LiBRE - BR 11 (2013) - IT Magazine

i
B
R
E
!
L
Mart
2013.
asopis
asopiso oslobodnom
slobodnomsoftveru
softveru
broj
11
Domai projekat:
Great Little Radio Player
9. mart
Objavljen je CentOS
6.4
Poslednja verzija
OpenSUSE 12.3
dostupna za
preuzimanje.
Creative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Deliti pod istim uslovima.
Re urednika
Re-dve o slobodi
Poetak prolea je period kada
se priroda budi i sve pone da
oivljava oslobaajui se zimskih
stega. U tom periodu i ovek
nekako poinje da se budi i
razmilja o slobodi. Ovaj broj
LiBRE! asopisa je posveen
upravo slobodi. Kako postoje
razliiti pogledi na slobodu, tako
i mi u ovom broju kroz par tekstova prenosimo razne poglede
na slobodu uopte a ne samo na
slobodu softvera. Kroz pogled na
slobodu predstavljamo Vam
Piratski pokret.
I dalje podravamo aktivnosti
zajednica u promociji slobode i
slobodnog softvera. U proteklom mesecu kolege iz LUGoNSa su bili veoma aktivni. Organizovali su dva skupa: Linux Install
Day i BarCamp 2 na kojima su
bili aktivni i lanovi redakcije
asopisa. Sa ovih skupova Vam
podnosimo izvetaje.
U ovom broju pokreemo serijal
lanaka o fundamentalnoj teoriji
slobodnog softvera. Kroz istorijat raunarstva objasniemo
osnovne pojmove koji se koriste

u svetu slobodnog softvera.
Skrenuemo panju na neke
kljune dogaaje u istoriji raunarstva koji su doveli do stvaranja fenomena slobodnog softvera. Pokazaemo da slobodan
softver nije samo softver ve i
filozofija.
Nadamo se da emo kroz bolje
razumevanje filozofije slobodnog softvera pozitivno uticati na
dalji razvoj domaih projekata
vezanih za slobodan softver kao
i na dalji razvoj domae FLOSS
zajednice.
Krajnji cilj asopisa jeste podsticaj i promocija razvoja slobodnog softvera kod nas i u
regionu. Domai projekti e
uvek imati posebno mesto u asopisu i zbog toga je tema broja
projekat domaeg autora Dejana
Petrovia. Dejan je napravio
program za sluanje radio
stanica putem interneta, Great
Little Radio Player. U ovom broju LiBRE! asopisa autor je predstavio svoj projekat.
LiBRE!
asopis o slobodnom softveru
broj 11
Veoma nam je drago to je Dejan
Petrovi podelio sa svima nama
priu o svom projektu kao i sam
projekat. Pozivamo i druge
zainteresovane autore koji se
bave razvojem slobodnih programa da nam se jave i predstave
svoje projekte. asopis e se
potruditi da svim autorima prui
punu panju. Piite nam na ve
poznatu adresu libre@lugons.org.
Do itanja.
LiBRE! tim
Broj: 11
Periodika izlaenja: mesenik
Glavni i odgovorni urednik:
Nikola Hardi
Izvrni urednik:
Aleksandar Stanisavljevi
VD izvrni urednik i glavni lektor:
eljko ari
Lektura:
Vladimir Popadi
Jelena Munan
Maja Panajotovi
Ajla Pobri
Katarina ehi
Aleksandar orevi
Redakcija:
Bojan Bogdanovi
Goran Meki
Gavrilo Prodanovi
Stefan Noini
eljko Popivoda
Mihajlo Bogdanovi
Vladimir Cicovi
Grafika obrada:
Zlatan Vasovi
Zoran Lojpur
Nikola Raji
Dizajn:
Mladen eki
Mo slobodnog
softvera
Dalibor
Bogdanovi
Milutin Gavrilovi
Darko Stani
Nikola Nenadi
Dejan Maglov
Rade Jeki
Kontakt:
IRC: #floss-magazin
na irc.freenode.org
E-pota:
libre@lugons.org
http://libre.lugons.com
Mart 2013.
LiBRE! sadraj
LiBRE! vesti
str. 6
Piratski pokret:
O slobodi
Manifestacija:
LUGoNS
Linux Install Day (LID)
LUGoNS BarCamp No.2
str. 24
Mala kola:
Vesti
Puls slobode
Kako da?
Scribus 1.4 (10. deo)
str. 10
str. 10
str. 12
str. 14
str. 24
Poeli smo sa zavrnim radovima na
naem asopisu. U ovom broju zavravamo dizajnerski deo posla.
Oslobaanje
str. 28
Dobro doli na slobodnu

teritoriju:
Slobodni Office paketi
ta je FLOSS?
str. 28
str. 35
Slobodni profesionalac
str. 40
Zentyal: Server za mala i
Predstavljamo
str. 16
Fedora 18
str. 16
srednja preduzea - 2. deo
srt. 40
Server
str. 44
Web Server (6. deo):

Route-X-Laemppp
Xfce 4.10
MIXXX
str. 44
str. 18
str. 21
LiBRE!
broj 11
Naprednije konfigurisanje
Lighttpd servera (2. deo)
str. 48
Sam svoj majstor
str. 50
str. 50
LiBRE! prijatelji
Odgovor na pitanje: ta mi se sada

slua? vie nije tako jednostavan. Ovde
dolazi na scenu potpuno druga grupa
muzikih playera, radio playeri.
Programiranje:
Git 3. deo
Terminologija
str. 54
Hardver
str. 56
Arduino kontroler (3. deo)
str. 56
Mart 2013.
LiBRE! vesti
Steam Hardware & Software Survey:
februar 2013
Koristan link:
http://bit.ly/YKlugn
HP Pavilion 20
GIMP Magazine
1. mart
U mesecu februaru broj korisnika Mir display server
Steama na GNU/Linuxu se skoro 4. mart
Canonical je najavio raudvostruio u odnosu na januar mesec
zvoj sopstvenog displej
i sada iznosi 2.02%.
servera pod nazivom Mir
Koristan link:
koji treba da zameni
http://bit.ly/10stG9r
X.Org Server na Ubuntuu.
Linux From Scratch 7.3
1. mart
Koristan link:
Linux From Scratch za- http://bit.ly/XvfIzP
jednica je objavila novo
izdanje Linux From Unity next
4. mart
Scratch u verziji 7.3.
Unity next treba da
Koristan link:
omogui upotrebu Unitya
http://bit.ly/16Nsvo1
na raunarima, televizorima, tabletima i telefoNagrade Otvorena informatika
nima fokusirajui se na
3. mart
dve glavne razvojne kaHrOpen i HULK obja- rakteristike: integraciju sa Mir display
vljuju takmienje za do- serverom i interfejs baziran na Qt.
delu nagrade Otvorena
informatika za postignua u 2012. Koristan link:
godini.
http://bit.ly/Y44y8O
Koristan link:
Intermatrix U7 i U10
http://bit.ly/11pBxn7
5. mart
Intermatrix U7 i U10 su
Linux kernel 3.8.2
prvi Ubuntu tableti koji
3. mart
e se pojaviti u oktobru
Linuks jezgro 3.8.2 je dostupno za
2013. Dostupni su za
preuzimanje.
prednarudbine.
Koristan link:
Koristan link:
http://bit.ly/WZB0dS
http://bit.ly/Y44zcN
4. mart
6. mart
HP je predstavio svoj
novi All-In-One PC - HP
Pavilion 20, koji dolazi sa
preinstaliranim Ubuntu
operativnim sistemom.
Magazine pod
brojem 3 dostupan za
preuzimanje.
Koristan link:
GIMP
LiBRE!
broj 11
http://bit.ly/11pC3BI
Counter-Strike: Condition Zero
assaults
6. mart
Chakra 2013.03
9. mart
Valve je objavio CounterStrike: Condition Zero

assaults za GNU/Linux.
Koristan link:
http://bit.ly/10suuLu
Objavljeno je izdanje
Chakra
GNU/Linux
2013.03 .
Koristan link:
http://bit.ly/WStrEW
Trisquel 6.0
9. mart
Objavljen je Trisquel 6.0

LTS
kdnog imena
6. mart
Toutatis. Trisquel je zasNajnovija verzija Librenovan na Ubuntuu i doOfficea nosi oznaku 4.0.1
lazi sa iskljuivo slobodi odlikuju je minimalne
nim softverom i kao
izmene u odnosu na takav je prepoznat od Free Software
prethodnu verziju.
Foundation .
Koristan link:
Koristan link:
http://bit.ly/WZBOPN
http://bit.ly/165oQAF
CentOS 6.4
Intel Linux Graphics Installer
9. mart
7. mart
Objavljen je CentOS 6.4
Intel je predstavio Intel
koji je pretrpeo znaajne
Linux Graphics Installer u
izmene u odnosu na
verziji 1.0 koji omoprethodnu verziju.
guava lako instaliranje
Koristan link:
najnovijih upravljakih
http://bit.ly/XvgigY
programa za Intelove grafike karte na
GNU/Linux raunarima.
Linux Install Day
10. mart
Koristan link:
Instalacija ili podeavanje
http://bit.ly/ZZFNai
Linuksa
od
strane
Painkiller Hell & Damnation
LUGoNS lanova odr7. mart
ano je u nedelju, 10.
Najavljen dolazak Painmarta u CK13 u Novom
killer Hell & Damnation
Sadu.
na GNU/Linux u aprilu.
Koristan link:
Koristan link:
http://bit.ly/16Ntdlf
http://bit.ly/YgGbXT
LibreOffice 4.0.1
Mart 2013.
LiBRE! vesti
GhostBSD 3.0
10. mart
Objavljen je GhostBSD
3.0 koji je baziran na
FreeBSD i dolazi sa izborom izmeu tri grafika
okruenja GNOME 2,
LXDE i Openbox.
Koristan link:
http://bit.ly/YgGQID
Kali Linux
Linuxom , ali i za manje popularni BSD.
Koristan link:
http://bit.ly/YKmPDD
Day ofDefeat i Day ofDefeat: Source
14. mart
Igre Day of Defeat i Day

of Defeat: Source dolaze
na GNU/Linux putem
Valveovog Steama.
Koristan link:
http://bit.ly/Z7POEI
13. mart
BackTrack Linux je otiao
u istoriju a na njegovo OwnCloud 5
14. mart
mesto dolazi Kali Linux.
Objavljen je OwnCloud 5
koji dolazi sa novim
Koristan link:
izgledom i sa mnogohttp://bit.ly/11pDsrP
brojnim novim moguObjavljen OpenSUSE
nostima i poboljanji13. mart
ma.
Poslednja verzija Open
SUSE 12.3 je dostupna za Koristan link:
preuzimanje. OpenSUSE http://bit.ly/10swhjN
je popularna Linux distribucija za servere i Half-Life 2: Deathmatch
desktop raunare. Za preuzimanje su 15. mart
dostupni instalacioni DVD kao i ive Half-Life 2: Deathmatch od sada i na
verzije ove distribucije sa KDE i Gnu/Linuxu.
GNOME grafikim okruenjem.
Koristan link:
http://bit.ly/15Al8g5
Korisni linkovi:
http://bit.ly/ZZGsst
Unity Tweak Tool u Ubuntuovom
http://bit.ly/XvgBID
softver centru
17. mart
Unity Tweak Tool je
Atheros objavio izvorni kd svojih
program koji omoguava
WiFi ureaja
prilagoavanje Ubuntu13. mart
ovog Unity okruenja i to
Atheros je jo jedna od
u velikom broju opcija
kompanija koje su prekoje nudi. Veoma popupoznale potencijal slobodnog softvera i
laran
alat
meu
korisnicima koji e se
odluile doprinositi razvijanju upravljakih programa za svoje ureaje pod od verzije 13.04 moi instalirati iz
LiBRE!
broj 11
Ubuntuovog softver centra.
http://bit.ly/10w5tis
Koristan link:
http://bit.ly/YxPblu
Kineska vlada i Ubuntu
Skraeni period podrke za Ubuntu neLTS izdanja
19. mart
21. mart
The China Software and

Integrated Chip Promotions Centre objavio je da
e Kina upotrebiti
Ubuntu kao bazu za svoj
glasno prelomio da naotvoreni operativni sisstavlja sa tradicionalnim tem Ubuntu Kylin koji je priznat kao
izdanjima ( LTS i privre- zvanini Ubuntu derivat.
mena), s tim to e
podrka za privremena Koristan link:
izdanja trajati 9 meseci umesto dosa- http://bit.ly/ZS6She
danjih 18.
Linux Mint Debian 201303
22. mart
Koristan link:
Objavljena je stabilna
http://bit.ly/11pEggn
verzija Linux Mint DebiLeft 4 Dead 2
an 201303 koji dolazi u
20. mart
verzijama sa grafikim
Po najavi na zvaninom
okruenjem MATE i
blogu, moglo bi se rei da
Cinnamon i 32-bitnim i
e se osveeni Left 4 Dead 64-bitnim arhitekturama.
2 igrati i na GNU/Linuxu.
Koristan link:
Koristan link:
http://bit.ly/14ccpVc
http://bit.ly/15Ape81
LUGoNS BarCamp No 2
Budunost MATE-a
23. mart
20. mart
Drugi LUGoNS-ov BarCamp odran je
Nova verzija MATE-a e u subotu 23. marta na Fakultetu tehdoneti mnogo novina, nikih nauka (FTN) u Novom Sadu.
meu kojim i podrku za
Koristan link:
Wayland.
http://bit.ly/ZZJRY6
Koristan link:
Libre Planet Conference
http://bit.ly/Y48t5t
23 - 24. mart
Juna Koreja meta malwarea
Odrana Libre Planet
20. mart
Conference u Cambridgeu
Juna Koreja je bila izloena cyber
u organizaciji Free Softnapadu u kome su ciljani GNU/Linux ware Foundation.
raunari.
Koristan link:
Koristan link:
http://bit.ly/ZiWMn8
Mart 2013.
Ubuntuov bord je jedno-
Puls slobode
O s l o b o di
Autor: Nenad Lazarov (Piratski pokret)
judska sloboda zavisi od raznih

ogranienja. Ogranieni smo raznim fizikim zakonima koje zahvaljujui nauci, sve bolje i bolje razumemo. Meutim, postoje i razna ogranienja koja sami sebi nameemo. Sloboda postoji u svima nama ali neki toga
nisu svesni, jer sloboda podrazumeva
odgovornost a veliki broj ljudi se plai
odgovornosti. Slobodu imamo samo
ako je praktikujemo u svakodnevnom
ivotu. Prava drutvena saradnja, jedan
od najvrednijih resursa kojima raspolaemo i koji je trenutno potpuno
neiskorien i potisnut, moe se ostvariti u potpunosti jedino ako meusobne
odnose budemo zasnivali na humanosti.
Iz humanosti proizilazi potovanje razliitosti drugih ljudi. Trenutni zakoni
koji ograniavaju slobode pojedinaca i
omoguavaju korporacijama da ostvaruju ogromne profite, spreavaju dalji
drutveni napredak u pravcu umreavanja, otvorenog pristupa i saradnje.
Samo ovek koji je istinski slobodan je
sposoban da deli a samim inom deljenja stvaramo slobodu sebi i ljudima
oko sebe. ovek koji ivi u strahu osea
da moe ostati bez onoga to poseduje i
sve vie i vie se zatvara. Sve vie i vie
se plai deljenja jer misli da e ostati i
bez onoga to ima. Poinje da napada
druge, kako oni moraju da naue da
dele, jer se plai da li e moi da ouva
10
svoj posed.
A deljenje, deljene predstavlja in
ljubavi. U stanju ljubavi dozvoljavamo
ljudima oko sebe da uliju energiju u
nas, kao i da uzmu energiju od nas,
kada im je potrebna. Deljenje je mogue samo kada smo slobodni i otvoreni. Svako pravo deljenje bi trebalo da
bude bezuslovno. Onaj koji daje, ne bi
trebalo da oekuje ak ni zahvalnost
zauzvrat, jer deljenje u tom sluaju
predstavlja obinu trgovinu. On bi
trebalo da uiva u samom inu davanja,
jer svi smo mi povezani a iskreno
deljenje kao in ljubavi upravo predstavlja onu vezivnu silu koja dovodi do
istinskog formiranja zajednice.
Deljenjem svi dobijamo, jer pomaemo
drugima a deljenje nas ini srenim i
daje nam energiju za budunost. Ovo je
posebno istinito za intelektualna dela,
jer se ona deljenjem samo umnoavaju
i svi mogu da uestvuju u kreiranju
nove kulture i ivotno ouvanje stare,
kroz njeno aktivno korienje. Nijedan
ovek ne predstavlja ostrvo, svi smo mi
povezani. Ne pomae ovek drugome
zato to je drugome bolje, nego zato to
se on bolje osea. Sve ono to dajemo
drugima vraa se nama samima kada
nam je potrebno i omoguava nam da
LiBRE!
O slobodi - Piratski pokret

zajedno u mrei u kojoj smo povezani,
uinimo mnogo vie nego to bismo
mogli kao izolovane jedinke.
Upravo zbog toga, deljenje predstavlja
osnovu na kojoj e se zasnivati budui
razvoj kolaborativnog drutva. Ljudsko
drutvo je napredovalo zahvaljujui
ljudima koji su delili znanje i kulturu a
uvek je dolazilo do zaustavljanja napretka kada su kultura i znanje bili
zakljuavani i zadravani. Deljenje znanja, informacija i kulture je od ogromnog znaaja i za razvoj svakog od nas
pojedinano. Kad god je mogunost
deljenja i pristupa kulturi i znanju bila
spreavana, kao to je na primer bilo
spaljivanje biblioteke u Aleksandriji, to
je u istorijskim knjigama uvek bilo
posmatrano kao velika katastrofa za
oveanstvo.
Sloboda informacija predstavlja jedan
od osnovnih preduslova za dalji socijalni, ekonomski i tehnoloki razvoj
drutva. Nekomercijalno kopiranje i
korienje kreativnih proizvoda treba
posmatrati kao potpuno prirodan proces koji omoguava ouvanje kulture i
stvaranje novih dela. Ovaj proces ne
utie na interese veine autora u
Mart 2013.
negativnom smislu. Naprotiv, kao to

su mnoga istraivanja pokazala, deljenje kulture predstavlja odlinu reklamu
za autore. Postoji i izrazito veliki broj
inovativnih poslovnih modela koji
svesno koriste slobodne sadraje u
svoju korist i dovode do smanjenja
zavisnosti autora od velikih korporacija. Kopiranje, uvanje i korienje
kreativnih proizvoda u nekomercijalne
svrhe treba da budu ne samo legalizovani, nego i aktivno podsticani
kako bi se poboljala javna dostupnost
informacija, kulture i znanja. Ako bi
principe na kojima se zasnivao razvoj
slobodnog softvera poslednjih decenija
a koji su se pokazali kao uspeni u
praksi, uspeli da prenesemo na celokupno drutvo, uli bismo u novi period
razvoja, u kojem bi talenti pojedinaca
mogli mnogo bolje da dou do izraaja
i gde korporacije ne bi koile dalji
razvoj drutva radi ostvarivanja line
koristi.
11
Puls slobode
LUGoNS Linux Install Day (LID)

Autor: Nikola Hardi
ta je LID?
nogima je ve poznato o emu je

re, ali ukratko, Linux Install Day
( LID), u svetu poznatiji pod imenom
Install Fest, je manifestacija koju
organizuju lokalne zajednice tako to se
u dogovoreno vreme okupe kako bi
pomogli svima koji su zainteresovani za
slobodan softver ali nisu sigurni odakle
da ponu ili imaju problema sa
instaliranjem i podeavanjem sistema.
Od zainteresovanih korisnika se zahteva da donesu znatielju, strpljenje,
dobru volju i kompletan raunar sa
sobom (ukljuujui tastaturu, mi i
monitor) kako bi bili sigurni da e,
posle ukazane pomoi, raunar apsolutno raditi kako treba.
I ovog puta je LUGoNS, u saradnji sa

Katedrom za primenjene raunarske
nauke organizovao Linux Install Day
( LID). Manifestacija je organizovana
10.03.2013. u prostorijama LUGoNS
laboratorije (CK13), u ulici Vojvode
Bujovia 13, u Novom Sadu. Domaini
su bili Goran Meki, Lazar Strievi,
arko ivanovi, Zoran Olui, Predrag
Mandi i Nikola Hardi.
Poseenost i primeeni
problemi
Moe se rei da je ovaj LID bio vrlo

poseen, bilo je skoro 20 muterija
(korisnika). Posetioci su uglavnom bili
iz Novog Sada, mada je bilo i onih koji
su doli iz okolnih mesta. Meu
posetiocima je najvie bilo studenata.
Razgovaralo se i o hardveru i o softveru
a problema je bilo raznih. Neki su bili
12
LiBRE!
LUGoNS Linux Install Day (LID)

posebno zanimljivi, kao na primer: vrlo
udan raspored particija napravljen
pomou
Windowsa,
nasumino
iskljuivanje laptopa zbog zapuenog
sistema za hlaenje, dok su neki bili
klasini, poput problema sa beinim
mrenim karticama itd.
Iako lanovi LUGoNS-a znaju dosta,

oni nisu svemoni, pa i sami nekada
naiu na problem koji ne mogu tek
tako brzo da ree: nekada proizvoa
hardvera ne obezbedi pristojnu podrku za slobodne operativne sisteme a
nekad jednostavno ne umeju da ree
problem.
Primeeni su i izvesni problemi sa
novijim verzijama Ubuntua u virtualboxu. Zato se i izbegavaju wubi i VB
instalacije na LID-u. Naravno, bilo je i
onih koji su poneli samo kuite
raunara pa su za monitor i tastaturu
morali da se snau. Sve u svemu, bilo je
dovoljno posetilaca za jedno lepo
druenje. Skoro svi uesnici su otili
potpuno zadovoljni sa instaliranim
novim operativnim sistemom, ili izvrenim popravkama i podeavanjima na
postojeem sistemu.
Mart 2013.
Zakljuak
Uz dobru radnu atmosferu kojom je

dominiralo druenje, ovaj LID je
protekao brzo, iako je zapravo trajao 4
sata (od 11 do 15 asova) i svim
posetiocima je omoguio da steknu
nova znanja i ree probleme na raunarima koje su poneli sa sobom.
Sigurni smo da e LUGoNS sauvati

tradiciju organizovanja Linux Install
Day dva puta godinje, pored ostalih
dogaaja kao to su: BarCamp,
BalCCon i jo nekih koji za sada
moraju da ostanu mala tajna!
13
Puls slobode
No 2
Autor: Jelena Georgijevi
subotu, 23.03.2013. godine na
Fakultetu tehnikih nauka, organizovan je Drugi LUGoNS-ov BarCamp.
BarCamp je organizovan u saradnji sa
Katedrom za elektrina merenja, Fakulteta tehnikih nauka. Ovom prilikom
elimo da se zahvalimo katedri i njenom efu prof. dr Zoranu Mitroviu na
podrci i uvodnom predavanju.
Primarni cilj LUGoNS-ovog BarCampa
je povezivanje zajednica, kako regionalno tako i internacionalno, druenje,
hakerisanje, uenje i umreavanje.
Poseban naglasak je na jaanju i irenju
zajednice, kao i mogunost da kompletno okruenje ima mesto na kome bi
se razmenjivala novosteena znanja i
iskustva. Nadamo se da smo ovom
prilikom ostvarili na primarni cilj, s
obzirom da je Drugi LUGoNS-ov
BarCamp okupio oko stotinak
14
uesnika, to iz zemlje, to iz inostranstva.

BarCamp je zvanino zapoeo Aleksandar Beserminji sa predavanjem
IOIO za Android i demonstracijom
primene IOIO na robotu, kojeg je sam
napravio.
Potom je usledio Strahinja Piperac, sa

nastavkom predavanja sa Prvog
LUGoNS-ovog BarCamp-a (Osnovne
tehnike napada na web servise - drugi
deo).
Vlatko Koturnjak, Security Jedi iz
Hrvatske, sa temom Portovanje softvera na Android, prikazao je na koje
naine moete pokrenuti softver na
Androidu, kroz iskustvo portovanja
razliitih programa uljuujui Nmap na
Android.
LiBRE!
LUGoNS Barcamp No 2
Zatim je usledilo zanimljivo predavanje
o Bitcoinu, uenika Nikole Raovia iz
Podgorice, interesantno za sve one koji
su eleli da naue neto vie o
decentralizovanoj digitalnoj valuti.
Vladimir Cicovi - c1az, iz susedne Republike Srpske, odrao je veoma interesantno predavanje na temu Budunost
drutva. Problemi u drutvu - koren
svih problema u drutvu, novac, podeljenost, resursi. Tehnoloki napredak,
ogranienja napretka, drutveno nametanje statusa. Promena drutvene svesti,
promena tehnolokog napretka, promena drutva, promena ekonomije. It
is no measure of health to be well
adjusted to a profoundly sick society :
Nije mera normalnosti biti deo ovog
bolesnog drutva - J. Krishnamurti.
Uvaeni gost iz vajcarske, Bernd Fix iz

Wau Holland fondacije, odrao je svetsku premijeru predavanja Hakerska
etika 2.0 - Uvod u staru hakersku etiku
i ideje za revidiranu verziju etike za
budunost.
Drugi LUGoNS-ov BarCamp zatvorio je
gost iz Bea, lan hakerspejsa Metalab,
Michael Zeltner, sa predavanjem Socijalna sfera hakerspejsa, gde je izneo
Mart 2013.
svoje vienje socijalnih aspekata

hakerspejsa u zemljama Evrope i SAD.
BarCamp je posle nastavljen druenjem

u kafiu Sting do kasno u no.
Detaljan raspored predavanja sa

BarCampa moete pronai na internetu
na
https://events.lugons.org/?p=971 .
Ako niste bili u mogunosti da doete
u Novi Sad na BarCamp, snimke
predavanja, kao i folije prezentacija
predavaa, moete pronai na
ftp://ftp.lugons.org/02_BarCamp_2303201
3/
(potrudiemo se da ih postavimo
narednih dana, im video materijal
bude sreen, stoga vas molimo da
pratite link, da biste videli da li ima
izmena na njemu).
15
Predstavljamo
Autor: Nikola Hardi

Iako vie puta odloena finalna verzija
18. izdanja ove napredne i inovativne
distribucije interesantnog kdnog
imena sferina krava (engl. Spherical
Cow), iza koga se krije jo
interesantnija pria [1], nakon dva
meseca zakanjenja, uspeno je dobila
zeleno svetlo. 15.01.2013. objavljena je
finalna verzija koja, kao i uvek, donosi
aurirane verzije programa i dosta
novih mogunosti. Instalacioni program
je u potpunosti redizajniran i zamenio
je preko deset godina staru verziju
Anaconda-e. Nova verzija, osim lakeg
odabira drugih grafikih okruenja i
odreenih kolekcija dodatnih paketa,
pri instalaciji nudi i novi nain
interakcije: ne koristi se vie model
arobnjaka koji Vas vodi kroz
instalaciju, ve ste u mogunosti da se u
bilo kom trenutku, u toku podeavanja,
vratite na neku od opcija i izmenite je
po elji. Anaconda je jedna od
komponenti koja je najvie kriva za
kanjenje ovog izdanja: uloeno je puno
rada i testiranja kako bi se dovela u
radno stanje.
Od vanijih sistemskih inovacija tu su
dinamiki zatitni zid ( Firewall) i
mogunost postavljanja zona i menjanja
16
pravila bez prekida konekcije. Offline

nadogradnje pruaju preuzimanje paketa i kasniju nadogradnju kritinih
delova sistema u sigurnom, minimalnom kontrolisanom okruenju a u
sluaju greke, vraaju sve na prethodno
stanje to daje dodatnu sigurnost.
Trenutno je ova opcija integrisana samo
sa GNOME okruenjem ali koristi
standardni PackageKit pa postoji
mogunost za buduu integraciju i u
druga okruenja.
Sledea interesantna novina je MiniDebugInfo, koja isporuuje minimalni

ali dovoljan set informacija potrebnih
za pronalaenje i otklanjanje greaka u
kdu ( Debugging) i tako olakava
krajnjim korisnicima proces prijave
greaka bez dodatne instalacije paketa
sa kompletnim debug informacijama
koji u nekim sluajevima mogu biti i
prilino veliki. Tu je i nova verzija
LiBRE!
Fedora 18
Samba4 servera koja, nakon osam
godina razvoja, donosi podrku za

Active Directory protokol.
Jedna od vanijih opcija za korisnike
koji ele da instaliraju Fedora 18 na
noviji hardver predvien za MS
Windows 8 je podrka za UEFI Secure
Boot. Ona se sastoji iz nekoliko
komponenti koje su digitalno potpisane,
kako bi bilo mogue utvrditi njihovu
autentinost kao i autentinost
bootloadera shim (prva faza uitavanja) i
gruba (jezgra sa modulima). U
mogunosti ste da i sami izgeneriete
svoj klju i kasnije potpiete bootloader,
kernel i module uz pomo alata pesign .
Za ljubitelje dobrog izgleda, tu su

popularna grafika okruenja GNOME
3.6.x sa mnogobrojnim ispravkama,
poboljanjima i dodatnom podrkom
kao to je Microsoft Exchange i Skydrive,
KDE Plasma Workspace 4.9.x sa dosta
ispravljenih greaka i finih podeavanja
koja primetno utiu na brzinu
izvravanja, Xfce 4.10, Cinnamon i, na
kraju, za one koji vole klasian izgled
kakav je nudio GNOME 2 u svojim
poslednjim danima, MATE (radno
okruenje bazirano na GNOME 2
kdu).
Nova ali i dalje eksperimentalna stvar je
DNF upravnik paketa i Hawkey
biblioteka bazirana na libsolv, koji treba
Mart 2013.
da pobolja, olaka i ubrza rad vezan za

odravanje paketa. DNF je trenutno u
mogunosti da izvrava samo par
osnovnih komandi koje su iste kao i kd
trenutnog YUM upravnika paketa ( list,
update, install, erase - listanje,
nadogradnja, instalacija i brisanje
paketa).
Korisni linkovi:
[1] https://fedoraproject.org/wiki/F18_
release_announcement
[3] https://fedoraproject.org/wiki/
Releases/18/FeatureList
[2] https://fedoraproject.org/en/getfedora
[1]* Vic:
Na farmi krava muzara, proizvodnja
mleka je bila manja od oekivane, pa je
farmer odluio da se za pomo obrati
lokalnom Univerzitetu. Na Univerzitetu
su ozbiljno shvatili problem i oformili
multidisciplinarni tim profesora na elu
sa teorijskim fiziarem koji se odmah
bacio na iscrpna istraivanja. Posle dve
nedelje intenzivnog rada, naunici su
skupili gomile podataka i posao pisanja
izvetaja je preuzeo voa tima. Ubrzo
nakon sastavljanja izvetaja, fiziari su
posetili farmera i rekli mu: Imamo
reenje ali to radi samo u sluaju
sferinih krava u vakuumu.
https://en.wikipedia.org/wiki/Spherical
_cow
17
Predstavljamo
Xfce 4. 1 0
Autor: Aleksandar Brkovi
fce je grafiko okruenje ije su
osnovne karakteristike: brzina, mala
potronja resursa uz vizuelnu privlanost
i jednostavnost korienja. Korisniku
prua punu funkcionalnost desktop
okruenja, uz mogunost prilagoavanja
sopstvenim potrebama. Vizuelna slinost
sa starim GNOME 2 okruenjem
posledica je injenice da su oba radna
okruenja napravljena uz pomo GTK+
alata.
Radikalne promene i uvoenje novina

izostaju i ovaj put, jer je fokus postavljen
na poboljanje i unapreenje postojeeg
u cilju to vee stabilnosti.
Karakteristike
Slika 1 : Xfce 4.10

Iako sa manje mogunosti konfiguracije Novi Xfce 4.10 donosi sledea poboljokruenja u odnosu na GNOME 2, Xfce anja:
4.10 ima prednost koja se ogleda u maloj
hardverskoj zavisnosti, te se preporuuje - Online dokumentaciju - sva dokumeza raunare slabije snage. Osnovna odlika
ntacija od ove verzije preseljena je na
Xfce grafikog okruenja jeste brzina u
mreu:
radu i odzivu programa. Projekat je http://docs.xfce.org/
nastao davne 1996. godine a tvorac je http://wiki.xfce.org/. ,
Olivje Furdan ( Olivier Fourdan). - Application finder ( xfce4-appfinder) Poslednja verzija Xfce, nosi oznaku 4.10
alat koji slui za brzu pretragu i pokrea objavljena je 28. aprila 2012. godine.
tanje instaliranih programa ili funkciRazvojni proces trajao je godinu dana i
onie kao filter za pretragu za trenutno
etiri meseca. Poboljanje korisnikog
izabranu kategoriju.
iskustva je glavna odlika ovog izdanja.
Naglasak je stavljen na vizuelni utisak,
dinaminost i krajnju jednostavnost
korienja bez preteranih efekata a sve u
cilju to boljeg korisnikog iskustva.
Zadran je stari pristup, brzina i
funkcionalnost na prvom mestu, dok uz
malu kreativnost korisnika i mogunost
prilagoavanja sistema krajnji rezultat
jeste lepa i moderna radna povrina. Slika 2: Application finder
18
LiBRE!
Xfce 4.10
Xfce4 panel donosi niz poboljanja, kao
to su: mogunost prikaza u vertikalnoj

orijentaciji ( deskbar nain rada), novi
actions plugin u panelu, bolji prikaz
otvorenih programa i ikona u panelu,
mogunost prebacivanja izmeu otvorenih radnih povrina, pokretanje programa i integrisan meni za pregled instaliranih programa u okviru odreenih
fascikli itd. Takoe, dodaci za panel se
mogu slagati u vie redova.
Slika 3 : Xfce4 panel

Radna povrina od ove verzije dobila je
mogunost prikaza thumbnailova. Omogueno je otvaranje datoteka na radnoj
povrini jednim klikom mia. MIME type
editor za postavljanje podrazumevanih
programa i vrste datoteka koje podrazumevani programi otvaraju je dodatno
unapreen.
Thunar file manager je podrazumevani
upravlja datoteka za Xfce. Dizajniran je
da bude brz i jednostavan za korienje.
Korisniki interfejs je ist i intuitivan. Na
levoj strani nalazi se prozor sa preicama,
sredinji deo zauzima glavno podruje a
iznad se nalazi pathbar. Prozor sa
preicama obezbeuje pristup dostupnim
fasciklama na sistemu. Prva preica je za
home fasciklu gde se uvaju lini podaci,
Mart 2013.
druga e Vas odvesti do kante za smee,

trea preica ide do fascikle na radnoj
povrini a sadri i fascikle i datoteke koje
su prikazane na ekranu. etvrta preica
vodi do glavne fascikle sistemskih datoteka. Dalje, ispod preica sa sistemskim
datotekama nalazi se prostor koji
prikazuje pokrenute diskove i medije.
Jednostavnim prevlaenjem moete u
ovaj prostor dodati sopstvene preice.
Glavna oblast uvek prikazuje sadraj
trenutno otvorene fascikle. Desnim
klikom mia otvarate kontekstni meni iz
kojeg birate koju akciju vrite nad
otvorenom datotekom ili fasciklom.
Pathbar prikazuje putanju kojom se stie
do odreene fascikle koja je trenutno u
upotrebi. U sluaju da Vam se ne svia
podrazumevani
izgled upravljaa
datoteka, iz glavnog menija iskoristite
mogunost prilagoavanja i izvrite
vizuelne promene.
Slika 4: Thunar file manager

Xfce4 Window Manager je odgovoran za
pozicioniranje prozora na radnoj povrini, omoguava promenu veliine,
premetanje ili zatvaranje prozora. Za
detaljnija podeavanja izgleda prozora
(providnost, senka oko prozora i drugi
efekti) moete da iskoristite program
Window Manager Tweaks.
19
Predstavljamo
CD/DVD diskova. Zasnovan je na
libburnia bibliotekama. Uz pomo ovog
programa moete pisati i kopirati ISO
datoteke, audio CD, kao i line
Slika 5 : Window Manager Tweaks

Settings manager je veoma koristan GUI
alat, uz pomo kojeg se mogu izvriti
detaljna podeavanja sistemskih postavki
bez potrebe da se posegne za terminalom. Razlog vie da se poetni koraci u
Linuksu zaponu sa Xfce radnim
okruenjem. Mogue je podesiti izgled
radne povrine, izgled menija, instalirati
nove teme, kontrolisati izgled ikona na
radnoj povrini, upravljau datoteka ili
meniju, podesiti ili promeniti postojee
fontove (stil i veliinu), omoguiti antialiasing i dodati glatke ivice fontovima.
Pomou ovog alata mogue je izvriti
detaljna podeavanja mia i tastature.
Slika 6: Settings manager
Programi
kompilacije podataka i datoteka. Interfejs

je jednostavan i intuitivan.
Ristretto - pregleda slika, stabilan i brz,
izraen tako da za svoj rad koristi veoma
malo resursa. Uz pomo ovog programa
vri se pojedinani pregled slika, moe se
pokrenuti i slide-show prikaz. Postoji
mogunost rotacije slika.
Orage - kalendar karakteristian za Xfce
grafiko okruenje. Korisniki interfejs je
krajnje jednostavan za korienje.
Trenutno je preveden na 30 jezika. Sadri
panel koji je u stanju da prikae datum i
vreme u razliitim formatima.
Terminal - izraen za Xfce okruenje uz
pomo GTK+ alata. Moe se koristiti i na
drugim sistemskim okruenjima. Terminal podrava kartice, tako da moete
raditi nekoliko stvari istovremeno, odnosno otvoriti vie kartica u okviru programa. Neophodan je alat za administraciju sistema.
itaocima LiBRE! asopisa predlaemo
da instaliraju neku GNU/Linux distribuciju sa Xfce 4.10 okruenjem i da nam
jave svoje utiske. Moda nekome ovo
postane i podrazumevano radno
okruenje.
Korisni linkovi:
http://www.xfce.org/
http://en.wikipedia.org/wiki/Xfce
U ovom delu teksta napraviemo pregled

nekoliko programa koji su karakteristini
ba za ovo radno okruenje.
Xfburn - jednostavan program za pisanje
20
LiBRE!
Mixxx
Autor: Gavrilo Prodanovi

a zabavama je kasetofone, gramofone i miksete davno zamenio
laptop sa nekoliko hiljada pesama u
sebi i odgovarajuim programom koji
je potreban za reprodukovanje muzike.
Obian media player nekada nije
dovoljan ali Mixxx sa svojim naprednijim opcijama Vam moda i moe
koristiti.
Kada prvi put pokrenete Mixxx,
potrebno je da podesite lokaciju sa
Vaom muzikom. Nakon skeniranja
biblioteke, uvideete njegov glavni
prozor koji se grubo moe podeliti na
Mart 2013.
desni i levi deo za reprodukciju (engl.

playback). Na sredini se nalaze kontrole za jainu zvuka svakog playbacka
posebno i glavna kontrola zvuka koja
se odnosi na oba playbacka. Tu su
kontrole za podeavanje flanger efekta
a postoji i equalizer za svaki kanal
posebno. Na dnu se nalazi crossfader
postavljen vertikalno, pomou kojeg
se moete prebacivati sa jednog kanala
na drugi i praviti odlian fade izmeu
razliitih pesama. Za svaki kanal imate
waveform display na kome moete
spinovati ili zagrebati pesmu, kao to
se to moglo uraditi na gramofonskim
ploama. Na njemu je prikazan talasni
oblik vae numere. Ispod njega se
21
Predstavljamo
nalazi waveform overview na kome
imate pregled itave numere a na
njemu moete brzo preskoiti sa
jednog na drugi deo pesme. Na svakom kanalu moete oznaiti pozicije
na koje kasnije moete lako skoiti ili
oznaiti oblast ponavljanja. Takoe,
mogue je pesmu reprodukovati unazad ili promeniti tempo reprodukovanja.
Pored ova dva primarna kanala,
postoji i kanal za mikrofon preko
kojeg moete zagrejati dodatno svoju
publiku ili proslediti neko obavetenje.
Ovaj kanal se moe upotrebiti za
karaoke na nekoj numeri a tu se nalazi
i volume kontrola za mikrofon, ako
doe neko ko i nije nadaren za
karaoke. Mogue je ukljuiti i etiri
dodatna sampler kanala ako Vam ova
dva nisu dovoljna, koji su zgodni za
ubacivanje kratkih efekata u pesmu.
Opcija koja e Vam se svideti je ta da
neki kanal prosledite samo na
slualice, ako elite da bude dostupan
22
samo Vama.
Ostatak prozora zauzima deo sa
pesmama. Levo se nalazi lista u kojoj
moete da izaberete da li elite da
pregledate muziku biblioteku, spisak
numera ili sistem datoteka. Desno od
nje, prostor zauzima lista sa svim
informacijama o pesmi koje Vam
mogu zatrebati, kao to su: naziv,
izvoa, album, godina, lokacija itd.
Polje za pretragu ( search box) e Vam
pomoi da lako pretraite biblioteku.
U prikazu biblioteke zasmetae Vam
moda to to su sve pesme nagurane u
jedan prikaz i nemogue je pretraivati
hijerarhijom kao to je izvoa
album pesma. Ali e Vam taj
nedostatak nadoknaditi pretraivanje
po sistemu datoteka i mogunost da
svoju pesmu prevuete u Mixxx iz
Vaeg omiljenog upravnika datoteka
( file manager). U Mixxxu se naravno
nalazi i podrka za spisak numera koje
e Vam biti veoma zgodne da se pre
zabave pripremite a AutoDJ e moi da
LiBRE!
Mixxx
Vas zameni u situacijama kada se

odmarate tako to e umesto Vas da
kontrolie reprodukciju i da pravi
odlian prelaz izmeu pesama. Mogunost da snimate svoj miks i da ga
kasnije ponovo reprodukujete je veoma korisna.
U podeavanjima moete da podesite
izlazne i ulazne ureaje, da promenite
lokaciju muzike biblioteke, da izaberete drugi format za snimanje miksova. Tu su i podeavanja crossfadera i
equalizera. Mogue je podesiti MIDI
kontroler i vinyl kontrole. U podeavanju izgleda moete da izaberete
potpuno drugaiji skin koji odreuje
raspored kontrola ili da izaberete
pravu rezoluciju za ve postojei.
Jedna od opcija koja je meni privukla
panju je Live broadcasting, pomou
koje moete Va miks putati na icecast
audio streaming serveru i tako poeti
svoju online radio-karijeru.
Mart 2013.
Mixxx e Vam verovatno pomoi na
urkama a moda ete zavoleti da ga

koristite kao player za svakodnevnu
upotrebu. Ono to e Vam pomoi u
korienju ovog programa su saveti
koji se pojave nad kontrolama kada
zadrite pokaziva mia iznad njih.
Obino svaka kontrola ima akciju za
prvi i drugi klik i svoju preicu na
tastaturi. U toku korienja Mixxxa
desilo se nekoliko puta da je iznenadno pukao i ostavio nas na cedilu
ali to nije esto i moe se progledati
kroz prste zbog toga. Mnoge opcije su
ostale nespomenute u ovom lanku a
to ostavljamo Vama, da ih otkrijete i
istraite i da naete najbolji nain da
ih primenite.
23
Kako da?
Mala kola: Scribus 1.4 (10. )
Zavrni radovi - 1 . deo

Autor: Dejan Maglov
olo je vreme da zavravamo na
PDF internet asopis. Za kraj,
uradiemo:
1. Dodavanje unutranjih i spoljanjih
veza (engl. link),
2. Izvriemo kontrolu boja,
3. Izvriemo kontrolu budueg PDF-a i
4. Snimiemo PDF asopisa.
sadraja treba da bude novi paragraf ali

sa istim paragraf stilom u kojem je
podeeno levo poravnanje. Kad zavrimo upisivanje svih redova sadraja,
podeavamo poziciju tabulatora, to e
nam omoguiti da na kraju brojevi
strana budu lepo poravnati.
Unutranje i spoljanje veze

Sadraj
Svaki asopis ima svoj sadraj koji upuuje itaoca na lanke i teme koje moe
da proita u tom broju. Mi sadraj
radimo na kraju, kad sve lanke i
ilustracije lepo sloimo. Tek tada sa
sigurnou znamo koji je lanak na kojoj
strani, pa je lake napraviti sadraj.
Sadraj se pie kao i svi ostali lanci.
Ovom prilikom emo Vam otkriti samo
jedan trik koji je nama vrlo koristan.
Struktura jednog reda sadraja je naslov
lanka + broj strane. Naslov lanka treba
da bude poravnat sa levom ivicom tekstokvira a broj strane treba da bude to
blii desnoj ivici tekst-okvira i takoe,
svi brojevi strana treba da budu
meusobno poravnati po vertikali.
Najlaki nain da se ovo uradi je da se
pie Naslov+ TAB+str.XX. Svaki novi red
24
Unutranje veze
Dobra funkcija sadraja je da moe

itaoca, jednim klikom, odmah prebaciti
na eljeni lanak tj. na stranicu na kojoj
se nalazi taj lanak. To je funkcija koju
PDF omoguava. Kad ve postoji, treba
je i upotrebiti a nije zahtevna za
podeavanje.
Napraviemo prvo pripremu. Dodaemo
novi sloj (layer) i nazvaemo ga
unutranje veze. Od osobina sloja,
osim ve podrazumevanih, treba omoguiti i Outline mode koji e posebno da
istakne (okvirnom bojom), podruje
osetljivo na klik mia. Outline mode ne
prepoznaje da li je element u tom sloju
veza ( link), okvir za sliku ili tekst. On e
LiBRE!
Mala kola: Scribus 1.4

svaki element uokviriti bojom sloja ali 2. External Link (spoljanja veza) i
poto emo mi koristiti taj sloj samo za 3. External Web Link (veza sa internet
veze, one e biti lepo obeleene. Bez
lokacijom).
ovog dodatnog obeleavanja veze bi bile
neupadljive i ne bismo ih dobro
kontrolisali.
Moramo prvo da objasnimo princip rada

veza ( linkova) u PDF-u. Za razliku od
drugih programa koji mogu od teksta da
naprave hipervezu ( hiperlink), PDF to ne
moe. PDF tekst pretvara u objekat, tako
da ako elimo vezu, moramo da
napravimo okvir oko nekog teksta i da
njega proglasimo za hot spot (podruje
osetljivo na klik miem). Najee nam
pravougaonik sasvim odgovara za tu
namenu (on je podrazumevan), ali moe
da bude i krug, trougao ili bilo koji drugi
oblik a oblikuje se u Scribusovom Shape
editoru ( Properties Shape Edit ).
Da bismo nacrtali hot spot za vezu,
koristiemo alat Insert Link Annotation
iz linije alata. Pravougaonik se
jednostavno razvlai na eljenom mestu.
Po potrebi se taj pravougaonik koriguje
uz pomo Edita i time je zavren prvi
deo definisanja veze. Drugi deo se sastoji
u definisanju odredita na koje veza
ukazuje (vodi). Dijalog za odredite veze
se dobija, najjednostavnije, dvoklikom
na hot spot. Annotation Properties, kako
se zove ovaj dijalog, daje mogunost
izbora tipa ( Type) veze:
1. Link (unutranja veza),
Mart 2013.
Poto prvo pravimo unutranju vezu,

neemo menjati podrazumevani tip veze
(ostaje tip Link) a za odredite
definiemo stranicu na naem PDF-u
kao i tanu poziciju na strani po X i Y od
referentne take (0,0) koja se nalazi u
gornjem levom uglu te stranice. Ako nas
zanima samo da bude pozicionirana na
eljenoj strani, u polja X i Y upisujemo
nulu (0). Potvrdom na dugme OK
definisali smo vezu. Sada u naem
buduem PDF-u, kada korisnik doe na
polje osetljivo na klik mia, promenie
mu se pokaziva ( cursor) iz strelice u
ruku i klikom e otii na eljenu lokaciju
unutar tog PDF-a.
Spoljanje veze
Scribus razlikuje dva tipa spoljanjih
veza:
1. External Link, koji vodi na neki drugi
PDF dokument snimljen na raunaru
korisnika i
2. External Web Link, koji otvara
navedenu web lokaciju u
25
Kako da?
podrazumevanom web pregledau.
External Link je namenjen pravljenju
sloenih PDF dokumentacija, kao na
primer uvodna stranica na vie jezika
koja sadri osnovne podatke o proizvodu, proizvoau i veze ka uputstvu za
upotrebu na razliitim jezicima. Na ovaj
nain italac ima mogunost da se
upozna sa proizvodom a posle da nastavi
sa uputstvom na svom jeziku. Sledei put
nema potrebe da otvara osnovni dokument, nego odmah otvara knjiicu uputstva.
External Web Link najvie koristimo u
naem asopisu. On dopunjuje lanke

dodatnim informacijama koje se mogu
nai na internetu o datoj temi. Vrlo je
korisno da postoji direktna veza, ako ve
postoji adresa internet lokacije koja daje
dodatne informacije. Spoljanja veza se
pravi na isti nain kao unutranja veza,
korienjem alata Insert Link Annotation.
Ono to se razlikuje jeste definisanje
odredita veze. U sluaju External Linka,
treba izabrati taj tip iz padajue liste to
e otvoriti dijalog za traenje drugog
PDF dokumenta na tvrdom disku. Kad
ga lociramo i potvrdimo, zavrili smo
operaciju definisanja veze. Kod External
Web Linka, izborom tog tipa, otvara se
novi dijalog gde treba samo upisati punu
internet adresu veze (sa uvodom
http://... ) i sa OK zavravamo proceduru
pravljenja veze.
26
Kontrola boja
Neko e rei da je priu o bojama u

Scribusu trebalo ispriati na poetku a ne
na kraju serijala male kole, jer smo ih
koristili sve vreme dizajniranja asopisa.
Bojili smo elemente na master stranama,
tekst-okvire, tekst, proste geometrijske
oblike Moda su u pravu ali to vai
samo za one koji od poetka znaju ta
hoe da dobiju i mogu u glavi da zamisle
krajnji proizvod. Za one neodlune ovo
je pravo vreme da bojom daju peat
svom proizvodu.
Jo na samom poetku serijala naveli

smo da je u Scribusu sve mogue
ispraviti naknadno, tako je i sa bojama.
Kao pomo dizajnerima, Scribus sa
novim dokumentom otvara i jednu
osnovnu paletu RGB boja koju dizajner
moe po svojoj elji da menja i
dopunjava. Sama paleta se automatski
dopunjava novim nijansama svaki put
kad uvezemo neki vektorski crte iz
spoljanjeg izvora. Sad je vreme da ovu
paletu sredimo i prilagodimo boje
izlaznom dokumentu. Izlazni dokument
je opteprihvaeni PDF koji treba da se
prilagodi vrsti tampe. Najee
koriene metode tampe su sito tampa,
offset tampa i sve popularnija digitalna
tampa. Svaka od ovih metoda zahteva
od dizajnera da joj se prilagodi. Sito
tampa zahteva 3-4 diskretne boje u
LiBRE!
Mala kola: Scribus 1.4

itavom dokumentu, offset zahteva
CMYK emu boja i mora da se pripazi da
li se objekti uklapaju jedan u drugi ili se
tampaju jedan preko drugog (moe
doi do probijanja pozadinske boje).
Digitalna tampa zahteva samo CMYK
emu boja. Ukoliko ne tampamo na
PDF, onda je najbolje da sve boje ostanu
u RGB emi boja.
Sreivanje boja u dokumentu vrimo
preko ureivaa boja kojem se pristupa
preko padajueg menija Edit Colors
Prvo to treba uraditi je ukloniti sve
neiskoriene nijanse klikom na dugme
Remove Unused. Scribus e ostaviti samo
nijanse koje se nalaze unutar dokumenta. Od sada pa nadalje, svako ureivanje
postojeih boja e se odraziti na izgled
samog dokumenta. Boje se ureuju
oznaavanjem i izborom dugmeta Edit.
Ako, recimo, zakljuite da bi oni delovi
koji su sada plavi u dokumentu bolje
izgledali ako bi bili bordo, jednostavno
ovde izmenite tu plavu boju u bordo i to
e se primeniti na sve objekte u Scribusu
koji su koristili tu boju. Ovo je drastini
primer ureivanja boja. ee e biti
potrebno samo pretvaranje iz RGB u
CMYK emu boja i obrnuto, bez vidljive
promene nijanse.
Uvezene boje sa vektorskim slikama e
jasno biti oznaene u ureivau boja
svojim imenom, koji je vezan direktno sa
uvezenim objektom. Moe da se desi da
su to iste nijanse koje se ve koriste u
ostatku dokumenta. Da ne bismo imali
dve iste boje sa razliitim imenom, moemo ukloniti te duple boje oznaavanjem i odabirom dugmeta Delete. Boja
nee biti automatski uklonjena zato to
je primenjena u dokumentu. Dizajner e
dobiti obavetenje da se boja koristi i
bie mu ponuen spisak boja da zameni
tu boju nekom drugom postojeom
Mart 2013.
bojom. Tako se moemo reiti duplih

nijansi boja.
Sa dizajnerske strane gledita, vrlo je
bitno da boje koje koristimo budu
komplementarne i da se meusobno ne
iskljuuju. Korienje prevelikih kontrasta ne prija oku. Scribus i tu moe da
pomogne. U padajuem meniju Extras
Color Wheel, Scribus nam daje predloge
komplementarnih boja na osnovu neke
osnovne koju dizajner zada. Na taj nain
se mogu izabrati lepe kombinacije boja
koje ne smetaju oku posmatraa.
Za kraj
Ovim smo zavrili na asopis sa

dizajnerskog stanovita. Preostaje jo
samo da proverimo i da snimimo PDF. I
tu postoji par trikova na koje treba
obratiti panju. Sve o Scribusu i PDF-u
moete proitati u narednom broju.
Nastavie se
27
Oslobaanje
Dobro doli na slobodnu teritoriju (7. deo)
Slobodni Office paketi

Autor: Dalibor Bogdanovi
LibreOffice
rilikom svakodnevnog rada sa

razliitim vrstama dokumenata, pre
svega za rad sa tekstom, tabelarnim
proraunima i razliitim vrstama prezentacija, javlja se potreba za jednim
sveobuhvatnim paketom programa koji
e moi uspeno da izvri sve te zadatke.
Gotovo da ne postoji raunarski korisnik koji nije uo ili makar napravio
neki dokument u Wordu, koji je deo MS
Office paketa. Jedna od najpoznatijih
alternativa MS Office paketu, kako na
slobodnim tako i na komercijalnim
operativnim sistemima, je kancelarijski
paket LibreOffice. Ranije je ovaj paket
takoe bio dosta poznat pod imenom
OpenOffice ali se prilikom kupovine
istog od strane Oracle Corporationa,
grupica zaposlenih izdvojila i osnovala
LibreOffice.
LibreOffice moe uvesti i izvesti razne
formate datoteka, mada je izvorna (engl.
native) vrsta koju LibreOffice stvara
Open Document. Formati koji su
podrani (za itanje i pisanje) ukljuuju
i one od strane Microsoft Office-a, kao i
novije Office Open XML formate koji se
koriste od Microsoft Office 2007 sa
nastavcima .DOCX, .PPTX i .XLSX.
Pored toga, LibreOffice takoe podrava
i starije Microsoft Office formate .DOC,
.PPT i .XLS. LibreOffice jo moe da
28
sauva datoteke u .RTF i OpenOffice

.XML formatu. XLS datoteke se mogu
zatititi odreenom ifrom ali poto
program ima samo osnovno zakljuavanje nije veoma kompatibilan (na
primer, sa programom Gnumeric).
LibreOffice ima podrku za VBA macro,
to omoguava unos iz programa MS
Works i Lotus WordPro. LibreOffice
Draw podrava otvaranje .SVG datoteke, dok OpenOffice zahteva proirenje.
Poboljano je EMF crtanje i unos iz
WordPerfect grafikih programa. Izvoenje moe biti obavljeno i u formatima
koji nisu dostupni za ureivanje, to
znai da se svaki dokument moe izvesti
kao .PDF datoteka. Svaka prezentacija se
moe izvesti kao .SWF datoteka.
Moemo uvesti i dokumente koji su
ogranieni na samo itanje ( Read-only).
Delovi paketa LibreOffice su:
1. Writer - Program za obradu teksta,
najsliniji programima Microsoft
Word ili Word Perfect. Poseduje najrazliitije funkcije za obradu tekstualnih dokumenata, moe itati i vriti
zapis u najrazliitijim formatima kao
i vriti direktan izvoz tekstualnog
dokumenta u PDF dokument. Poseduje mogunost razliitih podeavanja, kako funkcionalnosti tako i
samog izgleda programa, pa e svaki
korisnik prilagoditi isti svojim potrebama.
LiBRE!
Dobro doli na slobodnu teritoriju
Slika 1: Writer
2. Calc - Program za razliita tabelarna
izraunavanja, najsliniji programu
Microsoft Excel.
Slika 2: Calc
3. Impress - Program za izradu razliitih
vrsta prezentacija, najsliniji programu Microsoft PowerPoint. Prezentacije
mogu biti sauvane u .SWF formatu,
to bi dozvolilo da se puste na bilo
kojem raunaru koji ima instaliran
Adobe Flash.
Mart 2013.
Slika 3: Impress
4. Base - Program koji slui za menadment baza podataka, slian programu Microsoft Access. LibreOffice
Base dozvoljava korisnicima da naprave i ureuju baze podataka, pripremaju i razvijaju razne formulare i
izvetaje za lagan pristup podacima.
Poput Accessa, moe se koristiti za
razne sisteme baza podataka kao to
su JET, ODBC, MySQL ili PostgreSQL
formati.
Slika 4: Base
5. Draw - Program za ureivanje vektorske grafike, slian programu
Microsoft Visio, te je kompatibilan sa
ranijim verzijama Corel Draw programa. Omoguava spojeve izmeu
oblika koji se ogledaju u raznim vrstama oblika, poput dijagrama. Preko
njega takoe moemo objavljivati, te
je po toj usluzi jo sliniji
29
Oslobaanje
programima Microsoft Publisher i
Scribus.
komercijalnim operativnim sistemima.

Poseduje obimnu dokumentaciju i ceo
paket je preveden i na srpski jezik.
Dodavanjem specijalnih programskih
skladita, moemo testirati neke razvojne verzije ovog paketa i time doprineti
nekim buduim poboljanjima. Sve o
ovom paketu moemo pronai na
zvaninoj prezentaciji:
http://www.libreoffice.org/default/ .
Calligra
Slika 5: Draw
6. Math - Program dizajniran za pravljenje i ureivanje matematikih formula. Program koristi vrstu XML-a za
pravljenje formula, kao to je to predodreeno u specifikacijama OpenDocument formata. Ove formule
mogu biti postavljene odnosno unesene u druge programe LibreOffice
paketa, kao to su Writer i Calc.
Jo jedan kancelarijski paket koji dolazi

uz KDE radno okruenje pod nazivom
Calligra. Nastao je 2010. godine u
zajednici koja izrauje kancelarijski
paket Koffice i dostupan je i za komercijalne operativne sisteme. Predstavlja
alternativu MS Office paketu i poseduje
funkciju itanja i pisanja njegovih
formata.
Programski paket Calligra se sastoji iz
sledeih delova:
1. Words - Program za obradu teksta,
najsliniji je programu Microsoft
Word. Poseduje osnovne funkcije za
obradu teksta, omoguava uvoz
fotografija, pravljenje tabela i grafikona. Podrazumevano ita i pie u
ODF formatu ali podrava i ostale
formate kao to su .DOC i .DOCX.
Slika 6: Math
LibreOffice se nalazi u programskim
skladitima svih slobodnih operativnih
sistema, takoe je veoma zastupljen i na Slika 7: Words
30
LiBRE!

2. Sheets - Program za razliita
tabelarna izraunavanja, najsliniji je
programu Microsoft Excel.
Omoguava izradu razliitih
grafikona, veoma je brz i jednostavan
za upotrebu. Poseduje sve neophodne
funkcije za ovu vrstu programa.
Slika 8: Sheets
3. Stage - Program za izradu
prezentacija, najsliniji programu
Microsoft PowerPoint. Pomou njega
je veoma lako napraviti razliite vrste
prezentacija a njegove
funkcionalnosti se mogu proiriti
pomou raznih dodataka.
Slika 9: Stage
4. Plan - Program pomou kojeg se
mogu nadgledati i ureivati razliite
faze kod izrade nekog projekta.
Pomou njega se mogu izraivati
projekti razliitih veliina a
Mart 2013.
omoguava i istovremeno praenje

vie projekata. U svakom trenutku se
mogu videti i izmeniti svi detalji
projekta.
Slika 10: Plan

5. Flow - Program za izradu dijagrama i
grafikona. Poseduje integraciju sa
ostalim programima iz Calligra
paketa tako da se moe vriti uvoz i
izrada dijagrama direktno iz tih
programa.
Slika 11: Flow

6. Karbon - Program za rad sa
vektorskom grafikom. Pomou njega
se mogu izraivati clipartovi, logoi,
ilustracije i ostali vektorski crtei.
31
Oslobaanje
Slika 14: Kexi

Slika 12: Karbon
9. Braindump - Program za organizovanje ideja (crtei, planovi, slike,
7. Krita - Program za rad sa fotografijatekst). Pomou njega, najrazliitije
ma. Takoe, pomou ovog programa
ideje moemo predstaviti na beloj
se mogu izraivati razliiti crtei kao
tabli gde moemo zapisati razliite
i vriti obrada istih.
informacije i iste predstaviti pomou
dijagrama ili grafikona.
Slika 15: Braindump

Slika 13: Krita
Programski paket Calligra se nalazi u
programskim
skladitima
svih
8. Kexi - Program za rad sa bazama po- slobodnih operativnih sistema a vie
dataka, najsliniji programu Microsoft informacija moemo dobiti na
Access. Pomou njega se mogu napra- zvaninoj stranici:
viti baze podataka, kao i vriti obrada http://www.calligra.org/ .
istih. Veoma je lak za upotrebu pa e
se i manje iskusni korisnici brzo snai
za rad u njemu.
32
LiBRE!

OpenOffice
Slika 16: OpenOffice

Jedan od najpopularnijih kancelarijskih
alata, najbolja alternativa MS Office
paketu, dolazi pod imenom OpenOffice.
Posle kupovine od strane Oracle
Corporationa, popularnost mu je naglo
opala i potisnut je u velikoj meri od
strane LibreOffice-a. Takoe, LibreOffice
ga je potisnuo na veini novih
distribucija slobodnih operativnih
sistema ali se i dalje radi na njegovom
razvoju.
Delovi ovog programskog paketa su:
1. Writer - Program koji slui za obradu
tekstualnih datoteka, alternativa
Microsoft Office Wordu.
2. Calc - Program za razliite tabelarne
proraune, alternativa Microsoft
Excelu.
3. Impres - Program za izradu
prezentacija, alternativa Microsoft
Power Pointu.
4. Draw - Program za izradu
jednostavnih dijagrama i dinaminih
3D ilustracija.
5. Base - Program za rad sa bazama
podataka, alternativa za Microsoft
Access.
6. Math - Program za izradu
Mart 2013.
matematikih funkcija i dijagrama.

U programskim skladitima novijih
slobodnih
operativnih
sistema,
LibreOffice je potisnuo i izbacio iz istih
OpenOffice tako da se vie ne moe
instalirati na ovaj nain. Ipak
dokumentaciju, neophodnu pomo i
sam paket kako za slobodne, tako i za
komercijalne operativne sisteme,
moemo nai na zvaninoj stranici:
http://www.openoffice.org/ .
KOffice
Slika 17: KOffice

Jo jedan kancelarijski paket koji dolazi
uz KDE radno okruenje, ranijih godina
jako popularan ali u poslednje vreme
potisnut drugim slinim paketima. Ovo
je jedan veoma kompleksan paket koji
sadri mnotvo programa koji e nam
pomoi u svakodnevnom radu sa
razliitim dokumentima.
Nabrojaemo samo neke najvanije
delove ovog paketa:
1. KWord - Program za rad sa
tekstualnim dokumentima.
2. KCells - Program za razliite
33
Oslobaanje
tabelarne proraune.
3. Showcase - Program za izradu
razliitih vrsta prezentacija.
4. Kivio - Program za izradu dijagrama
i grafikona.
5. Artwork - Program za rad sa
vektorskom grafikom.
I ovaj paket je potisnut od strane slinih
paketa iz programskih skladita novijih
slobodnih operativnih sistema ali se
moe preuzeti sa stranice:
http://userbase.kde.org/KOffice .
34
Pregled popularnosti
GNU/Linux/BSD distribucija za
mesec mart
Distrowatch
1
3938<
Mint
2
2088>
Ubuntu
3
1911<
Mageia
4
1793<
openSUSE
5
1634<
Debian
6
1425<
Fedora
7
1204>
Arch
8
1093<
Puppy
9
974<
CentOS
10
968>
Manjaro
11
940>
PCLinuxOS
12
788>
Kali
13
761>
SparkyLinux
14
738>
Bodhi
15
593>
Pear
16
567=
Slackware
17
563>
FreeBSD
18
545>
Lubuntu
19
519<
Zorin
20
519<
CrunchBang
21
513>
Elive
22
510>
Slax
23
457>
antiX
24
455<
OS4
25
455<
Chakra
Pad <
Porast >
Isti rejting =
(Korieni podatci sa Distrowatcha)
LiBRE!
ta je to FLOSS?
ta j e to FLOSS?
Autori: Dejan Maglov , Bojan Popovi
e godinu dana priamo o FLOSS-u
u ovom asopisu i krajnje je vreme
da detaljno objasnimo ta je zapravo to.
Ovaj asopis bi zapravo trebalo da se
zove LiBRE! asopis o FLOSS-u jer je to
pravilnije nego asopis o slobodnom
softveru, obzirom na teme koje se
obrauju u asopisu. Sada emo vam
objasniti i zato.
FLOSS je proireni akronim (originalni
je FOSS) od engl. Free/Libre and Open
Source Software u prevodu Slobodni/besplatni i softver otvorenog kda.
Sam akronim objedinjuje dve filozofije
(pokreta) i Free Software i Open Source.
Obe ove filozofije podrazumevaju pravo korisnika na korienje, prouavanje,
izmenu, razmenu softvera uz podrazumevan otvoreni kd. Obe filozofije
vide korist ovakvog pristupa slobodi
softvera koji dovodi do kontinuiranog
razvoja softvera u korist ne samo
korisnika nego i zainteresovanih kompanija. Free Software prilikom tumaenja slobode akcenat stavlja na fundamentalnu slobodu korisnika softvera.
Sa druge strane, Open Source slobodu
softvera posmatra kao odlian model
unapreenja softvera kroz rad zajednica
u korist svima. Pri tome Open Source
pokret nije toliko ogranien u odnosu
na mogunost zarade na slobodnom
softveru. FOSS odnosno FLOSS je
termin koji miri ove dve filozofije tako
Mart 2013.
to uzima njihove dodirne take.
Istorijat
Da bi mogli da bolje objasnimo

filozofiju FLOSS-a moramo se vratiti
malo u prolost. 50-tih, 60-tih i 70-tih
godina prolog veka raunari su bili
privilegija samo velikih firmi, Univerziteta i Instituta. Po svojim gabaritima i
ceni nisu bili dostupni irokim narodnim masama. Softver je tada bio vezan
za hardver, tako da se prodavao kao
njegov sastavni deo. Samo unapreenje
softvera su slobodno vrili sami korisnici hardvera a razmena nije bila u
tolikom obimu da bi ugrozila interese
vlasnika softvera koji je ujedno proizvoa hardvera tavie, ovo unapreenje softvera je podizalo upotrebnu
vrednost hardvera. Krajem 70-tih i
poetkom 80-tih godina, sa prelaskom
na integralna kola, dimenzije raunara
su drastino smanjene. Od raunara
veliine dvokrilnog ormana poela je
masovna proizvodnja mikroraunara
veliine malo deblje dananje tastature.
U poetku, upotrebna vrednost mikroraunara je bila na nivou napredne
igrake. Ova generacija raunara je
imala integrisani softver koji se prodavao sa hardverom. Svaki proizvoa
hardvera je razvijao svoj softver i prodavao uz hardver. Jedina promena je
bila u tome da sada raunari ulaze u
svaki dom i postaju masovna pojava.
35
Oslobaanje
Poetkom 80-tih pojavili su se i prvi PC
(personalni odnosno lini) raunari.
Najpopularniji meu njima su bili IBM
PC i Apple Macintosh. Njihovi naslednici su u upotrebi i dan danas.
Trite je vrlo brzo prepoznalo
upotrebljivost PC raunara. Naroito
IBM-ov modularni koncept izgradnje
PC raunara postaje model za dalje
unapreenje te arhitekture. Po prvi put
je to dovelo do razdvajanja hardvera od
softvera. Softver se vie ne prodaje kao
sastavni deo hardvera. Ova promena je
dala priliku da softverske kompanije
zatite svoja intelektualna prava na
distribuiranje i upotrebu svog softvera.
Ovu elju softverskih kompanija
verifikuje i ameriki zakon o zatiti
autorskih prava ( Copyright low) koji
1980. proiruje svoje delovanje i na
softver. Meu prvim softverskim
gigantima je i Microsoft iji je prvi
operativni sistem MS-DOS za IBM PC
kompatibilne raunare, postigao pun
uspeh i prigrabio monopolsku poziciju
u tom segmentu trita. Tehnologija
programiranja, prelaskom sa interpretera na kompajlere (vea brzina
izvravanja kda), omoguila je da
softver pone da se distribuira kompajliran u binarnim paketima to dodatno
onemoguava korisnicima da prouavaju i modifikuju softver a zakon
zabranjuje redistribuiranje pa ak i
deljenje. Ovakav softver danas zovemo
neslobodnim softverom zatvorenog
kda.
1983. Riard Stolman ( Richard
Stallman ), dugogodinji lan hakerske
zajednice u MIT laboratoriji za vetaku
inteligenciju i raunarske nauke, najavljuje GNU projekat ( GNU's not Unix GNU nije UNIX). Svojim manifestom
poziva istomiljenike da mu pomognu u
36
projektu i objanjava principe slobode

softvera. Kao razlog za pokretanje ovog
projekta navodi da njega frustriraju
efekti promena u kulturi raunarske
industrije i njenih korisnika. Rad na
razvoju GNU operativnog sistema,
Riard Stolman poinje u januaru 1984.
a osniva i Free Software Foundation
( FSF) u oktobru 1985. godine. On je
tvorac definicije slobodnog softvera i
stvara Copyleft koncept koji je
dizajniran tako da obezbedi softversku
slobodu za sve. On voli da kae da
slobodan softver treba shvatiti kao
slobodu govora a ne kao besplatno pivo
( think of free as in free speech, not as in
free beer). U sutini ove njegove
reenice je pojanjenje engleske rei
free koja moe da znai i sloboda i
besplatno i znai da je prava sloboda
samo ako daje mogunost svakome da
menja, prilagoava svojim potrebama i
stvara novu upotrebnu vrednost koju
deli drugima a ne samo kao mogunost
besplatnog nekritikog konzumiranja.
GNU OS je kompatabilan sa Unix-om
ali to je sasvim drugaiji sistem koji se
ne oslanja na Unix, jer nije slobodan
( AT&T je dobio dozvolu za komercijalnu prodaju Unix-a 1982. godine).
Prvi GNU OS je imao problem nedostatka pravog slobodnog kernela koji je

morao brzo da rei. Reenje je dolo iz
Finske. Na Univerzitetu u Helsinkiju,
LiBRE!
ta je to FLOSS?
tadanji student Linus Torvalds ( Linus
Torvalds) iz hobija je razvio kernel koji
je bio slian UNIX-ovom. Svoj rad je
objavio u aprilu 1991. sa namerom da
proveri upotrebnu vrednost svog rada.
Ovaj novi kernel je nazvao po iskrivljenom izgovoru svoga imena, Linux.
Prvih par verzija Linux kernela, Linus je
objavio pod licencom koju je sam
definisao a koja je zabranjivala izmene i
bilo kakvu komercijalnu upotrebu. U
februaru 1992. godine verziju 0.12
Linux kernela licencira sa GNU General
Public License ( GPL). Ovo e dati
mogunost da doe do integracije
Linux kernela u GNU projekat gde e
zameniti jo nezavreni GNU Hurd
kernel. Ovako formiran operativni sistem danas nazivamo punim imenom
GNU/Linux operativnim sistemom.
zajednica je mogla da krene u

distribuciju GNU/Linuxa. Meu prvim
takvim projektima je bio SLS
( Softlanding Linux System ) koji je osim
Linux kernela donosio i pregrt
bazinih uslunih programa, TCP/IP, X
window system Prva verzija SLS-a je
objavljena krajem 1992. godine. Iako se
moe smatrati prvom popularnom
distribucijom GNU/Linuxa ovaj operativni sistem je bio prepun greaka to je
frustriralo korisnike izmeu ostalih i
Jana Murdoka ( Ian Murdock) koji je
posle napustio razvoj SLS-a i osnovao
Debian projekt. Istrajavanjem na
ispravljanju svih greaka u SLS-u,
nastaje Slackware Linux distribucija.
Prva verzija Slackware Linux distribucije objavljena je 17. jula 1993. i dan
danas je jedna od popularnih GNU/
Linux distribucija. Objavljivanjem
Slackware Linuxa, neto kasnije, SLS je
ugaen.
Ono to je jo zanimljivo pomenuti

jeste dalji razvoj Linux kernela. Ve u
martu 1992. sa izlaskom Linux kernela
0.95, prilagoen je i X window system ,
to OS sa ovakvim kernelom svrstava u
moderne operativne sisteme sa grafikim okruenjem. U martu 1994.
objavljena je verzija 1.0.0 sa 176.250
linija kda a dananji, jo uvek aktuelni,
Linux kernel 3.2 ima 14.998.651 linija
kda.
Spajanje GNU projekta i Linux kernela
zaokruilo je priu stvaranja jednog
novog slobodnog operativnog sistema i
Debian projekat o kojem smo ve pisali
Mart 2013.
u nultom broju LiBRE! asopisa je ostao

upamen kao prva nekomercijalna
GNU/Linux distribucija koja se pravi iz
posebnih paketa programa. Ovo e
kasnije postati standard kod svih GNU/
Linux distribucija. Debian Linux od prvog dana odlikuju APT upravnik paketa, internet skladita sa velikim brojem
paketa (programa), striktna politika u
pogledu kvaliteta i licence programa,
promovisanje visoko kvalitetnih izdanja, laka nadogradnja izmeu izdanja,
automatska instalacija i uklanjanje paketa (programa). Zbog ovakvih karak-
37
Oslobaanje
teristika, Debian je postao najpopularnija GNU/Linux distribucija iz koje je
izvuen najvei broj derivata u svetu
GNU/Linuxa.
Prve distribucije GNU/Linuxa kao to je
SLS su dokazale potencijalno veliku
upotrebnu vrednost slobodnog softvera
uprkos brojnim grekama. Moda su
upravo te greke doprinele da se distribucija GNU/Linuxa razgrana u tri razliita smera koji i danas ine okosnicu
distribucije GNU/Linuxa.
Jedan smer je bio ispravljanje svih
greaka i nastavak istim pravcem sa
stalnim unapreenjem ( Slackware
smer). Drugi smer je poeti jo jednom
iz poetka, napisati manifest, okupiti
zajednicu i razvijati distribuciju na
solidnim osnovama slobodnog softvera
( Debian smer). Trei smer je i najkontroverzniji. Potencijalno velika upotrebna vrednost je iskuenje za softverske
kompanije koje vide mogunost zarade
kroz distribuciju slobodnog softvera.
Kompanija Red Hat je uvidela mogunost da napravi svoju distribuciju i da
distribuiranje, odravanje i podrku za
tu distribuciju naplauje. Programi i
kernel su i dalje pod GPL licencom i
sama distribucija ima otvoreni kd ali
se i taj kd naplauje. Ovakav pristup
distribuciji slobodnog softvera je u
koliziji sa principima slobodnog softvera. Sreom Red Hatov put distribucije
GNU/Linux nije bio orsokak jer Red
Hat nije hermetiki zatvorio svoj nain
distribucije. Iz RHL-a su potekli brojni
vrlo uspeni derivati koji su sledili put
slobodnog softvera kao to je: Conectiva
(brazilska distribucija GNU/Linuxa),
Mandrake Linux (kasnije se pripaja
Conectiva-u i preimenuje se u Mandriva
Linux), CentOS i druge. Sam Red Hat
kao softverska firma finansijski i na sve
38
druge naine podrava slobodni Fedora

projekat.
RHL i jo neki projekti koji su zasno-
vani na slobodnom softveru ali koji su

ukljuivali i neslobodni softver (najpoznatiji Netscape) i koji, u svom radu,
nisu bili u potpunosti na liniji ideje o
slobodnom softveru, bili su u nekoj
vrsti sukoba sa Free Software Foundation . Tanije reeno, nisu mogli da
budu prihvaeni kao projekti slobodnog softvera bez obzira na zasluge koje
su imali na popularizaciji slobodnog
softvera a sve zbog toga to ti projekti
ne uvaavaju sve fundamentalne slobode korisnika.
Copyleft licenca je striktna i podrazumeva punu slobodu korisnika. Ova
licenca ne zabranjuje komercijalizaciju
ali samo ako to ni na jedan nain ne
ugroava slobodu korisnika. Ovo e
dovesti do podele unutar zajednice
okupljene oko softvera sa otvorenim
izvornim kdom. Brus Perens ( Bruce
Perens) i Erik S. Rejmond ( Eric S.
Raymond) 1998. osnivaju Open Source
Initiative. Ovo je pokuaj objedinjaLiBRE!
ta je to FLOSS?
vanja svih snaga okupljenih oko softvera otvorenog kda. U osnovi ideje
Open Sourcea je sloboda softvera a ne
korisnika. Ovakva formula objedinjuje i
komercijalne i nekomercijalne projekte
i obezbeuje bri razvoj softvera otvorenog kda to kao krajnji rezultat
donosi benefit i korisnicima. Open
Source ne zabranjuje ograniavanje
slobode korisnicima, ako to dovodi do
razvitka samog projekta otvorenog
izvornog kda. Kako je softver slobodan, ako postoji potreba sledei projekat moe na slinim osnovama da bude
opet potpuno slobodan. Ovo je formula
po kojoj funkcioniu paralelno RHL i
Fedora projekat a oba projekta su
priznati kao projekti otvorenog izvornog kda.
Za kraj
Ovog puta smo pokuali da objasnimo

re FLOSS i to smo uradili kroz istorijat
GNU/Linuxa. FLOSS se ne ograniava
samo na GNU/Linux, on obuhvata i
BSD projekte o kojima ovog puta nismo
priali ali koje emo pomenuti u nekom
od narednih brojeva.
Korisni linkovi:
[1] http://en.wikipedia.org/wiki/
Free_and_open_source_software
[2] http://startup.nmnaturalhistory.
org/gallery/notesViewerLarge.php?ii=
76_2&p=3
[3] http://www.gnu.org/gnu/
manifesto.sr.html#f2
Linux_kernel
SLS_Linux
Slackware
[7] http://en.wikipedia.org/wiki/Debian
[8] http://en.wikipedia.org/wiki/Red_Hat
[9] http://en.wikipedia.org/wiki/Opensource_software
Open Source projekat je kritikovan od [11] Open_Source_Initiative
http://www.gnu.org/philosophy/freestrane Free Software Foundation u
software-for-freedom.sr.html
lanku Zato je slobodni softver bolji
od otvorenog izvornog kda .
Jasno je da su ove ideje nepomirljive. Sa
gledita korisnike strane bitno je da li
je softver otvorenog kda ili nije i da li
je komercijalni ili nije. Iz tog razloga su
uvedeni izrazi koji jasno razgraniavaju
ta je ta. FOSS je slobodni softver
otvorenog kda, FLOSS je besplatni
slobodni softver otvorenog kda i na
kraju COSS je komercijalni softver
otvorenog kda.
Mart 2013.
39
(2. deo)
S erver za mala i stednj a preduzea (SMB server)
Autor: Bojan Bogdanovi
prethodnom broju ukratko smo
predstavili optu namenu Zentyal
skupa servera a sada nastavljamo dalje.
proli put, napominjemo da napredni

korisnici koji dobro poznaju servise i
znaju ta ele da postignu sa pojedinanom instalacijom, ne moraju da
instaliraju servise preko delova servera.
U ovom delu opisaemo dva dela servera: mreni prolaz (engl. Gateway) i Mreni prolaz ( Zentyal
infrastrukturu ( Infrastructure) i obra- Gateway)
titi panju koje sve pojedinane servise
Uloga servera kao mremoemo koristiti po instalaciji ovih
nog prolaza omoguadelova servera a daemo i kratke
va da na pravi nain
napomene o servisima. Naravno, kao i
kontroliete mreu i
40
LiBRE!
Zentyal
mrene servise. Izmeu ostalog, nudi
pouzdanu i sigurnu mreu, kontrolu
protoka, kontrolu pravila kao i jo
neke bitne mogunosti.
Pojedinani servisi, ukljueni po
instalaciji ovog dela servera su:
- Firewall
- Routing
- QoS
- Radius
- HTTP Proxy
- Capitve Portal
- IDS
protok podesimo tako da omoguimo

minimalan ili garantovan protok po
protokolu ili damo prioritet odreenim tipovima podataka.
Radius
Omoguava da se ukljui mrena

autentifikacija korisnika u lokalnoj
mrei.
HTTP Proxy
Servis omoguava da se postavi Proxy,

sa opcijama dodavanja pravila pristupa, filtriranja i kontrole protoka.
Firewall
pravila za sve, moe se podesiti
Ovaj servis omoguava da se na pravi Osim
po
grupama
profila gde se detaljnije
nain izvri sigurnosno filtriranje sao- mogu uneti parametri.
braaja. Sam server dolazi prethodno
podeen na maksimalnu sigurnost ali
to korisnike ne ograniava da podese Captive Portal
ovaj servis po svojim potrebama. Omoguava ograniavanje i praenje
Izmeu ostalog, da podese i kontroliu pristupa mrei sa lokalnih ureaja.
saobraaj kako sa interneta ka intra- Pored web interfejsa za autentifikaciju,
netu, unutar intraneta, tako i od i ka mogu se unapred dati dozvole ko
samom serveru, imajui u vidu da moe ili ne moe koristiti mrene
server moe sluiti jo nekim mogu- resurse.
nostima (recimo server elektronske
pote).
Routing
IDS (Intruzion Detection System)
Prati sigurnosne pretnje i upade u

Lako se podeava i mogu se
Navedeni servis omoguava pode- mreu.
birati
pravila
koja se odnose na
avanje podrazumevanog mrenog prepoznavanje problema.
prolaza, kao i usmeravanje saobraaja.
Moe se, naravno, dodati vie mrenih
prolaza ali to ve zavisi od eljene Infrastruktura (Infrastructure)
namene i toga ta planiramo da
Server kao osnova infrapostignemo. Izmeu ostalog, ovde se
strukture lokalne mree
mogu podesiti tabele statinih ruta.
obavlja funkciju kontrole
i raspodele mrenih reQoS (Quality ofService)
sursa. Pravilnim podeavanjem omoguavamo
QoS servis omoguava da saobraaj i
optimalan rad lokalnog
Mart 2013.
41
mrenog okruenja. Izmeu ostalih,
dva servisa posebno privlae panju:
LTSP i VM.
Pojedinani servisi, ukljueni po instalaciji ovog dela servera su:
- DNS
- NTP
- DHCP
- LTSP
- CA
- VPN
- VM
kao to su IP adrese, mreni prolaz,

DNS serveri
DNS (Domain Name System)
CA (Certification Authority)
Sistem imena domena i njegovo

pravilno funkcionisanje je od kljunog
znaaja. On omoguava prevoenje IP
adresa u imena i suprotno.
NTP (Network Time Protocol)
LTSP (Linux Terminal Server

Project)
Servis omoguava takozvane tanke

klijente, drugim reima, radne stanice
samo pristupaju instaliranom OS-u
koji se nalazi na serveru. Ovo nam
omoguava da se u upotrebi, izmeu
ostalog, zadre i stariji raunari.
Servis koji omoguava postavljanje i

izdavanje sertifikata potrebnih za neke
druge servise (kao to je na primer
HTTPS sertifikat).
VPN (Virtual Private Network)
Servis sinhronizacije vremena. Omo- Omoguava postavljanje sigurnih virguava da svi raunari na mrei imaju tuelnih privatnih mrea i konekcija
sinhronizovano vreme.
izmeu udaljenih lokacija. Postoje
nekoliko protokola koji se mogu
koristiti za postavljanje virtuelnih
DHCP (Dynamic Host
privatnih mrea: OpenVPN, IPSec i
Configuration Protocol)
PPTP.
Servis koji omoguava automatsko
preuzimanje i konfigurisanje podataka
42
LiBRE!
Zentyal
VM (Virtualization Manager)
Zentyal skup servera preko ovog ser-
visa omoguava lako upravljanje i pristup sa spoljnih raunara virtuelnim

mainama koje se nalaze na serveru.
Ovde zavravamo kratak pregled prva
dva dela Zentyal servera. U sledeem,
ujedno i poslednjem delu, bie rei o
preostale dve mogunosti: Kancelarija
( Office) i Komunikacije ( Communication ).
Mart 2013.
Vie o Zentyal serveru moete

proitati na matinoj strani projekta:
http://www.zentyal.org/ .
43
Server
Web server (6. deo):
Route-X-Laemppp
Autor: Milutin Gavrilovi
(Sve zajedno + custom portovanje i
lino mapirana arhitektura)
ovom lanku emo napraviti
kombinaciju tri http servera. Za
sad jo uvek ostajemo na stable verziji
Debiana, (squeeze 6.0.6). Koristiemo
nginx/0.7.67, apache2 i Simple Python
HTTP server za, na primer, dokumentaciju. Dodatak e biti PSP (Python
Server Pages) skripta, koja e sluiti za
slanje velikih datoteka i radie na
apache2 serveru. Verovatno se pitate ta
je svrha kombinovanja tri servera.
Pokuaemo to objasniti na razumljiv
nain. Baze koje idu uz route-x-laemppp
su pgsql i mysql. Instalacija i upotreba
tih baza opisane su u prethodnom broju
kao i u poglavlju laemppp i na sledeim
adresama:
http://webserveri.info/forum/viewtopic.ph
p?f=88&t=233 ,
p?f=88&t=231 i
p?f=29&t=4 .
Trenutno stavljamo akcenat na servere i
njihov sinhronizovan rad. Nginx emo
u ovom sluaju koristiti kao reverseni
proxy, mada neki smatraju da je u
pitanju forward proxy. Nginx, kao
veoma moan server, koristiemo za
statiki sadraj a proxy uloga nginxa u
44
ovom sluaju, kao i u laemppp

poglavlju, bie da obrauje i prosleuje
dinamike upite do apache2 servera u
cgi-bin . Ovaj metod je primenljiv, na
primer, u situaciji kada je nekome
jedino omoguen izlazni port 80 a
neophodno mu je da koristi ova dva
servera. Ne iskljuujemo mogunost da
nginx radi sa dinamikim sadrajem
ve apache2 iznosimo kao alternativu i
na taj nain organizujemo procese i
dodeljujemo uloge. Ovakav metod je
dosta koristan za izmetanje dva tipa
sadraja - dinamikog i statikog, tj.
odvajanje jednog od drugog. Samim
time dobijamo i mogunost da ih
ponaosob zatvorimo (engl. jail) u
zasebne sobe.
Glavna fascikla za web dokumente bie
nam /var/www gde e apache-u to biti
podrazumevana fascikla a za nginx
emo napraviti podfasciklu /var/www
/static gde e se stavljati iskljuivo
statiki sadraj. Za SimpleHTTPServer,
napraviemo u korisnikovoj fascikli
podfasciklu dokumentacija /var/www
/dokumentacija - toj fascikli emo,
takoe, promeniti vlasnitvo jer emo je
LiBRE!
Route-X-Laemppp
pokretati kao korisnik.
Ponimo
Prva stvar koju emo uraditi je instalacija svih neophodnih paketa.

Prijavimo se kao root i instalirajmo
sledee pakete:
aptitude install apache2 apache2doc apache2-utils libapache2-modpython
aptitude install libapache2-modphp5 php5 php5-cgi php5-cli php5common
aptitude install php5-mhash php5curl php5-gd php5-json php5-mcrypt
php5-sqlite
aptitude install php5-mysql php5dev php5-tidy php5-xmlrpc php5memcache php5-pspell
aptitude install php5-xsl mysqlserver mysql-client php-pear php5gd php5-mysql
aptitude install php5-imagick
php5-curl curl phpmyadmin
phppgadmin rsync cronolog
Prilikom instalacije mysql servera i

phpmyadmina potrebno je da proverimo mogunosti koje su neophodne
i definiemo neophodne lozinke. Zatim
emo nano editorom urediti:
nano /etc/apache2/sitesavailable/default
Sadraj:
<VirtualHost *:8080>
ServerAdmin webmaster@localhost
DocumentRoot /var/www <Directory
/>
Options FollowSymLinks
Mart 2013.
AllowOverride None
</Directory>
<Directory /var/www/>
Options Indexes FollowSymLinks
MultiViews
AllowOverride None
Order allow,deny
allow from all
</Directory>
ScriptAlias /cgi-bin/
"/var/www/cgi-bin/"
<Directory /var/www/cgi-bin/>
AllowOverride None
Options +ExecCGI -MultiViews
+SymLinksIfOwnerMatch
AddHandler cgi-script .cgi .pl
.py .sh
Order allow,deny
Allow from all
</Directory>
<Directory /var/www/>
Options Indexes FollowSymLinks
MultiViews
AllowOverride None
Order allow,deny
allow from all
AddHandler mod_python .psp
PythonHandler mod_python.psp |
.psp
PythonDebug On
</Directory>
ErrorLog ${APACHE_LOG_DIR}/
error.log
# Possible values include: debug,
info, notice, warn, error, crit,
# alert, emerg.
LogLevel warn
CustomLog ${APACHE_LOG_DIR}/
access.log combined
</VirtualHost>
Zatim emo takoe da uredimo:
45
Server
nano /etc/nginx/sitesavailable/default
Sadraj:
server {
listen 80 default;
server_name localhost;
access_log
/home/www/logs/localhost.access.lo
g;
location / {
root /home/www/public;
index index.html index.htm
index.php;
}
# u sluaju da elite da postavite
dinamiki sadraj
#location ~ \.php$ { #fastcgi_pass
127.0.0.1:9000;
#fastcgi_index index.php;
#fastcgi_param SCRIPT_FILENAME
/var/www$fastcgi_script_name;
#include fastcgi_params;
#}
location ~ .*\\.(py|sh|pl|cgi)$ {
proxy_pass http://127.0.0.1:8080;
proxy_redirect off;
proxy_set_header Host $host;
proxy_set_header X-Real-IP
$remote_addr;
proxy_set_header X-Forwarded-For
$proxy_add_x_forwarded_for;
client_max_body_size 10m;
client_body_buffer_size 128k;
proxy_connect_timeout 90;
proxy_send_timeout 90;
proxy_read_timeout 90;
proxy_buffer_size 4k;
proxy_buffers 4 32k;
proxy_busy_buffers_size 64k;
proxy_temp_file_write_size 64k;
}
46
Da ne bi dolo do konflikta izmeu

nginxa i apache-a izmestiemo portove
apache-a na 8080 editorom:
nano /etc/apache2/ports.conf
Sledea dva reda trebalo bi da izgledaju

ovako:
NameVirtualHost *:8080
Listen 8080
Zatim emo napraviti neophodne fascikle:

mkdir /var/www/static
mkdir /var/www/podaci
mkdir /var/www/dokumentacija
Nakon toga emo napraviti .psp skriptu

za slanje velikih datoteka:
nano /var/www/upload.psp
Sadraj:
<html>
<body>
<%
# definisati memoriju za delove
datoteka
def fbuffer(f, chunk_size=10000):
while True:
chunk = f.read(chunk_size)
if not chunk: break
yield chunk
if form.has_key('file') and
form['file'].filename:
# ugnedeno polje objekata dri
datoteku
fileitem = form['file']
try: # //Windowsu// je potreban
//stdio// set za binarni mod
LiBRE!
Route-X-Laemppp
import msvcrt
msvcrt.setmode (0, os.O_BINARY)
# stdin = 0
msvcrt.setmode (1, os.O_BINARY)
# stdout = 1
except ImportError:
pass
# strip dri putanju od imena
datoteke da bi se spreili napadi
na fasciklu
fname =
os.path.basename(fileitem.filename
)
# pravi apsolutnu putanju do
skladita
dir_path =
os.path.join(os.path.dirname(req.f
ilename), 'podaci')
f = open(os.path.join(dir_path,
fname), 'wb', 10000)
# ita datoteku iz delova
for chunk in
fbuffer(fileitem.file):
f.write(chunk)
f.close()
message = 'Datoteka "%s" je
uspeno otpremljena!' % fname
%>
<p><%= message %></p>
<p><a href="">Otpremi sledeu
datoteku!</a></p>
<%
else:
#
%>
<form enctype="multipart/formdata" action="" method="post">
<p>Fajl: <input type="file"
name="file"></p>
<p><input type="submit"
value="Upload-uj"></p>
</form>
Mart 2013.
<%
#
%>
</body>
Sada ponovo startujte servere i

promenite vlasnitvo i neophodne dozvole nad datotekama i podfasciklama:
chown -R www-data:www-data
/var/www/
chown -R korisnik:korisnik
/var/www/dokumentacija
chmod +x /var/www/upload.psp
/etc/init.d/apache2 restart
/etc/init.d/nginx restart
Zatim se odjavite iz root korisnika

komandom exit i uite u fasciklu
/var/www/dokumentacija
cd /var/www/dokumentacija
python -m SimpleHTTPServer
Rezultat, ukoliko je sve u redu:

Na adresi
http://localhost
nalazi se statiki ( nginx) sadraj (
/var/www/static ).
Na adresi
http://localhost:8080
nalazi se dinamiki ( apache) sadraj (
/var/www ).
Na adresi
http://localhost:8000
nalazi se dokumentacija ( simplepyhttp
/var/www/dokumentacija ).
A nginx radi kao i proxy na primer u
ovoj situaciji:
http://localhost/cgi-bin/skripta.cgi
47
Server
Naprednij e konfigurisanj e
Lighttpd servera ( 2. deo)
Autor: Vladimir Cicovi
prvom delu smo postavili osnovu
konfiguracije za Lighttpd server.
Takva konfiguracija bi mogla da bude
koriena u nekoj kunoj varijanti,
ipak za produkcijske servere potrebno
je objasniti malo dalje od tek nekoliko
linija.
Prva linija koju emo dodati jeste:
server.event-handler
= "linux-sysepoll"
Opcijom:
Ova linija omoguava da Lighttpd ima server.max-worker = 4

odreeni nain reagovanja na doga- mi dozvoljavamo da Lighttpd napravi
aje (engl. events). Iz prakse, ova linija 4 threada. Najbolje je da uradimo:
je najbolja u produkcijskom okruenju, sa jezgrom ( kernel) 2.6 ili no- cat /proc/cpuinfo | grep cpuid
vijim.
| wc -l
Sledea linija:
kako bismo videli koji broj threadova
da postavimo. Najbolje je ne stavljati
server.network-backend =
ni vie ni manje od navedenog broja
"linux-sendfile"
koji dobijemo preko /proc/cpuinfo
Ove tri linije ine veliku
omoguava mreni interfejs koji isecanja.
razliku
izmeu
poetnike postavke i
komunicira sa OS-om kako bi to pre naprednije produkcijske.
Naravno, iprebacio/transferovao datoteke preko tatelje upuujem na testiranje
i premree. Inae, ove dve linije se mogu ispitivanje svih linija kako bi uskladili
menjati u skladu sa eljom admi- na to bolji nivo rad Lighttpda. Recimo
nistratora, prema specifinim zahte- da trebamo konfigurisati prema odrevima unutar mree.
enim domenima, gde svaki domen
48
LiBRE!
Lighttpd
ima specifina podeavanja. Tom prili- korisnicima.
kom emo iskoristiti mono konfigurisanje Lighttpd conf datoteke sa U sledeem delu pisaemo o programiranju pod Lighttpd API.
bash scriptingom .
Sledee linije e nam dati mogunost
da konfiguriemo prema odreenim
klijentima.
include_shell
"/etc/lighttpd/test1.sh"
Ili ako elimo da to bude u naoj home

fascikli:
include_shell
"/home/neki_username/test1.sh"
Unutar datoteke test1.sh stavljamo

sledee linije:
#!/bin/bash
hostname=$(ls /var/www/)
for site in $hostname
do
echo "\$HTTP[\"host\"] ==
\"${site}\" {" cho
"server.errorlog =
\"/var/log/lighttpd/${site}_err
or.log\"" cho "}" one
Ovde smo napravili da za svaki sajt

posebno izdvoji error log. Takoe, uz
pomo ove tehnike moemo da izdvojimo specifine konfiguracije, podeavanja, moemo ak da ograniimo
odreene klijente (stavimo u datoteku
limit, izvuemo tu informaciju kroz cat
datoteku, dodamo kao promenljivu u
shell scripti i uradimo limitiranje).
Ukratko mogunosti su neograniene.
Ako postoji vie IP adresa na jednom
serveru, postoji mogunost kontrole i
upravljanja prema zadatim hostovima/
Mart 2013.
49
Sam svoj majstor

Autor: Dejan Petrovi
ada smo u davna vremena dobili
CD sa mp3 pesmama, malo ko od
nas se usudio da ceo disk kopira na
vrsti disk raunara. Ako ste kao i ja
poeli da radite sa raunarima kasnih
devedesetih, onda ste imali vrsti disk
od nekoliko stotina megabajta. Kopiranje neeg velikog na tako malo
prostora nije dolazilo u obzir. Uskoro
su doli vrsti diskovi sa po nekoliko
gigabajta, pa nekoliko desetina istih a
sada smo na terabajtima. Vie niko ne
slua svoju kolekciju mp3 pesama sa
CD/DVD medija. Gotovo svaki vrsti
disk na raunaru ima jednu ili vie
lokacija sa stotinama a mnogo ee i
hiljadama pesama tako da nije teko
pretpostaviti da ako elimo da imamo
odreeni red na raunaru potreban
nam je dobar katalog, bilo da je to
lina kolekcija ili korienje programa
koji e to uraditi umesto nas. Mnogi
od nas su presreni kada kau
programu, kao to su Rhythmbox,
Amarok, Clementine, Banshee ili
drugi, da napravi indeks i kolekciju
pesama koje imaju na disku. Ovo
zaista skrauje vreme posla. Ali i kod
ove metode postoje nedostaci. Jedan
od nedostataka je da ako id3 marker
(engl. tag) nije lepo napisan - oitan,
kategorizacija je gotovo nemogua.
Druga stvar je da je jo uvek potrebno
lino praviti listu pesama koju emo
pustiti. A ovo poslednje ume da bude
prava nona mora, pogotovo ako
50
imate veliku kolekciju pesama.

Odgovor na pitanje: ta mi se sada
slua? vie nije tako jednostavan.
Ovde dolazi na scenu potpuno druga
grupa muzikih playera, radio playeri.
Prednost je oigledna, neko drugi
pravi playlistu a na Vama je samo da
izaberete radio stanicu. Sa brzim
internetom, koji nam je sve dostupniji,
ovo vie nije tako teko. Internet
radio-stanice su gotovo na svakom
mestu. Ako bi samo pretraili uz
pomo Google-a, vei problem bi bio
koju od mnogih stanica sluati nego je
pronai. Ali, ni sluanje tih stanica nije
tako jednostavno kako bismo
oekivali, treba ih potraiti, preuzeti
datoteku liste pesama, posluati da bi
procenili da li je ba to ono to elimo
i tek na kraju, par sati sluati. A ako ste
kao i ja, taj dokument liste pesama se
uvek nekako magino zagubi, pa onda
sve ponovo. Zato su radio playeri
zgodna stvar, neko je napravio
kolekciju umesto nas. Na nama je
samo da kliknemo i muzika kree.
U Linuks svetu, svaki iole ozbiljniji
muziki player je integrisao ovu stavku
ali se nekako to uvek gura kao plugin
ili opcija sa strane a ne kao primarna
svrha playera. Zato je nekoliko
programera odluilo da posveti toj
kategoriji ceo program. Jedan od
njih je Radio Tray koji je trenutno u
stabilnoj verziji 0.7.2 i iji je autor
programer Carlos Ribeiro. Dosta
LiBRE!

korisnika Linuksa koji su radiomanijaci uivaju u ovom programu.
Iako je veoma lagan, sporo pokree
stanice (uvek je prisutno odlaganje od
par sekundi) a ima nepunih 50 radio
stanica. Zato sam odluio da napravim
svoj program iji e glavni cilj biti da
sluanje internet radija pretvori u
uivanje i da se preskoe svi oni koraci
potranje za stanicama a da ipak ima
dovoljno stanica da niko ne ostane
uskraen. Jo jedan motivacioni faktor
je bio i taj da mi je postalo gotovo
nemogue da odluim ta u sluati i
kako u sastaviti listu pesama za
reprodukciju. Zato sam napravio Great
Little Radio Player.
Slika 1: Great Little Radio Player

Great Little Radio Player je program
koji u instalaciji nije veliki (manje od
200 KiB). Pisan je u C++ jeziku uz
pomo Qt Creatora. To znai da
program koristi phonon biblioteke koje
su lako dostupne u programskim
skladitima. Trenutna verzija je 1.3.0 a
pre nje su postojale jo dve. Trenutna
verzija na sajtu
( https://sites.google.com/site/glrpgreatl
ittleradioplayer/)
proizvoda je u popularnim .deb i .rpm
paketima. Time se pokrilo veliko
Mart 2013.
podruje korisnika Linuksa. Na

samom sajtu se nalazi i sekcija sa
snimcima ekrana pa potencijalni
korisnici mogu videti kako program
izgleda u razliitim okruenjima. To
istovremeno slui i kao potvrda da
program zaista radi na tim
platformama. Tu je i sekcija za pomo
pri upotrebi programa.
Ali, hajde da se malo bavimo
karekteristikama programa. Ono to
e korisnici prvo videti kada pokrenu
program je glavni prozor programa.
To ipak nije onako kako je zamiljeno
da radi. U sekciji sa podeavanjima se
moe podesiti da program ostane
skriven odmah po pokretanju tako da
se integrie u sistemske ikonice i
odatle eka na nae elje. Namera mi
je bila da ak ne moram uopte
razmiljati o programu. Tako bi
korisnik mogao da stavi program u
listu programa koji e se automatski
startovati po pokretanju sistema,
postaviti da se glavni prozor ne vidi i
opcijom automatskog reprodukovanja
neke stanice uiniti da gotovo nita
nije potrebno da se uradi kako bi se
sluao omiljeni radio. Nedugo po
ukljuivanju raunara, muzika je tu.
Tako je postignuto da je ugoaj
maksimalan a uloeni trud sveden na
minimum. Ono to korisnik odmah
primeti je fantastinih 300 stanica na
raspolaganju u razliitim kategorijama. Iskreno, u pripremi programa
je postojala brojka od oko 350 stanica
ali je selekcijom dobijeno skromnih
300 kada su se proveravale sumnjive
stanice. Naime, neke stanice se nisu
odazivale u svako doba dana ili su
serveri na kojima se one nalaze
preesto bili nedostupni, pa se izbor
morao suziti.
51
Sam svoj majstor
Slika 2: Glavni prozor

Glavni prozor je podeljen jednostavno
na levu i desnu stranu. Na levoj strani
se mogu videti anrovi stanica ili
zemlje, tj. lokacije sa kojih dolaze. Ako
bismo otvorili listu, videlo bi se koje su
zemlje zastupljene u kojim kategorijama ili suprotno, koje su kategorije
zastupljene u kojim zemljama. Na
kraju svakog reda se vidi i broj stanica
po kategoriji tj. zemlji. Klikom na bilo
ta u toj levoj listi, otvara se
odgovarajui sadraj s desne strane. U
toj listi biramo ta emo sluati. Ako
desnim klikom izaberemo neku stanicu, otvorie nam se kontekstni meni
sa mogunou da se stanica izbrie ili
postavi kao omiljena. Iznad je i dugme
koje prikazuje omiljene stanice ali i
dugme koje filtrira sve stanice po
imenu. Ovo je veoma korisno kada
traimo odreenu stanicu.
52
Slika 3: Sekcija podeavanja

Sekcija podeavanja nije pretrpana
nepotrebnim mogunostima, samo
najneophodnijim. Ipak se ovek najlake snalazi kada je sve jednostavno i
jasno. Opcija jezika je prisutna ali se za
sada tu nalaze samo tri jezika.
Slika 4: Dijalog za dodavanje novih

stanica
Postoji i dijalog za dodavanje novih
stanica. Ovde treba primetiti da za
LiBRE!

sada program prihvata samo istu
adresu samog radio streaminga a ne
adresu web stranice koja ga stavlja na
raspolaganje. Na sajtu playera je
odvojena sekcija koja pokazuje u video
snimku kako se dodaju radio stanice.
Kod testiranja same stanice je ponekad
potrebno dva ili tri puta kliknuti na
dugme za test, jer sam streaming
ponekad ukljuuje vie servera pa je i
time potrebno vie vremena.
menija kod sistemskih ikonica. Za to

je potrebno ukljuiti tu opciju u sekciji
podeavanja. Tako se ne mora player
uiniti vidljivim kako bi se promenila
stanica.
Izgled programa je jednostavan za
korienje, ikone su opisne ali ne
odvraaju previe panje na sebe.
Obratio sam panju na detalje tako da
korisniki interfejs ne bi trebalo da
izgleda mnogo drugaije na razliitim
platformama. Jedan mali detalj ovde
dolazi do izraaja. Naime, standardne
Qt kontrole tj. widgeti, nalau da
kartice ( tabovi) budu jednoobrazni i u
veini sluajeva se nalaze gore levo u
kontroli. Ovde je postavljeno da se i
kartice i funkcijska dugmad nalaze na
sredini zarad to boljeg estetskog
izgleda programa. To se postiglo Qt
Style Sheets mehanizmom.
Naalost, neke stvari nisu videle
svetlost dana u ovoj verziji, kao to su:
reim u kojem e se moi startovati
samo jedna instanca programa, podeavanja zbog kojih se ne mora ponovo
pokrenuti program i uitavanje itavih
datoteka lista pesama koji su preuzeti
sa web stranica. Verujem da u ove
funkcije implementirati u nekoj od
narednih verzija programa.
Sve u svemu, nadam se da e korisnici
uivati u sluanju muzike sa Great
Little Radio Playera, makar upola u
odnosu na to koliko sam ja uivao
pravei ga za Vas.
Slika 5:
Jedna od opcija playera je da se stanice
mogu menjati u okviru iskaueg
Mart 2013.
53
Sam svoj majstor

Git 3. deo
Terminologija
Autor: Zlatan Vasovi
esto su termini koji se koriste u Gitu
nepoznati. U prolom broju smo napisali mali Git renik ali on nije dovoljan ako elimo da se ozbiljnije bavimo programskim razvojem uz Git
SCM.
Git izrazi
Krenimo redom.
Commit predstavlja skup svih izmena u
skladitu programskih paketa u odreeno vreme koje je korisnik grupisao.
Svaku datoteku za koju elimo da se
nae u sledeem commitu moramo
dodati komandom git add. Ako smo
izmenili dve datoteke - na primer
test.txt i text.txt, ne moramo ih obe
dodati u sledei commit. Dakle, commit
je samo stvar nae volje. Sve datoteke
koje su u trenutnom commitu su
spremne za objavljivanje komandom git
push.
Gitignore je izraz za datoteku u kojoj
upisivanjem odreenog teksta moemo
ignorisati neeljene datoteke ili fascikle.
Obino su to backup datoteke (*~) ili
specifine datoteke za neki editor koje
su nepotrebne. Primere .gitignore datoteka moemo nai u github/gitignore
skladitu programskih paketa
54
( https://github.com/github/gitignore ).
Merge predstavlja prebacivanje odreenih commita izmeu dve razvojne
grane. Te dve razvojne grane mogu biti
i u istom i u razliitim skladitima programskih paketa.
Pull request je, najjednostavnije reeno,
zahtev za merge.
Programerski termini
Programerski termini su naravno u

skladu sa Gitom .
Fork predstavlja kopiju nekog programa koji sadri izmene. Dakle, ako
samo kopiramo neko skladite programskih paketa a ne izmenimo nita,
onda to nije pravi fork.
Alpha je naziv za ranu verziju programa koja je uglavnom vrlo nestabilna.
Beta je naziv za probnu verziju programa. Takoe moe biti nestabilna.
RC ( Release Candidate) je izdanje programa koji je kandidat za novu verziju
programa. Moe biti i stabilan i
nestabilan.
WIP ( Work In Progress) je razvojna
verzija koja uglavnom ima odreen rok
LiBRE!
Git
za zavravanje. Samo ime kae da je
izrada (zapravo razvoj) u toku WIP
princip razvoja je vrlo jednostavan samo postoji WIP koji je razvojna
verzija nakon koje sledi nova verzija.
Nazivi
Postoji nekoliko naziva koji se esto

primenjuju u Git skladitima programskih paketa. Piu se malim slovima,
osim na poetku reenice. Ne moramo
ih koristiti ako ne elimo.
Master je podrazumevani naziv glavne
razvojne grane. Predstavlja stabilnu i
zvaninu razvojnu granu. Ne moramo
ga stavljati kao naziv razvojne grane u
komandama, upravo jer je podrazumevan. Mi moemo podesiti neku
drugu razvojnu granu kao podrazumevanu umesto mastera.
Development je klasian naziv za pravu
razvojnu granu koja je esto nestabilna.
Uglavnom kada postane stabilna, onda
se sav razvoj na njoj prenosi i na
podrazumevanu granu pull requestom .
Mart 2013.
Naziv podrazumevanog remote-a je

origin. On predstavlja podrazumevanu
vrednost koja je prisutna kada
kopirate skladite programskih paketa
na lokalni disk. Podrazumevani remote
moemo promeniti ali origin e uvek
ostati podrazumevan kada ponovo
kopiramo skladite programskih paketa.
Upstream predstavlja remote koji se
koristi za merge izmeu povezanih
skladita programskih paketa. Da
bismo ovo lake razumeli uzeemo za
primer jedno obino skladite programskih paketa i njegov fork. Recimo
da elimo da fork auriramo uz obino
skladite programskih paketa, tj.
prenesemo sve izmene koje ne postoje u
forku. Napraviemo remote pod nazivom upstream koji e imati adresu
obinog skladita programskih paketa i uraditi pull.
Nastavie se
55
Hardver
A rduino kontroler
3 . deo
Autor: Stefan Noini

Arduino okruenje karakteristike i nain
prolom broju smo naveli neke funkcionisanja
karakteristike Arduino ureaja i
otpornika i opisali smo naine spajanja
otpornika. U ovom broju emo
objasniti kako se instalira zvanino
okruenje za pisanje programa za
Arduino i napraviemo na prvi
projekat. Takoe emo objasniti i neke
funkcije ovog okruenja i ta sve
imamo na raspolaganju od opcija.
Instalacija potrebnog
okruenja
Arduino okruenje se moe preuzeti sa
zvanine stranice za operativne

sisteme Linux, Windows i Mac OS X.
Pisano je u Java programskom jeziku i
koristi avr-gcc kao prevodilac (engl.
compiler). Ovo okruenje je u
potpunosti open source. Sa zvanine
stranice ga moete preuzeti i odmah
pokrenuti bez ikakve instalacije. Neke
Linux distribucije imaju ovaj program Slika 1 - Arduino okruenje:
u svojim skladitima paketa pa ga
moete i instalirati kao i veinu ostalih Interfejs okruenja je veoma jednoprograma na sistemu.
stavan i prilagoen svakome. Prvo to
bi trebalo uraditi jeste da izaberemo
model Arduino ploe koju koristimo
(u naem sluaju Arduino Uno). Ovo
56
LiBRE!
Arduino kontroler
moemo uraditi tako to emo otii u
gornjem meniju u Tools pa zatim
Board i tamo pronai Arduino Uno.
Naravno, postupak je isti i za ostale
ploe. Ono to je sjajno jeste da u
odeljku File Examples imamo dosta
dobrih primera za dosta stvari. Isto
tako na zvaninoj Arduino stranici
postoji dosta primera, dokumentacije i
referenci. U meniju File imate opciju
Upload koja e prevesti (kompajlirati)
na program i prebaciti ga na Arduino.
Takoe primeujemo da se po
otvaranju okruenja automatski
zapoinje nov projekat pa odmah
moemo poeti sa programiranjem.
Imamo i opciju da sauvamo na
projekat. Program se upisuje u flash
memoriju i potom se izvrava na
Arduino ureaju. Kada sledei put
otpremite ( uploadujete) program na
Arduino, onaj stari e se izbrisati iz
flash memorije i na njegovo mesto e
doi novi. Ispod editora teksta nalazi
se linija na kojoj moete videti greke
koje Vam izbacuje prevodilac
( compiler) prilikom prevoenja (na
primer, sintaksne greke).
Dovoljno je da Arduino poveemo sa
raunarom, u okruenju otkucamo
program i korienjem opcije Upload
program upiemo u Arduino i ureaj je
spreman za rad.
Istim kablom koji se najee koristi za
tampae moemo povezati i Arduino
sa raunarom.
Napomena: Preporuujemo da
Arduino ploa bude povezana samo
sa raunarom prilikom otpremanja
programa na nju.
Mart 2013.
Slika 2 - USB koji povezuje raunar i

Arduino:
Breadboard
Slika 3 - Breadboard:
Breadboard je tabla koja pomae da sa
lakoom formiramo veliki broj elektrinih kola. Ono to mi vidimo jeste
tabla sa kontaktima koji su meusobno povezani. Svi kontakti u prvom
redu su povezani i svi kontakti u
drugom redu su povezani, svi kontakti
u poslednjem redu su povezani i svi
kontakti u predposlednjem redu su
povezani. Svi ostali redovi nisu povezani ali su kolone povezane. Kao to se
moe primetiti, prva 2 reda su odvojena od redova u sredini. Ovo omoguava lagano razumevanje poveza-
57
Hardver
nosti kontakta. Dakle u sredini su Algoritam:
kontakti u istoj koloni povezani a na 1. U setup() funkciji korienjem
krajevima su povezani kontakti u
pinMode( ) podeavamo kontakt
istom redu.
( pin ) 0 na OUTPUT mod. Ovo
znai da upisujemo vrednost 0 ili 1
na taj kontakt, odnosno aljemo
LED
signal na taj kontakt.
LED ( Light Emitting Diode) je vrsta 2. U loop() funkciji pravimo jednu
promenljivu tipa bool ija e
diode koja emituje svetlost kada kroz
vrednost prvo biti false i posle svanju proe struja. Obino dioda ima
kog izvravanja emo joj menjati
napon 1-2 [V] pa je potrebno povezati
vrednost. Na osnovu ovog emo
i otpornik redno sa njom. Treba
znati da li smo poslali signal 1 ili 0.
takoe obratiti panju da dioda ima
3.
Na
osnovu vrednosti gorepomenute
anodu i katodu, odnosno pozitivan i
promenljive
aljemo signal 1 ili 0
negativan kontakt. LED dioda e
na kontakt 0 korienjem funkcije
svetleti samo ako je povezana pravilno
digitalWrite( ).
(anoda je +).
4. Sada podeavamo promenljivu na
suprotnu vrednost.
5. Koristimo funkciju delay( ) da
Prvi projekat - LED blink
naznaimo pauzu u izvravanju u
U naem prvom projektu emo da
nekom vremenskom trajanju.
isprogramiramo Arduino da upali LED
diodu pa posle nekog vremena je ugasi Implementacija:
i sve tako dok se Arduino napaja sa bool enabled = false;
USB kabla prikljuenog na raunar.
void setup()
Programiranje
Za poetak da naglasimo da se
programi piu u programskom jeziku
C. Strukturu programa ine 2 funkcije.
Jedna je setup() a druga je loop(). Prva
funkcija se izvrava po pokretanju
Arduino kontrolera dok se druga
izvrava posle nje i ponavlja se sve dok
je Arduino ukljuen.
Funkcije koje emo koristiti u ovom
projektu su:
1. pinMode() ,
2. digitalWrite() i
3. delay() .
58
pinMode(0, OUTPUT);
}
void loop()
{
if (enabled)
{
digitalWrite(0, LOW);
enabled = false;
}
else
{
digitalWrite(0, HIGH);
enabled = true;
}
delay(1000); // 1000ms = 1s
}
LiBRE!
Arduino kontroler
Prebacivanje programa na Arduino:
GND kontakt na Arduino ploi. Ovo
moete uraditi na breadboardu (veziPoveite Arduino na raunar i korie- vanje otpornika i diode).
njem opcije Upload prebacite program
u Arduino.
Napomena: Da bi se Arduino napajao
moete koristiti USB konekciju sa
Povezivanje:
raunarom. Ovde nismo objanjavali
korienje baterije kao izvor
Potrebno je jedan kraj diode (anoda) napajanja.
vezati na kontakt 0, drugi kraj (katoda) na otpornik i njega povezati na
Konkurs za nove saradnike

volontere
Grafiari
Uslovi:
poznavanje osnova HTML i CSS-a
preloma u Scribus-u
Usled poveanog obima posla, LiBRE! poznavanje
poznavanje
GIMP-a
asopis je u potrazi za novim saradnicima. poznavanje osnova
osnova
Traimo odgovorne ljude koji su spremni poznavanje osnova Inkscape-a
Sigil-a
da pomognu projekat i da preuzete
obaveze zavre kvalitetno i na vreme.
Zadatak grafike je da proizvede konani
Pridruite nam se!
PDF i ePUB asopisa. Kandidat ne mora
da ispuni sve navedene uslove, bitno je da
Potrebni su nam:
ima volju za uenjem i da ima vremena za
ovaj projekat.
Autori
Uslovi: poznavanje
slobodnog softvera iz bilo koje oblasti,
hardvera koji pokree slobodan softver,
filozofije slobodnog softvera i
spremnost saradnika da redovno
(jednom meseno) ili povremeno (kad
ima vremena ili inspiracije) pie lanke
za na asopis
Napomena: Svi kandidati svoju

prijavu treba da alju na
libre@lugons.org u formi:
ime i prezime ili nick;
namera: (redovni ili povremeni
saradnik);
oblast koju poznaje;
pozicija za koju se prijavljuje;
kontakt mail adresa.
CV nije potreban.
Sve kandidate emo kontaktirati i
dogovoriemo buduu saradnju.
Mart 2013.
59

LiBRE - BR 11 (2013) - IT Magazine

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

LiBRE - BR 11 (2013) - IT Magazine

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

i

Great Little Radio Player

Creative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Deliti pod istim uslovima.

osnovne pojmove koji se koriste

asopis o slobodnom softveru

Dobro doli na slobodnu

Zentyal: Server za mala i

srednja preduzea - 2. deo

Web Server (6. deo):

asopis o slobodnom softveru

Sam svoj majstor

Great Little Radio Player

Odgovor na pitanje: ta mi se sada

Arduino kontroler (3. deo)

asopis o slobodnom softveru

Valve je objavio CounterStrike: Condition Zero

Objavljen je Trisquel 6.0

Linuxom , ali i za manje popularni BSD.

Igre Day of Defeat i Day

asopis o slobodnom softveru

Kineska vlada i Ubuntu

Skraeni period podrke za Ubuntu neLTS izdanja

The China Software and

Ubuntuov bord je jedno-

judska sloboda zavisi od raznih

asopis o slobodnom softveru

O slobodi - Piratski pokret

negativnom smislu. Naprotiv, kao to

LUGoNS Linux Install Day (LID)

nogima je ve poznato o emu je

I ovog puta je LUGoNS, u saradnji sa

Moe se rei da je ovaj LID bio vrlo

asopis o slobodnom softveru

LUGoNS Linux Install Day (LID)

Iako lanovi LUGoNS-a znaju dosta,

Uz dobru radnu atmosferu kojom je

Sigurni smo da e LUGoNS sauvati

uesnika, to iz zemlje, to iz inostranstva.

Potom je usledio Strahinja Piperac, sa

asopis o slobodnom softveru

Uvaeni gost iz vajcarske, Bernd Fix iz

svoje vienje socijalnih aspekata

BarCamp je posle nastavljen druenjem

Detaljan raspored predavanja sa

Autor: Nikola Hardi

pravila bez prekida konekcije. Offline

Sledea interesantna novina je MiniDebugInfo, koja isporuuje minimalni

asopis o slobodnom softveru

godina razvoja, donosi podrku za

Za ljubitelje dobrog izgleda, tu su

da pobolja, olaka i ubrza rad vezan za

Radikalne promene i uvoenje novina

Slika 1 : Xfce 4.10

asopis o slobodnom softveru

to su: mogunost prikaza u vertikalnoj

Slika 3 : Xfce4 panel

druga e Vas odvesti do kante za smee,

Slika 4: Thunar file manager

Slika 5 : Window Manager Tweaks

Slika 6: Settings manager

kompilacije podataka i datoteka. Interfejs

U ovom delu teksta napraviemo pregled

asopis o slobodnom softveru