0

Prof. Dr ivorad Malievi

OPTA HEMATOLOGIJA
APEIRON
PANEVROPSKI UNIVERZITET BANJA LUKA
2010

2
Fiziologija krvi uvod
Krv je jedino teno vezivno tkivo, ima specifinu grau i sastavljena je od tenosti tj. plazme i
elijskih elemenata (crvene i bele krvne elije i trombociti).
Eritrociti (crvena krvna zrnca) su najmnogobrojniji elementi krvi koji preko glavnog svoga
sastojka hemoglobina donose kiseonik svim drugim tkivima u organizmu. Leukociti i limfociti
(bele krvna loza) u odnosu na eritrocite prisutni su u znatno manjoj meri, funkcionalno su razliiti
i uestvuju u imunskim reakcijama i odgovoru na inflamtorne infekcione i druge agense.
Trombociti (krvne ploice) su sitni elijski fragmenti koji imaju glavnu ulogu u sloenom procesu
zgruavanja (koagulacije) krvi. Plazma se sastoji najveim delom od vode u kojoj su otopljeni
elektroliti, belanevine, lipidi i glukoza iji je meusobni odnos sloen. Najvaniji delovi
plazmatskih belanevina su koagulacioni faktori koji uestvuju u koagulaciji krvi. Kako krv
cirkulie kroz ceo organizam bilo kakvi poremeaji u njenom elijskom ili plazmatskom delu
mogu izazvati mnogobrojne i raznovrsne poremeaje.
Stvaranje krvnih elemenata (hemopoesis)
Svi elijski elementi krvi premda razliiti po obliku i funkciji potiu i nastaju iz zajednike
matine, pluripotentne elije hemopoeze koje se diferenciraju i dele u progenitorske i dalje u
prekursorske elije koja nastanjuje crvenu kostnu sr. Pre nego to se pojave kao zrele u krvi sve
elije prolaze kroz nekoliko razvojnih stadijuma koji su za svaku liniju razdvojeni. Proces
formiranja krvnih elija naziva se hemopoezom (hemopoesis). U metabolikom smislu proces
hematopoeze je veoma zahtevan jer se u organizmu odrasle osobe svaki dan stvori vie od 100
milijardi krvnih elija. Usled toga crvena kostna sr predstavlja jedno od metaboliki najaktivnijih
regiona organizma. U toku detinjstva crvena kostna sr je prisutna u svim kostima, ali se do
dvadesete godine ivota zamenjuje utom (masnom) kosnom sri u kojoj se ne stvaraju krvne
elije. Kod odraslih stvaranje eritrocita (eritropoeza) i trombocita se odvija u pljosnatim kostima,
nepravilnim kostima i u manjoj meri u krajevima (epifizama) dugih kostiju u stvari najveim
delom u rebrima, sternumu, kimenim prljenovima, kostima karlice i lobanje (Slika1). Sve krvne
elije potiu iz stem elija kostne sri. Limfociti nisu izuzetak. Ako u ranom periodu ivota
podvrgnete novonastalu krvnu eliju da se eksponira u jetri ili slezini, reiemo da one imaju
burzalni uticaj i diferencirae se u poseban tip imunih elija koje zovemo B limfocitima ili B
elijama. Jednom kada su se diferencirale u zrele B elije one koloniziraju limfne vorove i uvek
se dele u B elije to se dogaa u perifernoj krvi i one su odgovorne za humoralni imunitet (Slika
2).
Postoji i druga linija specijalizacije nekih
od ovih stem elija (nezrelih limfocita).
Kada nezreli limfocit prolazi kroz timus
(grudnu lezdu) usled uticaja ove lezde
oni postaju timusni ili T limfociti. Oni
takoe kolonizuju limfne vorove i ostaju
u njima tokom celoga ivota delei se u
tri tipa T limfocita.
Stvaranje
zrelih
krvnih
elija
(granulocita,
makrofaga,
eritrocita,
megakarocita, mastocita, eozinofila, T- i
B- limfocita) obuhvata kontinuiran
proces proliferacije, diferencijacije i
sazrevanja hematopoetskih elija.
U
normalnim
uslovima
proces
hemopoeze je strogo kontrolisan, tako
da je broj novonastalih elija jednak
Slika 1. Mesto gde se tokom ivota odvija normalna
broju elija koje su proivele svoj ivotni
hemopeza.
vek ili su unitene u nekom fiziolokom
ili patolokom procesu. Kompenzatorno
poveanje elija krvi indukovano je njihovim akutnim ili hroninim gubitkom ili zahtevom za
njihovo poveanje. Kompenzatorni procesi dovode do kvalitativnih promena u satavu krvi npr.
pojave eritrocitnih prekursora sa jedrom usled gubitka krvi ili poveanog zahteva za prenos
kiseonika ili u toku leenja preparatima gvoa. Slino se dogaa u akutnim imunskim i
imflamatornim reakcijama gde postoji zahtev za veim brojem leukocita, te se u krvi nalaze
nezrele forme leukocita (pomeranje ulevo). Porast broja jedne loze moe dovesti do supresije