salutiranje isto kao kod onoga na ulici, sa akom ravno poloenom na cev oruja. "Neka ti svi bogovi budu naklonjeni", ree Svila, ne znajui ta bi drugo rekao. Stade u stranu. "elite li ui?" "Hvala ti, moj kalde." Svila mirnu. Ta dvojica zakoraie preko praga: kapetan nemarno elegantan u uniformi krojenoj za njega, borac Garde besprekoran u uglaanom zelenom oklopu. dral zevnu. "Niste doli da nas uhapsite?" "Ne, ne!" ree kapetan. "Ni u kom sluaju. Doao sam da vas upozorim - da upozorim naeg kaldea, naroito - da postoje drugi koji nameravaju da ga uhapse. Oni u ovim trenucima tragaju za njim. Pretpostavljam da si ti doktor dral? Izdate su poternice za obojicom. Vama je hitno potrebna zatita; i, evo, ja sam stigao. ao mi je to sam vam pokvario san, ali mi je drago to sam stigao pre onih drugih." Svila polako ree: "Ovo se deava zbog jedne nepromiljene primedbe Savetnika Lemura, uveren sam." "Ne znam nita o tome, moj kalde." "Neko od bogova ga je uo - a mislim da mogu i pogoditi koji. Koliko je sati, kapetane?" "Tri i etrdeset pet, moj kalde." "Znai, suvie rano za povratak u grad. Sedite - ne, prvo pozovi onog borca koji stoji napolju i motri na na prozor. Neka ue i on. elim da sednete, sva trojica i da mi kaete ta se deavalo u Vironu ovih dana." "Moda je bolje da on ostane gde jeste, moj kalde, da bi drugi pomislili da te ja hapsim." "Dobro, sad si me uhapsio." Svila dohvati pantalone i sede na krevet da ih obue. "Doktor dral i ja smo savladani i razoruani, prema tome onaj ovek napolju nije vie potreban. Uvedi ga." Kapetan mahnu borcu, koji prie prozoru i naini jedan pokret; kapetan sede na stolicu. Svila poe pljuskati dralovom ovojnicom po jednoj krevetskoj nozi. "Oslovljava me kao kaldea. Zbog ega?"

"Svi znaju, moj kalde, da treba da postoji kalde. Povelja Virona, koju su zajedniki napisali naa zatitnica i sam gospod Pes, jasno kae da mora postojati kalde - a ipak, ve dvadeset godina smo bez kaldea." dral ree: "Pa ipak, sve ide manje-vie dobro, a? U gradu je mir?" Kapetan odmahnu glavom. "Nije ba, doktore." On baci pogled ka borcu, pa slegnu ramenima. "Prole noi bili su novi nemiri, kue i radnje su gorele. Cela jedna brigada jedva je odbranila Palatin. Neverovatno! Iz godine u godinu postaje sve gore. Zbog ove vruine sve je pogorano, kao i zbog onako visokih cena na pijaci..." On opet slegnu ramenima. "Da je Ajuntamiento pitao mene za miljenje, ja bih preporuio da se osnovne namirnice pokupuju u velikim koliinama - kukuruz i pasulj, hrana sirotinje - i da se onda prodaju po niim cenama. Nisu me pitali, a ja u moje miljenje ispisati njihovom krvlju." Borac neoekivano ree: "Jedna boginja nam se obratila, kalde." Kapetan zagladi svoje tanke brie. "To je tano, moj kalde. Imali smo tu izuzetnu ast jue, u tvom mantejonu, gde bogovi sada opet govore." Svila namota ovojnicu oko zgloba iznad desnog stopala. "Jedan od vas ju je razumeo?" "Svi smo je razumeli, moj kalde. Ne na onaj nain kako ja razumem tebe i ne na onaj nain kako bi je ti razumeo, svakako. Ipak, saoptila nam je jasno da su nareenja koja smo dobili bila svetogre, jer se ti sad rauna u svete ljude. Milou te iste boginje, onaj tvoj pomonik se vratio dok je jo govorila. On e umeti da prepria njenu poruku doslovce, njenim reima. Sutina je bila, da su besmrtni bogovi nezadovoljni naim nesrenim gradom, da su odabrali tebe da nam bude kalde i da svi koji ti se usprotive moraju biti uniteni. Moji borci..." Kao da je to bio dati znak, zau se kucanje na vratima; borac ih otvori i njegov drugar ue. "Ovi moji borci", nastavi kapetan, "bili su spremni da me ubiju, da sam ja kojim sluajem navaljivao da sluamo prvobitna nareenja, moj kalde. Ja, meutim, nisam imao ni najmanju nameru da se tih nareenja pridravam, u to moe biti siguran." Svila je ovo primio utei. Kad je kapetan zavrio sa objanjenjem, Svila navue crvenu tuniku. Borac koji je upravo uao bacio je pogled na svog kapetana, koji mu klimnu glavom, a borac ree: "Svakome je jasno da neto nije u redu. Pes ne da kiu, umesto kie imamo ove vruine. etva za etvom podbacuje. Moj otac je imao veliki, dobar ribnjak, ali smo ga ispumpali do poslednje kapi vode da bismo navodnili kukuruz. Ove godine je ostao suv preko celog leta; srea je naa to smo uspeli da dobijemo deset kvintala." Kapetan nagnu glavu prema tom vojniku kao da hoe da kae: Vidi sa kakvim nevoljana ja moram da se nosim. "Pria se o kopanju kanala za dovoenje vode iz jezera, moj kalde, ali za to bi bile potrebne godine. A dotle nebesa ostaju zabravljena protiv nas i svi mantejoni u gradu ute, osim tvog. Mnogo pre nego to je boginja progovorila, bilo je jasno da su bogovi nezadovoljni nama. Mnogi od nas smatraju da je jednako o igledno zbog ega. Jesi li upoznat, moj kalde, sa injenicom da je narod irom grada pisao po zidovima rei 'Svilu za kaldea'?" Svila klimnu glavom. "Noas smo malo pisali moji momci i ja. Mi piemo: 'Svila je kalde'." dral se suvo, tiho nasmeja. "Obe parole znae isto, zar ne, kapetane? 'Svila e biti ubijen ako ga uhvate.'" "Budimo zahvalni to se to nije dogodilo, doktore." "Ja sam zahvalan, to vam mogu rei." dral odbaci u stranu svoj arav natopljen znojem. "Ali zahvalnost nee uvesti ovog kaldea u Juzgado. Moe li predloiti neko mesto gde bismo se mi skrivali dok se to ne rei?" "Neu se ja skrivati", ree Svila. "Ja se vraam u moj mantejon."

dral uzvi obrve. Kapetan se netremice zagleda u Svilu. "Pre svega zbog toga to elim da se posavetujem sa bogovima. Drugo, zato to elim da kaem svima da Ajuntamiento moramo oboriti mirnim putem, ako je mogue." "Ali ti se slae da Ajuntamiento mora biti svrgnut, zar ne, moj kalde? Mirnim putem ako se moe, ali i silom ako je sila potrebna?" Svila je oklevao. "Seti se Iolara", proguna dral. "U redu", ree Svila posle nekog vremena. "Novi Savetnici moraju doi na mesto ovih koji su sad Ajuntamiento, ali to se mora postii bez krvoprolia, ako je mogue. Vas trojica kaete da ste spremni da se borite za mene. Jeste li takoe spremni da krenete sa mnom do mog mantejona? Ako neko do e da me uhapsi, moete rei da sam ve uhapen; tako emo postupiti i ovde. Mogli biste rei da me vraate u moj mantejon da bih pokupio svoje stvari. Takva utivost prema jednom auguru ne bi bila udna, je li tako?" "Bie to veoma opasno, moj kalde", ree kapetan sumorno. "ta god mi radili, bie opasno, kapetane. ta kae ti, doktore?" "Pa zar ja obrijah bradu svoju, a ti se vraa u kvart gde te svako zna." "Pusti da ti raste nova brada, i to smesta." "U tom sluaju, kako bih mogao odbiti?" dral se iroko osmehnu. "Nemogue je otarasiti se mene, moj kalde. Sa cipela da me strue, ne bi me ostrugao." "Nadao sam se da e rei tako neto. Kapetane, kae da ste me traili cele noi? Tako je zvualo." "Jo od trenutka kad je boginja ukazala svoju dobrotu prema nama, moj kalde. Prvo u gradu, onda ovde, zato to je tvoj pomonik rekao da si otiao u Limnu." "Ako je tako, treba sva trojica da jedete pre nego to krenemo. To vai i za doktora i mene. Moe li poslati jednoga borca da probudi kafediju? Neka mu kae da emo sve platiti, ali da hrana mora stii odmah, jer moramo krenuti to je pre mogue." Jedan pogled posla jednog gardistu urno napolje. dral zapita: "Imate lebdelicu?" Na kapetanovom licu pokaza se razoaranje. "Imamo samo konje. Mora biti bar pukovnik da bi mogao odobriti upotrebu lebdelice. Ali, moj kalde, moda je mogue oteti jednu, za tebe, u Limni. Pokuau to." Svila ree: "Ne budi smean. Lebdelica za uhapenika! Hodau ispred tvog konja, sa rukama vezanim iza lea. Zar vi ne radite tako?" Kapetan, sa oklevanjem, klimnu glavom. "Da, ali..." dral progovori, zamuckujui od urbe: "On je osakaen! Valjda ste primetili. Prelom skonog zgloba. Nema izgleda da ide peice odavde do Virona." "Ima ovde jedna postaja Garde, moj kalde. Mogao bih dobiti jo jednog konja, moda." Pamtei kako je jahao sa Njorkom do Krvove vile, Svila ree: "Magarci. Mora biti da je u Limni mogue iznajmiti magarce, a posle u rei Rogu ili nekom drugom od momaka da ih vrate u Limnu. Jednom auguru i jednom oveku u doktorovim godinama moglo bi biti dozvoljeno da jau na magarcima, ini se meni." Prva siva svetlost dizastora ispunila je ulice Limne pre nego to su njih petorica bili spremni za polazak. Dok se peo na mladog, belog magarca koga mu je jedan od boraca pridravao, Svila je jo mrmljao jutarnju molitvu Hieraksu visokome. Onda je prekrstio ake iza lea da ih gardista svee.

"Ja u ovo stvarno vrlo labavo da namestim, kalde", ree mu gardista tonom izvinjavanja. "Tako labavo da te nee boleti; tavie, moi e da otrese konopac kad god zaeli." Ne prekidajui molitvu, Svila klimnu glavom. Sad mu je bilo neobino da se moli u crvenoj tunici, iako se pre upisa u sholu esto molio u odei svakojakih boja. Presvui u se u stambenoj zgradi, ree on sebi; uzeu istu tuniku i najbolju mantiju. Poto je, po sopstvenoj proceni, slab govornik, narod e mu se smejati ako ga vidi da je odeven u neto to nije prava augurska odea. A naroda e morati da bude mnogo. Koliko god on i tri sibile - i, dabome, studenti iz mantejona - uspeju da okupe. Kad bude drao taj govor... u mantejonu ili napolju? Kad bude drao govor... Kapetan je pojahao jurinog pastuva koji je poigravao pod njim. "Ako si spreman, moj kalde?" Svila klimnu glavom. "Pade mi na um da bi ti ovo lano hapenje lako mogao pretvoriti u pravo, kapetane. Ako to uini, nee ti pretiti nikakva opasnost od mene, a ni od bogova, rekao bih." "Hieraks neka uzme moje kosti ako sam i pomislio na takvo izdajstvo, moj kalde. Moe preuzeti dizgine kad god eli." Iako Svila nije mogao da se seti da je petama podbo magarca, magarac je krenuo klimavim korakom napred. Svila je jedan trenutak razmiljao o ovome i zakljuio da je magarca verovatno podbo onaj isti gardista koji mu je i vezao ruke iza lea. dral je osmatrao crne bedeme oblaka koji su se kretali sa jezera ka naselju Limna. "Bie ovo neki mrk dan." On potera svog magarca bre da bi sustigao Svilu. "Prvi takav posle dueg vremena. Bar neemo morati da se primo na suncu na ovim stvorenjima." Svila ga upita koliko e, po njegovom miljenju, jahanje potrajati. "Na ovoj magaradi? etiri sata, najmanje. Zar magarci nikad ne tre?" "Video sam jednom magarca kako pretrava livadu, kad sam bio deak", ree Svila. "Ali, naravno, nije mu sedeo ovek na leima." "Ovaj baja tek to mi je zavezao ruke iza lea, a mene ve zasvrbeo nos." Proli su laganim kasom kroz Obalsku ulicu, pored iste one zgrade Juzgada u kojoj je ona predusretljiva ena kojoj se Oreb dopao pomenula Scilino svetilite i Hodo asnikovu stazu; i pored arene firme advokata Vulpesa, sa naslikanom skerletnom lisicom. Vulpes e se pitati zato on, Svila, nije dao ovom kapetanu njegovu posetnicu, pomisli Svila. Naime, to e se Vulpes zapitati ako ga vidi i prepozna u ovoj novoj odei. Vulpes bi se usprotivio: rekao bi da nije u redu da kriminalci uhapeni u Limni budu odvedeni u grad samo da bi ostali bez njegovih usluga. Vulpesova posetnica je izgubljena, zajedno sa mnogim drugim stvarima, kad su ga pretresali... Pade mu na um da vie nema ni kljueve od mantejona. Moda je Lemur, kad je uzimao Zumbulin igliar i azof i gamadion i brojanice od Savetnika Potoa, uzeo i Vulpesovu posetnicu; ali od slabe e mu vajde biti ta posetnica pred onim sudom koji e sad Lemuru da sudi... Svila die pogled. Limna vie nije bila iza njih. Drum je krivudao izmeu peskovitih breuljaka koji su sigurno bili ostrvca i pliaci kad je jezero bilo znatno vee. On se okrete u sedlu da jo jednom, oprotajno, pogleda selo Limnu, ali iza kapetana i dvojice boraca i njihovih konja ugleda samo elinoplave vode jezera. "Otprilike u ovo vreme je enila, kao devojica, stizala u Limnu, sigurno", ree on dralu. "U trenucima dizastora nastojala je da ugleda vodu. Da li ti je ikad priala o tome?" "Moralo je to biti jo ranije ujutro." Pala je jedna kap vode i na tom mestu je potamnela dlaka na vratu belog magarca; sledea kap ulete u Svilinu znatno neuredniju kosu. Voda, zapanjujue topla.

"Ba dobro to ovo nije poelo malo ranije", rele dral. "Ali ja ne volim kiu nikad." Svila je zauo rafalnu paljbu jedan tren poto je primetio da se dral naglo ukrutio. Iza njih, kapetan povika: "Lezi dole!" i jo neto, ali su te dalje rei bile zagluene pucnjavom pitolja jednoga od njegovih boraca. Konopac oko Svilinih zglavaka, koji je do maloas takorei sam spadao, sad kao da se zategao upravo zato to je Svila pokuao da izvue ruke iz njega. "Kalde! Lezi dole!" Bacio se naglavake iz sedla u prainu druma. Nekim udom jedna ruka mu je bila ve slobodna. Urlanje lebdelice, zatim jedan suvi zveket, vrlo grub, dugotrajan, kao da neko ogromno dete tri pored gvozdenog kaveza i metalnom polugom zvekee po ipkama. Svila se nekako podie na noge. I dralove ruke bile su slobodne; on se njima uhvati Svili oko vrata dok mu je Svila pomagao da sie sa magarca. Gruvali su novi pucnji. Kapetanov bojni konj je vrisnuo - jeziv zvuk - propeo se na zadnje noge, pao ka njima i oborio obojicu u jarak. "Moje levo pluno krilo", proguna dral. Mlazi krvi curio mu je iz usta. "U redu." Svila zadie dralovu tuniku i pocepa je, jednim jedinim pokretom. "Azof." Pojedinani pucnji pitolja za debelu municiju i daleko silnije krenje groma na nebu, kao da i bogovi pucaju i ginu. Blede kapi, velike kao golubija jaja, raspljuskavale su se po praini. "Previu te", ree Svila. "Mislim da nije opasno po ivot. Izvui e se." "Dabe." dral ispljunu krv. Onda ree: "Pravi se da si moj otac." Onda ih pljusak kie obuhvati, kao da ih je poneo talas vode iz jezera. "Ja jesam tvoj otac, doktore." Svila ugura krpu, koju je uvrnuo tako da je liila na ep, u vruu, pulsirajuu rupu - dralovu ranu na prsima. Zatim iscepa iz dralove tunike dugaku traku platna i poe je obavijati oko dralovog tela da bi ta obloga ostala na svom mestu. "Kalde. Azof uzmi." dral mu stavi azof u ruke i preminu. "Vai." Nagnut iznad njega, drei beskorisnu krpu u rukama, Svila vide dralov odlazak, vide greve i drhtaje i prevrtanje oiju nagore, pa jo jedno, konano, kruenje udova i oputanje posle toga, i shvati da je ivot otiao, da velika, nevidljiva ptica-grabljivica zvana Hieraks upravo sad stie, obruava se kroz gusti, silni pljusak, grabi dralov duh i otre ga od dralovog tela, oslobaa - dok on sam, kleei u blatu, zapravo klei na boanskoj tvari drugog, nevienog boga. Pred njegovim oima pulsirajui izlivi krvi iz rane prestadoe; jo sekunda, dve i kia opra ranu tako da ostede samo belina. On zavue dralov azof pod opasa i izvadi brojanice. "Prenosim ti, doktore drale, oprotaj od svih bogova. Seti se sada rei Pesovih, koje bejahu: 'Moju volju inite, ivite u miru, mnoite se i moj peat ne dirajte. Tako ete izbei gnev moj.'" Ali Pesov peat je naruen mnogo puta; on lino, Svila, skupljao je s poda ostatke jednog takvog peata. Embrioni, jadne grudvice istrunulog mesa, leahu meu ostacima drugog. Zar Pesov peat treba ceniti vie nego ono to bi tim peatom trebalo da bude zatieno? (Strahovit udar groma.) Pesov gnev obruava se na ovaj svitak. "'Idite voljno'" (kuda?) "'i sva zla koja ste ikad uinili bie vam oprotena'." Lebdelica je bila blie; huka njenih duvaljki nadjaavala je huku oluje. "O, doktore drale, sine moj, znaj da su me ovaj Pes i svi manji bogovi ovlastili da ti u ime njihovo oprostim. Ja ti, evo, opratam, ponitavam svaki tvoj zloin i svaku nepravdu koju si uinio. Sve je izbrisano." Voda je u obilju tekla niz njegove brojanice koje su iscrtavale znak sabiranja. "Blagosloven si." Nije bilo nikakve dalje paljbe. Svila zakljui da su kapetan i obojica boraca mrtvi. Da li e mu Garda dozvoliti da im prenese Pesov oprotaj pre nego to ga odvede?

"Molimo ti se da oprosti nama, ivima." Svila je brzao sa molitvom, rei je izgovarao tako ubrzano da to njegovi uitelji u sholi nikad ne bi odobrili. "Ja i mnogi drugi esto smo ti nepravdu inili, sine moj, strane zloine i mnoge prestupe protiv tebe. Ne zadri ih u srcu, nego u nevinosti poni ivot posle ivota, a sve te nepravde zaboravljene neka budu." Jedan pitolj za debelu municiju grunu tri puta uzastopce, u veoma brzom sledu; bazmitraljez ponovo zatreta i blato izbi kao erupcija, pedalj daleko od Sviline glave. I efektna zavrnica: "U ime svih bogova, oproteno ti je zauvek, doktore drale. Govorim ovde u ime Pesa Velikog..." Mnogo ih ima, devetoro, a svaki jo i taj poasni pridev ima. Svilu zahvati oseanje da niko od tih devet nije stvarno vaan, pa ak ni Hieraks, iako je Hieraks ovde svakako prisutan. "I u ime Izvanaa i svih manjih bogova." Ustao je. Jedna blatnjava prilika, zgurena iza mrtvog konja, povika: "Bei, moj kalde! Spasavaj se!" i okrete se da opet puca na lebdelicu koja se stutila ka njima. Svila die obe ruke; konopac koji ga nije vezao visio je jo sa zglavka jedne. "Predajem se!" Azof u njegovom opasau bio je kao grudva olova. On poe napred, najbre to je mogao, hramljui i klizajui se po blatu, dok ga je kia ibala po licu. "Ja sam kalde Svila!" Munja zableta preko celog neba, a Svili se natren uini da se to primie ne lebdelica, nego talus, sa onim kljovama i izbuljenim, naslikanim oima. "Ako morate nekog ubiti, ubijte mene!" Prilika umazana blatom baci pitolj i takoe die obe ruke. Letee vozilo se zaustavilo. Siloviti mlazevi vazduha ispod njega podizali su dodatnu kiu blatnjave vode. "Pucali su na nas iz zasede, moj kalde." To kao da je bio neki trik: blatno stvorenje govorilo je kapetanovim glasom. "Umiremo za tebe i za Viron." Otvori se poklopac ispod obrtne kupole sa baz-mitraljezom; odatle iskoi jedan oficir ija se uniforma istog asa natopi vodom. "Znam", ree Svila. "Nikada vas neu zaboraviti." Pokua da se priseti kapetanovog imena; ali, ako ga je ikad i uo, sad je sasvim nestalo, kao i ime onog borca sa ozbiljnim, izduenim, smeim licem, onog ijeg je oca ribnjak presuio. Oficir poe dugim koracima prema njima, stade i sveanim, irokim pokretom izvue sablju. Peta sastavljenih, glave dignute, on pozdravi sabljom kao na paradi, okomito ispred lica. "Kalde! Hvala Hieraksu i svim bogovima to sam uspeo da te spasem!"