1.

Istorija istraivakog novinarstva u svetu

Poeci istraivakog novinarstva povezuju se sa pojavom kritike tampe u Engleskoj,
poetkom 18. veka. Zaetnicima istraivakog novinarstva smatraju se knjievnici:
1. Danijel Defo - praksu kritikog novinarstva (koja pretpostavlja istraivanje) poeo kao osniva
i urednik londonskog periodinog lista The Weekly Review (1704. godine)
2. Donatan Svift - urednik londonskog nedeljnika Examiner (1710. godine).
Neki autori smatraju da je kritiko pisanje ovih komentatora i, po ugledu na njih, pojava niza
drugih listova koji ispituju stvarnost - prvocirala engleski parlament da donese Zakon o
taksama (1714. godine) koji je poreskim nametom na svaki primerak novina pokuao da suzi
politiku slobodu tampe i tretira je kao robu Meutim, pokazae se da istraivako, kritiko
novinarstvo nije ni u kakvom sukobu sa tampom kao ekonomskom delatnou, ve naprotiv, da
ono od novina pravi veoma profitabilnu robu. U tom pravcu prvi istorijski odgovor na Zakon o
taksama dali su liberali Don Trenar i Tomas Gordon, koji su svoje napise pod pseudonimom
Kato objavljivali u listu London Journal (1720). Kasnije, u drugoj polovini 18. veka, u Engleskoj
e po kritikom novinarstvu postaviti slavan i liberalni poslanik Don Vilks.
Amerika nakon graanskog rata, krajem 19. veka, u istoriju tampe ulaze dva uvena izdavaa:
1. Jozef Pulicer smatra se ocem umerenog tabloidnog novinarstva; 1882. Kupio New York
World od koga je napravio najitaniji ameriki list tog vremena (tira oko 600.000)
Kao okosnicu World-a uveo ivotnu hroniku i reportera na terenu kao autorski instrument za
prikupljanje informacija, prvi pokrenuo i klasian obilik novinarskog istraivanja kada je Elizabet
Kokrin, pod pseudonimom Neli Blaj ispitivala stanje u njujorkim duevnim bolnicama. U
periodu izmeu 1889-1890 inspirsana Vernovim romanom Put oko sveta za 80 dana Neli je
krenula na put oko sveta, slala izvetanje sa putovanja, list je organizovao nagradu igru da itaoci
pogaaju za koliko e dana putovanje biti zavreno (72 dana i 3 sata)
1909. otkrio nelegalnu isplatu 40 miliona dolara koje su amerike vlasti isplatile kompaniji
Panamski kanal tuili ga Teodor Ruzvelt i bankar D. P. Morgan, a oslobaajua presuda
predstavlja veliku pobedu za slobodu tampe.

2. Randolf Herst bio je pobornik tvrde tabloidizacije, beskrupuloznom isntrumentalizacijom

vesti, praktino, preko svojih novina, pokrenuo rat SAD protiv panije na Kubi 1889.
Slian metod istraivanja na vlastitoj koi, sa preruavanjem po bolnicama San Franciska
sprovee u Viniferd Blek Herstovom The Examineru, pod pseudonimom Eni Lori. Novinar, kod
Hersta, uestvuje u dogaaju, prikrivajui svoju profesiju.
Francuska - Najuveniji sluaj istraivakog novinarstva vezan je za aferu osude kapetana
Drajfusa 1897. godine. Poznati knjievnik Emil Zola u pariskom Figaru objavljuje lanke u
kojima se obelodanjuju dokumenti koji otkrivaju da je suenje za izdaju ovom francuskom
oficiru Jevrejinu montirano. Zatim Zola objavljuje uveni lanak J accuse ( akiz), to jest
Optuujem, kojim okrivljuje vojnu kamarilu za spomenutu aferu , koji e oboriti vladu i dovesti
do rehabilitacije Drajfusa (1899. godine).
Votergejt - Mit o moi istraivakog novinarstva definitivno je utvren tokom afere Votergejt
1972. godine u SAD, kada su Bob Vudvord i Karl Berntajn, novinari Vaington posta, istraujui
pokuaj postavljanja prislunih ureaja u sedite Demokratske stranke, doveo do impimenta
republikanskog predsednika Riarda Niksona u Senatu (procesa ispitivanja odgovornosti
predsednika SAD) i njegove ostavke 1974. godine.

2. Primarni izvori
Rije o originalnim, izvornim dokumentima, kao to su javni i tajni izvjetaji, privatna i slubena
pisma, radne knjiice i putovnice, bankovni rauni i interni dopisi, fotografije i sl. Ona nisu
prethodno objavljivana i potiu od vladinih agencija koje ih uvaju. Premda ih je tee pribaviti,
primarna ili ranije neobjavljivana dokumenta, koja obino potiu od primarnog izvora ili uvara
grae, ee sadre podrobnije i konkretnije informacije o temi koja se istrauje.
Pristup primarnim dokumentima na Balkanu nije lak, ali su novi zakoni o slobodnom pristupu
informacijama (SPI), doneti nakon 1999. godine, omoguili da novinari, organizacije civilnog
drutva i graani steknu pravo na informisanje od strane vladinih organa. Pokazali su se kao
korisni za dolaenje do informacija koje novinari nisu u stanju da pribave intervjuima i za pristup
dokumentima koje zvaninici inae ne bi neformalno ustupili.

Zakoni o SPI u naelu ne slue za otkrivanje informacija koje su znaajne za javno zdravlje i
sigurnost, privatnost, nacionalnu bezbednost, poslovne tajne, ekonomsku i monetarnu politiku,
kao i otkrivanje i spreavanje zloina. Pored toga, postoje i zakoni o privatnosti koji garantuju
poverljivost podataka. Uprkos tome, postoji itav univerzum informacija koje zakoni o SPI ine
dostupnima javnosti. Sada je zagarantovana mogunost obelodanjivanja obilja podataka o
dravnim transakcijama, javnim agencijama, politici vlade i vladinim funkcionerima.

3. Votergejt
Mit o moi istraivakog novinarstva je utvren tokom afere Votergejt 1972. godine u SAD-u,
nakon to su Bob Vudvord i Karl Berntajn, novinari Vaington posta, istraujui pokuaj
postavljanja prislunih ureaja u sedite Demokratske stranke, doveo do impimenta
republikanskog predsednika Riarda Niksona u Senatu (procesa ispitivanja odgovornosti
predsednika SAD) i njegove ostavke 1974. godine.
Afera Votergejt je postala sinonim za zloupotrebu moi i opti pojam za sloenu mreu politikih
skandala izmeu 1972. i 1974. godine, koja je obuhvatala korupciju, iznude, prislukivanje
telefona, unitavanje dokaza, i zloupotrebu amerikih obavetajnih slubi FBI i CIA. Sve je
poelo kada su novinari Vaington posta Bob Vudvord i Karl Berntajn 18. juna 1972. godine na
dnu prve strane tog lista objavili izvetaj pod naslovom Petorica uhapena u pokuaju da postave
bubice u prostorijama demokrata. Afera je odmah dobila ime Votergejt, po nazivu poslovnog
centra u Vaingtonu u kome su se nalazile prostorije demokrata.
Bob Vudvord je preko svojih izvora iz FBI doao do pouzdane informacije da je ekipa za
postavljanje prislunih ureaja, koja je dola iz Majamija, ula u prostorije Demokratske partije
oko pola tri ujutru. Oni su uhapeni tokom postavljanja prislunih ureaja u kancelarijama
rukovodilaca te partije. Tada je otpoela dvogodinja borba amerike administracije i tajnih
slubi i redakcije Vaington posta, koja je nastojala da aferu prikae kao zloupotrebu tadanje
vlasti i udarac na ameriki demokratski poredak.
Upornou novinara Vudvorda i Berntajna pronaeni su prvi opipljivi dokazi. Oni su nastavili da
istrauju i preko svog izvora zvanog Duboko grlo, inae visokog funkcionera FBI i otkrili da
ameriki dravni tuilac Don Miel kontrolie tajni fond kojim se finansiraju prljave
aktivnosti, pijuniranje politikih protivnika i da sve to obavlja pod nadzorom Niksonovih

najbliih saradnika. Votergejt je postao veliki nacionalni skandal i predmet 2 istrage prvu je
vodio specijalni tuilac, a drugu specijalni komitet koji je osnovao Senat. Tokom istrage utvreno
je da je predsednik u svom kabinetu posedovao opremu za snimanje razgovora i da je sve
zabeleeno na audiotrakama. Presluavanjem snimaka ustanovljeno je da je on bio upoznat sa
akcijom prislukivanja funkcionera demokrata i da je hteo da prikrije itavu aferu. Niksonovi
najblii saradnici su bezuspeno pokuavali da sve zatakaju i nastojali da ometaju sudsku
istragu. Nakon istrage i suenja na zatvorske kazne osueno je 43 uesnika afere, meu kojima su
bili i najblii predsednikovi savetnici. To je dovelo do pokretanja postupka u amerikom
Kongresu za opoziv Niksona (impiment), nakon ega je on 9. avgusta 1974. podneo ostavku.
Najzasluniji za razotkrivanje afere Votergejt bio je izvor novinara Vaington posta pod
pseudonimom Duboko grlo, visoko pozicionirani funkcioner FBI. Identitet tog izvora bio je
najbolje uvana profesionalna novinarska tajna. Posle 33 godine, 2005., tada ve 91-godinji
Mark Felt, u vreme afere drugi ovek u FBI, u intervjuu za asopis Veniti fer otkrio je da je on
zapravo Duboko grlo. Feltove navode potvrdili su Vudvord i Berntajn, i urednik Vaington
posta u vreme afere Bendamin Bredli, koji je takoe znao identitet izvora. Sastanci novinara sa
Dubokim grlom bili su konspirativni i ugovarani su tajnim znacima. Felt je smatrao da ga FBI
prati i prislukuje, i upozoravao je novinare da su i oni pod merama te vladine agencije. Ukoliko
bi Vudvord imao potrebu za sastankom ostavljao bi kao znak praznu saksiju sa crvenom
zastavicom na balkonu. Od Vudvorda je Felt zahtevao da ga nikada ne citira u potpunosti, iako je
oznaavan kao anoniman izvor. Sretali su se preteno u podzemnim garaama. Jedan od Feltovih
razloga za razotkrivanje afere amerike administracije jeste osveta Niksonu zato to ga nije
postavio za direktora FBI nakon smrti Edgara Huvera. Poto je otkrio identitet, Felt je postao
meta kritika velikog broja kolega iz FBI i CIA, koji su ga smatrali izdajnikom jer je radio protiv
svog vrhovnog komandanta, predsednika SAD.

4. Ljutenje luka
Proces istraivanja se ponekad poredi sa ljutenjem luka - prolaenjem kroz vie slojeva
informacija iz raznih izvora i korienjem razliitih tehnika kako bi se utvrdila istina. Vesti
obino dotiu samo povrinu problema. Zadatak istraivakog novinara je da ode dublje i otkrije
kako, zato i ko je odgovoran. Vano je upamtiti da je istraivako izvetavanje proces u kome
novinar nezakonite radnje istrauje korak po korak.

Tipian proces istraivanja sastoji se iz sledeih etapa:

1. Poetna ideja Moe da doe sa bilo koje strane, novinari bi trebalo da uvek imaju otvorene
oi i ui, jer su mogunosti za priu kriju se svuda. Ponekad izvor pribavi trag ili podatak na
osnovu kojih zapoinje istraivanje, a nekad je novinarska znatielja podstaknuta nekim
zapaanjem. Glasine, pa i askanja po barovima i kafiima takoe mogu da budu podsticajni.
Novinara do tragova moe da dovede i praenje trendova u politici, biznisu, kao i u samom
ivotu.
2. Procena mogunosti - Novinari koji nisu dobro upueni u temu koju istrauju trebalo bi da se
ozbiljnije pripreme. Moraju da provere da li je o onome o emu nameravaju da progovore ve
pisano, da li je u pitanju neto to je zaista novo, kao i da li je istraivanje ostvarivo. U ovoj fazi,
koju neki novinari nazivaju i istraivakim njukanjem, izvetai pretrauju internet, itaju
stare vesti ili na osnovu nekoliko telefonskih razgovora procenjuju ekskluzivnost i izvodljivost
budueg istraivanja. Osnovni cilj njukanja sastoji se u odgovoru na pitanje: Postoji li pria
koja je nova i koju je mogue iscrpno istraiti?
Evo nekih pitanja koja izvetai sebi postavljaju pre nego to zaponu istraivanje:

Koje vrste informacija su potrebne za ovo istraivanje i da li ih je mogue pribaviti?

Da li su dostupna dokumenta i gde?
Da li su izvori voljni da javno progovore? Ukoliko nisu, da li je priu mogue na

legitiman i uverljiv nain ispriati uz pozivanje na neimenovane izvore?

Raspolaem li odgovarajuim predznanjem i strunou?

Osim toga, izvetai razmatraju kalendar i budet za svoj izvetaj:

Koliko vremena, novca i ljudi je neophodno da bi se sklopila pria?

Da li je potrebno formirati tim izvetaa da bi se sprovelo istraivanje, ili je dovoljan

jedan novinar?
Da li je realno da izvetaj bude napisan, s obzirom na vremenska i finansijska
ogranienja?

Pored toga postoji i itav niz vanih pitanja koja se tiu javnog interesa:

Kakav se javni interes zastupa u izvetaju?

Da li se u njemu mone institucije ili pojedinci proglaavaju odgovornima?

Da li on ima nekih posledica po ivote veeg broja ljudi?

Hoe li zahvaljujui emitovanju ili objavljivanju izvetaja stvari krenuti nabolje?
Da li se radi o neemu to ljudi moraju da znaju, ili tek o neemu to ih intrigira?

Najzad, novinari procenjuju i politike, kao i eventualne pravne posledice koje mogu aa
proisteknu iz njihove prie:

Koji su rizici po same novinare?

Koji su rizici po novinsku kuu?
Jesu li ti rizici pravne, finansijske ili fizike prirode?
Mogu li izvetai i novinske kue da se izbore sa tim rizicima i ta je potrebno da bi se oni
umanjili?

3. Formulisanje istraivake hipoteze - Hipoteza je teorija i premisa koja usmerava istraivanje,

uvek se polazi od nje, u njoj je sadrano ono to treba istraiti, dokazati ili opovrgnuti. Pre nego
to prionu na posao, istraivaki novinari formuliu hipoteze koje ih usmeravaju u istraivanjui
pomae im da se ne izgube u lavini prikupljenih podataka.

5. Izvori poverljivosti (Hjugo de Berg knjiga)

Svaki novinar zna da su izvori ivotni sok dobre prie. U velikom broju sluajeva takvi izvori su
voljni da njihovo ime bude otkriveno; od vitalnog je znaaja da tuena strana ima svedoka
odbrane u sluaju optube za klevetu. Sa druge strane, postoje situacije kada izvor pristaje da
prui informaciju samo pod uslovom da njegova anonimnost ostane sauvana. U ovakvim
situacijama novinari istraivai mogu doi u sukob sa zakonom.
Odeljak 10 Zakona o nepotovanju suda iz 1981. omoguava novinarima da ouvaju anonimnost
svojih poverljivih izvora. Postoji, meutim, veliki broj izuzetaka, na osnovu kojih sud moe da
insistira na otkrivanju identiteta kada je to neophodno za sprovoenje pravde, ouvanje dravne
bezbednosti ili spreavanje zloina. Iako se ovim lanom potvruje da je zatita poverljivih
izvora stvar od javnog znaaja za slobodu izraavanja, sudu se ipak dozvoljava da razmotri
specifine injenice i uravnotei suprotstavljene interese.
Evropski sud za ljudska prava je 1996. presudio da je sudski nalog novinaru Bilu Gudvinu da
otkrije izvor informacije predstavljao krenje lana 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Ovo je pozdravljeno kao pobeda istraivakog novinarstva, a Gudvinov savetnik Defri

Robertson prokomentarisao je za Daily Telegraph da Zakon o nepotovanju suda iz 1981. treba

da bude dopunjen, kako bi se obezbedila vea zatita novinarima i englesko pravo uskladilo sa
Evropskom konvencijom. Zakon je ostao nepromenjen do dananjeg dana a, uprkos Gudvinovoj
presudi, u nizu kasnijih odluka pokazano je da je zakon prilino nejasan u pogledu podravanja
prava novinara da zatite svoje izvore. Zakon o obelodanjivanju stvari od javnog znaaja iz
1988. mogao je da dovede do otklanjanja nekih tekoa u vezi sa otkrivanjem informacija i
zatitom izvora, ali izgleda da je njegov naglasak vie na odteti i nainima sprovoenja ove
zatite nego na slobodi govora i informisanja. Dekret titi izvore od nepravednog tretmana, ali
propisuje da informacija sme biti obelodanjena samo jednoj osobi, i to iz odreene grupe, koja,
recimo, ukljuuje poslodavce, ali ne i novinare. Informacija sme biti obelodanjena neovlaenoj
osobi samo ako je u pitanju izuzetno ozbiljna stvar i ako osoba dela iz potenih pobuda, bez
linog interesa.

6. Oruje za Irak

7. Istorijat istraivakog novinarstva u Srbiji

U srpskom novinarstvu moe se govoriti o poecima istraivakog novinarstva u drugoj polovinu
19. veka, jo u vreme otvaranja spora izmeu graanske klase u Vojvodini i klerikalnih krugova
Karlovake mitropolije (koji je zapravo poeo nametanjem mitropolita Germana Anelia od
strane Ugarske vlade, 1879. godine). Tada Svetozar Mileti u novosadskoj Zastavi raskinkava ceo
mehanizam naruavanja srpske crkvene autonomije.
U tampi Srbije neka vrsta prvog velikog, zaokruenog novinarskog istraivanja (kritikog
ispitivanja) bio je sluaj suenja grupi hajduka (razbojnika i ubica) 1896. godine u aku, o emu
je istraivaki svakodnevno izvetavao Pera Todorovi u svom dnevniku Male Novine (kasnije
su svi napisi objedinjeni u brouri Hajduija). Istraivaki karakter ovoj seriji napisa daju
kritiki ton, pokuaj analize uzroka rairenog razbojnitva u tadanjoj Srbiji i pratee ankete o
fenomenu hajduije.

8. Sekundarni izvori

knjige
novine, specijalizovani asopisi i ostala periodika
godinji izvetaji dravnih agencija, privatnih organizacija i kompanija
teze i disertacije
informatori, telefonski imenici, spiskovi lanstva - sadre telefonske brojeve, adrese i

ostale vane podatke koji novinarima mogu da pomognu u pronalaenju sagovornika

biografije u biografiji poznatog politiara moda se navode imena njegovih prijatelja iz
detinjstva, za koje bi novinar mogao da otkrije da figuriraju vlasnici kompanija koje

zapravo kontrolie dotini politiar, premda eli da njegovo vlasnitvo bude prikriveno
publikacije o industriji - mogu da se nadju spiskovi rukovodilaca i ostalih aktera te oblasti
kolski godinjaci - moe da potvrdi podatak da su gradonaelnik i favorizovani izvoa
javnih radova, koji posluje sa gradskom skuptinom, svojevremeno ili u isto odeljenje

Objavljeni materijali, bilo da se nalaze na intenetu ili su tampani, smatraju se sekundarnim

izvorima. S obzirom na to da ve postoji more objavljenih podataka, kljuno je utvrditi koji su
sekundarni izvori znaajni. Novinari potragu obino zapoinju pretraivanjem ve objavljenog
materijala jer je on zahvaljujui raunarima danas dostupniji i jeftiniji. Oni moraju da imaju na
umu da internet ujedno predstavlja i neiscrpan izvor dezinformacija, propagande, glasina i
traeva, te da treba proveriti tanost informacija do kojih se dolazi i kredibilitet razliitih izvora.
Efikasnije je da novinari najpre proitaju objavljene podatke, pa tek onda potrae ljude koji bi
mogli da objasne pozadinu ili prue informacije o kontekstu koje su im neophodne za nastavak
istraivanja. Sekundarni izvori upravo zbog toga mogu da prue mnotvo informacija o nekoj
temi koje su izvetau potrebne da bi razumeo oblast koju istrauje.

9. ta znai CINS?
Centar za istraivako novinarstvo Srbije (CINS) neprofitna je nevladina organizacija, posveena
istraivakom novinarstvu po najsavremenijim, meunarodno usvojenim standardima i uz
korienje novih alata, tehnika i znanja o profesiji. Osnovalo ga je Nezavisno udruenje novinara
Srbije 2007, finansira se iz donacija kako bi izbegao uticaj poslovnih i politikih izvora novca,
koji uglavnom uspeno kontroliu sadraj komercijalnih medija u Srbiji. 2012. je postao
nezavisno pravno telo i registrovan je u Agenciji za privredne registre kao fondacija.

CINS je lan svetske organizacije istraivakih novinara Global Investigative Journalism

Network (GIJN). GIJN je organizacija neprofitnih istraivakih novinarskih grupa, koja se bavi
produkcijom istraivakih pria, treninzima, obezbeivanjem sredstava za rad istraivakih
novinara i pomaganjem osnivanja slinih neprofitnih grupa.

10. Istraivako novinarstvo kao skup tehnika

Postoji mnotvo tumaenja istraivakog izvetavanja i ono moe da bude shvaeno kao skup
istraivakih i izvetakih tehnika koje se koriste za otkrivanje tajnih, prikrivenih ili, iz bilo kog
drugog razloga, teko dostupnih informacija. Te tehnike koriste i ostali izvetai, ali istraivaki
novinari se njima slue sistematinije i intenzivnije. Tehnike istraivanja su:
1. Prikupljanje dokumenata ili praenje pisanih tragova
Oni su sutina istraivakog izvetavanja i esto obezbeuju dokaze ili indicije u vezi sa
nezakonitim radnjama koje novinari ele da razotkriju. Dokumenta mogu da potvrde ili opovrgnu
podatke do kojih se dolo posredstvom ljudskih izvora; oni obezbeuju pozadinu, kontekst i
podrobne informacije koje su potrebna kako bi se izvorima postavila to preciznija pitanja
Istraivaki novinari analiziraju prikupljena dokumenta i koriste podatke koje su otkrili kako bi
sklopili priu.
2. Intervjuisanje izvora ili praenje ljudskih tragova
3. Korienje raunara i interneta, ili pronalaenje elektronskih tragova
Prilikom svojih istraivanja, novinari se sve vie oslanjaju na internet, internet, sa mnotvom
svojih izvora, predstavlja rudnik informacija. Danas je upuenost u tehnike elektronske pretrage
preduslov za bilo kakvo istraivanje. Osim toga, novinari koriste elektronsku potu i druge
vidove elektronske komunikacije za korespondenciju sa izvorima iz vlade ili privatnog sektora.
Kompjuterske baze podataka koje sadre mnotvo informacija takoe su deo opreme
istraivakih novinara.
4. Obavljanje terenskog rada
esto nije mogue pronai alternativu tome da novinar zasue rukave i upusti se u istraivanje na
terenu. Terenski rad je od presudne vanosti da bi novinar stekao oseaj i razvio sluh i njuh za

temu na kojoj radi. Istraivako izvetavanje, kao i svi drugi vidovi novinarstva, tie se stvarnog
ivota. Razumevanje ivota drugih ljudi jednako je vano kao i pribavljanje dokumenata ili
nagovaranje sagovornika da progovore. Terenski rad moe da bude iskorien i za poreenje
vladinih izvetaja o ostvarivanju planova sa stvarnim stanjem stvari. Kako bi se dolo do vane
informacije, novinar ponekad mora da sakrije svoj identitet i krene na zadatak undercover. To
novinarima omoguava da lake dou do onih mesta gde nisu dobrodoli ili da intervjuiu ljude
koji inae ne bi razgovarali sa njima. No, time se rizikuje ugroavanje privatnosti pojedinaca, dok
se sami novinari izlau fizikom riziku. Povrh svega, pouzdanost podataka koji su prikupljeni
zahvaljujui takvoj obmani moe da bude dovedena u pitanje. tavie, nekonvencionalne tehnike
novinare ine ranjivijima za prigovore koji se tiu njihovih motiva i metoda. Zbog toga takvo
istraivanje treba preduzeti samo kada je re o temama od javnog interesa.

11. Intervju kao tehnika

Intervjuisanje izvora ili praenje ljudskih tragova: u novinarskim istraivanjima ljudi su
podjednako vani koliko i dokumenta. Oni govore i odgovaraju na pitanja, to sa dokumentima
nije sluaj. Ljudi pruaju storiju, pozadinu, kolorit i anegdote koje priu ine interesantnijom i
dubljom. Osim toga, novinara mogu da upute i na druga dokumenta koja bi mogla da budu vana
za njegovo istraivanje.
Tokom istraivanja novinari obavljaju razgovore sa velikim brojem izvora. To mogu da budu
zvanini izvori ili pojedinci umeani u sluaj koji novinar ispituje. esto su novinarski izvori
eksperti koji su u stanju da objasne relevantna tehnika pitanja i izvre nepristrasnu ili objektivnu
procenu dostupnih injenica. Ukratko, novinari intervjuiu skoro svakoga od koga mogu da
dobiju informaciju o onome to istrauju.

12. Ovogodinji dobitnici nagrade NUNS-a

Nagrade se dodeljuju za istraivake novinarske radove, koji se bave temama od velike vanosti
za graane teritorije na kojoj se medij distribuira, emituje ili koristi, otkrivaju i dokazuju
nepoznate injenice do kojih su novinari doli sopstvenim radom.
Nagrada se dodeljuje u tri kategorije:

1. Elektronski mediji (radio i televizija) - Adam Santovac (N1) za emisiju Jalovite

neodgovornosti, o problemu izlivanja toksine jalovine iz zatvorenog rudnika kod Krupnja.
2. tampani mediji - Slobodan Georgiev (Vreme) za tekst Otkrivena tajna ministarskog sefa, u
kome se iznose detalji nacrta ugovora izmeu Vlade Srbije i kompanije Etihad o formiranju Er
Srbije.
3. Onlajn mediji - Milica Stojanovi i Perica Gunji za serijal tekstova o prologodinjim
poplavama objavljenih u periodu od septembra 2014. do januara 2015. na sajtu CINS-a.

13. Koliko daleko novinar sme da ide u istraivanju privatnih ivota?

Istraivanje o poznatim ljudima neuporedivo je lake jer je verovatno postoji objavljen material o
njima u brojnim knjigama, asopisima i drugim publikacijama, ali pisani tragovi postoje i kada su
u pitanju manje poznati ili ak nepoznati pojedinci. Ti podaci mogu se pribaviti pomou brojnih
dokumeata kao to su:

profesionalna biografija
matine knjige
kolska dokumenta
podaci o imovinskom stanju (zemljine

sudski spisi
podaci o prihodima
dosijei o istragama antikorupcijskih tela

knjige,

i disciplinskih organa
podaci o donatorima kampanje
industrijske, profesionalne i drutvene

registracija

preduzea)
podaci o putovanjima

oruja,

vozila,

publikacije i informator

Internet je dobra polazna taka za prouavanja neije biografije, ali se u novinarskoj pretrazi ne
treba potpuno oslanjati na njega. Dostupnost tolike koliine informacija, kako u elektronskoj
formi, tako i na papiru, izaziva strahovanje da e mediji, pogotovo televizija i internet, jo
agresivnije nasrnuti na privatnost pojedinaca. Koristi od transparentnosti i dostupnosti
informacija su svakako evidentne. Zahvaljujui njima se obelodanjuju, pa i spreavaju kriminal i
korupcija, a institucije i pojedinci su primorani da povedu rauna o ponaanju. Nalije svega toga
se, meutim, sastoji u tome da naelo transparentnosti olakava eprkanje po privatnim
ivotima pojedinaca, ak i onda kada to nije u neposrednoj vezi sa javnim interesom. Javnost je
dobro upoznata sa skandalima koje sa sobom nosi paparaco novinarstvo u kojem fotografi,
kamermani i izvetai uhode slavne linosti i u najintimnijim situacijama. Takvi ekscesi
srozavaju kredibilitet medija i dovode do optubi da su oni sve agresivniji u trci za tiraima i
gledanou.
Istraivaki novinari ne bi trebalo da emituju ili tampaju podatke i slike samo da bi zaintrigirali
ili skandalizovali javnost. Na primer, izvetavanje o ekstravagantnom ivotnom stilu zvaninika,
kao to su zabave koje organizuju, raskoni domovi u kojima ive, njihove sklonosti ka skupim
vinima ili kavijaru, jeste u javnom interesu ukoliko pokree pitanja o izvorima njihovog
bogatstva i pribavlja dokaze da se takav nain ivota finansira iz javnih fondova. ak i ukoliko
zvaninici mogu da pokau kako im legitimno ostvareni prihodi omoguavaju skupe navike,
novinari imaju pravo da postave pitanje o tome da li takvo razmetanje bogatstvom dolikuje
javnim zvaninicima relativno siromanih zemalja. Ostale sfere privatnog ivota, poput
vanbranih veza, jo su problematinije i razlikuju se od zemlje do zemlje.
U BBC uputstvu za urednike kae se da ne postoji jedinstvena definicija javnog interesa. On
ukljuuje sledee, ali se ne svodi samo na to:

otkrivanje ili istraivanje zloina

otkrivanje opasnog antidrutvenog ponaanja
otkrivanje korupcije ili nepravde
obelodanjivanje neije nekompetencije ili nehata
zatita zdravlja i bezbednosti ljudi
spreavanje obmanjivanja ljudi nekom izjavom ili ponaanjem nekog pojedinca ili
organizacije

obelodanjivanje podataka koji ljudima pomau da znatno kompetentnije odluuju o

stvarima koje su od opteg znaaja

SRBIJA:
Javni interes u oblasti javnog informisanja je:
1) istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno informisanje svih graana Republike Srbije;
2) istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno informisanje na maternjem jeziku graana
Republike Srbije pripadnika nacionalnih manjina;
3) informisanje na srpskom jeziku pripadnika srpskog naroda koji ive van teritorije Republike
Srbije;
4) ouvanje kulturnog identiteta srpskog naroda i nacionalnih manjina koje ive na teritoriji
Republike Srbije;
5) informisanje inostrane javnosti na stranim jezicima kada je to od interesa za Republiku Srbiju;
6) informisanje osoba sa invaliditetom i drugih manjinskih grupa;
7) podrka proizvodnji medijskih sadraja u cilju zatite i razvoja ljudskih prava i demokratije,
unapreivanja pravne i socijalne drave, slobodnog razvoja linosti i zatite dece i mladih,
razvoja kulturnog i umetnikog stvaralatva, razvoja obrazovanja, ukljuujui i medijsku
pismenost kao deo obrazovnog sistema, razvoja nauke, razvoja sporta i fizike kulture i zatite
ivotne sredine i zdravlja ljudi;
8) unapreivanje medijskog i novinarskog profesionalizma.

14. Anonimni izvori

U svakoj zemlji u kojoj je tampa slobodna, anonimni izvori su sastavni deo novinarske prakse.
Postoje legitimni razlozi za korienje navoda neimenovanih pojedinaca ili informacija iji
izvorne moe da bude naveden. Meutim, ova praksa se neretko i zloupotrebljava. Neimenovani
izvori se koriste kao svojevrsna preica. Umesto da tragaju za dokumentima, razgovaraju sa to
vie ljudi i prikupljaju informacije iz vie izvora, novinari se esto oslanjaju na jedan jedini,

neimenovani izvor, kako bi izneli teke optube za korupciju ili zloupotrebu moi. Nasumina
upotreba neimenovanih izvora potkopava kredibilitet novinara.
Postepeno se dolazi do konsenzusa oko toga da se neimenovani izvori ne mogu izbei, ali da
novinari treba da budu veoma oprezni pri njihovoj upotrebi. Ono to je nesporno, to je da samo u
veoma retkim prilikama izvetaj treba da poiva na jednom jedinom neimenovanom izvoru. Osim
toga, informacije iz tih izvora treba da budu potvrene bilo dokumentima, bilo iz drugog, po
mogunosti, imenovanog izvora. Pravilo je da treba imati vie izvora.
Pogotovo se na televiziji posebna panja mora posvetiti tome da se prikrije identitet izvora. I
slika i glas moraju da budu izmenjeni. Nadsinhronizacija od strane druge osobe obino je bolja
od iskrivljenja tehnikim putem. Zamagljivanje, a ne pikselacija jeste najbolji nain da se
obezbedi anonimnost slike. Garancija anonimnosti e moda obuhvatiti i, na primer,
zamagljivanje brojeva na automobilskim registarskim tablicama, kao i voenje rauna o tome da
se lokacija gde saradnik ivi ne otkrije, da bi se izbegao rizik od sluajne identifikacije.
novinske kue moraju da uspostave svoja pravila o upotrebi neimenovanih izvora. Meutim, to
moraju da uine na odgovoran nain, uz svest da nekontrolisano i neodgovorno korienje
neimenovanih izvora moe i dugorono da nakodi kredibilitetu

15. Poverenik za informacije od javnog znaaja

Poverenik je samostalan i nezavisan dravni organ ustanovljen Zakonom, izabran u Narodnoj
skuptini, kome je dunost da obezbedi nesmetano ostvarivanje prava;

on odluuje o albama na odluke organa javne vlasti u pogledu zahteva za informaicjama;

duan je da izradi i objavi praktina uputstva za ostvarivanja prava;
duan je da o svom radu redovno podnosi izvetaje Narodnoj skuptini

Spor zbog uskraivanja prava se pokree na zahtev traioca informacije, koji moe biti podnet u
roku od 15 dana, posle trodelnog testa (proverava da li zahtev podnet po zakonu, trai pismeno
izjanjenje organa i sam ocenjuje informaciju koja je uskraena). Poverenik povodom albe
reaguje u roku od 30 dana. Ako je trailac nezadovoljan poverenikovom odlukom moe tubom
kod suda da pokrene upravni spor u roku od 30 dana.

Kome se aliti: Komisiji Poverenika za informacije od javnog znaaja (www.poverenik.org.rs), ili

sudu. Poverenik moe da saslua sluajeve koji se tiu uskraivanja pristupa informacijama,
otezanja, prekomernog naplaivanja i odbijanja da se informacija objavi u zahtevanom obliku ili
na traenom jeziku. Odluke su obavezujue za javne vlasti. Ukoliko neko telo ne objavi
informaciju, Poverenik ima pravo da se za sprovoenje odluke obrati vladi.

16. Javna i poverljiva dokumenta

Dokumenta mogu da budu javna, poput registra preduzea koji su u nekim balkanskim zemljama
objavljeni na internetu, dok su u drugim dostupni u pismenom obliku. Takva se dokumenta
obino daju onima koji ih zatrae. Ostala vladina dokumenta su meutim poverljiva . Na primer,
irom sveta su prijave poreza na dohodak neto ime vlada raspolae, ali ih gotovo nikad ne
otkriva, to vai I za vojnoobavetajna dokumenta I izvetaje o o policijskim istragama koje su u
toku. Meutim I ona nekad procure do novinara. Takoe su javna mnoga dokumeta o
preduzeima ili pojedincu kojima raspolau vladine agencije (zemljinje knjige I finansijski
izvetaji kompanija sa berzi). Meutim mnogi drugi dokumenti su poverljivi I nisu dostupni
(bankovna ili medicinska dokumentacija I evidencija o zaposlenju). Na Balkanu je pristup
vladinim dokumentima neujednaen. Od mnogih funkcionera se trai da da otkriju ta poseduju i
koliko su bogati, ali oni to esto odbijaju da urade i to im je dozvoljeno.

17. Sluaj Iskopavanje grobova

18. Taerizam
Istraivako novinarstvo i taerizam 1979-1997: godine straha, godine farse
Do pada vlade Margaret Taer mnogi novinari koji su se bavili istraivanjem oseali su se
ugroenim. Tokom tri godine nakon to je njenu funkciju preuzeo Don Mejdor, petnaest
ministara bilo je primorano da podnese ostavku zbog beskrajnog niza kominih detalja koji su se
odnosili na ljubavne afere, gramzivost ili sitnu korupciju, a strah (bar iz ugla novinara) zamenila
je farsa.

Sve u svemu, tabloidi su se usredsredili na prljavo rublje, dok su novine veeg formata pisale o
loem funkcionisanju javnih slubi. Istrage koje je sproveo News of the World ukazale su na
korupciju u vladinoj, pokazale su da je u Donjem domu radio bomba iz redova IRA (1987), da
ilegalni doseljenici, uhvaeni na delu u operaciji Zlatni prsten (1990), plaaju venanje s
lokalnim enama, kao i da postoji klinika za kozmetiku hirurgiju koju pacijenti naputaju
unakaeni i u bolovima (1993). Otkrie Gerija Donsa da je porota odluku o krivici optuenog za
ubistvo donela pozivajui se na prizivanje duhova i iscrpna istraga aktivnosti pedofila takoe su
prie koje bi svi mediji rado prihvatili (Jones, 1999). Moda je najvee intere- sovanje javnosti
izazvala reportaa pod nazivom Fudbalski bosovi i nestane devojke1998), u kojoj se iznose
neprijatne pojedinosti u vezi s ponaanjem, stavovima i nepotenjem dvojice direktora jednog od
vodeih fudbalskih klubova u Velikoj Bri-taniji, koje je verno zabeleio njihov tobonji partner u
prevarama, a zapravo jedan od efova istraivakog odeljenja NoW, Mazer Mahmud.
Znaajna tema tog doba bila je i nuklearna energija, kao i vetina koja je pripisivana njenim
pristalicama u odbrani svojih stanovita. Meu brojnim sluajevima razotkrivanja dvolinosti i
opasnosti treba istai seriju kanala Yorkshire Television i knjigu Dejmsa Katlera i Roba
Edvardsa pod nazivom Britains Nuclear Nightmare /Britanski nuklearni komarl (1988). Bila je
to prva istraga koja je ukazala na visok broj malignih oboljenja u okolini nuklearnih centrala,
ime je zapoeta nauna debata koja jo traje. Na dan emitovanja navedene emisije, 1. novembra
1983, premijerka Taer reagovala je u Donjem domu i obeala da e iznesene tvrdnje najhitnije
biti proverene. Otvorena je Blekova istraga i zapoeta serija istraivanja koja traju i danas, a
osnovan je i (vladin savetodavni) Komitet za medicinske aspekte zraenja u ovekovoj okolini.
Kad je re o novinama velikog formata, odnosi vlade i medija su tokom Foklandskog rata iz
1982. postali izuzetno loi, jer su se ak i rutinski pokuaji nepristrasne analize situacije tumaili
kao izdaja. Vlada je ak pokrenula sudski postupak protiv dravnog slubenika Klajva Pontinga,
koji je novinarima prosledio dokaze o dvolinosti koju su ministri u tom sluaju pokazali prema
Parlamentu. Vlada Pontingu nije mogla nita, ali su se stvari promenile 1983. u sluaju Sare
Tizdal, koja je predala informacije u vezi s dolaskom krstareih raketa u Veliku Britaniju. Taj
dogaaj je gotovo nesumnjivo doprineo usvajanju novog Zakona o dravnim tajnama iz 1988.
Navedeni sluajevi sami po sebi ukazuju na neprijateljski odnos izmeu izvetaa zaposlenih u
novinama velikog formata i vlade. I zaista, politiari visokog ranga gotovo svakodnevno su

vreali novinare, a naroito one zaposlene u BBC-ju, osporavajui istinitost njihovih izvetaja.
Jo konkretnije, vlada je 1987. izdejstvovala nalog za ukidanje serije My Country Right or Wrong
na Radiju 4 mree BBC, koja se bavila radom bezbednosnih slubi, a policija je upala u
kancelarije ogranka BBC Scotland i zaplenila seriju od est emisija pod nazivom Secret Society,
koje je za BBC pripremio Dankan Kembel, pa je ak na silu ula u Kembelov stan i u stanove jo
dvojice novinara. Taj neobian primer vladine paranoje i siledijstva koje je iz nje proizalo
prouo se kao afera Cirkon.

19. Sinopsis pitanja Larsa Milera

1. ta je vasa osnovna hipoteza

ta elite da kaete
na koji nain to elite da kaete

2. ta je va minimum, a ta maksimum prie

ato elite to da kaete

ta je va motiv
Kome je pria vana

3. ta su najvanija pitanja u itavom istraivanju

ta znate, ta pretpostavljate
ta morate da znate: o zakonima i procesima; o normama i uobiajnoj praksi; o istoriji; o
statistici; o etikim obzirima

4. Sainite spisak najvanijih pitanja

5. Sainite spisak informacija koje iziskuju proveru i potvrdu

sainite spisak svih osoba koje bi mogle da budu zainteresovane za uspeh vae prie.
kome bi moglo da bude u interesu da pria ne bude objavljena (unutar vae novinske kue

i izvan nje)
ko bi vas mogao tretirati kao neprijatelja (koje su opasnosti i kako da se zatitite)
ko bi mogli da vam budu saveznici (da li vam je potreban dounik i kako ete ga/je nai)?
kako e publika iskoristiti priu (koja je ciljna grupa i ta e ona uraditi, ako ita bude
uradila)

6. Organizovanje i analiza informacija

klasifikujte informacije po vrsti i vanosti

klasifikujte informacije na proverene i neproverene
razgovarajte o onome ime raspolaete sa svojim urednikom, mentorom ili iskusnim
kolegom

7. Kako pria moe da bude prezentovana?

ta publika treba da sazna i na koji nain?

kako ete publici jasno predoiti proces istraivanja, dokumenta, ljudski interes i

uredniku politiku?
ta ete posebno istai kao injenice, a ta predoiti uz fotografije, mape ili grafikone?
hoete li istraivanje objaviti kao jednu ili vie pria?
hoete li zapoeti objavljivanje pre nego to su sve prie spremne (i napisane)?
da li je pria pogodna za istraivako novinarstvo?
moe li istraivanje biti predoeno sa dodatnim elementima (specijalni logo, pratee prie,
uvodnik)?

8. Koliko novca i vremena vam je potrebno?

koliko vremena vam je potrebno (procenite trajanje perioda i broj radnih sati)?
koliko individualnog istraivanja vam je neophodno?
koliko timskog rada vam je potrebno (navedite broj i uloge lanova tima)?
u kojoj meri (i kada) e vam biti potrebna pomo fotografa, ekipe kamermana i ostalih

koji nisu pisci?

kolika pomo vam je neophodna od kolega iz drugih medija?
kolika pomo vam je neophodna od eksperata izvan medija?

9. Kakva je vaa istraivaka strategija?

sastavite spisak svih neophodnih aktivnosti (po vrsti i hronolokim redosledom).

sainite okviran vremenski raspored svih aktivnosti.
procenite vreme trajanja svih planiranih aktivnosti.

10.Organizujte svoje izvore

navedite usmene izvore

podelite izvore na primarne i sekundarne

klasifikujte izvore prema: ljudskom interesu/linom iskustvu; opredeljenju; nezavisnom

ekspertskom znanju.
procenite jesu li vam izvori mogui saveznici, da li su neutralni, ili neprijateljski

nastrojeni prema onome to radite.

odluite kada, kako i gde ete se obratiti izvorima.
ispitajte mogue pravne i etike probleme koji su povezani sakorienjem tih izvora.
razmislite o tome kako moete da zatitite one izvore kojima je zatita potrebna.
nabrojte pisane izvore:
podelite ih na pratea i osnovna dokumenta.
klasifikujte ih prema stepenu dostupnosti (neposredno dostupni - teko dostupni).
koje informacije/dokumenta su dostupni posredstvom interneta?
kako ete pokuati da pristupite onima koji su tee dostupni?
postoje li u tom pogledu bilo kakve pravne ili etike prepreke?
navedite lokacije za posmatranje i izvetavanje
jesu li te lokacije dostupne (lako ili teko)
kako ete im pristupiti
moete li nainiti fotografije, zvune ili video-zapise
postoje li u tom pogledu bilo kakve pravne ili etike prepreke
isplanirajte odgovarajue vreme za saradnju s kolegama, konsultacije s urednikom,
mentorom ili starijim kolegama, kao i za sastanke s pravnim savetnicima i nezavisnim
ekspertima

11. Tokom procesa istraivanja neophodno je i da:

pribavite i analizirate:
informacije koje pretpostavke pretvaraju u injenice
informacije koje se uklapaju u slagalicu
informacije koje popunjavaju praznine
informacije koje pokreu nova pitanja
informacije koje tek treba da budu potvrene
pripremite kljune intervjue
sastavite spisak najvanijih pitanja
nabrojte kljuna pitanja koja iziskuju potvrdu
nainite plan za intervju
utvrdite svrhu intervjua
odluite kako ete kontrolisati intervju
odredite kada, gde i kako ete realizovati intervju.

12. ta se deava nakon objavljivanja prie?

Koje reakcije moete da oekujete?

ta ete sledee raditi?

20. Kojim tehnikama navesti ljude da govore?

22. Finansijska i politika korupcija.

23. Privatnost naspram transparentnosti

Zahvaljujui transparentnosti esto se obelodanjuje i spreava kriminal i korupcija, a institucije i
pojedinci su primoreni da povedu rauna o svom ponaanju. Meutim, esto je ta transparentnost
izgovor za aprkanje po ivotu pojedinaca iako te informacije nisu od javnog znaaja pod ime se
podrazumeva da se objavljivanjem odreenog teksta:
1.
2.
3.
4.
5.
6.

otkriva kriminal
ukazuje na naglaene antisocijalne pojave
ukazuje na nekompetenciju i nemar
uva zdravlje i sigurnost ljudi
graani tite od prevare
pomae ljudima da budu bolje informisani

Istraivako novinarstvo NIJE paparaco novinarstvo u kome novinari, kamermani, fotografi

uhode javne linostu i u najintimijim situacija. Na taj nain oni srozavaju novinarstku profesiju i
dovode u pitanje kredibilitet medijske kue za koju rade. BBC je napravio pravilnik koji se tie
principa privatnosti i javnog dobra u kome se navodi sledee: Da bismo ostvarili svoja prava na
slobodu izraavanja i informisanja moramo da delujemo unutar okvira koji potuju privatnost
pojedinca i tretira ih na pravi nai, iako pritom istraujemo stvari za koje postoji javni interes da
budu otkrivene.

24. Internet kao alat istraivaa

Istraivakom novinaru koji eli da prelazi granice sedei ispred svog kompjutera dostupan je
ogroman broj internet alata.
Novinar moe da unapredi pretragu ukoliko koristi vie rei ili ukoliko upotrebi specifine rei
usko vezane za datu temu pomou kojih e suziti pretragu.Pretraga se takoe moe suziti
upotrebom navodnika, a osnove matematike takoe pomau u istraivanju minus se koristi da
se rastave odreeni podaci, a plus ukoliko traimo sajtove koji sadre sve kljune rei. Takoe

postoje trikovi za pretraivanje pojedinanih sajtov. Organizovanje mnotva podataka i

preuzimanje podataka sa interneta radi kasni-jeg korienja mogu biti veoma znaajni u
istraivakom radu. Postoje alatke koji omoguavaju pravljenje popisa datoteka i programi za
skidanje podataka sa intemeta.

25. Afera Ubica s kiobranom

26. Pronalaenje ljudi

Zvanine izvore je relativno lako pronai. Novinar samo treba da otvori svoj telefonski imenik i
potrai informativnu slubu neke vladine agencije. Osim telefonskih imenika, brz nain
pronalaenja ljudi je i internet gde je po svim kriterijumima mogue locirati neku osobu i doi do
njene elektronske pa ak i potanske adrese. Osim toga, postoje i specijalizovani imenici I
spiskovi za pojedine delatnosti i profesije. Meutim, u balkanskom kontektu est i uspean nain
za pronalaenje ljudi je pitati druge ljude. Novinari esto od drugih novinara trae imena i
telefonske brojeve koji su im vani za istraivanje . Neretko je ljude najlake pronai preko
njihovih porodica, kolskih drugova, susedstva, drutvenog kluba ili poslovnog i profesionalnog
okruenja.

27. Dokumenta za istraivanje korporacija

1. Registri kompanija i vlasnitva
Svaka kompanija koja obavlja neku delatnost mora da bude registrovana kod nekog organa vlast.
Ovi dokumenti su kao izvod iz matine knjige jednog preduzea i oni nam govore o vlasnitvu,
datumu osnivanja, lanovima uprave i akcionarima, adresu, poetno ulaganje, svrha, tip biznisa
kojim e se baviti i slino.
Meutim kada je kompanija registrovana potrebna je i dozvola za rad- licenca. U mnogim
zemljama za subjekte kao to su banke, trgovci hartijama od vrednosti, brokerske kue,
investitorske kue i finansijske kompanije neophodna je i sekundarna dozvola. Kompanije koje
javnosti prodaju deonice, obveznice i osiguranje moraju da prodju stroiju procedure.

2. Finansijski obrauni i godinji izvetaji

Kompanije imaju obavezu da podnose izvetaje o prihodima i obavezama, dobicima i gubicima,
dividende isplaene akcionarima, a ponekad i naknade za zvaninije. U njima se obino nalazi
vrednost deonica kompanije, njena ulaganja u druge kompanije ili imovinu, aktivnosti tokom
protekle godine i nivo naknade za najvanije lanove personala.
3. Istraivanje kompanije u inostranstvu
Najlake ga je uiniti posredstvom internet. Mnoge zemlje imaju elektronske registre kompanija
koje sadre informacije o korporacijama . Nekim registrima su obuhvaeni I finansijski izvetaji i
obrauni, dok ostali podrazumevaju osnovne informacije o kompaniji..
4. Poslovne dozvole i licence
Svako ko eli legalno da se bavi biznisom mora da ima dozvoluu za rad, a za irok spektar
aktivnosti su neophodne i dodatne dozvole. Poslovne dozvole sadre presudne podatke za
istraivanje poput imena vlasnika, adresa i brojeva telefona, poslovnih odnosa, broja zaposlenih,
sektora za koji je dobijena licenca, rokova i uslova u kojima se odvijaju poslovne aktivnosti.
5. Dokumentacija vladinih regulatornih tela
Osim registra kompanije postoje I druge vladine agencije koje raspolau podacima o preduzeim.
Zadatak tih dravnih agencija je da reguliu itav niz aktivnosti kao to su trgovina, zdrastvo,
telekomunikacije, pa ak i igre na sreu.
6. Sudski spisi
Dobar izvor dokumenata o preduzeima. Parnica koja je pokrenuta protiv neke kompanije sadri
mnotvo informacija, ukljuujui originalna dokumenta i izjave date pod zakletvom, to je graa
koju novinar moe da iskoristi.

28. Pisanje sredinjeg dela prie

Sredinji deo je najtei. Tada pria moe da potone i potpuno propadne, to itaoca navodi na
odustane. Takoe re je o onom delu u kome mogu biti ispriani najmanje interesantni delovi
prie. U sredinjem delu se zapravo nalazi meso izvetaja, novinar zalazi u detalje onoga to je

otkrio. Re je o segment koji je struktuiran prema kljunim temama ili otkriima istraivanja.
Mogua je hronoloka, to znaii da umesto razvijanja tema autor bira da ispria priu otujui
redosled zbivanja.
Prema Krisu Skanlanu poredak se sastoji od tri dela : poetka, sredine i zavretka.
POETAK
SREDINA-1
SREDINA-2
SREDINA-3
ZAVRETAK

nagovetava
S
A
D
R

I
zakljuuje

O EMU? PA TA?
ODELJAK 1
DEUAK 2
ODEUAK 3
VEZIVO

Sredina sadri informacije koje su tematski grupisane po odeljcima koji su organizovani po

logikom kriterijumu. Poetak formalno nagovetava sredinu, a zavretak omoguuje da glavne
poente ostanu u pamenju italaca. Sredinji blokovi se esto najizazovniji za pisanje. to je
izvetaj dui, to je tee odrati itaoovo interesovanje. Postoje razliiti mehanizmi kojima se
itaoci vezuju za priu. Ta sredstva, meutim, mogu biti koriena ne samo u sredini, nego du
celog teksta.
Radnja i prizori: Moda je dobro da se o tekstu razmilja kao o filmu koji se odvija pred
itaoivim oima. Film napreduje samo zbog toga to postoji radnja koja se odvija u prizorima.
Sukob: Moglo bi se rei da istraivako novinarstvo govori o sukobu zloinca i rtava, pobednika
i gubitnika, monih i nemonih.. Novinari taj sukob naglaavaju na poetku ali ga mnogi ne
odre u sredinjim delovima svojih tekstova.
Taka i gledite: Veina istraivakih tekstova napisana je sa autorove take gledita, tanije iz
perspektive onoga ko je prikupio, probrao, I analizirao informacije i ko pria priu kao sveznajui
i uglavnom nepristrasni pripoveda. Meutim, to ne znai da istraivaki tekst ne moe da odri
razliite take gledita.
Dijalog: Istraivaki tekstovi obiluju injenicama. Ponekad su bogati i koloritima i opisima.
Meutim, mogu da postanu jo bolji ukoliko se itaocima prui prilika da uju kako likovi iz

teksta zapravo govore. Sami citati ponekad nisu dovoljni. Razmena, tj.konverzacija daje jasnu
predstavu o likovima ili situaciji koju izveta eli da opie.

29. Dokumenta za istraivanje vladinih institucija

Najbitnija dokumenta za istraivanje vladinih institucija su :
1. Bueti - Najvaniji dokumentima u kojima vlada navodi na koji nain namerava da troi
novac poreskih obveznika. Buetska dokumenta nacionalnih vlada dostupna su javnosti u svim
balkanskim zemljama. Nacionalni budet ukazuje na priritete vlade. Vanost koju vlada pridaje
svakom pojednom sektoru, bilo da se radi o zdrvstvu, odbrani, obrazovanju ili javnim radovima ,
izraena je time koliki mu je iznos dodelila budetom. Budet je dobar pokazatelj tome da li je
vlada sklona prekomernoj potronji. Suma iz budeta koja je dodeljena nekom vladinom telu
govori o tome koliko novca i moi to telo poseduje u odnosu na druge. Organ koji raspolae
podacima o budetu je Ministarstvo finansija, a na lokalnom nivou to su stalne konferencije
gradova i optina i Ministarstvo za dravnu upravu i lokalnu samoupravu.
2. Revizorski izvetaji - Sastavljaju ga zvanina tela specijalizovana za analizu trokova i ostalih
finansijskih podataka o radu vladinih organa. Tim izvetajima se utvruje da li su dotini organi
vlastita sredstva koristili na razuman nain i u skladu sa zakonom. Vani su jer pokazuju kako je
budet troen, da li ima nekih popusta i sl. Naroito su korisni za istraivanje korupcije, prevara i
previsokih cena u vladinim nabavkama. Javni su, njima raspolae Dravna revizorska institucija.
3. Ugovori - Vladini ugovori o nabavkama dobara i usluga ili o dodeli skupih infrastrukturnih
projekata su dokumenta koja treba podvrgnuti paljivijem ispitivanju . Iz njih se moe videti
koliko novca vredi odreeni projekat, koji je rok za njegovo izvoenje, na koje uslove su se
obavezale ugovorne strane, ko su potpisnici i mnogo toga drugog. Novinari mogu da vide da li se
kri ugovor i sl.
4. Dokumenta o istragama organa za borbu protiv korupcije - Iako i ostale vladine agencije
uestvuju u borbi protiv korupcije organi koji su za to specijalizovani ponekad raspolau i nekim
posebnim ovlaenjima koje druge agencije ne poseduju. ak i kada nisu efikasna, ova tela
raspolau ogromnom graom o korupciji u koju su ponekad ukljueni i izvetaj o konkretnim

sluajevima. Na taj nain predstavljaju znaajan izvor podataka za istraivanje pokazatelja

korupcije.
5. Transkripti parlamentarnih rasprava i istraga - Parlamenti demokratskih zemalja redovno
organizuju rasprave ili sasluanja o razliitim aspektima vladanja. Tokom sasluanja, esto moe
da se bavi mnotvom javnih i poverljivih podataka koji se mogu upotrebiti i u svrhe istrage. Osim
toga i same istrage esto podrazumevaju iznoenje neeg novog, posebno kada svedoci budu
pozvani da protivno vlastitoj volji daju iskaz i kada su prinueni da daju informacije. Ponekad su
pozvani i vetaci. Stoga su transkripti parlamentarnih sasluanja koristan izvor podataka. Re je o
dokumentima ije su kopije dostupne na zahtev, osim ako im je sadraj poverlljivog karaktera.

30. Istraivanje neprofitnih organizacija

Tokom devedesetih je na Balkanu osnovano vie hiljada neprofitnih organizacija. One su
uestvovale u razliitim aktivnostima od nadziranja ljudskih prava, do pruanja pomoi
obespravljenim grupama, kao i od borbe protiv korupcije, do praenja zagaenja ivotne sredine.
Donatori su izdvojili velike sume novca kako bi se nevladine organizacije ukorenile i na Balkanu,
lako nema sumnje u to da su one uradile puno toga dobrog, Izvestan broj njih bio je optuen za
finansijske mahinacije i ostale nezakonite radnje.
irom Balkana, postoje registri u kojima su pobrojane nevladine organizacije koje deluju u
svakoj od zemalja. U njima se navode i vrste aktivnosti, adrese i ostali podaci.
Nevladine organizacije moraju da budu registrovane, a registri neprofitnog sektora su u nekim
balkanskim dravama dostupni i preko intemeta. U drugim zemljama je te registre na internet
postavio neki pojedinac ili neprofitna grupa. Registri predstavljaju dobro polazite za istraivanje
dotinih organizacija ili situacija u kojima se one pojavljuju.

31. Zakoni o slobodnom pristupu informacija na Balkanu

ALBANIJA
Zakon usvojen 1999. Zahtev moe podneti svaki pojedinac. Zahtev se odnosi na informacije sadrane u
zvaninim dokumentima, ukljuujui i line podatke o osobama koje su na dravnim funkcijama, a u vezi
sa obavljanjem tih dunosti. Zahtev se podnosi pismeno, vlasti moraju da odgovore najkasnije za 15 dana,

a informacije moraju biti dostavljene najkasnije za 30 dana. Dokumenta mogu ostati nedostupna samo
ukoliko neki drugi zakon, poput zakona o zatiti podataka ili poverljivim informacijama, ograniava
njihovo obelodanjivanje. Za nadziranje zakona zaduen je narodni pravobranilac (Ombudsman) koga bira
parlament. On prima prigovore i sprovodi istrage, ali njegove odluke nisu obavezujue. albe se mogu
podneti i sudu.
Problemi: Sam akt nije u dovoljnoj meri poznat vladi. Narodni pravobranilac je 2004. predloio da protiv
zvaninika koji svesno ili iz nehata prekri zakon budu preduzete disciplinske mere, to pokazuje da
postoji znatno nezadovoljstvo primenom zakona.
Ostale potekoe: Parlament je 2006. usvojio amandmane i uveo jednu novu odrednicu - uskraeno - za
podatke ije bi obelodanjivanje ugrozilo normalno funkcionisanje drave i interese ili efikasnost dravnih
institucija. Taj potez je naiao na otru kritiku civilnog drutva i meunarodnih organizacija. Krivini
zakon zabranjuje otkrivanje dravnih tajni. Za krenje te odredbe sledi kazna i do deset godina zatvora.
BOSNA I HERCEGOVINA
Zakon usvojen 2001. Zahtev moe podneti svaki pojedinac.Zahtev se odnosi na informacije koje u bilo
kom obliku poseduje bilo koja javna vlast, ukljuujui i pravna lica koja vre javnu funkciju. Zahtev se
podnosi pismeno, vlasti moraju da odgovore najkasnije za 15 dana.
ta je izuzeto: Informacije koje mogu znaajno nakoditi interesima odbrane i bezbednosti, spreavanju
i otkrivanju zloina. Uskraivanje je odobreno kako bi se zatitile odluke javnih vlasti, poslovne tajne i
privatnost pojedinaca.
Kome se aliti: Nadlenom organu. Odluke mogu biti osporavane i na sudu ili prosleivane Ombudsmanu
Federacije ili Ombudsmanu Republike Srpske.
Problemi: Centar za pristup informacijama je 2005. godine utvrdio da je samo 57 odsto dravnih tela
uopte odgovorilo na zahteve.
Ostale potekoe: Krivini zakon zabranjuje odavanje dravnih tajni. Nepotovanje te odredbe za sobom
povlai zatvorsku kaznu u trajanju do pet godina.
BUGARSKA
Zakon usvojen 2000. moe ga podneti svaki pojedinac ili pravno lice.

Na ta se zahtev odnosi: Informacije kojima u bilo kom obliku raspolau dravne institucije ili pravna lica
koja se finansiraju iz dravnog budeta i vre javne funkcije, regionalne kancelarije centralnih vlasti,
institucije i tela koji se finansiraju iz programa i fondova EU.
Oblik zahteva: Pismeni ili usmeni.
Rok za odgovor: 14 dana.
ta je izuzeto: Informacija koja se tie privatnosti pojedinca, dravna ili slubena tajna, poslovna tajna ili
materijal na osnovu kojeg se donose odluke. Bilo kakvo izuzimanje mora biti odobreno odlukom
parlamenta. Informacije koje se tiu pripremnog rada ili stavova i saoptenja o tekuim pregovorima mogu
biti zadrane dve godine. Tada se trai delimian uvid, koji esto nije odobren.
Kome se aliti: Ne postoji unutranji albeni mehanizam, niti nezavisno nadzorno telo. albe zbog
odbijanja da se informacije obelodane mogu se podneti regionalnom Administrativnom sudu i Vrhovnom
administrativnom sudu.
Problemi: Program za pristup informacijama je 2004. utvrdio da je za svega 60 odsto zahteva zaista bio
omoguen uvid u neke podatke. Meutim, 2008. su se odbijanja dogodila u manje od jedan odsto od
ukupnog broja zahteva.
Ostale potekoe: Godine 2002. usvojen je Zakon o zatiti poverljivih informacija. Njime su uvedena
rigorozna ogranienja, jer je gotovo svakome omogueno da potpie klauzulu 0 tajnosti ili poverljivosti.
Pri tome se zahteva da bude pokazana teta koja bi nastala od pojedinih otkrivanja, ali se ne ukazuje na
vanost utvrivanja javnog interesa.
CRNA GORA
Kada je zakon usvojen: 2005.
Ko moe podneti zahtev: Svaki pojedinac ili pravno lice.
Na ta se zahtev odnosi: Informacije kojima u bilo kom obliku raspolau dravne i lokalne vlasti, javna
preduzea i ostali entiteti sa javnim ovlaenjima.
Oblik zahteva: Pismeni ili elektronski.
Rok za odgovor: Osam dana, pri emu moe biti produen i za dodatnih 15 dana. U izuzetnim sluajevima
moe biti zahtevan odgovor u roku od 48 sati.

ta je izuzeto: Informacije koje se tiu nacionalne bezbednosti, odbrane ili meunarodnih odnosa; javne
bezbednosti, komercijalnih i drugih privatnih ili javnih ekonomskih aktivnosti; ekonomske, monetarne ili
politike razmene sa inostranstvom; spreavanja i istrage kriminala; privatnosti pojedinaca i ostalih linih
prava; internih pregovora. Da bi podaci bili uskraeni, interesi moraju biti znaajno ugroeni, a
prouzrokovana teta mora biti znaajno vea od javnog interesa da takva informacija bude objavljena.
Informacije ne mogu biti uskraene ukoliko se odnose na krenja pravila, neovlaeno korienje javnih
resursa, zloupotrebu vlasti, krivina dela i ostale propuste u rukovoenju.
Problemi: Mrea za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) saoptila je 2006. da je podnela nekoliko
stotina zahteva i izvestila da su agencije blagovremeno odgovorile samo u 50 odsto sluajeva.
HRVATSKA
Kada je zakon usvojen: 2003.
Ko moe podneti zahtev: Svaki pojedinac.
Na ta se zahtev odnosi: Informacije u posedu javnih vlasti, ukljuujui i dravna tela, lokalne i regionalne
vlade, pravna i fizika lica sa javnim ovlaenjima.
Oblik zahteva: Pismeni ili usmeni.
Rok za odgovor: 15 dana.
ta je izuzeto: Informacije koje su zakonom proglaene dravnom, vojnom, slubenom, profesionalnom ili
poslovnom tajnom, ili lini podaci obuhvaeni zakonom 0 zatiti podataka. Informacije mogu biti
uskraene ukoliko postoji utemeljena sumnja da bi njihovo objavljivanje ugrozilo spreavanje,
otkrivanje ili procesuiranje krivinih dela; onemoguilo odravanje sudskih, administrativnih ili drugih
sasluanja; onemoguilo sprovoenje administrativnog nadzora; ozbiljno nakodilo ivotu, zdravlju i
bezbednosti ljudi ili ivotne sredine; onemoguilo primenu ekonomske ili monetarne politike, ili ugrozilo
prava na intelektualnu svojinu.
Kome se aliti: Najpre nadlenom organu, a ako odgovor nije zadovoljavajui, Administrativnom sudu ili
Ombudsmanu, iako njihove odluke nisu obavezujue.
Problemi: Hrvatski Helsinki odbor je 2005. utvrdio da su javna tela uskraivala odgovore na zahteve koji
su se ticali ak i rutinskih informacija, te da mnoga nisu ni imenovala zvaninike za informacije, niti
nainila kataloge podataka ili registre zahteva.

Ostale potekoe: Krivini zakonik zabranjuje otkrivanje dravnih tajni. Krenje te odredbe se kanjava
zatvorom u trajanju i do pet godina. Oni koji nisu zvaninici, a svesno objave tajnu, mogu biti kanjeni
novano ili zatvorom u trajanju do tri godine.
KOSOVO
Kada je zakon usvojen: 2003.
Ko moe podneti zahtev: Svaki pojedinac ili pravno lice registrovano na Kosovu.
Na ta se zahtev odnosi: Dokumenta u posedu svih institucija Republike Kosovo, optina, nezavisnih tela
osnovanih po Ustavu Kosova ili Kosovske agencije za privatizaciju.
Oblik zahteva: Pismeni ili elektronski.
Rok za odgovor: 15 dana.
ta je izuzeto: Informacije koje bi dovele u pitanje javni interes u oblasti bezbednosti, odbrane i vojnih
pitanja, meunarodnih odnosa ili finansijske, monetarne ili ekonomske politike; privatnost i integritet
pojedinaca; komercijalni interesi; sudski postupci ili tok inspekcija, istraga ili obrauna. Izuzeta su i
interna dokumenta koja se jo razmatraju ili ije bi obelodanjivanje ozbiljno ugrozilo proces donoenja
odluka.
Problemi: Ombudsman je 2005. situaciju sa zakonom o SPI opisao kao primer zakona koji je do sada
umnogome postojao samo na papiru.
MAKEDONIJA
Kada je zakon usvojen: 2006.
Ko moe podneti zahtev: Svaki pojedinac ili pravno lice.
Na ta se zahtev odnosi: Informacije iz dravnih ili optinskih tela, kao i one koje se tiu organa ili lica
koji vre javne funkcije.
Oblik zahteva: Usmeni, pismeni ili elektronski.
Rok za odgovor: 10 dana.
ta je izuzeto: Zatiene informacije, lini podaci, poverljive informacije, poreske zloupotrebe,
predstojee istrage, dokumenta u fazi prikupljanja - ukoliko bi njihovo otkrivanje izazvalo nesporazume,

rizik po zatitu ivotne sredine, ili bi ugrozilo intelektualnu svojinu. Svi eventualni izuzeci prolaze
proveru koja, u sluaju da je javni interes vei od svake tete koja moe biti izazvana, moe dovesti i do
objavljivanja.
Kome se aliti: Komisiji za zatitu prava na slobodan pristup javnim informacijama (www.sinf.gov.mk)
koja je nadlena i za primenu zakona. Protiv odluka Komisije mogue je pokrenuti albeni postupak pred
sudom.
RUMUNIJA
Kada je zakon usvojen: 2001.
Ko moe podneti zahtev: Svaki pojedinac.
Na ta se zahtev odnosi: Informacije o strukturama vlasti i dravnim kompanijama.
Oblik zahteva: Pismeni.
Rok za odgovor: 10 dana.
ta je izuzeto: Informacije o nacionalnoj bezbednosti, javnoj bezbednosti i javnom poretku, rasprave
unutar vlasti, komercijalni ili finansijski interesi, lini podaci, tekue krivine i disciplinske istrage, sudski
procesi i podaci koji su tetni za iznoenje iz razloga zatite omladine.
Kome se aliti: Nadlenom organu ili sudu. Narodni pravobranilac (Ombudsman) takoe moe sasluati
pritube i dati izvesne preporuke.
Problemi: lako je 2005. godine svega dva odsto od preko 700 000 zahteva bilo odbijeno, poverljivost se
jo uvek zloupotrebljava radi prikrivanja razliitih informacija, velike finansijske dobiti i odbijanja da se
informacija obelodani u zahtevanom obliku.
Ostale potekoe: Zakon o tajnim podacima sadri odredbu o poslovnim tajnama koje su definisane kao
bilo kakve informacije koje se mogu ticati interesa nekog pravnog lica, svejedno da li je ono privatno ili
dravno. Krivini zakonik zabranjuje posedovanje poverljive informacije od strane onih koji nisu
ovlaeni da je imaju.
SRBIJA
Kada je zakon usvojen: 2004.
Ko moe podneti zahtev: Svaki pojedinac.

Na ta se zahtev odnosi: Informacije i dokumenta javnih vlasti, ukljuujui dravna tela, organizacije koje
raspolau javnom moi i pravna lica koja se u potpunosti ili preteno finansiraju iz dravnih izvora. Za
objavljivanje informacija.
O javnom zdravlju i ivotnoj sredini postoji javni interes, a pretpostavlja se da on postoji i u sluaju svih
drugih informacija, osim ukoliko javne vlasti ne dokau suprotno.
Oblik zahteva: Pismeni ili usmeni.
Rok za odgovor: 15 dana, osim u situacijama kada postoji pretnja po ivot ili slobodu neke osobe, zatitu
javnog zdravlja ili ivotne sredine. U tom sluaju se na zahtev mora odgovoriti u roku od 48 asova. Rok
moe biti produen na 40 dana ukoliko dravna institucija ima opravdan razlog za neispunjavanje roka od
15 dana.
ta je izuzeto: Informacije ije obelodanjivanje predstavlja rizik po ivot, zdravlje, bezbednost ili bilo koji
drugi vitalni interes neke osobe; ugroava ili opstruira krivini ili bilo koji drugi pravni proces; ozbiljno
ometa nacionalnu odbranu, nacionalnu i javnu bezbednost ili meunarodne odnose; sutinski potkopava
ekonomske procese ili znaajno ugroava ekonomske interese. Izuzetak su i informacije koje su zatiene
zakonom, poput dravnih, slubenih, poslovnih i drugih tajni, ukoliko njihovo objavljivanje predstavlja
ozbiljnu pretnju po pojedince iji interesi nadvladavaju pravo javnosti na informaciju. Pristup
informacijama je ogranien i ukoliko bi se u protivnom prekrilo pravo na privatnost ili ugled neke osobe,
osim ako ona na to pristane.
Kome se aliti: Komisiji Poverenika za informacije od javnog znaaja (www.poverenik.org.rs), ili sudu.
Poverenik moe da saslua sluajeve koji se tiu uskraivanja pristupa informacijama, otezanja,
prekomernog naplaivanja i odbijanja da se informacija objavi u zahtevanom obliku ili na traenom
jeziku. Odluke su obavezujue za javne vlasti. Ukoliko neko telo ne objavi informaciju, Poverenik ima
pravo da se za sprovoenje odluke obrati vladi.
Problemi: U periodu od osnivanja (1. jula 2005.) do 31. jula 2009, Kancelarija Poverenika je obradila
ukupno 6 612 zahteva. Od toga je reeno oko 5 800.
Nevladine organizacije koje promoviu SPI:
Transparentnost Srbija
Komitet pravnika za ljudska prava
Centar za unapreenje pravnih studija

Beogradski centar za ljudska prava

Inicijativa mladih za ljudska prava
Regionalni izvori

32. Privatnost (Hjugo de Berg knjiga)

Povreda privatnosti jo je jedna oblast gde treba dobro razmisliti kada, gde i pod kojim uslovima u
istraivakom novinarstvu moe biti opravdano zaobilaenje etikih ogranienja, koja se obino potuju.
Na prvom mestu treba imati na umu razliku koja se obino ne primeuje, a to je razlika izmeu tajnosti i
privatnosti. Tajnost podrazumeva namerno i smiljeno prikrivanje radnji, dogaaja ili informacija. No, nije
sve to se dri u tajnosti lino, niti su line stvari obavezno namerno prikrivane.
Vrednost privatnosti
Skloni smo da verujemo da je pravo na privatnost jedna od osnovnih tenji ljudskog ili civilizovanog
drutva. Pravo na privatnost obezbeuje zatitu od drave ili socijalnih grupa koje pokuavaju da nas
kontroliu zloupotrebljavajui nae slabosti. Da privatnost nije priznata kao pravo, ne bismo se mogli
zatititi od manipulacije i pritisaka na svoje miljenje i ponaanje. Privatnost podrazumeva da nad
odreenim sferama naih ivota imamo neprikosnovenu kontrolu i da u njih drugi nemaju pravo da se
meaju, niti da njima upravljaju sem ako mi tako izaberemo. Stoga se pravo na privatnost zasniva na
prihvatanju ljudi kao slobodnih i racionalnih individua, za iji je razum neophodno da se odreeni delovi
njihovih ivota smatraju privatnim i zatienim, kako bi oni mogli da ispune osnovne ljudske potrebe,
elje, ciljeve i razvijaju meuljudske odnose.
Razvoj prava na privatnost
Granica izmeu privatne i drutvene sfere ljudskog ivota moe se povui na razliitim mestima, u
zavisnosti od prirode institucija ili drutvenog statusa osoba kojima se novinari bave. Veoma je oigledno
da su te granice zapravo usko povezane sa optim stavom koji javnost ima o novinarskom ugroavanju
privatnosti.
1. Javne linosti koje imaju veliku mo i drutveni uticaj. Ovo se, oigledno, odnosi na politiare, mada se
u ovu kategoriju mogu ubrojati i dravni slubenici, profesionalci, poslovni ljudi i kriminalci, i to na
osnovu injenice da oni ili koriste svoju mo u nae ime, ili imaju drutvenu i profesionalnu odgovornost,
ili kre zakon.Treba imati na umu da su, u ovom sluaju, od javnog interesa samo informacije koje se
potencijalno odnose na krenje odgovornosti ili dunosti.

2. Javne linosti koje je stvorio i koje odrava publicitet. Njihove karijere zavise od publiciteta koji imaju,
preutno sklopili faustovski ugovor. To slui medijima kao opravdanje za praenje njihovih privatnih
ivota - uz dozvolu ili bez nje.
3. Ljudi koji su postali javne linosti ne svojim izborom, ve nenamerno, zahvaljujui prirodi dogaaja,
koji se mogu nazvati nedunim rtvama ili svedocima.. U ovom sluaju privatne informacije o takvim
pojedincima su apsolutno irelevantne i oni imaju izuzetno pravo na privatnost, osim ako je to sutinski
povezano sa samim dogaajem.
Dalje, vano je imati na umu da ljudi ija je privatnost ugroena imaju barem pravo da odgovore na
optube istrage. Prvo, zbog toga to za pronaeni dokaz moda postoji i drugo objanjenje. Kao drugo,
ak i da to nije tako, moralni principi nas obavezuju da optuenima damo priliku da odgovore na optube.
I poslednje, zato to javnost treba staviti u najbolju moguu poziciju da donese svoj sud, a ako se ne ukae
jasna prilika, ak i da optueni ne da nikakav odgovor, javnost moe shvatiti ozbiljno mogunost da je, u
novinskom izvetaju, neiji bezrazlono ukaljan ugled.

33. Uvod: tvrd ili mek?

Istraivaki tekstovi mogu da ponu faktografskim (sumarnim), to jest tvrdim uvodom. Mogu da ponu
i reportano, koloritno, to se smatra mekim uvodom. Oba dobro vre svoju funkciju, zavisno od vrste
prie i materijala kojim novinar raspolae. Cilj uvoda je da itaoce uvue u priu i da im omogui da
shvate o emu je pria.
Novinari se prilikom pisanja esto suoavaju sa tekim izborima. Tvrd uvod odlikuje se zanimljivou i
neposrednou, naroito ukoliko se u tekstu otkriva neto novo i okantno. S druge strane, mek uvod
donosi emocije i dramatinost, pa prii daje ljudsko lice.
Osnovne vrste reportanih uvoda su:
1. Citatni uvod upeatljiva izjava znaajnog sagovornika
2. Opisni uvod opis osobe, mesta ili predmeta
3. Narativni uvod podrazumeva prianje odreene price, a ne opisvanje osobe ili mesta
Rizici reportanih uvoda
Meki uvodi nisu uvek funkcionalni, kako ne bi bili promaa potrebno je da zadovolje sledee standarde:

jednostavnost - pripovedanje i opisivanje treba da budu lako i trenutno razumljivi

vanost - uvod mora da bude direktno povezan sa ostatkom price, ukoliko je fokus pomeren,

itaoci se oseaju prevarenima, smatraju da pria nije ono to je na poetku obeavala da e biti
zanimljivost - ako je uvod dosadan, ili ako su upotrebljeni citati bledi, pria hramlje
usredsreenost - uvod priprema itaoca, pa bi trebalo da, koliko god je to mogue, ilustruje neki
vaan segment prie koji e kasnije biti potpunije obraen

*Kljuni paragrafi: Nakon to se opredele za uvod, novinari moraju da osiguraju povratak na osnovnu
temu izvetaja, a prelazak sa uvoda na glavni deo omoguuju kljuni paragrafi (nat graf ili pa ta?
paragraf). On predstavlja obeanje koje se tie sadraja prie i njene poruke, u njemu je sadrano jezgro
price i treba da ostvari sledee ciljeve:

Opravdava priu, sugeriui itaocu zato bi ona trebalo da mu bude vana

Omoguuje okonanje uvoda i objanjava njegovu povezanost sa ostatkom price
Objanjava zbog ega je pria aktuelna
Sadri dodatni material koji pomae da italac shvati vanost prie

*Zavretak ima tri funkcije:

kazuje itaocu da je pria gotova

podvlai glavnu poentu
treba da odjekuje u glavi itaoca, da se uree u pamenje, da navede na razmiljanje

Vrste zavreetaka:
1. narativni omoguuju autoru da same svoje teze, ali na posredan nain, prianjem prie.
2. eksplanatorni mogu da sumiraju glavna otkria, ponavljaju teme dotaknute u glavnom
delu teksta kako bi se italac podsetio zbog ega je pria vana; njime se moe predviati
budua situacija na osnovu onoga to je izneto u tekstu
3. citatni efikasni jer nude saetak ili zakljuak koji ne iznosi novinar, ve neko drugi,
poslednju mogunost da se u prii uje drugi glas, ime se stvara predstava objektivnosti
4. opisni nudi se slika mesta ili doarava neki prizor

34. Vanost dokumenata

35. Strategija za prikupljanje informacija

36. Procvat istrivakog novinarstva devedesetih

38. ene i novinarstvo

U studijama o medijima i komunikaciji zapaa se nedostatak objektivnih podataka o ulozi ena u
istraivakom novinarstvu, to bavljenje ovom temom ini prilino komplikovanim. Istraivanja
o enama u novinarstvu u tampanim i elektronskim medijima, sprovedena osamdesetih godina
XX veka u nekoliko zemalja, ukazuju na njihov poloaj u ovoj profesiji. Rezultati su konstantno
pokazivali da u tampanom i televizijskom novinarstvu dominiraju mukarci. ene su u velikom
broju zastupljene na pozicijama nieg nivoa, dok ih je izuzetno malo na pozicijama izvrnih
producenata. Postoje dokazi da su ene za isti posao plaene manje nego njihove muke kolege,
uprkos tome to imaju jednake kvalifikacije i radno iskustvo. Ove nejednakosti proizlaze iz
kombinacije procesa zapoljavanja koji favorizuje mukarce i diskriminatorskih stavova osoba
odgovornih za donoenje odluka. Ona iznosi i dodatne faktore zajednike za mnoge profesije:
teret brige o deci, koji pada na enu a ne na mukarca, i seksistiko ponaanje prema enama u
okviru profesionalne kulture.
Ideje javnosti i javne sfere predstavljaju veliki problem za ene u drutvima u kojima
ideologija razdvojenih sfera hrani mone mitove o polnoj segregaciji. Smatra se da postoji
tendencija da se muke teme izjednaavaju s javnom sferom i posmatraju kao ozbiljni
dogaaji koji zasluuju da postanu deo vesti, dok se enske teme esto povezuju sa
privatnom ili kunom sferom, koja ima nizak status i prioritet.
Zanimljivo je da primeri poznatih novinara istraivaa iz prolosti otkrivaju kljunu ulogu koju
su ene u novinarstvu odigrale u politikim borbama za ukljuivanje enskih prava i potreba u
programe u okviru javne sfere. Krajem XIX veka mali broj ena iz redova srednjeg stalea
postepeno je izvlaio korist iz raznovrsnih obrazovnih kapaciteta koji su bili na raspolaganju
mukarcima iz njihovog drutvenog stalea. Ovo im je omoguilo da razviju karijere u okviru
konteksta koji, posmatran sa nae vremenske pozicije, moemo identifikovati i okarakterisati kao
istraivako novinarstvo. Novinarke i autorke kao to su Eni Besant, Vera Briten, Ketrin Glesjer,
Idit Nezbit, Mod Pember Rivs, Margaret Hejg Tomas i Beatris Veb istakle su se promovisanjem
enskih pitanja, esto okruene neprijateljskim reakcijama svojih mukih kolega.

Dejvid Lojd (1998), osniva emisije Dispatches na Channel 4 i njegova naslednica i urednica
programa Doroti Berns (1999) tvrde da je to bio jedan od prvih istraivakih medija koji je uveo
istraivake reportae o onome to je generalno smatrano enskim temama i u brani prezrivo
otpisivano kao dnevna televizija. Samohrani roditelji, okrutnost prema deci, bezbednost na
poslu, tretman starijih osoba i predrasude protiv njih bile su samo neke od tema istraivanih u
okviru ovog programa. Lojd i Berns kau da je ovo doprinelo stvaranju uslova za izraavanje
enskog miljenja u istraivakom novinarstvu, kao i uspostavljanju protivtee karakteristinim
mukim temama, karakteristinim za ovu profesiju.
Uprkos tekoama sa kojima se ene susreu na profesionalnom planu, veliki broj savremenih
strukturnih promena ukazuje na mogunost da e u budunosti biti sve vie ena novinara. U
izvetaju o zaposlenosti, koji je sainio Unesko, pokazano je da raste broj ena studenata
urnalizma, posebno u Evropi i SAD.
Odnos prema uspenim reporterkama istraivaima, kao to je bila Veronika Gerin, uvena irska
novinarka crne hronike ubijena 1996. godine, ilustruje neke od predrasuda koje okruuju ulogu
ene na debljem kraju kriminalistikog izvetavanja iz podzemnog sveta. Njena tragina smrt
izazvala je kritike kakve teko da bi bile upuene njenim mukim kolegama. Pre ubistva, ona je
tri puta napadana, njenom muu je preeno smru, a njenom sinu seksualnim nasiljem. Zbog toga
je Veronika Gerin posthumno kritikovana u medijima da je stavila karijeru ispred porodice. Njena
smrt pokrenula je niz pitanja, ukljuujui i pitanje spektakularizacije vesti o kriminalu, kao i
nedostatka adekvatne zatite kriminalistikih reportera. Kao eni novinaru istraivau,
prebacivano joj je to je suvie dobro poznavala dablinsko podzemlje. Smatrana je
nemilosrdnom u svom poslu - optuba koja nikad nije izneta protiv ratnih dopisnika
mukaraca.

40. Svetska banka sruila selo u Albaniji

41. Karakteristike istraivakog novinarstva

Istraivaki tekst...

Predstavlja rezultat inicijative i delovanja istraivaa i njegove medijske organizacije

Ne poiva na procureloj informaciji ili tuem istraivanju, nastao je kao rezultat inicijative

samih novinara
Otkriva informacije koje su do tada bile nepoznate ili skrivane od javnosti
Sakuplja i povezuje poznate injenice na nov nain
Iziskuje vreme i trud, potrebno je razgovarati sa mnotovom izvora, prikupiti dokumenta i

provesti nedelje ili ak mesece sklapajui priu

Tie se stvari koje su od javnog interesa

Iako istraivaki novinari otkrivaju tajne informacije, istraivako izvetavanje je neto vie od
detektivskog rada. Istraivaki novinari otkrivaju informacije zato to znaju da je to veoma vano za
javnost koja ima pravo da zna. Istraivaki novinari ne otkrivaju tajne injenice samo zato to je to
uzbudljivo, niti sa idejom da e za to da budu nagraeni. Njihov rad je motivisan eljom da otkriju
nezakonite radnje, kako bi javnost mogla da se upozna sa njima. Istraivai se nadaju i da e, nakon to
nepravilnosti budu otkrivene, uslediti i njihovo otklanjanje.

42. Metode istraivakog novinarstva

43. Finansijska i politika korupcija

Malo je vesti koje tako uspeno daju za pravo predrasudama kao one o skuptinskoj korupciji. U
mnogim sluajevima previa se politika dimenzija korupcije. Ponekad se politiki lider
aavanjem, proneverom novca iz gradskog budeta i drugim oblicima zloupotrebe slubenog
poloaja slui kao sredstvima politike kontrole, a korupcija se koristi kao politiko orue.
Tipini primeri zloupotrebe su:
Reavanje stambenog pitanja: skuptine velikih gradova obino pod zakup izdaju desetine hiljada
stanova i kua. U potencijalne zloupotrebe ubrajaju se manipulisanje sistemom da bi stan dobili
prijatelji ili roaci odbornika ili slubenika, ili ak nezakonito davanje stanova u podzakup.
Zapoljavanje: skuptine su krupni poslodavci i imaju ogroman potencijal za nepotizam.
Dodela ugovora: tenju da se podstakne konkurentno uee na tenderima za skuptinske slube
prate stroga pravila koja bi zagarantovala potenje i estitost. Meutim, postoji potencijal za
razne dogovore ispod ita s favorizovanim preduzeima ili privrednicima.

Graevinsko zemljite: ovlaenje skuptina da izdaju dozvole za gradnju ili da odreuju

zemljite za odreene tipove razvoja jedno je od najprimamljivijih podruja za korupciju. Jednim
potezom pera, relativno jeftina i neugledna njiva nadomak izlaza s auto-puta moe da se pretvori
u vredno graevinsko zemljite za podizanje prigradskog megamarketa.
Interna demokratija: odbornici veinom na poloaj stupaju kao kandidati neke politike stranke, a
kontrola kandidata jedan je od glavnih podupiraa politike moi u lokalnim okvirima.
Zloupotrebe mogu biti raznovrsne. Mogu se falsifikovati adrese, tako da odreena lica glasaju u
odreenoj izbornoj jedinici, moe doi do masovnog upisivanja lanova, ili se pak protivnici
mogu ispisati sa spiska graana s pravom.
Privilegije: jedan od klasinih razloga za ogorenost javnosti jeste bahato raspolaganje
skuptinskih poslanika sredstvima koja su im na rasplaganju, koja su dokaz da javna funkcija
prerasta u privatni uitak. Takvi sluajevi su legitimne mete novinara istraivaa. Ipak, treba
voditi rauna i o onim aktivnostima koje, mada nisu oigledno kriminalne, takoe mogu da se
podvedu pod zloupotrebu javnog budeta ili pruanje usluga radi ostvarenja politikih ciljeva.

44. Ljudski izvori

Postoje istraivanja u kojima prosto nije mogue u potpunosti se osloniti na dokumenta i
neophodno je razgovarati sa graanima.
Uobiajeni (zvanini) izvori U svakodnevnoj potrazi za informacijama, novinar esto stupa u
kontakst sa ljudima iz vlasti u njihovim predstavnicima za medije. To mogu biti:

funkcioneri vlade ili portparoli vladinih kancelarija i agencija

direktori korporacija ili njihovi predstavnici za tampu
predstavnici istranih organa

Zvanini izvori sami po sebi nisu dovoljni, jer je potrebna i druga taka gledita, a zvaninici
esto tee ka tome da sakriju neto od javnosti. Oni se koriste sofisticiranim tehnikama kako bi
zavarali trag novinara, manipuliu informacijama i vestima, te je oslanjanje na njih
neprihvatljivo. Informacija uvek mora da bude proverena, nezavisno od kog izvora potie.
Provera moe biti izvrena na osnovu dokumenata ili intervjua.

Ostali izvori koje novinari intervjuiu su oevici. Oni predstavljaju znaajan izvor informacija,
poto su u stanju da opiu dogaaje onako kako su se zaista desili, osobe koje su u njima
uestvovale, mesto deavanja, ono to je reeno ili se moglo uti, kao i ostale vane dogaaje.
Informacije iz prve ruke, odnosno ono to je osoba zaista videla predstavlja najbolju informaciju
za novinara. Ukoliko informacije dobijaju iz druge ili tree ruke, novinari treba da pitaju izvore
da li znaju nekoga ko je lino prisustvovao dogaaju koji opisiju i ko ima informacije na osnovu
vlastitog iskustva.
Insajderi (dojavljivai) Moda i najvredniji izvori informacija jer sui z prve ruke upoznati sa
prilikama u vladinoj agenciji ili korporaciji, kao i sa funkcionisanjem javnog ili privatnog
preduzea koje je predmet istraivanja. Oni mogu da ukau na druge izvore, pribave dokumenta i
pratee informacije, doaraju kontekst. Dojavljivai su dobro pozicionirani insajderi koji se,
obino svojevoljno, obraaju novinarima ili drugim istraivaima sa informacijama o kriminalu i
drugim vidovima nezakonitih radnji. Sa njima se treba postupati obazrivo i nije na odmet znati
njihov motiv, jer se na taj nain stie predstava o njihovoj kredibilnosti i pouzdanosti. Jedan od
problema je obezbivanje njihove bezbednosti, posebno ako e njihov identitet biti otkriven.
Kljuno je sa njima uspostaviti odnos poverenja i drati se datih obeanja (ak i po okonanju
istrage) poput zahteva da se sauva njihova anonimnost.
Bivi Osobe koje su ranije radile za neku agenciju i kompaniju, upoznati su sa samom
institucijom, temom ili osobom koja novinara zanima, a spremniju su da govore jer se ne plae da
e biti ukoreni ili otputeni. ak i kad nisu upoznati sa sadanjim stanjem, informacije kojima
raspolau mogu da prue uvid u pozadinu, kontekst i indicje o tome kako da nastave sa radom.
Prijatelji i neprijatelji Najbolje poznaju neku osobu, te je logino da ih novinar intervjuie
kada eli da pribavi podatke o nekom pojedincu. Sa njima treba biti dosta oprezan, prijatelji
priaju samo dobro, neprijatelji samo loe.
rtve Voljni da iznesu svoja iskustva, u nadi da e skrenuti panju na nepravdu koju su
pretrpelii. Najlaki nain da se pronau jeste da se potrae oni koju su pretrpeli tetu zbog
vladinih odluka ili politike, dodele vladinih ugovora ili gramzivosti vladinih useljenika.

Poinioci Neki od njih novinarima nee rei nita korisno i samo e negirati svoju odgovornost,
drugi su spremni da otkriju informacije jer ele da doprinesu promeni modela ponaanja ili zato
to sebe doivljavaju kao rtve sistema.
Eksperti Nisu politiki pristrasni, ele da podele svoje znanje i sreni su kad nekoga mogu da
zainteresuju za svoju oblast. Mogu pomoi u pribavljanju prateih informacija koje se tiu
pojedine oblasti, ak i ako nemaju konkretno znanje o sluaju koji se istrauje.
Predstavnici NVO i aktivisti Vani izvori jer su zagovornici ili oponenti u nizu rasprava,
omoguavaju povezivanje sa drugim ljudima, poput rtava i oevidaca, pripadnika zajednica ija
su prava bila ugroena ili koji su pretrpeli druge vidove nasilja. Mogu pomoi u snalaenju u
dokumentarnoj grai, omoguiti uvid u studije koje su rezultat rada aktivista i zastupnikih grupa.

45. Vrednovanje izvora

Lista pitanja koja je za Institut Pointer sainila Doana Berd kako bi se utvrdilo koliko je
odreeni izvor pouzdan:
1. Koliko je izvor ranije bio pouzdan?
2. Kakvu reputaciju izvor uiva u krugovima u kojima se kree?
3. Koliko je reprezentativno njegovo miljenje?
4. Kakve dokaze izvor nudi i da li njegove informacije mogu biti proverene?
5. Da li je kvalifikovan za iznoenje nekih podataka?
6. Koliko je izvor blizak samoj prii?
7. Kako je izvor saznao ono to zna, da li se radi o informaciji iz prve ruke?
8. Koliko je izvor privren prii?
9. Ako javnost sazna poreklo informacije, da li e imati razlog da posumnja u njih?
10. Da li je u pitanju osoba sa najveim autoritetom u datoj oblasti?