Krvna veza

Sidni eldon

Dr Dudi Fle
Ursu Jegiju, Hofman - La Ro i ko., d.o.o., Bazel;
Dr Ginteru Zibelu, ering d.o.o., Berlin;
Odeljenjima za krivine istrage u Skotland jardu, Cirihu i Berlinu;
arlsu Volfordu, Sadebi Park Bernet, London;
i Dordi, koja sve ovo omoguava.
Lekar treba paljivo da pripremi
meavinu krokodilskog izmeta,
mesa gutera, krvi slepog mia
i kamiljeg ispljuvka..."
(sa papirusa na kojem je 811 recepata to
su ih koristili Egipani 1550. pre n. e.

Krvna veza
Sidni eldon

KNJIGA PRVA

Krvna veza
Sidni eldon

ISTANBUL.
SUBOTA, 5. SEPTEMBAR.
DESET SATI UVEE.

Sedeo je sam u mraku, iza stola Hadiba Kafira, zagledan kroz pranjavi
kancelarijski prozor, iako nita nije video, u vene minarete Istanbula. On se u
desetine svetskih prestonica oseao kao daje kod kue, ali mu je Istanbul bio jedan
od omiljenih gradova. Ne turistiki Istanbul u Ulici Bejoglu, ili dreavi bar Lalezab
u Hiltonu, ve zabaena mesta za koja znaju samo muslimani: jalije i mali bazari
van sukova, i Teli Baba, groblje gde je sahranjen samo jedan ovek i gde ljudi
dolaze da se pomole za njega.
U njegovom ekanju je bilo strpljenja lovca, spokojne mirnoe oveka koji vlada
svojim telom i emocijama. On je Velanin, crnomanjast, zgodan kao i njegovi
preci. Imao je crnu kosu, energino lice, i ive, inteligentne tamnoplave oi. Visok
preko sto osamdeset centimetara, mravog miiavog tela, odavao je oveka koji
odrava dobru fiziku kondiciju. Kancelariju su ispunjavali mirisi Hadiba Kafira
- njegovog odvratno slatkastog duvana, kisele turske kafe, kao i njegovog
debelog, masnog tela. Ris Vilijams ih nije bio svestan. Razmiljao je o telefonskom
pozivu koji je primio iz amonija pre jednog sata.
... Uasna nesrea! Verujte mi, gospodine Vilijams, svi smo potreseni. Desilo se
tako brzo da nije bilo nikakvih izgleda da ga spasu. Gospodin Rof je naprasno
umro..."
Sem Rof, predsednik kompanije Rof i sinovi, druge po veliini farmaceutske
firme u svetu, dinastije vredne vie milijardi dolara, koja se protezala na celu
Zemljinu kuglu. Bilo je nemogue zamisliti da je Sem Rof mrtav. Oduvek je bio
tako vitalan, tako pun ivotne energije, uvek u pokretu, ovek koji je iveo u
avionima to su ga hitno prebacivali u fabrike i kancelarije kompanije razasute po
elom svetu, gde je reavao probleme sa kojima drugi nisu mogli da se nose,
postavljao nove koncepcije, terao svakoga da radi vie, da radi bolje. Premda je
bio oenjen i otac jednog deteta, jedino ga je posao istinski zanimao. Sem Rof je
bio sjajan i izuzetan ovek. Ko bi njega mogao zameniti? Ko bi bio u stanju da
vodi ogromnu imperiju stoje ostala iza njega? Sem Rof nije izabrao zakonitog
naslednika. Znai, nije planirao da umre u pedeset drugoj godini. Mislio je da e
imati dovoljno vremena.
A sada je njegovo vreme isteklo.
Svetla u kancelariji su iznenada blesnula i Ris Vilijams je pogledao prema
ulaznim vratima, trenutno zaslepljen.
Gospodine Vilijams! Nisam znala da ovde ima nekoga."
Bila je to Sofi, sekretarica iz firme, koju su dodeljivali Risu Vilijamsu kad god je
bio u Istanbulu. Bila je Turkinja, imala je oko dvadeset pet godina, privlano lice i

Krvna veza
Sidni eldon

gipko, ulno telo, koje obilato obeava. Risu je dala do znanja na istanan,
starinski nain da mu stoji na raspolaganju za kakva god hoe zadovoljstva i kad
god ih poeli, ali on nije bio zainteresovan.
Ona mu se obrati: Vratila sam se da zavrim neka pisma za gospodina Kafira",
pa polako dodade: Moda mogu neto da uinim za vas?"
Dok se pribliavala stolu, Ris je mogao da oseti mousni miris divlje ivotinje u
sezoni parenja. Gde je gospodin Kafir?"
Sofi alosno odmahnu glavom. Zavrio je za danas i otiao." Poravnala je
prednju stranu haljine mekim dlanovima spretnih ruku. Mogu li vam ikako
pomoi?" Oi su joj bile tamne i vlane.
Da", ree Ris. Naite ga."
Ona se namrti. Nemam pojma gde bi mogao..."
Pokuajte u Karavan-saraju, ili Mramoru." Verovatno e biti u onom prvom, gde
je jedna ljubavnica Hadiba Kafira radila kao trbuna plesaica. Mada nikada
niste naisto kad je u pitanju Kafir, pomisli Ris. Mogao bi ak biti kod svoje ene.
Sofi se pravdala: Pokuau, ali bojim se da..."
Objasnite mu da, ukoliko ne bude ovde za jedan sat, vie nema posao."
Izraz na njenom licu se promeni. Videu ta mogu da uinim, gospodine
Vilijams", ree i poe prema vratima. Iskljuite svetla."
Nekako je bilo lake sedeti u tami sa svojim mislima. Slika Sema Rofa mu se
stalno nametala. Uspon na Monblan u ovo doba godine, poetkom septembra,
trebalo je da bude lak. Sem je i ranije pokuavao da se popne, ali su ga oluje
spreavale da stigne do vrha.
Ovoga puta u na vrhu postaviti zastavu kompanije", obeao je Risu, alei se.
A onda taj telefonski poziv, maloas, dok se Ris odjavljivao iz hotela Pera Palas.
Mogao je da uje uzbueni glas na telefonu: ... Prelazili su preko gleera...
Gospodin Rof je izgubio oslonac i njegov konopac se prekinuo... Pao je u ambis
bez dna..."
Ris je zamiljao kako se Semovo telo razbija o surovi led, padajui nadole u
ambis. Pokuao je da ne misli na tu scenu. To je ve prolost, a sada treba da brine
o sadanjosti. Trebalo je javiti lanovima porodice Sema Rofa o njegovoj smrti, a
oni su bili razasuti po raznim delovima sveta. Isto tako je bilo neophodno
pripremiti obavetenje za tampu. Vest e se rairiti kroz meunarodne
finansijske krugove kao udarni talas. Za kompaniju usred finansijske krize,
poeljno je da udarac zbog smrti Sema Rofa bude to manji. To e biti Risov
posao.
Ris Vilijams je prvi put sreo Sema Rofa pre devet godina. Ris, tada
dvadesetpetogodinjak, radio je kao ef prodaje u jednoj maloj farmaceutskoj
firmi. Bio je izvanredan i inovativan, i kako se kompanija razvijala, njegov ugled
je brzo rastao. Ponudili su mu posao u firmi Rofi sinovi, a kada je to odbio, Sem
Rof je kupio kompaniju za koju je Ris radio i poslao po njega. ak i sada je mogao
da se seti neodoljive harizme Sema Rofa, koju je osetio pri njihovom prvom
susretu.

Krvna veza
Sidni eldon

Vae mesto je ovde u kompaniji Rofi sinovi", obavestio ga je Sem Rof. Zbog
toga sam kupio tu staromodnu firmu u kojoj ste radili."
Ris je bio istovremeno polaskan i razdraen. ,,A ta ako ne elim da ostanem?"
Sem Rof se nasmeio i rekao samouvereno: eleete da ostanete. Vi i ja imamo
neto zajedniko, Rise. Obojica smo ambiciozni. elimo da posedujemo svet. Ja u
vam pokazati kako."
Te rei su bile arobne, obeana gozba za estoku glad koja je gorela u mladiu,
jer je znao neto to Sem Rof ne zna, a to je da zapravo ne postoji Ris Vilijams. On
je neko ko je nastao iz beznaa, siromatva i oaja.

Ris se rodio u blizini ugljenokopa Gventa i Karmardena, crvenih dolina Velsa

gde su slojevi peara i naslage krenjaka i uglja izbrazdali zelenu zemlju.
Odrastao je u zemlji slavljenoj u priama, gde su i sama imena poezija: Brekon i
Peni Fen, Penderin, Glinkorvg i Maesteg. Bila je to zemlja legendi, gde je ugalj
sakriven duboko u tlu nastao pre 280 miliona godina, gde je predeo nekada bio
pokriven drveem toliko gustim daje veverica mogla stii od Brekon Bikona do
mora a da nikada ne dotakne tlo. A onda se desila industrijska revolucija i
prekrasno zeleno drvee su posekle umurdije da bi nahranile nezasite vatre
industrije gvozda.
Deak je rastao sa herojima drugaijeg vremena i drugaijeg sveta. Robert Farer,
kojeg je na lomai spalila rimokatolika crkva jer nije eleo da se zavetuje na
celibat i napusti svoju enu; kralj Hauel Dobri, koji je u desetom veku u Velsu
uveo zakonodavstvo; divlji ratnik Briken, koji je imao dvanaestoricu sinova i
dvadeset etiri keri i koji je divljaki uguio sve napade na svoje kraljevstvo.
Zemlja u kojoj je mladi odgajan bila je zemlja sa slavnom istorijom. Ali nije sve
bilo slava. Risovi preci su bili rudari, svi odreda, i deak je sluao prie o paklu
koje su njegov otac i strievi esto priali. Govorili su o uasnim vremenima kada
nije bilo posla, kada su se bogati ugljenokopi Gventa i Karmardena zatvarali zbog
ogorenih bitaka izmeu kompanija i rudara, a ovi bili ponieni siromatvom to
je razjedalo ambiciju i ponos, podrivalo ovekov duh i snagu i konano ga
nateralo da se preda.
Kada su rudnici otvoreni, nastupila je druga vrsta pakla. Veina lanova Risove
porodice je pomrla u rudnicima. Neki su stradali u utrobi zemlje, drugi su
iskaljali svoja pocrnela plua. Malo njih je doivelo trideset godina.
Ris je imao obiaj da slua svog oca i mlade strieve, prerano ostarele, kako
raspravljaju o prolosti, odronima, sakaenju i trajkovima; kako razgovaraju o
dobrim i o loim vremenima, a de-aku su ona izgledala sva jednako loa.
Pomisao da provede ivot u mraku zemlje uasavala ga je. Znao je da mora
pobei.
I, pobegao je od kue kada je imao dvanaest godina. Napustio je doline sa
ugljem i otiao na obalu, u zaliv Sali Reni i Levernok, kuda su hrlili bogati turisti.
Deak je izvravao razne zadatke i ugaao svima: pomagao damama da se

Krvna veza
Sidni eldon

sputaju niz strme litice do plae, teglio teke izletnike korpe, vozio dvokolice u
Penart i radio u zabavnom parku u zalivu Vitmor.
Iako samo nekoliko sati dalje od Risovog doma, u zalivu se ivot neizmerno
razlikovao. Na ovom mestu je bio neki sasvim drugi svet. Ris Vilijams nikada nije
mogao zamisliti da postoje tako lepi ljudi i tako divna raskona odea. Svaka ena
mu je izgledala kao kraljica, a mukarci su bili svi elegantni i prekrasni. To je svet
kojem on eli da pripada, i nema niega to nee uiniti da postane deo njega.
Do etrnaeste godine, Ris Vilijams je utedeo dovoljno novca da plati prevoz do
Londona. Prva tri dana je proveo etajui po ogromnom gradu, gledajui
netremice u sve, gladno upijajui neverovatne prizore, zvuke i mirise.
Prvo zaposlenje mu je bilo posao raznosaa u suknarskoj radnji. Tamo su radila
dva slubenika, obojica nadobudna stvorenja, i jedna slubenica, zbog koje je
mladom Velaninu srce poigravalo svaki put kad bije pogledao. Mukarci su
postupali sa Risom onako kako su smatrali da treba postupati, kao sa smeem. Bio
je neobina osoba. Oblaio se udno, loe se ponaao i govorio nerazumljivim
akcentom. Nisu ak mogli ni ime da mu izgovore. Oslovljavali su ga sa Rajs, Raj
ili pak Rajz. Izgovara se Ris", stalno im je ponavljao.
Devojka, koja se zvala Gledis Simpkins, saalila se na njega. Ona je sa tri
drugarice delila maleni stan u Tutingu. Jednoga dana je dozvolila mladiu da je
nakon posla otprati do kue i pozvala ga na solju aja. Mladog Risa je obuzela
nervoza. Mislio je da e ovo biti njegovo prvo seksualno iskustvo, ali kada je
poeo da grli Gledis, ona se na trenutak zagledala u njega, a zatim se nasmejala.
Neu ti dati ni' od toga", rekla je. AF u ti dati nekoliko saveta. Ako eli da
napravi ne' od sebe, nabavi pristojnu odeu, stekni bar neko obrazovanje i naui
da se pristojno ponaa." Prouavala je mravo, strasno mlado lice, zagledala se u
Risove tamnoplave oi i neno rekla: Bie ne' od tebe kad odraste."

Ako eli da napravi nes od sebe... Tog trenutka mu je sinulo kakav bi trebalo da
bude novi Ris Vilijams. Pravi Ris Vilijams je bio neobrazovani, neuki deak bez
porekla, bez vaspitanja, bez prolosti, bez budunosti. Ali imao je matu,
inteligenciju i vatrenu ambiciju. To je bilo dovoljno. Poeo je od onoga ta eli da
bude, ko namerava da postane. Kada se pogledao u ogledalo, nije video
nezgrapnog, prljavog deaka sa smenim akcentom; njegova slika je bila
uglaena, prijatna i odavala je nekoga ko je uspeo u ivotu. Malo-pomalo, Ris je
poeo da prilagoava sebe slici koju je stvorio u svojoj mati. Pohaao je veernju
kolu i provodio vikende po umetnikim galerijama. Poseivao je javne biblioteke
i iao u pozorite, sedeo na galeriji prouavajui elegantnu odeu mukaraca u
loama. tedeo je na hrani da bi jednom meseno mogao da ode u dobar restoran
gde je paljivo kopirao manire uglaenih ljudi. Posmatrao je, uio i upijao. Bio je
poput sunera - brisao je prolost, a upijao budunost.
Samo za godinu Ris je nauio dovoljno da shvati kako je Gledis Simpkins,
njegova princeza, prosta kokni devojka koja ve ne zadovoljava njegov ukus.
Napustio je suknarsku radnju i otiao da radi kao slubenik u drogeriji koja je bila

Krvna veza
Sidni eldon

deo velikog lanca. Iako je imao jedva esnaest godina, izgledao je starije. Razvio se
i porastao. ene su poele da obraaju panju na njegovu tamnu velku lepotu i
brzi, laskavi jezik. Zaas je postigao uspeh u prodavnici. ene kupci bi ekale na
Risa da ih ba on usluzi. Oblaio se dobro, govorio ispravno i bio svestan toga da
je preao dugaak put od Gventa i Karmardena. Ali kada bi se pogledao u
ogledalu, jo nije bio zadovoljan. Put koji je nameravao da pree i dalje je bio pred
njim.
U roku od dve godine, Ris Vilijams je postao poslovoa prodavnice u kojoj je
radio. Okruni direktor lanca rekao mu je: Ovo je samo poetak, Vilijams. Radi
vredno i jednog dana e biti nadzornik bar pet-est prodavnica."
Ris se skoro glasno nasmejao. Da poveruje da bi to mogao biti vrhunac neije
ambicije! Ris je nastavio da se koluje. Studirao je poslovnu administraciju,
marketing i privredno pravo. Uvek je eleo vie. Njegova slika u ogledalu, to jest
ono to je eleo da bude, nalazila se na vrhu lestvice i on je oseao da je jo uvek
na dnu. Njegova prilika za napredovanje stigla je kad je jednoga dana uao neki
prodava lekova i posmatrao ga kako ubeuje nekoliko dama da kupe proizvode
koji im nisu potrebni. Priao mu je i rekao: Vi ovde traite vreme, mladiu.
Trebalo bi da radite u veoj firmi."
ta predlaete?", upitao je Ris.
Dozvolite mi da porazgovaram sa svojim efom o vama."
Dve nedelje kasnije, Ris je ve radio kao trgovaki putnik u maloj farmaceutskoj
firmi. Bio je jedan od pedeset trgovakih putnika, ali kada bi se pogledao u svoje
izmiljeno ogledalo, znao je da to nije tano. Njegov jedini takmac bio je on sam.
Sada je bio sve blie svojoj slici, blie izmiljenom liku koji je stvarao. oveku koji
je inteligentan, kulturan, obrazovan i armantan. Ono to je on pokuavao da
uradi nije bilo mogue. Svakome je jasno da ovek mora biti roen sa ovim
osobinama; one se ne mogu stvoriti. Ali Ris je uradio ba to. Postao je slika koju je
zamislio.
Putovao je po zemlji i prodavao proizvode firme, razgovarao i sluao. Vratio bi
se u London pun praktinih predloga i brzo je napredovao.
Tri godine posle dolaska u firmu, Ris je postao glavni ef prodaje. Pod njegovim
vetim upravljanjem firma je poela da se iri.

A etiri godine kasnije, u njegov ivot je uao Sem Rof. On je u Risu prepoznao
udnju.
Vi ste kao ja", rekao je Sem Rof. Obojica elimo da posedujemo svet. Ja u vam
pokazati kako." I pokazao mu je.
Sem Rof je bio izvanredan uitelj. Tako je Ris tokom sledeih devet godina pod
njegovim tutorstvom postao neizmerno vaan za kompaniju. A kako je vreme
prolazilo, on je dobijao sve veu i veu odgovornost: da reorganizuje razne filijale,
trai i otklanja greke u svakom delu sveta gde je bilo potrebno, da koordinira razne ogranke kompanije Rof i sinovi, te da postavlja nove koncepcije. Najzad je
znao vie o voenju kompanije od svakoga sem od samoga Sema Rofa. Bilo je

Krvna veza
Sidni eldon

logino da Ris Vilijams jednoga dana bude na mestu predsednika kompanije.

Jednoga prepodneva, kada su se Ris i Sem Rof vraali iz Karakasa mlanjakom
kompanije, luksuzno preureenim boingom 707-320, jednim iz flote od osam
aviona, Sem Rof je uputio komplimente Risu posle unosnog posla koji je sklopio
sa venecuelanskom vladom. Dobro u te nagraditi za ovo, Rise."
Ris je tiho odgovorio: Ne elim nagradu, Seme. Vie bih voleo akcije i mesto u
vaem upravnom odboru."
Zasluio je to i obojica su bili svesni toga. Ali je Sem rekao: ao mi je. Ne mogu
da menjam pravila, ak ni zbog tebe. Kompanija Rofi sinovi je privatna kompanija.
Niko izvan porodice ne moe da sedi u odboru, niti da poseduje akcije."
Ris je, naravno, to znao. Prisustvovao je svim sastancima odbora, ali ne kao lan.
On je bio autsajder. Sem Rof je bio poslednji mukarac u lozi Rof. Ostali lanovi
porodice su bili enskog roda - Semove roake. Mukarci, za koje su se udale,
sedeli su u odboru kompanije. Valter Gasner, koji se oenio Anom Rof; Ivo Palai,
oenjen Simonetom Rof; arl Martel, kojem je ena bila Elen Rof. I ser Alek
Nikols, ija je majka bila od Rofovih.
Zato je Ris bio prinuen da donese odluku. Znao je da zasluuje lanstvo u
odboru i da bi jednoga dana trebalo da vodi kompaniju. Sadanje okolnosti su to
spreavale, ali postojala je mogunost da se one promene. Ris je odluio da ostane,
da eka i vidi ta e se deavati. Sem ga je nauio strpljenju. A sada je Sem mrtav.

Kancelarijska svetla su ponovo blesnula i Hadib Kafir je stajao na ulazu. Kafir

je bio turski ef prodaje za kompaniju Rofi sinovi. Bio je nizak, crnomanjast ovek
koji je dijamante i svoj debeli stomak nosio kao dostojanstvena odlija. Izgledao je
neuredno, kao neko ko se obukao na brzu ruku. Dakle, Sofi ga nije nala u
nonom klubu. Pa, dobro, pomisli Ris. Uzgredna posledica smrti Sema Rofa.
Prekinuti snoaj.
Rise!" uzvikivao je Kafir. Dragi moj drue, oprosti mi! Nisam imao pojma da
si jo uvek u Istanbulu! Ti si poao da uhvati avion, a ja sam imao neki hitan
posao da..."
Sedi, Hadibe. Sluaj me paljivo. elim da u etiri razliite zemlje poalje
telegrame koristei ifru kompanije. elim da ih runo dostave nai kuriri.
Razume li?"
Naravno", ree Kafir, sav zbunjen. Savreno."
Ris baci pogled na svoj tanki, zlatni runi sat bom i mersije. Nova gradska pota
je ve zatvorena. Poalji telegrame iz one u Novoj potanskoj ulici. elim da krenu
u roku od trideset minuta." Predao je Kafiru original telegrama koji je napisao.
Svako ko bude raspravljao o ovome,-bie smesta otputen."
Kafir pogleda telegram i razrogai oi. Boe moj!" ree. O, boe moj!"
Pogledao je u Risovo smrknuto lice. Kako, kako se taj uas dogodio?"
Sem Rof je poginuo nesrenim sluajem", ree Ris.
Sada je prvi put Ris dopustio svojim mislima da se pozabave onim to je
potiskivao iz svesti, o emu je izbegavao da razmilja: Elizabet Rof, Semova erka.

Krvna veza
Sidni eldon

Sada ima dvadeset etiri godine. Kada ju je Ris upoznao, ona je bila
petnaestogodinja devojica sa protezama na zubima, divlje stidljiva i debela,
usamljeni buntovnik. Tokom godina on je posmatrao kako se Elizabet razvija u
izuzetnu devojku, koja je nasledila majinu lepotu a oevu inteligenciju i duh.
Postala je bliska sa Semom. Ris je znao koliko duboko e je povre-diti ova vest. On
lino e morati da joj to saopti.
Dva sata kasnije, Ris Vilijams je bio iznad Sredozemlja u mlanjaku kompanije,
na putu za Njujork.

10

Krvna veza
Sidni eldon

2.
BERLIN.
PONEDELJAK, 7. SEPTEMBAR.
DESET SATI PRE PODNE.

Ana Rof Gasner je znala da ne sme dozvoliti sebi da ponovo vrisne, inae e se
Valter okrenuti i ubiti je. Zgrena u uglu spavae sobe, nekontrolisano je drhtala
ekajui smrt. Ono to je poelo kao predivna bajka, zavrilo se strahom,
neizrecivim uasom. Previe vremena joj je trebalo da se suoi sa istinom: ovek
za kojeg se udala je zapravo manijak, ubica.

Ana Rof nije nikoga volela pre nego to je srela Valtera Gasnera, sem svoju
majku, oca i sebe. Bila je krhko, boleljivo dete koje je patilo od nesvestica. Nije
mogla da se seti vremena kada nije bila u bolnici, ili bez medicinskih sestara, ili
pak bez specijalista koji su dolazili iz udaljenih mesta. Poto je njen otac Anton
Rof, iz kompanije Rof i sinovi, vrhunski medicinski strunjaci su doletali do Anine
bolesnike postelje u Berlinu. Ali kada bi je pregledali, ispitali i na kraju otili,
nisu znali nita vie nego pre. Nisu mogli da postave dijagnozu njenog stanja.
Ana nije mogla da ide u kolu kao ostala deca, te je s vremenom postala
povuena i stvorila sopstveni svet, pun snova i fantazija, gde nikom drugom nije
bilo dozvoljeno da ue. Stvarala je vlastite slike ivota, jer su boje stvarnosti za
nju bile suvie neprijatne da bi ih prihvatila. Kada je Ana napunila osamnaest
godina, njena vrtoglavica i napadi nesvestice su nestali isto tako tajanstveno kao
to su i poeli. Ali oni su joj upropastili ivot. U dobu kada se veina devojaka
veri ili udaje, Anu ak nije poljubio nijedan mladi. Sebe je uporno ubeivala da
joj to ne smeta. Bila je zadovoljna to ivi ivotom iz svojih snova, po strani od
bilo ega i bilo koga. Kada joj je bilo dvadeset pet godina, prosci su poeli da je
poseuju, jer je Ana Rof bila naslednica jednog od najprestinijih imena u svetu, i
mnogi mukarci su udeli da dou do udela u njenom bogatstvu. Dobila je brane
ponude od vedskog grofa, nekog italijanskog pesnika i pet-est prineva iz
siromanih zemalja. Kako ih je Ana sve odreda odbila, Anton Rof je na erkin
trideseti roendan jadikovao: Umreu bez ijednog unueta."
Za trideset peti roendan Ana je otila u Kicbil, u Austriju, gde je upoznala
trinaest godina mlaeg Valtera Gasnera, instruktora skijanja.
Kada je Ana prvi put videla Valtera, pogled na njega joj je bukvalno oduzeo dah.
Skijao se niz Hanenkam, strmu padinu za trke, i to je bio najlepi prizor koji je ona
ikada videla. Pribliila se dnu skijake staze da bi ga bolje osmotrila. Liio je na

11

Krvna veza
Sidni eldon

mladog boga i njoj je bilo dovoljno uivanje da ga samo posmatra. Primetio je

kako pilji u njega.
Zar se ne skijate, gnadiges Fraulein?"
Ona je samo odmahnula glavom, verujui da bi je glas izdao, a on se nasmeio i
rekao: Onda mi dozvolite da vas astim rukom."
Ana je pobegla u panici, kao uenica. Od tada ju je Valter Gasner progonio. Ali
Ana Rof nije bila budala. Bila je svesna toga da nije ni lepa ni naroito pametna,
da je obina ena, i da, osim svog imena, ima naizgled vrlo malo toga to bi mogla
ponuditi mukarcu. No, ona je isto tako znala da je u toj obinoj fasadi zarobljena
prelepa, oseajna devojka ispunjena ljubavlju, poezijom i muzikom.
Moda je Ana, ba zbog toga to sama nije bila lepa, duboko potovala lepotu.
Ila je u velike muzeje i provodila sate netremice gledajui slike i kipove. Kada je
prvi put videla Valtera Gasnera, uinilo joj se kao da su svi bogovi oiveli zbog
nje.
Ana je dorukovala na terasi hotela Tenerhof drugog dana kada joj se pridruio
Valter Gasner. Izgledao je kao mladi bog. Imao je pravilan, kao isklesan profil, a
crte lica, preplanulog od sunca, bile su mu prefinjene, oseajne, vrste. Zubi beli i
jednaki. Imao je plavu kosu i plavosive oi. Ispod njegovog skijakog odela, Ana
je mogla da vidi pomeranje bicepsa i miia bedara, i osetila je kako joj drhtaji
prolaze kroz slabine. Sakrila je ruke u krilo da joj ne vidi dlanove, pokrivene
keratozom.
Traio sam vas na padinama jue posle podne", ree Valter. Ana je zanemela.
Ako ne skijate, voleo bih da vas nauim." Nasmeio se i dodao: Besplatno."
Za prvi as ju je odveo na Hausberg, padinu za poetnike. Oboma je odmah bilo
jasno da Ana nema talenta za skijanje. Stalno je gubila ravnoteu i padala, ali je
uporno pokuavala jer se bojala da e je Valter prezreti ako ne uspe. Ali umesto
toga, on ju je podigao posle desetog pada i neno rekao: Vi ste stvoreni za neto
bolje od ovoga."
Za ta?" upitala je Ana, alosna.
Rei u vam danas za veerom."
Veerali su tog dana i dorukovali sledeeg jutra, pa opet ruali i veerali. Valter
je zanemarivao svoje uenike. Preskakao je asove skijanja da bi iao u selo sa
Anom. Vodio ju je u kazino u Golden Grajfu, sankali su se i ili u kupovinu, etali
su i satima sedeli na terasi hotela i razgovarali. Za Anu je to bilo arobno vreme.
Posle pet dana od prvog susreta, Valter ju je uhvatio za ruke i rekao: Ana,
liebchen, elim da se oenim tobom."
Sve je pokvario. Izvukao ju je iz prekrasne vilinske zemlje i vratio u surovu
stvarnost, podseajui je na to ko je i ta je ona. Neprivlani, tridesetpetogodinji
netaknuti plen za lovce na bogatstvo.
Htela je da ode, ali je Valter zaustavio. Mi se volimo, Ana. Ne moe pobei od
toga."
Sluala ga je kako lae, sluala je kako govori: Do sada nisam nikoga voleo", a
ona mu je pomogla jer je oajniki elela da mu ve-ruje. Odvela ga je u sobu.

12

Krvna veza
Sidni eldon

Sedeli su i razgovarali, a kada joj je ispriao svoju ivotnu priu, odjednom je

poela da mu veruje, udei se kako je ista kao i njena.
Kao ni ona, ni Valter nikada nikoga nije voleo. Kao to je Ana bila otuena od
sveta zbog bolesti, tako je i on bio otuen jer se rodio kao kopile. I on je, poput nje,
imao potrebu da prua ljubav. Odrastao je u sirotitu, a kada mu je bilo trinaest
godina, i kada je postalo oigledno da je izuzetno zgodan, ene koje su tamo
radile su poele da ga koriste, da ga nou odvode u svoje sobe, u krevet, i ue ga
kako da ih zadovolji. A kao nagradu, deak je dobijao vie hrane i dodatne
komade mesa, i deserte pripremljene sa eerom. Dobijao je sve osim ljubavi.
Kada je Valter odrastao i pobegao iz sirotita, otkrio je da svet ni napolju nije
drugaiji. ene su elele da iskoriste njegov dobar izgled, da ga imaju kao
ukrasnu znaku; ali nikada nije ilo dublje od toga. Davale su mu poklone u
novcu, odei i nakitu, ali nikada sebe.
Ana je shvatila daje Valter njena srodna dua, zapravo njen dvojnik. Venali su
se uz skromnu ceremoniju u Gradskoj kui.

Ana je oekivala da e njen otac biti oduevljen. Umesto toga, on se razbesneo.

Ti si luckasta, tata budala", Anton Rof je zaurlao na nju. Udala si se za
nitavnog lovca na bogatstvo. Naredio sam da ga provere. Celog ivota su ga
izdravale ene, ali nikada nije naao nijednu dovoljno glupu da se uda za njega."
Prestani!" Ana je uzviknula. Ti ga ne razume."
Ali Anton Rof je mislio da odlino razume Valtera Gasnera. Pozvao je svog
novopeenog zeta u kancelariju.
Valter je sa odobravanjem pogledao okolo, tamnu drvenu oblogu i stare slike na
zidovima. Dopada mi se ovde", ree Valter.
Da. Siguran sam da je bolje od sirotita."
Valter otro pogleda u njega, oi mu odjednom postadoe oprezne. Oprostite?"
Prestanimo s tim Scheiss", ree Anton. Pogreio si. Moja kerka nema novca."
inilo se kao da su se Valterove sive oi skamenile. ta pokuavate da mi
kaete?"
Ne pokuavam, ja ti kaem: nee dobiti nita od Ane jer ona nema nita. Da si
temeljnije uradio svoj domai zadatak, saznao bi da je Rof i sinovi firma koju
poseduje vrsto povezana grupa ljudi. To znai da nijedna njena akcija ne moe
da se proda. Mi ivimo ugodno, ali to je sve. Ovde nema velikog bogatstva koje
moe da se muze." Preturao je po depu, izvukao jedan veliki koverat i bacio ga
na sto ispred Valtera. Ovo e biti nadoknada za tvoj trud. Oekujem da napusti
Berlin do est sati. I elim da se nikada vie ne javi Ani."
Valter tiho izusti: Da li vam je ikada palo na pamet da sam se moda oenio
Anom zato to sam se zaljubio u nju?"
Ne", ree Anton kiselo. Da li je to ikada palo na pamet tebi?"
Valter ga je za asak pogledao. Da vidimo koja je moja trina cena." Pocepao je
koverat i prebrojao novac. Ponovo je podigao pogled ka Antonu Rofu. ,Ja vredim
malo vie od dvadeset hiljada maraka."

13

Krvna veza
Sidni eldon

To je sve to dobija. Smatraj sebe srenim."

Bez sumnje", ree Valter. Ako elite da znate istinu, mislim da sam vrlo
srean. Hvala vam." Nemarnim pokretom je stavio novac u dep i trenutak
kasnije izaao.
Anton Rof je osetio olakanje. Proeo ga je blagi oseaj krivice i odvratnosti zbog
onoga to je uradio, ali je ipak znao da je to jedino reenje. Ana e biti nesrena to
je naputa njen mladoenja, ali bolje je da se to desi sada nego kasnije. Pobrinue
se da ona upozna mukarce koji odgovaraju njenim godinama, koji e je bar
potovati ako ve ne mogu da je vole. Nekoga ko e se zainteresovati za nju, a ne
za njen novac ili njeno ime. Nekoga koga on nee kupiti za dvadeset hiljada
maraka.
Kada je Anton Rof stigao kui, Ana je potrala da ga pozdravi, sa suzama u
oima. Uzeo ju je u naruje, zagrlio i rekao: Ana, liebchen, bie u redu. Prebolee
ga..."
Tada Anton pogleda preko njenog ramena - na vratima je stajao Valter Gasner.
Ana podie prst, govorei: Pogledaj ta mi je Valter kupio! Zar to nije najlepi
prsten koji si ikada video? Kotao je dvadeset hiljada maraka."
Na kraju su Anini roditelji bili primorani da prihvate Valtera Gasnera. Kao
svadbeni poklon kupili su im prekrasni dvorac in-kel u Vanzeu, sa francuskim
nametajem, antikvitetima, udobnim sofama i praktinim stolicama, stolom u
rendgen stilu za biblioteku i zidnim policama za knjige. Gornji sprat je bio
opremljen elegantnim komadima iz osamnaestog veka, poreklom iz Danske i
vedske.
To je previe", rekao je Valter Ani. Ne elim nita od njih, ni od tebe. elim da
ja budem u stanju da ti kupujem divne stvari, liebchen." Uputio joj je deaki
smeak i rekao: Ali ja nemam novca."
Naravno da ima" odgovorila je Ana. Sve to ja imam pripada i tebi."
Valter joj se slatko nasmeio i upitao: Da li stvarno pripada?"
Ana je navaljivala - jer inilo se da Valter nerado razgovara o novcu - da mu
objasni svoju finansijsku situaciju. Ima fond koji joj je dovoljan da ivi ugodno, ali
glavnina njenog bogatstva je u akcijama kompanije Rofi sinovi. Akcije se ne mogu
prodati bez jednoglasnog odobrenja upravnog odbora.
Koliko vrede tvoje akcije?", upitao je Valter.
Ana mu je rekla. Valter nije mogao da poveruje u to. Naterao ju je da ponovi
iznos.
,,I ne moe da proda akcije?"
Ne. Moj roak Sem ne dozvoljava da se prodaju. On upravlja akcijama.
Jednoga dana..."
Valter je izrazio elju da se ukljui u porodini posao, ali je Anton Rof bio protiv
toga.
Kako moe jedna skijaka propalica doprineti firmi Rof i sinovi?", pitao je.
Ali je na kraju popustio pred upornim zahtevom svoje kerke i Valter je dobio
posao u administraciji kompanije. Kako se pokazao odlian u tome, brzo je
napredovao. Kada je Anin otac umro dve godine kasnije, Valter Gasner je postao

14

Krvna veza
Sidni eldon

lan odbora. Ana je bila jako ponosna na njega. Uvek je bio savren mu i
ljubavnik. Stalno joj je donosio cvee i male poklone. Izgledalo je da je zadovoljan
to uvee ostaje samo sa njom kod kue. Aninoj srei nije bilo kraja. Ach, danke,
lieber Gott, govorila bi tiho.
Ana je nauila da kuva, pa je spremala Valterova omiljena jela. Pripremala je
choucroute, kiseli kupus i pire od krompira sa mnogo svinjskih kotleta, virle i
nirnberke kobasice. Pravila je svinjski file sa pivom i zainjen kimom, servirala
ga uz peenu jabuku, oienu od semenki i oljutenu, u sredini napunjenu malim
crvenim bobicama airelles.
Ti si najbolja kuvarica na svetu, liebchen", govorio joj je Valter, a ona bi
porumenela od ponosa.
Tree godine njihovog braka, Ana je zatrudnela.
Tokom osam meseci trudnoe, oseala je jake bolove, ali je to lako podnosila
budui daje bila srena. Neto drugo je nju brinulo.
Poelo je jednog dana posle ruka. Plela je demper za Valtera, sanjarila i
iznenada ula njegov glas: Pobogu, Ana, ta radi sedei u mraku?"
Poslepodne je prelo u sumrak. Pogledala je demper. Nije ga ni taknula. Kako
joj je proao ceo dan? Gde su joj bile misli? Posle toga, bilo je jo slinih doivljaja i
poela je da se pita da li je to nesvesno upadanje u nitavilo neka slutnja, kobni
predznak da e umreti. Mislila je da se ne plai smrti, ali nije mogla da podnese
pomisao da ostavi Valtera.
etiri nedelje pre nego to je trebalo da se rodi beba, Ana je upala u jedno od
svojih sanjarenja, promaila stepenicu i pala niz stepenite.
Probudila se u bolnici.
Valter je sedeo na rubu kreveta, drei joj ruku. Strano si me uplaila."
Beba, pomislila je, iznenada uspaniena. Ne mogu da osetim bebu. Pruila je
ruku dole. Stomak joj je bio ravan. Gde je moja beba?"
Valter ju je privukao i zagrlio.
Doktor je rekao: Rodili ste blizance, gospoo Gasner."
Ana se okrenula ka Valteru, a njegove oi su bile ispunjene suzama. Deaka i
devojicu, liebchen."
Preplavila ju je srea. Osetila je iznenadnu, neodoljivu enju da ih dri u
rukama. Morala je da ih vidi, da ih oseti, da ih dri.

Razgovaraemo o tome kada ojaate", rekao je doktor. Tek kada se oporavite."

Svi su uveravali Anu da joj je svakog dana sve bolje, ali je ona poela da se plai.
Dogaalo joj se neto to nije mogla da razume. Valter bi stigao, uzeo je za ruku i
rekao dovienja, a ona bi ga pogledala iznenaena i progovorila: Ali upravo si
stigao..." A onda bi pogledala na asovnik - ve su prola tri ili etiri sata. Nije
imala pojma kamo su nestali.
Maglovito se seala da su joj doneli decu i da je zaspala. Nije mogla da se seti
ba jasno, a plaila se da pita. Nije bilo bitno. Imae ih samo za sebe kada je Valter
odvede kui.

15

Krvna veza
Sidni eldon

Najzad je stigao taj eljeni dan. Ana je napustila bolniku sobu u kolicima, iako
je tvrdila da je dovoljno jaka da hoda. U stvari, oseala se vrlo slabom, ali je bila
toliko uzbuena i nita joj nije bilo vano osim da vidi svoje bebe. Valter ju je
uneo u kuu i pokuao da je odvede na sprat u spavau sobu.
Ne, ne!", rekla je. Odvedi me u deju sobu."
Mora se odmoriti, draga. Nisi dovoljno jaka da..." Nije ga sasluala do kraja.
Izvukla se iz njegovih ruku i otrala u deju sobu.
Zavese su bile navuene i soba je bila u mraku. Aninim oima je bio potreban
trenutak da se prilagode. Ispunilo ju je toliko uzbuenje daje osetila vrtoglavicu.
Uplaila se da e se onesvestiti.
Valter je uao za njom. Govorio joj je neto, pokuavao objasniti, ali to god da je
rekao, njoj nije bilo vano.
Jer oni su bili tu. Oboje su spavali u kolevkama i Ana je krenula ka njima tiho,
kako ih ne bi uznemirila. Stajala je gledajui ih netremice. To su najlepa deca koju
je ikada videla. Ve sada je mogla videti da e deak imati Valterove lepe crte lica
i gustu plavu kosu. Devojica je bila poput arobne lutke, meke zlatne kose i
sitnog, srcolikog lica.
Ana se okrenula k Valteru i priguenim glasom izustila: Lepi su. Tako, tako
sam srena."
Doi, Ana", proaputao je Valter. Obgrlio ju je rukama i privio uza se. U njemu
se javila estoka udnja, a ona je osetila uzbuenje u sebi. Toliko dugo nisu vodili
ljubav. Valter je u pravu. Imae dovoljno vremena za decu kasnije.

Deak se zvao Piter, a devojica Brigita. Bili su predivna arobna deca koju su
ona i Valter stvorili. Ana je provodila sate u dejoj sobi, igrajui se i razgovarajui
s njima. Iako jo nisu mogli da je razumeju, znala je da oseaju njenu ljubav.
Ponekad, usred igre, ona bi se okrenula i videla da Valter stoji na vratima, da se
vratio kui iz kancelarije. Tada bi shvatila da je ceo dan nekako proleteo.
Doi i pridrui nam se", rekla bi. Igramo neku igru."
Da li si ve spremila veeru?", upitao bi Valter, a ona bi se odjednom osetila
krivom. Odluila bi da vie panje posveuje Valteru a manje deci, ali sledeeg
dana bi se dogodilo isto. Blizanci su bili kao neodoljivi magnet koji je privlai.
Ana je jo uvek neizmerno volela Valtera, te je pokuavala da ublai svoju krivicu
govorei sebi da su deca deo njega. Svake noi, im Valter zaspi, ona bi se
izmigoljila iz kreveta i uunjala u deju sobu, sela i netremice gledala u decu dok
zora ne pone da se probija kroz prozor. Onda bi se okrenula i pourila nazad u
krevet pre nego to se Valter probudi.
Jednom, usred noi, Valter je uao u deju sobu i uhvatio je. ta, za ime boga,
radi?", upitao je.
Nita, dragi. Samo sam..."
Vrati se u krevet!"

16

Krvna veza
Sidni eldon

Nikada ranije nije tako razgovarao s njom. Za dorukom joj je rekao: Mislim da
bi trebalo da uzmemo odmor. Bilo bi dobro za nas da pobegnemo." Ali, Valtere,
deca su suvie mala da putuju." Govorim o nama dvoma."
Ona odmahnu glavom. Ne bih mogla da ih ostavim." On je uze za ruku i ree:
elim da ne misli o deci." Da zaboravim decu?" U njenom glasu se osealo da
je zaprepaena.
Pogledao ju je u oi i kazao: Ana, seti se kako nam je bilo divno pre nego to si
zatrudnela? Kako smo se dobro provodili? Koliko smo se radovali da budemo
zajedno, samo nas dvoje, i niko nas nije ometao?"
Tada je shvatila: Valter je ljubomoran na decu.
Nedelje i meseci su brzo prolazili. Valter vie nije prilazio deci. Ana im je
kupovala divne poklone za roendane, a on je uvek uspevao da ode iz grada
poslom. Ana nije mogla da zavarava sebe zauvek. Bila je istina da Valtera uopte
nisu interesovala deca. Oseala je da je moda ona kriva za to, jer im se previe
posveuje. Opsednuta je bila re koju je Valter upotrebio. Zamolio ju je da se obrati
lekaru zbog toga i ona je otila da bi mu udovoljila. Ali, za nju, doktor je bio
budala. im je poeo da govori, Ana je odlutala u mislima sve dok nije ula kako
kae: Nae vreme je isteklo, gospoo Gasner. Hoemo li se videti sledee
nedelje?" Naravno."
Nije se pojavila nikada vie.
Smatrala je da je taj problem isto toliko Valterov koliko i njen. Ako je njena
greka to previe voli decu, onda je njegova to to ih ne voli dovoljno.
Ana je nauila da ne pominje decu u Valterovom prisustvu, ali je jedva ekala da
on ode u kancelariju kako bi pourila u deju sobu da bude sa svojim bebama. Ali
oni vie nisu bili bebe. Proslavili su trei roendan i Ana je ve zamiljala kako e
izgledati kao odrasle osobe. Piter je bio visok za svoj uzrast, snaan i videlo se da
e biti atletski graen, kao njegov otac. Ana bi ga drala na krilu i pevuila: O,
Piter, ta e raditi jadnim gospoicama? Budi nean sa njima, moj dragi sine. One
nee imati anse."
Piter bi se stidljivo nasmeio i zagrlio je.
Onda bi se Ana okrenula Brigiti, koja je svakoga dana bivala sve lepa. Nije liila
ni na Anu ni na Valtera. Kosa joj je bila poput zlatnih niti, a koa fina kao
porcelan. Piter je imao oev nagao temperament i ponekad je Ana morala da ga
pljesne blago, dok je Brigita imala aneosku narav. Kada Valter nije bio u blizini,
ona im je putala ploe ili itala. Njihova omiljena knjiga je bila 101 Mar-chens.
Uporno su traili da im ita prie o udovitima, vilenjacima i veticama. Nou ih
je stavljala u krevet pevuei im uspavanku:
Schlaf, Kindlein, schlaf
Der Vater hut't die Schaf...
Ana se molila da se Valter s vremenom promeni i da njegov odnos prema deci
postane neniji. Promenio se, ali nagore. Mrzeo je decu. U poetku je uveravala
sebe kako Valter eli svu njenu ljubav samo za sebe, da ne eli da je deli ni sa kim

17

Krvna veza
Sidni eldon

drugim. Ali polako je postala svesna da se ne radi o ljubavi prema njoj, ve o

mrnji. Ispostavilo se da je njen otac bio u pravu. Valter se oenio njome zbog
novca i zato su mu sada deca bila pretnja. eleo je da ih se resi. Sve ee je
govorio o prodaji akcija. Sem nema pravo da nas zaustavi. Mogli bismo da
uzmemo sav taj novac i odemo nekuda. Samo nas dvoje."
Ona je zurila u njega. ta je sa decom?"
Oi su mu bile grozniave. Ne. Sluaj me. Moramo ih se otarasiti radi nas oboje.
Moramo."
Tada je Ana shvatila da je on lud i prestravila se. Valter je otpustio svu kunu
poslugu, i osim istaice koja je dolazila jednom nedeljno, Ana i deca su bili sami
sa njim, preputeni na njegovu milost i nemilost. Shvatila je da mu je potrebna
medicinska pomo. Moda je ve bilo prekasno da se izlei. U petnaestom veku su
hvatali luake i zauvek ih zatvarali na brodove, Narrenschiffe, brodove za luake.
Ali u dananje vreme, sa modernom medicinom, mora postojati nain da se
pomogne Valteru.

Dakle, tog septembarskog dana, Ana je sedela sklupana na podu u spavaoj

sobi, gde ju je Valter zakljuao i ekala ga da se vrati. Znala je ta treba da uradi.
Radi njega, kao i radi sebe i dece. Ustala je nesigurno i otila do telefona. Oklevala
je samo trenutak, zatim je podigla slualicu i poela da bira 110, broj policije za
hitne sluajeve.
Strani glas u uhu joj je rekao: Hallo. Hier ist der Notrufder Polizei. Kann ich ihnen
helfen?"
Ja bittel" Njen glas je bio priguen. Ich..."
Iznenada se pojavila ruka, istrgnula joj slualicu i tresnula je u leite.
Ana je ustuknula. O, molim te", procvilela je, nemoj me povrediti."
Valter je iao ka njoj, sjajnih oiju, a glas mu je bio toliko tih da je jedva mogla da
razabere rei. Liebchen, neu te povrediti. Volim te, zar ne zna?" Dodirnuo ju je, i
ona je mogla da oseti marce u telu. Mi samo ne elimo da policija doe ovamo,
zar ne?" Samo je odmahivala glavom, previe zastraena da bi govorila. Deca su
ta koja izazivaju nevolje, Ana. Reiemo ih se. Ja..."
Na ulaznim vratima u prizemlju je odjeknulo zvono. Valter je stajao oklevajui.
Ponovo je zazvonilo.
Ostani tu", naredio je. Vratiu se."
Ana je gledala, skamenjena, dok je on izlazio iz spavae sobe. Zalupio je vrata za
sobom i ula je kljocanje kljua kada ih je zakljuao.
Vratiu se", rekao je.
Valter Gasner je pourio niz stepenice, doao do ulaznih vrata i otvorio ih. Tamo
je stajao ovek u sivoj kurirskoj uniformi, sa zapeaenim kovertom utosmee
boje.
Imam posebnu poiljku za gospodina i gospou Valtera Gasnera."
Da", ree Valter. Ja u je uzeti."

18

Krvna veza
Sidni eldon

Zatvorio je vrata, pogledao koverat, a zatim ga otvorio. Polako je proitao

poruku koja je bila unutra.

S DUBOKIM ALJENJEM VAS OBAVETAVAM DA JE SEM ROF POGINUO

PRILIKOM PLANINARENJA. MOLIM DA BUDETE U CIRIHU U PETAK U
PODNE ZBOG HITNOG SASTANKA UPRAVNOG ODBORA.

U potpisu je stajalo: Ris Vilijams."

19

Krvna veza
Sidni eldon

3.
RIM.
PONEDELJAK, 7. SEPTEMBAR.
EST SATI POSLE PODNE.

Ivo Palai je stajao nasred spavae sobe, a krv mu se slivala niz lice. Mamma
mial Mi hai rovinato."
Nisam ni poela da te unitavam, ti bedni figlio de putana.", vritala je Donatela
na njega.
Oboje su leali nagi u velikom krevetu svog stana u Ulici Monteminjajo.
Donatela je imala najulnije, najuzbudljivije telo koje je Ivo Palai ikada video, pa
ak i sada dok mu je krv lila niz lice iz groznih ogrebotina koje mu je nanela,
osetio je poznato uzbuenje u slabinama. Dio, bila je prelepa. U njoj je bilo
nedune izopaenosti zbog koje bi podivljao. Imala je lice leoparda, visoke
jabuice i kose oi, pune zrele usne, usne koje su ga grickale i sisale i... ali sada ne
srne da misli na to. Dohvatio je belu krpu sa stolice da zaustavi potok krvi i kasno
je shvatio da je to njegova koulja. Donatela je stajala usred njihovog ogromnog
francuskog kreveta i urlala na njega. Nadam se da e iskrvariti do smrti! Kada
zavrim s tobom, ti prljavi kurvaru, od tebe nee ostati ni toliko da segattino
posere."
Po stoti put se Ivo Palai pitao kako se naao u ovoj nemoguoj situaciji. Oduvek
se ponosio milju da je najsreniji mukarac, i svi njegovi prijatelji su se slagali sa
njim. Njegovi prijatelji? Svi. Jer Ivo nije imao neprijatelja. U momakim danima je
bio lakomisleni Rimljanin koji nije imao briga na ovom svetu, donuan kome je
zavidela polovina mukaraca u Italiji. Njegova filozofija se mogla sabrati u frazu
Farsi onore con una donna... Poasti sebe enom. To je Ivo i radio najvei deo
vremena. Bio je pravi romantik. Stalno se zaljubljivao, i svaki put je pronalazio
novu ljubav kako bi zaboravio staru. Ivo je oboavao ene i sve su mu bile
predivne, odputane koje se bave svojim prastarim zanatom du Ulice Apija, do
manekenki koje se epure u Ulici Kondoti. Ivo jedino nije mario za Amerikanke.
One su bile previe nezavisne za njegov ukus. Osim toga, ta bi ovek mogao
oekivati od nacije iji je jezik tako neromantian da ime uzepea Verdija prevodi
kao Do Grin?
Ivo je uvek uspevao da istovremeno ima desetak devojaka sa kojima je bio u
razliitim fazama bliskosti. Bilo je pet takvih faza. U prvoj su bile devojke koje je
tek upoznao. Njima je svakodnevno telefonirao, slao cvee, tanke knjige sa
erotskom poezijom. U drugoj fazi su bile one kojima je slao male poklone kao to

20

Krvna veza
Sidni eldon

su marame Gui i porcelanske kutije pune okolada Peruina. One u treoj fazi su
dobijale nakit i odeu i vodio ih je na veeru u restoran El Toula, ili u tavernu
Flavia. One u etvrtoj, uivale su u njegovoj impresivnoj ljubavnoj vetini.
Ugovoreni tajni sastanak sa Ivom bio je posebna predstava. Njegov prekrasno
ureeni stan u Ulici Marguta bio je ispunjen cveem, garofani ilipapaveri, muzika je
bila operska, klasina ili rok, zavisno od ukusa izabrane devojke. Ivo je bio
izvrstan kuvar, a jedan od njegovih specijaliteta, zaista prikladan, bio je polio alla
cacciatora, piletina na lovaki nain. A posle veere, boca rashlaenog ampanjca
koji su pili u krevetu... Oh, da, Ivo je voleo etvrtu fazu.
Peta faza je bila verovatno najdelikatnija od svih. Sastojala se od srceparajueg
oprotajnog govora, velikodunog poklona za rastanak i arrivederci propraenog
suzama.

***
Ali sve to je bilo deo prolosti. Brzo je pogledao svoje krvavo, izgrebano lice u
ogledalu iznad kreveta i uasnuo se. Izgledao je kao da ga je napala pobesnela
ivotinja.
Pogledaj ta si mi uradila!" uzviknuo je. Cara, znam da to nisi htela namerno."
Priao je krevetu da uzme Donatelu u naruje. Neno je obavila ruke oko njega,
a kada je poeo da je grli, ona je zarila duge nokte u njegova gola lea i izgrebala
ga kao neka divlja ivotinja. Ivo je jauknuo od bola.
Vriti!", vikala je Donatela. Da imam no, odsekla bih ti cazzo i nabila u tvoje
bedno grlo."
Molim te!" vapio je Ivo. ue te deca."
Neka uju!" zakretala je. Vreme je da otkriju kakav monstrum je njihov otac."
Zakoraio je prema njoj. Carissima..."
Da me nisi pipnuo! Pre bih se dala prvom pijanom mornaru sa sifilisom kojeg
sretnem na ulici, nego to bih ti dozvolila da mi ikada ponovo prie."
Ivo se ispravio, njegov ponos je bio povreen. Ne oekujem da majka moje
dece tako razgovara sa mnom."
eli da lepo razgovaram s tobom? Hoe da ne postupam s tobom kao s
vakom?" Donatelin glas je prerastao u vrisak. Onda mi daj ono to eliml"
Ivo nervozno pogleda prema vratima. Carissima... Ne mogu. Nemam."
Onda nabavi za mene!", viknula je. Obeao si!"
Ponovo je poinjala da histerie, pa je Ivo odluio da je za njega najbolje da se
brzo izvue odatle pre nego to susedi ponovo pozovu karabinjere.
Bie potrebno vremena da nabavim milion dolara", rekao je umirujue. Ali ja
u... nai u nain."
Hitro je obukao gae, pantalone i arape, te obuo cipele, dok je Donatela jurila
po sobi, a njene velianstvene, vrste grudi se njihale u vazduhu. Ivo pomisli: Moj
boe, kakva ena! Kako je oboavam!

21

Krvna veza
Sidni eldon

Posegnuo je za svojom krvlju umrljanom kouljom. Nije mogao nita uraditi sa

njom. Obukao ju je, oseajui njenu hladnu lepljivost na leima i grudima.
Poslednji put se pogledao u ogledalu. Krv je jo uvek curila iz dubokih rana koje
mu je Donatela noktima napravila na licu. Carissima", jeao je Ivo, kako u ovo
objasniti svojoj eni?"

ena Iva Palacija bila je Simoneta Rof, naslednica italijanske grane porodice Rof.
Ivo je bio mladi arhitekta kada je upoznao Simonetu. Njegova firma ga je poslala
da nadgleda neke izmene na vili porodice Rof u Porto Erkole. Onog trenutka kada
je Simoneta ugledala Iva, njegovi momaki dani su bili odbrojani. Ivo je sa njom
stigao do etvrte faze jo prve noi i nedugo zatim oenio se njome. Simoneta je
bila odluna koliko i draesna i znala je ta eli: elela je Iva Palacija. Tako se Ivo
preobrazio iz bezbrinog neenje u mua prelepe mlade naslednice. Bez aljenja je
digao ruke od svojih ambicija arhitekte i pridruio se firmi Rof i sinovi, koja je
imala prekrasnu kancelariju u EUR-u, delu Rima koji je sa velikim nadama
osnovao pokojni, zlosreni Due.
Ivo je od poetka imao uspeha u firmi. Obdaren inteligencijom, brzo je uio i svi
su ga oboavali. Bilo je nemogue ne voleti ga. Uvek sa osmehom na licu, veito
armantan. Prijatelji su mu zavideli na njegovom izvanrednom raspoloenju i
pitali se kako mu to uspeva. Odgovor je bio jednostavan: tamnu stranu svoje
prirode Ivo je skrivao. U stvari, on je bio duboko emotivan ovek, sposoban za
velike kratkotrajne mrnje, sposoban da ubije.
Ivov brak sa Simonetom je cvetao. Mada se u poetku bojao da e brak biti
robovanje koje e do kraja ivota guiti njegovu muevnost, brzo se pokazalo da
su njegovi strahovi neosnovani. On je jednostavno preao na umereni program,
smanjio broj prijateljica i sve se nastavilo po starom.
Simonetin otac im je kupio prelepu kuu u Olati, veliki privatni posed
dvadeset pet kilometara severno od Rima, koji su titile zatvorene kapije i
uniformisani straari.
Simoneta je bila izvanredna ena. Volela je Iva i postupala s njim kao s kraljem,
to je on smatrao normalnim. Imala je samo jednu sitnu manu, naime, u
trenucima ljubomore pretvarala se u divlja-kuu. Tako je jednom osumnjiila Iva
da je vodio neku klijenfkinju na put u Brazil. On je to poricao s opravdanim
gnevom. Kada se svaa zavrila, cela kua im je bila opustoena. Nijedna posuda
niti deo nametaja nisu ostali nedirnuti, a mnogo toga se razbilo o Ivovu glavu.
Simoneta je ila za njim sa mesarskim noem, pretei da e ubiti prvo njega, a
potom sebe. Ivo je morao da upotrebi svu snagu koju je imao da bi joj oduzeo no.
Borei se, nali su se na podu. Na kraju joj je strgnuo haljinu i naterao je da
zaboravi bes. Ali posle tog incidenta, postao je vrlo diskretan. Rekao je klijentkinji
da vie ne moe ii na putovanja s njom, i pazio da ni najmanji trun sumnje ne
padne na njega. Znao je da je najsreniji mukarac na svetu. Simoneta je bila
mlada, prelepa, inteligentna i bogata. Uivali su u istim stvarima i s istim ljudima.
Bio je to savren brak, pa se Ivo ponekad pitao, kad je sa nekom devojkom

22

Krvna veza
Sidni eldon

prelazio iz druge faze u treu, ili kod druge devojke iz etvrte faze u petu, zato je
stalno neveran. Onda bi filozofski slegnuo ramenima i rekao sebi kako neko mora
da usrei i ove ene.

Ivo i Simoneta su bili u braku tri godine kada je Ivo na poslovnom putu na
Siciliju upoznao Donatelu Spolini. To je pre bila eksplozija nego sastanak,
eksplozija dveju planeta koje su se pribliile i sudarile. Dok je Simoneta imala
vitko, ljupko telo mlade ene koje kao daje izvajao Mancu, Donatela je imala
ulno, zrelo telo poput onih sa Rubensovih slika. Lice joj je bilo predivno, a zelene
oi sa tinja-juom vatrom zapalile su Iva. Nali su se u krevetu ve sat vremena po
upoznavanju, a Ivo koji se uvek ponosio svojom ljubavnom vetinom, utvrdio je
da je on uenik, a Donatela uiteljica. Odvela ga je u visine kakve nikada ranije
nije dosegao, a njeno telo je radilo sa njegovim ono to se nikada nije usudio ni da
sanja. Predstavljala je izobilje zadovoljstva, i dok je leao u krevetu, zatvorenih
oiju, naslaujui se neverovatnim uzbuenjima, znao je da bi bio budala kad bi
pustio Donatelu da ode.
I tako je Donatela postala Ivova ljubavnica. Jedini uslov koji mu je postavila je
bio da se otarasi svih drugih ena osim svoje supruge. Presrean, Ivo se sloio. To
se desilo pre osam godina, i za sve to vrerne on nikada nije bio neveran ni eni ni
ljubavnici. Zadovoljavanje dveju poudnih ena bi iscrpilo obinog oveka, ali u
njegovom sluaju je bilo upravo suprotno. Kada je vodio ljubav sa Simonetom,
razmiljao je o Donateli i njenom zrelom oblom telu, i to bi ga ispunjavalo
poudom. A kada je pak vodio ljubav sa Donatelom, mislio je na Simonetine
ljupke mlade grudi i malu guzu, i tada bi se ponaao kao divljak. Nezavisno od
toga sa kojom enom je bio, oseao je da vara onu drugu i ba to je u ogromnoj
meri poveavalo njegovo zadovoljstvo.
Ivo je kupio Donateli lep stan u Ulici Monteminjajo i boravio sa njom kad god je
mogao. Udesio bi da bude odsutan zbog, toboe, iznenadnog poslovnog puta, a
umesto da otputuje, ostajao bi u krevetu sa Donatelom. Svraao je da je vidi kad
bi iao u kancelariju, i provodio bi poslepodnevne sieste s njom. Jednom kada je sa
Simonetom plovio u Njujork, na brodu Kraljica Elizabeta 2, smestio je Donatelu u
kabinu, jednu palubu ispod njih i doiveo pet najuzbudljivijih dana u ivotu.

One veeri kada je Simoneta objavila Ivu da je trudna, njega je ispunila

neopisiva radost. Nedelju dana kasnije, Donatela ga je obavestila daje ona trudna,
i njegova aa se prepunila. Zato su, pitao se, bogovi tako dobri prema meni? U
svojoj poniznosti, ponekad je oseao da ne zasluuje ova velika zadovoljstva koja
su mu darovana. Kada je dolo vreme, Simoneta je rodila devojicu, a nedelju
dana kasnije Donatela je rodila deaka. ta jo bi neko mogao da trai? Ali bogovi
nisu zavrili sa Ivom. Nije prolo mnogo vremena kada mu je Donatela saoptila
daje ponovo trudna, a sledee nedelje je i Simoneta opet zatrudnela. Devet meseci
kasnije, Donatela je rodila Ivu drugog sina, a Simoneta je podarila svom muu

23

Krvna veza
Sidni eldon

drugu kerku. etiri meseca kasnije, obe ene su ponovo bile trudne i ovog puta
su se porodile istog dana. Ivo je mahnito jurio od bolnice Salvator Mundi gde je
leala Simoneta, do klinike Santa Kjara gde je odveo Donatelu. urio je od jedne
bolnice do druge i, vozei putem Rakordo Anulare, mahao je devojkama koje su
ispod ruiastih kiobrana sedele ispred malih atora pored puta i ekale
posetioce. Ivo je vozio prebrzo da bi im video lica, ali ih je sve voleo i eleo im
dobro.
Donatela je rodila jo jednog deka,, a Simoneta jo jednu devojicu.
Ponekad je Ivo alio to nije obrnuto. Bilo je ironino to mu je ena raala
kerke, a ljubavnica sinove, jer on bi voleo da ima muke naslednike koji e nositi
njegovo ime. Ipak, bio je zadovoljan. Imao je troje dece sa spoljnom
vodovodnom instalacijom" i troje dece sa unutranjom vodovodnom
instalacijom". Oboavao ih je i bio divan prema njima, pamtio njihove roendane,
imendane i imena. Devojice su se zvale Izabela, Benedeta i Kamila, a deaci
Franesko, Karlo i Luka.
Kako su deca rasla, ivot je za Iva poeo da se komplikuje. Budui da je imao
enu, ljubavnicu i estoro dece, morao je da se nosi sa osam roendana, osam
imendana i svaki praznik da duplo praznuje. Pobrinuo se da deca pohaaju
razliite kole. Devojice su ile u Sent Dominik, francuski samostan u Ulici Kasija,
a deaci u Maimo, jezuitsku kolu u EUR-u. Ivo je upoznao i armirao sve njihove
nastavnike, pomagao deci u izradi domaih zadataka, igrao se s njima, popravljao
im igrake. Da bi u obema porodicama drao sve konce u rukama, i da bi ih drao
na odstojanju, Ivu je bila potrebna velika domiljatost, ali je uspevao. On je zaista
bio uzoran otac, mu i ljubavnik. Za Boi je ostajao kod kue sa Simonetom,
Izabelom, Benedetom i Kamilom. Na Befanu, estog januara, Ivo se oblaio kao
Befana, vetica, te Franesku, Karlu i Luki uruivao poklone i karbone, crne
bombone koje su deca volela.
Ivova ena i njegova ljubavnica su bile divne, njegova deca pametna i prelepa, a
on je bio ponosan na sve njih. ivot bee prekrasan.
A onda su bogovi okrenuli lea Ivu Palaciju.

Kao i u sluaju veine katastrofa, i ova je dola bez najave.

Tog jutra, pre doruka, Ivo je vodio ljubav sa Simonetom a zatim otiao pravo u
svoju kancelariju, gde je obavio unosan jutarnji posao. U jedan sat je rekao
sekretaru - mukarca je zaposlio na Simonetino insistiranje - da e ostatak
poslepodneva biti na sastanku.
Smeei se pri pomisli na zadovoljstva koja su bila pred njim, Ivo je zaobiao
radove koji su blokirali Bulevar Lungo Tevere, gde su poslednjih sedamnaest
godina gradili podzemnu eleznicu, preao most ka Francuskom korzou, i
trideset minuta kasnije uao u garau 11 Ulici Monteminjajo. im je otvorio vrata
stana, znao je da se neto strano desilo. Franesko, Karlo i Luka su se zbili oko
Donatele, jecajui, i dok je Ivo iao ka njoj, ona ga je pogledala sa takvim izrazom
mrnje da je Ivo na trenutak pomislio kako je uao u pogrean stan.

24

Krvna veza
Sidni eldon

Stronzo!", zaurlala je na njega.

Ivo se osvrnuo oko sebe zbunjen. Carissima, deco, ta nije u redu? ta sam
uradio?"
Donatela je ustala. Evo ta si uradio!" Bacila mu je primerak asopisa Odi u lice.
Pogledaj!"
Zbunjen, Ivo je pruio ruku i podigao asopis. Sa naslovne strane je bola oi
slika na kojoj su bili on, Simoneta i njihove tri kerke. Podnaslov je glasio: Padre
di Famiglia."
Dio! Potpuno je zaboravio na to. Pre vie meseci, asopis je traio doputenje da
napie priu o njemu i on se nesmotreno sloio. Ali Ivo 11 ije ni sanjao da e tome
biti dato ovako istaknuto mesto. Pogledao je u svoju ljubavnicu i decu koji su
jecali i rekao: Mogu da objasnim ovo..."
Njihovi kolski drugovi su ve objasnili", dreknula je Donatela. ..Moja deca su
dola kui plaui jer ih svi u koli zovu kopilad!"
Cara, ja..."
Moj stanodavac i susedi se ponaaju prema nama kao da smo gubavci. Ostalo
nam je samo malo ponosa. Moram da ih izbavim odavde."
Ivo je zurio u nju, okiran. O emu govori?" Odlazim iz Rima i vodim sinove
sa sobom." Oni su i moji", vikao je. Ne moe to uraditi." Pokuaj da me
zaustavi i ubiu te!"
Bio je to komar. Ivo je stajao, posmatrajui trojicu svojih sinova i voljenu
ljubavnicu u napadu histerije, i mislio: Nemogue je da se ovo dogaa meni."
Ali Donatela jo nije zavrila sa njim. Pre nego to odemo", izjavila je, elim
milion dolara. U gotovini."
Ovo je bilo toliko komino daje Ivo poeo da se smeje. Milion..."
Ili to, ili telefoniram tvojoj eni."

To se dogodilo pre est meseci. Donatela nije ostvarila svoju pretnju - jo ne - ali
Ivo je znao da e to uraditi. Svake nedelje je poveavala pritisak. Telefonirala mu
je u kancelariju i govorila: Nije me briga kako e nabaviti novac. Snai se!"
Postojao je samo jedan nain na koji bi mogao da doe do tako ogromne sume, a
to je da stekne mogunost prodaje akcija u firmi Rofi sinovi. Sem Rof je bio taj koji
je blokirao prodaju, Sem je dovodio u opasnost Ivov brak, njegovu budunost.
Mora ga zaustaviti. Ukoliko ovek poznaje prave ljude, svata moe da uini.
Iva je najvie bolelo to to Donatela - njegova draga, strasna ljubavnica - nije
doputala ni da je dodirne. Dozvoljavala mu je da poseuje decu svakog dana, ali
mu je zabranjivala pristup spavaoj sobi.
Kada mi da novac", obeala je, dozvoliu ti da vodi ljubav sa mnom".
Jednog poslepodneva, Ivo je oajan telefonirao Donateli i rekao: Dolazim
odmah. Dogovoreno je za novac."
Prvo e voditi ljubav, mislio je, a kasnije e je umiriti. Ali nije ispalo tako. Uspeo
je da je skine i, kada su oboje bili nagi, morao je da joj kae istinu. Jo nemam
novac, cara, ali jednoga dana, uskoro..."

25

Krvna veza
Sidni eldon

Tada ga je napala kao divlja ivotinja.

Ivo je o tome razmiljao dok je vozio od Donatelinog stana (kako je sada mislio o
njemu) i skrenuo ka severu, u zakrenu Ulicu Kasija, prema svom domu u Olati.
Bacio je pogled na lice u retrovizoru. Krvarenje se smanjilo, ali su ogrebotine bile
svee i promenile su boju. Pogledao je koulju, umrljanu krvlju. Kako e objasniti
Simoneti zato je izgreban po licu i leima? U jednom nepromiljenom trenutku
Ivo je u stvari pomiljao na to da joj kae istinu, ali je tu misao odagnao brzo kao
to mu je i pala na pamet. Moda bi... moda bi jednostavno... mogao da prizna
Simoneti da je u trenutku nepromiljenosti otiao u krevet sa jednom devojkom i
ona je zatrudnela, i moda bi se... moda bi se jednostavno... izvukao itav. Ali
troje dece? U periodu od tri godine? Njegov ivot nee vredeti ni novia od pet
lira. Nije bilo naina da sada izbegne odlazak kui, jer su oekivali goste na veeri,
a Simoneta e ga ekati. Ivo je bio u zamci. Njegov brak je bio gotov. Samo bi Sveti
enaro, zatitnik udesa, mogao da mu pomogne. Pogled mu je pao na znak
pored puta u Ulici Kasija. Odjednom je pritisnuo konice, skrenuo sa auto-puta i
zaustavio automobil.
Trideset minuta kasnije, Ivo je proao kroz kapije Olate. Ne obazirui se na
straare koji su buljili u njegovo izgrebano lice i krvavu koulju, Ivo je vozio
krivudavim putevima, doao do skretanja koje je vodilo ka njegovom prilaznom
putu, i zaustavio se ispred kue. Parkirao je automobil, otvorio ulazna vrata kue i
uao u dnevnu sobu. Simoneta i Izabela, njihova najstarija kerka, bile su u sobi.
Na Simonetinom licu se pojavio izraz preneraenosti kada je ugledala mua.
Ivo! ta se dogodilo?"
Ivo se smeteno nasmei, pokuavajui da zanemari bol koji mu je smeak
izazivao i plaljivo priznade: Naalost, uradio sam neto glupo, cara..."
Simoneta se pribliavala, zagledajui ogrebotine na njegovom licu, i Ivo je video
kako joj se oi suavaju. Kada je progovorila, glas joj je bio leden. Ko ti je
izgrebao lice?"
Tiberio", izusti Ivo. Iza leda je izvukao veliku, frktavu, runu sivu maku koja
mu je iskoila iz ruku i pobegla. Kupio sam je za Izabelu, ali me je prokletinja
napala dok sam pokuavao daje stavim u kutiju."
Povero amore mio! " Istog trena, Simoneta je bila na njegovoj strani. Angelo mio!
Doi gore i lezi. Pozvau doktora. Doneu jod. Ja u..."
Ne, ne! Dobro sam", ree Ivo hrabro. Trgnuo se kada gaje obgrlila. Paljivo!
Bojim se da mi je izgrebala i lea." ,,Amore ! Mora biti da te boli!"
Ne, zaista", ree Ivo. Oseam se dobro." Zaista je tako mislio. Na ulaznim
vratima zazvoni zvono. Ja u otvoriti", ree Simoneta.
Ne, ja u", kaza Ivo brzo. Ja... oekujem neke vane papire iz kancelarije."
Pourio je do ulaznih vrata i otvorio ih.
Gospodin Palai?"
,,Si.
Kurir, obuen u sivu uniformu, predao mu je koverat. Unutra je bio telegram od
Risa Vilijamsa. Ivo je brzo proitao poruku. Stajao je tamo dugo, dugo vremena.
Zatim duboko udahnu i pope se na sprat da se spremi za goste.

26

Krvna veza
Sidni eldon

4.

BUENOS AJRES.
PONEDELJAK, 7. SEPTEMBAR.
TRI SATA POSLE PODNE.

Na autodromu Buenos Ajres, koji se nalazio na pranjavoj periferiji argentinskog

glavnog grada bilo je pedeset hiljada gledalaca koji su doli da posmatraju
ampionat klasik. To je trka od 115 krugova po krunoj stazi od oko est i po
kilometara. Trka je trajala skoro pet sati, pod vrelim, iscrpljujuim suncem i od
trideset automobila na startu, ostala su samo nekolika. Publika je prisustvovala
stvaranju istorije. Nikada ranije nije bilo takve trke, a moda je vie i nee biti. Sva
imena koja su postala legende, danas su bila na stazi: Kris Amon sa Novog
Zelanda i Brajan Redman iz Lankaira. Bio je tu Italijan Andrea de Adamii, u alfa
romeu tip 33, i Karlos Mako iz Brazila, u formuli mah 1. Pobednik Belgijanac Deki
Iks je bio prisutan, kao i veanin Reine Visel u BRM-u*.
Staza je liila na poludelu dugu, ispunjenu uskovitlanim crvenim, zelenim,
belim i zlatnim bojama ferarija, brabamsa, maklarena i lotus formule 3.
Kako je koji iscrpljujui krug prolazio, tako su gorostasi poeli da padaju. Kris
Amon je bio na etvrtom mestu kada se njegov ventil za dovod goriva zapuio.
Bono je udario kuper Brajana Redmana, pre nego to je doveo automobil pod
kontrolu, iskljuivi paljenje, oba automobila su bila gotova. Reine Visel je bio na
prvoj poziciji, sa Dekijem Iksom odmah iza BRM-a. Na udaljenoj krivini
pokvario se menja BRM-a, a akumulator i elektrinu opremu je zahvatila vatra.
Automobil je poeo da se vrti, te je vrtlog zahvatio ferari Dekija Iksa.
Gomila se izbezumila.
Tri automobila su pretekla ostale uesnike trke. Horhe Amandaris iz Argentine,
koji je vozio sertiz; Nils Nilson iz vedske u matri; i ferari 312 B-2, koji je vozio
Martel iz Francuske. Oni su vozili sjajno, rizikujui na pravom delu staze,
izazivajui krivine, napredujui.
Horhe Amandaris je bio u vodstvu, a Argentinci su ga, poto je njihov, mahnito
bodrili. Odmah iza Amandarisa bio je Nils Nilson, za upravljaem crveno-bele
matre, a iza njega crno-zlatni ferari koji je vozio Martel iz Francuske.
Francuski automobil je iao skoro neprimeen sve do poslednjih pet minuta,
kada je poeo da se probija na trkalitu. Stigao je do desete pozicije, zatim sedme,
________________
* Britanski trkaki tim u Formuli 1. (Prim. lekt.)

27

Krvna veza
Sidni eldon

potom pete. Ulazio je u igru otro. Gomila je sada gledala kako francuski voza
poinje da napreduje ka broju dva, koji je vozio Nilsen. Tri automobila su vozila
brzinom od oko 300 kilometara na sat. To je prilino opasno na paljivo oblikovanim trkakim stazama kao to su Brends He ili Votkins Glen, ali na surovoj
argentinskoj stazi to je bilo ravno samoubistvu. Sudija u crvenom sakou je stajao
pored staze i drao znak: PET KRUGOVA.
Francuski crno-zlatni ferari je pokuao da pretekne Nilsonovu matru sa spoljne
strane, pa se Nilsen polako pomerio na drugu stranu, blokirajui put francuskom
automobilu. Oni su za ceo krug prestigli jedan nemaki automobil na unutranjoj
traci staze, napredujui brzo ka njemu. Sada je bio nasuprot Nilsonovom
automobilu. Francuski automobil je zaostao i bio samo za dlaku ispred, tako da se
nalazio u tesnom prostoru iza nemakog automobila i Nilsonove matre. Naglo
ubrzavi, francuski voza se usmerio ka uzanom prolazu, terajui oba automobila
sa svog puta, i ustremio se ka poziciji broj dva. Publika, koja je zadravala dah,
zaurlala je u znak odobravanja. Bio je to sjajan manevar.
Amandaris je sada bio u vodstvu, Martel drugi, a Nilsen na treoj poziciji, sa
preostala tri kruga. Amandaris je primetio taj potez. I'rancuski voza je dobar,
ree Amandaris u sebi, ali nije dovoljno dobar da me pobedi. Amandaris je
naumio da pobedi u ovoj trci. Ispred sebe je video znak koji se pojavio... DVA
KRUGA. Trka je bila skoro zavrena, i bila je njegova. Krajikom oka je mogao da
vidi crno-zlatni ferari kako pokuava da se izravna s njim. Letimice je video
vozaevo izbeeno lice, izbrazdano prljavtinom, napeto i odluno. Amandaris je
prigueno uzdahnuo. Bilo mu je ao zbog onoga to se spremao da uradi, ali nije
imao izbora. Trka nije igra za sportiste, ve igra za pobednike.
Dva automobila su se primicala severnom kraju ovala, gde je bila visoka krivina
puta, najopasnija na stazi, poprite desetine sudara. Amandaris je bacio jo jedan
brzi pogled na francuskog vozaa ferarija, a zatim pojaao stisak na upravljau.
Kada su dva automobila poela da se pribliavaju krivini, Amandaris je neosetno
podigao nogu sa pedale za gas, tako da je ferari poeo da ga pretie. Video je da
mu je voza uputio brzi procenjivaki pogled. Onda se voza naao u istoj liniji sa
njim, padajui u njegovu zamku. Horhe Amandaris je ekao da crno-zlatni ferari
pone da ga obilazi sa spoljne strane. U tom trenutku Amandaris je dao pun gas i
poeo da skree udesno, presecajui francuskom vozau put, tako da mu je jedini
izbor bio da ide ka ogradi.
Amandaris je primetio kako se na licu francuskog vozaa iznenada pojavio
uasnuti izraz i tiho izustio: Salud U tom trenutku je voza francuskog automobila
okrenuo upravlja direktno ka njegovom sertizu. Amandaris nije mogao da
poveruje u to. Ferari je bio na putu da se sudari sa njim. Delio ih je samo jedan
metar i pri toj brzini morao je da donese odluku u deliu sekunde. Kako je iko
mogao znati da je francuski voza potpuno lud? Strelovitim, refleksnim pokretom,
Amandaris je okrenuo upravlja otro ulevo, pokuavajui da izbegne oko pola
tone metala koji je jurio na njega, i snano zakoio, tako da ga je francuski
automobil promaio za centimetar, i proleteo pored njega ka cilju. Automobil
Horhea Amandarisa se na trenutak zaneo, a zatim se bez kontrole zavrteo,

28

Krvna veza
Sidni eldon

vitlajui divlje po stazi i prevrui se dok se nije pretvorio u crveno-crni plameni

toranj.
Sada se panja gomile prikovala za francuski ferari koji je tutnjao kroz cilj ka
pobedi. Gledaoci su divlje vritali dok su trali ka automobilu, okruujui ga,
kliui. Voza je polako ustao i skinuo zatitne naoari i kacigu.
Pojavila se devojka, sa kratkom kosom boje ita, i licem kao izva-janim, sa
izraajnim crtama. Bilo je hladne klasine lepote u njoj. Telo joj je drhtalo, ne od
iscrpljenosti ve od uzbuenja, od seanja na trenutak kada je pogledala u oi
Horhea Amandarisa dok ga je slala u smrt. Spiker je uzbueno vikao preko
zvunika: Pobednik je Elen Rof-Martel, iz Francuske, koja vozi ferari."

Dva sata kasnije, Elen i njen mu arl, u svom apartmanu u hotelu Ric u centru
Buenos Ajresa, leali su na tepihu ispred kamina - Elen naga povrh njega u
klasinoj pozi la Diligence de Lyon, dok je arl govorio: O, Hriste! Molim te ne ini
mi to! Molim te!"
Njegova molba je pojaavala njeno uzbuenje i ona ga je jo vie pritiskala,
povreujui ga i posmatrajui kako mu suze naviru na oi. Kanjava me bez razloga,
pomisli arl. Strepeo je i da pomisli na ono ta bi mu Elen uradila ako bi ikada
saznala za zloin koji je poinio.

arl Martel se oenio Elenom Rof zbog njenog imena i njenog novca. Posle
sveanog obreda ona je zadrala svoje prezime, kojem je dodala njegovo, a
zadrala je i svoj novac. Kada je arl shvatio da je sklopio lo posao, bilo je
prekasno.
arl Martel je bio mlai pravni zastupnik u velikoj parikoj advokatskoj firmi,
kada je prvi put sreo Elen Rof. Naime, zamolili su ga da donese neka dokumenta
u konferencijsku salu, gde se odravao sastanak, a tamo su bili etiri starija
partnera iz firme i Elen Rof. arl je uo za nju. Svako u Evropi je znao za nju. Ona
je bila naslednica farmaceutskog bogatstva Rofovih, a s obzirom na njenu divlju i
nekonvencionalnu prirodu, novine i asopisi su je oboavali. Bila je ampion u
skijanju; upravljala vlastitim lirdetom, vodila planinarsku ekspediciju u Nepal,
trkala se automobilima i konjima, i menjala mukarce leerno kao to je menjala
odeu. Redovno joj se pojavljivala fotografija u asopisima Pari ma i ur d'Frans.
Sada je bila u advokatskoj kancelariji jer joj je ova firma vodila brakorazvodnu
parnicu. Njenu etvrtu ili petu... arl Martel nije bio siguran koju, niti ga je
zanimalo. Svetska porodica Rof je bila van njegovog domaaja.
arl je predao papire svom pretpostavljenom, nervozan, ne zbog toga to je Elen
Rof u sali - jedva ju je okrznuo pogledom - ve zbog prisustva etiri starija
partnera. Oni su predstavljali autoritet, a arl Martel je potovao autoritete. On je
u biti bio nenametljiv ovek, zadovoljan to zarauje za skroman ivot, stanuje u
malom stanu u Pasiju i bavi se svojom malom zbirkom maraka.

29

Krvna veza
Sidni eldon

arl Martel nije bio briljantan advokat, ali je bio struan, temeljan i pouzdan.
Posedovao je neko ukoeno petsec dostojanstvo. Imao je vie od etrdeset godina,
a to se tie njegovog fizikog izgleda, iako nije bio neprivlaan, neodoljiv nikako
nije bio. Neko je jednom za njega rekao da je nesiguran kao vlaan pesak i to je
bilo tano. Zato se prilino iznenadio kada su ga, dan nakon to je upoznao Elen
Rof, pozvali u kancelariju g. Miela Saara, starijeg partnera, koji mu je saoptio:
Elen Rof eli da vi lino podnesete tubu za njen razvod braka. Preuzeete sluaj
odmah."
arl Martel je bio zaprepaen. Upitao je: Zato ja, Monsieur Saar?"
Saar ga je pogledao u oi i odgovorio: Ne mogu da pretpostavim. Postarajte se
da je dobro usluite."
Poto je bio zaduen za Eleninu tubu za razvod, arl je morao da je via esto,
ak preesto, smatrao je. Telefonirala bi mu i pozivala ga na veeru u svoju vilu u
Le Vesine da bi raspravljali o sluaju, zatim u operu i u kuu u Dovilu. arl je
stalno pokuavao da joj objasni kako je to vrlo jednostavan sluaj, da nee biti
problema da dobije razvod, ali mu je Elen - insistirala je da je zove Elen, to je
njemu bilo jako neugodno - rekla da joj je potrebna njegova stalna podrka.
Kasnije je s gorinom mislio o takvoj naldonosti.
Nekoliko nedelja posle njihovog prvog susreta, arl je poeo da sumnja da je
Elen Rof emotivno zainteresovana za njega. Nije mogao da poveruje u to. On je
bio niko, a ona je bila lan jedne mone porodice. Ali Elen ga nije ostavila u
nedoumici to se tie svojih namera. Udau se za tebe, arl."
Nikada nije pomiljao da se eni. Nije se oseao prijatno sa enama. Osim toga,
nije voleo Elen. ak nije bio siguran ni da mu se dopada. Mete i panja koji su je
pratili kuda god da su ili, uznemiravali su ga. Bio je u centru panje uz njenu
slavnu linost, a to nije bila uloga na koju je navikao. Takoe je bio bolno svestan
razlike meu njima. Njen upadljivi izgled je iritirao njegovu konzervativnu narav.
Ona je nametala modne stilove i bila je ovaploenje glamura, dok je on... pa, on je
bio jednostavan, prosean, sredoveni advokat. Nije mu bilo jasno ta Elen Rof
vidi u njemu, a to nije bilo jasno ni ikome drugom. Zbog njenog bavljenja
opasnim, isto mukim sportovima, koje je pratio veliki publicitet, govorkalo se
da je Elen Rof pristalica pokreta za nezavisnost ena. U stvari, ona je prezirala
pokret i njegovu koncepciju o jednakosti. Nije razumela zato bi mukarcima
trebalo dozvoliti da budu jednaki sa enama. Mukarci su korisni da budu u
blizini samo kad su potrebni. Oni nisu naroito inteligentni, ali bi se mogli nauiti
da donose i pripaljuju cigarete, odlaze u nabavku, otvaraju vrata i pruaju
zadovoljstvo u krevetu. Mogu biti odlini kuni ljubimci, koji se sami oblae i
kupaju i uvebani su da koriste toalet. Zabavna vrsta.
Elen Rof je imala plejboje, hazardere, industrijske magnate, glamurozne
mladie, ali nikada nije imala nekog kao to je arl Martel.
Znala je tano ta je on: Nita. Pare vlane gline. I ba to joj je bio izazov.
Nameravala je da ga uzme u svoje ruke, oblikuje i da vidi ta moe da napravi od
njega. A kada Elen Rof jednom neto odlui tako i bude, pa je i arl Martel bio
nemoan da joj se suprotstavi.

30

Krvna veza
Sidni eldon

Venali su se u Neiju, a medeni mesec proveli u Monte Karlu, gde je arl izgubio
i nevinost i iluzije. Planirao je da se vrati u advokatsku firmu.
Ne budi budala", rekla je njegova nevesta. Misli li ti da ja elim da budem
udata za advokatskog pripravnika? Ui e u porodini posao. Jednog dana e ga
voditi. Mi emo ga voditi."
Elen je uredila da arl radi u parikom ogranku firme Rofi sinovi. On ju je
izvetavao o svemu to se dogaalo, a ona je njega upuivala, pomagala mu,
govorila ta da predlae. arl je brzo napredovao. Ubrzo je bio zaduen za
francuski ogranak i postao lan upravnog odbora. Elen Rof je preobrazila njega,
bezlinog advokata, u jednog od direktora jedne od najveih korporacija u svetu.
Trebalo bi da bude ushien, a on je bio nesrean. Od prvog trenutka njihovog
braka, njegova ena je potpuno dominirala nad njim. Ona mu je birala krojaa
odela, obuara i krojaa koulja. Ona ga je uvela u ekskluzivni dokej-klub. Elen je
postupala sa arlom kao sa igolom. Njegova plata je ila direktno njoj, a ona mu
je davala poniavajue mali deparac. Ako je arlu bio potreban bilo kakav
dodatni novac, morao je da moli Elen da mu ga da. Naterala ga je da pravda svaki
trenutak svog vremena, i bio joj je stalno na raspolaganju. Izgledalo je da uiva u
tome da ga poniava. Telefonirala bi mu u kancelariju i naredila da odmah doe
kui sa teglicom krema za masau, ili neim jednako glupim. A kada bi stigao,
ona ga je ekala naga u kupatilu. Bila je nezasita, prava ivotinja. arl je stanovao
sa majkom do svoje trideset druge godine, kada je ona umrla od raka. Otkako ju je
arl pamtio, bila je invalid, i on je brinuo o njoj. Nije imao vremena da razmilja o
izlasku sa devojkama ili o enidbi. Majka mu je bila teret, a kada je umrla arl je
mislio da je napokon slobodan. Umesto toga, osetio je gubitak. ene i seks ga nisu
zanimali. On je, u naivnom izlivu otvorenosti, objasnio Elen svoja oseanja kada je
prvi put pomenula enidbu. Moj... libido nije ba jak", rekao je.
Elen se nasmeila. Siroti arl. Nemoj brinuti zbog seksa. Obeavam ti, dopae
ti se."
Ali on ga je mrzeo. A to je, izgleda, jo vie uzbuivalo Elen. Ona bi mu se
podsmevala zbog njegove slabosti i primoravala ga da radi gadosti zbog kojih se
arl oseao ponienim i bolesnim. Seksualni in mu je sam po sebi bio dovoljno
poniavajui. Elen je takoe volela da eksperimentie i arl nikada nije znao ta
moe da oekuje od nje. Jednom, u trenutku orgazma, ona mu je stavila izlomljeni
led na testise, a drugi put mu je gurnula elektrodu u anus. Sve ga je to uasavalo i
oseao se kao da je ona mukarac, a on ena. Pokuao je da spase svoj ponos, ali
avaj, nije mogao da nae nijedno podruje u kojem Elen nije bila superiorna u
odnosu na njega. Bila je natproseno inteligentna. Znala je o pravu koliko i on, a o
poslu mnogo vie. Provodila je sate raspravljajui sa njim o kompaniji i nikada je
to nije zamaralo. Pomisli na svu tu mo, arl! Kompanija Rof i sinovi moe da
stvori ili uniti vie od polovine drava u svetu. Ja u voditi kompaniju. Moj
pradeda ju je osnovao. Ona je deo mene."
Posle takvih izliva Elen bi bila seksualno nezasita, te je arl morao da je
zadovolji na takve naine da se bojao i da pomisli na njih. Poeo je da je prezire.
Jedino je sanjao da ode od nje, da pobegne. Ali za to mu je bio potreban novac.

31

Krvna veza
Sidni eldon

Jednoga dana, za vreme ruka, njegov prijatelj Rene Dian mu je ponudio

mogunost da se obogati.
Moj stric, koji je posedovao veliki vinograd u Burgundiji, nedavno je umro.
Vinograd e biti ponuen na prodaju... deset hiljada jutara prvoklasnog
Appellation dbrigine controllee. Imam tane informacije", nastavio je Rene Dian, jer
to mije porodica. Nemam dovoljno novca da ga sam kupim, ali ako bi se ti
udruio sa mnom, mogli bismo da udvostruimo novac za godinu dana. Barem
doi i pogledaj."
Poto arl nije mogao da prizna prijatelju da je bez novca, otiao |e do
zatalasanih crvenih padina Burgundije da vidi zemlju. To je ostavilo snaan
utisak na njega.
Rene Dian je rekao: Svaki od nas bi trebalo da uloi dva miliona franaka. Za
godinu dana imaemo po etiri miliona."
etiri miliona franaka! To bi znailo slobodu, bekstvo. Mogao bi otii daleko,
gde ga Elen nikada nee nai.
Razmisliu o tome", obeao je arl svom prijatelju.
I razmiljao je. Dan i no. Bila je to ivotna prilika. Ali kako'? arl je znao da mu
je nemogue da pozajmi novac a da Elen odmah ne sazna za to. Sve se vodilo na
njeno ime - kue, slike, automobili, nakit. Nakit... oni divni beskorisni ukrasi koje
je drala zakljuane u sefu u spavaoj sobi. Polako se raala ideja. Kad bi mogao
da se domogne njenog nakita, komad po komad, mogao bi da ga zameni
kopijama i pozajmi novac pomou originala. Poto namlati pare u vinogradu,
jednostavno e vratiti njen nakit. I imae novac koji e mu pomoi da zauvek
iezne.
arl je telefonirao Reneu Dianu i, dok mu je srce lupalo od uzbuenja, rekao:
Odluio sam da se upustim u posao s tobom."
Prvi deo plana je arla ispunjavao uasom, jer je podrazumevao da doe do sefa
i ukrade Elenin nakit.
Ta grozna ideja i oekivanje od tog poduhvata koji je trebalo da obavi, toliko su
ga uzrujali da je jedva mogao funkcionisati. Proivljavao je svaki dan kao automat
- niti je video niti je uo ta se dogaa oko njega. Svaki put kada bi ugledao Elen,
preznojavao bi se, a ruke bi mu se tresle. Elen se zabrinula zbog njega kao to bi se
zabrinula zbog bilo kojeg ljubimca. Pozvala je lekara da ga pregleda, ali on nita
nije naao. Izgleda malo napeto. Moda da ostane dan-dva u krevetu."
Elen je dugo gledala u nago arlovo telo u postelji, i nasmeila se: Hvala,
doktore."
Onog trena kada je lekar otiao, ona je poela da se svlai. Ja... ne oseam se ba
dobro", negodovao je arl.
Ja se oseam", odgovorila je Elen. Nikada je nije mrzeo vie.
arlu se prilika ukazala sledee nedelje. Elen je sa nekim prijateljima ila u
Garmi Partenkirhen na skijanje i odluila da njega ostavi u Parizu.
elim da bude kod kue svake noi", rekla mu je. Telefonirau ti."
arl je gledao kako odmie, za upravljaem svog crvenog den-sena, i onog trena
kad mu je nestala iz vidokruga, pourio je do sefa u zidu. esto je posmatrao Elen

32

Krvna veza
Sidni eldon

kako ga otvara, i bio mu je poznat vei deo kombinacije. Trebalo mu je sat

vremena da dokui ostatak. Drhtavim prstima je otvorio sef. Tu, u kutijama
obloenim somotom, blistajui poput minijaturnih zvezda, leala je njegova
sloboda. Ve je naao juvelira, nekog Pjera Rioa, koji je bio majstor za pravljenje
kopija nakita. arl je poeo nadugako i nervozno da objanjava zato eli da se
naprave kopije, ali Rio je hladno rekao: Monsieur, ja pravim kopije za svakoga.
Niko ko ima imalo razuma danas ne nosi pravi nakit na ulici."
arl mu je donosio po jedan komad, a kada bi kopija bila gotova, stavio bi je u
sef umesto originala. Pozajmio je novac na osnovu originala od dravne
zalagaonice Kredi Munisipal.
Operacija je trajala due nego to je arl predvideo. Mogao je da doe do sefa
samo kada je Elen bila izvan kue, a bilo je i nepredvienih kanjenja prilikom
pravljenja kopija nakita. Konano je doao dan kada je arl mogao da kae Reneu
Dianu: Sutra u imati sav novac za tebe."
Uspeo je. Bio je vlasnik polovine velikog vinograda. A Elen nije ni najmanje
sumnjala daje neto uinio.
arl je poeo potajno da ita o uzgajanju vinove loze. A to da ne? Zar nije sada
bio vinar? Nauio je, na primer, da je cabernet sa-uvignon osnovna sorta vinove
loze koja se sadi, ali se i druge sade zajedno s njom: gros cabernet, merlot, malbec,
petit verdot. Fioke stola u arlovoj kancelariji su bile pune broura o zemljitu i
muljanju groa. Nauio je mnogo o fermentaciji, orezivanju i kalemljenju, kao i
to da potranja za vinom u svetu stalno raste.
Redovno se sastajao sa svojim partnerom. ak e biti bolje nego to sam
mislio", rekao je Rene arlu. Cene vina vrtoglavo rastu. Trebalo bi da dobijemo
trista hiljada franaka po tonneau za prvo muljanje."
Bilo je to vie nego to je arl mogao da sanja! Groe je postalo crvenozlatno.
arl je poeo da kupuje turistike broure o ostrvima u junim morima, Venecueli
i Brazilu. Sama imena su bila arobna. Jedini problem je bilo to to ima malo
mesta u svetu gde kompanija Rofi sinovi nije imala kancelarije i gde Elen ne bi
mogla da ga nae. A ako bi ga nala, ubila bi ga. Bio je apsolutno siguran u to.
Osim, ukoliko on prvo ne ubije nju. To je bila jedna od njegovih omiljenih
fantazija. On ubija Elen vie puta, na nekoliko slasnih naina.
Ba nastrano, ali arl je poeo da uiva dok zamilja kako zlostavlja Elen. Sve
vreme dok ga je primoravala da joj ini neizrecive stvari, razmiljao je: Uskoro u
otii, ti convasse. Obogatiu se pomou tvog novca i nita mi nee moi."
A ona je nareivala: Bre sada!" ili Jae!" ili Nemoj stati!" a on bi joj se krotko
povinovao.
I smeio se u sebi.

arl je znao da su za uzgajanje vinove loze presudni proleni i letnji meseci, jer
groe se bere u septembru, a ono mora da ima uravnoteene periode sunca i
kie. Previe sunca bi sagorelo aromu, ba kao to bi je previe kie ispralo. Mesec
jun je poeo sjajno. arl je proveravao vreme u Burgundiji jednom, a zatim dvaput

33

Krvna veza
Sidni eldon

dnevno. Bio je sav u groznici od nestrpljenja, samo nekoliko nedelja daleko od

ispunjenja svog sna. Odluio se za Montigou Bej. Kompanija Rof i sinovi nije imala
kancelariju na Jamajci. Bie mu lako da se izgubi tamo. Nee ii blizu Raund Hila
ili Oo Riosa, gde bi ga mogli videti neki od Eleninih prijatelja. Kupice malu kuu
u brdima. Na ostrvu je ivot jeftin. Mogao bi sebi da priuti poslugu, dobru
hranu, i da na svoj nain ivi luksuzno.
I tako je tih prvih dana juna arl Martel bio zaista srean ovek. Njegov sadanji
ivot je bio poniavajui, ali on nije iveo u sadanjosti ve u budunosti, na
tropskom, suncem okupanom, vetrom milovanom ostrvu u Karipskom moru.
inilo se da je vreme u junu svakim danom sve bolje. Bilo je sunca, a bilo je i
kie. Savreno za neno sitno groe. Kako je raslo groe, tako je raslo arlovo
bogatstvo.
Petnaestog dana juna, na podruju Burgundije poela je da rominja kia. Onda je
stala da pada jae. Lila je dan za danom, nede-lju za nedeljom. arl vie nije
mogao podneti da slua vremensku prognozu.
Rene Dian mu je telefonirao: Ako kia stane do sredine jula, rod se jo uvek
moe spasiti."
Ispostavilo se da je to bio najkiovitiji mesec u istoriji Meteorolokog zavoda
Francuske. Do prvog avgusta, arl Martel je izgubio svaki santim koji je ukrao.
Obuzeo ga je strah kakav nikada ranije nije doiveo.
Letimo u Argentinu sledeeg meseca", obavestila je Elen arla. Prijavila sam se
za automobilsku trku."
Posmatrao ju je kako juri po stazi uferariju, i nije mogao da se suzdri a da ne
misli: Ako se sudari, ja sam slobodan."
Ali ona je bila Elen Rof-Martel. ivot joj je podario ulogu pobednika, ba kao to
je njemu dodelio ulogu gubitnika.
Pobeda u trci je uzbudila Elen vie nego obino. Vratili su se u hotelski
apartman u Buenos Ajresu i ona je naterala arla da se skine i legne na tepih, na
stomak. Kada je ugledao ta dri u ruci poto gaje opkoraila, izgovorio je:
Molim te, nemoj!"
ulo se kucanje na vratima.
Merdel" ree Elen. ekala je utei, ali se kucanje ponovilo.
Glas je pozvao: Sehor Martel?"
Ostani ovde!", naredila je Elen. Ustala je, prebacila ogrta od teke svile oko
vitkog, vrstog tela, otila do vrata i otvorila ih. Tamo je stajao ovek u sivoj
kurirskoj uniformi sa zapeaenim svetlo-smeim kovertom.
Imam specijalnu isporuku za Sehor i Sehora Martel."
Uzela je koverat i zatvorila vrata.
Otvorila ga je i pogledala poruku koja je bila unutra, a onda je ponovo polako
proitala.
ta je to?" upitao je arl.
Sem Rof je mrtav", rekla je.
Osmehivala se.

34

Krvna veza
Sidni eldon

5.

LONDON,.
PONEDELJAK, 7. SEPTEMBAR.
DVA SATA POSLE PODNE.

Klub Vajts se nalazio na poetku Ulice Sent Dejms, blizu Pikadilija. Sagraen u
osamnaestom veku kao kockarski klub, Vajts je bio jedan od najstarijih i
najekskluzivnijih klubova u Engleskoj. Njegovi pripadnici su upisivali imena
svojih sinova u lanstvo odmah po roenju, jer je postojala lista ekanja od
trideset godina.
Fasada kluba je bila olienje diskrecije. iroki, polukruno izboeni prozori koji
gledaju na Ulicu Sent Dejms su pruali maksimalnu prijatnost onima koji su
unutra i minimalnu mogunost prolaznicima da zadovolje svoju ljubopitljivost.
Kratko stepenite je vodilo do ulaza, ali osim lanova i njihovih gostiju, malo ljudi
je uspevalo da proe kroz njegova vrata. Prostorije u klubu su bile ogromne i
impresivne, uglaane, sa bogatom tamnom patinom vremena. Nametaj je bio star
i udoban - kone sofe, stalci za novine, starinski stolovi neprocenjive vrednosti i
duboke tapacirane fotelje u kojima je, u svoje vreme, sedelo pet-est premijera.
Postojala je prostorija za bekgemon sa velikim, otvorenim kaminom iza bronzane
ograde, a izvijeno stepenite strogih linija je vodilo do trpezarije na spratu.
Trpezarija se prostirala elom irinom zgrade i u njoj je bio jedan ogroman sto od
mahagonija, za kojim je moglo da sedi trideset osoba, i pet bonih stolova. Za
vreme ruka ili veere tu su sedeli neki od najuticajnijih ljudi u svetu.
Ser Alek Nikols, lan Parlamenta, sedeo je za jednim od malih ugaonih stolova i
ruao sa gostom, Donom Svintonom. Ser Alekov otac je bio baronet, kao i njegov
otac i deda. Svi oni su bili lanovi Vajtsa. Ser Alek je bio mrav, bled mukarac u
kasnim etrdesetim godinama, nenog aristokratskog lica i privlanog osmeha.
Upravo se dovezao sa svog seoskog imanja u Glosteriru. Bio je obuen u sportski
sako od tvida i iroke pantalone, i nosio mokasine. Njegov gost je na sebi imao
prugasto odelo sa dreavom kariranom kouljom i crvenom kravatom, i inilo se
kao da mu nije mesto u ovom tihom, bogatom ambijentu.
Oni vam stvarno ine veliku ast ovde", ree Don Svinton, punih usta, dok je
vakao ostatke velikog teleeg odreska na tanjiru.
Ser Alek klimnu glavom. Da. Stvari su se promenile otkako je Volter rekao da
Britanci imaju stotinu religija i samo jedan sos."
Don Svinton podie pogled. Ko je Volter?"
Ser Alek zbunjeno ree: Jedan... jedan francuski momak."

35

Krvna veza
Sidni eldon

Ooo." Don Svinton je sprao hranu gutljajem vina. Poloio je no i viljuku, i

salvetom obrisao usta. Pa, ser Alek. Vreme je da vi i ja malo porazgovaramo o
poslu."
Alek Nikols polako ree: Kazao sam vam pre dve nedelje da radim na tome,
gospodine Svinton. Potrebno mije jo malo vremena."
Konobar prie stolu, balansirajui visokom gomilom drvenih kutija za cigare.
Vesto ih je spustio na sto.
Nemate nita protiv da se posluim?", upita Don Svinton. Ispitivao je etikete
na kutijama, zviznuo s divljenjem, izvukao nekoliko cigara stavio ih u dep na
grudima, a zatim zapalio jednu. Ni konobar, ni ser Alek nisu reagovali na ovakvo
krenje bontona. Konobar klimnu glavom ser Aleku, i odnese cigare do drugog
stola.
Moji poslodavci su bili vrlo popustljivi prema vama, ser Alek. Sada su,
naalost, postali nestrpljivi." Podie ugaeno palidrvce, nagnu se napred i ispusti
ga u ser Alekovu au s vinom. Meu nama, oni nisu prijatni ljudi kada se ljute.
Vi ne elite da se obrue na vas, znate na ta mislim?" Ja jednostavno nemam
novca."
Don Svinton se nasmeja glasno. Ma, hajde, prijatelju. Vaa mama je od
Rofovih, zar ne? Imate farmu od hiljadu jutara, luksuznu kuu u Najtsbridu, rolsrojs i prokleti bentli. Niste ba na socijalnoj pomoi, zar ne?"
Ser Alek se obazreo, uznemiren, i tiho izustio: Nita od toga nisu likvidna
sredstva. Ne mogu..."
Svinton mu namignu i ree: Kladim se da je ta vaa slatka enica, Vivijan,
likvidno sredstvo, je li? Ona ima prekrasan par duda."
Ser Alek je pocrveneo. Vivijanino ime na usnama ovog oveka je bilo svetogre.
Alek se setio kako ju je ostavio tog jutra, jo uvek slatko usnulu. Spavali su u
odvojenim spavaim sobama, a jedan od velikih uitaka Aleka Nikolsa je bio da
ide u Vivijaninu sobu radi posete". Ponekad, kada bi se rano probudio, uao bi u
njenu spavau sobu i netremice je posmatrao. Budna ili usnula, ona je bila
najlepa devojka koju je ikada video. Spavala je naga, a oblo telo jedva bi malo
pokrila kad bi se sklupala meu aravima. Bila je plavokosa, svetloplavih oiju i
koe meke kao krem. Vivijan je bila beznaajna glumica kada ju je ser Alek
upoznao na nekom dobrotvornom balu. Opinio ga je njen izgled, ali ga je najvie
privukla njena prijatna, otvorena linost. Dvadeset godina je bila mlaa od Aleka
i puna ivotnog ara. Koliko je on bio stidljiv i zatvoren, toliko je ona bila
drutvena i puna ivota. Alek nije mogao daje izbaci iz misli, ali mu je trebalo dve
nedelje da bi skupio dovoljno hrabrosti i telefonirao joj. Na njegovo iznenaenje i
zadovoljstvo, Vivijan je prihvatila njegov poziv. Odveo ju je na predstavu u Old
Vik, a zatim na veeru u restoran Mirabel. Vivijan je stanovala u sumornom malom
suterenskom stanu na Noting hilu, a kada ju je Alek doveo kui, upitala ga je: Da
li bi voleo da ue?" Proveo je celu no s njom, i to mu je izmenilo itav ivot. Prvi
put je neka ena uspela da ga dovede do vrhunca. Nikada nije iskusio neto
poput onoga to mu je pruila Vivijan. Imala je barunasti jezik i bujnu zlatnu

36

Krvna veza
Sidni eldon

kosu i vlane pulsirajue, nezajaljive dubine koje je Alek istraivao do potpune

iscrpljenosti. Uzbuivala ga je i sama pomisao na nju.
Ali bilo je tu jo neega. Zasmejavala ga je, ona ga je oivela. Rugala se Aleku jer
je bio stidljiv i malo stegnut, a on je to oboavao. Provodio je sa njom onoliko
vremena koliko je Vivijan htela. Na svakoj zabavi na koju bi je Alek odveo, ona je
uvek bila u centru panje. On je bio ponosan na tu injenicu, ali i ljubomoran na
mladie koji su se skupljali oko nje, i stalno ga je muila misao sa koliko njih je
bila u krevetu.
U noima kada Vivijan nije mogla da se vidi s njim jer je bila zauzeta, on je ludeo
od ljubomore. Odvezao bi se do njenog stana i parkirao niz ulicu da bi video kada
se vraa kui i sa kim je. Alek je znao da se ponaa kao budala, a ipak nije mogao
da odoli. Uhvatio se u kande neega suvie snanog da bi se izvukao.
Shvatao je da Vivijan nije za njega, da ne dolazi u obzir da se oeni njome. On je
bio baronet, ugledni lan Parlamenta pred kojim se smeila sjajna budunost.
Pripadao je dinastiji Rof, bio u upravnom odboru kompanije. Vivijan nije imala
drutveni poloaj koji bi joj pomogao da se uhvati u kotac sa Alekovim svetom.
Otac i majka su joj bili drugorazredni umetnici u varijeteu, koji su igrali na
periodinim turnejama po provinciji. Vivijan nije imala nikakvo obrazovanje osim
onoga to je pokupila na ulici, ili iza pozornice. Alek je znao da se ona previe
slobodno ponaa i da je povrna. Iako otroumna, nije bila naroito inteligentna.
A ipak je bio opsednut njome. Borio se s tim. Pokuavao je daje ne via, ali nita
nije pomoglo. Bio je srean kada je sa njom, i oajan kada je bez nje. Na kraju ju je
zaprosio jer drugi izlaz nije video, a kada je Vivijan prihvatila, ser Alek Nikols je
bio presrean.
Njegova nova mlada se uselila u porodinu kuu, predivnu staru kuu u
Glosteriru, koju je projektovao Robert Adam, dordijan-sko zdanje sa dorskim
stubovima i dugakim irokim prilaznim putem. Nalazila se usred zelenila stotine
jutara bogatog zemljita, sa privatnim lovitem i potocima za pecanje. Iza kue se
prostirao park koji je projektovao Kejpabiliti Braun.
Unutranjost kue je bila divna. Veliki ulazni hol je bio poploan kamenom, a
zidovi obloeni lakiranim drvetom. Tu su se nalazile dve svetiljke i dva stola od
pozlaenog drveta, sa mermernom ploom u stilu Roberta Adama, i stolice od
mahagonija. U biblioteci su bili originalni, ugraeni ormani za knjige iz
osamnaestog veka, dva stola sa postoljem Henrija Holanda, i stolice po nacrtu
Tomasa Houpa. Na-metaj u salonu je bio meavina heplvajta i ipendejla, sa vilton
tepihom i dva staklena voterford lustera. Ogromna trpezarija je mogla da primi
etrdeset gostiju, a pored nje je bila soba za puae. Na drugom spratu nalazilo se
est spavaih soba, svaka sa kaminom u stilu Roberta Adama, a na treem spratu
svoje prostorije je imala posluga.
est nedelja poto se uselila u kuu, Vivijan je rekla: Hajdemo odavde, Alek."
Pogledao ju je, zbunjen. Hoe da kae da bi volela da ode u London na
nekoliko dana?"
Hou da kaem da elim da se vratimo u London."

37

Krvna veza
Sidni eldon

Alek je gledao kroz prozor u smaragdnozelene livade, gde se igrao kao dete, u
gorostasne platane i hrastove, i izustio oklevajui: Vivijan, ovde je tako mirno.
Ja..."
Na to ona ree: Znam, ljubavi. To je ono to ne mogu da podnesem - jebeni
mir!"
Sledee nedelje su se preselili u London.
Alek je imao elegantnu etvorospratnu kuu u Vilton Kresentu, nedaleko od
Najtsbrida, sa divnim salonom, radnom sobom, velikom trpezarijom,
panoramskim prozorom koji gleda na vetaku peinu, sa vodopadom, statuama i
belim klupama usred prekrasnog vrta u formalnom stilu. Na spratu su bile glavna
spavaa soba i etiri manje.
Vivijan i Alek su delili glavnu spavau sobu dve nedelje, sve dok jednog jutra
Vivijan nije kazala: Volim te, Alek, ali, zna, ti zaista hre." Nije mu bilo poznato
da hre. Stvarno moram da spavam sama, ljubavi. Ne smeta ti, zar ne?"
Nije mu bilo svejedno. Voleo je da osea njeno meko, toplo telo u krevetu kraj
sebe. Ali duboko u sebi Alek je znao da on seksualno ne uzbuuje Vivijan onako
kako je drugi mukarci uzbuuju i da ga zapravo zbog toga ne eli u svom
krevetu. Zato se sloio: Naravno da razumem, draga."
Na Alekovo insistiranje, Vivijan je zadrala glavnu spavau sobu, a on je preao
u jednu malu gostinsku sobu.
U poetku, Vivijan je onim danima kada je Alek trebalo da govori odlazila u
Donji dom i sedela na galeriji za posetioce. On bi podigao pogled ka njoj i ispunio
bi ga dubok, neizreciv ponos. Ona je nesumnjivo bila najlepa ena. Ali jednoga
dana, kada je zavrio govor i podigao pogled da vidi Vivijanino odobravanje,
ugledao je samo prazno sedite.
Alek je krivio sebe za njenu nestalnost. Njegovi prijatelji su bili stariji od Vivijan,
previe konzervativni za nju. Zato ju je ohrabrio da pozove svoje mlade prijatelje
u kuu i upoznao ih sa svojim prijateljima. Rezultat je bio porazan.
Stalno je govorio sebi da e se ona, kada dobije dete, smiriti i promeniti. Ali
jednoga dana, Vivijan je nekako - a Alek nije eleo da zna kako - pokupila neku
vaginalnu infekciju i morala je da se podvrgne histerektomiji. A poto je eznuo
da ima sina, ta vest ga je slomila, ali Vivijan nije bila zabrinuta.
Ne brini, ljubavi", rekla je smeei se. Izvadili su deju sobu, ali su ostavili
mesto za igru."
Jedan dugi trenutak ju je posmatrao, onda se okrenuo i otiao.
Vivijan je volela da ide u velike kupovine. Troila je novac neodgovorno,
nemarno, na odeu, nakit i automobile, a Alek nije imao srca da joj zabrani.
Govorio je sebi da je odrasla u siromatvu, gladna lepih stvari. eleo je da joj ih
kupuje, no naalost nije to mogao sebi priutiti jer su mu platu jeli porezi.
Njegovo bogatstvo je lealo u akcijama u firmi Rof i sinovi, ali te akcije nisu bile
dostupne. Pokuao je da to objasni Vivijan, ali ona nije bila zainteresovana.
Razgovori o poslu su joj bili dosadni. I tako joj je Alek dozvolio da nastavi po
starom.

38

Krvna veza
Sidni eldon

Prvi put je uo da se ona kocka kada je Tod Majkls, vlasnik kluba, ozloglaenog
mesta za kockanje u Sohou, navratio da ga poseti.
Imam priznanice vae ene na hiljadu funti, ser Alek. Nije imala sree na
ruletu."
Alek je bio okiran. Isplatio je priznanice i suoio se sa Vivijan te veeri. Mi
jednostavno ne moemo da priutimo to", rekao joj je. Ti troi vie nego to ja
zaraujem."
Izgledala je veoma skrueno. ao mi je, anele. Bebica je bila nevaljala."
Prila mu je, zagrlila ga i pribila se uz njega, a on je zaboravio na svoj bes.
Tako je proveo nezaboravnu no u njenom krevetu. Sada je bio siguran da vie
nee biti problema.
Dve nedelje kasnije Tod Majkls je ponovo svratio do Aleka. Ovoga puta su
Vivijanine priznanice bile na pet hiljada funti. To ga je razbesnelo. Zato ste
dozvolili da igra na kredit?" upitao je. by voki
Ona je vaa ena, ser Alek", odgovori Majkls utivo. Kako bi izgledalo daje
odbijemo?"
,Ja u... morau da nabavim novac", ree Alek. Nemam toliko gotovine u ovom
trenutku."
Molim vas! Smatrajte to zajmom. Vratiete kad budete mogli."
Aleku je u velikoj meri laknulo. To je vrlo velikoduno od vas, g. Majkls."
Samo mesec dana kasnije Alek je saznao da je Vivijan prokockala jo dvadeset
pet hiljada funti, i da mu zaraunavaju kamatu po stopi od 10 procenata nedeljno.
Uasnuo se. Nije bilo naina da skupi toliko gotovine. ak nije imao nita to bi
mogao prodati. Kue, predivni antikviteti, automobili, sve je pripadalo firmi Rof i
sinovi. Njegov bes je toliko uplaio Vivijan daje obeala da se vie nee kockati. Ali
bilo je prekasno. Alek se naao u rukama prevaranata. Bez obzira na to koliko im
je davao, nije uspevao da otplati dug, koji se svakog meseca nagomilavao umesto
da se smanjuje. To je trajalo skoro godinu dana.
Kada su nasilnici Toda Majklsa poeli da ga ugroavaju, Alek je zapretio da e
otii komesaru policije. Imam veze na najviim poloajima", ree Alek.
ovek se iscerio. Ja imam veze na najniim."

Sada se ser Alek nalazio u Vajtsu sa ovim groznim ovekom i bio prinuen da
ugui svoj ponos i moli za jo malo vremena.
Ve sam im vratio vie novca nego to sam pozajmio. Oni ne mogu..."
Svinton odgovori: To je bila samo kamata, ser Alek. Jo niste platili glavnicu."
To je iznuivanje", ree Alek.
Svintonove oi se smrknue. Preneu gazdi vau poruku." On poe da se die.
Alek ga zaustavi: Ne! Sedite. Molim vas."
Svinton ponovo polako sede. Nemojte koristiti takve rei", upozori ga.
Poslednjem momku koji je tako govorio zakucali su oba kolena za pod."
Alek je itao o tome. Braa Krej su izmislila tu kaznu za svoje rtve. A ljudi sa
kojima je Alek imao posla nisu bili nita bolji, niti manje nemilosrdni. Osetio je

39

Krvna veza
Sidni eldon

kako mu se u penje u grlo. Nisam mislio tako", ree. Samo da ja... ja nemam
vie novca."
Svinton otrese pepeo sa cigare u Alekovu au s vinom, i ree: Imate veliki
sveanj akcija u firmi Rof i sinovi, zar ne, Alek mome?"
Da" odgovori Alek, ali se ne mogu prodavati i nisu prenosive. Ne moe ih
koristiti niko dok firma Rofi sinovi ne postane deoniarsko drutvo."
Svinton povue dim iz cigare. A hoe li postati deoniarsko drutvo?"
To zavisi od Sema Rofa. Ja... ja pokuavam da ga ubedim." Probajte ponovo."
Recite g. Majklsu da e dobiti novac", ree Alek. Ali molim vas prestanite da
me uznemiravate."
Svinton se zagleda u njega. Uznemiravamo vas? Pa, ser Alek, ti mali drkadijo,
znae kada budemo poeli da te uznemiravamo. Tvoje jebene tale e goreti, a ti
e jesti peenu konjetinu. Zatim e ti goreti kua. A moda i tvoja ena."
Nasmeio se, a Alek bi voleo da nije. Da li si ikada jeo prenu ribicu?"
Alek je pobledeo. Za ime boga..."
Svinton ree umirujue: alim se. Tod Majkls je tvoj prijatelj. A prijatelji
pomau jedni drugima, je li tako? Jutros smo na sastanku govorili o tebi. I zna li
ta je gazda rekao? Rekao je: ' Ser Alek je dobriina. Ako nema novca, siguran sam
da e smisliti neki drugi nain da bude koristan za nas'."
Alek se namrtio. Koji drugi nain?"
Pa, sada, bistrom momku kao to si ti nije ba tako teko da ukapira, zar ne?
Vodi veliku farmaceutsku kompaniju, zar ne? Imate razne proizvode kao to je
kokain, na primer. Neka ostane izmeu tebe i mene, ko bi ikada saznao ako
sluajno tu i tamo zagubi poneku poiljku."
Alek je zurio u njega. Vi ste ludi", ree. Ja... ne bih mogao to da uradim."
Neverovatno je ta sve ljudi mogu da urade kada moraju", kaza Svinton
ljubazno i ustade. Ili e nabaviti novac, ili emo ti rei gde da isporui robu."
Zgnjeio je cigaru u Alekov tanjir sa buterom. Pozdravi Vivijan, ser Alek.
Hvala."
I Don Svinton nestade.
Ser Alek ostade da sedi sam, prazno gledajui ispred sebe, okruen svim tim
poznatim, udobnim stvarima koje su bile deo njegovog minulog ivota, a koje su
sada ugroene. Jedina strana stvar je bio odvratni vlani opuak cigare na tanjim.
Kako im je samo ikada dopustio da uu u njegov ivot? Dozvolio je sebi da
postane pion u rukama podzemlja. Sada je znao da oni od njega ele neto vie od
novca. Novac je bio samo mamac da ga uhvate u zamku. Oni su hteli njegove
veze sa farmaceutskom kompanijom. Pokuae da ga nateraju da radi sa njima. A
sazna li se daje u njihovim rukama, opozicija nee oklevati da izvue korist iz
toga. Partija e verovatno traiti od njega da podnese ostavku. Sve e uraditi sa
mnogo takta i tiho. Verovatno e vriti pritisak na njega da podnese zahtev za
iltern Handreds, radno mesto za koje Kruna daje nominalnu platu od sto funti
godinje. lan Parlamenta ne srne da prima platu od Krune ili Vlade. Zato Alek
vie nee moi da bude u Parlamentu. Naravno, razlog se nee tajiti. Pae u
nemilost. Osim ako se pojavi sa velikom sumom novca. Razgovarao je sa Semom

40

Krvna veza
Sidni eldon

Rofom nekoliko puta i molio ga za dozvolu da kompanija postane deoniarsko

drutvo, da dozvoli da akcije izau na trite.
Zaboravi na to", rekao mu je Sem. Onog trena kada dozvolimo da uu strana
lica, imaemo mnotvo stranaca koji e nam diktirati kako da vodimo posao. Pre
nego to se okrene oni e preuzeti odbor, a zatim i kompaniju. ta bi ti to znailo,
Alek? Ima veliku platu, neogranien raun za trokove. Nije ti potreban novac."
Na trenutak je doao u iskuenje da kae Semu koliko oajniki mu je potreban
novac. Ali znao je da to ne bi valjalo. Za Sema Rofa je kompanija bila sve, i on je
vaio za oveka bez samilosti. Kada bi saznao da je Alek iole kompromitovao
kompaniju Rof i sinovi, otpustio bi ga bez imalo oklevanja. Ne, Sem Rof je bio
poslednja osoba kojoj bi se mogao obratiti.
Alek se suoavao sa propau.

***

Vratar sa recepcije Vajtsa je iao ka stolu ser Aleka, sa ovekom u kurirskoj

uniformi, koji je nosio zapeaeni svetlosmei koverat.
Oprostite, ser Alek", izvinjavao se vratar, ali ovaj ovek insistira da vam urui
neto lino."
Hvala vam", ree ser Alek. Kurir mu predade koverat, a zatim ga vratar isprati
do izlaza.
Alek je dugo sedeo nepomino pre nego to je posegnuo za kovertom i otvorio
ga. Proitao je poruku tri puta, zatim polako zguva papir u aci, a oi mu se
napunie suzama.

41

Krvna veza
Sidni eldon

6.

NJUJORK
PONEDELJAK, 7. SEPTEMBAR.
JEDANAEST SATI PRE PODNE.

Privatni boing 707-320 pribliavao se aerodromu Kenedi, konano doekavi svoj

red za sletanje. Let bio dug i naporan, ali Ris Vilijams, premda iscrpljen, nije
mogao da spava cele noi. esto se vozio u ovom avionu sa Semom Rofom. I sada
se osealo njegovo prisustvo.
Elizabet Rof ga je oekivala. Ris joj je poslao telegram iz Istanbula,
obavetavajui je samo da stie sledeeg dana. Mogao joj je preko telefona
saoptiti vest o smrti nj enog oca, ali ona j e zasluivala vie od toga.
Avion je ve bio na tlu i rulao prema terminalu. Ris je nosio vrlo malo prtljaga,
pa je brzo proao kroz carinu. Napolju, nebo je bilo sivo i sumorno, predznak
zime koja je na pomolu. Na sporednom ulazu bila je parkirana limuzina kojom je
trebalo da se odveze do imanja Sema Rofa na Long Ajlandu, gde ga eka Elizabet.
Za vreme vonje Ris je u sebi ponavljao rei kojima bi joj na najblai nain
saoptio vest o smrti njenog oca, ali onog trenutka kad je Elizabet otvorila ulazna
vrata da ga pozdravi, odjednom je sve zaboravio. Kad god bi video Elizabet, njena
lepota bi ga iznenadila. Nasledila je majin izgled, iste aristokratske crte lica, oi
crne kao pono, oiviene dugakim gustim trepavicama. Koa joj je bila bela i
nena, kosa sjajnocrna, a telo raskono i vrsto. Nosila je bledoutu svilenu bluzu
sa otvorenim izrezom oko vrata, sivu flanelsku plisiranu suknju i utosmee
cipele sa potpeticama. Nije bilo ni znaka od nezgrapne devojice koju je Ris prvi
put sreo pre devet godina. Postala je ena, inteligentna, topla i potpuno nesvesna
svoje lepote. Sada mu se smeila, zadovoljna to ga vidi. Uzela ga je za ruku i
rekla: Ui, Rise", a potom ga odvela u veliku biblioteku obloenu hrastovinom.
Da li je Sem doleteo s tobom?"
Nije bilo naina da joj istinu saopti neno. Duboko je udahnuo i izgovorio:
Sem je imao udes, Liz." Posmatrao je kako joj boja nestaje sa lica. ekala je da
nastavi. Poginuo je."
Stajala je zanemela. Kada je najzad progovorila, Ris je jedva mogao daje uje.
ta... ta se dogodilo?"
Jo nemamo sve podatke. Penjao se na Monblan. Ue se prekinulo. Pao je u
ambis."
Da li su nali...?"
Zatvorila je oi na trenutak, a zatim ih otvorila. Ambis bez dna."
Lice joj je pobelelo. Ris je naglo osetio znak za uzbunu. Da li si dobro?"

42

Krvna veza
Sidni eldon

Ona se osmehnu vedro i ree: Naravno. Dobro sam, hvala ti. Da li bi eleo aj
ili neto da pojede?"
Pogledao ju je iznenaeno, pokuao da kae neto, a onda je shvatio. Bila je u
oku. Brbljala je, bez ikakvog smisla, oi su joj neprirodno sijale, a na licu joj se
skamenio osmeh.
Sem je bio sjajan atleta", govorila je Elizabet. Video si njegove trofeje. Uvek je
pobeivao, zar ne? Da li si znao da se ve penjao na Monblan?"
Liz..."
Naravno da zna. Iao si sa njim jednom, zar ne, Rise?" Ris ju je pustio da
govori, da se zatiti od bola, da pokua da napravi oklop od rei i odloi trenutak
kada e morati da se suoi sa vlastitom tugom. Na asak, dok ju je sluao, setio se
ranjive devojice koju je upoznao, suvie osetljive i stidljive da bi mogla da se
zatiti od brutalne stvarnosti. Sada je bila toliko nervozna, napeta i krhka. Njena
slabost je zabrinula Risa.
Dozvoli da pozovem doktora", rekao je. Moe ti dati neto da..."
O, ne. Zaista sam sasvim dobro. Ako ti ne smeta, malo u lei. Oseam da sam
malo umorna."
Da ostanem?"
Hvala ti. Nije potrebno."
Ispratila ga je do vrata, a kada je poeo da ulazi u automobil, Elizabet povika:
Ris!" On se okrenu. Hvala ti to si doao." Isuse Hriste.
Dugo, nakon to je Ris Vilijams otiao, Elizabet Rof je leala u krevetu, zurei u
tavanicu i posmatrajui pomine are koje je iscrtavalo bledo septembarsko sunce.
I bol ju je stigao. Nije uzela sedativ, jer je elela da oseti bol. Dugovala je to
Semu. Bie u stanju da ga podnese, jer ona je njegova erka. I tako je leala, ceo
dan i celu no, ne razmiljajui ni o emu, a mislei zapravo o svemu, seajui se,
oseajui. Smejala se, plakala i shvatila da je zapravo u histerinom stanju. Ali to
nije bilo vano. Ionako nije bilo nikoga da je uje. Usred noi, iznenada je postala
gladna kao vuk, sila je u kuhinju i poderala veliki sendvi, a onda ga povratila.
Nije se oseala bolje. Nita nije moglo da olaka bol koji ju je ispunio. Oseala se
kao da su joj se svi nervni zavreci upalili. Misli su joj se neprestano vraale na
godine provedene sa ocem. Kroz prozor spavae sobe je posmatrala izlazak sunca.
Neto kasnije, jedna sluavka je zakucala na vrata, a Elizabet joj je rekla da ode.
Jednom je zazvonio telefon i srce joj je poskoilo, pa je posegnula za slualicom
mislei da je to Sem! Onda se setila i trgnula ruku.
Nikada vie je nee zvati. Nikada vie nee uti njegov glas. Nikada vie ga nee
videti. Bio je to ambis bez dna. Bez dna.
Elizabet je leala, prepustivi se prolosti. Priseala se svega.

43

Krvna veza
Sidni eldon

7.

Roenje Elizabet Rouan Rof je bilo dvostruka tragedija. Manja tragedija je bila to
to je Elizabetina majka umrla na poroajnom stolu, a vea to je Elizabet
devojica.
Devet meseci, sve dok nije izronila iz tame majine utrobe, ona je bila na elom
svetu najnestrpljivije oekivano dete, naslednik ogromne imperije, gorostasa
vrednog vie milijardi dolara, kompanije Rof i sinovi.
ena Sema Rofa, Patricija, bila je tamnokosa ena nenadmane lepote. Mnoge su
pokuale da se udaju za Sema Rofa, za njegov poloaj, njegov ugled, njegovo
bogatstvo. Patricija se udala za njega zato to se zaljubila u njega. Pokazalo se da
je to najgori od razloga. Sem Rof je traio poslovni sporazum, a Patricija je idealno
odgovarala njegovim zahtevima. Sem nije imao ni vremena ni elje da bude
porodini ovek. U njegovom ivotu nije bilo mesta ni za ta drugo osim za
kompaniju Rofi sinovi. Fanatino je bio posveen kompaniji, a to je oekivao i od
svih oko sebe. Za njega je Patricija bila vana samo onoliko koliko je doprinosila
ugledu kompanije. U trenutku kada je shvatila kakav je brak sklopila, bilo je
prekasno. Sem joj je dodelio ulogu koju e igrati, i ona ju je predano igrala. Bila je
savrena domaica, savrena gospoa Sema Rofa. Nije dobijala ljubav od svog
mua i na vreme je nauila da je ne prua. Sluila mu je, i bila je slubenik firme
Rofi sinovi koliko i najnia sekretarica. Bila je deurna dvadeset etiri sata dnevno,
spremna da poleti kad god zatreba Semu, sposobna da zabavlja malo drutvo
svetskih lidera, ili da organizuje gurmansku veeru za stotinu gostiju u to
kraem roku, sa utirkanim, gusto izvezenim stolnjacima, bletavim Bokaro
kristalom, i dordijanskim srebrnim priborom za jelo. Patricija je bila jedno od
dobara firme Rof i sinovi koje nije na popisu. Svim sredstvima se trudila da bude
lepa, vebala je i drala spartanske dijete. Imala je savren stas, a odeu su joj
kreirali Norel u Njujorku, anel u Parizu, Hartnel u Londonu, i mlada Sibil Konoli
u Dablinu. Nakit koji je Patricija nosila, za nju lino je kreirao an lumberger,
juvelir Bulgarija. ivot joj je bio uurban i sa previe obaveza, neve-seo i prazan.
Kada je zatrudnela, sve se promenilo.
Sem Rof je bio poslednji muki naslednik dinastije Rof, i Patricija je znala da
oajniki eli sina. Zavisio je od nje. Sada je bila kraljica majka, zauzeta bebom u
svojoj utrobi, mladim princem koji e jednoga dana naslediti kraljevstvo. Kada su
odvozili Patriciju u poroajnu salu, Sem joj je zgrabio ruku i rekao: Hvala ti."
Umrla je od embolije trideset minuta kasnije, i jedina srea u nesrei bila je to
Patricija nikada nije saznala da nije ispunila oekivanja mua.
U svom iscrpljujuem rasporedu Sem je naao vremena da sahrani enu, a zatim
je poeo da razmilja ta da radi sa svojom malom kerkom.

44

Krvna veza
Sidni eldon

Nedelju dana nakon to se Elizabet rodila, odneo ju je kui i predao dadilji,

prvoj u nizu. Tokom prvih pet godina, Elizabet je vrlo retko viala oca. Jedva da
je za nju bio vie od nejasne slike, stranac koji uvek dolazi ili odlazi. Stalno je
putovao, a Elizabet je bila smetnja koju mora da tegli, kao komad dodatnog
prtljaga. Jednog meseca bi ona ivela na njihovom imanju na Long Ajlandu, sa
kuglanom, teniskim terenom, bazenom i terenom za skvo. Nekoliko nedelja
kasnije, dadilja bi pakovala Elizabetinu odeu i ona bi letela u njihovu vilu u
Bijaricu. Vila je imala pedeset soba i trideset jutara zemlje, pa se Elizabet stalno
gubila.
Osim toga, Sem Rof je posedovao veliki penthaus na dva nivoa na Bikmen
Plejsu, i vilu na Kota Smeraldi na Sardiniji. Elizabet je putovala u sva ova mesta,
manevriui od kue do stana, pa do vile i rasla okruena svom tom raskonom
elegancijom. Ali uvek se oseala kao autsajder koji je grekom zalutao na divnu
roendansku zabavu koju organizuju bezoseajni stranci. by voki
Kada je Elizabet odrasla, shvatila je ta znai biti kerka Sema Rofa. Ba kao
njena majka, i ona je bila emotivna rtva kompanije. Ako nije imala porodini
ivot, to je bilo zato to porodicu u stvari nije ni imala, ve su oko nje bili samo
plaeni zamenici i udaljena figura oveka koji ju je stvorio, a koji, inilo se, nije
zainteresovan za nju nego samo za kompaniju. Patricija je bila u stanju da prihvati
svoju situaciju, ali za dete je to bilo muenje. Elizabet se oseala neeljenom i
nevoljenom, i nije znala kako da vie nosi sav taj oaj, pa je na kraju krivila sebe
da nije vredna ljubavi. Svim silama je pokuavala da pridobije oevu ljubav. Kada
je pola u kolu, na asovima je pravila razne stvari za njega, detinjaste crtee i
akvarele i iskrivljene pepeljare, pa bi ih brino uvala, ekajui oca da se vrati sa
nekog od svojih putovanja, kako bi mogla da ga iznenadi, zadovolji, da ga uje
kako kae: Prelepoje, Elizabet. Vrlo si talentovana.
Kada bi se vratio, ona mu je predavala svoj dar, a otac bi ga pogledao odsutno i
klimnuo ili pak samo odmahnuo glavom. Nikada nee biti umetnik, zar ne?"
Ponekad bi se Elizabet probudila usred noi, sila niz dugako zavojito
stepenite stana na Bikmen Plejsu i prola kroz veliki hol nalik na peinu, koji
vodi do radne sobe njenog oca. Zakoraila bi u praznu prostoriju kao da ulazi u
svetilite. To je bila njegova soba, gde je on radio i potpisivao vane papire i
upravljao svetom. Elizabet bi otila do njegovog stola obloenog koom i polako
ga dodirivala rukama. Zatim bi otila iza stola i sela na oevu konu stolicu. Tako
mu se oseala bliom. Kao da e postati deo njega ako sedi tamo gde je on sedeo.
Zamiljala je da vodi razgovore sa njim, a on da je slua, zainteresovan i brian
kada bi ona iznosila svoje probleme. Jedne noi, dok je Elizabet u mraku sedela za
njegovim stolom, iznenada su se upalila svetla u sobi. Otac je stajao na vratima.
Pogledao je u kerku koja je sedela za njegovim stolom, obuena u tanku
spavaicu, i rekao: ta radi ovde sama u mraku?" Zgrabio ju je i odneo na sprat,
u njen krevet, a Elizabet je leala budna cele noi, razmiljajui o tome kako ju je
otac drao.
Posle toga je svake noi silazila i sedela u njegovoj kancelariji ekajui da on
doe i ponese je, ali to se nije ponovilo.

45

Krvna veza
Sidni eldon

Niko nije razgovarao sa Elizabet o njenoj majci, ali je u salonu visio predivni
portret Elizabetine majke u prirodnoj veliini i ona je netremice gledala u njega po
itav sat. Zatim bi se okrenula ka ogledalu. Runa je. S ovim protezama na
zubima, inilo joj se da lii na strailo. Nije ni udno to otac nije zainteresovan za
mene, pomisli Elizabet.
Nou je imala nezajaljiv apetit, jela je i poela da se goji. Dola je na neobinu
ideju: ako bude debela i runa, niko nee oekivati od nje da izgleda kao njena
majka.
Kada je Elizabet bilo dvanaest godina, pola je u ekskluzivnu privatnu kolu na
Ist Sajdu na Menhetnu, oko broja osamdeset. Stigla bi u rols-rojsu sa oferom, ula
u razred i sela, povuena i utljiva, ignoriui sve oko sebe. Nikada se nije
dobrovoljno javljala da odgovori na neko pitanje. Kada bi je prozvali, nikada nije
znala odgovor. Nastavnici su ubrzo prestali da obraaju panju na nju.
Razgovarali su o njoj meu sobom i jednoglasno se sloili da je najrazmaenije
dete koje su ikada videli. U poverljivom izvetaju direktorki na kraju godine, njen
odeljenski stareina je napisao:
Nismo mogli da ostvarimo napredak kod Elizabet Rof. Ona se dri na
odstojanju od svojih drugova iz razreda i odbija da uestvuje u grupnim
aktivnostima. Nema prijatelja u koli. Njene ocene su nezadovoljavajue, ali je
teko rei da li je to zato to ne ulae napor, ili stoga to nije u stanju da izae na
kraj sa zadacima. Arogantna je i sebina. Da joj otac nije veliki dobrotvor ove
kole, ja bih preporuio da se iskljui.
Taj izvetaj je bio mnogo svetlosnih godina daleko od stvarnosti. Naprosto je
istina da Elizabet Rof nema oklop, niti neku drugu zatitu od uasne usamljenosti
koja ju je obuzela. Nju je samo ispunjavao duboki oseaj vlastite bezvrednosti, da
se bojala da trai prijatelje jer bi otkrili daje bezvredna, nedostojna ljubavi. Nije
bila arogantna ve gotovo patoloki stidljiva. Oseala je da ne pripada svetu u
kojem ivi njen otac. Mrzela je to je u kolu voze u rols-rojsu, jer je smatrala da to
ne zasluuje. Na asovima je znala odgovore na pitanja koja su joj nastavnici
postavljali, ali se nije usuivala da odgovori kako ne bi privukla panju na sebe.
Volela je da ita, te bi leala u krevetu do kasno u no i gutala knjige.
Sanjarila je. Oh, kako su to divne fantazije bile! U Parizu je sa ocem; voze se u
koiji kroz Bulonjsku umu; on je odvodi u svoju kancelariju, ogromnu prostoriju,
koja je poput Katedrale Svetog Patrika; ljudi stalno ulaze sa nekim papirima da ih
potpie, a on im odmahne rukom i kae: Zar ne vidite da sam sada zauzet?
Razgovaram sa svojom kerkom Elizabet."
Drugi put su, na primer, ona i otac na skijanju u vajcarskoj. Sputaju se niz
strmu padinu jedno pored drugog, ledeni vetar frjue, otac iznenada pada i
zajaue od bola jer je slomio nogu, a ona kae: Ne brini, tata! Ja u se pobrinuti
za tebe." Sputa se do bolnice i zove: Brzo, moj otac je povreen", i estorica
mukaraca u belim jaknama ga odnose u sjajna ambulantna kola, a ona seda uz
njegov krevet, hrani ga (verovatno mu je slomljena ruka, a ne noga), i njena

46

Krvna veza
Sidni eldon

majka, kao da je iva ulazi u sobu, a otac joj veli: Ne mogu sada da te primim
Patricija. Elizabet i ja razgovaramo."
Ili su pak u svojoj prekrasnoj vili na Sardiniji; posluga je odsutna, a Elizabet
sprema veeru za oca. On se poslui, uzme po dva puta od svega i pohvali je:
Mnogo si bolja kuvarica nego to je tvoja majka bila, Elizabet." Sidni eldon
Scene sa ocem bi se uvek zavravale na isti nain. Zazvonilo bi zvono na vratima
i visoki mukarac, vii od njenog oca, uao bi i molio Elizabet da se uda za njega, a
otac bi joj se obratio: Molim te, Elizabet, ne ostavljaj me. Potrebna si mi."
I ona ne bi pristala, ve bi ostala s ocem.

Od svih kua u kojima je Elizabet odrastala, najvie je volela vilu na Sardiniji,

koja nipoto nije bila najvea, ali je bila najivopisnija i najprijatnija. Sama
Sardinija je pruala Elizabet zadovoljstvo. Bilo je to uzbudljivo, stenama opasano
ostrvo, nekih 160 milja jugozapadno od italijanske obale, sa predivnim pogledom
na planine, more i zelenu obradivu zemlju. Njegove goleme vulkanske litice su se
izdigle iz prastarog mora hiljadama godina unazad, a obala se protezala u obliku
ogromnog polumeseca dokle god je oko moglo da dopre. Tirensko more je poput
plavog pojasa okruivalo ostrvo.
Za Elizabet je ostrvo imalo posebne, vlastite mirise, miris povetarca s mora,
uma, plave i bele macchia, legendarnog cvea koje je voleo Napokon. Bilo je
grmova corbeccola koji su rasli u visinu od dva metra i imali crveni plod sa
ukusom jagode, iguarcias, divovskih hrastova ija se kora izvozila na kopno gde
su se od nje proizvodili epovi za vinske boce.
Volela je da slua hridi koje pevaju, misteriozne gorostasne stene sa upljinama
u sebi. Kada je vetar duvao kroz te rupe, stene su isputale jeziv prodoran zvuk
koji podsea na alopojku izgubljenih dua.
A vetrovi su duvali. Elizabet ih je sve razaznavala. Mistrale i ponente, tramontane i
grecate, i levante. Blage vetrove i divlje vetrove. A onda, bio je tu i uasni scirocco,
topli vetar koji dolazi iz Sahare.
Vila Rofovih je bila na Kota Smeraldi, iznad Porto erva, smetena visoko na
vrhu litice s pogledom na more, izolovana smrekama i divljim sardinskim
maslinama gorkog ploda. Odatle se pruao velianstven pogled na luku daleko
dole, i na gomilu stucco i kamenih kua rasutih po zelenim brdima, poput
uzavrelog metea boja to podsea na deji crte napravljen raznobojnim
olovkama.
Bila je to stucco vila, sa ogromnim gredama od smrekovine iznutra. Sagraena je
na nekoliko nivoa, sa prostranim, udobnim sobama. Svaka je imala svoj kamin i
balkon. Sa velikih prozora dnevne sobe i trpezarije pruala se prekrasna
panorama ostrva. Stepenite slobodne forme vodilo je do etiri spavae sobe na
spratu. Name-taj se savreno slagao sa okolinom. Rustini trpezarijski stolovi i
klupe, i meke udobne stolice. Na prozorima su visile bele vunene draperije sa
resama, runo tkane na ostrvu, a podove su prekrivale raznobojne cerasarda
ploice sa Sardinije, kao i toskanske ploice. U kupatilima i spavaim sobama

47

Krvna veza
Sidni eldon

prostirali su se tepisi od domae vune obojene biljnim bojama na tradicionalni

nain. Kua je blistala od slika, meavine francuskih impresionista, italijanskih
majstora i sardinskih naivaca. U hodniku su visili portreti Samjuela i Terenije Rof,
Elizabetinih ukundede i ukunbabe.
Elizabetino omiljeno mesto u kui je bila soba u kuli, pod kosim krovom. Do nje
se stizalo uskim stepenitem sa drugog sprata. Sem Rof ju je koristio kao radnu
sobu. U njoj je bio veliki radni sto i udobna tapacirana stolica koja se okretala. Uza
zidove su bili postavljeni ormani sa knjigama, na zidovima mape, a veina toga se
odnosilo na imperiju Rof. Dvokrilna vrata su vodila na mali balkon iznad okomite
litice, a od pogleda sa njega je zastajao dah.
U ovoj je kui Elizabet, kad joj je bilo trinaest godina, otkrila poreklo svoje
porodice, i prvi put osetila da pripada neemu, da je deo neega.

Sve je zapravo poelo onoga dana kad je pronala Knjigu. Njen otac se odvezao
u Olbiju, a Elizabet je odlutala na sprat, u sobu u kuli. Nisu je interesovale knjige
na policama jer je odavno uvidela da je to tehnika literatura o farmakologiji i
farmakognoziji, o multinacionalnim korporacijama i meunarodnim zakonima.
Nejasno i dosadno. Neki od rukopisa su bili retki, i oni su se uvali u staklenim
ormanima. Meu njima je bila jedna medicinska knjiga na latinskom pod nazivom
Circa Instans, napisana u srednjem veku, i druga sa naslovom De Materia Medica.
Poto je Elizabet uila latinski, iz radoznalosti je htela da vidi jednu od tih starih
knjiga, pa je otvorila stakleni orman da je izvadi. Iza nje, skrivenu od pogleda,
ugledala je drugu. Uzela je debelu knjigu, u crvenom konom povezu, bez
naslova.
Zaintrigirana, otvorila ju je. inilo se kao da otvara vrata drugog sveta. To je bila
biografija na engleskom njenog ukundede, Samjuela Rofa, privatno izdanje na
finom pergamentu. Na njoj nije stajalo ime autora, niti datum, ali je Elizabet bila
sigurna da je knjiga stara vie od stotinu godina, jer je veina stranica izbledela, a
druge su bile poutele i lomile se od starosti. Ali nita od toga nije sada vano.
Vana je bila pria, pria koja je oivela portrete na zidovima u prizemlju. Elizabet
je videla portrete svojih ukundede i ukunbabe stotinama puta: slike
staromodnog mukarca i ene obuene u neobinu odeu. Mukarac nije bio
privlaan, ali su se na njegovom licu oitavale velika snaga i inteligencija. Imao je
plavu kosu, visoke slovenske jagodice i prodorne svetloplave oi. ena je bila
lepotica. Crnokosa, besprekornog tena i oiju crnih kao ugalj. Nosila je haljinu od
bele svile, sa kratkim ogrtaem i pojasom od brokata. Dvoje stranaca koji joj nisu
nita znaili.
Ali kada je Elizabet, sama u ovoj sobi, otvorila Knjigu i poela da ita, Samjuel i
Terenija Rof su oiveli. Oseala se kao da je preneta u drugo vreme, da ivi u
krakovskom getu, u 1853. godini, sa Samjuelom i Terenijom. Kada je dublje
uronila u Knjigu, saznala je da je ukundeda Samjuel, osniva firme Rofi sinovi, bio
romantik i pustolov.
I ubica.

48

Krvna veza
Sidni eldon

8.

Najranije seanje Samjuela Rofa, itala je Elizabet, odnosilo se na to kako mu

ubijaju majku u pogromu 1855. kada je on imao pet godina. Bio je sakriven u
podrumu male drvene kue koju su Rofovi delili sa drugim porodicama u
krakovskom getu. Kada su nemiri konano prestali, beskrajno mnogo sati kasnije,
i jedino se uo pla preivelih, Samjuel je oprezno napustio mesto na kojem se
skrivao i izaao na ulice geta da trai majku. Deaku se inilo da itav svet gori.
Celo nebo je bilo crveno od plamteih drvenih kua koje su gorele sa svih strana, a
oblaci gustog crnog dima su se dizali odsvuda. Mukarci i ene su pomamno
traili svoje porodice, ili pak pokuavali da spasu radnje, domove i oskudnu
imovinu. Krakov je sredinom devetnaestog veka imao vatrogasnu slubu, ali je
ona bila zabranjena za Jevreje. Ovde u getu, na rubu grada, oni su vodom koju su
izvlaili iz bunara morali da se bore rukama protiv vatre; ljudi su, poredavi se u
lanac, dodavali jedni drugima kofe sa vodom da bi uguili oganj. Samjuel je viao
smrt kuda god bi pogledao, izobliena tela mukaraca i ena baena u stranu kao
polomljene lutke; nage, silovane ene, i decu, to krvare i cvile traei pomo.
Samjuel je naao majku kako lei na ulici, polusvesna, krvavog lica. Deak je
kleknuo kraj nje dok mu je srce divlje lupalo: Mama!"
ena je otvorila oi, videla ga i pokuala da govori, a Samjuel je shvatio da ona
umire. Oajniki je eleo da je spase, ali nije znao kako. ak joj je neno obrisao
krv, ali je ve bilo prekasno. Sidni eldon
Kasnije je posmatrao kako mukarci koji sahranjuju njegovu majku paljivo
iskopavaju zemlju ispod njenog tela. Zemlja je bila natopljena njenom krvlju, a
prema Svetoj knjizi, ona mora biti pokopana sa njom kako bi se cela vratila Bogu.
Tog trenutka Samjuel je odluio da postane lekar.
Porodica Rof je delila usku trospratnu drvenu kuu sa osam drugih porodica.
Mladi Samjuel je stanovao u jednoj maloj sobi sa ocem i tetkom Rejel, i itavog
ivota nikada nije bio sam u sobi; niti je spavao niti jeo sam. Nije mogao da se seti
ni jednog jedinog trenutka a da nije uo neke glasove. Ali Samjuel nije udeo za
privatnou, jer on nije imao pojma o tome da ona uopte postoji. Uvek je iveo u
guvi.
Svake veeri, kada bi Jevreji zatvorili u tor svoje koze, krave i ivinu, Samjuela,
njegove roake i prijatelje su nevernici zakljuavali u geto.
Po zalasku sunca masivna, dvostruka drvena kapija geta se zatvarala i
zakljuavala velikim gvozdenim kljuem. Po izlasku sunca, kapija se ponovo
otvarala, a jevrejskim trgovcima se dozvoljavalo da uu u grad Krakov i trguju sa
nevernicima, ali su morali da se vrate unutar zidina geta pre zalaska sunca.

49

Krvna veza
Sidni eldon

Samjuelov otac je doao iz Rusije, odakle je pobegao od pogroma u Kijevu, i

uspeo da doe u Krakov, gde je upoznao svoju buduu enu. On je bio povijen,
sed mukarac, iscrpljen i izborani torbar sa runim kolicima, koji je prodavao
drangulije, inuve i potreptine po uzanim krivudavim ulicama geta. Mladi
Samjuel je voleo da tumara zakrenim, bunim, kaldrmisanim ulicama. Uivao je
u mirisu svee ispeenog hleba pomeanog sa mirisima ribe i sireva koji se sue,
voa koje sazreva, strugotine i koe. Voleo je da slua torbare kako melodinim
glasom nude svoju robu, i domaice kako se sa njima cenkaju uvreenim,
alosnim glasovima. Raznovrsnost robe koju su torbari prodavali je bila
zapanjujua: posteljina i ipke, platno i konac, koa i meso, povre i igle, toaletni
sapun i oerupani celi pilii, bombone i dugmad, sirupi i cipele.
Na Samjuelov dvanaesti roendan, otac ga je prvi put odveo u Krakov. Sama
ideja da proe kroz zabranjenu kapiju i vidi Krakov, grad nevernika, ispunila je
deaka skoro nepodnoljivim uzbuenjem.
U est sati ujutro Samjuel je, obuen u svoje jedino pristojno odelo, stajao u tami
pored oca ispred ogromne zatvorene kapije ka gradu, okruen bunom gomilom
mukaraca sa grubim runim kolicima domae izrade, teretnim kolima ili pak
kolicima sa jednim tokom. Vazduh je bio hladan i vlaan, pa se on skupio u
svom pohabanom vunenom kaputu.
Posle naizgled mnogo vremena, na horizontu sa istoka je izvirilo
svetlonarandasto sunce i gomila se uskomeala kao da iekuje neto. Nekoliko
trenutaka kasnije, ogromna drvena kapija je poela da se otvara ljuljajui se, a
trgovci nagrnue kroz nju kao reka mrava i krenue ka gradu.
Kako su se pribliavali udesnom, stranom gradu, Samjuelovo srce je udaralo
sve bre. Ispred sebe je mogao da vidi bedeme koji se izdiu iznad Visle. Jo
vre se pribio uz oca. Stvarno je bio u Kra-kovu, okruen zastraujuom
gomilom nevernika, ljudima koji su ih zakljuavali svake noi. Kriom je bacao
brze, uplaene poglede na lica prolaznika i udio se kako izgledaju drugaije.
Nisu nosili payves, lokne iza uiju, i bekeches, dugake crne kapute, a mnogi su bili
obrijani. Samjuel i njegov otac su ili kroz park Plante prema Rineku, prepunom
pijanom trgu, gde su proli pored ogromnog trgovakog centra, i Crkve Svete
Marije, sa dva tornja. Samjuel nikada nije video takvu divotu. Novi svet je bio
prepun udesa. Pre svega, uzbuenje koje je proizveo oseaj slobode i
prostranstva ostavio je Samjuela bez daha. Kue na ulicama nisu bile zbijene jedna
uz drugu, ve odvojene, a ispred najveeg broja njih bili su mali vrtovi. Sigurno je,
pomisli Samjuel, svako u Krakovu milioner.
Samjuel je doao s ocem do pet-est razliitih dobavljaa gde je ovaj kupio robu i
ubacio je u kolica. Kada su ih napunili, uputili su se nazad prema getu.
Zar ne moemo ostati due?" molio je Samjuel.
Ne, sine. Moramo da se vratimo kui."
Samjuel nije eleo da se vrati kui. Prvi put u ivotu bio je izvan kapije, i
ispunjen oduevljenjem koje je bilo toliko jako da ga je skoro guilo. Ti ljudi su
mogli da ive ovako, slobodni da idu kuda god hoe, slobodni da rade to god

50

Krvna veza
Sidni eldon

ele... Zato se on nije rodio izvan kapije? Smesta se postideo zbog takvih
izdajnikih misli.
Te noi kada je otiao na spavanje, leao je veoma dugo budan i razmiljao o
Krakovu, o prelepim kuama s cvetnim i zelenim vrtovima. Morao je nai nain
da se oslobodi. eleo je da razgovara sa nekim o tome to osea, ali nije bilo
nikoga ko bi ga razumeo.

Elizabet je spustila Knjigu, zavalila se, i murei zamislila Samjue-lovu

usamljenost, njegovo uzbuenje, njegovu razoaranost.
U tom trenutku ona je poela da se poistoveuje s njim i osea da je deo njega,
da je on deo nje. Njegova krv tee u njenim venama. Imala je divan, opojan oseaj
pripadanja.
A onda je zaula zvuk oevog automobila koji je dolazio prilaznim putem i brzo
vratila Knjigu na mesto. Vie nije imala prilike daje ita dok je boravila tamo, ali
kada se vratila u Njujork, i Knjiga je dola s njom, skrivena na dnu kofera.

51

Krvna veza
Sidni eldon

9.

Posle toplog zimskog sunca Sardinije, Njujork joj je izgledao kao Sibir. Ali
Elizabet nije marila za sneg i lapavicu na ulicama, niti za ledeni vetar koji je duvao
sa Ist Rivera. U mislima je ivela u Poljskoj, u nekom drugom veku, i uestvovala
u pustolovinama svoga ukundede. Svakog popodneva posle kole, Elizabet je
urila u svoju sobu, zakljuavala vrata i vadila Knjigu. Htela je da razgovara o njoj
sa ocem, ali se bojala da e joj je on oduzeti.
Stari Samjuel je bio taj koji je ohrabrio Elizabet na divan, neoekivan nain.
Elizabet se inilo da su vrlo slini. Samjuel je bio usamljenik. Nije imao s kim da
razgovara. Kao ja, pomislila je. A poto su bili skoro istih godina - mada ih je
razdvajao jedan vek -mogla je da se poistoveti sa njim.

Samjuel je eleo da bude lekar.

Bilo je dozvoljeno da samo tri lekara brinu o hiljadama ljudi nagomilanim u
nehigijenskim, epidemijama izloenim delovima geta; a od njih trojice
najuspeniji je bio Zeno Val. Njegova kua se izdizala meu nastambama
siromanih suseda kao zamak usred sirotinjskog kvarta. Imala je tri sprata, a kroz
njene prozore mogle su se videti svee oprane, utirkane ipkane zavese i sjajni,
uglaani nametaj. Samjuel je zamiljao unutra doktora kako leci pacijente,
pomae im i isceljuje ih: radi ono za im je Samjuel eznuo da radi. Naravno, ako
bi se doktor Val zainteresovao za njega, mislio je Samjuel, mogao bi da mu
pomogne da postane lekar. Ali to se tie Samjuela, doktor Val je bio nedostupan
kao bilo koji nevernik koji ivi u Krakovu, izvan zabranjenog zida. by voki
S vremena na vreme, Samjuel bi ugledao velikog doktora Zenoa Vala kako ide
ulicom, zauzet ozbiljnim razgovorom sa nekim kolegom. Jednoga dana, dok je
Samjuel prolazio pored Valove kue, otvorila su se ulazna vrata i doktor je izaao
sa svojom kerkom. Ona je bila otprilike Samjuelovih godina, i bila je najlepe
stvorenje koje je ikada video. Onog trenutka kada ju je ugledao, znao je da e
jednoga dana postati njegova ena. Nije znao kako e ostvariti to udo, samo je
znao da mora da ga ostvari.
Svakoga dana posle toga, Samjuel je nalazio neko opravdanje da bude blizu
njene kue, nadajui se da e je ponovo ugledati.
Jednoga popodneva, dok je po nekom zadatku iao pored Valove kue, uo je
kako iznutra dopiru zvui klavira, i znao je da to ona svira. Morao je da je vidi.
Obazrevi se, kako bi bio siguran da ga niko ne posmatra, Samjuel je priao zidu
kue. Muzika je dolazila sa sprata, neposredno iznad njegove glave. Uzmakao je
da proui zid i zakljuio da ima dovoljno oslonaca za ruke da bi se popeo uz
njega, i bez trena oklevanja poeo je da se penje. Drugi sprat je bio vii nego to je

52

Krvna veza
Sidni eldon

pretpostavio, i pre nego to je dohvatio prozor, nalazio se tri metra iznad tla.
Pogledao je nadole i na asak osetio nesvesticu. Muzika je sada bila glasnija, a on
je oseao kao da ona svira za njega. Zgrabio je drugi oslonac i privukao se
prozoru. Polako je podigao glavu da bi provirio preko prozorske daske. Gledao je
u lepo nameteni salon. Devojka je sedela za zlatno-belim klavirom i svirala, a iza
nje je doktor Val sedeo u fotelji i itao neku knjigu. Samjuel ga nije video. Mogao
je jedino da netremice posmatra to predivno privienje samo nekoliko metara
udaljeno od njega. Voleo ju je! Mora uiniti neto spektakularno i smelo da bi se
ona zaljubila u njega. On bi... Samjuel se toliko zaneo u sanjarenje da je olabavio
stisak i poeo da pada u prazan prostor. Ispustio je krik i ugledao dva
zaprepaena lica kako zure u njega neposredno pre nego to se strmoglavio na
zemlju.
Probudio se na operacionom stolu u ordinaciji doktora Vala, prostranoj sobi sa
medicinskim ormanima i mnotvom hirurkog pribora. Doktor Val je drao
komad gaze uasnog mirisa pod Samjuelovim nosom. On se zagrcnu i uspravi.
Tako je bolje", ree doktor Val. Trebalo bi da ti izvadim mozak, ali sumnjam
da ga ima. ta si planirao da ukrade, deko?"
Nita", odgovori Samjuel ljutito.
Kako se zove?"
Samjuel Rof."
Doktorovi prsti poee da ispituju njegov desni runi zglob i deak jauknu od
bola.
Hm. Slomio si runi zglob, Samjuele Rofe. Moda bi trebalo da pustimo policiju
da ga sredi."
Samjuel glasno zastenja. Pomisli ta e se dogoditi kada ga policija dovede kui
osramoenog. Srce tetke Rejel e se slomiti; otac e ga ubiti. A, to je jo vanije,
zauvek e izgubiti nadu da e ikada osvojiti doktorovu kerku. Sada je kriminalac,
obeleeni ovek. Samjuel na zglobu oseti neoekivani trzaj koji mu zadade jak bol
i pogleda u doktora, okiran od iznenaenja.
Sve je u redu", ree doktor Val. Namestio sam ga." Nastavio je da radi
stavljajui daicu na njega. Stanuje li u blizini, Samjuele Rofe."
Ne, gospodine."
Zar te nisam video da se mota okolo?"
Da, gospodine."
Zato?"
Zato? Kada bi Samjuel rekao istinu, doktor bi mu se smejao. elim da
postanem lekar", izlanu se Samjuel, ne mogavi da se uzdri.
Doktor Val gaje gledao u neverici. Zato si se penjao na zid moje kue kao
provalnik?"
Tada mu je Samjuel ispriao celu priu. Priao je o majci koja je umrla na ulici, o
ocu, o prvoj poseti Krakovu i svojoj razoaranosti to je nou zakljuan unutar
zidova geta kao ivotinja. Rekao je ta osea prema njegovoj kerki. Sve je
ispriao, a doktor Val ga je sluao u tiini. ak je i samom Samjuelu pria zvuala
smeno; kada je zavrio, proaputao je: Ja... ao mi je."

53

Krvna veza
Sidni eldon

Doktor Val ga je dugo gledao, a zatim izustio: ,,I meni je ao. Tebe, i sebe, i svih
nas. Svaki ovek je zatvorenik, a najvea ironija je biti zatvorenik drugog oveka."
Samjuel ga pogleda, zbunjen. Ne razumem, gospodine."
Doktor uzdahnu. Jednoga dana e razumeti." Ustao je, otiao do stola, izabrao
jednu lulu, pa je polako i metodino napunio. Naalost, ovo je lo dan za tebe,
Samjuele Rofe."
ibicom je pripalio duvan, ugasio je i onda se okrenuo deaku. Ne zbog tvog
slomljenog zgloba. To e zaceliti. Nego, uiniu ti neto to moda nee zaceliti
tako brzo." Samjuel ga je posmatrao irom otvorenih oiju. Doktor Val mu je
priao, a kada je progovorio glas mu je bio blag: Vrlo malo ljudi ikada sanja. Ti
ima dva sna. Ja u ti, naalost, raspriti oba."
Ja ne..."
Sluaj me paljivo, Samjuele. Nikada ne moe biti lekar... ne u naem svetu.
Samo je nama trojici u getu dozvoljeno da se bavimo medicinom. Ovde ima
desetak kvalifikovanih lekara koji ekaju da se neki od nas penzionie ili umre da
bi doli na nae mesto. Nema anse za tebe. Nikakve. Rodio si se u pogreno
vreme, na pogrenom mestu. Da li me razume, deko?"
Samjuel proguta pljuvaku. Da, gospodine."
Doktor je oklevao, a zatim nastavio. to se tie drugoga sna... naalost, i taj je
isto toliko nemogu. Nema izgleda da se ikada oeni Terenijom."
Zato?" upita Samjuel.
Doktor Val se zagleda u njega. Zato? Iz istog razloga zbog kog ne moe da
postane lekar. Mi ivimo po pravilima, po tradiciji.
Moja kerka e se udati za nekoga iz svoje klase, za nekoga ko e joj omoguiti
da ivi onako kako je odgojena. Udae se za obrazovanog oveka, advokata,
lekara ili rabina. Ti... pa, mora je izbaciti iz glave." Ali..."
Doktor je iao ispred njega ka vratima. Neka ti neko pogleda tu daicu za
nekoliko dana. Pazi da ti zavoj bude ist."
Da, gospodine", ree Samjuel. Hvala vam, doktore Val."
Doktor je prouavao plavokosog deaka inteligentnog izgleda, koji je stajao pred
njim. Zbogom, Samjuele Rofe."
Rano sledeeg popodneva, Samjuel je zazvonio na ulaznim vratima Valove
kue. Doktor Val ga je posmatrao kroz prozor. Znao je da ne treba da ga pusti.
Poalji ga unutra", ree sluavki.
Posle toga je Samjuel dolazio u doktorovu kuu dva ili tri puta nedeljno. Bio je
potrko doktoru, a ovaj mu je zauzvrat doputao da gleda kako on leci pacijente
ili u laboratoriji priprema lekove. Deak je posmatrao, uio i upijao sve. Imao je
prirodni talenat. U doktoru Valu je rastao oseaj krivice, jer je znao da na neki
nain ohrabruje Samjuela u elji da postane neto to nikada ne moe postati; a
ipak nije mogao naterati sebe da odvrati deaka od toga.
Da li sluajno ili namerno, tek, Terenija bi se skoro uvek nala u blizini kada je
Samjuel bio prisutan. Ponekad bi je ugledao kako prolazi pored laboratorije, ili
pak izlazi iz kue, a jednom kad je naleteo na nju u kuhinji srce mu je zalupalo
tako jako da je pomislio da e se onesvestiti. Ona ga je prouavala jedan dugi

54

Krvna veza
Sidni eldon

trenutak, razmiljajui, a zatim mu je hladno klimnula glavom i otila. Barem gaje

primetila! To je bio prvi korak. Ostalo je bilo samo pitanje vremena. Samjuel nije
nimalo sumnjao. To je bilo sueno. Terenija je postala glavni deo Samjuelovih
snova o budunosti. Ako je nekada sanjao samo o sebi, sada je poeo da sanja o
njima dvoma. Nekako e ih oboje izvui iz ovog groznog geta, ovog smrdljivog,
pretrpanog zatvora. I postii e veliki uspeh. Ali taj uspeh nee biti samo za njega
samog, ve za njih oboje.
ak i ako je to nemogue.

***
Elizabet je zaspala nad knjigom o starom Samjuelu. Kada se ujutro probudila,
paljivo je sakrila Knjigu i poela da se oblai za kolu. Samjuel joj nije izlazio iz
glave. Kako se oenio Terenijom? Kako je uspeo da izae iz geta? Kako se
proslavio? Elizabet je bila potpuno obuzeta Knjigom, i mrzela je sve to ju je
odvlailo od nje i prisiljavalo da se vrati u dvadeseti vek.
Jedna od najomraenijih aktivnosti na koju je bila obavezana, bio je balet.
Uvukla bi se u kratku baletsku suknju, i zurila u svoj odraz u ogledalu
pokuavajui da ubedi sebe kako joj je figura raskona. Meutim, bila je debela.
Nikada nee biti balerina.
Ubrzo posle Elizabetinog etrnaestog roendana, madam Ne-tur, njena
nastavnica baleta, najavila je da e razred imati godinji recital u dvorani za
predstave i da uenici treba da pozovu svoje roditelje. Elizabet je bila u panici.
Sama pomisao da izae na pozornicu pred publiku ispunjavala ju je uasom. Ona
to nije mogla da izvede.
Dete je pretravalo ulicu ispred automobila. Elizabet ga je ugledala, jurnula i iupala iz
eljusti smrti. Naalost, dame i gospodo, tokovi automobila su zgnjeili none prste
Elizabet Rof, i ona nee moi da igra u dananjem recitalu.
Nemarna sluavka zaboravila je sapun na vrhu stepenica. Elizabet se okliznula i pala niz
dugake stepenice i slomila kuk. Nema razloga za brigu, rekao je doktor. Zacelie za tri
nedelje.
Elizabet nije bila takve sree. Na dan predstave je bila savrenog zdravlja, i
histerina. Ponovo joj je pomogao stari Samjuel. Seala se kako je bio prestraen,
ali se ipak vratio da se suoi sa doktorom Valom. Nee uiniti nita da osramoti
Samjuela. Suoie se sa velikim iskuenjem. by voki
Svom ocu nije ni pomenula recital. I ranije ga je esto pozivala na kolske
sastanke i zabave na kojima je trebalo da prisustvuju roditelji, ali on je uvek bio
suvie zauzet.
Te veeri, dok se spremala da poe na plesni recital, otac se vratio kui. Bio je
van grada deset dana.
Proao je pored njene spavae sobe, ugledao je i rekao: Dobro vee, Elizabet."
Zatim: Malo si se ugojila."
Ona je pocrvenela i pokuala da uvue stomak. Da, oe."

55

Krvna veza
Sidni eldon

Hteo je da kae jo neto, onda se predomislio. Kako napreduje kola?"

Dobro, hvala."
Ima li problema?"
Ne, oe."
Dobro."
Bio je to dijalog koji su vodili stotinama puta tokom godina, besmisleni ritual
koji je, izgleda, bio jedini vid njihovog razgovora. Kako napreduje kola dobro hvala
ima li problema nema oe dobro. Stranci koji razgovaraju o vremenu, ne sluaju i ne
mare za miljenje onog drugog. Pa, jedno od nas mari, pomisli Elizabet.
Ali ovoga puta je Sem Rof stajao, i sa zamiljenim izrazom na licu posmatrao
svoju kerku. Navikao je da se bavi konkretnim problemima i mada je oseao da i
ovde postoji neki problem nije imao pojma koji, a da mu je neko rekao, odgovor
Sema Rofa bi bio: Ne budite ludi. Sve sam pruio Elizabet."
Kada se otac okrenuo da ode, Elizabet je ula sebe kako govori: Moj...moj...
razred prireuje baletski recital. I ja uestvujem. Ali verovatno nisi
zainteresovan?"
I mada je izgovorila te rei, oseala je strah. Nije elela da on prisustvuje i vidi
njenu nespretnost. Zato ga je uopte pitala? Znala je zato. Zato to je bila jedina
devojica iji roditelji nee biti u toj dvorani. Ionako nije bitno, rekla je sebi, jer e
on rei ne. Odmahnula je glavom, besna na sebe, i okrenula se. A onda je, prosto
neverovatno, ula oev glas: Voleo bih da doem.''

***
Dvorana je bila prepuna roditelja, roaka i prijatelja koji su posmatrali igru
uenika u pratnji dva velika klavira sa obe strane pozornice. Madam Netur je
stajala s jedne strane i glasno udarala takt da privue panju roditelja na sebe, dok
su deca igrala.
Neka deca su bila izuzetno graciozna i pokazivala znake oiglednog talenta.
Druga su izvela svoju predstavu odluna da entuzijazmom zamene talenat.
tampani program je najavio tri muzika odlomka iz Kopelije, Pepeljuge i,
neizostavno, Labudovog jezera. Piece de resistanceje trebalo da bude solistiki nastup,
kako bi svako dete i samo doivelo trenutak slave.
Iza kulisa, Elizabet se oduzela od straha. Stalno je virila kroz bonu zavesu, i
svaki put kada bi ugledala oca kako sedi u sredini drugog reda, mislila je da je
budala to ga je uopte pozvala. Do sada je tokom predstave mogla da se sakrije u
pozadini, iza drugih igraa. Ali na redu je bio njen solistiki nastup. Oseala se
debelom u kratkoj baletskoj suknji, kao klovn u cirkusu. Bila je sigurna da e joj se
svi smejati kada izae na pozornicu... a ona je jo pozvala oca da gleda njeno
ponienje! Jedina uteha joj je to to njena taka traje samo ezdeset sekundi.
Madam Netur nije bila glupa. Sve e se zavriti tako brzo da je niko nee ni
primetiti. Elizabetin otac samo treba da skrene pogled za minut, i njena taka e
biti gotova.

56

Krvna veza
Sidni eldon

Elizabet je posmatrala druge devojice dok su igrale, jedna po jedna, i one su joj
izgledale kao Markova, Maksimova, Fontejnova. Uplaila ju je hladna aka na
njenoj goloj ruci... madam Netur je proitala: Na prste, Elizabet, ti si sledea."
Htela je da izgovori: Da, madam", ali joj je grlo bilo toliko suvo da rei nisu
izlazile. Dvojica pijanista su zapoela poznatu temu Elizabetine solistike take.
Ona je stajala blokirana, nesposobna da se pokrene, a madam Netur je aputala:
Samo napred!" i Elizabet je osetila kako je gura u lea. Nala se na pozornici,
polugola, ispred stotine neprijateljski raspoloenih stranaca. Nije se usudila da
pogleda u oca. Jedino to je elela bilo je da se to pre zavri ovo muenje i da
pobegne. Ono to je trebalo da uradi je jednostavno, nekoliko plies i jetes i
skokove. Poela je da izvodi korake, drei tempo s muzikom, i zamiljala da je
mrava i gipka. Kada je zavrila, iz publike se uo slab, utiv pljesak. Elizabet je
pogledala dole u drugi red i videla oca kako se ponosno smei i aplaudira...
aplaudira njoj, a onda je neto u Elizabet puklo. Muzika je stala, a ona je nastavila
da igra i izvodi plies, jetes, battemens i okrete, zaneta, van sebe od sree. Zbunjeni
muziari su poeli da hvataju njen ritam, prvo jedan pijanista, onda drugi,
pokuavajui da dre korak s njom. Madam Netur joj je srdito davala signale, lica
obuzetog gnevom. Ali Elizabet u svom blaenstvu nije bila svesna nje, bila je van
sebe od sree. Jedino joj je bilo vano to je na pozornici i to igra za svog oca.

Uverena sam da razumete, gospodine Rof, da ova kola jednostavno ne moe

da tolerie ovakvo ponaanje." Glas madam Netur je podrhtavao od besa. Vaa
kerka je ignorisala sve druge i nastupila kao da... kao da je neka zvezda."
Elizabet je osetila kako se njen otac okree daje pogleda i plaila se da se sretne s
njegovim pogledom. Znala je da je ovo to je uinila neoprostivo, ali nije mogla da
se zaustavi. U tom trenutku na pozornici, htela je da stvori neto lepo za oca,
elela je da ga impresionira, da ga natera da je primeti i da bude ponosan na nju.
Da je voli.
ula ga je kako govori: Potpuno ste u pravu, madam Netur. Pobrinuu se da
Elizabet bude odgovarajue kanjena."
Madam Netur je uputila Elizabet pobedniki pogled i rekla: Hvala vam,
gospodine Rof. Prepustiu to vama."
Elizabet i njen otac su stajali ispred kole. Nije joj rekao ni re otkako su izali iz
kancelarije madam Netur. Elizabet je pokuavala da smisli opravdanje... ali ta bi
mogla rei? Kako da natera oca da razume zato je to uradila? On je bio stranac i
ona ga se bojala. ula ga je kako izliva svoj strani bes na druge zbog njihovih
greaka, ili zato to ga ne sluaju. Sada je stajala ispred njega i ekala da se njegov
gnev obrui na nju.
Ali on se samo okrenuo ka njoj i upitao: Da svratimo kod Rampelmejera na
gazirani sok sa okoladom?"
I Elizabet brinu u pla.

57

Krvna veza
Sidni eldon

Te noi je leala u krevetu, potpuno budna, suvie uzbuena da bi zaspala. U

mislima je stalno iznova preivljavala to vee. Uzbuenje zbog toga je bilo vee
nego to je mogla da podnese. Jer ona nije to izmatala, ve se dogodilo, bilo je
stvarno. Priseala se kako ona i otac sede za stolom u Rampelmejeru, okrueni
velikim, ivopisnim prepariranim medvedima, slonovima, lavovima i zebrama.
Elizabet je naruila banana-split, koji je bio ogroman, ali otac je nije kritikovao.
Razgovarao je s njom. Ne kako-napreduje-kola-dobro-hvala-ima-li-problemanema-oe-dobro. Nego su zaista razgovarali. Govorio joj je o svom nedavnom putu
u Tokio, i kako je njegov domain posluio skakavce i mrave prelivene
okoladom kao poseban specijalitet spremljen za njega, i kako je morao da ih
pojede da se ne bi osramotio. Kada je Elizabet polizala i poslednju kap sladoleda,
otac je iznenada upitao: ta te je navelo da to uradi, Liz?"
Znala je da e se sada sve pokvariti, da e je ukoriti, da e joj rei koliko ga je
razoarala.
Odgovorila je: elela sam da budem bolja od svih ostalih." Nije mogla naterati
sebe da doda: Zbog tebe.
inilo joj se da je dugo posmatra, a onda se nasmejao. ,,U svakom sluaju, sve si
ih avolski iznenadila." U glasu mu se osetio prizvuk ponosa.
Elizabet oseti kako joj je krv jurnula u obraze i izusti: Nisi ljut na mene?"
U oima mu je bio pogled kakav nikada ranije nije videla. Zato to eli da
bude najbolja? Takvi smo mi Rofovi." Pruio je ruku i stisnuo njenu.
Elizabetine poslednje misli pre nego to je utonula u san, bile su: Otac me voli,
stvarno me voli. Od sada emo stalno biti zajedno.
Vodie me na putovanja sa sobom. Razgovaraemo o svemu i po-staemo dobri
drugari.
Sledeeg popodneva, oeva sekretarica ju je obavestila da je otac alje u
vajcarsku, u kolu s internatom.

58

Krvna veza
Sidni eldon

10.

Elizabet su upisali u Internacional ato Leman, kolu za devojke od etrnaest do

osamnaest godina, smetenu u selu Sent Blez, s pogledom na jezero Neatel. Bila
je to jedna od najboljih kola u odlinom vajcarskom obrazovnom sistemu.
Elizabet je mrzela svaki minut boravka u njoj.
Oseala se kao daje prognana. Proterana je od kue, i to je liilo na uasnu kaznu
za zloin koji nije poinila. Te arobne veeri je oseala da je na ivici neeg divnog,
da je otkrila oca, a otac otkrio nju, i da postaju drugari. Meutim, sada je bio dalje
nego ikada.
Elizabet je u novinama i asopisima pratila oevo kretanje. esto je bilo lanaka
o njemu i fotografija sa njegovih susreta, bilo sa nekim premijerom bilo sa
predsednikom dok otvara novi farmaceutski pogon u Bombaju, sa planinarenja,
ili dok rua sa iranskim ahom. Lepila je sve iseke u album, u koji je neprestano
bila zadubljena. Sakrila ga je pored knjige o Samjuelu. by voki
Izbegavala je ostale uenice. Neke su delile sobe sa dve ili tri druge devojke, ali
Elizabet je traila posebnu sobu. Pisala je dugaka pisma ocu, a onda je cepala ona
koja otkrivaju njena oseanja. Povremeno je dobijala poruke od njega, a stizali su i
areni, upakovani pokloni iz skupocenih prodavnica za njen roendan, koje je
slala njegova sekretarica. Strano joj je nedostajao.
Za Boi je trebalo da mu se pridrui u vili na Sardiniji, i kako se to vreme
primicalo, ekanje je postalo skoro nepodnoljivo. Bila je bolesna od uzbuenja.
Sastavila je kodeks ponaanja za sebe i paljivo ga zapisala:
Ne budi gnjavator.
Budi zanimljiva.
Nemoj se aliti ni na ta,
posebno ne na kolu.
Nemoj dozvoliti da sazna da si usamljena.
Nemoj ga prekidati dok govori.
Budi uvek prikladno obuena, ak i za vreme doruka.
Smej se mnogo da vidi koliko si srena.
Beleke su bile molitve, ritual, njeni darovi bogovima. Kad bi se pridravala
svega toga, moda... moda... Elizabetina pravila su se gubila u fantazijama. Ona
mudro iznosi zapaanja o Treem svetu i devetnaest nacija u razvoju, a otac joj se
obraa: Nisam znao da si toliko zanimljiva" (pravilo broj dva). Ti si vrlo
pametna devojka, Elizabet." Zatim se okree ka svojoj sekretarici i kae: Mislim
da nema potrebe da se Elizabet vrati u kolu. Zato je ne bih zadrao kod sebe?"
Molitva, ritual.

59

Krvna veza
Sidni eldon

Kompanijin lirdetje pokupio Elizabet u Cirihu i odvezao je do aerodroma u

Olbiji, gde ju je saekala limuzina. Ona je nemo sedela na zadnjem seditu, vrsto
stisnutih nogu da bi spreila drhtanje. to god da se desi, mislila je besno, neu
dozvoliti da me vidi kako plaem. Ne srne saznati koliko mi nedostaje.
Automobil je vozio dugakim, krivudavim planinskim auto-putem ka Kota
Smeraldi, a zatim skrenuo na mali put koji je vijugao do vrha. Elizabet se uvek
plaila ovog puta. Bio je vrlo uzan i strm, omeen liticom s jedne strane i
ponorom s druge.
Automobil se zaustavio ispred kue. Elizabet je izala i pola prema kui
normalnim korakom, a zatim potrala; noge su je nosile to su bre mogle. Ulazna
vrata su se otvorila i Margerita, njihova domaica Sardinka, doekala je smeei
se. Zdravo, gospoice Elizabet."
Gde je moj otac?", upita ona.
Morao je da ode u Australiju zbog nekog hitnog sluaja. Ali vam je ostavio
mnogo lepih poklona. Imaete divan Boi."

60

Krvna veza
Sidni eldon

11.

Elizabet je ponela Knjigu sa sobom. Stajala je u holu vile i prouavala sliku

Samjuela Rofa i Terenije pored njega. Oseala je njihovo prisustvo, kao da su
oiveli. Posle dugo vremena Elizabet se okrenula i sa Knjigom u ruci se popela
stepenicama do sobe u kuli. Svakoga dana je provodila sate itajui u toj sobi, i
svaki put je oseala da je sve blia Samjuelu i Tereniji, a vek koji ih je razdvajao je
nestajao...
Tokom narednih nekoliko godina, itala je Elizabet, Samjuel je provodio mnoge
sate u laboratoriji doktora Vala, pomaui mu da mea meleme i lekove, uei o
tome kako oni deluju. A negde u pozadini uvek je bila prelepa Terenija, koja mu
nije izbijala iz glave. Sam pogled na nju bio je dovoljan da odrava njegov san da
e mu ona jednoga dana pripadati. Samjuel se dobro slagao s njenim ocem, ali
Terenijina majka je bila druga pria. Ona je bila babuskara otrog jezika, snob, i
mrzela je Samjuela, te se on trudio da joj se sklanja s puta.
Samjuel je bio opinjen mnotvom lekova koji mogu da lee ljude. Pronaen je
papirus sa 811 recepata koje su koristili Egipani 1550. g. pre n. e. Tada je
prosean ljudski vek bio petnaest godina, a Samjuelu je bilo jasno zato samo
toliko kada je proitao neke od recepata: krokodilski izmet, meso gutera, krv
slepog mia, kamilji ispljuvak, lavlja jetra, ablja noga, prah od jednoroga. Znak
Rx na svakom receptu je bio drevna molitva Horusu, egipatskom bogu isceljenja.
ak je i re hernija" nastala od antikog imena Egipta, zemlja Kahmi ili Kemi.
Svetenici-lekari su se nazivali mudracima, nauio je Samjuel.
Apoteke u getu i u samom Krakovu bile su primitivne. Veina boica i teglica
bile su pune neispitanih i neisprobanih medicinskih meavina koje su bile
beskorisne, a neke ak tetne. Samjuel je znao sve o njima. Bilo je tu ricinusovog
ulja, kalomela i rabarbare, jodnih jedinjenja, kodeina i korena ipekakuane. Mogli
ste da kupite univerzalni lek za veliki kaalj, greve u stomaku i tifus. Poto nisu
preduzimane nikakve higijenske mere, bilo je uobiajeno da se u melemima i tenostima za ispiranje grla nau uginuli insekti, kao to su bubavabe, pacovski
izmet i komadii perja ili krzna. Veina pacijenata koji su uzimali ove lekove
umirali su ili od samih bolesti ili pak od lekova.
Izlazilo je nekoliko asopisa posveenih apotekarskim temama i Samjuel ih je
sve pohlepno itao. Razgovarao je o svojim teorijama sa doktorom.
Razumno je pretpostaviti", ubeeno je govorio Samjuel, da mora postojati lek
za svaku bolest. Zdravlje je prirodno, a bolest je neprirodna."
Moda", ree doktor Val, ali veina mojih pacijenata ne bi dozvolila da na
njima isprobam neki novi lek." Suvo je dodao: ,,A ja mislim da su razumni."

61

Krvna veza
Sidni eldon

Mladi je u dahu iitao doktorovu oskudnu biblioteku o farmaciji. A kada je

nekoliko puta iznova proitao te knjige, osetio se bespomonim zbog pitanja na
koja nije naao odgovore izmeu njihovih korica.
Samjuel je bio inspirisan revolucijom koja se upravo odvijala u medicini. Neki
naunici su verovali da je u borbi s uzronikom bolesti neophodno poveati
otpornost organizma kako bi se bolest pobedila. Doktor Val je to jedanput
pokuao. Uzeo je krv pacijenta bolesnog od difterije i ubrizgao je konju. Kada je
konj uginuo, on je digao ruke od eksperimenta. Ali mladi Samjuel je bio siguran u
to da je doktor na pravom putu.
Ne moete sada stati", rekao mu je. Znam da e delovati."
Doktor Val je odmahnuo glavom. To je zato to ima sedamnaest godina,
Samjuele. Kada bude u mojim godinama, nee biti tako siguran ni u ta.
Zaboravi na to."
Meutim, nije ga ubedio. Samjuel je eleo da nastavi njegove eksperimente, ali
su mu za to bile potrebne ivotinje. Ali osim maaka lutalica i pacova koje je
mogao da uhvati, nije raspolagao drugim ivotinjama. Bez obzira na to koliko
male doze im je davao, one bi uginule. Suvie su male, mislio je Samjuel. Treba mi
vea ivotinja. Konj, krava ili ovca. Ali gde da ih nae?
Kada je jednog kasnog popodneva stigao kui, ispred nje su stajala kola s
prastarim konjem. Na bonoj strani kola je grubim slovima pisalo: Rofi sin.
Samjuel je, ne verujui, buljio u njih, a zatim otrao u kuu da nae oca. Onaj...
onaj konj napolju", rekao je.
Gde si ga nabavio?"
Otac mu se ponosno osmehnuo. Pogodio sam se. Pomou konja moemo da
pokrijemo veu teritoriju. Moda emo za etiri ili pet godina moi da kupimo jo
jednog. Zamisli to! Imaemo dva konja."
Dotle se prostirala oeva ambicija - da poseduje dva oronula konja koja vuku
kola kroz prljave, zakrene ulice krakovskoga geta. Samjuelu se plakalo od toga.
Te noi kada su svi zaspali, on je otiao u talu i pregledao konja kojem su dali
ime Ferd. Ovo je bez sumnje bio jedan od najgorih primeraka svoje vrste koji se
moe zamisliti. Bila je to vrlo slaba kobila, ulegnutih lea i k tome hroma. Pitanje
je da li je uopte mogla da se kree bre od Samjuelovog oca. Ali nita od toga nije
bilo bitno. Vano je bilo to to je sada imao ivotinju koju moe da upotrebi u
laboratorijske svrhe. Mogao je da izvodi eksperimente a da ne brine o hvatanju
pacova i maaka lutalica. Naravno, morae da bude obazriv. Njegov otac nikada
ne sme saznati ta on radi. Samjuel pomilova konja po glavi. Bavie se
farmacijom", obavestio je Ferd.
Samjuel je improvizovao vlastitu laboratoriju u uglu tale gde su drali Ferd.
Razmnoio je kulturu bakterije koja izaziva difteriju, u iniji bogate supe od
mesa. Kada se supa zamutila, sipao je deo u drugu posudu, a zatim je razblaio i
malice zagrejao. Time je napunio pric za potkonu injekciju i priao Ferd. Sea
li se ta sam ti rekao?", proaputao je Samjuel. Pa, ovo je tvoj veliki dan."
Sruio je sadraj prica u meku kou konjske pleke, onako kako je video da to
radi doktor Val. Ferd se okrenula, pogledala ga prekorno i pokropila urinom.

62

Krvna veza
Sidni eldon

Samjuel je procenio da e biti potrebno oko sedamdeset dva sata da se kultura

razvije u kobilinom telu. Na kraju tog perioda, dao joj je veu dozu. Zatim jo
jednu. Ako je teorija o antitelima tana, svaka doza treba da povea otpornost
organizma na bolest. I tako e on imati vakcinu. Naravno, kasnije e nai nekog
oveka daje testira na njemu, a to nee biti teko. Svaka rtva opake bolesti trebalo
bi da bude presrena ako joj se ukae prilika da proba neto to bi joj moglo spasti
ivot.
Sledea dva dana Samjuel je skoro svaki trenutak kad je bio budan provodio sa
Ferd.
Nikada nisam video da neko toliko voli ivotinje", rekao je njegov otac. Ne
moe da se odvoji od nje, zar ne?"
Mladi je promrmljao neto nerazumljivo. Oseao je krivicu zbog onoga to radi,
ali je znao ta bi se dogodilo kad bi to samo pomenuo ocu. Meutim, nije bilo ni
potrebno da njegov otac ita zna. Samjuel je samo morao da uzme dovoljno krvi
od Ferd da bi napravio jednu ili dve boice seruma, i niko nee nikada saznati.
Ujutro treeg i odluujueg dana, probudio ga je oev glas ispred kue. Ustao je
iz kreveta, pourio do prozora i pogledao napolje. Otac je stajao na ulici ispred
kola i vikao iz sve snage. Nije bilo ni traga od Ferd. Samjuel se brzo obukao i
istrao napolje.
Momser! ", vikao je otac. Varalica! Laov! Lopov!"
Samjuel se progurao kroz gomilu koja je poela da se okuplja oko njegovog oca.
Gde je Ferd?" pitao je Samjuel.
Drago mi je to me to pita", zacvileo je njegov otac. Mrtva je. Uginula je na
ulici kao pas." Samjuelu je srce skoro stalo.
Slaemo se lepo. Negujem je, ne pourujem je, razumete, ne udaram je biem,
niti je teram kao neki drugi torbari koje bih mogao da imenujem. A kako mi ona
pokazuje zahvalnost? Pada mrtva. Kada uhvatim tog gonif-a. koji mi ju je prodao,
ubiu ga!"
Samjuel se okrenuo s bolom u srcu. Nije samo Ferd uginula. I Samjuelovi snovi
su sada nestali. Sa Ferd su otili i beg iz geta, sloboda, predivna kua za Tereniju i
njihovu decu.
Ali tek je dolazila jo vea nesrea.
Onoga dana kada je uginula Ferd, Samjuel je saznao da su doktor Val i njegova
ena ugovorili da se Terenija uda za rabina. Nije mogao da poveruje u to. Terenija
pripada njemul Samjuel je otrao do Valove kue. Naao je doktora i gospou Val
u salonu. Priao im je, duboko udahnuo i izjavio: Pogreili ste u vezi s Terenijom.
Terenija e se udati za mene."
Oni su netremice i zaprepaeno gledali u njega.
Znam da nisam dovoljno dobar za nju", urno je rekao Samjuel, ali ona nee
biti srena ako se uda za ikoga osim za mene. Rabin je previe star za..."
Nebbich! Napolje! Napolje!" Terenijina majka je skoro dobila modani udar.
ezdeset sekundi kasnije, naao se na ulici. Valovi su mu zabranili da ikada vie
ue u njihovu kuu.
Usred noi, Samjuel je dugo razgovarao s Bogom.

63

Krvna veza
Sidni eldon

ta hoe od mene? Ako ne mogu da imam Tereniju, zato si dozvolio da se

zaljubim u nju? Zar ti nema nikakvih oseanja?" Razoaran, podigao je glas i
uzviknuo: uje li me?"
Ostali, naikani u maloj kui, uzvratili su mu: Svi te ujemo, Samjuele. Za ime
boga, uti i pusti nas da spavamo!"
Sledeeg popodneva doktor Val je poslao po Samjuela. Uveli su ga u salon gde
su se okupili doktor, gospoa Val i Terenija.
Izgleda da imamo problem", poe doktor Val. Naa kerka ume da bude
prilino tvrdoglava mlada dama. Zbog neega ti je naklonjena. Ne mogu to
nazvati ljubavlju, Samjuele, jer ne verujem da devojke znaju ta je ljubav.
Meutim, ona je odbila da se uda za rabina Rabinovica. eli da se uda za tebe."
Samjuel je kriom pogledao u Tereniju, ona mu se nasmeila i on je skoro
eksplodirao od radosti. Ali radost je bila kratkog veka.
Doktor Val je nastavio: Rekao si da voli moju kerku."
,,D... d... da, gospodine", promuca Samjuel. Probao je ponovo, vrim glasom:
Da, gospodine."
Onda dozvoli da te neto pitam, Samjuele. Da li bi voleo da Terenija provede
ostatak ivota udata za torbara?"
Mladi je istog trena video zamku, ali nije bilo izlaza iz nje. Ponovo je pogledao
Tereniju i polako rekao: Ne, gospodine."
Ha. Onda shvata u emu je problem. Niko od nas ne eli da se Terenija uda za
torbara. A ti jesi torbar, Samjuele."
Neu uvek biti, doktore Val." Samjuelov glas je bio snaan i odluan.
,,A ta e biti?", upade gospoa Val. Potie iz porodice torbara i ostae
torbar. Ja neu dopustiti da se moja kerka uda za torbara."
Gledao je u njih troje, potpuno zbunjen. Doao je ovamo pun strepnje i oaja,
vinuo se u visine prepun radosti, a sada se ponovo strmoglavio u crni ambis. ta
hoe od njega?
Nagodili smo se", ree doktor. Daemo ti est meseci da do-kae da si neto
vie od obinog torbara. Ako do kraja tog perioda ne bude mogao da ponudi
Tereniji ivot na kakav je navikla, ona e se udati za rabina Rabinovica."
Samjuel je zurio u njega zaprepaen. est meseci!"
Niko ne moe uspeti za est meseci! Niko, pogotovo ako ivi u krakovskom
getu.
Jesi li razumeo?", upita doktor Val.
Da, gospodine." Samjuel je veoma dobro razumeo. Oseao se kao da mu je
stomak pun olova. Nije mu bilo potrebno reenje, bilo mu je potrebno udo.
Valovi e biti zadovoljni jedino zetom koji je lekar ili rabin, ili koji je bogat.
Samjuel je brzo ispitao svaku mogunost.
Zakon mu je zabranjivao da postane lekar.
Rabin? Da bi postao rabin trebalo je da pone uiti sa trinaest godina, a njemu je
sada skoro osamnaest.
Bogat? To nije dolazilo u obzir. Ako bi radio dvadeset etiri sata dnevno
prodajui robu na ulicama geta do svoje devedesete godine i dalje bi bio

64

Krvna veza
Sidni eldon

siromaan ovek. Valovi su mu dali nemogu zadatak. Naizgled su popustili pred

Terenijom doputajui joj da odloi ven-anje sa rabinom, dok su u isto vreme
Samjuelu postavili uslove za koje su znali da ih ne moe ispuniti. Terenija je bila
jedina koja je verovala u njega. Ona je bila uverena da e on uspeti da se na neki
nain proslavi ili obogati za est meseci. Ona je luckastija od mene, pomisli
Samjuel sav oajan.
Taj period od est meseci je poeo i vreme je letelo. Samjuel je danju radio kao
torbar, pomaui ocu. Ali onog trenutka kada su senke zalazeeg sunca poinjale
da padaju na zidove geta, on bi pourio kui, neto prezalogajio, a zatim otiao da
radi u svojoj laboratoriji. Napravio je stotine serija seruma i ubrizgavao ih
zeevima, makama, psima i pticama, ali su sve ivotinje uginule. Suvie su male,
mislio je beznadeno. Treba mi vea ivotinja.
Meutim, nije imao nijednu veu a vreme je proticalo.
Dvaput nedeljno Samjuel je iao u Krakov da dopuni robu koju su on i otac
prodavali iz kola. On bi u zoru stajao ispred zakljuane kapije, okruen drugim
torbarima, ali ih nije ni uo ni video. U mislima je bio u drugom svetu.
Dok je tako jednog jutra stajao sanjarei, neki glas se proderao: Ti! Jeo! Pomeri
se!"
Samjuel je podigao pogled. Kapija se otvorila i njegova kola su zakrila put.
Jedan straar je ljutito davao znak Samjuelu da se pokrene. Uvek su bila dvojica
straara na dunosti ispred kapije. Obueni u zelene uniforme, s posebnim
oznakama, bili su naoruani pitoljima i tekim palicama. Na lancu oko runog
zgloba jedan straar je nosio veliki klju kojim je otvarao i zakljuavao kapiju.
Pored geta je tekla reica preko koje je prelazio stari drveni most. S druge strane
mosta je bila policijska stanica u kojoj su bili uvari geta. Vie no jednom, Samjuel
je lino video kako odvlae nekog nesrenog Jevrejina preko mosta. To je uvek bio
put u jednom smeru. Od Jevreja se trailo da se vrate u geto do zalaska sunca, i
svako koga uhvate izvan kapija kad padne mrak bi bio uhapen i poslat u radni
logor. Pomisao da bi mogao biti uhvaen izvan kapije posle zalaska sunca, bila je
nona mora za svakog Jevrejina. by voki
Trebalo je da obojica straara ostanu na dunosti i patroliraju ispred kapije cele
noi, ali u getu je bilo optepoznato da bi, im zakljuaju Jevreje, jedan straar
umakao da potrai nono zadovoljstvo u gradu. Pred samu zoru se vraao kako
bi pomogao svom kolegi da otvori kapiju za novi dan.
Dvojica straara, koji su obino bili u toj stanici, zvali su se Pol i Aram. Pol je bio
prijatan ovek blage naravi, a Aram potpuno drugaiji. Bio je kao ivotinja crnomanjast i zdepast, snanih ruku i tela poput bave piva. Progonio je Jevreje, i
kad god je on bio na dunosti, svi koji su bili izvan kapije vodili su rauna o tome
da se vrate rano. Jer, Aramu je bilo najvee zadovoljstvo da neki Jevrejin ostane
napolju kada on zakljua vrata, pa da ga, kad se pojavi, izudara do besvesti i
odvue preko mosta u jezivu policijsku stanicu.

65

Krvna veza
Sidni eldon

Aram je stajao i derao se na Samjuela da pomeri-svoja kola. Samjuel je urno

proao kroz kapiju u uputio se ka gradu. Oseao je kako ga Aramov pogled bode
u lea.
Samjuelovih est meseci odlaganja se brzo smanjilo na pet meseci, pa na etiri i
onda na tri. Nije bilo dana, ni sata, kada on nije razmiljao kako da rei svoj
problem, a sve vreme je grozniavo radio u malenoj laboratoriji. Pokuao je da
razgovara sa nekima od bogatih trgovaca iz geta, ali oni ili nisu imali vremena za
njega, ili su mu pak davali beskorisne savete.
Hoe li da zaradi novac? tedi novac, deko, i jednoga dana e imati
dovoljno da kupi radnju kao to je moja."
Lako je bilo njima da kau... veina ih se rodila u bogatim kuama.
Samjuel je razmiljao da pobegne s Terenijom. Ali kuda? Na kraju njihovog
putovanja e ih ekati drugi geto, a on e i dalje biti siromani nebbich. Ne, previe
je voleo Tereniju da bi joj to uinio. Bila je to prava zamka u koju se uhvatio.
Sat je neumoljivo radio, pa je od tri meseca ostalo dva, a zatim jedan. Jedina
Samjuelova uteha je bila to je za to vreme mogao da via voljenu Tereniju tri
puta nedeljno, naravno, u neijem prisustvu. Svaki put kad bi je video, oseao je
da je voli jo vie. Bilo je to gorko i istovremeno slatko oseanje: to ju je ee
viao, bio je blie trenutku da je izgubi. Nai e neki nain", stalno ga je
uveravala ona.
Ostale su jo samo tri nedelje, a mladi nije bio nita blii ree-nju nego na
poetku.
Kasno jedne noi, Terenija je dola u talu da vidi Samjuela. Za-grlivi ga rekla
je: Hajde da pobegnemo, Samjuele."
Nikada je nije voleo vie nego tog trenutka. Zbog njega je bila spremna da se
osramoti, da napusti oca i majku, udoban ivot.
Privio ju je na grudi i rekao: Ne moemo otii, ali kuda god da odemo, ja u biti
torbar."
Ne smeta mi."
Samjuel pomisli na njen prelepi dom sa prostranim sobama i poslugom, i na
malenu sirotinjsku sobu koju je on delio sa ocem i tetkom, pa ree: Meni e
smetati, Terenija."
Ona se okrenu i ode.
Sledeeg jutra Samjuel je sreo Isaka, kolskog druga, koji je ulicom vodio konja.
Konj je imao jedno oko, patio od akutnih greva u stomaku i bio hrom i gluv.
Dobro jutro, Samjuele."
Dobro jutro, Isae. Ne znam kuda ide s tim jadnim konjem, ali bolje bi bilo da
pouri. Izgleda da nee jo dugo izdrati."
,,I ne mora. Vodim Loti u fabriku tutkala."
Samjuel je brzo osmotrio ivotinju, iznenada se zainteresovavi: Mislim da ti
nee dati mnogo za nju."
Znam. Potrebna su mi samo dva florina da kupim kolica."

66

Krvna veza
Sidni eldon

Samjuelovo srce zakuca bre. Mogu da ti utedim put. Dau ti moja kolica za
tvog konja."
I za manje od pet minuta oni zakljuie pogodbu.
Sada je Samjuel morao da napravi nova kolica i objasni ocu kako je izgubio
stara, kao i to kako je doao do konja koji je na izdisaju.
Odveo je Loti u upu gde je drao Ferd. Pri paljivijem pregledu, konj je
predstavljao vie nego jadan prizor. On potapa ivotinju i ree: Ne brini, Loti,
ui e u istoriju medicine."
Nekoliko minuta kasnije, Samjuel je radio na novom serumu.

Zbog prenaseljenosti i nehigijenskih uslova u getu, epidemije su bile este.

Najnovija zaraza je bila groznica koja je izazivala kaalj, oteene lezde i bolnu
smrt. Lekari nisu znali staje uzrok tome, niti kako se leci. Isakov otac je oboleo od
te bolesti. Kada je Samjuel uo tu vest, pourio je da vidi Isaka.
Bio je doktor", ree uplakani mladi Samjuelu. Rekao je da ne moe nita da se
uini."
Sa sprata se uo uasan kaalj kojem nije bilo kraja.
elim da uradi neto za mene", ree Samjuel. Donesi mi oevu maramicu."
Isak ga zbunjeno pogleda: Molim?"
Neku koju je koristio. I pazi kako rukuje sa njom, bie puna klica." Sat
vremena kasnije, Samjuel je opet bio u staji i paljivo strugao sadraj maramice u
posudu.
Radio je celu no i ceo sledei dan, ubrizgavajui strpljivoj Loti male doze, zatim
sve vee, borei se sa vremenom u nastojanju da spasi ivot Isakovom ocu.
Nastojei da spasi sopstveni ivot.
Kasnije, Samjuel je razmiljao da li se to Bog brinuo o njemu ili o starom konju,
ali kako bilo, Loti je preivela postepeno poveanje doze, a Samjuel je dobio svoju
prvu seriju protivotrova. Sledei korak je bio da ubedi Isakovog oca za dozvolu
da na njemu primeni serum.
Kako se ispostavilo, ubeivanje nije ni bilo potrebno. Kada je Samjuel doao u
Isakovu kuu, ona je bila puna roaka koji su ve oplakivali samrtnika na spratu.
Nije mu dugo ostalo", ree Isak Samjuelu.
Mogu li da ga vidim?"
Mladii su se popeli na sprat. Isakov otac je leao u krevetu, a lice mu je gorelo
od groznice. Svaki napad kalja grio mu je ionako iscrpljeno telo, od ega je jo
vie slabio. Bilo je oigledno da umire.
Samjuel je duboko uzdahnuo i rekao: eleo bih da porazgova-ram s tobom i s
tvojom majkom."
Nijedno od njih dvoje nije imalo poverenja u malu staklenu ampulu koju je
doneo Samjuel, ali kako je druga mogunost bila skoro izvesna smrt, resili su da
preuzmu rizik jedino zato to nisu imali ta da izgube.

67

Krvna veza
Sidni eldon

I tako je Samjuel ubrizgao serum Isakovom ocu. Ostao je tri sata uz bolesnikovu
postelju, ali nije bilo nikakve promene. Serum nije delovao. Samo su napadi kalja
postali sve uestaliji. Na kraju, Samjuel je otiao beei od Isakovog pogleda.
U zoru sledeeg dana, Samjuel je morao da ode po robu u Krakov. Bio je
grozniavo nestrpljiv da se to pre vrati kako bi proverio je li Isakov otac jo iv.
A kako su u svim prodavnicama bile velike guve, njemu se inilo kad da mu je
bila potrebna itava venost da obavi kupovinu. Bilo je kasno poslepodne kada je
konano napunio kolica i krenuo prema getu.
Neto vie od tri kilometra do kapije, Samjuelu se dogodila nezgoda. Jedan
toak kolica se prelomio napola i roba je poela da si prosipa na stazu. Nije znao
ta da radi. Negde je morao da nade drugi toak, a ipak se nije usuivao da ostavi
kolica bez nadzora. Gomila je poela da se okuplja i posmatra robu pohlepnim
oima. A kad je ugledao uniformisanog policajca - nevernika - kako prilazi, znao
je da je izgubljen. Sve e mu uzeti. Policajac se progurao kroz masu i obratio se
uplaenom mladiu: Treba ti novi toak za kolica."
,,D... da, gospodine."
Zna li gde moe da ga nabavi?"
Ne, gospodine."
Policajac je napisao neto na paretu papira. Idi tamo. Reci mu ta ti treba."
Ne mogu da ostavim kolica", ree Samjuel.
Moe" kaza policajac. Odluno je pogledao gomilu. Ja u biti ovde. Pouri!"
Samjuel je trao celim putem. Drei se uputstva na papiriu, doao je do
kovanice. Kada je objasnio situaciju kovau, ovaj mu je naao toak koji odgovara
kolicima. Samjuel je platio za toak iz kesice za novac koju je nosio. Ostalo mu je
jo est guldena.
Trao je do kolica, kotrljajui toak ispred sebe. Policajac je jo bio tamo, a
gomila se razila. Roba je bila bezbedna. Uz pomo policajca, trebalo mu je pola
sata da stavi toak i uvrsti ga, a onda je nastavio put kui. Mislio je na Isakovog
oca. Hoe li ga zatei mrtvog ili ivog? Nije mogao da podnosi tu neizvesnost ni
asa vie.
Imao je jo samo kilometar i po do geta. Ugledao je visoke zidine koje se diu ka
nebu. Dok ih je posmatrao, sunce je zalo a nepoznate ulice je obavio mrak.
Uzbuen zbog onoga to se dogodilo, Samjuel je zaboravio na vreme. On je ostao
izvan kapije, a sunce je zalo. Poeo je da tri gurajui teka kolica ispred sebe.
Srce mu je tako lupalo da je mislio da e iskoiti. Kapija geta e biti zatvorena.
Setio se svih stranih pria koje je uo o Jevrejima koji su se nou nali izvan geta.
Poeo je da tri to je bre mogao. Verovatno e biti samo jedan straar na
dunosti. Bude li Pol, dobroduni straar, onda Samjuel ima anse. Bude li pak
Aram... Samjuel nije mogao da podnese ni samu pomisao na tu mogunost. Mrak
je bio sve gui i sputao se na njega kao crna magla. I kia je poela da pada.
Pribliavao se zidinama geta, jo samo dve ulice - odjednom se pojavila ogromna
kapija. Bila je zakljuana.
Samjuel je nikada ranije nije video zakljuanu sa spoljne strane. inilo se kao
kao da mu se ivot odjednom preokrenuo i on zadrhta od straha. Bio je otrgnut od

68

Krvna veza
Sidni eldon

svoje porodice, od svoga sveta i svega to mu je blisko. Usporio je i, oprezno se

primiui, pogledom traio straare. Nije ih bilo na vidiku. Iznenada ga je
ispunila divlja nada. Straari su verovatno otili negde zbog hitnog poziva.
Moda e nekako otvoriti kapiju, ili se popeti na zid a da ga ne vide. Kada je
stigao do kapije, iz senke je izaao straar i naredio mu:
Nastavi da hoda."
Samjuel nije mogao da vidi njegovo lice u tami. Ali mu je prepoznao glas. Bio je
to Aram. Blie. Doi ovamo."
Aram je, cerei se, posmatrao kako Samjuel prilazi. Mladi je drhtao.
Tako", ohrabrivao ga je Aram. Nastavi da hoda."
Samjuel se polako kretao prema grdosiji; stomak mu se prevrtao, a u glavi mu je
bubnjalo. Gospodine", zapoe on. Dozvolite mi da objasnim. Imao sam
nezgodu. Moja kolica..."
Aram je ispruio ogromnu ruku, zgrabio ga za kragnu i podigao uvis. Ti tupavi
jevrejski kurvin sine", promumla tiho. Misli li da me je briga zato si napolju?
Na pogrenoj si strani kapije! Zna li ta e ti se sada dogoditi?"
Mladi, sav uasnut, odmahnu glavom.
Rei u ti", kaza Aram. Prole nedelje smo dobili novi ukaz. Sve Jevreje koje
uhvatimo izvan kapije posle zalaska sunca, aljemo u leziju. Deset godina tekog
rada. Kako ti se to svia?"
Samjuel nije mogao da poveruje u to. Ali ja... ja nita nisam uradio. Ja..."
Desnom rukom Aram ga snano udari po ustima, a onda ga pusti da padne na
zemlju. Hajdemo", ree mu.
,,K... kuda?", upita Samjuel. Od uasa se zagrcnuo.
,,U policijsku stanicu. A ujutro e te otpremiti sa ostalim ljamom. Dii se!"
Samjuel je leao u istom poloaju; nije bio u stanju da se sabere. Ja... ja moram
ui da se pozdravim sa svojom porodicom."
Aram se iscerio. Nee im nedostajati."
Molim vas!" preklinjao je Samjuel. Dozvolite... dozvolite mi da im bar
poaljem poruku."
Osmeh na Aramovom licu je zamro. Pretei je stajao iznad Samjuela. Kada je
progovorio, glas mu je bio tih: Rekao sam, dii se, jevrejsko govno. Budem li
morao da ponovim, nabiu ti muda."
Samjuel se polako podie. Aram ga gvozdenim stiskom uhvati za ruku i povede
ka policijskoj stanici. Deset godina tekog rada u Sleziji! Niko se nikada nije vratio
odande. Pogledao je u oveka koji ga je drao za ruku i vukao prema mostu i
policijskoj stanici.
Molim vas, nemojte to raditi", preklinjao je Samjuel. Pustite me.
Aram mu jo jae stee ruku, tako da se inilo da mu je krv u venama stala.
Nastavi da moli", ree Aram. Volim da ujem kako Jevrejin moli. Jesi li uo za
leziju? Stii e ba za zimu. Ne brini, lepo je i toplo pod zemljom u rudnicima. A
kada ti plua pocrne od uglja i pone da ih iskaljava, ostavie te na snegu da
umre."

69

Krvna veza
Sidni eldon

Napred, preko mosta, skoro nevidljiva zbog kie, nalazila se obina zgrada u
kojoj je bila policijska stanica.
Bre!" ree Aram.
Odjednom, Samjuel shvati da ne srne nikome dozvoliti da se tako ponaa prema
njemu. Pomislio je na Tereniju, na svoju porodicu i na Isakovog oca. Niko mu ne
srne oduzeti ivot. Mora nekako pobei, spasiti se. Upravo su prelazili preko
mosta, ispod kojeg je buno tekla reka, nabujala od zimskih kia. Ostalo im je da
preu jo samo tridesetak metara. Bilo mu je jasno da to god da odlui, mora
odluiti sada. Ali kako da pobegne? Aram je imao puku, a i bez nje taj ogromni
straar ga moe lako ubiti. Skoro je dvaput vii od Samjuela i mnogo snaniji.
Stigli su do druge strane mosta i pred njima se ukaza stanica.
Pouri", zareza Aram dok je vukao Samjuela. Imam mnogo posla."
Bili su tako blizu zgrade da je Samjuel uo smeh straara koji je dopirao iznutra.
Aram ga jae stegnu i poe da ga vue preko kaldrmisanog dvorita prema
policijskoj stanici. Ostalo je jo samo nekoliko sekundi. Samjuel zavue desnu
ruku u dep i oseti kesicu sa est guldena. Obuhvatio ju je prstima, a krv je poela
da mu kola bre od uzbuenja. Slobodnom rukom je paljivo izvukao kesicu iz
depa, olabavio traku za vezivanje i ispustio je. Kesica pade na kamen uz glasni
zveket novia.
Aram naglo stade. ta je to bilo?"
Nita", odgovori Samjuel hitro.
Aram pogleda u mladieve oi i isceri se. vrsto ga drei, napravio je korak
unazad, pogledao na tlo i video otvorenu kesicu s novcem.
Nee ti trebati novac tamo kuda ide", ree Aram.
Sagnuo se da dohvati kesicu. Istovremeno se sagnuo i Samjuel. Aram epa
kesicu s novcem pre njega. Ali Samjuel nije hteo kesicu. Rukom zgrabi veliku
kamenu kocku koja je leala na tlu, i uspravivi se, svom snagom pogodi Arama u
desno oko, pretvarajui ga u crvenu pihtijastu masu. Nastavio je da ga udara
nemilosrdno. Gledao je kako straarev nos nestaje, zatim usta, sve dok od
njegovog lica nije ostala samo crvena, krvava kaa. A Aram je jo uvek bio na nogama, kao veliko slepo udovite. Samjuel ga je gledao zgroen od straha i
nemoan da ga ponovo udari. Onda je dinovsko telo poelo polako da pada.
Samjuel je zabezeknuto gledao u mrtvog straara, ne verujui da je on to uradio.
uo je glasove iz stanice i odjednom shvati da je u smrtnoj opasnosti. Ako ga sada
uhvate, nee ga poslati u leziju, ve e ga ivog oderati i obesiti na gradskom
trgu. Onaj ko samo udari policajca, kanjava se smru. A Samjuel je ubio policajca.
Mora brzo pobei. Moe pokuati da pobegne preko granice, ali onda e ga itav
ivot progoniti kao begunca. Mora da postoji neko drugo reenje. Pogledao je u
le bez lica, i odjednom mu postade jasno ta treba da uradi. Sagnu se i poe
pretraivati uvarevo telo da bi naao veliki klju koji otvara kapiju. Zatim,
savladavi gaenje, zgrabi Arama za izme i poe da ga vue do obale reke. inilo
mu se da je mrtvac teak itavu tonu. Glasovi koji su dopirali iz policijske stanice
su ponukali Samjuela da ga i dalje vue. Stigao je do obale, zastao na trenutak da
povrati dah, a potom gurnuo telo preko ivice strmog nasipa i posmatrao ga kako

70

Krvna veza
Sidni eldon

pada u brzu vodu. Jedna ruka se zakaila za obalu i bila je potrebna, naizgled,
itava venost da se otkai, a onda voda polako odnese telo nizvodno i ono
nestade iz njegovog vidokruga. Samjuel je stajao kao hipnotisan, ispunjen uasom
zbog onoga to je uinio. Zatim uze kamen kojim je poinio ubistvo i baci ga u
vodu. Jo uvek je bio u velikoj opasnosti. Okrenu se i trei preko mosta doe do
ogromne zakljuane kapije. Nije bilo nikoga u blizini. On drhtavim prstima stavi
dinovski klju u bravu i okrenu ga. Povukao je veliku drvenu kapiju. Nita se
nije dogodilo. Bila je preteka za njega. Ali te noi za Samjuela nije bilo nita
nemogue. Dobio je neku natprirodnu snagu i otvorio ogromnu kapiju. Ugurao je
kolica, zatim zatvorio kapiju za sobom i trei odgurao kolica do kue. Stanari su
se okupili u dnevnoj sobi i kada je uao, gledali su u njega kao da je oiveli duh.
Pustili su te da doe!"
,,N... ne razumem", mucao je njegov otac. Mislili smo da si..."
Samjuel brzo objasni ta se dogodilo i izraze zabrinutosti na njihovim licima
zamenie izrazi uasa.
O, boe!" zajeao je njegov otac. Sve e nas pobiti!"
Nee ako me budete sluali", ree Samjuel. Objasnio im je svoj plan.
Petnaest minuta kasnije Samjuel, njegov otac i dvojica suseda su stajali kod
kapije geta.
,,A ako se vrati drugi straar?", proaputa Samjuelov otac. Moramo rizikovati.
Ako je tu, ja u preuzeti krivicu", odgovori Samjuel.
Samjuel je otvorio kapiju i sam izaao oekujui da ga svakog trenutka neko
zgrabi. Stavio je veliki klju u bravu i okrenuo ga. Sada je kapija geta bila
zakljuana spolja. On je vezao klju oko runog zgloba i otiao nekoliko metara
levo od kapije. Trenutak kasnije, niza zid se, poput debele zmije, spustio konopac.
Samjuel gaje uhvatio, a sa druge strane zida otac i susedi su poeli da ga podiu.
Kada je mladi stigao na vrh zida, napravio je omu na kraju konopca, privrstio
je oko iljka i spustio se na zemlju. Onda je zatresao i otkaio konopac.
O, boe!" mumlao je otac. ta e se dogoditi kad svane?"
Samjuel ga pogleda i odgovori: Udaraemo po kapiji i traiti da nas puste da
izaemo."
U zoru je geto vrveo od uniformisane policije i vojnika. Morali su da nau
specijalni klju da bi otvorili kapiju kada je izalo sunce, jer su trgovci vikali da ih
puste napolje. Pol, drugi straar, priznao je da je napustio radno mesto i proveo
no u Krakovu, pa je odmah uhapen. Meutim, to jo uvek nije resilo misteriju
Aramovog nestanka. Obino bi nestanak straara u blizini geta bio savreno
opravdanje za poetak pogroma. Meutim, policiju je zavaralo to stoje kapija
zakljuana spolja. Poto su Jevreji bili sve vreme unutra, oni mu oigledno nisu
mogli nauditi. Na kraju su zakljuili daje Aram verovatno pobegao sa nekom od
svojih mnogobrojnih devojaka. Mislili su da je najverovatnije bacio glomazni
klju. Sve su pretraili, ali ga nisu nali. Nee ga ni nai jer je bio zakopan duboko
ispod Samjuelove kue.

71

Krvna veza
Sidni eldon

Fiziki i emotivno iscrpljen, Samjuel je pao u krevet i odmah zaspao. Probudila

ga je neija vika i drmusanje. Prva pomisao mu je bila: Nali su Aramovo telo. Doli
su da me uhapse.
Otvorio je oi. Pred njim je stajao Isak sav izbezumljen. Prestao je", urlao je
Isak. Kaalj je prestao. To je bracha! Doi kod nas."
Isakov otac je sedeo u krevetu. Groznica je na udesan nain nestala, a kaalj je
prestao.
Kada je Samjuel priao njegovom krevetu, starac ree: Jeo bih malo pilee
supe", a on zaplaka.
U istom danu je oduzeo ivot jednom oveku i spasao ivot drugom.
Vest o Isakovom ocu se proirila kroz geto. Roaci ljudi koji su bili na umoru
opsedali su kuu Rofovih i molili Samjuela da im da svoj arobni serum. Ali kako
on nije mogao da zadovolji njihove potrebe, otiao je kod doktora Vala. Iako je
doktor ve uo ta je Samjuel uradio, ipak je bio sumnjiav.
Moram da vidim svojim oima", rekao je. Napravi jednu dozu i ja u je probati
na jednom svom pacijentu."
Od vie desetina pacijenata doktor Val je izabrao jednog koji je izgledao
beznadeno. U roku od dvadeset etiri sata pacijent je poeo da se oporavlja.
Doktor Val je otiao u talu gde je mladi dan i no pripremao serum i rekao:
Serum deluje, Samjuele. Uspeo si. ta eli kao deo miraza?"
Samjuel je podigao pogled i umorno odgovorio: Jo jednog konja."
Godina 1868. oznaila je nastanak firme Rof i sinovi.
Samjuel i Terenija su se venali, a ona je u miraz donela est konja i malu, dobro
opremljenu laboratoriju. Samjuel je poveao broj eksperimenata. Pravio je lekove
od biljaka i ubrzo su susedi poeli da dolaze u malu laboratoriju da kupuju lekove
za razne bolesti. Lekovi su im pomagali i Samjuelov ugled je rastao. Onima koji
nisu mogli da plate, on je govorio: Uzmite i ne brinite." Tereniji je pak objasnio:
Lek slui za leenje, a ne za bogaenje."
Poto se posao stalno irio, jednom joj je saoptio: Vreme je da otvorim malu
apoteku gde u prodavati gotove masti, prakove i druge preparate, a ne samo da
ih pripremam za recepte."
Apoteka je od samog poetka imala uspeha. Bogatai koji su ranije odbijali da
pomognu Samjuelu, sada su dolazili sa poslovnim ponudama.
Biemo partneri", govorili su. Otvoriemo lanac apoteka."
Samjuel je razgovarao sa Terenijom o tome. Bojim se partnera. To je na posao.
Ne bih voleo da stranci poseduju deo onoga to pripada nama."
Terenija se sloila s njim.
Kako se posao sve vie irio i otvarale se nove apoteke, nudili su mu sve vie
novca. Samjuel ih je sve odbijao.
Kada ga je tast upitao zato to ini, odgovorio je: Nikada ne putaj umiljatog
lisca u kokoinjac, jer e jednom sigurno ogladneti."
Kako se razvijao posao, tako je cvetao brak Samjuela i Terenije. Terenija mu je
rodila pet sinova - Abrahama, Dozefa, Antona, Jana i Pjotra - i po roenju svakog

72

Krvna veza
Sidni eldon

od njih Samjuel je otvarao novu apoteku, svaku veu od prethodne. U poetku je

zaposlio jednog oveka da mu pomae, zatim jo jednog i uskoro je imao vie od
dvadeset zaposlenih.
Jednoga dana Samjuela je posetio predstavnik vlasti. Ukidamo neka
ogranienja za Jevreje", rekao mu je. elimo da otvorite apoteku u Krakovu."
Samjuel je tako i uradio. Tri godine kasnije je toliko napredovao da je sagradio
sopstvenu zgradu u centru Krakova, a za Tereniju predivnu kuu u gradu. San
mu se konano ostvario - pobegao je iz geta.
Meutim, njegovi snovi su se prostirali daleko izvan Krakova.
im su deaci odrasli, Samjuel im je unajmio nastavnike i svaki deak je uio
drugi strani jezik.
On je poludeo", govorila je njegova tata. Susedi mu se podsmevaju to
Abraham i Jan ue engleski, Jozef nemaki, Anton francuski, a Pjotr italijanski. S
kim e oni razgovarati? Ovde niko ne govori te varvarske jezike. Deaci nee moi
da razgovaraju ak ni jedan s drugim!"
Samjuel se samo smeio i strpljivo ponavljao: To je deo njihovog obrazovanja."
Znao je on s kim e razgovarati njegovi sinovi.
Kako bi koji deak napunio petnaest godina, putovao je sa ocem u razliite
zemlje. Tokom ovih putovanja Samjuel je postavljao temelje za budue planove.
Kada je Abraham napunio dvadeset jednu godinu, otac je okupio celu porodicu i
objavio: Abraham e iveti u Americi."
,,U Americi!" uzviknula je Terenijina majka. Amerika je puna divljaka! Ne dam
ti da to radi mom unuku. Deak ostaje ovde, gde je bezbedan."
Bezbedan. Samjuel se setio pogroma, Arama i ubistva svoje majke. by voki
On ide u inostranstvo", izjavio je Samjuel. Okrenuo se Abrahamu. Otvorie
fabriku u Njujorku i upravljae njome."
Da, oe", ponosno odgovori Abraham.
Samjuel se okrenuo Dozefu. Kada napuni dvadeset jednu godinu, ti e ii u
Berlin." Dozef klimnu glavom.
A ja u u Francusku. Nadam se u Pariz", ree Anton.
Samo se pazi", upozori ga Samjuel. Neke od tamonjih nevernica su veoma
lepe."
Onda se okrenuo Janu. Ti ide u Englesku."
Pjotr, najmlai sin, ree nestrpljivo: ,,A ja idem u Italiju, tata. Kad u moi da
krenem?"
Samjuel se nasmeja i odgovori: Ne veeras, Pjotre. Morae saekati da napuni
dvadeset jednu godinu."
I tako se to desilo. Sa svakim sinom Samjuel je iao lino u inostranstvo i
pomogao mu da osnuje fabriku i otvori kancelariju. Za sedam godina, porodica
Rof je otvorila ogranke u pet zemalja. Postajali su dinastija. Preko svog advokata
Samjuel je uredio da svaki ogranak bude nezavisan, ali istovremeno odgovoran
matinoj firmi.
Ne elim strance", stalno je upozoravao advokata. Akcije moraju uvek ostati u
okviru porodice."

73

Krvna veza
Sidni eldon

Ostae u njoj", uveravao gaje advokat. Ali, Samjuele, ako tvoji sinovi ne budu
mogli da prodaju svoje akcije, od ega e iveti? Sigurno eli da ive udobno.
Samjuel klimnu glavom. Svaki od njih e stanovati u divnoj kui. Imae velike
plate i fondove za slubene potrebe, ali sve ostalo je namenjeno poslovanju. Ako
ikada poele da prodaju akcije, odluka o tome mora biti jednoglasna. Veinski deo
akcija e pripadati mom najstarijem sinu i njegovim naslednicima. Biemo velika
kompanija. Biemo vei od Rotildovih."
Narednih godina Samjuelovo proroanstvo se ostvarilo. Posao je rastao i
napredovao. Iako je porodica bila rasuta po elom svetu, Samjuel i Terenija su se
trudili da svi ostanu vrsto povezani. Sinovi su im dolazili kui za roendane i
praznike. Njihove posete nisu bile samo prilika za gozbe. Oni su se zatvarali sa
ocem i razgovarali o poslu. Imali su vlastiti sistem pijunae. im bi neki od njih
saznao za novi lek, poslao bi kurira da obavesti ostale i odmah su poinjali da ga
proizvode. Tako su stalno bili ispred svojih konkurenata.
Na prelazu u novi vek, svi mladii su se oenili i dobili decu, a Samjuel unuice.
Abraham je otiao u Ameriku kada je imao dvadeset jednu godinu, 1891. Sedam
godina kasnije oenio se Amerikankom, a 1905. ona je rodila prvog Samjuelovog
unuka, Vudroa, koji je dobio sina Sema. Dozef se oenio Nemicom koja mu je
rodila sina i kerku. Njegov sin se oenio devojkom koja je rodila kerku Anu.
Ana se udala za Valtera Gasnera. U Francuskoj, Anton se oenio Francuskinjom,
koja mu je rodila dvojicu sinova. Jedan od njih je izvrio samoubistvo. Drugi se
oenio i dobio kerku Elen. Ona se udavala nekoliko puta, ali nije imala dece. Jan,
koji je iveo u Londonu, oenio se Engleskinjom. Njihova jedina kerka udala se
za baroneta Nikolasa i dobila sina kojeg su nazvali Alek. U Rimu, Pjotr se oenio
Italijankom. Oni su dobili sina i kerku. Kada se sin oenio, ena mu je rodila
kerku Simonetu, koja se zaljubila i udala za mladog arhitektu Iva Palacija.
To su bili potomci Samjuela i Terenije Rof.
Samjuel je iveo dovoljno dugo da oseti vetrove promena koji su zahvatili ceo
svet. Markoni je izumeo beinu telegrafiju, a braa Rajt su letela prvim avionom
u Kiti Hoku. Drajfusova afera je bila glavna vest na naslovnim stranicama novina,
a admiral Piri je stigao do Severnog pola. Poela je masovna proizvodnja
Fordovog modela T; koristilo se elektrino osvetljenje i telefoni. U medicini su
izolovane i ukroene bakterije tuberkuloze, tifusa i malarije.
Kompanija Rofi sinovi, za manje od pola veka postojanja, pretvorila se u
multinacionalnu grdosiju koja se rairila po elom svetu.
Samjuel i njegovo kljuse Loti bili su osnivai dinastije.
Kada je Elizabet peti put proitala Knjigu, paljivo ju je vratila na mesto u
staklenom ormanu. Vie joj nije bila potrebna. Oseala se kao deo Knjige, ba kao
to je Knjiga deo nje.
Prvi put u ivotu Elizabet je znala ko je i odakle potie.

74

Krvna veza
Sidni eldon

12.
Elizabet je upoznala Risa Vilijamsa na svoj petnaesti roendan, u drugom
polugoditu prve kolske godine. Svratio je u kolu da joj donese roendanski
poklon od oca.
eleo je lino da doe", objasnio je Ris, ali nije mogao da se izvue." Elizabet je
pokuala da sakrije svoje razoaranje, ali Risu to nije promaklo. Dirnule su ga
bespomonost i oigledna ranjivost u devojinom izgledu. Impulsivno je rekao:
Hajde da zajedno veeramo."
To je loa ideja, pomisli Elizabet. Zamislila je kako njih dvoje ulaze u restoran:
on, neverovatno zgodan i uglaen, i ona, debe-ljuca sa protezama. Ne, hvala",
ree ona ukoeno. Imam... imam da uim."
Ali Ris nije prihvatio njeno odbijanje. Setio se svojih samotnih roendana. Dobio
je dozvolu od direktorke da izvede Elizabet na veeru. Uli su u njegov automobil
i odvezli se na aerodrom.
Neatel je u drugom smeru", rekla je Elizabet.
Ris ju je pogledao i nevino upitao: Ko je rekao da idemo u Neatel?"
,,A kuda idemo?"
,,U Maksim. To je pravo mesto za proslavljanje petnaestog roendana."
Odleteli su u Pariz privatnim avionom. Veera je bila izvanredna. Prvo su jeli
pate de foie gras sa tartufima, zatim orbu od jastoga, hrskavu patku a l'orange i
Maksimovu specijalnu salatu, a zavrili su sa ampanjcem i roendanskom tortom.
Posle toga, Ris je odvezao Elizabet na anzelize i kasno nou vratio je u
vajcarsku.
To je bilo najlepe vee u Elizabetinom ivotu. Zbog Risa je nekako imala utisak
daje i ona sama zanimljiva i lepa. Iskustvo je bilo opojno. Kada ju je vratio u kolu,
rekla je: Ne znam kako da vam zahvalim. Ja... nikada se nisam ovako lepo
provela."
Zahvali ocu", nasmejao se Ris. To je bila njegova ideja."
Ali Elizabet je znala da to nije istina.
Za nju je Ris Vilijams bio najbolji ovek kojeg je ikada upoznala. I nesumnjivo je
bio najprivlaniji. Otila je na spavanje mislei na njega. Onda je ustala i otila do
malog radnog stola pored prozora. Uzela je pare papira i olovku i napisala:
Gospoa Risa Vilijamsa."
Dugo je zurila u te rei.

Ris je kasnio dvadeset etiri sata na sastanak sa zanosnom francuskom

glumicom, ali nije bio zabrinut. Bili su kod Maksima, a Ris je neprestano mislio
koliko mu je bilo interesantnije vee koje je tamo proveo sa Elizabet.
Doi e dan kada e ozbiljno raunati na nju.

75

Krvna veza
Sidni eldon

Elizabet nije bila sigurna ko je bio vie odgovoran za promene koje su se

deavale u njoj - Samjuel ili Ris Vilijams - ali poela je da se ponosi sobom. Nije
vie imala stalni nagon da jede i telo joj je postajalo vitkije. Poela je da uiva u
sportovima i zainteresovala se za kolu. ak se trudila da se drui sa ostalim
devojkama. One su se udile toj promeni. esto su pozivale Elizabet na takozvane
pidama zabave, a ona je uvek odbijala. Jedne noi neoekivano se pojavila na
jednoj takvoj zabavi.
Zabava se odravala u sobi u kojoj su stanovale etiri devojke, a kada je Elizabet
stigla, ve je bilo bar dvadesetak uenica u pidamama ili ogrtaima. Jedna
devojaka ju je pogledala zaueno i uzviknula: Pogledajte ko je doao! Mi smo se
kladile da nee doi."
Pa... dola sam."
Unutra je vazduh bio zasien otrim, slatkim mirisom dima cigareta. Elizabet je
znala da mnoge devojke pue marihuanu, ali ona sama je nikada nije probala.
Njena domaica, Francuskinja Rene Tokar, prila je Elizabet puei kratku,
debelu, smeu cigaretu. Duboko je udahnula dim i onda dodala cigaretu Elizabet.
Pui?"
To je pre bila konstatacija nego pitanje.
Naravno", laga Elizabet. Uzela je cigaretu, malo oklevala, a zatim je stavila u
usta i povukla dim. Iako je imala oseaj da joj je lice pozelenelo a da joj se plua
protive, smogla je snage da se osmehne i jedva izgovori: Divno."
Kada se Rene okrenula, Elizabet se sruila na kau. Osetila je vrtoglavicu, ali je
ona brzo prola. Da bi proverila, povukla je jo jedan dim. U glavi joj je bila
neobina zbrka. Elizabet je ula i itala o dejstvu marihuane. Trebalo je da otpusti
konice u tebi, da se nae van sebe. Povukla je jo jedan dim, dublje od
prethodnog, i osetila kako ugodno lebdi, kao da je na drugoj planeti. Videla je
devojke u sobi i ula njihov razgovor, ali su one bile nekako nejasne, a zvui
prigueni i kao da dolaze iz daljine. Svetla su bila suvie sjajna i ona je zamurila
i, odlebdela u svemir. Taj oseaj je bio divan. Gledala je sebe kako plovi iznad
krova kole, zatim sve vie i vie, iznad snenih Alpa i potom tone u paperjaste
bele oblake. Neko je pozva po imenu i ona se oas vrati na zemlju. Nerado,
Elizabet otvori oi i vide iznad sebe nagnutu Rene zabrinutog lica.
Rofova, jesi li dobro?"
Elizabet se polako i zadovoljno nasmei i zbunjeno ree: Oseam se divno." A
onda u tom oputenom, euforinom stanju priznade: Nikada do sada nisam
puila marihuanu."
Rene je zurila u nju: Marihuanu? To je goluaz."
Na drugom kraju sela Neatel bila je kola za deake i Elizabetine drugarice su
se esto iskradale da bi ile na sastanke s njima. Devojke su neprestano
razgovarale o deacima. O njihovim telima, veliini njihovih penisa, o tome ta su
sve doputale deacima da im rade i ta su one radile njima. Elizabet je ponekad
mislila da se nalazi u koli punoj sumanutih nimfomanki. Bile su opsednute
seksom. Jedna od popularnih igara bila je frolage. Devojka bi se potpuno skinula,

76

Krvna veza
Sidni eldon

legla u krevet na leda dok bi je druga milovala od grudi do bedara. To se plaalo

kolaem kupljenim u selu. Deset minuta frolage vredelo je jedan kola. Devojka bi
obino postigla orgazam za deset minuta. A ukoliko ne bi postigla, onda je ona
koja izvodi frolage nastavljala i zaradila jo jedan kola.
Druga omiljena seksualna zabava se izvodila u kupatilu. kola je imala velike,
staromodne kade, sa savitljivim runim tuevima koji se skidaju sa kuke na zidu.
Devojke bi sele u kadu, putale vodu iz tua, i dok bi topla voda prskala, one bi
gurnule glavu tua izmeu nogu i polako je povlaile napred-nazad.
Elizabet se nije preputala ni jednom ni drugom uivanju, ali je sve vie oseala
seksualni nagon. Otprilike u to vreme je dola do zapanjujueg otkria.
Jedna od Elizabetinih nastavnica je bila vitka ena niskog rasta po imenu antal
Ario. Iako je imala oko trideset godina, izgledala je skoro kao uenica. Bila je
privlana, a kada se smejala postala bi prava lepotica. Najvie joj je odgovarala od
svih nastavnica i Elizabet je bila veoma vezana za nju. Kad god je bila nesrena,
ila je kod gospoice Ario i priala joj o svojim problemima. Gospoica Ario ju je
savreno razumela. Uzela bi Elizabet za ruku i pomilovala je, uteila bi je savetom
i poastila oljom vrue okolade i kolaima, posle ega se Elizabet odmah oseala
bolje.
Gospoica Ario je predavala francuski i vodila kurs o modi, na kojem je
naglaavala vanost stila, harmonije boja i izbora modnih detalja.
Zapamtite, devojke", govorila je, ,,i najlepa odea na svetu izgledae uasno
uz neodgovarajue modne detalje." Modni detalji" je bio omiljeni izraz gospoice
Ario.
Kad god bi Elizabet leala u kadi napunjenoj toplom vodom, uhvatila bi sebe
kako misli na gospoicu Ario, na izraz njenog lica u toku razgovora, i kako joj
nastavnica neno i lagano miluje ruku.
Za vreme drugih asova, njene misli bi odlutale ka gospoici Ario i ona bi se
seala kako joj je nastavnica, grlei je da bi je uteila, dodirnula grudi. U poetku
je verovala da su ti dodiri bili sluajni. Meutim, to se dogaalo sve ee i svaki
put bi je gospoica Ario pogledala neno i upitno kao da oekuje neki odgovor.
Elizabet je zamiljala gospoicu Ario, njene nene nabubrele grudi i duge noge.
Pitala se kako ona izgleda naga u krevetu. A onda ju je zaprepastilo iznenadno
saznanje.
Ona je lezbijka.
Ona se nije interesovala za mladie, jer su je zanimale devojke. Ali ne luckaste
devojke, kakve su njene kolske drugarice, nego neka nena i saoseajna kao
gospoica Ario. Elizabet je zamiljala kako se njih dve grle i uzajamno tee u
krevetu.
Elizabet je mnogo itala i sluala o tome kako je lezbijkama teko da budu ono
to jesu, jer ih je drutvo osuivalo. Smatralo se da je lezbijska ljubav zloin protiv
prirode. Pitala se zato je neprirodno voleti nekoga neno i duboko. Zar je vano
da li je to mukarac ili ena? Zar nije najvanija sama ljubav? Zar je bolji
heteroseksualni brak bez ljubavi od homoseksualnog ispunjenog ljubavlju?

77

Krvna veza
Sidni eldon

Mislila je o tome kako e otac biti uasnut kada sazna istinu o njoj. Pa, morae
da se suoi s tim. Sada e morati da razmilja o budunosti na nov nain. Nikada
nee moi da vodi takozvani normalni ivot kao druge devojke, sa muem i
decom. Kuda god da ode, uvek e biti odmetnik, buntovnik koji ivi izvan
glavnih drutvenih tokova. Ona i gospoica Ario... antal... nai e negde mali
stan, ili moda kuicu. Elizabet e je okreiti prekrasnim mekim pastelnim bojama
i opremiti odgovarajuim detaljima. Imae elegantan francuski nametaj i divne
slike na zidovima. Njen otac bi mogao da pomogne... ne, ona ne srne oekivati
nikakvu pomo od oca. Po svemu sudei, on nikada vie nee razgovarati s njom.
Elizabet je razmiljala o svojoj garderobi. Ona moe da bude lezbijka, ali je
odluila da se ne oblai kao lezbijka. Nema tvida niti pantalona, ni odela ivenih
po meri, niti vulgarnih mukobanjastih eira. Oni su kao zvona za gubavce kod
ena sa emocionalnim nedostacima. Probae da izgleda to je mogue enstvenije.
Odluila je da postane dobra kuvarica kako bi pripremala omiljena jela
gospoice Ario... antal.
Zamiljala je njih dve kako sede u stanu, ili maloj kui, i uz svecu uivaju u
veeri koju je Elizabet spremila. Poinju krem-supom, zatim dolazi divna salata,
pa raii ili jastog, ili atobrijan, a za desert odlian sladoled. Posle veere sede na
podu ispred razbuktale vatre u kaminu i gledaju kako napolju padaju meke
snene pahuljice. Snenepahuljice. Tako e biti zimi. Elizabet je brzo promenila
jelovnik. Umesto hladne krem-supe, pripremie finu, zdravu supu od crnog luka,
i moda e napraviti fondi. Za desert e biti sufle. Morae nauiti da podesi vreme
kako ne bi spao. Onda e njih dve sedeti na podu ispred tople vatre i itati poeziju
jedna drugoj. Moda T. S. Eliota. Ili V. J. Radadhona.
Vreme je neprijatelj ljubavi,
Lopov koji skrauje
Sve nae zlatne sate.
Zato nikada nisam razumeo
Zato ljubavnici raunaju svoju sreu
U danima, noima i godinama,
Kad se naa ljubav jedino moe meriti
Naim radostima, uzdasima i suzama.
O, da, Elizabet je mogla videti da su pred njima dvema mnoge godine, koje e se
s vremenom pretvoriti u zlatni, topli plamen. A onda je zaspala.

***
Iako je Elizabet to oekivala, ipak je bila iznenaena kada se dogodilo. Jedne
noi se probudila kada je neko uao u sobu i tiho zatvorio vrata. Naglo je otvorila
oi i ugledala senku koja se, po meseinom obasjanoj sobi, kree ka njenom

78

Krvna veza
Sidni eldon

krevetu, a kada je meseev zrak pao na lice gospoice Ario... antal, Elizabetino
srce je divlje zakucalo.
Elizabet", apnu antal i pusti da joj sklizne spavaica ispod koje nije nosila
nita. Elizabet se osuie usta. esto je zamiljala ovaj trenutak, a sada kad se on
desio, bila je u panici. U stvari, nije znala ta treba da radi, niti kako. Nije elela da
ispadne glupa pred enom koju voli.
Pogledaj me", promuklo je naredila antal. Elizabet je pogleda. Oi su joj lutale
po nagom telu. Uivo, antal Ario nije ba izgledala onako kako ju je Elizabet
zamiljala. Njene grudi su bile kao sme-urane jabuke i malo oputene. Imala je
stomai, a zadnjica joj je - Elizabet je pao na um samo taj izraz - visila kao vrea.
Ali nita od toga nije bilo vano. Sutina je bila u njoj: dua ene, hrabrost i
drskost da se razlikuje od svih ostalih, da prkosi elom svetu i elja da provede
ostatak ivota sa Elizabet.
Pomeri se, mon petit ange'' rekla je apatom.
Elizabet je posluala, a nastavnica se brzo uvukla u krevet pored nje. irila je jak,
opor miris. Okrenula se ka Elizabet, zagrlila je i proaputala: O, cherie, sanjala
sam o ovom trenutku." Poljubila je Elizabet gurajui joj jezik u usta i stenjui.
To je nesumnjivo bio najneprijatniji oseaj koji je Elizabet doivela. Leala je
okirana. Prsti antal, gospoice Ario, dodirivali su Elizabetino telo, stiskali joj
grudi, lagano klizili niz stomak prema bedrima. I sve vreme su joj usta bila na
Elizabetinim, balavei je poput ivotinje.
Znai, ovo bi trebalo da bude taj divni, arobni trenutak. Da smo jedno bie, ti i ja,
naterale bismo kosmos da zaljulja zvezde i pokrene nebeski svod.
Ruke gospoice Ario su klizile nadole i milujui Elizabetina bedra krenule su
izmeu nogu. Elizabet je pokuala da doara veere uz sveu, sufle, veeri pored
kamina i sve one predivne godine koje e njih dve provesti zajedno, ali nije
pomoglo. Njen um i telo su se bunili; oseala je kao da joj neko skrnavi telo.
Gospoica Ario protenja: O, cherie, elim da te tucam."
Jedino to je Elizabet palo na pamet bilo je: Postoji problem. Jedna od nas ima
neodgovarajuu alatku."
A onda je poela da se istovremeno smeje i histerino plae, alei to je nestala
prekrasna vizija uz svetlost svece i smejui se spoznavi da je ona zapravo zdrava,
normalna devojka koja je upravo saznala da je slobodna.
Sledeeg dana Elizabet je isprobala mlaznicu tua.

79

Krvna veza
Sidni eldon

13.

Tokom uskrnjeg praznika, u zavrnoj godini kole, kada je napunila osamnaest

godina, Elizabet je otila na desetak dana u vilu na Sardiniji. Nauila je da vozi i
prvi put je mogla sama da istrauje ostrvo. Vozala se uz obalu i poseivala mala
ribarska sela. Plivala je i sunala se na toplom mediteranskom suncu, a nou je
leala u krevetu i sluala alosno pevanje stena to ga je proizvodio blagi
povetarac dok je duvao kroz njih. Ila je na karneval u Tempio, na koji su svi
stanovnici sela doli u narodnim nonjama. Skrivene iza domino-maski, devojke
su pozivale mladie da pleu, i svi su doputali sebi da rade ono to inae ne bi u
drugim prilikama. Neki mladi bi moda mislio da zna sa kojom devojkom vodi
ljubav, ali sledeeg jutra nije vie bio siguran u to. Elizabet se inilo da celo selo
izvodi predstavu Straar.
Vozila se do Punta Mure i gledala Sardince dok spremaju jagnje-tinu na
otvorenoj vatri. Ostrvljani su joj davali seada, kozji sir u testu preliven vrelim
medom. Pila je ukusni selememont, domae belo vino koje se ne moe kupiti nigde
u svetu jer je suvie osetljivo za transport.
Elizabetino omiljeno svratiste je bila kafana Crveni lav u Porto ervu. To je bila
mala krma u podrumu, sa deset stolova za ruavanje i staromodnim barom.
Ona je taj odmor nazvala doba mladia. Radilo se o sinovima bogataa koji su u
oporima dolazili do Elizabet i stalno je iznova pozivali na kupanje i u vonju
automobilima. Bio je to prvi korak u obredu parenja.
Svaki od njih je vrlo dobra partija", uveravao ju je otac.
Za Elizabet su, meutim, svi oni bili glupai. Previe su pili, govorili i pipali je.
Bila je sigurna da je nisu eleli zbog nje same, zato to je moda inteligentno ili
asno ljudsko bie, ve zato to je ona Rofova, naslednica dinastije Rof. Elizabet
nije imala pojma da je izrasla u lepoticu, jer joj je bilo lake da o sebi i dalje misli
isto nego da poveruje u svoj odraz u ogledalu.
Izvodili su je na veere i vino, te pokuavali da je odvuku u krevet. Oseali su da
je Elizabet devica, a neka nerazumljiva logika njihovog mukog ega dovodila je u
zabludu svakog mladia da e se ona ludo zaljubiti ba u njega i zauvek biti
njegov rob ako joj oduzme nevinost. Bili su vrlo uporni u tome. Bez obzira na to
kuda su izvodili Elizabet, veeri su se uvek zavravale na isti nain. Hajdemo u
krevet." A ona ih je svaki put utivo odbijala.
Tako mladii nisu znali ta da misle o njoj. Znali su da je lepa, pa iz toga sledi da
mora biti glupa. Nikada im nije palo na pamet da je inteligentnija od njih. Ko je
ikada uo da je neka devojka istovremeno lepa i inteligentna?
I tako je Elizabet izlazila sa mladiima da bi ugodila ocu, ali svi su joj bili
dosadni.
Ris Vilijams je doao u vilu i Elizabet se iznenadila koliko je uzbuenje i
zadovoljstvo osetila to ga ponovo vidi. Bio je jo privlaniji nego to ga se seala.

80

Krvna veza
Sidni eldon

inilo se da je Ris srean to je vidi. ta se desilo s tobom?" upitao je.

Kako to misli?"
Da li si se pogledala u ogledalo u poslednje vreme?" Ona je pocrvenela.
Nisam."
Okrenuo se Semu. Ukoliko mladii nisu gluvi, tupavi i slepi, oseam da Liz
nee jo dugo biti s nama."
S nama! Elizabet je veoma godilo to je to rekao. Motala se oko njih dvojice
koliko je smela, sluei im pie i obavljajui sitne zadatke za njih, i uivala samo
da gleda Risa. Ponekad je sedela u pozadini, sluala ih dok razgovaraju o poslu i
to ju je ispunjavalo oduevljenjem. Govorili su o fuzijama i novim fabrikama, o
proizvodima koji su uspeli na tritu i onima koji nisu uspeli, i o razlozima za
neuspeh. Razgovarali su o konkurentima, planiranim strategijama i
prOtivmerama. Sve to je Elizabet zvualo uzbudljivo.
Jednoga dana dok je Sem radio u sobi u kuli, Ris je pozvao Elizabet na ruak.
Otili su kod Crvenog lava i Elizabet ga je posmatrala kako igra pikado sa
mukarcima u baru. udila se kako se Ris na svakom mestu osea kao da je kod
kue. Izgledalo je da se svugde uklapa. ula je jedan panski izraz koji nije mogla
da shvati sve dok nije videla Risa kako igra pikado. On je ovek koji se osea
oputeno u svojoj koi.
Sedeli su u uglu za malim stolom sa crveno-belim stolnjakom, jeli pastirsku pitu
uz pivo i razgovarali. Ris se raspitivao o koli.
,,U principu, nije tako loa", priznala je Elizabet. Shvatila sam koliko malo
znam."
Ris se nasmei. Vrlo malo ljudi stigne dotle. Zavrava kolu u junu, zar ne?"
Elizabet se pitala otkud on to zna. Da."
Da li zna ta eli da radi posle toga?"
Ona sama je u vie navrata postavljala to pitanje sebi. Ne. Zaista ne znam."
Zainteresovana si za brak?"
Srce joj je stalo na trenutak. Onda je shvatila da je to uobiajeno pitanje. Jo
uvek nisam nala nikoga." Pomislila je na gospoicu Ario i prijatne veere pored
kamina dok pada sneg. Glasno se nasmejala.
Neka tajna?" upita Ris.
Tajna." elela je da mu je poveri, ali ga ipak nije dovoljno poznavala. U stvari,
shvatila je, ona uopte ne poznaje Risa. Bio je armantni, zgodni stranac koji se
jednom saalio na nju i odveo je u Pariz na roendansku veeru. Znala je da je
izvanredan u poslu i dae njen otac oslanja na njega. Ali nije znala nita o
njegovom privatnom ivotu, ili pak o tome kakav je uopte ovek. Gledajui ga,
Elizabet je oseala da je on ovek sa vie lica i da mu emocije koje pokazuje slue
da sakrije one koje zaista osea. Elizabet se pitala da li njega iko zaista poznaje.

Ris je bio odgovoran za Elizabetin gubitak nevinosti.

Ideja da ode u krevet sa mukarcem sve vie je privlaila Elizabet. Delom je to
bila jaka fizika elja, koja bi je ponekad iznenada uhvatila i preplavila je poput

81

Krvna veza
Sidni eldon

talasa beznadenosti da je prosto oseala fiziki bol koji je nije naputao. Ali tu je
bila i velika radoznalost, potreba da sazna kako to izgleda. Naravno, nije mogla
da ode u krevet sa bilo kim. On mora da bude neko poseban, neko koga ona ceni i
ko ceni nju.
Jedne subotnje veeri, Elizabetin otac je priredio veliki prijem u vili.
Obuci najlepu haljinu", rekao joj je Ris. elim da te pokaem svima."
Uzbuena, Elizabet je bila sigurna da e ona biti Risova pratilja. Ali Ris je doao
na prijem u pratnji lepe plavokose italijanske princeze. Elizabet se oseala
prevarenom i bila je toliko uvreena da je otila u krevet sa pijanim, bradatim
ruskim slikarom po imenu Vasilov.
Cela, kratka avantura je bila katastrofa. Elizabet je bila toliko nervozna, a
Vasilov toliko pijan da joj je izgledalo da taj odnos nema ni poetak, ni sredinu, ni
kraj. Predigra se sastojala u tome da se Vasilov skinuo i stropotao na krevet. U
tom trenutku je bila u iskuenju da pobegne, ali je odluila da kazni Risa zbog
njegove izdaje. Skinula se i uvukla u krevet. Trenutak kasnije, bez nagovetaja,
Vasilov je uao u nju. Imala je udan oseaj. Nije bio neprijatan, ali nije se ni
zemlja zatresla. Osetila je kako je njegovo telo zadrhtalo, a trenutak kasnije je
zahrkao. Elizabet je ostala da lei ispunjena gaenjem prema samoj sebi. Bilo joj je
teko poverovati da su tolike pesme, knjige i stihovi napisani o ovom. Mislila je na
Risa i plakalo joj se. Tiho se obukla i otila kui. Kada je slikar sledeeg jutra telefonirao, njena domaica mu je kazala da ona nije kod kue, jer je Elizabet tako
htela. Narednog dana, vratila se u kolu.
Letela je avionom kompanije, sa ocem i Risom. Avion, koji je napravljen za
stotinu putnika, pretvoren je u luksuznu letilicu. Imao je dve velike, divno
opremljene spavae sobe u zadnjem delu, sa kompletnim kupatilima, udobnu
kancelariju, dnevnu sobu u sredini aviona, ukraenu slikama, i bogato opremljenu
kuhinju u prednjem delu. Elizabet ga je u sebi zvala oev arobni ilim.
Njih dvojica su skoro sve vreme razgovarali o poslu, a kad je Ris napokon bio
slobodan, on i Elizabet su odigrali partiju aha. Partija se zavrila remijem, i kada
je Ris rekao: Impresioniran sam", ona je pocrvenela od zadovoljstva.
Poslednjih nekoliko meseci u koli je brzo prolo. Bilo je vreme da pone da
razmilja o budunosti. Elizabet se seala Risovog pitanja: Da li zna ta eli da
radi u ivotu? Jo nije bila sigurna. Zbog starog Samjuela, Elizabet je neodoljivo
privlaio porodini posao i znala je da eli uestvovati u njemu, ali joj jo nije bilo
jasno ta bi mogla da radi. Moda bi mogla poeti da pomae ocu. Setila se svih
pria o tome kako je njena majka bila izvanredna domaica i koliko je bila
dragocena Semu. Probae da zauzme njeno mesto.
Tako e poeti.

82

Krvna veza
Sidni eldon

14.

Dok su plesali, vedski ambasador je slobodnom rukom stezao Elizabetinu

zadnjicu, a ona je pokuavala da to ignorie. Oi su joj znalaki ispitivale
elegantno obuene goste, orkestar, livrejisanu poslugu, vedski sto prepun
egzotinih jela, i bila je zadovoljna. To je dobra zabava.
Zabava se odravala u dvorani imanja na Long Ajlandu. Prisustvovalo je dve
stotine gostiju, onih koji su vani za kompaniju Rof i sinovi. Elizabet je odjednom
postala svesna da ambasador jo vie pritiska svoje telo uz njeno, pokuavajui
daje uzbudi. Dodirnuo je jezikom njeno uho i proaputao: Vi divno pleete."
,,I vi", rekla je Elizabet uz osmeh, odjednom izgubila korak i otrom potpeticom
stala na njegov prst. On je kriknuo od bola, a Elizabet je skrueno uzviknula:
Oprostite, ambasadore. Dozvolite da vam donesem pie."
Ostavila ga je i lako se provukla izmeu gostiju do bara, usput paljivo
proveravajui pogledom po dvorani da li je sve u savrenom redu.
Savrenstvo - to je zahtevao njen otac. Mada je Elizabet do sada bila domaica na
stotinu Semovih prijema, jo nije nauila da se opusti. Svaki prijem je bio dogaaj,
premijera, gde su desetine sitnica mogle krenuti naopako. Pa ipak, nikada nije bila
tako srena. Ostvario se njen deji san da bude uz oca, da mu bude korisna i
potrebna. Pomirila se sa injenicom da su njegove potrebe bezline i da se njena
vrednost meri time koliko doprinosi kompaniji. To je bio jedini kriterijum po
kojem Sem Rof procenjuje ljude. Postavi domaica na oevim prijemima, Elizabet
je uspela da ispuni prazninu koja je nastala posle majine smrti. Ali poto je bila
vrlo inteligentna, ona je istovremeno bila mnogo vie od toga. Prisustvovala je
poslovnim sastancima uz Sema, u avionima, inostranim hotelima i fabrikama, u
ambasadama i palatama. Gledala je kako otac koristi svoju mo, angaujui
milijarde dolara koje su mu na raspolaganju da kupuje i prodaje, rui i gradi. Rof i
sinovi su bili ogroman rog izobilja i Elizabet je bila svedok koliko je otac dareljiv
prema prijateljima i kako titi svoje bogatstvo od neprijatelja. To je bio fascinantan
svet, pun zanimljivih ljudi, a Sem Rof je upravljao svima njima. by voki
Kada je Elizabet pogledala po prostoriji, videla je da Sem sedi za barom i
razgovara sa Risom, jednim premijerom i senatorom iz Kalifornije. Otac ju je
ugledao i mahnuo joj. Dok mu je prilazila, setila se vremena od pre tri godine
kada je sve poelo.
Elizabet je odletela kui onog dana kad je diplomirala. Tada je imala osamnaest
godina. U to vreme, dom joj je bio u Bikmen Plejsu na Menhetnu. Ris je bio tamo
sa njenim ocem. Nekako je znala da e on biti tamo. Njegova slika je uvek bila na
tajnim mestima u njenim mislima, a u trenucima potitenosti, usamljenosti, ili
obeshrabrenosti, ona bi je izvadila da se ogreje uspomenama.

83

Krvna veza
Sidni eldon

U poetku je sve izgledalo beznadeno. Devojica od petnaest godina i

mukarac od dvadeset pet. Tih deset godina je moglo biti i stotinu. Ali
posredstvom neke arobne matematike alhemije, u osamnaestoj godini je razlika
u godinama bila manje vana. Kao da je ona starila bre od Risa, pokuavajui da
uhvati korak s njim.
Obojica mukaraca su ustali kada je ona ula u biblioteku, gde su oni
razgovarali o poslu. ,,A, Elizabet. Sada si stigla?" rekao je otac leerno.
Da."
Tako. Zavrila se kola."
Da." Dobro."
I to je bila dobrodolica za njen dolazak kui. Ris je krenuo prema njoj, smeei
se. Bilo je oigledno da mu je drago to je vidi. Izgleda divno, Liz. Kako je bilo
na dodeli diploma? Sem je hteo da doe, ali nije mogao da se izvue."
Govorio je sve to je njen otac trebalo da kae.
Elizabet se ljutila to se osea povreenom. To ne znai da je otac ne voli,
govorila je sebi. On je jednostavno posveen svetu u kojem ona nema nikakvu
ulogu. Da ima sina ukljuio bi ga u svoj svet; kerka je stranac za njega. Ona se ne
uklapa u plan korporacije.
Prekidam vas." Pola je prema vratima.
Samo trenutak", rekao je Ris. Okrenuo se ka Semu. Liz je stigla ba na vreme.
Moe pomoi na prijemu u subotu uvee."
Sem se okrenuo ka kerki kao da je ponovo procenjuje. Liila je na majku.
Posedovala je istu lepotu, istu prirodnu eleganciju. Traak zainteresovanosti se
pojavio u njegovim oima. Nije mu ranije palo na um da njegova kerka moe biti
pokretna imovina firme Rofi sinovi. Ima li veernju haljinu?"
Elizabet ga pogleda iznenaeno. Ja..."
Nije bitno. Idi i kupi haljinu. Da li zna kako se organizuje prijem?"
Elizabet proguta knedlu i izusti: Svakako." Nije li to jedna od prednosti
pohaanja vajcarske privatne kole za devojke? Tamo vas naue sve o pravilima
lepog ponaanja. Naravno da znam kako da organizujem zabavu."
Odlino. Pozvao sam jednu grupu iz Saudijske Arabije. Bie prisutno oko..."
Okrenuo se ka Risu.
Ris se nasmei Elizabet i ree: etrdeset. Plus ili minus nekoliko ljudi."
Prepustite sve meni", ree ona samouvereno. Veera je bila pravi promaaj.
Kuvar je po Elizabetinom nalogu za predjelo spremio koktel od koljki i rakova,
a posle toga je serviran cassoulet uz kvalitetno staro vino. Na nesreu, cassoulet
sadri svinjetinu, pa Arapi nisu taknuli ni koljke ni svinjetinu. Niti su pili
alkoholna pia. Gosti su samo gledali u hranu, ali je nisu jeli. Elizabet je sedela na
elu dugakog stola, nasuprot ocu, ni iva ni mrtva od stida.
Ris Vilijams je spasao situaciju. Nakratko je otiao u kabinet i telefonirao. Onda
se vratio u trpezariju i zabavljao goste zanimljivim priama, dok je posluga
raspremala sto.
Za tren oka stiglo je nekoliko ugostiteljskih kamioneta, i kao nekom arolijom
poela su da se pojavljuju raznovrsna jela. Kus-kus, jagnjetina en brochette, pirina

84

Krvna veza
Sidni eldon

i veliki tanjiri sa peenom piletinom i ribom, zatim slatkii, sir i svee voe. Svi su
uivali u hrani, osim Elizabet. Bila je toliko uznemirena da nije mogla da proguta
ni zalogaj. Svaki put kad bi pogledala Risa, primetila bi da je posmatra
zavereniki. Elizabet nije znala zato, ali oseala se ponienom to je Ris bio ne
samo svedok njene sramote, nego je i spasao. Kada se prijem konano zavrio i
poslednji gosti nerado otili u ranim jutarnjim asovima, Elizabet, Sem i Ris su
sedeli u dnevnoj sobi. Ris je sipao brendi.
Elizabet je duboko udahnula vazduh i okrenula se ocu: ao mi je zbog veere.
Da nije bilo Risa..."
Siguran sam da e sledei put uraditi bolje", rekao je Sem odluno.
Sem je bio u pravu. Od tog trenutka, kad god je Elizabet organizovala prijem,
bilo za etiri zvanice bilo za etiri stotine, paljivo bi prouila ta gosti vole a ta
ne, ta jedu i piju, i u kakvoj zabavi uivaju. Imala je katalog kartica sa podacima
o svakom gostu. Oni bi bili polaskani kada bi primetili da im nude njihovu
omiljenu vrstu vina, viskija ili cigareta, i to Elizabet razgovara o njihovom poslu
kao neko ko je dobro upoznat.
Ris je prisustvovao veini prijema, i svaki put je bio sa nekom lepom devojkom.
Elizabet ih je sve mrzela. Pokuala je da ih kopira. Ako bi doveo devojku koja je
podigla kosu, i Elizabet bi napravila istu frizuru. Probala je da se oblai kao
njegove devojke, da se ponaa na isti nain. Meutim, to nije ostavljalo nikakav
utisak na Risa. Izgledalo je da on nita ne primeuje. Razoarana, Elizabet je
odluila da bude onakva kakva stvarno jeste.
Kada je ujutro, na svoj dvadeset prvi roendan, Elizabet sila na doruak, Sem je
rekao: Narui za veeras karte za pozorite. Nakon toga je veera u Dvadeset
jedan."
Setio se", pomisli Elizabet, i to je ispuni neverovatnim zadovoljstvom.
A onda njen otac dodade: Bie nas dvanaestoro. Radiemo na bolivijskim
ugovorima."
Nije pomenula svoj roendan. Dobila je telegrame od nekoliko kolskih
drugarica, i to je bilo sve. A u est sati uvee stie ogroman buket cvea za
Elizabet. Bila je sigurna da je to od oca. Meutim, na karti je pisalo: Kakav divan
dan za divnu damu." U potpisu je stajalo Ris."
U sedam sati uvee, pri polasku u pozorite, otac primeti cvee i rasejano upita:
Ima udvaraa, je li?"
Elizabet je bila u iskuenju da kae: To je roendanski poklon", ali ta bi
vredelo? Besmisleno je podseati one koje volite na to da vam je roendan.
Gledala je kako otac odlazi i pitala se kako da provede vee. Dvadeset prvi
roendan joj je uvek izgledao kao vana prekretnica. Znaio je odrastanje, sticanje
slobode i to da postaje ena. Dakle, to je taj arobni dan, a ona se osea kao i
prole ili pretprole godine. Zato se nije setio? Da li bi se setio da je ona sin?
Pojavio se batler daje pita za veeru, no Elizabet nije bila gladna. Oseala se
usamljenom i naputenom. Saaljevala je sebe, ali nije bila razoarana samo zbog
toga to ne proslavlja roendan. Razlog su bili svi roendani u prolosti na kojima
je bila usamljena, bol zbog odrastanja bez majke, oca ili nekoga ko bi brinuo o njoj.

85

Krvna veza
Sidni eldon

U deset sati uvee bila je u kunoj haljini i sedela u dnevnoj sobi u tami, pored
kamina, kad se zau glas: Srean roendan."
Ukljuila su se svetla i na vratima je stajao Ris Vilijams. Priao joj je i prekorno
rekao: Ovako se ne proslavlja roendan. Koliko puta devojka puni dvadeset
jednu godinu?"
Ja... mislila sam da veeras treba da bude sa mojim ocem", ree Elizabet sva
zbunjena.
Bio sam tamo. On je pomenuo da si veeras sama kod kue. Obuci se. Idemo na
veeru."
Elizabet odmahnu glavom. Nije prihvatala njegovo saaljenje. Hvala ti, Rise.
Ja... stvarno nisam gladna."
Ja jesam, a mrzim da jedem sam. Dajem ti pet minuta da se spremi, ili te
vodim ovako obuenu."
Jeli su na Long Ajlandu, gde su poruili hamburgere s ilijem, preni crni luk i
pivo, i razgovarali. Za Elizabet je to bilo mnogo bolje od veere kod Maksima. Sva
Risova panja bila je usmerena na nju, a ona je shvatala zato je tako prokleto
privlaan enama. Ne samo zbog svog izgleda, nego zato to iskreno voli ene i
uiva da bude s njima. Uz njega se Elizabet oseala kao daje posebna osoba i da
on stoga eli da bude jedino s njom. Zato nije ni udno, mislila je Elizabet, to se
svaka ena zaljubi u njega.
Ris joj je govorio malo o svom detinjstvu u Velsu, i to je iz njegovih usta zvualo
divno, avanturistiki i veselo. Pobegao sam od kue", rekao je, jer sam veoma
eleo sve da vidim i probam. eleo sam da se poistovetim sa svakim koga vidim.
Nisam bio dovoljan sam sebi. Moe li da razume to?"
O, kako ga je dobro razumela!
Radio sam u parkovima i na plaama, a jednoga leta sam dobio posao da
sputam turiste na coracle niz Rosili i..."
ekaj, ekaj", prekinu ga Elizabet. Staje Rosili i ta je coracleV Rosili je
neobuzdana, brza reka, puna opasnih brzaka i struja. Coracle je drevni kanu
napravljen od drvenih letava i nepromoive ivotinjske koe, koji potie iz
vremena pre rimskog osvajanja. Nikada nisi bila u Velsu, zar ne?" Ona odmahnu
glavom. Svideo bi ti se." Znala je da bi joj se svideo. U dolini Nit je vodopad,
najlepi prizor na svetu. Kao i predivna mesta: Eiber-Eidi, Karbadi, Portkleis,
Kilgeti i Langam", reci su se kotrljale sa njegovog jezika kao vesela muzika. To je
divlja, neukroena zemlja, puna arobnih iznenaenja." ,,A ti si ipak otiao iz
Velsa."
Ris joj se nasmei i ree: ,,U sebi sam oseao udnju. eleo sam da posedujem
svet."
Meutim, nije joj rekao da tu udnju jo uvek osea.
Tokom naredne tri godine Elizabet je za svog oca bila nezamenljiva. Zadatak joj
je bio da se potara da mu ivot bude ugodan kako bi se koncentrisao na
najhitnije: na posao. Potpuno joj je prepustio brigu da vodi rauna o njegovom
ivotu. Ona je zapoljavala i otputala poslugu, otvarala i zatvarala njihove kue
prema oevim potrebama i prireivala prijeme.

86

Krvna veza
Sidni eldon

tavie, ona je bila njegove oi i ui. Posle poslovnih sastanaka traio je njeno
miljenje o odreenoj osobi, ili joj je objanjavao zato je postupio na odreeni
nain. Posmatrala je kako donosi odluke koje utiu na ivot stotine hiljada ljudi i
uestvuju u prometu stotine miliona dolara. ula je kako efovi drava mole
Sema Rofa da otvori fabriku u njihovoj zemlji, ili ga pak preklinju da ne zatvori
neku od svojih fabrika.
Posle jednog sastanka Elizabet je rekla: Neverovatno je. Ja... imam utisak da
upravlja nekom zemljom."
Otac se nasmejao i odgovorio: Kompanija Rof i sinovi ima vei prihod od tri
etvrtine zemalja u svetu."
Putujui sa ocem, Elizabet se ponovo upoznavala sa drugim lanovima porodice
Rof, roacima i roakama i njihovim enama i muevima.
Kao tinejderka, viala ih je za vreme praznika kada su dolazili u neku od
tatinih kua, ili kada ih je ona poseivala tokom kratkih kolskih raspusta.
Simoneta i Ivo Palai iz Rima su joj uvek bili najzabavniji. Bili su otvoreni i
prijatni, a uz Iva se Elizabet uvek oseala kao ena.
On je bio na elu italijanskog ogranka kompanije Rof i sinovi, i bio je vrlo
uspean. Ljudi su voleli da rade s njim. Elizabet se seala ta joj je rekla jedna
drugarica kada je upoznala Iva. Zna li ta mi se dopada kod tvog roaka?
Poseduje toplinu i arm." Ba takav je Ivo: topao i armantan.
U Parizu su bili Elen Rof-Martel i njen mu arl. Elizabet nikada nije zaista
razumela Elen, niti se oseala prijatno u njenom drutvu. Ona je uvek bila
ljubazna prema Elizabet, ali je u njoj bilo neke uzdranosti koju Elizabet nije
uspevala da prihvati. arl je bio ef francuske filijale Rofa i sinova. Bio je struan,
ali je Elizabet vie puta ula oca kako kae da mu nedostaje energija. Postupao je
po nareenjima, ali nije imao inicijative. Sem ga nikad nije zamenio jer je
francuski ogranak poslovao sa velikim profitom. Elizabet je podozrevala da Elen
Rof-Martel ima velikog udela u tom uspehu.
Elizabet je volela Anu Rof Gasner, roaku iz Nemake, i njenog mua Valtera.
ula je porodini tra da se Ana Rof udala za oveka ispod svog nivoa. Valter
Gasner je vaio za crnu ovcu porodice, za lovca na miraz, koji se oenio
neprivlanom enom mnogo starijom od sebe, zbog njenog novca. Elizabet se nije
slagala s tim daje njena roaka neprivlana. Uvek je smatrala daje Ana stidljiva,
osetljiva osoba, povuena i uplaena. A Valter joj se pak dopao na prvi pogled.
Bio je zgodan kao filmska zvezda, ali nije bio ni nadmen ni folirant. Izgledalo je
da je iskreno zaljubljen u Anu i Elizabet nije verovala u one grozne glasine o
njemu.
Od svih roaka, najvie je volela Aleka Nikolsa. Majka mu je bila iz porodice
Rof i udala se za ser Dorda Nikolsa, treeg baroneta. Elizabet se uvek obraala
Aleku kada je imala neki problem. Moda zbog njegove osetljivosti i nenosti, on
je devojici izgledao kao vrnjak, a ona je tek sada shvatala daje to bio veliki
kompliment za njega. Uvek je postupao sa njom kao sa sebi ravnom, i bio je
spreman da je posa-vetuje i pomogne joj. Elizabet se seala kako je jednom, u
trenutku tekog oaja, odluila da pobegne od kue. Spakovala je kofer i onda je

87

Krvna veza
Sidni eldon

impulsivno telefonirala Aleku u London da mu kae zbogom. On je bio usred

sastanka, ali je doao do telefona i razgovarao sa njom vie od sata. Kada je
zavrio, Elizabet je odluila da oprosti ocu i prui mu jo jednu priliku. Takav je
ser Alek Nikols. Njegova ena Vivijan je neto drugo. Ako se Alek moe smatrati
velikodunim i promiljenim, onda je Vivijan sebina i lakomislena. Ona je
najsebinija osoba koju je Elizabet ikada upoznala.
Pre vie godina, kada je Elizabet provodila vikend u njihovoj seoskoj kui u
Glosteriru, otila je sama na izlet. Poto je poela kia, rano se vratila kui. Ula je
na sporedna vrata i dok je ila hodnikom, iz kabineta je ula poviene glasove.
Umorna sam da izigravam dadilju", govorila je Vivijan. Uzmi svoju malu,
dragocenu roaku i sam je zabavljaj veeras. Ja idem u London. Imam zakazan
sastanak."
Sigurno ga moe otkazati, Viv. Dete e biti kod nas jo jedan dan i ona..."
Izvini, Alek. Raspoloena sam za dobro tucanje i to u uraditi veeras."
Pobogu, Vivijan!"
O, idi doavola! Ne guraj nos u moje poslove."
U tom trenutku, pre nego to se Elizabet pomerila, Vivijan je izletela iz kabineta.
Brzo je pogledala u iznenaenu Elizabet i veselo joj se obratila: Tako brzo si se
vratila, duo?" Potom je krupnim koracima otila na sprat.
Na vratima se pojavio Alek. Blagim glasom ju je pozvao: Ui, Elizabet."
Nerado je ula u kabinet. Primetila je da Alekovo lice gori od sramote. Elizabet
je oajniki elela da ga utei, ali nije znala kako. On je priao velikom
trpezarijskom stolu, uzeo lulu, napunio je du-vanom i zapalio. inilo joj se da to
traje itavu venost.
Mora razumeti Vivijan." Elizabet je odgovorila: Alek, to se mene ne tie. Ja..."
U izvesnom smislu, tie te se. Svi smo mi jedna porodica. Ne elim da loe
misli o njoj."
Elizabet nije mogla da veruje svojim uima. Posle te neverovatne scene i rei
koje je upravo ula, Alek brani svoju enu.
Ponekad u braku", nastavio je Alek, mu i ena imaju razliite potrebe."
Napravio je neugodnu pauzu, traei pravi izraz. Ne mogu da krivim Vivijan, jer
ja... ja ne mogu da ispunim neke njene potrebe. Nije ona kriva. Razume li?"
Elizabet nije bila u stanju da se zaustavi. Da li... da li ona esto izlazi s drugim
mukarcima?"
Naalost, izlazi."
Elizabet je bila uasnuta. Zato je ne napusti?"
On se blago osmehnuo. Ne mogu da je ostavim, drago dete. Vidi, jaje volim."
Sledeeg dana, Elizabet se vratila u kolu. Od tada joj je Alek bio blii od svih
ostalih.
Ve neko vreme Elizabet je bila zabrinuta zbog oca. Bilo je oigledno da je
zaokupljen neim i da ima briga, ali ona nije imala pojma ta je posredi. Kada ga
je pitala o tome, odgovorio je: Samo jedan mali problem koji moram da resim.
Priau ti kasnije o tome."

88

Krvna veza
Sidni eldon

Postao je tajanstven i Elizabet vie nije imala pristupa njegovim linim

dokumentima. A kada joj je rekao: Sutra odlazim u amoni na planinarenje",
Elizabet je bila zadovoljna. Znala je da mu je potreban odmor. Smrao je i bio bled
i umoran.
Rezervisau ti sobu", rekla je Elizabet.
Ne brini. Ve je rezervisana."
To takode nije liilo na njega. Sledeeg jutra je odleteo za amoni. Tada gaje
videla poslednji put. Poslednji put u ivotu...
Elizabet je leala u spavaoj sobi i priseala se prolosti. inilo joj se da smrt
njenog oca nije stvarna, moda zato to je bio tako pun ivota.
On je bio poslednji, osim nje, koji je nosio prezime Rof. ta e se sada desiti sa
kompanijom? Njen otac je drao kontrolni paket akcija. Pitala se kome je ostavio
akcije.
Krajem sledeeg dana Elizabet je dobila odgovor na ovo pitanje. Semov advokat
se pojavio u kui. Doneo sam kopiju testamenta vaeg oca. Oprostite to vas
ometam u vaem bolu, ali mislim da je najbolje da odmah sve znate. Vi ste jedini
oev naslednik. To znai da je kontrolni paket akcija firme Rof i sinovi u vaim
rukama."
Elizabet je bilo teko da poveruje u to. Sigurno nije oekivao da ona vodi
kompaniju. Zato?" pitala je. Zato ja?"
Advokat je oklevao, a zatim odgovorio: Smem li da budem iskren, gospoice
Rof? Va otac je bio relativno mlad ovek. Siguran sam da se nadao da e jo dugo
iveti. Ubeen sam da bi blagovremeno napravio drugi testament u kojem bi
odredio ko e preuzeti kompaniju. Verovatno se jo nije bio odluio." Slegnuo je
ramenima. Meutim, sve to je pretpostavka. injenica je da je veinski deo sada
u vaim rukama. Vi morate odluiti ta ete da radite sa njim i kome ete ga dati."
Na trenutak ju je prouavao, pa nastavio: Do sada u upravnom odboru firme Rof
i sinovi nije bilo nijedne ene, ali... pa, zasad vi preuzimate oevo mesto. U petak je
u Cirihu sastanak upravnog odbora. Da li ete moi da prisustvujete?"
Sem bi to oekivao od nje.
Kao i stari Samjuel.
Doi u", rekla je Elizabet.

89

Krvna veza
Sidni eldon

KNJIGA DRUGA

90

Krvna veza
Sidni eldon

15.
PORTUGAL.
SREDA, 9. SEPTEMBAR.
PONO.

U spavaoj sobi malog iznajmljenog stana u Rua dos Bombeiros, krivudavoj,

opasnoj, zabaenoj ulici Alto Estorila, snimala se filmska scena. U sobi je bilo
etvoro ljudi. Snimatelj, i na krevetu dvoje aktera u sceni: mukarac tridesetih
godina i mlada plavua divnog tela. Ona je imala samo jarkocrvenu traku vezanu
oko vrata. Mukarac je bio ogroman, sa ramenima rvaa i preterano miiav, bez
malja na grudima. Njegov falus, ak i neukruen, bio je ogroman. etvrta osoba u
sobi je bio posmatra koji je sedeo u pozadini, sa crnim eirom irokog oboda i
tamnim naoarima.
Snimatelj je upitno pogledao posmatraa i on je klimnuo glavom. Zatim je
pritisnuo dugme i kamera je poela za zuji. Panja. Poinjemo", rekao je
glumcima.
Mukarac je kleknuo iznad devojke i ona stavi njegov penis u usta. On odmah
poe da raste a devojka ga izvadi i ree: Boe, kako je velik!"
Gurni ga u nju", naredi snimatelj.
Mukarac se spusti na devojku i stavi joj penis meu noge. Polako, duo." Glas
joj je bio otar i ljutit.
Morate da izgledate kao da uivate."
Kako mogu kada je velik kao jebena lubenica."
Posmatra se naginjao napred, posmatrajui svaki pokret dok je mukarac
ulazio u nju. Devojka ree: O, boe, oseam se divno. Samo polako, duo."
Posmatra je sve tee disao dok je gledao scenu na krevetu. Ovo je bila trea po
redu devojka, jo lepa od prethodnih.
Bacala se po krevetu tiho jeei. O, da", dahtala je. Nemoj stati!" Zgrabila je
partnerove kukove i privukla ih sebi. Njegovi pokreti su bili sve intenzivniji i bri
dok joj je besomuno zabijao alatku. Ona ubrza kretanje i zari nokte u njegova
gola lea. O, da", stenjala je. Da, da, da! Svravam!"
Snimatelj pogleda posmatraa i on mu klimnu glavom, dok su mu oi sijale iza
tamnih naoara.
Sada!" viknu snimatelj mukarcu na krevetu.
Devojka, obuzeta pomamnim zanosom, nije ga ni ula. Kada joj se po licu razlio
talas divljeg zadovoljstva i telo poe da drhti, ogromne mukareve ruke se
sklopie oko njenog vrata i poee da ga steu spreavajui je da udahne vazduh.
Buljila je u njega zbunjeno, a onda je odjednom, uasnuta, shvatila ta se deava.

91

Krvna veza
Sidni eldon

Posmatra je pomislio: Sada je trenutak. Sada] Boel Pogledaj joj oil Rairile su se
od straha. Bezuspeno se borila da se oslobodi elinog stiska oko vrata. Njeno
telo je jo uvek proimalo zadovoljstvo, a blaenstvo orgazma i neobuzdano
drhtanje u samrtnoj agoniji su se stapali u jedno.
Telo posmatraa je oblio znoj. Uzbuenje je bilo nepodnoljivo. Devojka je
umirala u trenutku najveeg ivotnog zadovoljstva, gledajui smrti pravo u oi.
To je bilo predivno.
Odjednom je sve bilo gotovo. Posmatra je sedeo iznemogao od zadovoljstva
diui polako i duboko. Devojka je bila kanjena. Posmatra se oseao kao bog.

92

Krvna veza
Sidni eldon

16.

CIRIH.
PETAK, 11. SEPTEMBAR.
PODNE.

Glavno sedite kompanije Rof i sinovi zauzimalo je ezdeset hektara uz

pretenbah na zapadnoj periferiji Ciriha. Upravna zgrada je bila moderna
dvanaestospratna staklena graevina koja se dizala iznad zgrade za nauna
istraivanja, proizvodnih pogona, eksperimentalnih laboratorija, planskih
odeljenja i eleznikih koloseka. To je bio mozak irom sveta rasprostranjene
imperije Rof i sinovi.
Prijemni hol je bio apsolutno moderan, obojen u zeleno-bele nijanse, sa danskim
nametajem. Iza staklenog pulta sedela je recepcionerka, a svakog kome je bilo
dozvoljeno da ue u zgradu pratio je vodi. Na desnoj strani, u dubini hola,
nalazili su se liftovi. Jedan je bio brzi lift samo za predsednika kompanije.
Jutros su brzi lift koristili lanovi upravnog odbora. Proteklih nekoliko sati oni
su pristizali iz raznih delova sveta avionom, vozom, helikopterom ili limuzinom.
Sada su svi bili u ogromnoj, visokoj, hrastovinom obloenoj sali za sastanke: ser
AlekNikols, Valter Gasner, Ivo Palai i arl Martel. Od prisutnih u sali, jedino Ris
Vilijams nije bio lan odbora. by voki
Zakuska i pie bili su postavljeni na bonom stolu, ali niko u sali ih nije ni
pipnuo. Svi su bili napeti, nervozni i zaokupljeni svojim mislima.
U salu je ula Kejt Erling, sposobna vajcarkinja stara oko pedeset godina.
Stigao je automobil gospoice Rof."
Oima je prela po sobi kako bi se uverila da je sve u redu: olovke, blokovi,
srebrni bokal sa vodom ispred svakog lana odbora, cigare i cigarete, pepeljare,
ibice. Kejt Erling je bila lina sekretarica Sema Rofa petnaest godina. injenica da
je on mrtav nije bila razlog da snizi njegov ili svoj standard. Zadovoljna, ona
klimnu glavom i ode.
Dole, ispred upravne zgrade, Elizabet Rof je izlazila iz limuzine. Bila je u crnom,
po meri ivenom odelu, i beloj bluzi. Nenaminkana. Izgledala je mnogo mlaa
od dvadeset etiri godine, bleda i ranjiva.

93

Krvna veza
Sidni eldon

Novinari su je ekali. im je krenula prema zgradi, okruili su je televizijski,

radio i novinski reporteri sa kamerama i mikrofonima.
,Ja sam iz L'Europea, gospoice Rof. Moete li nam dati izjavu? Ko e preuzeti
kompaniju sada kada je va otac...?"
Gospoice Rof, molim vas, pogledajte ovamo. Moe li jedan veliki osmeh za
nae itaoce?"
Asoiejtedpres, gospoice Rof. ta znate o testamentu svoga oca?"
Njujorki Dejli njuz. Zar va otac nije bio iskusan planinar? Da li su saznali
kako...?"
Vol strit durnal. Moete li nam rei neto o finansijskom...?"
,, Ja sam iz londonskog Tajmsa. Planiramo da napiemo jedan lanak o Rof..."
Elizabet se probijala prema holu u pratnji trojice lanova obezbeenja koji su se
gurali kroz more reportera. Jo jedan snimak, gospoice Rof..."
Elizabet je bila u liftu i za njom su se zatvorila vrata. Duboko je uzdahnula i
zadrhtala. Sem je mrtav. Zato je ne ostave na miru?
Nekoliko trenutaka kasnije, Elizabet je ula u salu za sastanke. Prvi ju je
pozdravio Alek Nikols. Stidljivo je zagrlio i rekao: ao mi je, Elizabet. Za sve nas
je to bio takav ok. Vivijan i ja smo pokuali da ti telefoniramo ali..."
Znam. Hvala, Alek. Hvala za pismo."
Priao joj je Ivo Palai i poljubio je u oba obraza. Cara, ta da kaem? Jesi li
dobro?"
Da, dobro sam. Hvala, Ivo." Okrenula se. Zdravo, arl." Elizabet, Elen i ja
smo potreseni. Ako moemo neto da..." Hvala ti."
Valter Gasner je priao Elizabet i nespretno rekao: Ana i ja elimo da izrazimo
nau veliku alost zbog onoga to se dogodilo tvom ocu."
Elizabet je uzdigla glavu i rekla: Hvala ti, Valtere."
Nije elela da bude ovde gde su je svi podseali na oca. Htela je da pobegne, da
bude sama.
Ris Vilijams je stajao po strani i, posmatrajui Elizabetino lice, mislio je: Ako ne
prestanu, ona e se sruiti." Obazrivo je proao kroz gomilu, uhvatio je za ruku i
rekao: Zdravo, Liz."
Zdravo, Rise." Poslednji put ga je videla kada je doao u njenu kuu i doneo joj
vest o Semovoj smrti. inilo joj se da je to bilo pre nekoliko godina. Ili pre
nekoliko sekundi. A prolo je samo nedelju dana.
Ris je bio svestan koliko je napora trebalo Elizabet da ostane pribrana. Rekao je:
Poto su svi ovde, mogli bismo poeti." Nasmeio se ohrabrujue. Ovo nee
trajati dugo."
Zahvalno mu se nasmeila. Mukarci su zauzeli uobiajena mesta za velikim
pravougaonim hrastovim stolom. Ris je odveo Elizabet do proelja stola i izvukao
stolicu za nju. Oeva stolica, pomisli Elizabet. Sem je sedeo ovde i predsedavao
sastancima.
arl je govorio: Poto nemamo..." zapeo je i okrenuo se Aleku. Zato vi ne
vodite sastanak?"
Alek je pogledao prisutne koji promrmljae da se slau. Dobro."

94

Krvna veza
Sidni eldon

On pritisnu dugme na stolu ispred sebe i pojavi se Kejt Erling s notesom.

Zatvorila je vrata, privukla stolicu i spremila notes i olovku za pisanje.
Alek poe: Mislim da u ovim okolnostima moemo preskoiti formalnosti. Svi
smo pretrpeli veliki gubitak. Ali..." pogledao je Elizabet kao da se izvinjava ...u
ovom trenutku je najvanije da kompanija Rof i sinovi pokae svetu da je i dalje
jaka."
D'accord. U poslednje vreme u tampi nas prilino napadaju", promumla arl.
Elizabet pogleda u njegovom pravcu i upita: Zato?"
Kompanija se ba sada suoava sa mnogim neuobiajenim problemima, Liz",
objasni Ris. Upleteni smo u mune parnice, vladi istrauje nae aktivnosti, a neke
banke nas pritiskaju. Nita od toga ne valja za nau reputaciju. Ljudi kupuju
farmaceutske proizvode jer veruju kompaniji koja ih proizvodi. Ako izgubimo to
poverenje, gubimo kupce."
Nai problemi nisu nereivi", ree Ivo umirujue. Vano je da se kompanija
odmah reorganizuje."
Kako?" upita Elizabet.
Prodajom naih akcija drugim licima", odgovori Valter. arl dodade: Tako
bismo vratili sve bankarske kredite i ostalo bi nam dovoljno novca..." Nije dovrio
reenicu. Elizabet pogleda Aleka. Da li se ti slae?" Mislim da smo svi saglasni,
Elizabet."
Zavalila se u stolici i duboko zamislila. Ris je pokupio neke papire, ustao i doneo
ih Elizabet. Spremio sam sve potrebne dokumente. Samo treba da ih potpie."
Ona pogleda papire pred sobom. ta e se dogoditi ako ih potpiem?"
arl ponovo progovori: Desetak meunarodnih brokerskih firmi je spremno da
formira konzorcijum radi osiguranja emisije akcija. Oni e garantovati prodaju po
ceni o kojoj se mi zajedniki dogovorimo. Kada je ovako velika ponuda u pitanju,
sigurno e biti i velikih firmi i privatnih lica."
Misli na banke i osiguravajua drutva?", upita Elizabet.
arl klimnu glavom. Upravo tako."
,,I oni e imenovati svoje ljude u upravni odbor?"
To je uobiajeno..."
U stvari, oni e upravljati kompanijom Rof i sinovi", ree Elizabet.
Mi emo i dalje biti u upravnom odboru", brzo se ubaci Ivo.
Elizabet se okrenu arlu. Rekao si daje konzorcijum berzanskih posrednika
spreman da stupi u akciju."
arl klimnu glavom. Da."
Pa zato nisu to uinili?"
On pogleda u nju, zbunjen. Ne razumem."
Ako je za kompaniju najbolje da vie ne bude u rukama porodice ve da se
prepusti strancima, zato to nije uinjeno ranije?"
Zavladala je nelagodna tiina. Konano progovori Ivo: Odluka mora biti
jednoglasna, cara. Svi u odboru se moraju sloiti."
Ko se nije sloio?" upita Elizabet.
Ovog puta je tiina bila jo dua.

95

Krvna veza
Sidni eldon

Konano Ris progovori: Sem."

Elizabet odjednom shvati ta joj je smetalo otkako je ula u ovu prostoriju. Svi su
joj izrazili sauee zbog oeve smrti i rekli koliko ih je ona pogodila i rastuila, a
istovremeno je atmosfera u sali bila naelektrisana od uzbuenja zbog... udno je
da joj je na um pala re pobeda. Spremili su sve dokumente. Samo treba da ih
potpie. Ako je ispravno to to oni ele, zato se njen otac protivio tome? Glasno je
postavila to pitanje.
Sem je imao svoje ideje", objasnio je Valter. Tvoj otac je ponekad bio
tvrdoglav."
Kao i stari Samjuel, pomisli Elizabet. Nikada ne putaj umiljatog lisca u
kokoinjac jer e jednom sigurno ogladneti. A Sem nije hteo da proda akcije. Mora
da je imao dobar razlog. :
Ivo poe da govori: Veruj mi, cara, mnogo je bolje da sve prepusti nama. Ti se
ne razume u ovo."
Elizabet tiho izusti: Htela bih da razumem."
Zato da se gnjavi sa ovim?", pobuni se Valter. Kada se prodaju tvoje akcije,
imae ogromnu koliinu novca, vie nego to e ikada moi da potroi. Moe
da ode kuda god eli i da uiva.''
Te Valterove rei su imale smisla. Zato da se uplie? Samo treba da potpie
dokumente pred sobom i ode.
Elizabet, samo gubimo vreme. Nema izbora", ree arl nestrpljivo.
U tom trenutku Elizabet je shvatila da ima izbora. Kao to je i njen otac imao
izbora. Ili e otii odavde i dopustiti im da rade sa kompanijom sve to hoe, ili e
ostati i saznati zato svi toliko ele da prodaju akcije, zato toliko navaljuju na nju.
Oseala je pritisak, koji je bio toliko jak da ga je fiziki oseala. Svi u toj prostoriji
su eleli da ona potpie dokumente.
Pogledala je Risa, pitajui se ta on misli. Na licu mu je bio neodreen izraz.
Elizabet pogleda Kejt Erling, dugogodinju Semovu sekretaricu. Volela bi da
nasamo razgovara s njom. Svi su gledali Elizabet ekajui da se ona sloi.
Neu da potpiem", ree ona. Bar ne odmah."
Na trenutak svi zanemee od zaprepaenja. A onda progovori Valter: Ne
razumem, Elizabet." Lice mu je bilo sivo. Naravno da mora! Sve je
organizovano."
Valter je u pravu. Mora potpisati", kaza arl besno.
Govorili su uglas, navaljujui na Elizabet nejasnom i ljutitom zbrkom rei.
Zato nee da potpie?", zahtevao je Ivo odgovor.
Nije mogla da im kae: Zato to moj otac ne bi potpisao. Zato to me pourujete.
Instinktivno je oseala da neto nije u redu i odluila je da sazna ta je to. Zato je
samo rekla: Treba mi malo vie vremena da razmislim o tome."
Mukarci su se zgledali.
Koliko vremena, cara?"
Jo ne znam. Hou da saznam ta to povlai za sobom."
Valter je eksplodirao. Doavola, ne moemo..."
Mislim daje Elizabet u pravu", umea se Ris odseno.

96

Krvna veza
Sidni eldon

Svi prisutni pogledae u njega, a on nastavi: Ona treba da dobije priliku da

stekne jasnu sliku o problemima sa kojima se kompanija suoava i onda da
donese odluku."
Pokuavali su da svare to je Ris rekao. Slaem se s tim", ree Alek.
Gospodo", progovori arl ogoreno, sloili se mi ili Elizabetinim rukama." Ivo
pogleda Elizabet. Cara... mora brzo odluiti. Odluiu brzo", obea ona.
Prisutni su je gledali, svako okupiran svojim mislima. Jedan od njih je pomislio:
O, boe. I ona e morati da umre.

97

Krvna veza
Sidni eldon

17.

Elizabet je oseala strahopotovanje, kad je kompanija u pitanju.

esto je dolazila u oevo sedite u Cirihu, ali uvek kao posetilac. Mo je bila u
njegovim rukama, a sada je bila u njenim. Pogledala je po ogromnoj kancelariji i
osetila se kao varalica. Prostoriju je divno uredio Ernst Hol. Na jednom kraju je
stajala Rendgenova komoda, a iznad nje je visio Mileov pejza. Ispred kamina je
stajao kau prekriven koom divokoze, te veliki sto za kafu i etiri udobne stolice.
Po zidovima su visile Renoarove, agalove i Kleove slike, kao i dve Kurbeove iz
ranog perioda. Sto je bio od masivnog komada crnog mahagonija. Pored njega, na
velikom komandnom pultu, stajali su ureaji za komunikaciju - niz telefona sa
direktnim linijama za sva sedita kompanije rasuta irom sveta. Bila su tu i dva
crvena telefona sa ureajima za ifrovanje, sloen interfonski sistem, teleprinter i
druga oprema. Iza stola je visio portret starog Samjuela Rofa.
Bona vrata su vodila u garderobu sa plakarima od kedrovine i nizom fioka.
Neko je sklonio Semovu odeu i Elizabet mu je bila zahvalna zbog toga. Prola je
kroz poploano kupatilo sa mermernom kadom i tu-kabinom. isti frotirski
pekiri su visili na toplim draima. Ormani za lekove je bio prazan. Uklonjen je
i sav pribor koji je imao veze sa oevim svakodnevnim ivotom. Verovatno je to
uinila Kejt Erling. Dokono se pitala da li je Kejt bila zaljubljena u Sema.
U sklopu apartmana predsednika nalazila se velika sauna, potpuno opremljena
teretana, frizerski salon i trpezarija za stotinu ljudi. Kada su organizovani prijemi
za strane goste, u cvetnom aranmanu u sredini stola bi bila stavljena zastavica
njihove zemlje.
Osim toga, tu je bila i Semova privatna trpezarija, ukusno ureena, sa oslikanim
zidovima.
Kejt Erling je objasnila Elizabet: Tokom dana rade dva kuvara, a nou jedan.
Ako imate vie od dvanaest gostiju na ruku ili veeri, treba da obavestite kuvare
dva sata ranije."
Elizabet je sedela za stolom sa gomilom dokumenata, beleaka, statistikih
podataka i izvetaja, i nije znala odakle da pone. Razmiljala je o ocu kako sedi
ovde, na ovoj stolici, za ovim stolom i odjednom se suoila s nepodnoljivim
gubitkom. Sem je bio tako sposoban i izvanredan. Kako joj je sada potreban!
Uspela je da nakratko vidi Aleka, pre nego to se vratio u London.
Ne uri", posavetovao ju je. Ne dozvoli da iko vri pritisak na tebe."
Dakle, on je razumeo njena oseanja.
Alek, misli li da treba da dozvolim prodaju akcija?"
On joj se nasmei i nespretno ree: Naalost, mislim, mudrice, a to onda znai
da imam line interese, zar ne? Akcije nam nisu korisne sve dok ih ne prodamo.
Sada sve zavisi od tebe."

98

Krvna veza
Sidni eldon

Elizabet se priseala tog razgovora dok je sedela sama u ogromnoj kancelariji.

Oseala je neodoljivo iskuenje da telefonira Aleku. Trebalo je samo da kae:
Predomislila sam se." I da ode. Ovde joj nije mesto. Oseala se nepodesnom.
Gledala je niz dugmadi interfona na komandnom pultu. Ispod jednog od njih
bilo je ime Risa Vilijamsa. Premiljala je trenutak, a onda naglo pritisnula dugme.

Ris je sedeo s druge strane stola i posmatrao jei Elizabet je tario znala ta on
misli, ta svi oni misle. Da joj nije mesto ovde. by voki
Ono jutros na sastanku je bilo kao grom iz vedrog neba", ree Ris.
ao mi je ako sam sve uznemirila."
On se nasmeja. Uznemirila ih je pogrena re. Sve si ih okirala. Sve je trebalo
da ide ablonski. Ve je bilo spremljeno saoptenje za javnost." Kratko ju je
prouavao. ta te je nateralo da odbije da potpie dokumente, Liz?"
Kako da mu objasni da je u pitanju neko oseanje, intuicija? Smejae joj se.
Meutim, i Sem je odbio da se prodaju akcije kompanije Rof i sinovi. Mora saznati
zato.
Kao da joj je proitao misli, Ris ree: Tvoj ukundeda je osnovao ovu firmu kao
porodini posao da bi spreio ulazak stranaca. Ali tada je to bila mala kompanija.
Vremena su se promenila. Mi vodimo jednu od najveih farmaceutskih kua na
svetu. Ko god da sedi u stolici tvoga oca, mora da donosi sve konane odluke. To
je avolski velika odgovornost."
Pogledala ga je i zapitala se govori li joj to Ris da treba da ode. Hoe li mi
pomoi?"
Zna da hou."
Najednom je osetila olakanje i tek tad shvatila koliko je raunala na njega.
Pre svega, treba da te povedem u obilazak lokalne fabrike", rekao je Ris. Da li
zna kakva je fizika struktura kompanije?"
Ne mnogo."
To nije bila istina. Tokom proteklih godina, Elizabet je sa Semom prisustvovala
mnogim sastancima i dosta toga je saznala o radu firme Rof i sinovi. Ali elela je da
uje ta Ris o tome misli.
Mi ne proizvodimo samo lekove, Liz. Takoe proizvodimo he-mikalije,
parfeme, vitamine, sprejove za kosu i pesticide. Zatim, kozmetiku i
bioelektronske instrumente. Imamo fabriku za proizvodnju hrane i fabriku
azotnih derivata za ivotinje." Elizabet je sve to znala, ali je pustila Risa da
nastavi. Izdajemo asopise namenjene lekarima. Proizvodimo lepkove, sredstva
za zatitu u graevinarstvu i plastine eksplozive."
Elizabet je oseala kako se zaneo dok je govorio, a u glasu mu se oseao prizvuk
ponosa. Podsetio ju je na njenog oca.
Rof i sinovi imaju fabrike i holding kompanije u vie od stotinu zemalja. Svaka
alje izvetaje ovoj kancelariji." Zastao je kako bi bio siguran da ona razume to joj
govori. Stari Samjuel je uao u posao sa konjem i epruvetom. Kompanija sada
ima ezdeset fabrika po elom svetu, deset istraivakih centara i mreu koja broji

99

Krvna veza
Sidni eldon

hiljade prodavaa i trgovakih putnika." Elizabet je znala da oni poseuju lekare i

bolnice. Prole godine, samo u Sjedinjenim Dravama, potroeno je etrnaest
milijardi dolara na lekove, a mi imamo znaajan udeo na tom tritu."
Pa ipak Rof i sinovi imaju problema sa bankama. Tu neto nije u redu.
Ris je poveo Elizabet u obilazak jedne fabrike u kojoj je bilo sedite kompanije. U
stvari, ciriki ogranak predstavlja desetak fabrika sa sedamdeset pet zgrada na
zemljitu od ezdeset hektara. To je mikrokosmos, potpuno nezavisan. Posetili su
proizvodne pogone, istraivaka odeljenja, toksikoloke laboratorije, skladita.
Potom ju je odveo u studio za snimanje, gde prave filmove za istraivaki rad za
reklamiranje irom sveta i za proizvodne ogranke. Mi ovde koristimo vie
filmova", rekao joj je, nego veliki holivudski studiji."
Posetili su odeljenje za molekularnu biologiju i centar za flairanje gde sa
tavanice visi pedeset dinovskih rezervoara od nera-jueg elika sa staklenom
oblogom iz kojih se tenost sipa u boce. Videli su prostorije u kojima se potpuno
automatski od praha pod pritiskom proizvode tablete razliitih veliina,
obeleavaju znakom Rof i sinovi, pakuju i oznaavaju. Neki lekovi se proizvode u
skladu sa etikim principima medicine i dostupni su samo na recept, drugi su
zatieni proizvodi koji mogu da se kupe u slobodnoj prodaji.
Nekoliko malih zgrada je stajalo izdvojeno od ostalih objekata. One su
namenjene naunicima: hemijskim analitiarima, biohemiarima, hemiarima
organske hernije, parazitolozima, patolozima.
Ovde radi vie od tri stotine naunika", ree joj Ris. Veina su doktori nauka.
Da li bi htela da vidi nau sobu vrednu sto miliona dolara?"
Elizabet klimnu glavom, zaintrigirana.
Bila je to izolovana zgrada od cigle koju je uvao uniformisani policajac sa
pitoljem. Ris je pokazao propusnicu, pa su on i Elizabet uli u dugaak hodnik sa
elinim vratima u dnu. uvar je otvorio vrata sa dva kljua i Elizabet i Ris uoe.
U sobi nije bilo prozora. Na zidovima su od poda do tavanice bile police sa
raznovrsnim bocama, teglicama i epruvetama.
Zato je ova soba vredna sto miliona dolara?" upita Elizabet.
Zato to je toliko kotalo da se opremi. Vidi li sve ove meavine na policama?
Nijedna nema ime, samo broj. Nisu se pokazale dobro. To su neuspesi."
Ali sto miliona..."
Na svaki novi lek koji je efikasan, dolazi oko hiljadu onih koji zavravaju u ovoj
prostoriji. Na nekim lekovima se radilo deset godina, a onda su naputeni.
Istraivanja za jedan jedini lek mogu da kotaju pet ili deset miliona dolara pre
nego to ustanovimo da je neefikasan, ili nas neko drugi pretekne. Nita od ovoga
ne bacamo jer neka naa, pametna, mlada glava moe doi do otkria zbog kojeg
e neto u ovoj prostoriji postati dragoceno."
Pomenute sume su bile zastraujue.
Hajde", ree Ris. Pokazau ti sobu gubitaka."

100

Krvna veza
Sidni eldon

Ta soba se nalazila u drugoj zgradi koja nije imala uvara. Kao i u ostalim
prostorijama, i ovde su bile samo police sa bocama i teglicama.
I ovo je izgubljeno bogatstvo", ree Ris. Ali to je unapred isplanirano." Ne
razumem."
Ris prie jednoj polici i uze bocu. Na etiketi je pisalo botulizam". Zna li
koliko sluajeva botulizma je bilo u Sjedinjenim Dravama prole godine?
Dvadeset pet. A mi troimo milione dolara da bismo imali ovaj lek u zalihi."
Nasumice je uzeo drugu bocu. Ovo je protivotrov za besnilo. Ova prostorija je
puna lekova za leenje retkih bolesti - za ujede zmija, trovanja biljkama. Besplatno
ih dostavljamo oruanim snagama i bolnicama, kao na doprinos javnim
slubama."
To mi se dopada", ree Elizabet. I starom Samjuelu bi se to svidelo, pomisli.
Zatim Ris odvede Elizabet u prostorije za proizvodnju kapsula, gde ogromna
pokretna traka transportuje prazne boice. Na putu sa jednog na drugi kraj
prostorije, boice se steriliu, napune kapsulama, stavlja im se etiketa, guvica
vate na vrh i hermetiki se zatvaraju. Sve se obavlja automatski.
Bila je tu i fabrika za duvanje stakla, arhitektonski centar za pro-jektovanje
novih zgrada i odeljenje za nekretnine koje kupuje zemljite za njih. U jednoj
zgradi je bila smetena tamparija i veliki broj pisaca koji su pisali broure na
pedeset jezika.
Neka odeljenja podsetila su Elizabet na roman Dorda Orvela 1984. Sterilne
sobe su se kupale u ultraljubiastoj svetlosti. Susedne prostorije su bile u
razliitim bojama - beloj, zelenoj ili plavoj - a radnici su nosili uniforme u istim
bojama. Kad god su ulazili u prostoriju ili izlazili iz nje, morali su da prou kroz
posebnu komoru za sterilizaciju. Radnici u plavom su bili zakljuani unutra ceo
dan. Pre ruka, pauze ili odlaska u toalet, morali su da skinu odeu, uu u
neutralnu zelenu zonu i obuku drugu odeu. Kada su se vraali, postupak je iao
obrnutim redosledom.
Mislim da e ti ovo biti interesantno", ree joj Ris.
Ili su sivim hodnikom do zgrade za istraivanja. Stigli su do vrata sa oznakom
Ogranien pristup - ne ulazite!" Ris je gurnuo vrata pa su on i Elizabet uli. Proli
su kroz jo jedna vrata i Elizabet se nala u slabo osvetljenoj prostoriji sa
stotinama kaveza u kojima su bile ivotinje. U prostoriji je bilo vrue i vlano, i
ona se oseala kao da se iznenada nala u dungli. Kada su joj se oi privikle na
polumrak, videla je da su kavezi puni majmuna, hrkova, maaka i belih mieva.
Mnoge ivotinje su imale rune izrasline na raznim delovima tela. Nekima je
glava bila obrijana i iz nje su izvirivale elektrode ugraene u njihov mozak. Neke
ivotinje su se oglaavale i ciale jurei po kavezu, dok su druge bile u komi i
obamrle. irili su se nepodnoljivi buka i smrad . Liilo je na pakao. Elizabet je
dola do kaveza sa belim maetom. Video mu se mozak pokriven providnom
plastikom kroz koju je virilo nekoliko ica.
ta... ta se ovde deava?" upita ona.
Visoki mladi sa bradom, koji je neto beleio ispred kaveza, objasni: Testiramo
novo sredstvo za smirenje."

101

Krvna veza
Sidni eldon

Nadam se da deluje", ree Elizabet slabim glasom. Mislim da bi mi dobro

dolo." Pourila je iz prostorije da joj ne pozli.
Ris je bio pored nje u hodniku. Jesi li dobro?"
Udahnula je duboko. Ja... dobro sam. Da li je sve to zaista potrebno?"
Ris je pogleda i odgovori: Ovi eksperimenti su spasili mnoge ivote. Vie od
treine ljudi roenih posle hiljadu devetsto pedesete ivi su samo zahvaljujui
modernim lekovima. Razmisli o tome."
Elizabet je razmiljala o tome.
Trebalo joj je est dana da obie najvanije zgrade. Kada je zavrila, oseala je
iscrpljenost, a u glavi joj se vrtelo od veliine svega toga. Bilo joj je jasno da je
videla samo jednu Rofovu fabriku, a ima ih na desetine rasutih po elom svetu.
Zadivile su je injenice i brojke. Treba pet do deset godina da na trite izae
novi lek, a od dve hiljade testiranih jedinjenja, u proeku samo tri proizvoda..."
I ... u firmi Rof i sinovi tri stotine ljudi radi samo na kontroli kvaliteta".
I ... firma Rof i sinovi je odgovorna za vie od pola miliona zaposlenih irom
sveta".
I ... na bruto prihod prole godine bio je..."
Elizabet je sluala, pokuavajui da svari neverovatne brojke kojima ju je Ris
zatrpavao. Znala je da je kompanija ogromna, ali re ogromna" je tako
apstraktna. Ako se to prevede u broj zaposlenih ljudi i koliinu novca koji je u
prometu, onda je broj zapanjujui.
Dok se te noi u krevetu Elizabet priseala svega to je videla i ula, snano ju je
proelo oseanje nesposobnosti.
Ivo: Veruj mi, cara, mnogo je bolje da sve prepusti nama. Ti se ne razume u ovo.
Alek: Mislim da treba da proda, ali to onda znai da imam line interese.
Valter: Zato da se gnjavi sa ovim. Moe da ode kuda god eli i da uiva u novcu.
Svi oni su u pravu, pomisli Elizabet. Otii u odavde i neka rade sa firmom to
god ele. Nije ovo za mene.
U trenutku kada je donela odluku, osetila je veliko olakanje. Zaspala je skoro
istog trena.

Sledeeg dana, u petak, poeo je vikend. Kada je Elizabet stigla u kancelariju,

poslala je po Risa da mu saopti svoju odluku.
Gospodin Ris je sino morao da odleti u Najrobi", obavestila ju je Kejt Erling.
Rekao je da vam kaem da e se vratiti u utorak. Moe li neko drugi da vam
pomogne?"
Elizabet je oklevala. Molim vas, dajte mi vezu sa gospodinom Alekom."
Da, gospoice Rof." Zatim je Kejt, malo oklevajui, dodala: Jutros vam je
policija poslala jedan paket. U njemu su line stvari vaeg oca koje je imao kod
sebe u amoniju."
Na pomen Semovog imena, vratilo joj se bolno oseanje gubitka.
Policija se izvinjava to ga nije mogla dati vaem kuriru. Paket vam je ve bio
poslat."

102

Krvna veza
Sidni eldon

Elizabet se namrti. Moj kurir?"

ovek kojeg ste poslali u amoni da ga uzme."
Nikoga nisam poslala u amoni." Oigledno je u pitanju neka birokratska
zbrka. Gde je paket?"
Stavila sam ga u va orman."
Unutra je bio Luj Vitonov kofer, sa Semovom odeom i akten-tana sa kljuiem
zalepljenim na njoj. U njemu su verovatno izvetaji kompanije. Dae ih Risu da se
pozabavi njima. Onda se setila da je on odsutan. Pa, odluila je, i ona e otii na
vikend. Pogledala je akten-tanu i pomislila: Moda u njoj ima nekih linih Semovih
stvari. Bolje e biti da je prvo ja pregledam.
Kejt Erling ju je pozvala. Naalost, gospoice Rof, ser Alek nije u kancelariji."
Molim vas, ostavite mu poruku da me pozove. Biu u vili na Sardiniji. Takoe
ostavite poruke g. Palaciju, g. Gasneru i g. Martelu."
Svima e im rei da ona odlazi, da mogu da prodaju akcije i da sa kompanijom
rade ta god hoe.
Radovala se dugom vikendu. Vila je utoite, neka vrsta umirujue aure, gde u
samoi moe da razmilja o sebi i svojoj budunosti. Dogaaji su se toliko brzo
obruavali na nju da nije imala prilike da sagleda njihov znaaj. Semova nesrea...
Elizabetin um je odbijao da prihvati re smrt"; kontrolni paket akcija firme Rof i
sinovi koji je nasledila; uporan pritisak porodice da dozvoli prodaju akcija stranim
licima. I na kraju, sama kompanija. Zastraujui otkucaji srca udovita ija mo
se prostire po elom svetu.
Kada je kasno tog popodneva odletela za Sardiniju, sa sobom je ponela i aktentanu.

103

Krvna veza
Sidni eldon

18.

Na aerodromu je uzela taksi. U vili nije bilo nikoga, jer je bila zakljuana, a
Elizabet nije nikome rekla da dolazi. Ula je i polako hodala kroz velike, poznate
sobe. inilo joj se kao da nije ni odsustvovala. Tek sada je shvatila koliko joj je
nedostajalo ovo mesto. Elizabet se inilo da su sve srene uspomene iz detinjstva
vezane za vilu. Bilo joj je udno to je sama u ovom lavirintu gde se uvek nalazilo
bar desetak uurbanih lanova posluge koji kuvaju, spremaju, peglaju. Sada je
bila sama. I s njom odjeci iz prolosti.
Ostavila je Semovu akten-tanu u holu u prizemlju, a svoj kofer je odnela na
sprat. Po dugogodinjoj navici uputila se u svoju spavau sobu u sredini hodnika
i onda stala. Oeva soba je bila na kraju hodnika. Elizabet se okrenula i pola ka
njoj. Polako je otvorila vrata, jer premda je njen um shvatao stvarnost, zbog
dubokog, atavistikog instinkta u sebi, oekivala je da vidi Sema tamo, da mu uje
glas.
Soba je bila prazna, i nita se nije promenilo otkako ju je poslednji put videla. Tu
su stajali veliki brani krevet, lepa visoka komoda sa fiokama, toaletni stoi, dve
udobne tapacirane stolice i kau pored kamina. Spustila je kofer i otila do
prozora. Gvozdeni kapci su bili vrsto zatvoreni da ne proputaju sunce krajem
septembra, a zavese navuene. Otvorila ih je irom da pusti unutra sve planinski
vazduh, prijatan i prohladan na pragu jeseni. Odsad e spavati u ovoj sobi.
Elizabet se vratila u prizemlje i ula u biblioteku. Sela je u udobnu konu fotelju
i prela dlanovima po naslonima za ruke. Tu je uvele sedeo Ris dok bi razgovarao
s njenim ocem.
Mislila je na Risa i poelela da je s njom. Seala se noi kada ju je vratio u kolu
posle veere u Parizu i kako je otila u sobu i ispisivala gospoa Risa Vilijamsa".
Impulsivno je prila stolu, uzela olovku i polako napisala gospoa Risa
Vilijamsa." Pogledala je u te rei i nasmeila se. Pitam se", glasno se rugala sebi,
koliko jo idiotkinja ba sada ini ovako neto?"
Odvratila je misli od Risa, ali on je ipak bio negde u njenoj podsvesti i bodrio je.
Ustala je i lutala po kui. Istraila je veliku, staromodnu kuhinju sa poretom na
drva i dve rerne.
Zatim je otila do friidera i otvorila ga. Bio je prazan. Trebalo je to da predvidi
poto je kua zatvorena. Ba zato to je friider prazan ona je odjednom
ogladnela. Pretraila je kuhinjske ormane. Nala je dve male konzerve tunjevine,
pola teglice neskafe i neotvoreno pakovanje krekera. Ukoliko namerava da bude
ovde celog produenog vikenda, bilo bi bolje da napravi plan. Umesto da se vozi
u grad za svaki obrok, kupice hrane za nekoliko dana u maloj prodavnici u Kala
di Volpe. Servisni dip je obino bio ispod nadstrenice za automobile, pa se
pitala da li je jo tamo. Otila je u zadnji deo kuhinje, pa kroz vrata koja vode pod

104

Krvna veza
Sidni eldon

nadstrenicu. Dip je bio na svom mestu. Elizabet se vratila u kuhinju gde su na

tabli iza ormana bile kuke sa oznaenim kljuevima. Nala je klju od dipa i
vratila se pod nadstrenicu. Hoe li biti benzina u njemu? Okrenula je klju i
pritisnula pedalu gasa. Motor je skoro odmah proradio. Dakle, taj problem je
reen. Ujutro e se odvesti u grad i kupiti sve potrebne namirnice.
Vratila se u kuu. Dok je ila hodnikom, ula je vlastite korake kako odjekuju
uplje i pusto. Poelela je da joj se Alek javi, i ba kada je to pomislila, zazvonio je
telefon, prenuvi je. Otila je do telefona i podigla slualicu. Halo."
Elizabet, ovde Alek."
Elizabet se glasno nasmejala. ta je smeno?"
Ne bi poverovao kada bih ti rekla. Gde si ti?"
Dole u Glosteru." Iznenada je poelela da ga hitno vidi, da mu kae ta je
odluila u vezi s kompanijom. Ali ne telefonom. Alek, hoe li mi uiniti
uslugu?"
Zna da hou."
Moe li doleteti ovamo za vikend? Htela bih da razgovaram s tobom o
neemu."
Nakon kratkog oklevanja, Alek ree: Naravno."
Ni re o tome da e morati odloiti neku obavezu, ili da moda nije zgodno.
Samo: Naravno." Takav je Alek.
Elizabet primora sebe da kae: Povedi i Vivijan."
Ona, naalost, nee moi da doe. Prilino je... mrnm... zauzeta u Londonu.
Doi u sutra ujutro. U redu?"
Savreno. Javi mi tano vreme dolaska, da te saekam na aerodromu."
Bie jednostavnije da uzmem taksi."
U redu. Hvala ti mnogo, Alek."
Kada je spustila slualicu, oseala se mnogo bolje.
Znala je da je ispravno odluila. Ona je na tom mestu samo zato to je Sem umro
pre nego to je imenovao naslednika.
Elizabet se pitala ko e biti sledei predsednik firme Rof i sinovi. Neka odlui
upravni odbor. Razmiljala je o tome sa Semove take gledita, i odmah joj je na
um pao Ris Vilijams. Ostali su bili struni u svojim oblastima, ali jedino je Ris
potpuno poznavao rad svih ogranaka kompanije po svetu. On je bio izvanredan i
efikasan. Problem je, naravno, bio u tome to Ris nema pravo da bude predsednik. Jer on nije iz porodice Rof, nije oenjen lanom porodice Rof, niti moe ba
bude u odboru.
Elizabet je ula u hodnik i ugledala oevu akten-tanu. Oklevala je. Jedva da bi
imalo svrhe da je sada pregleda. Moe je dati Aleku kada doe sutra ujutro. Ipak,
moda je u njoj neto! lino... Odnela ju je u biblioteku, stavila na sto, odlepila
kljui i otvorila bravice sa obe strane. U sredini tane je bio veliki svetlosmei
koverat. Elizabet gaje otvorila i izvadila kartonsku fasciklu sa svenjem listova
kucanih na pisaoj maini. Na fascikli je pisalo:

105

Krvna veza
Sidni eldon

Gospodin Sem Rof

Poverljivo
Nema kopija.

Oigledno je to bio neki izvetaj, ali bez imena, tako da Elizabet nije znala ko ga
je napisao. Poela je da ga pregleda letimino, onda je usporila, i na kraju stala.
Nije mogla da veruje svojim oima. Otila je sa papirima do fotelje, zbacila cipele,
podvila noge pod sebe i vratila se na prvu stranu.
Sada nije propustila nijednu re, i uas joj je ispunio celo bie.

To je bio neverovatan dokument, poverljiv izvetaj o rezultatima istrage niza

dogaaja koji su se desili tokom protekle godine.
U ileu je eksplodiralo hemijsko postrojenje u vlasnitvu kompanije Rof i sinovi i
u vazduh ispustilo tone otrovnih materija zahvatajui povrinu od petnaestak
kvadratnih kilometara. Deset ljudi je poginulo, a stotine su primljene u bolnice.
Sva stoka je uginula, a vegetacija zatrovana. Moralo je da se evakuie celo
podruje. Pokrenute su tube protiv kompanije za tete u vrednosti od vie
stotina miliona dolara. Zaprepaujue je to je eksplozija namerno izazvana.
Izvetaj glasi: Istraga ileanske vlade je bila povrna. Izgleda da je zvanini stav:
Kompanija je bogata, ljudi su siromani, neka kompanija plati. Naa istrana
komisija ne sumnja da je to bila sabotaa jednog ili vie lica koja su koristila
plastini eksploziv. To e biti nemogue dokazati zbog neprijateljskog zvaninog
stava."
Elizabet je veoma dobro pamtila taj incident. Novine i asopisi su bili prepuni
stravinih pria sa fotografijama rtava, a svetska tampa je napala kompaniju Rof
i sinovi, optuujui je za nemarnost i ravnodunost prema ljudskoj patnji. To je u
velikoj meri naruilo ugled firme. by voki
Sledei odeljak izvetaja bavio se glavnim istraivakim projektima na kojima su
naunici kompanije radili nekoliko godina. Navedena su etiri projekta od kojih je
svaki bio neprocenjive potencijalne vrednosti. Ukupni trokovi njihovog razvoja
iznosili su vie od pedeset miliona dolara. U svakom pomenutom sluaju,
konkurentska farmaceutska firma podnela je zahtev za patentiranje jednog proizvoda, neposredno pre Rofa i sinova, koristei identine formule. Izvetaj dalje
navodi: Jedan takav dogaaj se moe smatrati sluajnim. U oblasti gde na
desetine kompanija rade na srodnim projektima, neminovno je da moda
nekoliko njih radi na istom tipu proizvoda. Ali etiri takva sluaja u periodu od
nekoliko meseci dovode nas do zakljuka da je neko od zaposlenih u firmi Rof i
sinovi dao ili prodao rezultate istraivanja konkurentskim firmama. Zbog tajne
prirode eksperimenata i injenice da se oni izvode u meusobno veoma
udaljenim laboratorijama i maksimalno bezbednim uslovima, naa istraga
pokazuje da lice, ili lica koja su ovo izvela moraju imati pristup najvanijim tajnim

106

Krvna veza
Sidni eldon

dokumentima. Iz ovoga zakljuujemo da je odgovoran neko iz rukovodee grupe

ljudi firme Rof i sinovi."
Bilo je jo toga.
Velika koliina toksinih lekova bila je pogreno oznaena i isporuena. Pre
nego to su uspeli da opozovu poiljku, nekoliko ljudi je umrlo i ponovo je to bila
loa reklama za kompaniju. Niko nije saznao odakle su se pojavile pogrene
etikete.
Smrtonosni otrov je nestao iz dobro uvane laboratorije. Za samo jedan sat,
nepoznata osoba je obavestila novine i poela je panika.

Popodnevne senke su se izduile i ubrzo je stiglo vee. Oseao se prilino

hladan noni vazduh. Elizabet je i dalje bila potpuno zadubljena u dokument koji
je drala u rukama. Kada se u sobi smrailo, upalila je lampu i nastavila da ita, i
uas za uasom se nizao.
ak ni suv i uglaeni ton izvetaja nije mogao da sakrije dramu u njemu. Jedno
je sasvim jasno: neko je metodino pokuavao da oteti ili ak uniti kompaniju
Rof i sinovi.
Neko ko je na vrhu vlasti u kompaniji. Na margini poslednje stranice stajala je
beleka ispisana oevim urednim, itkim rukopisom. Dodatni pritisak na mene
da dozvolim slobodnu prodaju akcija? Uhvatiti kopile."
Sada se setila koliko je Sem bio zabrinut, kao i njegove iznenadne tajanstvenosti.
Nije znao kome da veruje.
Elizabet je ponovo pogledala naslovnu stranicu izvetaja. Nema kopija." Bila je
sigurna daje izvetaj napisala neka nezavisna istrana agencija. Dakle, po svoj
prilici, niko osim Sema nije znao za ovaj izvetaj. I sada nje same. Krivac nije imao
pojma da je sumnjiv. Da li je Sem znao ko je to? Da li se sukobio s njim pre
nesree? Nije bilo naina da to sazna. Jedno je znala - da je meu njima izdajnik.
Neko ko je na vrhu vlasti u kompaniji.
Niko drugi ne bi imao prilike, niti mogunosti, da nanese toliko tete na
razliitim nivoima strukture. Da li je zato Sem odbijao da dozvoli slobodnu
prodaju akcija? Da li je pokuavao da prvo nae krivca? Kada se kompanija
proda, nemogue je sprovesti tajnu istragu, jer svaki potez se mora prijaviti grupi
stranaca.
Elizabet se setila sastanka odbora i toga kako su je nagovarali da pristane na
prodaju akcija. Svi odreda.
Iznenada se osetila vrlo usamljenom u kui. Glasna zvonjava telefona ju je
naterala da poskoi. Podigla je slualicu. Halo?"
Liz? Ovde Ris. Upravo sam dobio tvoju poruku."
Obradovao ju je njegov glas, ali se odjednom setila zato ga je zvala. Da mu kae
da e potpisati dokumente i dozvoliti da se kompanija proda. Meutim, tokom
nekoliko prethodnih sati sve se potpuno promenilo. Pogledala je ka hodniku gde
je visio portret starog Samjuela. On je osnovao ovu kompaniju i borio se za nju.

107

Krvna veza
Sidni eldon

Elizabetin otac ju je ojaao, pomogao da se pretvori u giganta, iveo za nju,

posvetio joj se.
Ris", izgovorila je, htela bih da odrimo sastanak odbora u utorak. U dva sata.
Hoe li, molim te, organizovati da svi budu tamo?" Utorak u dva sata", sloi se
Ris. Jo neto?" Oklevala je. Ne. To je sve. Hvala ti." Elizabet spusti slualicu.
Borie se protiv njih.

Penjala se sa ocem visoko na planinu. Ne gledaj dole, ponavljao je Sem, a Elizabet

ga nije sluala. Ispod njih nije bilo niega osim vie stotina metara praznine.
Odjekivala je glasna grmljavina, a blesak munje je jurio ka njoj. Pogodio je
Semovo ue i zapalio ga, pa je Sem poeo da pada u prazninu. Elizabet je gledala
kako se oevo telo okree u vaz-duhu i poela da vriti, ali su se njeni krici utapali
u riku groma.
Elizabet se probudila okupana u znoju, a srce joj je divlje tuklo. uo se udar
groma, a ona je pogledala ka prozoru i videla da napolju lije kia. Vetar je nanosio
kiu kroz otvorena vrata balkona. Elizabet brzo ustade, otra do vrata i vrsto ih
zatvori. Gledala je olujne oblake koji su prekrili nebo i munje koje su parale
horizont, ali ih nije videla.
Razmiljala je o svom snu.

Do jutra je oluja prestala i samo je rominjala sitna kia. Nadala se da loe vreme
nee odloiti Alekov dolazak. Posle itanja izvetaja, oajniki joj je bio potreban
neko s kim bi mogla razgovarati. U meuvremenu je odluila da bi bilo dobro da
dokument skloni na neko bezbedno mesto. U sobi u kuli se nalazi sef. Tamo e ga
staviti. Elizabet se okupala, obukla stare pantalone i demper, i sila u biblioteku
da uzme izvetaj. Meutim, izvetaja nije bilo.

108

Krvna veza
Sidni eldon

19.

Soba je izgledala kao da je uragan proao kroz nju. Oluja je tokom noi otvorila
balkonska vrata, pa su vetar i kia napravili haos razbacavi sve. Nekoliko listova
izvetaja lealo je na mokrom tepihu, ali je vetar oigledno odneo ostale listove.
Elizabet je otila do vrata balkona i pogledala napolje. Na travnjaku nije videla
nijedan papir, no, vetar je lako mogao da ih odnese preko litice. Sigurno se to
dogodilo.
Nema kopija. Mora saznati ime oveka kojeg je Sem unajmio da sprovede
istragu. Moda e Kejt Erling znati. Ali Elizabet sada nije bila sigurna da je Sem
imao poverenja u Kejt. Ovo se pretvorilo u uasnu igru, gde niko nikome ne
veruje. Morae paljivo da pre-duzima sledee korake.
Elizabet se odjednom setila da nema hrane u kui. Imae vremena da obavi
kupovinu u Kala di Volpe i vrati se pre Alekovog dolaska. Uzela je kini mantil i
maramu iz plakara u hodniku. Kasnije, kada prestane kia, potraie nestale
papire na imanju. Ula je u kuhinju i sa table uzela klju dipa. Izala je kroz
zadnja vrata koja su vodila pod nadstrenicu za automobile.
Pokrenula je motor i unatrag izvezla dip ispod nadstrenice. Okrenula ga je i
uputila se privatnim prilaznim putem, vozei polako zbog vlanog puta. Na kraju
prilaznog puta skrenula je desno, na uzan planinski put koji vodi ka malom selu
Kala di Volpe ispod litice. U ovo doba nije bilo saobraaja na putu, a retko ga je i
bilo jer se na ovoj visini nalazilo malo kua. Elizabet pogleda levo i vide da je
more crno i gnevno, sa tragovima none oluje.
Vozila je polako jer je ovaj deo puta opasan. Bio je uzan, sa dve trake useene u
planinu, na ivici strme litice. Pored unutranje trake se dizala vrsta stena, a uz
spoljanju je zjapio ponor ka moru, dubok nekoliko stotina metara. Elizabet se
drala unutranje trake i koila da smanji ubrzanje zbog otrog planinskog
nagiba.
Automobil se pribliavao otroj krivini. Elizabet automatski pritisnu konice da
uspori dip.
Ali konice nisu radile.
Nije joj odmah doprlo do svesti. Ponovo je pritisnula jae, potiskujui pedalu
svom snagom, a srce je poelo da joj udara dok je dip poveavao brzinu.
Savladao je krivinu i kretao se bre, jurei niz strmi planinski put, a brzina se
poveavala sa svakom sekundom. Ponovo je pritisnula konice. No, one su bile
beskorisne.
Ispred Elizabet je bila jo jedna krivina. Ona se bojala da skrene pogled s puta i
pogleda brzinomer, ali je krajikom oka videla kako se igla penje i obli je hladan
znoj. Ula je u krivinu prebrzo. Zadnji tokovi su se zaneli prema ivici provalije, a

109

Krvna veza
Sidni eldon

onda su se vratili na traku i dip je ponovo jurnuo napred niz strmi put. Sada nije
bilo niega da ga zaustavi: nema prepreka, nema kontrole, samo brza vonja kao
na velikom toboganu i smrtonosne krivine:
Mozak joj je grozniavo traio neki izlaz. Pomislila je da iskoi. Reskirala je i
brzo pogledala brzinomer. Sada je ila sto kilometara na sat, a brzina se
poveavala svakog trenutka. Bila je zarobljena izmeu planine na jednoj strani i
smrtonosnog ponora na drugoj. Umree. U tom asu Elizabet spoznade da je ovo
planirano ubistvo, kao i da je njen otac ubijen. Sem je proitao izvetaj i ubijen je. I
nju e ubiti. A ona nije imala pojma ko je ubica, ko ih toliko mrzi da poini ovakav
uasni zloin. Lake bi podnela da je neki stranac. Ali to je neko koga poznaje i ko
poznaje nju. U magnovenju su joj kroz mozak prolazila lica. Alek... Ivo... Valter...
arl... Mora biti jedan od njih. Neko koje na vrhu vlasti u kompaniji.
Njena smrt e se pripisati nesrei, kao to je bilo i sa Semovom. Elizabet je tiho
plakala, dok su joj se suze meale sa sitnim kapima kie, ali ona to nije
primeivala. Dip je izmicao kontroli na mokroj povrini, a ona se borila da
tokove odri na putu. Znala je da su samo sekunde u pitanju pre nego to odleti
preko litice, u zaborav. Telo joj se ukoilo, a ruke utrnule od stezanja upravljaa.
U kosmosu je sada bila samo ona. Jurila je niz planinski put, dok je vetar huao
oko nje kao da joj govori doi sa mnom i naletao na automobil kao da pokuava da
ga strmoglavi preko ivice litice. Dip je opet klizio, a ona se oajniki borila da ga
ispravi, seajui se ta su je uili. Uvek okrei upravlja u smeru proklizavanja, i zadnji
tokovi su se ispravili, a automobil je nastavio da juri nizbrdo. Elizabet je ponovo
pogledala brzinomer... sto trideset kilometara na sat. Jurila je ka strmoj i otroj
krivini kao katapultirana, i znala je da nee uspeti da je savlada. by voki
Kao da se neto skamenilo u njenom umu i inilo se da je tanak veo deli od
stvarnosti. ula je oca kako govori: ta radi ovde sama u mraku?. On je podie i
nosi u krevet, a ona je na pozornici, plee i vrti se, ne moe da stane, a gospoica
Netur vie na nju (ili je to vetar), pojavljuje se Ris i govori: Koliko puta devojka puni
dvadeset jednu godinu?. Elizabet pomisli: Nikada vie neu videti Risa, a onda je
vrisnula njegovo ime i veo je nestao, ali je ostala nona mora. Otra krivina se
pribliavala, a automobil je jurio prema njoj kao metak. Odletee u ambis. Neka se
desi brzo, tiho se molila.
U tom trenu, sa desne strane, neposredno pre otre krivine, Elizabet primeti
protivpoarni usek kroz stenu uz planinu. Morala je da odlui u deliu sekunde.
Nije imala pojma kuda put vodi. Jedino je znala da ide nagore i da bi mogao da je
uspori i prui joj ansu. I ona ju je iskoristila. U poslednjem trenutku, dok se dip
pribliavao useku, ona naglo okrenu upravlja udesno. Zadnji tokovi poee da
proklizavaju, ali su prednji bili na ljunkovitom putu i sila trenja je bila dovoljno
jaka da ih obuzda. Dip je sada jurio nagore i Elizabet se borila sa upravljaem,
pokuavajui da zadri automobil na uzanom putu. Pored puta je bio redak
drvored ije su je grane udarale dok je jurila pored njega, rasecajui joj lice i ruke.
Pogledala je napred, i na svoj uas, dole je videla Tirensko more. Uzani put je
jednostavno vodio na drugu stranu litice. Ovde uopte nije bilo spasa.

110

Krvna veza
Sidni eldon

Sada je ivica bila sve blie, a ona se kretala prebrzo da bi mogla iskoiti iz dipa.
Ivica litice je bila ispred nje, a more stotine metara ispod. Dok je dip jurio ka
ivici, silovito se zaneo i poslednje ega se Elizabet seala bilo je drvo koje se
pojavilo u daljini ispred nje, a zatim se desila eksplozija koja je, inilo joj se,
ispunila ceo kosmos.
Nakon toga su nastupili tiina, belina i spokoj.

111

Krvna veza
Sidni eldon

20.

Kada je otvorila oi, nalazila se u bolnikom krevetu i prvo je ugledala Aleka

Nikolsa.
,,U kui nema niega za jelo", proaputala je i zaplakala.
Alekove oi su bile ispunjene bolom, a on je zagrli i pritisnu na grudi. Elizabet."
Sve je u redu, Alek", promrmlja ona. Sve je u redu."
I bilo je u redu. Svaki centimetar tela joj je bio prepun modrica i uboja, ali bila je
iva, to je teko poverovati. Setila se straha tokom vonje niz planinu i odmah ju
je obuzela jeza.
Koliko dugo sam ovde?" Glas joj je bio slab i promukao.
Doneli su te pre dva dana. Od tada si bila bez svesti. Doktor kae da si udom
spaena. Svi koji su videli mesto nesree ude se kako si uopte ostala iva. Putari
su naili na tebe i hitno te doneli ovamo. Imala si potres mozga i avolski mnogo
modrica, ali, hvala Gospodu, nita nije slomljeno." Zbunjeno ju je pogledao i
upitao: ta si radila na tom protivpoarnom puteljku?"
Elizabet mu ispria. Na licu mu se oitavao uas dok je sa njom preivljavao
jezivu vonju. Neprestano je ponavljao: O, moj boe." Kada je zavrila, Alek je
bio bled kao krpa. Kakva glupa i strana nesrea!"
Nije bila nesrea, Alek."
Gledao ju je zaueno. Ne razumem."
Kako bi i mogao? On nije proitao izvetaj. Neko je pokvario konice", ree
Elizabet.
On odmahnu glavom s nevericom. Zato bi iko to uradio?"
Jer..." Nije mogla da mu kae istinu. Jo ne. Verovala je Aleku vie nego
drugima, ali jo nije bila spremna za razgovor. Sve dok se ne oporavi, a trebae joj
i vremena da razmisli.
Ne znam", odgovorila je izvrdavajui. Ali sigurna sam da neko jeste to
uradio."
Posmatrala gaje i videla kako mu se na licu smenjuju izrazi: ne-verica,
zbunjenost i konano bes.
Pa, sigurno emo ga pronai ", rekao je ljutitim glasom.
Podigao je telefonsku slualicu i nekoliko minuta kasnije razgovarao je sa efom
policije u Olbiji. Alek Nikols na vezi", rekao je. Ja... Da, ona je dobro, hvala...
Rei u joj. Zovem zbog dipa koji je vozila. Moete li mi rei gde je?... Molim vas
da ga zadrite tamo. I voleo bih da naete dobrog mehaniara. Stii u za pola
sata." Spustio je slualicu. Nalazi se u policijskoj garai. Idem tamo."
Poi u s tobom."
On je iznenaeno pogleda. Doktor je rekao da mora ostati u krevetu bar dan
ili dva. Ne moe..."

112

Krvna veza
Sidni eldon

Idem s tobom", insistirala je tvrdoglavo.

etrdeset pet minuta kasnije Elizabet, modra i oteena, odjavila se iz bolnice
uprkos protivljenju lekara, i vozila se ka policijskoj garai sa Alekom Nikolsom.
Luii Feraro, ef policije u Olbiji, bio je crnomanjast, sredoveni Sardinac,
velikog stomaka i krivonog. Uz njega je bio detektiv Bruno Kampanja, rastom vii
od svog efa. Kampanja je bio miiav mukarac pedesetih godina, ije dranje je
odavalo pouzdanog i sposobnog oveka. Stajao je pored Elizabet i Aleka i pratio
kako mehaniar pregleda donju stranu dipa na hidraulinoj dizalici. Prednji levi
branik i hladnjak bili su zgnjeeni i iarani sokom drvea u koje su udarili.
Elizabet je osetila nesvesticu pri pogledu na automobil, i morala je da se osloni na
Aleka. Pogledao ju je zabrinuto. Da li si spremna za ovo?"
Dobro sam", laga Elizabet. Bila je slaba i strano umorna. Ali htela je da vidi
svojim oima.
Mehaniar je obrisao ruke masnom krpom i doao do njih. Vie ne prave
ovakve automobile", rekao je.
Hvala bogu, pomisli Elizabet.
Svaki drugi auto razbio bi se u paramparad."
ta je sa konicama?" upita Alek.
Sa konicama? One su u savrenom stanju."
Elizabet obuze iznenadan oseaj nerealnosti.
Kako... kako to mislite?"
One rade odlino. Uopte se nisu otetile u udesu. Na to sam mislio kada sam
rekao da ne prave..."
To je nemogue", prekide ga Elizabet. Konice na tom dipu nisu radile."
Gospoica Rof misli da ih je neko pokvario", objasni ef policije Fer aro.
Mehaniar odmahnu glavom. Ne, gospodine." Vratio se do dipa i uperio
prstom na donji deo. Postoje samo dva naina kojima moete fregare..." Okrenuo
se u pravcu Elizabet. Oprostite, sinjorina... zeznuti konice na dipu. Moete
presei spone konice ili olabaviti ovu navrtku" - pokazao je pare metala na
donjoj strani. Sami moete videti daje ova spona cela, a ja sam proverio i dobo
konice. Ulje nije iscurilo."
ef policije Feraro se okrenu Elizabet i ree umirujuim glasom: Pretpostavljam
da moda u takvom stanju..."
Samo trenutak", prekide ga Alek i okrenu se mehaniaru. Zar nije mogue da
se spone preseku i onda zamene ili da neko ispusti ulje za konice a zatim ponovo
napuni rezervoar?"
Mehaniar tvrdoglavo odmahnu glavom. Gospodine, ove spone nisu taknute."
Ponovo uze krpu i paljivo obrisa ulje oko navrtke koja je spreavala curenje ulja
za konice. Vidite li ovu navrtku?
Da ju je neko odvrtao, na njoj bi bili svezi tragovi kljua. Garantujem da je niko
nije taknuo poslednjih est meseci. Ove konice su u redu. Pokazau vam."
Otiao je do zida i povukao prekida. Zau se zujanje i hidraulina dizalica poe
da sputa dip na pod. Gledali su kako mehaniar ulazi u nj, pali motor i kree
unazad. Kada je stigao do zadnjeg zida, prebacio je menja u prvu brzinu i

113

Krvna veza
Sidni eldon

pritisnuo papuicu gasa. Automobil jurnu prema detektivu Kampanji. Elizabet

zinu da vrisne, ali u tom trenutku dip se naglo zaustavi, nekoliko centimetara
ispred njega. Mehaniar nije obratio panju na pogled koji mu je detektiv uputio i
ree: Vidite? Konice su u savrenom stanju."
Sada su svi gledali Elizabet i ona je znala ta misle. Ali to nije ublailo uas koji
je oseala dok je vozila niz planinu. I sada je oseala kako pritiska pedalu konica,
a nita se ne deava. Meutim, policijski mehaniar je dokazao da su one
ispravne. Moda je i on umean. A to je znailo da verovatno i ef policije zna.
Postajem paranoina, pomisli Elizabet.
Elizabet..." ree Alek bespomono.
Kada sam vozila dip, te konice nisu radile."
Alek ju je prouavao na trenutak, a zatim se obrati mehaniaru: Pretpostavimo
da neko jeste uradio neto da konice na dipu ne funkcioniu. Kako bi mogao to
da uradi?"
Mogli su da ovlae obloge konice", progovori detektiv Kampanja.
U Elizabet se sve uskomealo. ta se dogodi u takvoj situaciji?"
Kada vlane obloge konica dou u dodir sa doboem, nema trenja", objasni
detektiv Kampanja.
Mehaniar klimnu glavom. On je u pravu. Samo..." Potom se okrenu Elizabet.
Da li su konice radile na poetku vonje?"
Elizabet se seala da je koristila konice kada je izlazila unazad ispod
nadstrenice, a kasnije je ponovo koila kada je dola do prve krivine. Da", rekla
je, radile su."
Tu lei odgovor", ree mehaniar trijumfalno. Konice su se pokvasile na kii."
ekajte" protestovao je Alek. Zato neko ne bi mogao da ih pokvasi pre nego
to je krenula?"
Jer", strpljivo je objanjavao mehaniar, da ih je neko pokva-sio pre nego to je
krenula, onda ona uopte ne bi imala konice."
ef policije se okrenuo ka Elizabet. Kia moe da bude opasna, gospoice Rof.
Posebno na ovim uskim planinskim putevima. Takve stvari se esto deavaju."
Alek pogleda Elizabet, ne znajui ta dalje da radi. Oseala se kao budala. Dakle,
ipak je bilo sluajno. elela je da ode odavde. Pogledala je efa policije. Ja... ao
mi je to sam vam zadala toliko nevolje."
Molim vas. Zadovoljstvo mi je. Mislim... ao mi je zbog okolnosti, ali uvek je
zadovoljstvo biti na usluzi. Detektiv Kampanja e vas vratiti u vilu."

Oprosti, devojko moja", ree Alek, ali izgleda sablasno. Hou da uskoi u
krevet i ostane u njemu nekoliko dana. Naruiu neke namirnice preko telefona."
Ko e da kuva ako ja budem leala?"
Ja u", izjavi Alek.
Te veeri je on spremio veeru i doneo joj u krevet.
Nisam ba dobar kuvar", rekao je veselo dok je sputao posluavnik pred
Elizabet.

114

Krvna veza
Sidni eldon

To je vrlo blago reeno, pomisli Elizabet. Alek je bio uasan kuvar. Svako jelo je
bilo zagorelo ili pak nedovoljno kuvano, ili pre-soljeno. Ali jela je, delom zato to
je bila gladna a delom to nije elela da povredi Alekova oseanja. Sedeo je sa
njom i zabavljao je veselim razgovorom. Nijednom reju nije spomenuo kakva
budala je ispala u policijskoj garai. Bila mu je zahvalna na tome.

***
Sledeih nekoliko dana njih dvoje su proveli u vili. Ona nije ustajala, a Alek joj je
ukazivao veliku panju kuvajui sve obroke i itajui joj. Za sve to vreme telefon
nije prestajao da zvoni. Ivo i Simoneta su zvali svakoga dana da uju kako je
Elizabet, zatim Elen i arl, kao i Valter. ak je i Vivijan zvala. Svi su eleli da
dou i budu s njom.
Stvarno sam dobro", govorila im je. Nema razloga da dolazite. Vratiu se u
Cirih za nekoliko dana."
Zvao je i Ris Vilijams. Elizabet je shvatila koliko joj nedostaje tek kada je ula
njegov glas.
ujem da si odluila da se takmii sa Elen", rekao je. Ali u glasu mu se
nazirala zabrinutost.
Pogreno. Ja se trkam samo na planinama, nizbrdo." Bilo je neverovatno da
sada moe da se ali na raun toga.
Radujem se da si dobro, Liz", kazao je Ris.
Rei i ton kojim su izgovorene, zagrejali su je. Pitala se da li je sada sa nekom
enom i ko je ona. Neka lepotica, naravno.
Prokleta bila.
Zna li da si na prvim stranicama novina?", upita Ris.
Ne."
Naslednica jedva izbegla smrt u saobraajnoj nesrei. Samo nekoliko nedelja
posle svog oca, poznatog... Sama moe napisati ostatak prie."
Razgovarali su pola sata, a kada je Elizabet spustila slualicu, oseala se mnogo
bolje. Izgledalo je da se Ris iskreno interesuje za nju i da je zabrinut. Pitala se da li
on kod svake ene koju poznaje izaziva takva oseanja. To je bio sastavni deo
njegovog arma. Seala se kako su zajedno proslavljali njene roendane. Gospoa
Risa Vilijamsa.
U sobu je uao Alek. Izgleda kao eirski maak", rekao je.
Stvarno?"
Risu je uvek uspevalo da bude duhovit. Moda bi, pomislila je, trebalo da mu
kaem za poverljivi izvetaj.

***

115

Krvna veza
Sidni eldon

Alek je organizovao da ih avion kompanije odveze u Cirih.

Nerado te vraam tako brzo", rekao je pravdajui se, ali treba hitno da se
donesu neke odluke."
Let do Ciriha je bio jednolian. Na aerodromu su je ekali novinari. Dala je
kratku izjavu o nesrei, a onda ju je Alek smestio u limuzinu i uskoro su bili na
putu ka seditu kompanije.

U sali za sastanke su se nalazili svi lanovi odbora i Ris. Sastanak je trajao ve tri
sata i vazduh je bio zaguljiv od dima cigara i cigareta. Elizabet je jo uvek bila
potresena zbog nesree i imala je jaku glavobolju... Ne brinite, gospoice Rof. Kada
proe potres mozga, nestade i glavobolje.
Pogledala je po sali, u napeta i ljutita lica. Odluila sam da ne prodamo akcije",
saoptila im je Elizabet. Mislili su daje svojevoljna i tvrdoglava. Kad bi samo znali
koliko je bila blizu odluke da popusti, ali sada je to nemogue. Uvidela je da je
neko u ovoj prostoriji neprijatelj. Ako ona sada odustane, on e pobediti.
Pokuali su da je ubede, svako na svoj nain.
Elizabet, kompanija Rof i sinovi mora imati iskusnog predsed-nika", rekao je
Alek razborito. Naroito sada. Radi nas, kao i radi svih drugih, voleo bih da se
okane ovoga."
Ivo je upotrebio svoj arm. Ti si prelepa devojka, carissima. Ceo svet je tvoj.
Zato eli da bude rob dosadnog posla kad moe da izlazi, provodi se,
putuje..."
Putovala sam", ree Elizabet.
arl je razmiljao galskom logikom. Zbog traginog udesa postala si vlasnik
kontrolnog paketa akcija, ali nema smisla da pokua upravljati kompanijom. Ve
imamo ozbiljne probleme, a ti e ih samo pogorati."
Valter je bio otvoren. Kompanija ima dovoljno nevolja. Ne moe ni zamisliti
koliko. Ako se ne prodaju sada, posle e biti prekasno."
Elizabet se oseala kao da je pod opsadom. Sluala ih je, prouavala,
procenjivala ta joj govore. Svaki je zasnivao svoj argument na dobrobiti
kompanije... a ipak je jedan od njih pokuavao da je uniti.
Jedna stvar je bila jasna. Svi su eleli da se ona povue, da im dopusti da
prodaju akcije i da stranci preuzmu firmu Rof i sinovi. Ako to dozvoli, Elizabet je
znala da su tada njene anse da sazna ko stoji iza ovoga ravne nuli. Sve dok je na
ovom mestu postoji mogunost da sazna ko sabotira kompaniju. Zato e ostati
samo onoliko koliko bude neophodno. Tokom poslednje tri godine uz Sema je
nauila neto o poslu. Uz pomo iskusnih ljudi on je ojaao firmu i ona e
nastaviti da sprovodi oevu politiku. Zbog insistiranja ce-log odbora da se sada
povue, ona je samo bila jo tvrdoglavija u odluci da ostane.
Odluila je da okona sastanak.
Donela sam odluku", rekla je Elizabet. Ne planiram da sama vodim
kompaniju. Svesna sam koliko moram da nauim. Znam da mogu raunati na
vau pomo. Reavaemo jedan po jedan problem."

116

Krvna veza
Sidni eldon

Sedela je na elu stola i dalje bleda zbog udesa i izgledala je tako sitna i
nemona.
Ivo bespomono podie ruke. Zar niko ne moe da je logiki ubedi?"
Ris se okrenu Elizabet i nasmei joj se. Mislim da e svi morati da se sloe sa
onim to dama eli da uradi."
Hvala ti, Rise." Elizabet pogleda ostale. Postoji jo neto. Poto zauzimam
oevo mesto, mislim da e biti najbolje da se to ozvanii."
arl je zurio u nju. Misli... eli da bude predsednik?"
Zapravo", Alek ga podseti suvo, Elizabet je ve predsednik. Ona nam samo
ljubazno prua mogunost da ovu situaciju elegantno razreimo."
arl je malo oklevao i onda rekao: Dobro. Predlaem da se Elizabet Rof imenuje
za predsednika firme Rof i sinovi."
Podravam predlog", sloi se Valter. Predlog je usvojen.

Ba je loe vreme za predsednike, pomislio je tuno. Mnogi su ubijeni.

117

Krvna veza
Sidni eldon

21.

Elizabet je kao niko drugi bila svesna ogromne odgovornosti koju je preuzela.
Sve dok vodi kompaniju, radna mesta vie hiljada ljudi zavise od nje. Bila joj je
potrebna pomo, ali nije znala kome da ve-ruje. Najvie je elela da se poveri
Aleku, Risu i Ivu, ali jo nije bila spremna. Bilo je prerano za to. Poslala je po Kejt
Erling.
Da, gospoice Rof?"
Elizabet je oklevala, pitajui se kako da pone. Kejt Erling je mnogo godina
radila sa njenim ocem. Trebalo bi da ona zna za skrivene struje koje su tekle ispod
varljivo mirne povrine. Njoj su sigurno poznata unutranja zbivanja u kompaniji,
zna kakva su bila oseanja Sema Rofa, kao i njegovi planovi. Kejt Erling bi mogla
postati snaan saveznik.
Na kraju je Elizabet rekla: Moj otac je zatraio da mu se dostavi neki poverljivi
izvetaj, Kejt. Znate li neto o tome?"
Kejt se namrti koncentriui se, a onda odmahnu glavom. Nikada nije
razgovarao sa mnom o tome, gospoice Rof."
Elizabet pokua na drugaiji nain da je iskua. Kada je moj otac eleo
poverljivu istragu, kome bi se obratio?"
Ovoga puta je odgovorila bez oklevanja. Naem odeljenju za bezbednost."
Oni su poslednji kojima bi se obratio. Hvala vam", ree Elizabet. Nije mogla ni sa
kim da razgovara.
***
Na stolu je leao tekui finansijski izvetaj. Dok ga je itala u njoj je raslo
zaprepaenje, pa je zatraila da doe kontrolor kompanije, koji se zvao Vilton
Kraus. Bio je mlai nego to je Elizabet oekivala. Pametan, revnostan - delovao je
superiorno. Najverovatnije je zavrio fakultet na Vortonu, ili moda na Harvardu.
Elizabet poe bez uvoda. Kako kompanija kao to je Rof i sinovi moe imati
finansijske probleme?"
Kraus ju je pogledao i slegnuo ramenima. Oigledno nije navikao da podnosi
izvetaj enama. Nadmeno je odgovorio: Pa, najkrae reeno..."
Ponimo od injenice", ree Elizabet odseno, da je do pre dve godine firma
Rof i sinovi sama finansirala svoje glavne investicije."
Gledala je kako mu se izraz lica menja, pokuavajui da se prilagodi. Pa... da,
gospoo."
Zato smo sada toliko zadueni kod banaka?"
Progutao je knedlu pa rekao: Pre nekoliko godina smo poeli da sprovodimo
program neobino velike ekspanzije. Va otac i ostali lanovi odbora su smatrali

118

Krvna veza
Sidni eldon

da je mudro pozajmiti taj novac od banaka u vidu kratkoronih kredita. Nae

tekue neto obaveze prema bankama iznose eststo pedeset miliona dolara. Neki
krediti su sada dospeli za plaanje."
Za neke je rok ve prekoraen", ispravi ga Elizabet.
Da, gospoo. Prekoraen je."
Plaamo osnovnu kamatnu stopu, plus jedan procenat, plus zateznu kamatu.
Zato nismo otplatili kredite kod kojih je prekoraen rok i smanjili glavnicu kod
ostalih?"
Sada se jo vie iznenadio. Zbog... mmm... nedavnih nesrenih okolnosti priliv
gotovine je znatno manji od oekivanog. U normalnim uslovima otili bismo u
banku i traili produenje roka. Meutim, zbog tekuih problema, raznih
poravnanja u sudskim sporovima, gubitaka u naim eksperimentalnim
laboratorijama i..." Glas mu se prekinuo.
Elizabet je sedela i gledala ga pitajui se na ijoj je on strani. Ponovo je spustila
pogled na bilans stanja pokuavajui da otkrije odakle su stvari krenule naopako.
Izvetaj je pokazivao nagli pad tokom poslednja tri tromeseja, uglavnom zbog
velikih isplata po tubama navedenih u koloni Vanredni rashodi (jednokratni)".
U mislima je videla eksploziju u ileu, oblak otrovnih hemikalija isputenih u
vazduh. ula je krike rtava. Videla desetine mrtvih ljudi, stotine odvedenih u
bolnice. I na kraju su sav ljudski bol i beda svedeni na novac, na vanredne
rashode (jednokratne).
Ona pogleda Viltona Krausa. Prema vaem izvetaju, gospodine Kraus, nai
problemi su privremenog karaktera. Mi smo firma Rof i sinovi. Jo uvek smo
prvorazredni rizik za svaku banku na svetu."
Sada je doao red na njega da on prouava nju. Njegov oholi stav je nestao, ali je
sada bio obazriv.
Morate shvatiti, gospoice Rof", poeo je oprezno, da ugled farmaceutske
firme nije manje vaan od njenih proizvoda."
Od koga li je to ve ula? Od oca? Aleka? Setila se. Od Risa.
Nastavite."
Nai problemi dobijaju previe publiciteta. Poslovni svet je dungla. Ako vai
konkurenti posumnjaju da ste ranjeni, poee da se prikradaju kako bi ugrabili
plen." Malo je oklevao, a zatim dodade: Oni se prikradaju da ugrabe plen."
Drugim recima", uzvrati Elizabet, banka naih konkurenata takoe posluje s
naim bankarima."
Uputio joj je kratak odobravajui osmeh. Tario. Banke imaju ogranieni iznos
sredstava za davanje kredita. Ako su uvereni da je A bolji rizik od B..."
Veruju li oni u to?"
Nervozno je provukao prste kroz kosu. Gospodin Julije Badrut mi je telefonirao
nekoliko puta otkako je va otac umro. On je na elu bankarskog konzorcijuma sa
kojim poslujemo."
ta je hteo gospodin Badrut?" upita iako je znala kakav e biti odgovor.
eleo je da zna ko e biti novi predsednik kompanije Rof i sinovi."
Znate li vi ko je novi predsednik?", upita ga Elizabet.

119

Krvna veza
Sidni eldon

Ne, gospoo."
Ja." Primetila je kako on pokuava da sakrije iznenaenje. ta mislite da e se
desiti kada gospodin Badrut sazna za novost?"
Obustavie nam pomo", izlanu se Vilton Kraus.
Razgovarau sa njim", ree Elizabet. Zavalila se u stolicu i nasmeila. Da li ste
za kafu?"
Ja... ljubazni ste. Da, hvala."
Elizabet primeti da se opustio. Osetio je da ga testira i da je poloio test.
Treba mi va savet", ree ona. Da ste na mom mestu, gospodine Kraus, ta
biste uradili?"
Ponovo je zauzeo pokroviteljski stav. Pa", kaza samouvereno, to je vrlo
jednostavno. Kompanija Rof i sinovi ima ogromnu imovinu. Ako prodamo znatan
broj akcija, lako emo dobiti dovoljno novca da otplatimo sve nae bankovne
kredite."
Sada je znala na ijoj je strani.

120

Krvna veza
Sidni eldon

22.

HAMBURG.
PETAK, 1. OKTOBAR.
DVA SATA UJUTRO.

Vetar je duvao s mora, pa je rani jutarnji vazduh bio hladan i vlaan. Ulice
hamburke etvrti Reperban su bile prepune posetilaca eljnih da probaju
zabranjena zadovoljstva grada greha. Reperban je ispunjavao svaiju elju po
ukusu. Pia, droge, devojke ili mladii - sve je bilo dostupno po odreenoj ceni.
Dreee osvetljeni barovi sa hostesama smestili su se na glavnoj ulici, dok se
Grose Frajhajt istie raskalanim striptiz predstavama. Herberttrase, jedna ulica
dalje, bila je peaka zona. Sa obe njene strane, prostitutke su sedele u prozorima
stanova, izlaui svoje ari kroz tanane prljave spavaice koje nisu nita skrivale.
Za Reperban bi se moglo rei daje to ogromna pijaca, prodavnica ljudskog mesa,
gde vam je na raspolaganju svaki komad koji moete sebi da priutite.
Puritancima je namenjen jednostavan seks, misionarski stil; za one koji vole
raznovrsnost nude se oralni i analni seks i sodomija. Na Reperbanu moete kupiti
dvanaestogodinjeg deaka ili devoj-icu, ili pak spavati sa majkom i erkom
istovremeno. Ili, ako ba elite, moete da gledate kako velika doga zadovoljava
enu, ili vas mogu ibati dok ne postignete orgazam. Moete unajmiti bezubu
staricu da vas oralno zadovolji u prometnoj ulici ili platiti orgiju u sobi prepunoj
ogledala, sa onoliko devojaka i mladia koliko trai va libido. Reperban se
ponosi time to nudi za svakoga poneto. Mlae kurve u kratkim suknjama i
tesnim bluzama krstare plonicima nudei se jednako mukarcima, enama i
parovima.
Snimatelj je polako iao ulicom, okruen desetinom jarko narumenjenih
devojaka i mladia. Nije obraao panju na njih dok nije doao do plavokose
devojke koja nije imala vie od osamnaest godina. Stajala je naslonjena na zid i
razgovarala sa prijateljicom. Okrenula se kada je ovek priao i nasmeila mu se.
Jesi li za zabavu, liebchen? Dobro e se zabaviti sa mnom i sa mojim prijateljem."
Mukarac je pogleda od glave do pete i ree: Samo ti."
Druga devojka slegnu ramenima i udalji se.
Kako se zove?"
Hildi."
Da li bi volela da igra u filmu, Hildi?", upita snimatelj.
Devojka ga je hladnokrvno posmatrala. Herrgott? Valjda mi nee ponuditi
neko starinsko holivudsko Scheiss?

121

Krvna veza
Sidni eldon

On se nasmei umirujue. Ne, ne. Ovo je prava ponuda. Porno-film. Snimam ga

za svog prijatelja."
To e te kotati pet stotina maraka. Plaanje unapred."
,,Gut."
Odmah se pokajala to nije traila vie. U svakom sluaju, nai e neki nain da
izvue to vie od njega. ta treba da radim?" upita devojka.

Hildi je bila nervozna.

Leala je ispruena, gola na krevetu u malom, siromano opremljenom stanu i
posmatrala trojicu mukaraca, razmiljajui. Neto ovde nije u redu. Njen instinkt
se izotrio na ulicama Berlina, Minhena i Hamburga. Nauila je da se oslanja na
njega. U ovim ljudima je bilo neto to joj nije ulivalo poverenje. Volela bi da je
izala dok jo nije poela, ali ve su joj platili petsto maraka i obeali jo petsto ako
dobro obavi posao. Dobro e obaviti posao. Ona je profesionalka i dri do ponosa
u svom poslu. Okrenula se golom mukarcu pored sebe u krevetu. Bio je snaan i
dobro graen, telo mu je bilo bez malja. Njegovo lice je brinulo Hildi. Bio je
prestar za ovu vrstu filmova. Ali joj je jo vie smetao posmatra koji je, neujan,
sedeo u zadnjem delu sobe. Nosio je dugaki kaput, veliki eir i tamne naoare.
Hildi ak nije bila sigurna je li to mukarac ili ena. Imala je lo predoseaj.
Prstima je dodirnula crvenu traku vezanu oko vrata, pitajui se zato su traili da
je nosi. A onda snimatelj ree: Dobro. Svi smo spremni. Poinjemo."
Kamera zazuji. Rekli su Hildi ta treba da radi. Mukarac je leao na leima, i
ona se dade na posao.
Poela je put oko sveta, vesto koristei jezik i usne na uima i vratu mukarca,
potom je prela na grudi i stomak i lako, kao krilima leptira, dotakla njegove
prepone i penis, a zatim jednu pa drugu nogu, sve do prstiju, polako liui svaki
prst, gledajui kako poinje erekcija. Okrenula ga je na stomak i njen jezik je
ponovio elu putanju od dna, kreui se polako, vesto, u potrazi za svim
erogenim udubljenjima i osefljivim mestima. Mukarac je bio potpuno uzbuen,
vrst kao stena.
Ui u nju", ree snimatelj. Mukarac je prevrnu i naavi se na njoj rairi joj
butine. A kada je ogromni nabrekli penis uao u nju, Hildi zaboravi ranije
strahove. Oseala se predivno.
Guraj, liebchen!", vikala je.
Mukarac je bio duboko, duboko u njoj, i pomerao se napred-nazad. I Hildi poe
da se kree u njegovom ritmu, izvijajui kukove da ubrza grenje. U zadnjem delu
sobe, posmatra se nagnuo na-pred posmatrajui svaki pokret. Devojka na
krevetu je zatvorila oi.
Sve je pokvarila!
Njene oi!" povika posmatra.
Uplaena, Hildi otvori oi. Gledala je mukarca na sebi. Bio je dobar. Volela je
takav seks. Grub i estok. On se; kretao bre i ona uskladi svoje pokrete. Obino
nije doivljavala orgazam, osim sa svojom prijateljicom. Sa klijentima je uvek

122

Krvna veza
Sidni eldon

glumila i niko nije primeivao razliku. Ali snimatelj ju je upozorio da e dobiti

nagradu samo ako postigne orgazam. Opustila se i poela da razmilja o svim
lepim stvarima koje e kupiti tim novcem, a onda je osetila da se pribliava
vrhuncu.
Schneller!", vikala je. Shneller!"
Telo joj zadrhta. ,,Ah,jetzt", !vrisnula je. Es komm! Es kommt!" Posmatra klimnu
glavom, a snimatelj uzviknu: Sada!" Mukarac pomeri ruke ka devojinom vratu.
Njegovi ogromni prsti se zatvorie oko dunika i stegnue ga. Ona ga pogleda u
oi. Obuze je uas od onoga to je videla u njima. Pokuala je da vriti, ali nije
mogla da die. Oajniki se borila da se oslobodi dok joj se telo trzalo od
neobuzdanih greva, ali on ju je prikovao za krevet. Nije bilo izlaza.
Posmatra je sedeo i upijao scenu, naslaujui se dok je gledao oi devojke u
agoniji i posmatrao izvrenje kazne.
Devojino telo se jo jednom streslo, a zatim zauvek smirilo.

123

Krvna veza
Sidni eldon

23.

CIRIH .
PONEDELJAK, 4. OKTOBAR.
DESET SATI PRE PODNE.

Kada je Elizabet stigla u kancelariju, na stoluje zatekla zapeaeni koverat sa

oznakom poverljivo" i svojim imenom na njemu. Otvorila ga je. Bio je to izvetaj
iz hemijske laboratorije. Na njemu je stajao potpis Emil Dopli". Bio je pun
tehnikih termina i Elizabet ga proita, ne razumevi ga. Ponovo ga je proitala.
Pa jo jednom. Svaki put sve sporije. Kada je konano shvatila njegov smisao,
rekla je sekretarici: Vratiu se za jedan sat" i otila da potrai Emila Doplija.
Bio je to visok ovek od oko trideset pet godina, uskog, pegavog lica i skoro gole
lobanje, osim venca rie kose oko elavog temena. Vrlo se uznemirio, kao da nije
navikao na posetioce u svojoj maloj laboratoriji.
Proitala sam va izvetaj", rekla mu je Elizabet. Nisam razumela mnogo toga
u njemu. Da li biste mi objasnili?"
Doplijeva nervoza nestade istog trena. Nagnuo se napred u stolici, siguran i
samouveren, i poeo brzo da objanjava. Eksperimentiem sa metodom inhibicije
brze diferencijacije kolagena, koristei tehnike blokiranja mukopolisaharida i
enzima. Kolagen je, naravno, osnovna proteinska baza svih vezivnih tkiva."
Naravno", ree Elizabet.
Nije ni pokuavala da razume tehniki deo Doplijevog objanjenja. Ona je
jedino razumela da projekat na kojem on radi moe usporiti proces starenja. To je
bila ideja od koje zastaje dah. by voki
Sedela je bez rei, sluala ga i razmiljala kako bi to moglo preokrenuti ivot
mukaraca i ena u elom svetu. Ako je verovati Dopliju, nema razloga da ljudi
ne ive sto ili sto pedeset, ili ak dvesta godina.
ak ne bi bile potrebne injekcije", rekao joj je Dopli. Zahvaljujui ovoj
formuli, sastojci se mogu uzimati oralno u obliku pilule ili tablete."
Mogunosti su bile zapanjujue. To bi, u najmanju ruku, bila socijalna revolucija.
Za kompaniju Rof i sinovi bi znailo milijarde dolara profita. Sama bi proizvodila
lek, ali bi i prodavala licencu drugim kompanijama. Svako star vie od pedeset
godina bi uzimao pilulu da se podmladi. Elizabet je jedva uspevala da sakrije
uzbuenje.
Koliko ste odmakli sa ovim projektom?"
Kao to sam napisao u izvetaju, izvodim opite na ivotinjama poslednje etiri
godine. Svi najnoviji rezultati su pozitivni i sada je spreman za testiranje na
ljudima."

124

Krvna veza
Sidni eldon

Sviao joj se njegov entuzijazam.

Ko jo zna za ovo?" upita Elizabet.
Va otac je znao. Ovo je poverljiv projekat. Posebno obezbe-en. To znai da
izvetavam samo predsednika kompanije i jednog lana odbora."
Elizabet se odjednom najei. Kojeg lana?"
Gospodina Valtera Gasnera."
Ona na asak zauta. Od ovog trenutka", ree potom, elim da izvetavate
direktno mene. Samo mene."
Dopli je iznenaeno pogleda. Da, gospoice Rof."
Kad bi se ovo moglo pojaviti na tritu?"
Ako sve bude ilo po planu, za godinu i po do dve ."
Dobro. Ako vam treba bilo ta - novac, dodatna pomo, oprema - obavestite
me. elim da to to bre napreduje."
Da, gospoo."
Elizabet ustade, a Emil Dopli skoi istog asa.
Drago mi je to sam vas upoznao." On se nasmei i dodade stidljivo: Voleo
sam vaeg oca."
Hvala vam", ree Elizabet. Sem je znao za ovaj projekat. Da li je to jo jedan
razlog zbog ega je odbijao da proda kompaniju?
Na vratima, Emil Dopli se okrenu Elizabet.
Bie delotvoran na ljudima!"
Da", ree Elizabet. Naravno da e biti."
Mora biti.
Kako se postupa sa poverljivim projektima?"
Od samog poetka?" upita Kejt Erling.
Od samog poetka."
Pa, kao to znate, imamo nekoliko stotina novih projekata u raznim
eksperimentalnim fazama. Oni..."
Ko ih odobrava?"
Do odreenog iznosa, efovi razliitih odeljenja", ree Kejt Erling.
Do kojeg iznosa?"
Pedeset hiljada dolara."
,,A iznad toga?"
Mora da postoji saglasnost odbora. Naravno, projekat nema status poverljivog
projekta dok ne proe poetne testove."
Mislite tek kada se pokae da ima anse da bude uspean?" upita Elizabet.
Tacno.
Kako je zatien?"
Ako je neki vaan projekat, sav posao se prebacuje u jednu od laboratorija sa
najviim obezbeenjem. Svi dokumenti se iz obinih fascikli prebacuju u fasciklu
za poverljive projekte. Samo tri osobe imaju pristup njima. Naunik zaduen za
taj projekat, predsednik kompanije i jedan lan odbora."

125

Krvna veza
Sidni eldon

Ko odluuje koji lan odbora e biti zaduen?" pitala je dalje Elizabet.

Va otac je odabrao Valtera Gasnera."
im je to izgovorila, Kejt shvati da je pogreila.
Dve ene su se pogledale i Elizabet ree: Hvala, Kejt. To je sve."
Elizabet nije spomenula Doplijev projekat. Ipak, Kejt je znala o emu ona
govori. Postojale su dve mogunosti. Ili joj je Sem verovao i rekao za Doplijev
projekat, ili je to sama saznala. Za potrebe nekog drugog.
Ovo je bilo suvie vano da bi dozvolila da neto krene naopako. Sama e
proveriti mere bezbednosti. I mora razgovarati s Valterom Gasnerom. Posegla je
za telefonom, a zatim stala. Postoji bolji nain.
To vee, Elizabet je letela linijskim putnikim avionom za Berlin.

Valter Gasner je bio nervozan.

Sedeli su u ugaonom separeu trpezarije na spratu restorana Papijon u ulici
Kurfirstendam. Kad god je u prolosti Elizabet poseivala Berlin, Valter je uvek
insistirao na tome da ona veera u njegovoj kui, sa njim i Anom. Ovoga puta to
nije ni pomenuo, ve je predloio da se nau u ovom restoranu. I doao je bez
Ane.
Valter Gasner je jo uvek posedovao izrazitu, deaku lepotu filmske zvezde, ali
je spoljni sjaj poeo da tamni. Lice mu je bilo napeto, a ruke neprestano u pokretu.
inilo se da je pod izuzetno velikim pritiskom. Kada se Elizabet raspitivala o Ani,
rekao je neodreeno: Ana se ne osea dobro. Nije mogla da doe."
Da li je to neto ozbiljno?"
Ne, ne. Sve e biti u redu. Ona se odmara kod kue."
Zvau je i..."
Bolje je ne uznemiravaj."
Razgovor je bio zbunjujui, nimalo u Valterovom duhu. Elizabet je oduvek
smatrala da je Valter otvoren i drutven.
Tada Elizabet pomenu Emila Doplija i kaza: Veoma nam je stalo do onoga na
emu on radi."
Valter klimnu glavom. To e biti velika stvar."
Rekla sam mu da ti vie ne podnosi izvetaj", ree ona.
Valterove ruke se odjednom umirie. To je bilo kao krik. Pogledao ju je i upitao:
Zato si to uradila?"
To nema nikakve veze s tobom, Valtere. Isto bih uradila da je neki drugi lan
odbora u pitanju. Jednostavno, elim da upravljam
time na svoj nain."
Klimnuo je glavom. Razumem." Ruke su mu i dalje mirovale na stolu. ,,U
pravu si, naravno." Prisilio je sebe da se osmehne, a ona je primetila koliko ga je to
kotalo. Elizabet", rekao je, Ana ima veliki broj akcija u kompaniji. Ne moe da
ih proda bez tvog pristanka. Vrlo... vrlo je vano. Ja..."
Izvini, Valtere, ne mogu da dopustim da se akcije sada prodaju."
Ruke mu odjednom ponovo postadoe nervozne.

126

Krvna veza
Sidni eldon

24.

Gospodin Julije Badrut je bio mrav, suv ovek koji podsea na bogomoljku u
crnom odelu. Liio je na figuru u obliku tapa, koju je nacrtalo dete, sa koatim
nogama i rukama i nedovrenim mravim licem, skiciranim na gornjem delu tela.
Sedeo je ukoeno preko puta Elizabet za konferencijskim stolom u sali za sastanke
firme Rof i sinovi. Sa njim su bila jo petorica bankara. Svi su bili obueni u crna
odela sa prslucima i u bele koulje, i imali su crne kravate. Izgledaju, pomisli
Elizabet, kao da su u uniformama a ne u sveanim odelima. Dok je kruila
pogledom po hladnim, bezoseajnim oima za stolom, Elizabet oseti zebnju. Pre
poetka sastanka, Kejt je unela posluavnik sa kafom i ukusnim, svee peenim
pecivom. Svi odreda su odbili posluenje. Ba kao to su odbili i njen poziv na
ruak. Za Elizabet je to bio lo znak. Oni su doli ovamo zbog novca koji im
kompanija Rof i sinovi duguje.
Elizabet poe: Pre svega, hvala vam to ste danas doli ovamo."
Na njen pozdrav odgovorili su utivim, besmislenim mrmljanjem.
Duboko je udahnula. Pozvala sam vas da razgovaramo o produenju rokova
za kredite koje ste dali kompaniji."
Julije Badrut lagano zavrte glavom. Izvinite, gospoice Rof. Ve smo
obavestili..."
Nisam zavrila", prekide ga Elizabet. Letimino ih je obuhvatila pogledom. Da
sam na vaem mestu, gospodo, ja bih odbila."
Pogledali su je iznenaeno, a zatim zbunjeno jedan drugog.
Elizabet nastavi: Ako ste bili zabrinuti zbog kredita dok je moj otac vodio
kompaniju - a on je bio izvanredan poslovni ovek -zato biste produili rokove
eni koja je neiskusna u poslovima?"
Julije Badrut ree suvo: Mislim da ste odgovorili na svoje pitanje, gospoice
Rof. Ne nameravamo..."
Nastavila je: Nisam zavrila."
Sada su je posmatrali opreznije. Elizabet pogleda svakog pojedinano da bi
potpuno privukla njihovu panju. Oni su vajcarski bankari koje potuju i kojima
se dive i zavide im njihove manje znaajne kolege u svim delovima finansijskog
sveta. Sada su se svi nagnuli napred i paljivo je sluali, a njihovo nestrpljenje i
dosadu zamenila je radoznalost. j
Svi vi ve dugo znate firmu Rof i sinovi", nastavi Elizabet. Sigurno je veina
vas poznavala moga oca, a ako je tako, nema sumnje da ste ga potovali."
Neki od njih klimnue glavom u znak odobravanja.
Pretpostavljam, gospodo", nastavi dalje Elizabet, da ste se sigurno zagrcnuli
dok ste pili jutarnju kafu kada ste saznali da ja preuzimam njegovo mesto."

127

Krvna veza
Sidni eldon

Jedan od bankara se osmehnu, a zatim se glasno nasmeja i ree: Potpuno ste u

pravu, gospoice Rof. Ne bih da budem neutiv, ali mislim da govorim u ime
ostalih kolega kada kaem da smo se -kako ste ono rekli? - zagrcnuli dok smo pili
jutarnju kafu."
Elizabet se prostoduno nasmei. Ne krivim vas. Sigurno bih i ja reagovala isto
tako."
Onda se javi drugi bankar. Pitam se, gospoice Rof, ako svi unapred znamo
ishod ovog sastanka" - teatralno rairi ruke - zato smo mi ovde?" i
Ovde ste", odgovori Elizabet, jer ste najvei bankari na svetu. Ne verujem da
ste postali tako uspeni gledajui sve kroz dolare i cente. Ako je tako, onda svaki
knjigovoa moe da radi va posao. Sigurna sam da je bankarstvo mnogo vie od
toga."
Naravno da jeste", promrmlja drugi bankar, ali mi smo poslovni ljudi,
gospoice Rof, i..."
Rof i sinovi su kompanija. Velika kompanija. Nisam znala koliko je velika dok
nisam sela za oev sto. Nisam mogla da zamislim koliko ivota je ova kompanija
spasla u mnogim zemljama irom sveta. Niti sam znala za na ogroman doprinos
medicini. Niti koliko hiljada ljudi zarauje za ivot u naoj kompaniji. Ako se..."
Sve je to za pohvalu", prekinu je Julije Badrut, ali izgleda da odstupamo od
teme. Doznao sam da su vam predloili da dozvolite prodaju akcija, ime bi se
dobilo vie nego dovoljno novca za otplatu kredita."
To je njegova prva greka, pomisli Elizabet. Doznao sam da su vam predloili.
Predlog je dat na zatvorenom sastanku upravnog odbora gde je sve strogo
poverljivo. Neko od prisutnih na tom sastanku je progovorio. Neko ko pokuava
da izvri pritisak na nju. Nameravala je da sazna ko je to, ali ne sada.
elim da vas pitam neto", ree Elizabet. Da li vam je stalo do toga odakle
dolazi novac kojim se otplauju krediti?"
Julije Badrut ju je paljivo gledao i dok mu je u glavi odzvanjalo pitanje, traio je
zamku u njenim recima. Na kraju progovori: Ne, vano je da dobijemo novac
koji nam dugujete."
Elizabet se nagnu napred i iskreno ree: Dakle, nije vam vano da li dobijate
novac od prodaje akcija strancima, ili iz naih finan-sijskih izvora. Svi znate da se
firma Rof i sinovi ne gasi. Ni danas, ni sutra, niti ikada. Jedino vas molim za jo
malo vremena."
Julije Badrut cmoknu suvim usnama i kaza: Verujte mi, gospoice Rof, mi
saoseamo s vama. Razumemo da ste doiveli teak emotivni stres, ali ne
moemo..."
Tri meseca" izusti Elizabet. Devedeset dana. Naravno, dobijate i dodatnu
zateznu kamatu."
Oko stola je zavladao muk. Tiina je bila neprijatna. Elizabet je gledala njihova
hladna i neprijateljska lica. Odluila se da zaigra na poslednju oajniku kartu.
Ja... ja ne znam da li je ispravno da otkrijem sledee", kazala je namerno
oklevajui, ,,i zato vas molim da to zadrite u tajnosti." Pogledom je obuhvatila
prisutne i primetila da su se ponovo zainteresovali. Rof i sinovi je na pragu

128

Krvna veza
Sidni eldon

otkria koje e preokrenuti celu farmaceutsku industriju." Zastala je da bi pojaala

napetost. Kompanija se upravo sprema da obelodani novi proizvod koji e se,
prema naim procenama, prodavati daleko vie od bilo kojeg leka danas dostupnog na
tritu."
Osetila je da se atmosfera u sali dramatino promenila.
Julije Badrut je prvi zagrizao mamac. Kakva... mmm... vrsta...?"
Elizabet odmahnu glavom. Izvinite, gospodine Badrut. Moda sam ve previe
rekla. Mogu samo da kaem da e to biti najvea inovacija u istoriji farmaceutske
industrije. To e zahtevati ogromno proirenje naih kapaciteta. Moraemo da ih
udvostruimo, ili ak utrostruimo. Naravno, bie nam potrebni novi, veliki
krediti."
Bankari su se meusobno zgledali razmenjujui neme znake. Tiinu prekinu
gospodin Badrut. Ako vam produimo rok za devedeset dana, mi onda svakako
oekujemo da budemo glavni bankari firme Rof i sinovi u svim buduim
transakcijama."
Naravno."
Ponovo su se znaajno pogledali. To je liilo na govor bubnjeva u dungli,
pomisli Elizabet.
,,U meuvremenu", ree gospodin Badrut, da li nam garantujete da ete u roku
od devedeset dana isplatiti sva svoja neizmirena dugovanja."
Da."
Her Badrut je sedeo nemo, zurei uprazno. Pogledao je Elizabet, a zatim svoje
kolege koji su mu uputili neme signale. to se mene tie, ja sam saglasan. Mislim
da odlaganje - sa zateznom kamatom - nee koditi."
Jedan bankar klimnu glavom. Julije, ako vi mislite da treba da se sloimo..."
Dakle, dogovorili su se. Elizabet se zavali u stolicu, jedva uspeva-jui da sakrije
olakanje koje ju je preplavilo. Dobila je devedeset dana. Bie joj potreban svaki
minut tog vremena.

129

Krvna veza
Sidni eldon

25.

Oseala se kao da je u samom sreditu uragana.

Preko Elizabetinog stola su ile informacije iz nekoliko stotina odeljenja svih
sedita, iz fabrika u Zairu, laboratorija na Grenlandu, kancelarija u Australiji i
Tajlandu, sa sve etiri strane sveta. Stizali su izvetaji o novim proizvodima,
prodaji, statistikim predvianjima, reklamnim kampanjama, eksperimentalnim
programima.
Trebalo je odluivati o izgradnji novih fabrika, prodaji starih, kupovini novih,
imenovanju i razreenju rukovodilaca. Elizabet je imala strunu pomo u svakoj
fazi poslovanja, ali sve konane odluke donosila je ona. Kao to je to nekada inio
Sem. Sa zahvalnou je mislila na one tri godine koje je provela radei uz oca.
Ispostavilo se da o kompaniji zna mnogo vie nego to je mislila, a istovremeno i
mnogo manje. Sama njena veliina je izazivala strahopotovanje. Nekada je
Elizabet mislila da je kompanija kraljevstvo, ali je ona u stvari bila niz kraljevstava
kojima upravljaju namesnici, a predsednikova kancelarija je bila prestona
dvorana. Svaki njen roak je bio zaduen za svoje podruje, ali su osim toga
nadzirali i prekomorske teritorije, pa su zato neprestano putovali.
Elizabet se ubrzo suoila sa posebnim problemom. Ona je bila ena u svetu
mukaraca i nije joj trebalo mnogo vremena da shvati kako je to i te kako vano.
Ranije nije verovala da mukarci odobravaju uvreeno miljenje o inferiornosti
ena, ali se brzo uverila da je to istina. Niko to nije izrekao ili otvoreno pokazao
svojim postupcima, ali Elizabet se suoavala s tim svakoga dana. Takav stav je
ukorenjen u drevnim predrasudama i jo uvek je vladao. Mukarci ne vole da im
ene nareuju. Vreala ih je sama pomisao da ene sumnjaju u njihovo miljenje i
pokuavaju da nadmae njihove ideje. injenica da je Elizabet mlada i privlana
samo je pogoravala situaciju. Pokuavali su da joj daju do znanja kako joj je
mesto kod kue, u krevetu ili kuhinji, i da bi joj bilo bolje da ozbiljne poslove
prepusti mukarcima.
Elizabet je svaki dan zakazivala sastanke sa efovima razliitih odeljenja. Nisu
svi bili neprijateljski raspoloeni. Neki su bili pravi grabljivci. Lepa devojka koja
sedi za stolom predsednika predstavljala je izazov za njihov muki ego. Lako im
je itala misli: Kad bih mogao da je tucam, mogao bih i da upravljam njome.
Liili su na odraslu varijantu deaka na Sardiniji.
Svi mukarci su pravili istu greku. Umesto nastojanja da se domognu
Elizabetinog tela, trebalo je da se okrenu njenom umu, jer, na kraju krajeva, odatle
je upravljala njima. Potcenjivali su njenu inteligenciju i u tome je bila njihova
greka.
Pogreno su procenili njenu sposobnost da preuzme vlast, i to je bila druga
greka.

130

Krvna veza
Sidni eldon

Potcenili su njenu snagu, to im je bila najvea greka. Ona je bila od Rofovih,

potomak starog Samjuela i svoga oca, od kojih je nasledila odlunost i duh.
Mukarci kojima je Elizabet bila okruena pokuavali su da je iskoriste, a u
stvari, ona je koristila njih. Upijala je njihovo znanje, iskustvo i ideje i prisvajala ih.
Putala ih je da govore, a ona je sluala. Pitala je i pamtila odgovore.
Uila je.
Svake noi Elizabet je nosila kui dve teke akten-tane pune izvetaja. Ponekad
je radila do etiri sata ujutro. Jedne veeri je novinski foto-reporter snimio Elizabet
kako izlazi iz zgrade sa sekretaricom koja joj nosi akten-tane. Sledeeg dana, u
novinama se pojavila fotografija sa potpisom: Naslednica koja radi."

***
Elizabet je preko noi postala slavna linost. Pria o lepoj, mladoj devojci koja je
nasledila korporaciju vrednu vie milijardi dolara, a onda preuzela i komandu
nad njom, bila je veoma zanimljiva novinarima. I tampa nije propustila da to
iskoristi. Elizabet je bila istovremeno lepa, pametna i razborita - na ta se retko
nailazi meu slavnim linostima. Razgovarala je sa novinarima kad god je mogla,
pokuavajui da popravi narueni ugled kompanije, a oni su to ce-nili. Kada nije
znala odgovor na njihovo pitanje, nije se ustruavala da telefonira i pita nekoga.
Njeni roaci su jednom nedeljno dolazili u Cirih na sastanke i ona je provodila s
njima mnogo vremena. Viala ih je sve zajedno ili pak pojedinano. Razgovarala
je sa njima i pomno ih prouavala, traei neki trag koji bi joj pomogao da sazna
ko je dozvolio da nevini ljudi stradaju u eksploziji, ko je prodavao poslovne tajne
konkurentima i ko je pokuao da uniti firmu Rof i sinovi. Zna samo da je to jedan
od njenih roaka. Ivo Palai, neodoljiv i armantan.
Alek Nikols, ispravan, pravi gospodin, i neni mukarac, uvek spreman da
pomogne Elizabet.
arl Martel, potinjeni, uplaeni mukarac. A uplaeni mukarci mogu biti
opasni kada su saterani u ugao.
Valter Gasner. Klasini nemaki tip. Zgodan i prijatan, gledano spolja. A kakav
je iznutra? Oenio se Anom, naslednicom, starijom trinaest godina. Je li to uinio
zbog ljubavi ili zbog novca?
Kada je Elizabet bila s njima, posmatrala ih je, sluala i paljivo ispitivala.
Pomenula je eksploziju u ileu i pratila njihove reakcije, govorila je o patentima
koje je firma Rof i sinovi izgubila zbog drugih kompanija i o predstojeim sudskim
sporovima sa vladom.
Nije saznala nita. Ko god da je, bio je suvie pametan da bi se odao. Mora ga
namamiti u zamku. Elizabet se seti Semove beleke na margini izvetaja. Uhvatiti
kopile u zamku. Mora nai nain da to uradi.
Elizabet su sve vie oduevljavali unutranji odnosi u farmaceutskoj delatnosti.

131

Krvna veza
Sidni eldon

Loa vest se namerno irila. Ako bi se saznalo da je pacijent umro od leka

konkurentske kompanije, u roku od pola sata zvonili su telefoni irom sveta.
Uzgred, da li ste sluajno uli...?"
Meutim, sve kompanije su naizgled bile u najboljim odnosima. Njihovi
rukovodioci su odravali redovna neformalna okupljanja i Elizabet je pozvana na
jedan takav sastanak, na kome je bila jedina ena. Razgovarali su o zajednikim
problemima.
Predsednik neke velike kompanije, razmetljivi, sredoveni razvratnik, koji je
cele veeri pratio Elizabet, ree joj: Ogranienja koja vlada uvodi su svakog
prokletog dana sve nerazumnija. Ukoliko bi neki genije sutra izmislio aspirin,
vlada ga nikada ne bi odobrila." Nadmono joj se osmehnuo. ,,A znate li, mlada
damo, koliko ve koristimo aspirin?"
Mlada dama mu odgovori: Od etiristote godine pre Hrista, kada je Hipokrat
otkrio salicil u kori vrbe."
Zagledao se u nju na momenat, a onda mu je osmeh zamro. Tako je", izustio je i
otiao. by voki
Rukovodioci kompanija su se sloili da je jedan od najveih problema postojanje
falsifikatorskih firmi koje kradu formule uspenih proizvoda, promene im ime i
izbace na trite. Renomirane farmaceutske firme zbog toga gube stotine miliona
dolara.
U Italiji nije bilo ni potrebno da je ukradu.
Italija je jedna od zemalja gde nema propisa o patentima kojima se tite novi
lekovi", rekao je Elizabet jedan rukovodilac. Za mito od nekoliko stotina hiljada
lira, svako moe kupiti formule i proizvoditi lekove pod drugim imenom. Mi
troimo milione dolara na istraivanja... a oni odnose profit."
Da li je samo u Italiji tako?", upita Elizabet.
Italija i panija su najgore. U Francuskoj i Zapadnoj Nemakoj nije loe. U
Engleskoj i Sjedinjenim Dravama toga nema."
Elizabet je gledala sve te gnevne, kreposne ljude i pitala se da li je neki od njih
umean u krau patenata kompanije Rof i sinovi.
***
Elizabet se inilo da najvie vremena provodi u avionima. Svoj paso je drala u
gornjoj fioci radnog stola. Najmanje jednom nedeljno je neko izbezumljen zvao iz
Kaira, Gvatemale ili Tokija, a ve nakon nekoliko sati ona bi sa nekolicinom
lanova svog osoblja letela tamo da se izbori sa nepredvienim dogaajem.
Upoznavala je direktore fabrika i njihove porodice u velikim gradovima kao to
je Bombaj i udaljenim mestima kao to je Puerto Valjarta, i postepeno je
kompanija Rof i sinovi dobila novi izgled. To vie nije bila bezlina masa izvetaja i
statistikih podataka. Izvetaj oznaen sa Gvatemala" sada je podrazumevao
Emila Nunoza i njegovu debelu, srenu enu i njihovih dvanaestoro dece;
Kopenhagen" - Nilsa Bjorna i njegovu majku invalida, sa kojom ivi; Rio de

132

Krvna veza
Sidni eldon

aneiro" - vee koje je provela sa Alesandrom Duvalom i njegovom izuzetnom

ljubavnicom.
Elizabet je bila neprestano u kontaktu sa Emilom Doplijem. Uvek mu je u
veernjim satima telefonirala sa privatne linije u njegov mali stan u Auserzilu.
Bila je oprezna ak i preko telefona.
Kako napredujete?"
Ne tako brzo kako sam se nadao, gospoice Rof."
Da li vam je neto potrebno?"
Ne. Samo vreme. Naiao sam na mali problem, ali mislim da sam ga resio."
Dobro. Zovite me ako vam neto treba... bilo ta."
Hou. Hvala vam, gospoice Rof."
Elizabet spusti slualicu. Oseala je potrebu da ga pouruje jer je znala da joj
vreme kod banaka istie. Oajniki joj je bilo potrebno to na emu je radio Emil
Dopli, ali nije vredelo da ga pritiska i zato je obuzdavala nestrpljenje. Znala je da
eksperimenti verovatno nee biti zavreni kada bankarski rauni budu dospeli za
plaanje. Meutim, ona je imala plan. Nameravala je da oda tajnu Juliju Badrutu,
da ga odvede u laboratoriju da bi svojim oima video ta se deava. Banke e im
dati koliko god vremena im je potrebno.

Elizabet je sve vie radila sa Risom Vilijamsom, ponekad do kasno u no. esto
su radili samo njih dvoje i onda bi veerali u privatnoj trpezariji u sklopu
kancelarije, ili u elegantnom stanu koji je iznajmila. Stan, prostran, prozraan i
svetao, nalazio se u modernoj zgradi u Cirihbergu s pogledom na Ciriko jezero.
Elizabet je sve vie oseala Risovu snanu ivotinjsku privlanost. A ukoliko je
ona njega imalo privlaila, on se pazio da to ne pokazuje. Uvek je bio pristojan i
ljubazan. Kao stric - ta re joj je pala na pamet, ali joj je zvuala nekako pogrdno.
elela je da se osloni na njega, da mu se poveri, a ipak je znala da mora biti
obazriva. Vie puta je skoro odluila da kae Risu o pokuajima sabotae u
kompaniji, ali svaki put bi je neto zaustavilo. Jo uvek nije bila spremna da sa
nekim raspravlja O tome. Dok ne sazna neto vie.

Elizabet je oseala da joj samopouzdanje raste. Na sastanku posveenom prodaji

raspravljali su o novom balzamu za kosu, koji se loe prodavao. Elizabet ga je
isprobala i znala je da je mnogo bolji od slinih proizvoda na tritu.
Dobijamo loe izvetaje iz apoteka", alio se jedan rukovodilac prodaje.
Jednostavno nije popularan. Treba da se vie reklamira."
Ve smo prekoraili budet za reklamu" protestovao je Ris. Moramo potraiti
drugaiji pristup."
Povucite ga iz apoteka", iznenada ree Elizabet.
Svi su je pogledali. ta?"

133

Krvna veza
Sidni eldon

Suvie je lako dostupan." Okrenula se Risu. Mislim da treba nastaviti

reklamnu kampanju, ali ga prodavati samo u salonima lepote. Neka bude
ekskluzivan, teko dostupan. Takva treba da bude predstava o njemu."
Ris je malo razmiljao, a onda je klimnuo glavom i rekao: Nije loe. Hajde da
probamo."
I preko noi je nastala velika potranja za njim.
Neto kasnije, Ris ju je pohvalio. Ti nisi samo jo jedno lepo lice", rekao je
smejui se.
Dakle, poinje da je primeuje!

134

Krvna veza
Sidni eldon

26.

LONDON.
PETAK, 2. NOVEMBAR.
PET SATI POSLE PODNE.

Alek Nikols je bio sam u klupskoj sauni kad se otvorie vrata i jedan mukarac,
sa pekirom oko pojasa, ue u prostoriju punu pare. Sede na drvenu klupu pored
Aleksa. Vrue ko u paklu, zar ne, ser Alek?"
Alek se okrenu. Bio je to Don Svinton. Kako ste uli?"
Svinton namignu. Reko sam da me oekujete." Pogleda Aleka u oi i upita ga:
Oekivali ste me, zar ne, ser Alek?"
Ne", odgovori Alek. Rekao sam vam da mi treba vie vremena."
,,A vi ste nam rekli da e vaa mala roaka prodati akcije i da ete nam dati na
novac."
Ona... ona se predomislila."
Onda bi bilo bolje da je naterate da se ponovo predomisli, zar Pokuavam.
Pitanje je samo..."
Pitanje je koliko emo jo trpeti to vae sranje.:' Don Svinton se primicao
primoravajui Aleka da klizi po klupi. Ne elimo da budemo grubi prema vama,
jer dobro je imati jednog takvog prijatelja u parlamentu. Znate na ta mislim? Ali
postoje granice." Sada se naslanjao na Aleka, pa je Alek pokuavao da se odmakne
od njega.
Uinili smo vam uslugu. Vreme je da nam uzvratite. Obezbediete nam jednu
isporuku lekova."
Ne! To je nemogue" ree Alek. Ne mogu. Nema naina..."
Alek se odjednom naao sabijen na kraju klupe, uz veliki metalni kontejner sa
vrelim kamenjem. Pazite", ree Alek Ja..."
Svinton zgrabi Alekovu ruku i uvrnu je, pritiskajui ga uz kontejner sa
kamenjem. Alek je osetio da su mu se oprljile malje na ruci.
Ne!"
Sledeeg trenutka ruka mu je bila pritisnuta na kamenje i on je vrisnuo od bola i
pao na pod. Svinton je stajao iznad njega. Naite neku mogunost. Vidimo se
uskoro."

135

Krvna veza
Sidni eldon

27.

BERLIN.
SUBOTA, 3. NOVEMBAR.
EST SATI POSLE PODNE.

Ana Rof Gasner nije znala koliko e jo moi da to podnosi.

Postala je zatoenik u vlastitoj kui. Osim istaice koja je dolazila jednom
nedeljno na nekoliko sati, Ana i deca su bili potpuno sami, preputeni Valteru na
milost i nemilost. Vie se nije ni trudio da sakrije mrnju. Ana je bila u dejoj sobi
dok su sluali omiljenu plou.
Welch ein Singen, Musizieren,
Pfeifen, Zwitschken, Tiriliern...
Valter upade unutra. Muka mi je od toga!" vikao je.
Razbio je plou u paramparad, a deca su se zgrila od straha.
Ana pokua da ga smiri. ,,I... izvini, Valtere. Ja... ja nisam znala da si kod kue.
Da li ti treba neto?"
Priao joj je, uarenih oiju, i rekao: Moramo se osloboditi dece, Ana."
Pred njima!
Stavio joj je ruke na ramena. Ono to se deava u ovoj kui mora da bude naa
tajna." Naa tajna. Naa tajna. Naa tajna.
Reci su joj odjekivale u glavi, a njegove ruke su je toliko stezale da nije mogla
disati. Onesvestila se.

Ana se probudila u krevetu. Zavese su bile navuene. Pogledala je na sat pored

kreveta. est uvee. Kuu je obavijala tiina. Njena prva pomisao su bila deca i
istog asa je osetila strah. Ustala je iz kreveta na klimavim nogama i posrui
stigla do vrata. Bila su zakljuana spolja. Prislonila je uho na vrata i oslukivala.
Trebalo bi da uje decu. Trebalo bi da dou da je vide. Ako mogu. Ako su jo uvek
iva.
Noge su joj toliko drhtale da je jedva stigla do telefona. U sebi se pomolila i
podigla slualicu. ula je poznati signal za biranje. Oklevala je bojei se i same
pomisli na to ta e joj Valter uraditi ako je ponovo uhvati. Da ne bi vie

136

Krvna veza
Sidni eldon

razmiljala, Ana poe da bira 110. Ruke su joj se toliko tresle da je pozvala
pogrean broj. Ponovo je pogreila. Zaplakala je. Imala je samo malo vremena.
Borei se protiv histerije koja ju je obuzimala, pokuala je ponovo, primoravajui
prste da se pomeraju polako. ula je zvono, a zatim, kao nekim udom, muki
glas je rekao: Hier ist der Notruf der Polizei."
Ana nije mogla da progovori.
Hier ist der Notruf der Polizei. Kann ich Ihnen helfen?
Ja! ", zajecala je. Ja, bittel Ich bin in grosser Gefahr. Bitte schicken sie jemanden..."
Valter se pojavio pred njom, oteo joj telefon i bacio je na krevet. Zalupio je
slualicu, iupao icu iz zida i teko diui okrenuo se ka Ani.
Deca", apnula je. ta si uradio sa decom?"
Valter joj nije odgovorio.

Centralno odeljenje berlinske kriminalistike policije nalazilo se u Kajttrase

2832, u kvartu sa obinim stambenim i poslovnim zgradama. Broj za hitne
sluajeve u odeljenju Delikt am Mensch imao je sistem za automatsko dranje veze,
tako da pretplatnik ne moe da prekine vezu sve dok centrala ne oslobodi liniju
elektronskim putem. I zato, bez obzira na duinu razgovora, moe da se ustanovi
sa kog broja je doao poziv. Odeljenje se ponosilo ovim sloenim ureajem.
Pet minuta nakon telefonskog poziva Ane Gasner, detektiv Paul Lange je uao u
kancelariju svog efa, majora Vagemana, sa kase-tofonom u ruci.
eleo bih da ujete ovo." Detektiv Lange je pritisnuo dugme. uo se metalni
muki glas: Hier ist der Notruf der Polizei. Kann ich Ihnen helfenV
Onda se zauo preplaen enski glas. ,Ja! Ja, bitte! Ich bin in grosser Gefahr. Bitte
schicken siejemanden..."
Potom tup udarac, klik, i veza se prekinula. Major Vageman pogleda detektiva
Langea. Saznali ste odakle je doao poziv?"
Znamo iz ije kue je doao", oprezno odgovori detektiv Lange.
Pa, u emu je onda problem?" upita major Vagemen nestrpljivo. Je li centrala
poslala patrolu da ispita?"
Prvo sam eleo vae odobrenje." Detektiv Lange stavi pare papira na sto
ispred majora.
Scheiss!" Major Vageman je buljio u njega. Jeste li sigurni?"
Da, majore."
Major Vageman ponovo pogleda papir. Telefon je u imeniku na ime Gasner,
Valter. ef nemakog ogranka kompanije Rof i sinovi, jednog od industrijskih
giganata Nemake.
Nije bilo potrebno razgovarati o moguim posledicama. Samo idiot ne bi to
shvatio. Samo jedan pogrean potez i obojica e se nai na ulici u potrazi za
poslom. Major Vageman se zamisli na trenutak, pa ree: Dobro. Proverite. elim
da odete vi lino. Budite veoma obazrivi. Razumete li?"
Razumem, majore."

137

Krvna veza
Sidni eldon

***
Imanje Gasnerovih je bilo u Vanzeu, ekskluzivnom predgrau jugozapadnog
Berlina. Detektiv Lange je iao duim putem, ulicom Hoencolerndam, a ne brzim
auto-putem, jer je ovuda slabiji saobraaj. Proao je kroz Klajal, pored zgrade CIA
skrivene iza ograde od bodljikave ice dugake pola milje. Proao je pored taba
amerike vojske i skrenuo desno na put nekada poznat kao Put broj jedan, najdui
put u Nemakoj, koji ide od istone Pruske do belgijske granice. Desno od njega je
bio Brucke der Einheit, Most jedinstva, gde je pijun Abel razmenjen za Garija
Pauersa, pilota amerikog aviona U-2. Detektiv Lange se iskljuio s auto-puta i
naao se meu umovitim brdima Vanzea.
Kue su ovde bile predivne, impresivne. Nedeljom, detektiv Lange je ponekad
dovodio svoju enu ovamo da samo spolja razgledaju kue i okolinu.
Naao je adresu koju je traio i zaputio se dugakim prilaznim putem koji vodi
do imanja Gasnerovih. Imanje nije bilo samo olienje bogatstva, ve i olienje
moi. Dinastija Rof je bila dovoljno mona da obori vladu. Major Vageman je bio
u pravu: treba biti vrlo oprezan.
Detektiv Lange se dovezao do glavnih vrata trospratne kamene kue, izaao iz
automobila, skinuo eir i pritisnuo zvono. ekao je. U kui je vladala muna
tiina, kao da je naputena. Znao je da je to nemogue. Ponovo je zazvonio. Opet
nita, osim te mrtve, nesnosne tiine. Dvoumio se da li da ode sa zadnje strane
kue, kad se vrata neoekivano otvorie. Na pragu je stajala ena srednjih godina,
runa, obuena u izguvanu kunu haljinu. Detektiv Lange pomisli daje
kuepaziteljka. Izvadio je svoju slubenu legitimaciju. Hteo bih da govorim sa
gospoom Valtera Gasnera. Molim vas, recite joj da je ovde detektiv Lange." Ja
sam gospoa Gasner", ree ena.
Detektiv je jedva uspeo da sakrije svoje iznenaenje. Potpuno drugaije je
zamiljao gospodaricu ove kue.
Ja... mi smo pre kratkog vremena primili telefonski poziv u glavnoj policijskoj
stanici", poeo je neodluno.
Posmatrala ga je bezizraajnog lica, nezainteresovano. Detektivu je bilo jasno da
mu je loe krenulo, ali nije znao ta da radi. Oseao je da neto vano skriva.
Da li ste vi zvali, gospoo Gasner?", pitao je.
Da", odgovori ona. Grekom."
Uznemiravao ga je beivotan i slab glas. Seao se prodornog, histerinog glasa
sa magnetofona od pre pola sata,
Moete li mi rei, za nau evidenciju, kakva greka je u pitanju?"
Oklevala je jedva primetno. Bilo je... mislila sam da mi je nestao komad nakita.
Nala sam ga."
Broj za hitne sluajeve se poziva u sluaju ubistva, silovanja, tekih povreda.
Budite veoma obazrivi."
Jasno mi je." Detektiv Lange je oklevao, eleo je da ue u kuu i sazna ta ona
prikriva. Ali nije mogao nita vie niti da kae, niti da uini. Hvala vam, gospoo
Gasner. Oprostite to sam vas uznemirio."

138

Krvna veza
Sidni eldon

Bespomoan, i dalje je stajao tamo i gledao kako mu se vrata zatvaraju ispred

nosa. Polako je uao u automobil i odvezao se. Ana se okrenula iza vrata.
Valter klimnu glavom i ree tiho: Dobro si to izvela, Ana. Vratimo se sada
gore."
On se okrenu ka stepenitu, a Ana izvue makaze iz nabora kune haljine i zari
ih u njegova lea.

139

Krvna veza
Sidni eldon

28.

RIM.
NEDELJA, 4. NOVEMBAR.

PODNE.

Savren dan, pomisli Ivo Palai, za posetu Vili d'Este sa Simonetom i njihovim
trima lepim kerkama. Dok je Ivo etao kroz uvene vrtove Tivoli drei se
podruku sa suprugom, gledajui devojice kako tre od fontane do fontane,
dokono se pitao da li je Piro Ligorio, koji je izgradio park za porodicu D'Este,
svoje klijente, ikada sanjao koliko e radosti pruiti milionima posetilaca jednog
dana. Vila d'Este se nalazila nedaleko od Rima, na severoistoku, visoko u brdima
Sabina. Ivo je esto odlazio tamo, ali je uvek oseao posebno zadovoljstvo kada je
stajao na samom vrhu i gledao na desetine svetlucavih fontana u podnoju. Svaka
je bila vesto projektovana i razlikovala se od ostalih.
U prolosti je Ivo ovamo dovodio Donatelu i trojicu njihovih sinova. Kako su
samo uivali! Rastuila gaje pomisao na njih. Nije video Donatelu, niti razgovarao
sa njom od onog uasnog popod-neva u stanu. Jo se ivo seao kako ga je strano
izgrebala. Znao je da se sigurno kaje i da ezne da ga vidi. Pa, dobro je da i ona
malo pati kao to je on patio. U mislima je uo Donatelin glas: Hajde. Ovuda,
deaci."
uo je njen glas tako jasno da je zvuao skoro stvarno. uo ju je kako govori:
Bre, Franesko!" Ivo se okrenuo i ugledao Donatelu iza sebe, sa njihova tri
deaka, kako se odluno kree prema njemu, Simoneti i tri devojice. Prvo je
pomislio da se Donatela sluajno nala u vrtovima Tivoli, ali je izraz na njenom
licu govorio neto drugo. Putana je pokuavala da spoji njegove dve porodice i
uniti ga! Ivo se brzo snaao i reagovao.
Doviknuo je Simoneti: Moram da vam pokaem neto. Brzo, svi."
Poveo je porodicu niz dugako krivudavo kameno stepenite prema donjem
nivou, gurajui turiste u stranu i gledajui izbezumljeno preko ramena. Donatela i
deaci su se primicali stepenicama. Ivo je znao da je sve izgubljeno ukoliko ga
deaci vide. Ako samo jedan od njih vikne tata, on moe da se Udavi u najblioj
fontani. Pourivao je Simonetu i devojice ne dajiki im priliku da predahnu, niti
im je smeo dozvoliti ni asak da stanu.
Kuda jurimo?", zadihano upita Simoneta. Zato urimo?"
To je iznenaenje", ree Ivo veselo. Videete.''
Kradom je pogledao unazad. Donatela i deai su u tom trenutku bili van
vidokruga. Ispred njega je bio lavirint od kojeg su ile stepenice nadole i nagore.
Ivo izabra one koje vode nagore.

140

Krvna veza
Sidni eldon

Hajde", viknuo je devojicama. Koja stigne do vrha prva, dobij a nagradu!"

Ivo! Ja sam iscrpljena!" alila se Simoneta. Daj nam minut odmora."
On je pogleda uasnut. Odmor? To e upropastiti iznenaenje. Pouri!"
Uhvatio je Simonetu za ruku i povukao je uz strme stepenice, dok su njegove tri
kerke jurile ispred njih. Ivo nij mogao da doe do daha. Dobro bi im dolo,
pomisli gorko, kada bih sada umro od sranog udara. Proklete ene! Nikome ne
moete yerovati. Kako je mogla da mi to uradi? Ona me oboava. Ubiu tu kuku
zbog ovog.
Zamislio je kako davi Donatelu u krevetu. Ona na sebi ima samo tanak neglie.
On ga epa i penje sa na nju, a on vriti i moli za milost. Ivo je osetio da je dobio
erekciju.
Moemo li sada stati?" molila je Simoneta. Ne! Skoro smo stigli!"
Ponovo su stigli do vieg nivoa. Ivo urno pogleda okolo. Donatela i deaci nisu
bili na vidiku.
Kuda nas vodi?", Simoneta je zahtevala odgovor.
Videe" ree Ivo histerino. Poite za mnom." Gurao ih je prema izlazu.
Izabela, najstarija devojica, ree: Da li odlazimo, tata? Tek smo doli!"
Idemo na bolje mesto", ree Ivo zadihan. Pogledao je nazad i ugledao Donatelu
i deake kako se penju stepenicama. Bre, devojke!"
Trenutak kasnije, Ivo je sa jednom od svojih porodica bio izvan kapija Vile
d'Este i jurio ka svom automobilu na velikom trgu.
Nikada te nisam videla takvog", teko je disala Simoneta.
Nikada nisam bio ovakav", ree Ivo iskreno. Upalio je motor pre nego to su se
vrata automobila zatvorila i pojurio sa parkinga kao da ga avo progoni.
Ivo!"
Potapao je Simonetu po ruci. Opustite se svi sada. Za nagradu ja... vodim vas
na ruak u Hasler."
Sedeli su pored prozora s kog je pucao vidik na panske stepenice i
velianstvenu Crkvu Svetog Petra koja se nazirala u daljini.
Simoneta i devojice su bile oduevljene. Hrana je bila ukusna. Ivo je mogao da
jede i karton. Ruke su mu se nezadrivo tresle da je jedva drao no i viljuku. Ne
mogu vie da podnesem ovo, mislio je. Neu joj dozvoliti da mi upropasti ivot.
Nije bilo sumnje da je Donatela ba to nameravala da uini. II giuoco e stoto fatto.
Gotovo je. Osim ako nae nain da nabavi novac koji ona zahteva.
Mora ga nabaviti. Po svaku cenu.

141

Krvna veza
Sidni eldon

29.

PARIZ.
PONEDELJAK, 5. NOVEMBAR.
EST SATI UVEE.

im je arl Martel stigao kui bilo mu je jasno da je u nevolji. Elen ga je ekala, a

sa njom je bio Pjer Rio, juvelir koji je pravio kopije njenog nakita. arl je stajao na
vratima, uasnut, j
Ui, arle", ree Elen. U njenom glasu je nazreo ton koji ga je prestraio.
Verujem da se ti i gospodin Rio poznajete."
arl ju je gledao netremice, znajui da je gotov ta;god da kae. Juvelir je
potpuno zbunjen gledao u pod, oigledno U neprilici.
Sedi, arle." Bila je to naredba. arl sede.
Ti se suoava, mon cher mari", ree Elen sa krivinom optubom zbog velike
krae. Krade moj nakit i zamenjujes ga nevetim imitacijama koje izrauje
gospodin Rio."
Uasnut, arl je osetio da su mu pantalone mokre, to mu se nije desilo jo od
detinjstva. Pocrveneo je. Oajniki je eleo da na trenutak izae iz prostorije i
dovede se u red. U stvari, eleo je da pobegne i da se nikada vie ne vrati.
Elen je znala sve. Nije vano kako je otkrila. Nee imati milosti, nema mu spasa.
Dovoljno je strano to to je Elen otkrila da je on potkrada. Jo kada sazna njegov
motiv! ta e se tek desiti kad sazna da je pomou tog novca planirao da pobegne
od nje? Re pakao" e dobiti novi smisao. Niko nije tako dobro poznavao Elen
kao arl. Ona je bila une sauvage, spremna na sve. Unitila bi ga bez trunke grize
savesti i pretvorila u clochard, skitnicu to u ritama spava na ulicama Pariza. ivot
mu se odjednom pretvorio u emmerdement, gomilu sranja. by voki
Jesi li stvarno mislio da se moe izvui na tako glup nain?", upita ga Elen.
Jadni arl je utao. Pantalone su mu bile jo vlanije, ali se nije usudio da
pogleda nadole.
Ubedila sam gospodina Rioa da mi kae istinu."
Ubedila. arl se bojao i same pomisli na koji nain je to uradila.
Imam fotokopije svih priznanica za novac koji si ukrao od mene. Mogu te
strpati u zatvor na sledeih dvadeset godina." Zastala je i dodala: Ako odluim
tako."
Njene poslednje rei su samo poveale arlovu paniku. Iskustvo ga je nauilo da
je velikoduna Elen, u stvari, opasna Elen. arl se bojao da se suoi s njenim
pogledom. Pitao se ta e traiti od njega. Neto monstruozno.

142

Krvna veza
Sidni eldon

Elen se okrenu ka Pjeru Riou. Nikome neete rei nita o ovome dok ne
odluim ta da radim."
Naravno, gospoo Rof-Martel, naravno, naravno." ovek je mrmljao, enjivo
gledajui ka vratima. Mogu li...?"
Ona klimnu glavom i Pjer Rio odjuri napolje.
Elen je posmatrala kako odlazi, a zatim se okrenula da bi paljivo pogledala
svoga mua. Mogla je da oseti njegov strah. I jo neto. Miris urina. Nasmeila se.
arl se pomokrio od straha. Dobru lekciju mu je oitala. Elen je bila zadovoljna
muem. Bila je veoma zadovoljna brakom. Ukrotila je arla, a onda ga pretvorila
u svoje orue. Inovacije koje je on uveo u firmu Rof i sinovi bile su izvanredne jer
su poticale od Elen. Ona je upravljala malim delom kompanije njegovim
posredstvom, ali sada to nije bilo dovoljno. Ona je Rofova. Obogatila se svojim
poreklom; iz prethodnih brakova je izala jo bogatija. Ali nju nije zanimao novac.
elela je kontrolu nad kompanijom. Planirala je da iskoristi svoje akcije kako bi ih
stekla to vie, da otkupi udeo ostalih akcionara. Ve je razgovarala o tome s
njima. Sloili su se da formiraju manjinsku grupu. Prvo je Sem stajao na putu
njenog plana, a sada Elizabet. Ali Elen nije nameravala da dozvoli Elizabet ili
ikome drugom da je sprei u onom to eli. arl e joj to omoguiti. Ako neto
krene naopako, on e biti rtveno jagnje.
Sada, naravno, mora biti kanjen zbog svog petite revolte. Gledala ga je u lice i
rekla: Niko ne krade od mene, arle. Niko. Gotov si. Osim ako odluim da te
spasem."
Sedeo je utei, plaio se Elen i eleo da ona umre. Prila mu je, a njena bedra su
mu dodirivala lice.
eli li da te spasem, arle?", upita ga ona.
Da", ree on promuklo. Video je kako skida suknju dok joj je iz oiju zraila
pouda, i on pomisli: O, boe. Ne sada.
Onda me sluaj. Rof i sinovi su moja kompanija. elim kontrolni paket akcija."
On pogleda u nju jadno i ree: Ti zna da Elizabet nee dozvoliti prodaju."
Skinula je bluzu i gaice. Stajala je pred njim u svojoj ulnoj golotinji, vitkog i
prekrasnog tela, i tvrdih bradavica, Onda mora neto uraditi u vezi s tim, ili e
provesti sledeih dvadeset godina u zatvoru. Ne brini. Ja u ti rei ta treba da
radi. Ali prvo doi ovamo, arl."

143

Krvna veza
Sidni eldon

30.

Sledeeg jutra, u deset sati, zazvonio je Elizabetin privatni telefon. Zvao je Emil
Dopli. Dala mu je taj broj da niko ne bi znao za njihove razgovore. Mogu li da
vas vidim?" pitao je. Bio je uzbuen. Dolazim za petnaest minuta."
Kejt Erling pogleda iznenaeno kada je videla da Elizabet u kaputu izlazi iz
kancelarije. Imate zakazan sastanak u..."
Otkaite sve za narednih sat vremena", ree Elizabet i izae.
Naoruani uvar je proverio Elizabetinu propusnicu pri ulazu u odeljenje za
razvoj. Poslednja vrata levo, gospoice Rof."
Elizabet je zatekla Doplija samog u laboratoriji. Pozdravio ju je oduevljeno.
Sino sam zavrio testove. To deluje. Enzimi potpuno blokiraju proces starenja.
Pogledajte."
Odveo ju je do kaveza sa etiri mlada kunia, okretna, nemirna i puna ivotne
snage. Pored njih je stajao drugi kavez sa jo etiri kunia, tia i starija.
Ovo je petstota generacija koja prima enzim", ree Dopli.
Elizabet je stajala ispred kaveza. Izgledaju zdravo."
Dopli se nasmei. To je deo kontrolne grupe." Prstom je pokazao kavez sa leve
strane. Ono su stariji primerci."
Netremice je gledala kako snani kunii skakuu po kavezu kao novoroeni
zeii, i nije mogla da veruje svojim oima.
Oni e nadiveti ostale u odnosu bar tri prema jedan", ree Dopli.
Kada se primeni na ljude, taj odnos je zapanjujui. Jedva je uspevala da obuzda
uzbuenje.
Kada... kada ete biti spremni da ponete testiranje na ljudima?"
Sreujem svoje beleke. Posle toga, jo najvie tri ili etiri nedelje."
Emile, nemojte ni sa kim razgovarati o ovome", upozori ga Elizabet.
Emil Dopli klimnu glavom. Neu, gospoice Rof. Radim sam. Vrlo sam
oprezan."

Sastanak upravnog odbora je trajao celo popodne i bio je uspean. Valter se nije
pojavio. arl je ponovo pokrenuo pitanje prodaje akcija, ali Elizabet je odmah
stavila veto na to. Ivo je bio armantan, kao i Alek, a arl neuobiajeno napet.
Elizabet je elela da zna zato.
Sve ih je pozvala da ostanu u Cirihu i veeraju s njom. Leerno je iznela
probleme pomenute u izvetaju i paljivo pratila ima li ikakve reakcije, ali nije
otkrila ni najmanji znak nervoze niti krivice. Svako ko je mogao biti upleten u to,
sedeo je za stolom, osim Valtera.

144

Krvna veza
Sidni eldon

Ris nije prisustvovao ni sastanku ni veeri. Imam neki hitan posao", rekao je, a
Elizabet se pitala da li je razlog neka devojka. Kad god je Ris ostajao da radi s
njom kasno nou, morao je da otkae sastanak. Jednom, kada na vreme nije uspeo
da se javi devojci, ona se pojavila u kancelariji. Bila je predivna, riokosa, sa
takvim stasom da se Elizabet pored nje oseala kao deak. Devojka je bila besna
to se nije pojavio i nije se trudila da sakrije nezadovoljstvo. Ris ju je otpratio do
lifta i vratio se. Oprosti zbog ovoga", rekao je.
Elizabet nije mogla da se uzdri. armantna je", kazala je umilno. ta radi?"
Ona je neurohirurg", odgovorio je Ris ozbiljno, a Elizabet se nasmejala.
Sledeeg dana, uverila se da devojka zaista jeste neurohirurg.
Bilo je i drugih devojaka i ona ih je sve mrzela. elela je da bolje razume Risa.
Znala je kakav je Ris Vilijams u drutvu i u javnosti; elela je da upozna pravog
Risa Vilijamsa, onaj deo njegove linosti koji skriva od drugih. Mnogo puta je
Elizabet pomislila: Ris bi trebalo da vodi ovu kompaniju umesto to prima moje naredbe.
Pitam se ta on stvarno misli o tome?.
Posle veere, kada su se lanovi odbora razili da uhvate vozove ili avione koji
e ih odvesti kui, Ris je uao u Elizabetinu kancelariju gde je ona radila sa Kejt.
Pomislio sam da ti treba pomo", rekao je vedro.
Bez objanjenja gde je bio. A zato bi trebalo da ga daje?, pitala se Elizabet. On ne
mora da mi polae raune.
Svi su se dali na posao i vreme je letelo. Elizabet je potajno posmatrala kako Ris,
nagnut nad dokumentima, brzo i oprezno pre-lee pogledom po njima. Naao je
nekoliko greaka u nekim vanim ugovorima, koje su promakle advokatima.
Uspravio se, protegao i pogledao na sat.
Uh! Prola je pono. Oprosti, ali imam sastanak. Doi u rano ujutro i zavriti
proveru ovih ugovora."
Elizabet se pitala da li ima sastanak s devojkom neurohirurgom ili pak s nekom
drugom... Zaustavila se. Risov privatni ivot je njegova lina stvar.
Izvini", ree ona. Nisam ni primetila da je tako kasno. Samo idi. Kejt i ja emo
zavriti s prouavanjem ovih dokumenata."
Ris klimnu glavom. Vidimo se ujutro. Laku no, Kejt."
Laku no, gospodine Vilijams."
Elizabet je gledala kako Ris odlazi, a zatim primorala sebe da se vrati
ugovorima. Meutim, nakon kratkog vremena, ponovo je razmiljala o njemu.
Toliko je elela da mu kae kako napreduje rad Emila Doplija na novom leku, da
to podeli s njim, a ipak se uzdrala. Uskoro, rekla je u sebi.

Zavrile su u jedan sat ujutro.

Ima li jo neto, gospoice Rof?" upitala je Kejt Erling.
Ne, mislim da je to sve. Hvala vam, Kejt. Doite sutra kasnije."

145

Krvna veza
Sidni eldon

Elizabet je ustala i tek tada osetila kako joj se telo ukoilo od dugotrajnog
sedenja.
Hvala vam. Sve u vam otkucati sutra po podne."
Dobro."
Elizabet je uzela kaput i tanu, saekala Kejt, pa su zajedno izale u hodnik i
uputile se ka privatnom brzom liftu koji ih je ekao sa otvorenim vratima. Ule su,
a upravo kad je Elizabet pruila ruku da pritisne dugme za predvorje, zazvonio je
telefon u kancelariji.
Ja u se javiti, gospoice Rof. Samo vi idite", ree Kejt Erling i izae iz lifta.
Dole u predvorju, deurni noni uvar je pogledao komandnu tablu lifta kada se
upalilo crveno svetio na njenom vrhu i poelo da se sputa. Bilo je to signalno
svetio privatnog lifta. To je znailo da gospoica Rof silazi. Njen voza je sedeo na
stolici u uglu, dremuckajui nad novinama.
efica dolazi", ree uvar.
Voza se protegnu i lenjo ustade.
Odjednom, kroz tiinu predvorja prolomi se zvuk zvona za uzbunu. uvarove
oi se u magnovenju zaustavie na tabli. Crveno svetio se kretalo nadole sve
veom brzinom, pokazujui da se lift sputa.
Podivljao je.
O, boe!" mrmljao je uvar.
Priao je tabli, otvorio prednju plou i povukao prekida za hitne sluajeve da bi
aktivirao sigurnosnu konicu. Crveno svetio je nastavilo pad nadole. Voza je
urno priao komandnoj tabli. Video je straarov pogled.
ta se dogaa...?"
Bei!" viknu straar. Pae!"
Pojurili su od liftova ka najudaljenijem zidu. Predvorje je poelo da se trese od
velike brzine lifta koji je izmakao kontroli, i uvar pomisli: Samo da ona nije unutra.
Kada je lift projurio pored predvorja, uo je jezive krike iznutra.
Trenutak kasnije, zauo se strahoviti tresak, a zgrada se zaljuljala kao da ju je
pogodio zemljotres.

146

Krvna veza
Sidni eldon

31.

Glavni inspektor cirike kriminalistike policije Oto mit je sedeo za svojim

stolom i zatvorenih oiju disao duboko, pokuavajui da se smiri i obuzda bes koji
ga je ispunjavao.
U policijskom postupku postoje pravila toliko elementarna i oigledna, da niko i
ne pomilja da ih je uopte potrebno unositi u policijski prirunik. Ona se
jednostavno uzimaju zdravo za gotovo, kao to se to ini kad su u pitanju jelo,
spavanje ili disanje. Na primer, kada se dogodi incident sa smrtnim ishodom,
prvo to istrani detektiv treba da uradi - apsolutno prvo, jednostavno, oigledno,
ne morate da mu nacrtate na jebenoj tabli, to detektiv treba da uradi - jeste da ode na
mesto nesree. Nita ne moe biti prostije od toga. Pa ipak, na stolu glavnog
inspektora Ota mita stajao je izvetaj detektiva Maksa Hornunga koji je prekrio
svaki element policijskog postupka. Trebalo je da oekujem to", gorko ree
inspektor u sebi. Zato sam, uopte, iznenaen?
Detektiv Hornung je bio albatros inspektora mita, njegov bite noire, njegov inspektor mit je bio vatreni oboavalac Melvila -njegov Mobi Dik. Inspektor je
ponovo duboko udahnuo vazduh i polako izdahnuo. Zatim je, malo manje
uznemiren, uzeo izvetaj detektiva Hornunga i ponovo ga proitao od poetka.
***
Odmah sam poeo istragu. Do 1.35 ujutro uspeo sam da saznam kako se zove
nadzornik upravne zgrade firme Rofi sinovi, a od njega sam dobio ime glavnog
arhitekte zgrade.
Izvetaj Brandtour Offizier-a
Sreda, 7. novembar Vreme: 1.15 ujutro
Predmet: Prijava iz telefonske centrale o nesrei u upravnoj
zgradi firme Rofi sinovi u fabrici Ajhenban
Tip nesree: Nepoznat
Uzrok nesree: Nepoznat
Broj povreenih ili poginulih: Nepoznat
Vreme: 1.27 ujutro
Predmet: Druga poruka iz telefonske centrale o nesrei u firmi
Rofi sinovi
Tip nesree: Pad lifta
Uzrok nesree: Nepoznat
Broj povreenih ili poginulih: Jedna ena, poginula

147

Krvna veza
Sidni eldon

U 2.30 ujutro, pronaao sam glavnog arhitektu. Slavio je roendan u La Pisu.

Rekao mi je kako se zove kompanija koja je postavila liftove u zgradi Rudolf ac,
AD.
U 3.15 ujutro, pozvao sam kuni broj gospodina Rudolfa aca i zatraio da
odmah nae planove liftova. Takoe sam traio finansijske izvetaje zajedno sa
preliminarnim procenama, konanim procenama i trokovima; traio sam i
kompletan spisak svih instaliranih mehanikih i elektrinih komponenata.

Na tom mestu u izvetaju inspektor mit je osetio poznati trzaj na desnom

obrazu. Udahnuo je duboko nekoliko puta i nastavio da ita.
***
U 6.15 ujutro, ena gospodina aca donela mije potrebne dokumente u
policijsku centralu. Nakon ispitivanja preliminarnih pro-cena i konanih trokova,
doao sam do sledeeg zakljuka:
a) pri postavljanju liftova nisu ugraeni loiji materijali;
b) zbog ugleda graditelja, lo rad se moe iskljuiti kao uzrok havarije;
c) kod liftova su primenjene odgovarajue sigurnosne mere;
d) prema tome, moj zakljuak je da uzrok havarije nije sluajnost. (Potpisan)
Maks Hornung, Odeljenje za kriminalistiku istragu.
Napomena: Poto sam telefonirao tokom noi i rano ujutro, moe se dogoditi da
dobijete jedan ili dva prigovora od nekih ljudi koje sam moda probudio.
Inspektor mit je besno tresnuo izvetaj na sto. Mogue je!" Moda sam
probudio!" Polovina zvaninika vajcarske vlade je napadala glavnog inspektora
celog jutra. ta on misli - da li je to Gestapo? Kako se usuuje da probudi
predsednika ugledne graevinske firme i naredi mu da donese dokumente usred
noi? Kako se usuuje da naruava integritet renomirane firme kao to je Rudolf
Sad I tako dalje i tako dalje.
Meutim, od svega ga je najvie zapanjilo - bilo je prosto ne-verovatno - to se
detektiv Maks Hornung pojavio na mestu nesree tek etrnaest sati nakon to je ona
prijavljena! Do trenutka, kad je stigao, rtvu su ve odneli, identifikovali, a
autopsiju zavrili. Nekoliko detektiva je pregledalo mesto nesree, ispitalo
svedoke i podnelo izvetaj e.
Kada je glavni inspektor mit ponovo proitao izvetaj detektiva Maksa
Hornunga, pozvao ga je u kancelariju.
Za glavnog inspektora je i sam pogled na detektiva Maksa Hornunga bio
prokletstvo. Maks Hornung je bio zdepast, zamiljenog izgleda, potpuno elave
glave, a lice mu je izgledalo kao da ga je skrojio neki aljivdija. Imao je preveliku
glavu i premale ui, a usta su mu liila na bobicu suvog groa usred lica nalik
pudingu. Bio je petnaest centimetara nii i sedam kilograma laki od standardne
visine i teine, koje propisuje cirika kriminalistika policija i beznadeno

148

Krvna veza
Sidni eldon

kratkovid. A povrh svega, arogantan. Svi u policiji su imali isto oseanje kad je on
u pitanju: mrzeli su ga.
Zato ga ne otpusti?" pitala je ena glavnog inspektora, i on ju je skoro udario.
Razlog zbog kojeg je Maks Hornung bio u detektivskom odeljenju Ciriha je
leao u tome to je on sam vie doprinosio vajcarskom nacionalnom dohotku
nego sve fabrike okolade i satova zajedno. Naime, on je bio raunovoa,
matematiki genije sa enciklopedijskim znanjem iz oblasti finansija, sa uroenim
nagonom da obmane oveka, i strpljenjem zbog kojeg bi mu i sam Jov pozavideo.
Maks je radio kao slubenik u Betrug Abteilung-u, u odeljenju osnovanom da bi
istraivalo finansijske prevare, nepravilnosti prilikom prodaje akcija i fmansijskih
transakcija, kao i da bi kontrolisalo odliv i priliv deviza u vajcarskoj. Maks
Hornung je zaustavio krijumarenje ilegalnog novca u vajcarsku, uavi u trag
vesto smiljenim protuzakonitim fmansijskim shemama vrednim vie milijardi
dolara i strpao u zatvor nekoliko najcenjenijih ljudi u poslovnom svetu. Bez obzira
na to koliko lukavo bi se sredstva skrivala, meala, slala na Sejele radi pranja,
prenosila preko sloenog niza lanih korporacija, Maks Hornung bi na kraju
otkrio istinu. Ukratko, on je postao strah i trepet za vajcarsku finansijsku
zajednicu.
Od svega to smatraju svetim i dragim, vajcarcima je najvrednija privatnost, a
dok su Maksu Hornungu odreene ruke, nema privatnosti.
Maksova plata na mestu finansijskog nadzornika bila je oskudna. Nudili su mu
mito od vie miliona franaka na mnogobrojnim bankovnim raunima, brvnaru u
Kortini d'Ampeco, jahtu i, u nekoliko sluajeva, lepe ene stasale za udaju. Svaki
put bi mito odbio i vlasti odmah obavestio o tome. Maks Hornung nije mario za
novac.
Mogao je postati milioner da je na berzi upotrebio svoju vetinu u finansijskom
poslovanju, ali ta ideja mu nikada nije pala na pamet. Njega je zanimalo samo
jedno: da uhvati sve one koji skrenu sa putanje finansijske ispravnosti. O da, jo
neim je bio obuzet Maks Hornung, a to se na kraju pokazalo kao blagoslov za
poslovnu zajednicu. Iz razloga u koje niko nije mogao da pronikne, eleo je da ba
bude policijski detektiv. Zamiljao je da je erlok Holms, ili Megre, koji strpljivo
sledi lavirint tragova i nemilosrdno prati kriminalca do njegovog skrovita. Kada
je jedan vodei vajcarski fmansijer sluajno saznao za njegovu ambiciju da bude
detektiv, odmah se dogovorio sa nekoliko uticajnih prijatelja, i u roku od etrdeset
osam sati Maks Hornung je dobio ponudu da radi u cirikoj policiji kao detektiv.
Maks nije mogao poverovati da ga je zadesila takva srea. Radosno je prihvatio
posao, a cela poslovna zajednica je kolektivno odahnula i nastavila svoje mutne
aktivnosti.
Niko ak nije traio miljenje glavnog inspektora mita o tome. Telefonirao mu
je najmoniji politiki lider u vajcarskoj, dao mu uputstva, i tako se sluaj
okonao. Ili, da budemo precizniji, tako je poeo. Za glavnog inspektora, to je bio
poetak muka u njegovom Getsimanskom vrtu, kojima se nije video kraj. Iskreno
je pokuavao da savlada ogorenje to je dobio detektiva - neiskusnog i
nekvaliflkovanog za taj posao - koji mu je nametnut. Pretpostavljao je da sigurno

149

Krvna veza
Sidni eldon

postoji jak politiki motiv za takav neuveni potez. Pa, odluio je da sarauje,
uveren da e lako izai na kraj sa tom situacijom. Samopouzdanje mu se
pokolebalo kada se Maks Hornung javio na raport. Sama njegova pojava bila je
smena. Meutim, inspektora mita je jo vie zapanjio superiorni stav ovog
trapavka. Njegovo dranje je govorilo: Maks Hornung je stigao... sada svi moete
da se opustite i prestanete da brinete.
Iezla je svaka pomisao inspektora mita o lakoj saradnji. Umesto toga, on je
osmislio drugaiji pristup. Pokuao je da skloni Maksa Hornunga, na neki nain,
premetajui ga iz odeljenja u odeljenje, dodeljujui mu nevane zadatke. Maks je
radio u Kriminal-Tech Abteilung-u, odeljenju za uzimanje otisaka i identifikaciju,
Fahn-Dungs Abteilung-u, odeljenju za ukradene stvari i nestale osobe. Meutim,
Maks Hornung se stalno vraao kao nevaei novi.
Postojalo je pravilo da jednu nedelju u tri meseca svaki detektiv mora da radi
kao Brandtour Offizier, u nonoj slubi za hitne sluajeve. Svaki put kada je Maks
bio na dunosti, obavezno se dogaalo neto vano, i dok su inspektor mit i
ostali detektivi trali okolo pokuavajui da pronau tragove, Maks bi resio sluaj.
To je moglo da razbesni svakoga.
Nije znao apsolutno nita o policijskom postupku, kriminologiji, forenzikoj
nauci, balistici, ili psihologiji kriminalaca - sve ono u emu su drugi detektivi bili
iskusni - a ipak je reavao sluajeve koji su zbunjivali ostale. Glavni inspektor
mit je zakljuio da je Maks Hornung najsreniji ovek na svetu.
U stvarnosti, srea nije imala nikakve veze s tim. Detektiv Maks Hornung je
reavao krivine predmete isto kao to je raunovoa Maks Hornung otkrivao
stotine genijalnih shema prevare banaka i vlade. Njegov mozak je imao samo
jednu prugu, i to uskog koloseka. Bila mu je potrebna samo jedna labava nit,
jedan komadi koji se ne uklapa u tkaninu, i tada bi ga on dohvatio i poeo da
rasplie sve dok se neiji sjajan i dobro razraen plan ne bi raspao po avovima.
Maksovo fotografsko pamenje je dovodilo njegove kolege do ludila. On je
mogao u trenu da se seti svega to je ikada uo, proitao ili video.
Jo jedna stvar koju nisu mogli da podnesu kod njega, kao da prethodne nisu
dovoljne, bili su njegovi rauni za trokove, zbog kojih je elom detektivskom
odeljenju bilo neprijatno. Kada se prvi put pojavio na spisku za obraun trokova,
natporunik ga je pozvao u kancelariju i rekao ljubazno: Oigledno ste napravili
greku u svom raunu, Maks."
To bi bilo kao da je rekao Kapablanki da je rtvovao kraljicu zbog gluposti.
Maks trepnu. Greka u mom raunu?"
Da. U stvari, nekoliko." Natporunik je pokazao prstom na papir ispred sebe.
Prevoz u gradu, osamdeset centima. Povratak, osamdeset centima." Podigao je
pogled i rekao. Maksimalna cena za taksi je trideset etiri franka u jednom
smeru."
Da, gospodine. Zato sam i koristio autobus."
Natporunik ga je netremice gledao. Autobus?"
Od detektiva se ne trai da se voze autobusima dok rade na nekom sluaju. To je
bilo neuveno. Jedini odgovor koji je uspeo da smisli bio je: Pa, to... to nije

150

Krvna veza
Sidni eldon

potrebno. Hou da kaem... mi naravno ne ohrabrujemo rasipnike u ovom

odeljenju, Hornung, ali imamo pristojan budet za trokove. Jo neto. Bili ste tri
dana na terenu zbog ovog sluaja. Zaboravili ste da ukljuite trokove za obroke."
Ne, gospodine natporunie. Ja pijem samo kafu ujutro, sam pripremam ruak
i nosim ga u kutiji za obed. Samo moje veere su na spisku."
Tako je i bilo. Tri veere, ukupno: esnaest franaka. Mora da je jeo u kuhinji
Vojske spasa.
Natporunik ree hladno: Ovo odeljenje je postojalo sto godina pre nego to ste
vi doli, i postojae jo sto godina poto odete iz njega. Ovde postoji odreena
tradicija koju potujemo." Gurnuo je raun sa trokovima ka Maksu. Znate,
morate misliti na kolege. Uzmite sada ovo, ispravite ga i vratite mi."
Da, gospodine natporunie. Ja... izvinite to sam pogreio."
Velikoduno je odmahnuo rukom. Sasvim je u redu. Na kraju krajeva, vi ste
ovde novi."
Trideset minuta kasnije, detektiv Maks Hornung je vratio svoj ispravljeni raun.
Umanjio je trokove za jo tri procenta.
Tog novembarskog dana, glavni inspektor mit je drao izvetaj detektiva
Maksa Hornunga, dok je autor izvetaja stajao pred njim. Detektiv je bio u
svetloplavom odelu, smeim cipelama i belim arapama. Uprkos svojim
odlukama i umirujuim joga vebama za disanje, inspektor je poeo da vie: Bili
ste ovde u kancelariji kada je stigao taj izvetaj. Va posao je bio da istraite
nesreu, a vi ste stigli na mesto nesree etrnaest sati kasnije. Cela jebena
novozelandska policija je mogla da doleti ovamo i vrati se kui za to vreme."
Ne, gospodine. Let mlanjakom od Novog Zelanda do Ciriha traje..."
O, umuknite!"
Glavni inspektor je provlaio ruke kroz gustu kosu koja je ubrzano sedela,
pokuavajui da smisli ta da kae ovom oveku. Niste ga mogli uvrediti, niti
urazumiti. On je idiot koji ima sree.
Glavni inspektor mit je prasnuo: Hornung, neu tolerisati nesposobnost u
svom odeljenju. Kada su drugi detektivi preuzeli dunost i videli izvetaj, odmah
su otili na lice mesta da ispitaju nesreni sluaj. Pozvali su kola hitne pomoi,
poslali telo u mrtvanicu, identifikovali ga..." Znao je da ponovo govori prebrzo, i
prisilio je sebe da se smiri. Ukratko, Hornung, oni su uradili sve to dobar
detektiv treba da uradi. Dok ste vi sedeli u kancelariji i usred noi probudili
polovinu najvanijih ljudi u vajcarskoj."
Mislio sam..."
Dosta! Celo prokleto jutro sam zbog vas telefonirao i izvinja-vao se."
Morao sam da saznam..."
O, gubite se odavde, Hornung!"
Da, gospodine. Mogu li da prisustvujem sahrani. Bie danas pre podne."
Da. Idite!"
Hvala vam, gospodine. Ja..."
Samo idite!"
Glavni inspektor mit je tek posle trideset minuta ponovo disao normalno.

151

Krvna veza
Sidni eldon

32.

Sala za sahrane u Zilfeldu, smetena u kitnjastoj, staromodnoj zgradi od kamena

i mermera, sa prostorijama za pripremu i krematorijumom, bila je dupke puna. U
velikoj kapeli, prva dva reda je zauzelo dvadesetak rukovodilaca i zaposlenih iz
kompanije Rofi sinovi. U ostalim klupama su bili prijatelji, predstavnici zajednice i
novinari. Detektiv Hornung je sedeo u poslednjem redu i razmiljao o tome kako
je smrt besmislena. ovek doe u najbolje godine, kada moe najvie da prui i
ima za ta da ivi, i ba tada umre. To je stvarno nedopustivo.
Koveg je bio od mahagonija i prekriven cveem. I to je nedopustivo rasipanje,
pomisli detektiv Hornung. Koveg je bio zatvoren. Maks je znao zato. Svetenik
je govorio glasom namenjenim za sudnji dan ... smrt u sredini ivota, roena u
grehu, pepeo pepelu." Maks Hornung je malo obraao panju na to. Paljivo je
gledao prisutne u kapeli.
Gospod dao, Gospod uzeo", ljudi su poeli da ustaju i kreu se ka izlazu. Opelo
se zavrilo.
Maks je stajao blizu vrata, i kada su mu mukarac i ena prili, stao je pred enu
i rekao: Gospoica Elizabet Rof? Mogu li da po-razgovaram s vama?"

Detektiv Maks Hornung je sedeo sa Elizabet Rof i Risom Vilijam-som u separeu

kod Konditorei preko puta sale za; sahrane. Kroz prozor su videli kako se koveg
prebacuje u siva mrtvaka kola. Elizabet je skrenula pogled. U oima joj se videla
tuga.
O emu je re?", pitao je Ris. Gospoica Rof je ve dala izjavu policiji."
Gospodin Vilijams, zar ne?", ree detektiv Maks Hornung. ,,eleo bih da
proverim samo nekoliko sitnih pojedinosti."
Zar ne mogu da ekaju? Gospoica Rof je prola kroz vrlo..." Elizabet stavi
svoju ruku na Risovu. ,,U redu je. Ako mogu nekako da pomognem..." Okrenula
se Maksu. ta elite da znate, detektive Hornung?"
Maks je netremice gledao Elizabet i prvi put u ivotu je ostao bez rei. ene su
za njega bile stvorenja sa druge planete. Neloginog i nepredvidivog ponaanja i
sklone emocionalnim reakcijama umesto racionalnim. One su nerazumne. Maks je
retko oseao seksualno uzbuenje, jer je bio usmeren na umni rad, ali je cenio
preciznu logiku seksa. To je mehaniki sklop sainjen od pokretnih delova koji se
uklapaju u koordiniranu, funkcionalnu celinu koja ga uzbuuje. To je, po
njegovom miljenju, poezija ljubavi. Savrena dinamika ljubavi. Maks je smatrao
da pesnici nisu shvatili sutinu. Emocije su neprecizne i neuredne; one
predstavljaju gubljenje energije jer ne mogu ni za centimetar da pomere ni

152

Krvna veza
Sidni eldon

najmanje zrno peska, dok logika moe da pokrene svet. Stoga ga je zbunjivalo to
se osea prijatno u Elizabetinom drutvu. Zato je bio uznemiren. Do sada nijedna
ena nije tako delovala na njega. Izgledalo je kao da ona u njemu ne vidi runog,
smenog oveuljka kao druge ene. Skrenuo je pogled sa njenih oiju da bi
mogao da se koncentrie.
Da li ste esto radili u kasnim nonim satima, gospoice Rof?"
Vrlo esto", ree Elizabet. Da."
Dokle?"
Kako kad. Ponekad do deset. Ponekad do ponoi, pa i kasnije." Dakle, to je
bila neka vrsta navike. Ljudi oko vas su znali za to?" Ona ga je paljivo gledala,
zbunjena. Pretpostavljam da je tako." One noi kada je lift pao, vi, gospodin
Vilijams i Kejt Erling ste radili zajedno do kasno u no?"
Da."
Ali niste zajedno izali?"
Ja sam otiao ranije." ree Ris. Imao sam sastanak."
Maks ga je posmatrao na trenutak, a onda se opet okrenuo ka Elizabet. Koliko
dugo ste jo radili nakon odlaska gospodina Vilijamsa?"
Mislim da je bilo oko sat vremena."
Da li ste vi i Kejt Erling zajedno izale?"
Da. Obukle smo kapute i izale u hodnik." Elizabetin glas je zadrhtao. Li... lift
je bio tamo, ekao nas je."
Specijalni brzi liji.
ta se onda dogodilo?"
,,Obe smo ule. Zazvonio je telefon u kancelariji. Kejt - gospoica Erling - je
rekla: Ja u se javiti, i htela je da izae iz lifta. Meutim, ja sam oekivala poziv iz
inostranstva, pa sam joj rekla da u se ja javiti." Elizabet je stala, a oi joj se
odjednom napunie suzama. Izala sam iz lifta. Pitala me je da li da saeka, a ja
sam odgovorila: Ne, samo vi idite. Pritisnula je dugme za predvorje. Pola sam ka
kancelariji i dok sam otvarala vrata, ula sam... ula sam vrisak, a zatim..." Nije
mogla da nastavi.
Ris se okrenu Maksu Horningu, lica potamnelog od besa. Sada je dosta. Hoete
li nam rei o emu je re?"
Re je o ubistvu, pomisli Maks. Neko je pokuao da ubije Elizabet Rof. Maks je
sedeo koncentrisan, priseajui se svega to je uo tokom poslednjih etrdeset
osam sati o kompaniji Rof i sinovi. To je kompanija sa velikim problemima,
prinuena da plati astronomske odtete zbog parnica, na udaru loeg publiciteta,
koja gubi klijente i duguje ogromne svote novca bankama koje su postale
nestrpljive. Kompanija zrela za promene. Njen predsednik, Sem Rof, koji je posedovao kontrolni paket akcija, umro je. Iskusni planinar poginuo je u nesrei
prilikom penjanja. Kontrolni paket akcija je preao u ruke njegove erke Elizabet,
koja je skoro stradala u saobraajnoj nesrei u dipu na Sardiniji, i jedva izbegla
smrt u liftu koji je proao nedavnu kontrolu. Neko izvodi smrtonosne igre.
Inspektor Maks Hornung je trebalo da bude srean. Naao je labavu nit.
Meutim, sada je upoznao Elizabet Rof i ona vie nije samo ime, jednaina u

153

Krvna veza
Sidni eldon

matematikom zadatku. Ona je neto posebno. Maks je osetio nagon da je titi i

uva.
Pitao sam ta..." javi se Ris.
Maks ga pogleda i ree neodreeno: Mmm... policijski postupak, gospodine
Vilijams. Uobiajeni postupak." Ustao je. Izvinite." ekao ga je hitan posao.

154

Krvna veza
Sidni eldon

33.

Glavni inspektor mit je imao burno jutro. Ispred agencije avio-kompanije Iberija
odrane su politike demonstracije; pritvorena su tri mukarca radi ispitivanja.
Izbio poar sumnjivog uzroka u fabrici papira u Brunau. Istraga je u toku.
Silovana devojka u parku Placpic. Provala u Gibelinu i jo jedna u Grimi, pored
Bor o Laka. A povrh toga, detektiv Maks Hornung se vratio sa nekom
besmislenom teorijom. Glavni inspektor je ponovo poeo da duboko udie
vazduh.
Puklo je kuite kabla lifta", govorio je Maks. Kada je lift pao, sve sigurnosne
komande su otkazale. Neko..."
Video sam izvetaje, Hornung. Obino habanje usled upotrebe."
Ne, glavni inspektore. Pregledao sam specifikacije kuita za kabl. Moglo je da
traje jo pet-est godina."
Glavni inspektor mit je osetio gr u obrazu. ta hoete da kaete?"
Neko je pokvario lift."
Ne kae: Mislim da je neko pokvario lift, ili: Po mom miljenju, neko je pokvario
lift. O, ne! Nego: Neko je pokvario lift.
Zato bi to uradili?"
To bih voleo da otkrijem."
Vi elite da se vratite u firmu Rof i sinovi?"
Detektiv Maks Hornung pogleda inspektora mita iskreno iznenaen. Ne,
gospodine. elim da idem u amoni."
***
Grad amoni lei etrdeset milja jugoistono od eneve, na nadmorskoj visini
od oko hiljadu metara, u francuskoj oblasti Gornja Savoja, izmeu masiva
Monblan i planinskog lanca Egij Ru, i ima jedan od najlepih vidika na svetu.
Detektiv Maks Hornung uopte nije bio svestan pejzaa kada je izaao iz voza
na stanici amoni, sa otrcanim kartonskim koferom. Odmahnuo je taksiju i uputio
se peice ka lokalnoj policijskoj stanici, maloj zgradi na glavnom trgu u centru
grada. Maks je uao i odmah se oseao kao daje kod kue, uivajui u toplom
drugarstvu koje je uvek doivljavao u policijskom bratstvu irom sveta. On je bio
jedan od njih.
Francuski narednik, koji je sedeo za stolom, pogledao ga je i upitao: On vous
pourrait aider?"
Oui." Maks se sav ozari. I poe da govori. On je svim stranim jezicima
pristupao na isti nain: koristio je svoj jezik kao maetu probijajui se kroz
neprohodni gusti nepravilnih glagola, vremena i participa. Dok je govorio,

155

Krvna veza
Sidni eldon

zbunjeni izraz na licu narednika za stolom pretvorio se u izraz neverice.

Francuzima su bile potrebne stotine godina da prilagode svoje jezike, meka nepca
i grkljane za tu velianstvenu muziku koja predstavlja francuski jezik. A sad je taj
ovek koji je stajao pred njim nekako uspevao da ga pretvori u seriju uasnih,
neshvatljivih tonova.
Narednik nije vie mogao to da podnosi. Prekinuo ga je: ta... ta hoete da
kaete?"
Kako to mislite? Govorim vam na francuskom", odgovori Maks. Narednik za
stolom se nagnu napred i upita ga s neskrivenom radoznalou: Govorite li ga i
sada?
Budala ak ne govori ni vlastiti jezik, pomisli Maks. Izvadio je ovlaenje i
predao ga naredniku. Ovaj ga je proitao dvaput, paljivo pogledao Maksa, i
ponovo proitao ovlaenje. Bilo je teko poverovati da je ovek koji stoji pred
njim - detektiv.
Nerado je vratio slubenu kartu Maksu. Kako mogu da vam pomognem?"
Istraujem nesreu na planinarenju, koja se dogodila ovde pre dva meseca. Ime
rtve je Sem Rof."
Narednik klimnu glavom. Da. Seam se."
elim da razgovaram sa nekim ko mi moe dati informacije o tome ta se
dogodilo."
Najbolje je da se obratite spasilakoj slubi. Zove se Gorska sluba spaavanja.
Nai ete je na Plas di Monblan. Broj telefona je pet-tri-jedan-est-osam-devet. Ili
moda imaju neke informacije u bolnici. Bolnica je u Ulici Vale. Broj telefona je
pet-tri-nula-jedan-osam-dva. Sve u vam zapisati." Pruio je ruku da uzme
olovku.
Nije potrebno", ree Maks. Gorska sluba spaavanja, Plas di Monblan, pet-trijedan-est-osam-devet. Ili bolnica u Ulici Vale, pet-tri-nula-jedan-osam-dva."
Kada je Maks nestao kroz vrata, narednik je jo dugo gledao za njim.
Gorsku slubu spaavanja je vodio mladi atletskog izgleda, koji je sedeo za
otrcanim stolom od borovine. Podigao je pogled kada je Maks uao i istog trena se
ponadao da taj udni posetilac ne planira da se penje na planinu. by voki
Kako mogu da vam pomognem?"
Detektiv Maks Hornung." Pokazao mu je ovlaenje.
ta mogu da uinim za vas, detektive Hornung?"
Istraujem smrt oveka po imenu Sem Rof", ree Maks.
ovek za stolom uzdahnu. Ah, da. Gospodin Rof mi se veoma dopadao. To je
bio nesrean sluaj."
Da li ste videli kako se to dogodilo?"
ovek odmahnu glavom. Ne. Poveo sam spasilaku ekipu im smo dobili
njihov signal za opasnost, ali nita se nije moglo uiniti. Gospodin Rof je pao u
pukotinu u ledu. Nikada ga nee pronai."
Kako se to dogodilo?"
U grupi su bila etiri planinara. Vodi i gospodin Rof su ili poslednji. Koliko ja
znam, oni su prelazili morenu. Gospodin Rof se okliznuo i pao."

156

Krvna veza
Sidni eldon

Da li je nosio sigurnosni pojas?"

Naravno. Ue mu je puklo."
Da li se to esto deava?"
Svakome samo jednom." Nasmejao se svojoj maloj ali, ali je video pogled
sagovornika i brzo dodao: Iskusni planinari uvek paljivo provere svoju opremu
pre uspona, ali nesree se ipak dogaaju."
Maks je stajao i trenutak razmiljao. elim da razgovaram sa vodiem."
Toga dana sa gospodinom Rofom nije iao njegov stalni vodi." Maks trepnu:
Da? A zato?"
Koliko se seam, bio je bolestan. Zamenio ga je drugi vodi."
Znate li kako se zove?"
Ako malo saekate, potraiu."
Covek je nestao iza pregrade. Posle nekoliko minuta vratio se sa papiriem u
ruci. Vodi se zove Hans Bergman." Gde ga mogu nai?"
Nije odavde." Pogledao je papiri. On je iz sela Les Gets. To je oko ezdeset
kilometara odavde."
Pre nego to je Maks otiao iz amonija, svratio je do recepcije hotela Klajne
ajdeg i razgovarao sa recepcionerom. Da li ste bili na dunosti kada je gospodin
Rof boravio ovde?"
Da , ree slubenik. To je bila strana nesrea, uasna."
Gospodin Rof je ovde bio sam?"
Slubenik odmahnu glavom. Ne. Bio je sa prijateljem."
Maks se zagleda u njega. Sa prijateljem?"
Da. Gospodin Rof je rezervisao za obojicu."
Mogu li da znam ime njegovog prijatelja?
Naravno", ree slubenik. Izvukao je veliki registar ispod stola i poeo da
prevre listove. Zastao je, preao prstima po stranici i rekao: Ah, tu je..."
***
Maksu je trebalo skoro tri sata da se doveze do Les Getsa u folksvagenu,
najjeftinijem automobilu koji je mogao da unajmi, i skoro ga nije primetio. To i
nije bilo selo. Mesto se sastojalo od nekoliko prodavnica, alpske kuice, i
prodavnice meovite robe, sa benzinskom pumpom.
Maks se parkirao ispred alpske kuice i uao.
Nekoliko ljudi je sedelo ispred otvorenog kamina i razgovaralo. Razgovor se
utiao kada je on uao.
Oprostite", rekao je, traim gospodina Hansa Bergmana."
Koga?"
Hansa Bergmana. Vodia. Iz ovog je sela."
Stariji ovek, ije lice je liilo na meteoroloku mapu njegovog ivota, pijunu u
kamin i ree: Neko se naalio s vama, gospodine. Ja sam se rodio u Les Getsu.
Nikada nisam uo za nekog Hansa Bergmana."

157

Krvna veza
Sidni eldon

34.

Nedelju dana posle smrti Kejt Erling, Elizabet se vratila na posao. Ula je u
predvorje u prizemlju sa strepnjom i mehaniki odgovarala na pozdrave portira i
radnika obezbeenja. U udaljenom delu predvorja videla je radnike kako
zamenjuju uniteni lift. Elizabet je razmiljala o Kejt Erling i zamiljala kakav uas
je morala oseati dok je propadala beskonanih dvanaest spratova u smrt. Znala je
da se nikada vie nee voziti tim liftom.
Kada je Henrijeta, druga sekretarica, ula u kancelariju, ve je otvorila potu i
uredno je sloila na njen sto. Elizabet je brzo pregledala poiljku, parafirala neke
memorandume, napisala pitanja na drugim, ili oznaila kojim efovima odeljenja
treba da se dostave. Na dnu gomile leao je veliki zapeaeni koverat sa
naznakom Elizabet Rof - lino." Elizabet je uzela no za otvaranje pisama i
prosekla koverat na vrhu. Zavukla je ruku i izvadila fotografiju veliine 8 x 10. Sa
fotografije u krupnom planu, gledale su je izbuljene oi mongoloidnog deteta
obolelog od cerebralne paralize. Uz nju je bila priloena poruka napisana
olovkom: OVO JE MOJ DIVNI SIN DON. VAI LEKOVI SU
PROUZROKOVALI OVO. UBIU VAS."
Elizabet je ispustila poruku i fotografiju, i osetila da joj ruke drhte. Henrijeta je
ula s gomilom dokumenata.
Ovo je spremno za potpisivanje, gospoice..." Videla je izraz na Elizabetinom
licu. Neto nije u redu, gospoice Rof?"
Elizabet je zamucala, Molim vas... recite gospodinu Vilijamsu da doe ovamo."
Pogled joj je ponovo pao na fotografije.
Kompanija Rofi sinovi ne moe biti odgovorna za neto tako strano.

To je bila naa greka", ree Ris. Jedna poiljka lekova je bila pogreno
oznaena. Uspeli smo da povuemo vei deo lekova, ali..." Rukama je napravio
pokret koji je sve govorio.
Kada se to dogodilo?"
Pre skoro etiri godine."
Koliko ljudi je pogoeno time?"
Oko stotinu." Videvi izraz na njenom licu, brzo je dodao: Svi su dobili
nadoknadu. Nisu svi ovakvi, Liz. uj, mi smo prokleto oprezni ovde.
Preduzimamo sve mere predostronosti. Ali ljudi su ljudi i ponekad gree."
Elizabet je netremice gledala u fotografiju deteta. To je grozno."

158

Krvna veza
Sidni eldon

Nije ti trebalo ovo pismo." Ris provue prste kroz svoju gustu crnu kosu i
dodade: Posebno sada kada nam je i tako teko. Imamo nekoliko vanijih
problema od ovog."
Pitala se ta bi moglo biti vanije. Da?"
Savezna uprava za hranu i lekove donela je negativnu odluku o naim
aerosolima. Aerosoli e biti potpuno zabranjeni u roku od dve godine."
Kako e to uticati na nas?"
Veoma loe. To znai da emo morati da zatvorimo desetak fabrika irom sveta
i izgubimo jedan od najprofitabilnijibproizvoda."
Elizabet je razmiljala o Emilu Dopliju i projektu na kojem je radio, ali nije nita
rekla. ta jo?"
Jesi li videla jutarnje novine?"
Nisam."
ena ministra u vladi Belgije, gospoa Van den Log, uzela je beneksan."
To je na lek?"
Da. Iz grupe antihistaminika. Kontraindikovan je kod osoba sa visokim krvnim
pritiskom. Na naoj nalepnici stoji jasno upozorenje. Ona ga je ignorisala."
Elizabet je osetila napetost u telu. ta joj se desilo?"
U komi je", ree Ris. Moda nee preiveti. U novinama naglaavaju da je to
na proizvod. Iz celog sveta otkazuju porudbine. Savezna uprava za hranu i
lekove nas je obavestila da je pokrenula istragu koja e trajati bar godinu dana.
Dok oni ne zavre, mi moemo da nastavimo prodaju leka."
elim da se lek povue sa trita", ree Elizabet.
Nema razloga za to. To je prokleto efikasan lek za..."
Da li je jo neko imao negativne posledice?"
Pomogao je stotinama hiljada ljudi." Risov ton je bio hladan. To je jedan od
naih najefikasnijih..."
Nisi odgovorio na moje pitanje."
Nekoliko izolovanih sluajeva, mislim, da. Ali..."
elim da se lek povue sa trita. Odmah."
Jedva je uspevao da potisne bes, a onda je izustio: Dobro. eli li da zna koliko
e to kotati kompaniju?"
Ne", ree Elizabet.
Ris je klimnuo glavom. Do sada si ula samo dobre vesti. Loa vest je da
bankari ele da se sastanu s tobom. Odmah. Zahtevaju otplatu kredita."

Elizabet je sedela sama u kancelariji i razmiljala o mongoloidnom detetu i o

eni koja lei u komi zbog leka koji joj je prodala firma Rof i sinovi. Njoj je bilo
savreno jasno da takve tragedije ne mimoilaze ni druge farmaceutske kue. U
novinama se svakodnevno pojavljuju napisi o slinim sluajevima, ali je one nisu
dirnule kao ova. Osetila se odgovornom. Odluila je da razgovara sa efovima
odeljenja koji su zadueni za mere bezbednosti, kako bi se one poboljale.
Ovo je moj divni sin Don.

159

Krvna veza
Sidni eldon

Gospoa Van den Log je u komi. Moda nee preiveti.

Bankari ele da se sastanu s tobom. Odmah. Zahtevaju otplatu kredita.
Oseala je da se gui, kao da se odjednom sve svalilo na nju. Elizabet se prvi put
pitala hoe li biti u stanju da se bori sa tekoama. Optereenja su bila preteka i
prebrzo su se gomilala. Okrenula se u stolici i pogledala portret starog Samjuela
na zidu. On je izgledao tako miran i siguran u sebe. Ali ona je znala za njegove
sumnje, nesigurnosti i najdublji oaj. Pobedio je uprkos svemu. I ona e nekako
preiveti. I ona je Rofova.
Primetila je da se portret malo nakrivio, verovatno zbog pada lifta. Elizabet je
ustala da ga ispravi. Dok je pomerala sliku, ekser sa kog je visila popustio je i ona
je pala na pod. Elizabet je nije ni pogledala. Zurila je u mesto na kojem je slika
visila. Na zidu je bio zalepljen mali mikrofon.
Bilo je etiri sata ujutro i Emil Dopli je opet radio do kasno. Iako mu Elizabet
Rof nije dala neki odreeni krajnji rok, Dopli je znao koliko je ovaj projekat
vaan za kompaniju i svojski se trudio da ga zavri to pre. U poslednje vreme
uo je neprijatne glasine o Rofu i sinovima. eleo je da uradi sve to je u njegovoj
moi kako bi pomogao kompaniji koja je prema njemu bila tako dobra. Dala mu je
lepu platu i potpunu slobodu. Voleo je Sema Rofa, a voli i njegovu kerku.
Elizabet to nee saznati, ali ovi kasni sati rada bili su Doplijev poklon njoj.
Pogrbio se nad radnim stolom proveravajui rezultate svog poslednjeg eksperimenta. Bili su bolji nego to je oekivao. Sedeo je, duboko koncentrisan, nesvestan
vonja koji je dopirao od ivotinja u kavezima iz laboratorije, odvratno sladunjave
vlanosti sobe i poznog asa. Vrata su se otvorila i Sep Nolan, uvar u nonoj
smeni, stupio je unutra. Nolan je mrzeo ovu smenu. Neto sablasno se osealo
nou u naputenim laboratorijama. Od vonja ivotinja bilo mu je muka. Pitao se
da li sve te ivotinje koje su pobili imaju due, koje bi se jednom mogle vratiti u
ove hodnike. Trebalo bi da traim poviicu zbog sablasti, pomislio je. Iz zgrade su
odavno svi otili. Osim ovog jebenog, ludog naunika, sa njegovim kavezima
punim kunia, maaka i hraka.
Koliko ete jo da se zadrite, doktore?" upitao je Nolan.
Dopli podie pogled, prvi put postavi svestan Nolanovog prisustva. Molim?"
Ako planirate jo da se zadrite, mogao bih da vam donesem sendvi ili neto
drugo. Skoknuu do kantine da pregrizem neto."
Dopli odgovori: Samo kafu, molim vas." Vratio se svojim tabelama.
Zakljuau vrata za sobom kada izaem. Odmah se vraam", ree Nolan.
Dopli ga uopte nije uo.
Deset minuta kasnije vrata laboratorije se otvorie i on zau glas: Radite do
kasno, Emile." Dopli iznenaeno podie pogled. Kada je video ko je to, zbunjeno
je ustao i rekao: Da, gospodine." Godilo mu je to je taj ovek svratio da ga obie.
Projekat Izvor mladosti, najstroa tajna, ha?"
Emil je oklevao. Gospoica Rof mu je rekla da za ovo niko ne srne da zna, ali to,
naravno, nije vailo za njegovog posetioca. Upravo taj ovek ga je i uveo u
kompaniju. Zato se Emil Dopli nasmei i odgovori: Da, gospodine. Najstroa
tajna."

160

Krvna veza
Sidni eldon

Dobro. Neka tako i ostane. Kako napredujete?"

Izvanredno, gospodine."
Posetilac je doetao do jednog kaveza sa kuniima. Emil Dopli ga je sledio: Da
li bih vam mogao neto objasniti?"

ovek se nasmejao: Ne. Sve mi je dobro poznato, Emile." Kada se okrenuo,

posetilac zakai praznu posudicu za hranjenje koja je stajala na ivici i obori je.
Izvinite."
***
Ne brinite, gospodine, ja u je podii." Emil Dopli se sagnuo da je podigne, ali
u tom trenutku njegovo teme kao da se rasprsnulo u bujicu crvenila. Poslednje to
je video bio je pod koji je jurio ka njemu.

Uporna zvonjava telefona probudila je Elizabet. Ona se uspravi u krevetu,

sanjiva, i pogleda na digitalni sat na stoiu. Pet ujutro. Nespretno podie
slualicu i zau panian glas: Gospoica Rof? Ovde uvar iz fabrike. U jednoj
laboratoriji dolo je do eksplozije. Laboratorija je potpuno unitena."
U trenu se potpuno razbudila. Da li je neko povreen?"
Da, gospoo. Jedan naunik je izgoreo."
Elizabet nije morala da izgovori njegovo ime.

161

Krvna veza
Sidni eldon

35.
Detektiv Maks Hornung je razmiljao. U detektivskom odeljenju se ula buka
pisaih maina, prepirka povienim glasovima, zvonjava telefona, ali Hornung
nije nita ni video ni uo. Kao kompjuter, bio je koncentrisan na jednu stvar.
Razmiljao je o povelji firme Rofi sinovi, kako ju je stari Samjuel utemeljio, a prema
kojoj samo lanovi porodice mogu da upravljaju kompanijom. Genijalno, pomisli
Maks. I opasno. To ga je podsetilo na tontinu, italijanski plan osiguranja koji je
smislio bankar Lorenco Tonti 1695. Svaki lan tontine je ulagao jednaku koliinu
novca, a kada bi neki od njih umro, preiveli bi nasledili njegov deo. To je davalo
snaan motiv da se uklone drugi lanovi. Kao u firmi Rofi sinovi. Preveliko je
iskuenje omoguiti ljudima da naslede akcije vredne milione dolara, a onda im
rei da ih ne mogu prodati bez saglasnosti svih.
Maks je saznao da se Sem Rof nije sloio s tim. A on je sada mrtav. Ni Elizabet
Rof se nije sloila. I dvaput je jedva izbegla smrt. Previe je to nesrenih sluajeva.
Detektiv Hornung nije verovao u nesrene sluajeve. Otiao je kod glavnog
inspektora mita.
Glavni inspektor je sluao izvetaj Maksa Hornunga o padu Sema Rofa prilikom
planinarenja i gunao: Dakle, dolo je do zabune sa imenom vodia. Ali to nije
osnova za krivino gonjenje zbog ubistva, Hornung. Ne u mom odeljenju, nikako."
Mali detektiv je bio uporan: Ali to nije sve. Kompanija Rofi sinovi ima velike
unutranje probleme. Moda je neko pomislio da e ih resiti ako ukloni Sema
Rofa."
Glavni inspektor se zavalio u stolici i paljivo gledao detektiva Hornunga. Bio je
siguran da od njegove teorije nema nita. Ali ideja da mu se ovaj skloni s vidika
na neko vreme, ispunila gaje beskrajnim zadovoljstvom. Njegovo odsustvo e
imati pozitivan uticaj na moral celog odeljenja. Treba jo neto uzeti u obzir: ljudi
ije postupke Maks Hornung eli da istrauje pripadaju ni manje ni vie nego
monoj porodici Rof. U drugim okolnostima, mit bi naredio Maksu Hornungu
da se dri milion kilometara daleko od njih. Ako detektiv Hornung hoe da ih
razljuti - a kako da i nee - oni imaju naina da ga izbace iz policije. I niko nee
moi da optui glavnog inspektora mita. Zar mu nisu nametnuli malog
inspektora? Zato je rekao Maksu Hornungu: Sluaj je va. Nemojte uriti."
Hvala", ree Maks presrean.
Dok je Maks iao prema svojoj kancelariji, naleteo je na islednika: Hornung!
Moete li nam malo pomoi svojom memorijom?"
Maks je zatreptao. Molim?"
Rena patrola je maloas izvadila devojku iz reke. Hoete li da je pogledate?"

162

Krvna veza
Sidni eldon

Maks proguta knedlu i ree: Ako ba elite."

To nije bio deo posla u kojem je Maks uivao, ali je smatrao da je i to njegova
dunost.
Leala je u bezlinoj metalnoj fioci u hladnoj mrtvanici. Imala je plavu kosu i
oko dvadeset godina. Telo joj je bilo naduveno od vode i potpuno nago, osim to
je imala crvenu traku vezanu oko vrata.
Postoje znaci seksualnog odnosa neposredno pre smrti. Zadavljena je, a zatim
baena u reku", rekao je islednik. U pluima nema vode. Na njoj nema nikakvih
otisaka prstiju. Da li ste je ikada
Detektiv Maks Hornung pogleda devojino lice i ree: Ne " I ode da uhvati
autobus za aerodrom.

163

Krvna veza
Sidni eldon

36.

Kada je detektiv Maks Hornung sleteo na aerodrom Kota Smeralda na Sardiniji,

iznajmio je najjeftiniji automobil, fijat 500, i odvezao se u Olbiju. Za razliku od
ostatka Sardinije, Olbija je industrijski grad ija su predgraa ruan niz fabrika,
gradska deponija i ogromno groblje nekada lepih automobila, a sada beskorisnih
kostura, dobrih samo za staro gvoe. Svaki grad u svetu ima groblja automobila,
pomisli Maks. Spomenike civilizacije.
Maks je stigao do centra grada i stao ispred zgrade na kojoj je stajala tabla s
natpisom Questura di sassari commisariato di polizia Olbia. im je Maks uao,
obuzeo ga je onaj poznati oseaj jedinstva, pripadanja. Pokazao je svoje ovlaenje
naredniku za pultom, i nekoliko minuta kasnije uveli su ga u kancelariju efa
policije Luiija Ferara. Feraro je ustao sa osmehom dobrodolice na licu. Ali
osmeh mu je zamro im je video posetioca. Neto je u Maksu bilo u suprotnosti sa
pojmom detektiv".
Mogu li da vidim vau slubenu kartu?", ljubazno je upitao ef Feraro.
Naravno", ree Maks. Izvadio je ovlaenje i ef Feraro ga je paljivo pregledao
sa obe strane, a zatim ga vratio. Njegov trenutni zakljuak je bio da vajcarska
vapi za detektivima. Seo je za sto i rekao: Kako mogu da vam pomognem?"
Maks je poeo da objanjava na tenom italijanskom jeziku. ef Feraro je
nekoliko trenutaka pokuavao da shvati kojim jezikom Maks govori. Kada je
konano shvatio, podigao je ruku i uasnut rekao: Basta! Govorite li engleski?"
Naravno", odgovori Maks.
Onda vas molim da govorimo na engleskom jeziku."
Kada je Maks prestao da govori, ef Ferero ree: Greite, signore. Samo gubite
vreme. Moji mehaniari su ve pregledali dip. Svi su se sloili daje bila
saobraajna nesrea."
Maks klimnu glavom i ree mirno: Ja ga nisam pogledao."
Dobro", sloi se ef Feraro. Dip je sada u javnoj garai. Prodaje se. Jedan od
mojih ljudi e vas odvesti tamo. Hoete li da vidite mesto nesree?"
Maks trepnu i upita: Zato?"
Kao pratnju su mu dali detektiva Bruna Kampanju. Ve smo ga proverili. Bila
je to obina nesrea", rekao je Kampanja.
Nije", odgovori Maks.
Dip se nalazio u uglu garae. Prednji deo mu je jo bio ulubljen i poprskan
osuenim zelenim biljnim sokom.
Jo nisam imao vremena da radim na njemu", objasnio je mehaniar.
Maks je obilazio oko dipa, ispitujui ga. Kako su konice pokvarene?", upita.

164

Krvna veza
Sidni eldon

Gesu! Zar i vi?" ree mehaniar. U glasu mu se osetila ljutnja. Mehaniar sam
ve dvadeset pet godina, signore. Lino sam pregledao dip. Ove konice su
poslednji put pipnuli pre nego to je automobil izaao iz fabrike."
Neko ih je dirao", ree Maks.
Kako?", zamuckivao je mehaniar.
Jo ne znam, ali saznau", obea Maks samouvereno. Poslednji put je pogledao
dip, onda se okrenuo i izaao iz garae.

ef policije Luii Feraro pogleda detektiva Bruna Kampanju i upita ga: ta si

uradio s njim?"
Nisam nita uradio. Odveo sam ga u garau, on je napravio magarca od sebe
kod mehaniara, a onda je rekao da eli da proeta sam."
Neverovatno!"

Maks je stajao na obali, gledajui smaragdne vode Tirenskog mora, ali ih nije
video. Skoncentrisao se; mozak mu je uurbano sastavljao komadie. Liilo je na
slaganje dinovske slagalice. Sve uvek dode uredno na svoje mesto kada znate
gde se uklapa. Dip je mali ali vaan deo slagalice. Iskusni mehaniari su
pregledali njegove konice. Maks nije imao razloga da sumnja u njihovo potenje
ili strunost. Zato je prihvatio injenicu da konice dipa nisu namerno
pokvarene. Poto je Elizabet vozila dip, a neko je eleo njenu smrt, on je takoe
prihvatio injenicu da ih neko;'este pokvario. Nije bilo naina da se to uradi. Ipak,
neko je to uradio. Maks je imao pametnog protivnika i zato je sve bilo
interesantnije.
Maks je izaao na peanu obalu, seo na veliku stenu, zamurio i ponovo se
skoncentrisao: usredsredio se na delove slagalice, prebacivao ih, analizirao i
preureivao njene komadie.
Posle dvadeset minuta i poslednji komadi je doao na svoje mesto. irom je
otvorio oi i zadivljeno pomislio: Bravo! Moram upoznati oveka koji je ovo
smislio.
Posle toga, detektiv Maks Hornung je morao da poseti dva me-sta, jedno blizu
Olbije i drugo u planinama. Uhvatio je kasni popodnevni avion za povratak u
Cirih.
Uzeo je ekonomsku klasu.

165

Krvna veza
Sidni eldon

37.

ef obezbeenja kompanije Rof i sinovi rekao je Elizabet: Sve se dogodilo veoma

brzo, gospoice Rof. Nita nije moglo da se uini. Kada su vatrogasci stupili u
akciju, cela laboratorija je ve izgorela."
Nali su ugljenisane ostatke Emila Doplija. Nije se moglo saznati da li je
njegova formula iznesena iz laboratorije pre eksplozije.
Zgrada odeljenja za razvoj je uvana dvadeset etiri sata na dan, zar ne?" upita
Elizabet.
Da, gospoo. Mi..."
Koliko dugo ste zadueni za obezbeenje?"
Pet godina. Ja..."
Otputeni ste."
Hteo je da protestuje, a onda se predomislio. Da, gospoo."
Koliko je ljudi u obezbeenju?"
ezdeset pet."
ezdeset pet! I oni nisu mogli spasti Emila Doplija. Svi e dobiti otkaz u roku
od dvadeset etiri sata", ree Elizabet. Ne elim nijednog ovde."
On ju je posmatrao jedan trenutak. Gospoice Rof, mislim da ste nepravedni."
Mislila je na Emila Doplija i neprocenjivu formulu koja je ukradena, i na
prisluni ureaj u svojoj kancelariji koji je zdrobila potpeticom.
Gubite se", ree Elizabet.
***
Tog jutra se potrudila da svaki minut ispuni nekom aktivnou kako bi izbrisala
viziju ugljenisanog tela Emila Doplija i njegove laboratorije pune spaljenih
ivotinja. Istovremeno je pokuavala da ne misli koliko e kompaniju kotati
gubitak te formule. Postoji mogunost da je patentira neka konkurentska kua, a
Elizabet tu ne moe nita uiniti. To je dungla. Kada vai konkurenti misle da ste
slabi, oni kreu u lov na plen. Ali ovo ne radi konkurent. Ovo radi prijatelj.
Smrtonosni prijatelj".
Elizabet je organizovala da profesionalci odmah preuzmu obezbeenje. Oseae
se sigurnije okruena strancima.
Pozvala je Internacionalnu bolnicu u Briselu da proveri stanje gospoe Van den
Log, ene belgijskog ministra. Izvestili su je da je jo u komi. Nisu znali da li e
preiveti.
Elizabet je razmiljala o Emilu Dopliju, mongoloidnom detetu i ministrovoj
eni kada je Ris Vilijams uao. Gledajui je u lice, neno je rekao: Zar je tako
loe?"

166

Krvna veza
Sidni eldon

Klimnula je glavom tuno.

Ris joj je priao i paljivo je posmatrao. Izgledala je umorno, isceeno. Pitao se
koliko jo moe da podnese. Uzeo ju je za ruke i blagim glasom upitao: Mogu li
ita da uradim da ti pomognem?"
Sve, pomisli Elizabet. Ris joj je bio oajniki potreban. Bila joj je potrebna
njegova snaga, njegova pomo i njegova ljubav. Oi su im se srele i ona je bila
spremna da potone u njegove ruke, da mu kae sve to se dogodilo ranije i to se
dogaa sada.
Ima li vesti o gospoi Van den Log?" upita Ris.
I prilika je isparila.
Ne", ree Elizabet.
Da li su te ve zvali zbog lanka u Vol strit durnalu?, pitao ju je.
Kojeg lanka?"
Nisi ga videla?"
Ne."
Ris je traio da mu donesu asopis iz njegove kancelarije. U lanku su bili
nabrojani svi problemi koji su se nedavno desili u firmi Rofi sinovi, ali je glavna
tema prie bila da je potreban neko iskusan ko e voditi kompaniju. Elizabet je
spustila novine. Koliko nam ovo moe nauditi?"
Ris slegnu ramenima. teta je ve uinjena. Oni upravo izve-tavaju o tome.
Poeli smo da gubimo trita. Mi..."
Zazujao je interfon. Elizabet pritisnu dugme. Da?"
Gospodin Julije Badrut je na liniji dva, gospoice Rof. Kae da je hitno."
Elizabet pogleda u Risa. Ona je odlagala sastanak sa bankarima. Dajte mi
vezu." Podigla je slualicu. Dobro jutro, gospodine Badrut."
Dobro jutro." Preko telefona mu je glas bio suv i slab. Da li ste slobodni danas
posle podne?"
Pa, ja sam..."
Dobro. Da li vam odgovara u etiri sata?"
Elizabet je oklevala. Da. U etiri."
Iz slualice je dopiralo suvo utanje i ona shvati da gospodin Badrut isti grlo.
ao mi je gospodina Doplija", rekao je.
Doplijevo ime nije bilo pomenuto u novinskom izvetaju o eksploziji.
Polako je spustila slualicu i primetila da je Ris posmatra. Ajkule su namirisale
krv", ree Ris.
Telefon nije prestajao da zvoni celog popodneva. Alek je telefonirao. Elizabet,
jesi li jutros videla lanak u novinama?"
Da", ree ona. Vol strit durnalje preuveliao dogaaje."
Alek je napravio pauzu i onda rekao, Ne govorim o Vol strit durnalu. Fajnenel
tajms je objavio uvodnik o firmi Rofi sinovi. To nije dobro. Moji telefoni ne prestaju
da zvone. Mnogi povlae porudbine. ta emo da radimo?"
Alek, ja u te zvati", obea Elizabet.

167

Krvna veza
Sidni eldon

Javio se Ivo. Carissima, pripremi se za ok."

Spremna sam, pomisli Elizabet cinino. O emu je re?"
Pre nekoliko sati, uhapen je jedan italijanski ministar zbog primanja mita",
ree Ivo.
Elizabet je odjednom predosetila ta e rei. Nastavi."
U Ivovom glasu se oseao pokajniki prizvuk. Nismo mi krivi", rekao je. On je
postao pohlepan i neoprezan. Uhvatili su ga na aerodromu dok je pokuavao da
provercuje novac iz Italije. Otkriveno je da novac potie od nas."
Iako je Elizabet bila pripremljena da uje tako neto, ipak se zaprepastila. Zato
smo mu davali mito?"
Da bismo mogli da poslujemo", ree Ivo hladno. Tako se ovde radi. Nije zloin
to smo mi podmitili ministra, cara... ve to je uhvaen."
Zavalila se u stolicu, a u glavi je poelo da joj bubnja. ta e se sada desiti?"
Predlaem da se to pre sastanemo sa advokatima kompanije", ree Ivo. Ne
brini. U Italiji samo siromani idu u zatvor."
arl je zvao iz Pariza. Glas mu je bio izbezumljen od brige. Francuske novine su
bile pune lanaka o firmi Rofi sinovi. arl je nagovarao Elizabet da proda
kompaniju dok jo ima ugled.
Nai kupci gube poverenje u nas", ree arl. Bez toga nema kompanije."
Elizabet je razmiljala o telefonskim pozivima, bankarima, svojim roacima, o
tampi. Previe dogaaja za vrlo kratko vreme. Neko je kriv za to. Mora da sazna
ko.
Njeno ime je i dalje bilo u Elizabetinom privatnom adresaru. Marija Martineli.
Oivela su joj seanja na visoku, dugonogu Italijanku, njenu kolsku drugaricu u
vajcarskoj. Povremeno su se dopisivale. Marija je postala model i pisala je
Elizabet da se verila i da treba da se uda za jednog italijanskog novinskog
izdavaa u Milanu. Petnaest minuta kasnije, Elizabet je razgovarala s njom. Kada
su zavrile sa konvencionalnim, utivim frazama, Elizabet je upita: Jesi li jo
uvek verena sa onim novinskim izdavaem?"
Naravno. im se Toni razvede, mi emo se venati."
Marija, moe li da mi uini uslugu?"
Reci ta ti treba."
Nije prolo ni sat vremena kada je Marija Martineli telefonirala Elizabet. Dobila
sam informaciju koja ti treba. Bankar kojeg su uhvatili dok je pokuavao da
provercuje novac iz Italije je prevaren. Toni kae da je neki ovek upozorio
graninu policiju."
Da li je uspeo da sazna ime tog oveka?"
Ivo Palai."

168

Krvna veza
Sidni eldon

Detektiv Maks Hornung je doao do interesantnog otkria. Otkrio je da

eksplozija u laboratoriji firme Rofi sinovi ne samo da nije sluajna, ve je izazvana
eksplozivom rajlar iks koji se proizvodi iskljuivo za vojsku i nikom drugom nije
dostupan. Maksa je posebno zainteresovalo to je rajlar iks proizveden u fabrici
koja pripada firmi Rofi sinovi. Jedan telefonski poziv je bio dovoljan da sazna u
kojoj. Fabrika se nalazila blizu Pariza.
Tano u etiri sata posle podne gospodin Julije Badrut je spustio svoje koato
telo u stolicu i rekao bez uvoda: ao mije, gospoice Rof, ali ma koliko eleli da
vam pomognemo, naa odgovornost prema akcionarima ima prednost."
Takvu izjavu, pomisli Elizabet, bankari daju udovicama i siroiima pre nego to
saopte da im je propala hipoteka. Meutim, ovoga puta Elizabet je bila spremna
za gospodina Badruta.
... Moj upravni odbor mi je zato naloio da vas obavestim da e naa banka
odmah naplatiti menice firme Rofi sinovi."
Rekli ste mi da imam devedeset dana", kaza Elizabet.
Naalost, smatramo da su se okolnosti pogorale. Takoe treba da vas
obavestim da su i ostale banke sa kojima poslujete donele istu odluku."
Ukoliko joj banke uskrate pomo, kompanija nikako nee moi da ostane u
privatnom vlasnitvu.
ao mi je, gospoice Rof, to vam donosim tako loe vesti, ali smatrao sam da
treba lino da vam kaem."
Vi, naravno, znate da je Rofi sinovi jo uvek vrlo jaka i zdrava kompanija."
Gospodin Julije Badrut klimnu glavom. Naravno, ovo je velika kompanija."
Pa ipak neete da nam date vie vremena."
Gospodin Badrut je pogleda na trenutak i onda ree: Banka misli da su vai
problemi reivi, gospoice Rof. Ali..." Oklevao je.
Ali mislite da nema ko da ih rei?"
Naalost, to je tano." Spremio se da ustane.
ta bi bilo da je neko drugi predsednik firme Rof i sinovi?, upita Elizabet.
On odmahnu glavom. Razgovarali smo i o toj mogunosti. Mislimo da nijedan
od sadanjih lanova upravnog odbora nije u stanju da se nosi sa..."
Imam u vidu Risa Vilijamsa", ree Elizabet.

169

Krvna veza
Sidni eldon

38.

Pozornik Tomas Hiler iz odeljenja rene policije za Temzu loe se oseao. Bio je
pospan, gladan, napaljen i mokar; nije znao ta je najgore od svega na tom spisku.
Spavalo mu se jer ga je njegova verenica Flo drala budnog cele noi, svaajui
se; bio je gladan jer, kada je prestala da vriti, on je ve kasnio na posao i nije imao
vremena ni za zalogaj; bio je napaljen jer mu nije dozvolila da je dodirne; i bio je
mokar jer je devet metara dugaak policijski amac kojim se vozio napravljen za
rad a ne za komfor, pa je jak vetar nanosio kiu u malu kormilarnicu gde je on
stajao. Po ovakvom danu gotovo nita nije moglo da se vidi, a jo manje da se
uradi. Odeljenje rene policije za Temzu je bilo zadueno za oko sto kilometara
reke od Dartford Krika do mosta Stejns i pozornik Hiler je obino uivao u
patroli. Ali ne kada je u ovakvom stanju. Proklete bile sve ene! Mislio je na Flo u
krevetu, nagu kao golub guan, kako joj se sise tresu dok vie na njega. Pogledao
je na asovnik. Jo pola sata i zavrie se ova nesrena smena. amac se okrenuo i
uputio nazad ka keju Vaterlo. Njegov jedini problem je sada bio da odlui ta e
prvo uraditi: da spava, jede ili skoi u krevet sa Flo. Moda sve to odjednom,
pomisli. Protrlja oi da bi oterao san i okrenu se da pogleda blatnjavu reku
nabujalu od kie.
Izgledalo je kao da je dolo niotkuda. Liilo je na veliku belu ribu koja pluta na
leima i prva pomisao pozornika Hilera je bila:
Ako je izvuemo na palubu, svi emo smrdeti od nje. Nalazila se na oko deset metara
od desnog boka i amac se udaljavao od nje. Ako otvori usta, prokleta riba e
produiti njegovu smenu. Morae da se zaustave i zakae je, a zatim izvuku u
amac ili pak vuku za sobom. to god da urade, odloie njegov odlazak kod Flo.
Pa, ne mora da prijavi to. Uostalom, mogao je da je ne primeti. A ta ako...? Ve su
prilino odmakli od nje.
Narednice", povika pozornik Hiler, na dvadeset stepeni sa desne strane pluta
riba. Izgleda kao velika ajkula."
Dizel-motor od stotinu konjskih snaga naglo je promenio ritam i amac poe da
usporava. Narednik Gaskins stade pored njega. Gde je?" upita.
Nejasni objekat je nestao, progutala ga je kia. Bila je tamo."
Narednik Gaskins je oklevao. I on je bio nestrpljiv da se vrati kui. Instinkt mu je
govorio da ignoriu prokletu ribu.
Da li je dovoljno velika da bi ugrozila plovidbu?", upitao je.
Pozornik Hiler se borio sam sa sobom i izgubio. Da", rekao je.
I tako se patrolni amac okrenuo i polako uputio ka mestu gde je poslednji put
video objekat. Ponovo se neoekivano pojavio, gotovo ispod pramca. Stajali su i
iznenaeno gledali u njega. To je bio le mlade, plavokose devojke.
Bila je gola, a oko oteenog vrata joj je bila vezana crvena traka.

170

Krvna veza
Sidni eldon

39.

Dok su pozornik Hiler i narednik Gaskins iz Temze vadili telo ubijene devojke,
oko petnaest kilometara odatle na drugoj strani Londona, detektiv Maks Hornung
je ulazio u sivobelo mermerno predvorje nove zgrade Skotland jarda. Bio je
ponosan i zbog samog ulaska kroz legendarni glavni ulaz. Svi su oni deo istog
velikog bratstva. Dopadalo mu se to telegrafska adresa Skotland jarda glasi
lisice". Maks je veoma voleo Engleze. Jedino ga je brinulo da li e moi da se
sporazume sa njima. Englezi tako udno govore svoj maternji jezik.
Policajac na recepciji ga upita: Mogu li vam pomoi, gospodine?"
Imam zakazan sastanak sa inspektorom Dejvidsonom", ree Maks.
Ime, gospodine?"
Maks je govorio polako i jasno: Inspektor Dejvidson." Deurni policajac ga
pogleda zainteresovano. Vi ste inspektor Dejvidson?"
Ja se ne zovem inspektor Dejvidson. Zovem se Maks Hornung."
Deurni policajac ree izvinjavajui se: Oprostite, gospodine, da li govorite
engleski?"
Pet minuta kasnije, Maks je sedeo u kancelariji inspektora Dejvidsona, krupnog,
sredovenog oveka rumenog lica i nejednakih zuba. Tipian britanski izgled,
pomisli Maks sreno.
Krvna veza
Preko telefona ste rekli da vas zanimaju podaci o ser Aleku Nikolsu kao
jednom od osumnjienih za ubistvo." On je jedan od estorice."
Inspektor Dejvidson ga je zbunjeno gledao. On je jeo eve?"
Maks je uzdahnuo. Ponovio je svaku re polako i paljivo.
Tako." Inspektor se na trenutak zamislio. Uradiu sledee. Uputiu vas u
odeljenje kaznene evidencije C-etiri. Ako oni nemaju nita o njemu, pokuaemo
u C-jedanaest i C-trinaest - kriminalistikoj obavetajnoj slubi."
Ime ser Aleka Nikolsa nije bilo ni u jednoj kartoteci. Meutim, Maks je znao gde
e nai eljene informacije.

Ranije tog jutra, Maks je telefonirao nekim direktorima u Sitiju, finansijskom

sreditu Londona.
Njihove reakcije su bile identine. Kada je izgovorio svoje ime, osetili su
strepnju, jer svako od zaposlenih u Sitiju ima neto da sakrije, a Maks Hornung je
imao meunarodnu reputaciju finansijskog anela osvetnika. A kada ih je Maks
obavestio da trai podatke o nekom drugom, trudili su se iz petnih ila da mu
pomognu.

171

Krvna veza
Sidni eldon

Proveo je dva dana poseujui banke, nnansijske posrednike, agencije za

kreditnu sposobnost i glavne i znaajne statistike slube. Njega nije interesovalo
da razgovara sa ljudima koji rade na tim mestima: on je razgovarao sa njihovim
kompjuterima.
Maks je bio genije za kompjutere. Sedeo je za tastaturom kompjutera i igrao se
mainama kao virtuoz. Nije bilo vano koji jezik je kompjuter koristio, Maks ih je
sve znao. On je razgovarao sa digitalnim kompjuterima i sa onima koji koriste
jezike razliitog nivoa sloenosti. S lakoom je koristio FORTRAN i FORTRAN IV,
gigantski IBM 370 i PDP 10 i 11, kao i ALGOL 68.
Savreno je vladao COBOL-om, programiranim za firme, i BA-SlC-om koji
koristi policija, i veoma brzim APL-om koji je u stanju da ita dijagrame i
grafikone. Maks se sluio LISP-om, APT-om i PL 1. Govorio j e u binarnom kodu i
postavljao pitanja aritmetikim jedinicama i centralnim procesorskim jedinicama,
a brzi tampa mu je odgovarao brzinom od hiljadu sto linija u minutu. Dinovski
kompjuteri su ceo ivot usisavali informacije kao nezasite pumpe, skladitili ih,
analizirali i pamtili, a sada su ih bljuvali u Maksovo uho u svojim osamljenim
klimatizovanim kriptama.
Nita nije bilo sveto, nita nije bilo bezbedno. U dananjoj civilizaciji privatnost
je obmana, mit. Svaki graanin je razgolien, njegove najdublje tajne su ogoljene i
ekaju da ih neko ita. Ljudi su evidentirani ako imaju broj socijalnog osiguranja,
polisu osiguranja, vozaku dozvolu ili bankovni raun. Registrovani su ako
plaaju poreze, primaju pomo u sluaju nezaposlenosti ili pak socijalnu pomo.
Njihova imena se nalaze u kompjuterima ukoliko su obuhvaeni medicinskim
planom, ukoliko su otplaivali hipoteku za kuu, ako imaju automobil ili bicikl, ili
pak tedni ili tekui raun. Kompjuteri znaju njihova imena ukoliko su bili u
bolnici, ili su sluili vojni rok, ako imaju dozvolu za ribolov ili lov, paso, telefon
ili struju, ili ako su se venali, razveli ili se porodili.
Ako neko zna gde treba da trai i dovoljno je strpljiv, svi podaci su mu
dostupni.
Maks Hornung i kompjuteri su imali izvanredan odnos. Kompjuteri se nisu
smejali Maksovom akcentu, njegovom izgledu, ponaanju niti odei. Za njih je on
bio gorostas. Potovali su njegovu inteligenciju, oboavali su ga i voleli. Rado su
mu odavali svoje tajne, delili sa njim slasne traeve o tome kako smrtnici prave
budale od sebe. To je liilo na askanje starih prijatelja.
Hajde da razgovaramo o ser Aleku Nikolsu", rekao je Maks.
Kompjuteri su se sloili. Dali su mu matematiku skicu ser Aleka u vidu brojki,
binarnih kodova i grafikona. Nakon dva sata, Maks je imao sloenu sliku oveka,
njegov finansijski portret.
Pred njim su leale kopije bankovnih priznanica, ponitenih ekova i menica.
Prvi zagonetni detalj koji je privukao Maksovu panju bili su ekovi na velike
iznose i svi su glasili na donosioca, a unovio ih je ser Alek Nikols. Kuda je
odlazio taj novac? Maks je pogledao da li je prijavljen kao poslovni ili lini troak,
ili moda poreska olakica. Dobio je negativan odgovor. Ponovo se vratio na listu
rashoda: ek klubu Vajts, raun za meso, neplaen... veernja haljina od Dona

172

Krvna veza
Sidni eldon

Bejtsa... restoran Gvineja... raun od zubara, neplaen... klub Anabela... haljina od

Sen Lorana iz Pariza... raun iz VajtElefanta, neplaen... dabine... Don Vindam,
frizer, neplaen... etiri haljine od Iv Sen Lorana, Riv Go... plate za poslugu.
Maks je postavio pitanje kompjuteru u centru za registrovanje vozila.
Dobio je pozitivan odgovor. Ser Alek poseduje bentli i moris.
Neto je nedostajalo. Nije bilo rauna od auto-mehaniara.
Maks je dao nalog kompjuterima da pretrae svoje memorije. Nije postojao
nijedan takav raun u periodu od sedam godina.
Da li smo neto zaboravili?, pitali su kompjuteri.
Ne, odgovorio je Maks, niste nita zaboravili.
Ser Alek nije koristio usluge auto-mehaniara. Sam je popravljao svoje
automobile. Za oveka koji se razume u mehaniku, ne bi bilo problema da izazove
pad lifta ili kvar na dipu. Maks Hornung se zadubio u zagonetne brojke, koje su
njegovi prijatelji izneli pred njega, sa istim nestrpljenjem kao to egiptolog
prevodi novootkri-vene hijeroglife. Naao je jo neke zagonetke. Ser Alekovi
trokovi su bili znatno vei od njegovih prihoda.
Jo jedna labava nit.
Maksovi prijatelji u Sitiju su imali veze u mnogim kvartovima. U roku od dva
dana, Maks je saznao da je ser Alek pozajmljivao novac od Toda Majklsa, vlasnika
kluba u Sohou.
Maks se obratio policijskim kompjuterima i postavio im pitanja. Oni su sluali, a
zatim mu odgovorili. Da, nali smo Toda Majklsa. Optuen je za nekoliko prestupa, ali
nikada nije bio osuen. Osumnjien je za umeanost u uene, trgovinu drogom,
prostituciju i zelenatvo.
Maks je otiao u Soho i nastavio da se raspituje. Saznao je da se ser Alek Nikols
ne kocka. Meutim, kocka se njegova ena.
Kada je Maks zavrio, bio je siguran da ser Aleka Nikolsa ucenjuju. Imao je
neplaene raune i novac mu je bio hitno potreban. Posedovao je akcije koje bi
vredele milione ako bi mogao da ih proda. Prvo mu je Sem Rof stajao na putu, a
sada Elizabet Rof.
Ser Alek Nikols je imao motiv za ubistvo.

Maks je traio informacije o Risu Vilijamsu. Maine su pokuale, ali je dobio

nepotpune podatke.
Kompjuteri su obavestili Maksa da je Ris Vilijams mukarac, roen u Velsu, star
trideset etiri godine, neoenjen. Jedan od direktora u firmi Rof i sinovi sa
godinjom platom od osamdeset hiljada dolara, plus nagrade. Londonski tedni
raun sa saldom od dvadeset pet hiljada funti, tekui raun sa prosenim saldom
od osamsto funti. Iznajmljen sef u Cirihu, sadrina nepoznata. Sve vrste kreditnih
kartica. Mnoge stvari plaene njima bile su za ene. Ris Vilijams nema krivini
dosije. Zaposlen je u firmi Rofi sinovi devet godina.

173

Krvna veza
Sidni eldon

Nedovoljno, pomisli Maks. Premalo. Kao da se Ris Vilijams krije od kompjutera.

Maks se setio kako se postavio zatitniki kada je on ispitivao Elizabet posle
pogreba Kejt Erling. Koga je titio? Elizabet? Ili sebe?

U est sati uvee Maks je kupio kartu za ekonomsku klasu u avionu Alitalije za
Rim.

174

Krvna veza
Sidni eldon

40.

Ivo Palai je skoro deset godina paljivo i vesto gradio komplikovani dvostruki
ivot, za koji ak ni njegovi najblii saradnici nisu znali.
Maks Hornung je pomou svojih prijatelja kompjutera u Rimu saznao to za
manje od dvadeset etiri asa. Za pomo se obratio kompjuteru u zgradi Anagrafe
gde se uvaju statistiki podaci i podaci gradske administracije, potom
kompjuterima u odeljenju za specijalne istrage i na kraju bankarskim
kompjuterima. Svi su radosno doekali Maksa.
Priajte mi o Ivu Palaciju, rekao je Maks.
Sa zadovoljstvom, odgovorili su.
Razgovor je poeo.
Raun za namirnice iz Amiija... raun iz kozmetikog salona Sero u Ulici
Kondoiti... jedno plavo odelo od Anela... cvee iz Karduija... dve veernje haljine
kreatorke Irene Galicine... cipele od Guija... Puijeva tana... rauni za komunalne
usluge...
Maks je nastavio da ita ispise, proverava ih, analizira, njuka. Neto je tu
smrdelo. Pojavljuju se kolarine za estoro dece.
Da li ste napravili greku?, pitao je Maks.
Molim? Kakvu greku?
Kompjuter u Anagrafe-u mi je rekao da je Ivo Palai registrovan kao otac troje dece. Da
li potvrujete da on plaa est kolarina?
Potvrujemo.
Vi kaete da je adresa Iva Palacija u Olati?
Tano.
Meutim, on plaa i za stan u Ulici Monteminjajo?
Da.
Dakle, postoje dva Iva Palacija?
Ne. Jedan ovek. Dve porodice. Tri kerke od zakonite ene. Tri sina od Donatele Spolini.
Pre nego to je zavrio razgovor, Maks je znao koliko godina ima Ivova
ljubavnica, kakav je njen ukus, ime njenog frizera kao i imena Ivove vanbrane
dece. Znao je da je Simoneta plavua, a Donatela brineta. Znao je koju veliinu
haljina, grudnjaka i cipela svaka od njih nosi i koliko kotaju.
Meu podacima o trokovima, Maksu je palo u oi nekoliko interesantnih
stavki. Iznosi su bili mali, ali su se isticali kao svetionici. To su bili naplaeni
ekovi za strug, rendisaljku i testeru. Ivo Palai je voleo da radi rukama.
Arhitekta, mislio je Maks, verovatno zna neto o liftovima.
Ivo Palai je nedavno traio veliki kredit od banke, kompjuter je obavestio Maksa.
Da li ga je dobio?
Nije. Banka je traila i garanciju njegove ene. Povukao je zahtev.

175

Krvna veza
Sidni eldon

Hvala.
Maks je autobusom stigao do raunskog centra Naune policije u EUR-u, gde je
dinovski kompjuter bio u velikoj okrugloj prostoriji.
Da li Ivo Palai ima kriminalni dosije?, pitao je Maks.
Da. Ivo je u dvadeset treoj godini osuen na dva meseca zatvora zbog nanoenja telesne
povrede. Njegova rtva je bila u bolnici.
Da li je to sve?
Ivo Palai ima ljubavnicu u Ulici Monteminjajo.
Da, znam. Hvala.
Ima nekoliko policijskih izvetaja o albama suseda.
Kakvim albama?.
Naruavanje mira. Tua, vika. jedne noi ona je razbila sve posue... Da li je to vano?
Veoma, ree Maks. Hvala.
Dakle, Ivo ima estoku narav. I Donatela Spolini ima estoku narav. Da li se
neto dogodilo izmeu nje i Iva? Moda je pretila da e ga raskrinkati? Da li je
zbog toga iznenada traio veliki zajam od banke? Koliko daleko bi ovek poput
Iva Palacija iao da bi zatitio svoj brak, porodicu, svoj nain ivota?
Poslednja stavka koja je privukla panju malog detektiva bila je velika koliina
novca koju je finansijski odsek italijanske slube bezbednosti uplatio Ivu Palaciju.
To je bila nagrada u vidu procenta od iznosa naenog kod bankara kojeg je Ivo
prijavio. Ako je Ivu Palaciju tako oajniki potreban novac, ta bi jo uinio da ga
dobije?

Maks se oprostio od svojih prijatelja kompjutera i uhvatio podnevni Er Fransov

let za Pariz.

176

Krvna veza
Sidni eldon

41.

Taksi od aerodroma arl de Gol do Katedrale Notr Dam je sedamdeset franaka,

ne ukljuujui baki. Cena prevoza gradskim autobusom broj 351, do iste zone,
iznosi sedam i po franaka, a baki se ne daje. Detektiv Maks Hornung iao je
autobusom. Uzeo je sobu u jeftinom hotelu Meble i poeo da telefonira.
Razgovarao je sa ljudima u ijim su rukama tajne francuskih graana. Francuzi
su ak sumnjiaviji od vajcaraca, ali su rado pristali da sarauju sa Maksom
Hornungom. Uinili su to iz dva razloga. Pre svega, Maks je bio virtuoz u svojoj
oblasti, vrlo cenjen, te je bila ast saraivati sa takvim ovekom. Drugo, oni su ga
se bojali. Za Maksa nije bilo tajni. oveuljak udnog izgleda sa sme-nim
akcentom je svakoga skidao do gole koe. Svakako", rekli su mu. Nai
kompjuteri su vam na raspolaganju. Naravno, sve mora biti poverljivo."
Naravno."
Da bi proaskao sa poreskim kompjuterima, Maks je svratio u Inspek-ters de
Finans, Kredi Lion i Asirans National. Obiao je kompjutere u andarmeriji u Roni si
Boau i one u prefekturi policije u Il de la Site.
Razgovor su poeli lakim traevima kao stari prijatelji. Ko su arl i Elen RofMartel?, pitao je Maks.
arl i Elen Rof-Martel, sa prebivalitem u Ulici Fransoa Premjer 5, Vezine, venani 24.
maja 1970. u Merje in Neji, bez dece, Elen tri puta razvedena, devojakoprezime Rof,
bankovni raun u Kredi Lion u Aveniji Montanj na ime Elen Rof-Martel, prosean saldo
preko dvadeset hiljada franaka.
Rashodi?
Sa zadovoljstvom. Raun iz Librerje Marso za knjige... raun od zubara za uklanjanje
nerva iz zuba arla Martela... bolniki rauni za arla Martela... raun za lekarskipregled
arla Martela.
Imate li dijagnozu?
Moete li da saekate7 Morau da razgovaram sa drugim kompjuterom.
Da, naravno. Maks je saekao.
Javio se kompjuter koji je imao lekarski izvetaj. Ja imam dijagnozu.
Nastavi.
Nervoza.
To je sve?
Velike modrice i nagnjeenja na bedrima i zadnjici.
Ima li nekog objanjenja?
Nema.
Molim vas, nastavite.
Raun za par mukih cipela od Pinea... jedan eir od Roz Vaba... guija jetra od
Foona... kozmetiki salon Korita... veera kod Maksima za osam... srebrni pribor za

177

Krvna veza
Sidni eldon

jelo od Kristofla... muki ogrta od Sulke... Maks je zaustavio kompjuter. Neto nije
bilo u redu. Neto sa raunima. Odjednom mu je sinulo. Svaku nabavku je plaala
gospoa Rof-Martel. Raun za muku odeu, raune u restoranima - svi rauni su
bili na njeno ime. Zanimljivo.
A onda se pojavila prva labava nit.
Firma pod nazivom Bel Pe kupila je zemlju na koju je platila porez. Jedan od
vlasnika Bel Pea je bio arl Desen. Broj socijalnog osiguranja arla Desena je bio
isti kao broj arla Martela. Skrivanje.
Recite mi neto vie o Bel Peu, zatraio je Maks.
Bel Pe je u vlasnitvu Renea Diana i arla Desena, takoe poznatog kao arl Martel.
ime se Bel Pe bavi?
Poseduje vinograd.
Na koliko je procenjen kapital kompanije7 etiri miliona franaka.
Od koga je arl Martel uzeo novac da plati svoj deo?
Od Chez ma Tante.
Iz kue vae tetke?
Izvinite. Francuski sleng izraz. Pravo ime je Kredi Munisipal.
Da li je vinograd rentabilan?
Nije. Propao je.
Maksu je trebalo jo podataka. Nastavio je razgovor sa prijateljima, ispitivao,
molio, zahtevao. Kompjuter osiguravajue kompanije otkrio mu je da se u
datoteci pojavilo upozorenje o moguoj prevari sa osiguranjem. Maks je osetio
prijatno komeanje u sebi.
Priajte mi o tome, rekao je.
I razgovarali su kao dve ene koje ogovaraju dok ponedeljkom peru ve.
Kada je Maks zavrio razgovor otiao je kod juvelira po imenu Pjer Rio.
Nakon trideset minuta, on je do u tanine znao koliko vredi nakit Elen RofMartel, za koji su napravljene kopije. Iznos je bio neto vie od dva miliona
franaka, a toliko je arl Martel investirao u vinograd. Dakle, arl Desen-Martel je
bio toliko oajan da je ukrao nakit svoje ene.
ta je jo uradio iz oaja?
Jo jedna stavka je bila zanimljiva Maksu. Moda nije posebno znaajna, ali on ju
je arhivirao u svom mozgu. To je bio raun za kupovinu para planinarskih
izama. Maks se malo zbunio, jer planinarenje se ne uklapa u njegovu sliku o
arlu Martel-Desenu, oveku kojim gospodari njegova ena tako da nema ni
sopstveni tekui raun, ni bankovni raun na svoje ime i primoran je da krade da
bi investirao u neto.
Ne, Maks nije mogao da zamisli arla Martela kao osvajaa planina. Opet je
potraio pomo kompjutera.
Raun iz prodavnice sportske opreme Timver koji ste mijue pokazali. Hteo bih da vidim
specifikaciju.
Svakako.
Raun za izme se pojavio na ekranu pred njim. Veliina 36A. enska veliina.
Dakle, Elen Rof-Martel je bila planinar. A Sem Rof je ubijen na planini.

178

Krvna veza
Sidni eldon

42.

Ulica Armengo je tiha parika ulica sa jednospratnim i dvospratnim privatnim

kuama kosih krovova sa olucima. Svoje susede nadvisuje broj 26, osmospratna
moderna graevina od stakla, elika i betona, sedite Interpola, stecite svih
informacija o meunarodnom kriminalu.
Detektiv Maks Hornung je sedeo za kompjuterom u velikoj klimatizovanoj
suterenskoj prostoriji kada je uao jedan slubenik i rekao: Gore putaju jedan
snaf-film. elite li da ga vidite?"
Maks ga pogleda i odgovori: Ne znam. Staje snaf-film?"
Doite da vidite."
Vie od dvadeset mukaraca i ena je sedelo u sali za projekcije na treem spratu
zgrade. Meu njima su bili lanovi Interpola, policijski inspektori iz odeljenja za
bezbednost, detektivi u civilu i grupa uniformisanih policajaca.
U prednjem delu prostorije, pored praznog ekrana, za govornicom je bio Rene
Almedin, pomonik sekretara Interpola. Maks je uao i naao mesto u zadnjem
redu.
Rene Almedin je govorio: ... Poslednjih nekoliko godina ujemo sve vie glasina
o snaf-filmovima, pornografskim filmovima u kojima na kraju seksualnog ina
rtvu ubijaju pred kamerom. Nikada nije dokazano da takvi filmovi zaista
postoje. Razlog je, naravno, oigledan. Ovi filmovi nisu pravljeni za javnost. Oni
se snimaju da bi se prikazivali uskom krugu bogatih ljudi koji se zadovoljavaju na
uvrnut, sadistiki nain." Rene Almedin je paljivo skinuo naoari. Kao to sam
rekao, ranije su to bile glasine i spekulacije. Meutim, sada se to promenilo.
Uskoro ete videti sekvencu iz pravog snaf-filma." Iz publike se ulo komeanje.
Pre dva dana je u Pasiju oboren peak koji je nosio akten-tanu. Voza je
pobegao sa mesta nesree, a peak je umro na putu ka bolnici. Le jo nije
identifiko-van. Odeljenje za bezbednost je nalo ovaj kotur filma u njegovoj aktentani i odnelo ga u laboratoriju gde je razvijen." Dao je znak i svetla su se
postepeno ugasila. Film je poeo.
Plavokosa devojka nije imala vie od osamnaest godina. Bilo je nestvarno videti
to mlado lice i napupelo ensko telo kako u krevetu izvodi oralni i analni seks,
kao i razne druge seksualne aktivnosti, sa krupnim elavim mukarcem. Kamera
je snimala izbliza da bi pokazala kako njegov ogromni penis ulazi u nju, a onda se
povukla da bi pokazala njeno lice. Maks Hornung nikada nije video njeno lice. Ali
video je neto to mu je bilo poznato. Oi su mu se prikovale za traku vezanu oko
njenog vrata. To mu je aktiviralo memoriju. Crvena traka. Gde? Na ekranu,
devojino uzbuenje je raslo, a kada se pribliila vrhuncu, mukarac joj je prstima
obuhvatio grlo i poeo da ga stee. Izraz zanosa na devojinom licu pretvorio se u

179

Krvna veza
Sidni eldon

uas. Divlje se borila da pobegne, ali su je njegove ruke sve jae stezale dok nije
izdahnula u trenutku najveeg blaenstva. Kamera je pokazala njeno lice u
krupnom planu. Film se zavrio. Odjednom su se upalila svetla u prostoriji. I
Maks se setio.
by voki
Devojka koju su izvadili iz reke u Cirihu.
U sedite Interpola u Parizu poeli su da stiu odgovori iz cele Evrope na
urgentne telegrafske zahteve. Desilo se est slinih ubistava - u Cirihu, Londonu,
Rimu, Portugalu, Hamburgu i u Parizu.
Rene Almedin ree Maksu: Opisi se potpuno slau. Sve rtve su plave kose,
ene, mlade; udavljene su tokom seksualnog odnosa, a tela su im gola i jedino
imaju crvenu traku oko vrata. Imamo posla sa masovnim ubicom koji je ili
dovoljno bogat da putuje svuda na sopstveni raun ili na raun fonda za
reprezentaciju."
U kancelariju ue ovek u civilu i ree: Zaista smo imali sree. Nesnimljeni film
je proizveden u jednoj maloj fabrici u Briselu. Cela ova serija ima proizvodni
defekt po kojem se mogu lako prepoznati. Dobiemo spisak kupaca kojima su
prodati filmovi."
Voleo bih da vidim spisak kada ga dobijete", kaza Maks.
Naravno", odgovori Rene Almedin. Paljivo je gledao malog detektiva. Maks
Hornung nije liio ni na jednog detektiva kojeg je dotad video. Ipak, Maks
Hornung je povezao sva snaf-ubistva.
Dugujemo vam zahvalnost", ree Almedin.
Maks Hornung ga pogleda i trepnu. Zato?" upitao je.

180

Krvna veza
Sidni eldon

43.

Alek nije eleo da ide na banket, ali nije hteo ni da Elizabet ide sama. Trebalo je
da oboje dre govor. Banket se odravao u Glazgovu, gradu koji je Alek mrzeo.
Ispred hotela ih je ekao automobil da ih odveze na aerodrom im uspeju da
izau uz pristojan izgovor. On je ve odrao govor, ali misli su mu bile na
drugom mestu. Bio je napet i nervozan, i boleo ga je stomak. Neka budala je
naredila da se slue kotske sarmice od ovijih iznutrica. Alek ih je jedva dotakao.
Elizabet je sedela pored njega. Alek, jesi li dobro?"
Dobro sam." Potapao ju je po ruci umirujue.
Govori su se skoro zavrili kada je jedan konobar priao Aleku i apnuo mu:
Oprostite, gospodine. Imate meugradski poziv. Moete ga preuzeti u
kancelariji."
Alek je pratio konobara od velike trpezarije do male kancelarije iza recepcije.
Podigao je slualicu. Halo?"
Iz slualice se uo Svintonov glas: Ovo je poslednje upozorenje!" Zatim se veza
prekinula.

181

Krvna veza
Sidni eldon

44.

Poslednji grad na spisku detektiva Maksa Hornunga bio je Berlin. Njegovi

prijatelji kompjuteri su ga ekali. Maks je razgovarao sa kompjuterom Niksdorf
kojem se moe pristupiti samo sa specijalnom perforiranom karticom. Razgovarao
je sa velikim kompjuterima kod Alijanca i ufa kao i u Bundeskriminalamtu u
Vizbadenu, sabirnom mestu za informacije o svim krivinim sluajevima u
Nemakoj.
Kako vam moemo pomoi?, pitali su ga.
Priajte mi o Valteru Gasneru.
I oni su mu priali. Kada su izneli sve svoje tajne Maksu Hornungu, ivot
Valtera Gasnera se prostro pred njim u obliku divnih matematikih simbola.
Maks je tako jasno video tog oveka, kao da gleda njegovu fotografiju. Znao je
kakvu odeu voli, koja vina, kakvu hranu, u kojim hotelima odseda. Zgodan
mladi instruktor skijanja koji je iveo na raun ena i na kraju se oenio mnogo
starijom, bogatom naslednicom.
Jedan podatak je bio zanimljiv Maksu: poniteni ek na dvesta maraka ispisan
na ime doktora Hajsena. Na eku je pisalo: Za konsultaciju." Kakvu konsultaciju?
ek je unoven u Brezdenskoj banci u Diseldorfu. Petnaest minuta kasnije, Maks
je ve razgovarao sa direktorom ogranka banke. Naravno, direktor ogranka je
znao doktora Hajsena, cenjenog klijenta banke.
Koja je doktorova specijalnost?
Psihijatrija.
Kada je Maks zavrio razgovor, zavalio se u stolici, zamurio i razmislio.
Ponovo labava nit. Uzeo je telefon i pozvao doktora Hajsena u Diseldorfu.
Nametljivi recepcioner je rekao Maksu da ne moe da uznemi-rava doktora.
Poto je Maks bio uporan, doktor se javio na telefon i neuljudno ga obavestio da
nikada ne daje informacije o svojim pacijentima i da sigurno ne razgovara o
takvim stvarima preko telefona. Zatim je detektivu zalupio slualicu.
Maks se vratio kompjuterima. Priajte mi o doktoru Hajsenu, rekao je.
Nakon tri sata, ponovo je razgovarao sa doktorom Hajsenom preko telefona.
Ve sam vam rekao", izderao se doktor, ako elite informacije o bilo kojem od
mojih pacijenata, moraete da doete u moju kancelariju sa sudskim nalogom."
Nije mi zgodno da sada doem u Diseldorf", objasnio je detektiv.
To je va problem. Jo neto? Ja sam zauzet ovek." Da, znam. Pred sobom
imam vae poreske prijave prihoda za poslednjih pet godina." Pa ta?"
Doktore", ree Maks, ne elim da vam stvaram probleme. Ali vi nezakonito
krijete dvadeset pet procenata svojih prihoda. Ako elite, mogu da prosledim ove
dokumente nemakoj poreskoj upravi i kaem im gde da pogledaju. Mogu poeti
od vaeg sefa u Minhenu, ili bankovnog rauna u Bazelu."

182

Krvna veza
Sidni eldon

Posle duge pauze doktor upita: Kako ste rekli da se zovete?"

Detektiv Maks Hornung iz vajcarske kriminalistike policije."
Jo jedna pauza. Na kraju doktor upita ljubazno: ta konkretno elite da
znate?"
Maks mu je rekao.
Kada je doktor Hajsen poeo da govori, nita ga nije moglo zaustaviti. Naravno
da se sea Valtera Gasnera. Taj ovek je upao bez zakazivanja i insistirao da ga
vidi. Odbio je da kae kako se zove. Rekao je da eli da razgovara o problemima
svog prijatelja.
Naravno, to mi je odmah bio znak za uzbunu", poverio se doktor Hajsen
Maksu. To je klasian sindrom ljudi koji ne ele, ili se boje, da se suoe sa svojim
problemima."
Kakav problem je bio u pitanju?", upitao je Maks.
Rekao je da je njegov prijatelj izofreniar i ubica, i da e ve-rovatno nekoga
ubiti ukoliko neko ne uspe da ga obuzda. Pitao je postoji li leenje koje bi
pomoglo. Takoe je rekao i to da ne bi pod-neo da njegovog prijatelja zakljuaju u
ludnicu."
ta ste mu vi rekli?"
Rekao sam mu da bih, naravno, pre svega morao da pregledam njegovog
prijatelja, da kod nekih tipova mentalnih bolesti mogu da pomognu moderni
lekovi, kao i psihijatrijski i terapeutski metodi, dok su druge vrste poremeaja
neizleive. Takoe sam spomenuo da sluaj koji mi je opisao moda zahteva due
leenje."
ta se onda dogodilo?" pitao je dalje Maks.
Nita. To je zaista sve. Nikada vie nisam video tog oveka. Voleo bih da sam
mu pomogao. Bio je veoma rastrojen. Njegov dolazak kod mene je oigledno bio
vapaj za pomo. To je slino ubici koji na zidu stana svoje rtve napie:
'Zaustavite me pre nego to ponovo ubijem!'"
Jedan detalj je i dalje zbunjivao Maksa. Doktore, rekli ste da nije hteo da vam
kae kako se zove, a ipak vam je dao ek i potpisao ga."
Doktor Hajsen je objasnio: Zaboravio je da ponese novac sa sobom. Bio je
veoma uznemiren zbog toga. Na kraju je morao da napie ek. Tako sam saznao
njegovo ime. Da li vas jo neto interesuje, gospodine?"
Ne."
Neto je zabrinjavalo Maksa. Labava nit je visila van domaaja muei ga. No,
uhvatie je on... u meuvremenu, morao je da zavri s kompjuterima. Ostalo je
sada zavisilo od njega.
***
Kada se Maks vratio u Cirih sledeeg jutra, na stoluje zatekao teleks od
Interpola. Sadrao je spisak kupaca kojima su prodati filmovi upotrebljeni za
snimanje porno-filma s ubistvom.
Na spisku je bilo osam imena.

183

Krvna veza
Sidni eldon

Medu njima je bila firma Rof i sinovi.

Glavni inspektor mit je sluao detektiva Maksa Hornunga dok mu je podnosio
izvetaj. Nije bilo nikakve sumnje da je mali detektiv nabasao na jo jedan veliki
sluaj.
Ubica je jedan od petoro ljudi", govorio je Maks. Svi imaju motiv i svi su imali
povoljnu priliku. Svi su bili u Cirihu zbog sastanka upravnog odbora onog dana
kada je lift pao. Svako od njih je mogao biti na Sardiniji kada se desila nesrea sa
dipom."
Glavni inspektor mit se namrtio. Rekli ste da ima pet osumnjienih. Osim
Elizabet Rof, postoje samo etiri lana odbora. Ko je, po vaem miljenju, peti
osumnjieni?"
Maks je trepnuo i strpljivo rekao: ovek koji je bio sa Semom Rofom kada je on
ubijen. Ris Vilijams."

184

Krvna veza
Sidni eldon

45.

Gospoa Risa Vilijamsa.

Elizabet nije mogla da poveruje u to. Sve je delovalo nestvarno. Bio je to njen
devojaki san. Elizabet se seala kako je po svojoj vebanci neprestano pisala
gospoa Risa Vilijamsa, gospoa Risa Vilijamsa. Pogledala je burmu na svom prstu.
emu se smeje?" upitao je Ris. Sedeo je u naslonjai preko puta nje u
luksuznom boingu 707-320. Bili su na visini iznad hiljadu metara negde nad
Atlantikom, veerali su iranski kavijar i pili rashlaeni dom perinjon. Scena je
toliko liila na kadar iz filma Sladak ivot" da je Elizabet morala da se nasmeje
glasno.
Ris se smeio. Neto sam rekao?"
Elizabet odmahnu glavom. Gledala ga je i udila se koliko je zgodan. Njen mu.
Samo sam srena."
Ali on nikada nee znati koliko je srena. Kako da mu kae koliko joj znai ovaj
brak? Ne bi razumeo, jer za Risa to nije bio brak nego poslovna ponuda.
Meutim, ona je volela Risa. inilo joj se da ga je oduvek volela. elela je da
provede ostatak ivota sa njim, da imaju decu, da mu pripada i da on pripada
njoj. Ona ponovo pogleda Risa i pomisli ironino: Ali prvo moram da reim jedan
mali problem. Moram da ga navedem da se zaljubi u mene.
Elizabet je ponudila brak Risu onoga dana kada se sastala sa Julijem Badrutom.
Poto je bankar otiao, ona se paljivo oeljala, ula u Risovu kancelariju, duboko
udahnula vazduh i rekla: Ris... hoe li se oeniti mnome?"
Na licu mu je videla da se iznenadio, i pre nego to je uspeo da progovori, ona je
urno nastavila trudei se da joj glas zvui poslovno i hladno. To e biti isto
poslovni dogovor. Banke su spremne da nam produe rokove za kredite pod
uslovom da ti postane predsednik firme Rof i sinovi. Jedini nain da to uradi",
Elizabet je sa uasom primetila da je glas izdaje, jeste da se oeni lanom
porodice, a ja... izgleda da sam jedino ja na raspolaganju."
Osetila je da joj rumenilo obliva lice. Nije mogla da ga pogleda.
Naravno, to nee biti pravi brak", nastavila je, ,,u smislu da... mislim... bie
slobodan da... dolazi i odlazi kad ti odgovara."
Samo ju je posmatrao, ne trudei se da joj pomogne. Elizabet je elela da joj
neto kae. Bilo ta.
Rise..."
Oprosti. Iznenadila si me." Nasmeio se. Mukarac ne dobija svakog dana
tako laskavu ponudu od lepe devojke."
Smeio se pokuavajui da se izvue iz toga, a da ne povredi njena oseanja.
Izvini, Elizabet, ali...
Dogovorili smo se", ree Ris.

185

Krvna veza
Sidni eldon

Elizabet odjednom oseti kao da joj je teko breme palo s lea. Do tog asa nije
shvatala koliko joj je to bilo vano. Sada je dobila neophodno vreme da bi saznala
ko joj je neprijatelj. Zajedno sa Risom e moi da zaustavi sve te uasne stvari koje
se deavaju. Ali i dalje je postojao jedan mali detalj koji je morala da razjasni sa
njim.
Ti e biti predsednik kompanije", rekla je, ali veinski paket akcija e ostati u
mojim rukama."
Ris se namrti. Ako ja vodim kompaniju..."
Vodie je", uveravala ga je Elizabet.
Ali veinski paket..."
Ostaje u mojim rukama. elim da budem sigurna da se nee prodati."
Razumem."
Osetila je njegovo neodobravanje. O, kako je elela da mu kae da je donela
odluku. Da je odluila da se kompanija proda, da lanovi odbora mogu da
prodaju akcije. Kada Ris postane predsednik, Elizabet vie nee strahovati da e
stranci koji dou preuzeti kompaniju. Ris e biti dovoljno jak da upravlja njima.
Meutim, Elizabet nije mogla to da dozvoli sve dok ne sazna ko pokuava da
uniti kompaniju. Oajniki je elela da sve kae Risu, ali znala je da jo nije
vreme za to, te je samo rekla: ,,U svemu ostalom imae potpunu kontrolu."
Ris ju je paljivo gledao neko vreme, u tiini. A onda je upitao: Kada eli da se
venamo?"
to pre."

Osim Ane i Valtera, koji je bio kod kue, bolestan, svi su doli u Cirih na
venanje. Alek i Vivijan, Elen i arl, Simoneta i Ivo. Bili su radosni zbog Elizabet, a
ona se oseala kao varalica. Jer ona se nije udavala, ona je sklopila poslovnu
pogodbu.
Alek ju je zagrlio i rekao: Zna da ti elim samo sreu."
Znam, Alek. Hvala."
Ivo je bio oduevljen. Carissima, tanti auguri efigli maschi. Prosjaci sanjaju da
nau bogatstvo, a kraljevi ljubav."
Elizabet se osmehnula. Ko je to rekao?"
Ja", izjavi Ivo. Nadam se da Ris shvata koliko je srean ovek."
,,I ja mu to stalno govorim", ree ona neno.
Elen je povukla Elizabet u stranu. Iznenadila si me, ma chere. Nisam imala
pojma da ste ti i Ris zainteresovani jedno za drugo."
Dogodilo se iznenada."
Elen ju je paljivo gledala hladnim, proraunatim oima. Da. Sigurna sam da je
tako", rekla je i otila.
Posle zvanine ceremonije venanja, napravili su prijem u Bor o Laku. Spolja
gledano, bilo je ivo i veselo, ali Elizabet je oseala da ispod povrine struji zlo,
prokletstvo, no nije mogla da kae od koga ono dolazi. Jedino je znala da je neko
u prostoriji mrzi. Oseala je to duboko u sebi, ali kada je pogledala oko sebe,

186

Krvna veza
Sidni eldon

videla je samo nasmejana i prijateljska lica. arla, kako die au u njeno zdravlje... Elizabet je dobila izvetaj o eksploziji u laboratoriji. Eksploziv je proizveden u
vaoj fabrici u blizini Pariza.
Ivo, sa srenim osmehom na licu... Bankar kojeg su uhvatili dok je pokuavao da
provercuje novac iz Italije je prevaren. Neki ovek je upozorio graninu policiju. Ivo
Palai.
Alek? Valter? Koje? Elizabet se pitala.

Sledeeg jutra odran je sastanak odbora na kojem je Ris Vilijams jednoglasno

izabran za predsednika i glavnog operativnog rukovodioca firme Rof i sinovi. arl
je postavio pitanje koje je svima bilo na umu: Poto sada ti vodi kompaniju,
hoe li e nam biti dozvoljeno da prodamo nae akcije?"
Elizabet je osetila iznenadnu napetost u prostoriji.
Kontrolni paket je jo uvek u Elizabetinim rukama", obavestio ih je Ris. Sve
zavisi od nje."
Sve glave se okrenue prema Elizabet.
Neemo ih prodavati" objavi ona.
Kada su Elizabet i Ris ostali sami, on je upita: ,,ta misli O medenom mesecu u
Riju?"
Elizabet ga pogleda a srce joj poskoi od radosti. Meutim, on dodade hladno:
Jedan na direktor tamo preti da e dati ostavku. Ne moemo dozvoliti da ga
izgubimo. Planirao sam da sutra odletim tamo i resim problem. Izgledalo bi malo
udno da odem bez neveste."
Elizabet klimnu glavom i ree: Da, naravno." Ti si budala, rekla je sebi. To je bila
tvoja ideja. To je pogodba, a ne brak. Nema pravo da oekuje bilo ta od Risa. Pa ipak,
jedan glasi, duboko u njoj, rekao je: Ko zna ta se moe dogoditi...

***
Kada su izali iz aviona na aerodromu Galeao, vazduh je bio iznenaujue topao
i Elizabet je shvatila da je u Riju leto. ekao ih je mercedes 600. Za volanom je
sedeo mrav, tamnoput ovek od tridesetih godina. Kada su uli u automobil, Ris
upita vozaa: Gde je Luis?"
Luis je bolestan, gospodine Vilijams. Ja u voziti vas i gospou Vilijams."
Recite Luisu da se nadam da e mu uskoro biti bolje."
Voza ih paljivo pogleda u retrovizoru i kaza: Rei u mu."
Nakon pola sata oni su se vozili pored etalita, po arenim ploicama iroke
avenije uz plau Kopakabana. Zaustavili su se ispred modernog hotela Princeza
eerna glava, a malo kasnije pobrinuli su se za njihov prtljag. Uveli su ih u
ogroman apartman sa etiri spavae sobe, divnom dnevnom sobom i ogromnom
terasom sa pogledom na zaliv. Apartman je bio prepun cvea u srebrnim vazama,
zatim ampanjca, viskija i bombonjera. Direktor ih je lino otpratio do apartmana.

187

Krvna veza
Sidni eldon

Ako bilo ta moemo da uinimo za vas... bilo ta... ja vam lino stojim na
usluzi dvadeset etiri sata na dan." Poklonivi se, direktor je izaao.
Zaista su ljubazni", ree Elizabet.
Ris se nasmeja i odgovori: ,,I treba da budu. Ti si vlasnik ovog hotela."
Elizabet oseti da je pocrvenela. O, ja... nisam znala."
Jesi li gladna?"
Ja... ne, hvala", odgovori Elizabet.
Moe li malo vina?"
Da, hvala."
Osetila je da joj glas zvui izvetaeno i neprirodno. Nije bila sigurna kako treba
da se ponaa, niti ta da oekuje od Risa. Iznenada joj je postao stranac i s uasom
je shvatila da su sami u apartmanu za mladence, da je ve kasno i da e uskoro
biti vreme za spavanje.
Gledala je kako on vesto otvara bocu ampanjca. Sve je radio tako lako i sigurno,
kao osoba koja tano zna ta eli i kako da to dobije. ta on sada eli?
Ris je Elizabet pruio au ampanjca a potom podigao svoju da nazdrave. Za
poetak", rekao je.
Za poetak", ponovila je Elizabet. I srean kraj, dodala je tiho. Otpili su po
gutljaj.
Treba da razbijemo ae o kamin, pomisli Elizabet, da proslavimo. Progutala je
ostatak ampanjca.
Oni su u Riju, na medenom mesecu, i ona eli Risa. Ne samo na trenutak, nego
zauvek.
Zazvoni telefon. Ris podie slualicu i obavi kratak razgovor. Kada je zavrio,
spusti slualicu i ree Elizabet: Kasno je. Vreme je za spavanje."
Elizabet se inilo da je re spavanje" ostala da visi u vazduhu.
Naravno", sloila se jedva ujnim glasom. Okrenula se i otila u spavau sobu,
gde je sobar ostavio njihov prtljag. U sredini sobe je stajao veliki francuski leaj.
Sobarica im je raspakovala kofere i pripremila postelju. S jedne strane je bila
Elizabetina spavaica od iste svile, a na drugoj strani plava muka pidama.
Oklevala je na trenutak, a onda je poela da se skida. Naga je ula u veliku garderobu s ogledalima i paljivo skinula minku. Oko glave je umotala frotirski pekir
i ula u kupatilo. Polako je sapunjala telo i oseala kako joj topla voda klizi
izmeu grudi, niz stomak i butine, kao topli vlani prsti.
Sve vreme je pokuavala da ne misli na Risa, ali nije mogla da misli ni o emu
drugom. Zamiljala je sebe u njegovom zagrljaju i njegovo telo na svom. Da li se
udala za Risa da bi sauvala kompaniju, ili je kompaniju koristila kao izgovor zato
to je elela njega? Vie nije znala. elja joj se pretvorila u vatrenu i strastvenu
potrebu. Izgledalo je kao da gaje petnaestogodinja devojka ekala svih ovih
godina a da nije bila svesna toga, i da se potreba pretvorila u glad. Izala je iz
kupatila, obrisala se mekim ugrejanim pekirom, obukla svilenu spavaicu,
pustila kosu da slobodno pada i uvukla se u krevet. ekala je i zamiljala ta e se
dogoditi, pitala se kako e on izgledati, a srce joj je sve bre kucalo. ula je um i
pogledala ka vratima. Ris je stajao na pragu. Bio je potpuno obuen.

188

Krvna veza
Sidni eldon

Izlazim", rekao je.

Elizabet ustade. Kuda... kuda ide?"
Moram da reim jedan poslovni problem", odgovorio je i nestao.

Elizabet je leala budna cele noi, okretala se s jedne strane na drugu,

preplavljena protivrenim oseanjima. Ubeivala je sebe da je zahvalna Risu to
se dri njihovog sporazuma, a istovremeno se oseala kao budala zbog onoga to
je oekivala i gnevna to ju je odbio.
Svanulo je kada je Elizabet ula da se Ris vratio. Njegovi koraci su se pribliavali
sobi i ona je zamurila, pretvarajui se da spava. Osetila je njegov dah kada se
nagnuo nad krevet. Dugo ju je posmatrao, a onda se okrenuo i otiao u drugu
sobu.
Elizabet je zaspala nekoliko minuta kasnije.
Dorukovali su kasno, na terasi. Ris je bio prijatan i brbljiv opisujui joj kako
izgleda grad u vreme karnevala. Meutim, nije pomenuo gde je proveo no, niti
ga je Elizabet to pitala. Jedan konobar je uzeo njihovu narudbinu za doruak.
Elizabet je primetila da ih je drugi konobar posluio. Nije vie razmiljala o tome,
ni o sobaricama koje neprestano ulaze u apartman i izlaze iz njega.

Elizabet i Ris su bili u fabrici firme Rofi sinovi u predgrau Rija. Sedeli su u
kancelariji direktora pogona, gospodina Tumasa, sredovenog oveka abolikog
lica, koji se obilno znojio.
On se obrati Risu: Morate me razumeti. Kompanija Rofi sinovi mije draa od
ivota. Ovo je moja porodica. Kada odem odavde, to e biti kao da naputam
kuu. Ovde e ostati deo moga srca. Vie od svega na svetu eleo bih da ostanem
ovde." Zastao je da obrie elo. Meutim, dobio sam bolju ponudu od druge
kompanije, a moram da mislim na enu, decu, tatu. Razumete li me?"
Ris se zavalio u stolici leerno ispruivi noge. Naravno, Roberto. Znam koliko
vam ova kompanija znai. Mnogo godina ste proveli ovde. Pa ipak, ovek mora
da brine o svojoj porodici."
Hvala vam", ree Roberto zahvalno. Znao sam da mogu da raunam na vas,
Rise."
A ta je s naim ugovorom?"
Tumas slegnu ramenima. Pare papira. Pocepaemo ga, ne? ta znai ugovor
ako je ovek nesrean u dui?"
Ris klimnu glavom. Zato smo mi doleteli ovamo, Roberto - da vas usreimo."
Tumas uzdahnu. Naalost, suvie je kasno. Ve sam pristao da radim za tu
drugu kompaniju."
Znaju li oni da idete u zatvor?", hladno upita Ris.
Zatvor?", izgovori Tumas bez daha.
Ris mu objasni: Vlada Sjedinjenih Drava je naredila svim kompanijama koje
posluju u inostranstvu da dostave spisak svih onih kojima su platili mito u

189

Krvna veza
Sidni eldon

poslednjih pet godina. Naalost, vi ste do gue umeani u to, Roberto. Prekrili ste
nekoliko zakona ovde. Planirali smo da vas zatitimo - kao vernog lana porodice
- ali ako nas ostavite, vie nema razloga za to, zar ne?"
Sva boja je nestala s Robertovog lica. Ali... ja sam to radio zbog kompanije",
pobunio se. Samo sam izvravao nareenja."
Ris klimnu glavom, s razumevanjem. Naravno. Moete to objasniti na
suenju." Ustao je i rekao Elizabet: Bilo bi bolje da poemo."
ekajte malo", vikao je Roberto. Ne moete otii i ostaviti me ovako."
Vi ste u zabludi", ree Ris. Vi ste taj koji odlazi."
Tumas je ponovo brisao elo, a usne su mu se nekontrolisano trzale. Otiao je do
prozora i pogledao napolje. Neugodna tiina je ispunila prostoriju. Na kraju je, ne
okreui se, upitao: Ako ostanem u kompaniji... hoete li me zatititi?"
Potpuno", uveravao ga je Ris.
Vraali su se mercedesom u grad, a za volanom je bio mravi tamnoputi voza.
Ucenio si ga", izjavila je Elizabet.
Ris klimnu glavom. Ne moemo da ga pustimo. Otii e u konkurentsku firmu.
Zna previe o naim poslovima. Prodao bi nas."
Elizabet pogleda Risa i pomisli: Bie mi potrebno mnogo vremena da ga upoznam.
Kada su uvee otili na veeru u Mirander, Ris je bio armantan, zabavan i nije
pokazivao oseanja. Elizabet je imala utisak da se on skriva iza fasade od rei, da
podie zastor od verbalne magle kojim skriva oseanja. Prola je pono kada su
zavrili veeru. Elizabet je elela da bude sama s Risom. Nadala se da e se vratiti
u hotel. Umesto toga, on predloi: Pokazau ti noni ivot u Riju."
Posetili su nekoliko nonih klubova i izgledalo je da svi poznaju Risa. Gde god
da su doli, on je bio u centru panje, armirajui sve oko sebe. Parovi za
susednim stolovima su ih pozivali da im se pridrue, a grupe ljudi su prilazile
njihovom stolu. Elizabet i Ris ni na trenutak nisu bili sami. Elizabet se inilo da je
to namerno, da Ris promiljeno podie zid od ljudi izmeu njih. Ranije su bili
prijatelji, a ta su sada? Jedino to je znala jeste to da izmeu njih stoji nevidljiva
barijera. ega se on plai i zato?
Kada su u etvrtom nonom klubu zaredom seli za sto sa pet-est Risovih
prijatelja, Elizabet je bilo dosta svega. Prekinula je razgovor izmeu Risa i jedne
zgodne panjolke. Nisam imala priliku da pleem sa svojim muem. Nadam se
da ete mi oprostiti."
Ris ju je iznenaeno pogledao, a zatim odmah ustao. Bojim se da sam
zanemario svoju suprugu", nehajno je rekao prijateljima. Uzeo je Elizabet
podruku i odveo je na plesni podijum. Primetio je njenu napetost i, gledajui je u
lice, upitao je: Ljuta si na mene?"
Bio je u pravu. Ljuta je, ali na sebe. Ona je diktirala pravila, a sada se ljutila to
Ris nee da ih prekri. Naravno, nije samo to bilo u pitanju. Nije znala ta on
osea. Da li se pridravao njihovog dogovora zbog oseanja asti, ili zato to je bio
ravnoduan prema njoj. Morala je to da sazna.

190

Krvna veza
Sidni eldon

Izvini zbog svih ovih ljudi, Liz", rekao je Ris. To su nai poslovni saradnici i
na neki nain oni nam mogu biti korisni."
Znai, shvatio je ta ona osea. Oseala je njegove ruke na sebi i njegovo telo uz
svoje. Mislila je: To je ono pravo. Sve na Risu ju je privlailo. Oni su pripadali jedno
drugom. Bila je uverena u to. A da li je on znao koliko ga ona eli? Ponos joj nije
dozvoljavao da mu to kae. Pa ipak, mora neto oseati. Zamurila je i pribila se
uz njega. Vreme se zaustavilo i postojali su samo njih dvoje, tiha muzika i arolija
tog trenutka. Mogla je zauvek da plee u njegovim rukama. Opustila se i potpuno
mu se predala, a onda je uz svoja bedra osetila njegovu uzbuenu mukost.
Otvorila je oi i pogledala ga i u njegovim oima proitala neto to ranije nije
videla, silnu elju koja je bila odraz njene sopstvene elje.
Kada je progovorio, glas mu je zvuao promuklo: Hajde da se vratimo u hotel."
Ona nije mogla da progovori.
Dok ju je ogrtao alom, njegovi prsti su joj opekli kou. U limuzini su sedeli
razdvojeni, bojei se i najmanjeg dodira. Elizabet je oseala kako sva gori. inilo
joj se da im je bila potrebna itava venost da stignu do apartmana. Nije vie
mogla da eka ni trenutak. im su se vrata zatvorila, bacili su se jedno drugom u
zagrljaj obuzeti divnom, neobuzdanom eljom. U njegovim je rukama, a iz njega
je izbijalo njoj nepoznato divljatvo. Podigao ju je i odneo u spavau sobu. Jedva
su uspeli da skinu odeu. Mi smo kao nestrpljiva deca, pomisli Elizabet. Nije imala
pojma zato je Risu bilo potrebno toliko vremena da joj prie. Ali to sada nije
vano. Jedino je bila vana njihova nagost i predivni oseaj da je njegovo telo uz
njeno. Bili su u krevetu i neno istraivali jedno drugo. Lagano se oslobodila
njegovog zagrljaja i poela da ga ljubi. Jezikom je klizila niz njegovo vitko,
zategnuto telo i, obuhvativi ga usnama, osetila je barunastu tvrdou u ustima.
Ruke su mu bile na njenim bokovimaSidni eldon
i on ju je prevrnuo na lea; usnama se sputao izmeu njenih bedara, otvarajui
ih jezikom i ponirui u slast, a kada vie nisu mogli da izdre ni trenutak, on je
legao na nju i polako uao, duboko, uz nene krune pokrete; ona je prihvatila
njegov ritam, njihov ritam, ritam univerzuma, i odjednom je sve poelo da se
kree sve bre i bre, da izmie kontroli, sve do eksplozije zanosa, a potom su na
zemlji ponovo uspostavljeni mir i spokoj.
Leali su pribijeni jedno uz drugo, a Elizabet radosno pomisli: Gospoa Risa
Vilijamsa.

191

Krvna veza
Sidni eldon

46.

Izvinite, gospoo Vilijams", uo se Henrijetin glas preko interfona, ovde je

neki detektiv Hornung koji eli da vas vidi. Kae da je hitno."
Elizabet pogleda Risa zbunjeno. Samo to su se sino vratili iz Rija u Cirih i pre
nekoliko minuta doli u kancelariju. Ris slegnu ramenima. Reci joj da poalje
oveka ovamo. Da vidimo ta je tako hitno."
Nekoliko trenutaka kasnije njih troje je sedelo u Elizabetinoj kancelariji. Zato
ste eleli da me vidite?", upita Elizabet.
Maks Hornung nije umeo da vodi neobavezan razgovor. Otvoreno je rekao:
Neko pokuava da vas ubije." Dok je gledao kako joj nestaje boja s lica, Maks se
iskreno raalostio pitajui se da li je to mogao da joj saopti s vie takta.
Ris Vilijams je eksplodirao: O emu, doavola, govorite?"
Maks nastavi da se obraa Elizabet: Ve su dva pokuali. Verovatno e biti jo
pokuaja."
Elizabet zamuca: Ja... mora biti da greite."
Ne, gospoo. Planirali su da poginete prilikom pada lifta."
Gledala je u njega nemo, a u tamnim oima joj se videla zbunjenost, i jo neke
emocije zakopane tako duboko da ni Maks nije mogao da ih definie. ,,I u dipu."
Povratio joj se glas. Greite. To je bio saobraajni udes. Nije imalo veze sa
dipom. Proverila ga je policija na Sardiniji."
Nije."
Videla sam ih", insistirala je Elizabet.
Niste, gospoo. Vi ste videli kako proveravaju neki dip. Ali to nije bio va
dip."
Sada su oboje gledali zbunjeno u njega.
Maks je nastavio: Va dip nikada nije bio u garai. Naao sam ga na autootpadu u Olbiji. Zavrtanj koji je hermetiki zatvarao glavni cilindar bio je
olabavljen, pa je koiono ulje iscurilo. Zato vam nisu radile konice. Levi prednji
branik je i dalje ulubljen i na njemu su zelene mrlje od soka drvea u koje ste
udarili. Laboratorija je proverila. Sve se slae."
Opet joj se vratila nona mora. Elizabet je oseala kako je obuzima; kao da su se
brane skrivenih strahova iznenada otvorile, ponovo je osetila uas one vonje niz
planinu.
by voki
Ris je progovorio: Ne razumem. Kako je iko mogao...?"
Maks se okrenu ka Risu. Svi dipovi izgledaju jednako. Na to su oni i raunali.
Kada je udarila u drvo, umesto da padne u ponor, morali su da improvizuju. Nisu
mogli dozvoliti da iko pregleda taj dip jer je to trebalo da izgleda kao nesrea.
Oekivali su da dip zavri na dnu mora. Verovatno bi je dokrajili tamo, ali

192

Krvna veza
Sidni eldon

naila je ekipa za odravanje puta, nala je i odvezla u bolnicu. Onda su brzo

pronali drugi dip, malo ga udarili i zamenili pre nego to je policija stigla."
Stalno govorite oni", ree Ris.
Ko god da stoji iza toga, imao je sauesnika."
Ko... ko bi eleo da me ubije?", upita Elizabet.
Ista osoba koja je ubila vaeg oca."
Odjednom ju je obuzeo oseaj nerealnosti, kao da se nita od ovoga ne deava.
Sve je to nona mora koja e nestati.
Va otac je ubijen", nastavio je Maks. Imao je lanog vodia koji gaje ubio. Va
otac nije iao sam u amoni. Neko je bio s njim."
Kada je Elizabet progovorila, glas joj je bio priguen. Ko?"
Maks pogleda Risa i ree: Va mu."
Rei su joj odjekivale u uima. inilo se da dolaze izdaleka, as se uju glasnije,
as potpuno nestanu; mislila je da gubi razum.
Liz", ree Ris, nisam bio tamo sa Semom kada je ubijen."
Bili ste u amoniju s njim, gospodine Vilijams", insistirao je Maks.
To je istina." Ris je sada govorio Elizabet. Napustio sam ga pre nego to je on
otiao u planine."
Elizabet se okrenula ka njemu. Zato mi nisi rekao?"
Oklevao je na trenutak, a onda je izgleda odluio. O tome nisam mogao da
razgovaram ni sa kim. Tokom protekle godine neko je stalno sabotirao firmu Rof i
sinovi. To je inio veoma mudro, tako daje izgledalo kao niz sluajnih incidenata.
Meutim, ja sam uoio ablon. Otiao sam kod Sema sa tim i odluili smo da
angaujemo privatnog detektiva da sprovede istragu."
Elizabet je znala ta sledi i istovremeno je oseala snano olakanje i krivicu. Ris
je sve vreme znao za izvetaj. Trebalo je da mu vie veruje i kae mu za taj
izvetaj, umesto to je sve strahove uvala u sebi.
Ris se okrenuo ka Maksu Hornungu. Sem Rof je dobio izvetaj koji je potvrdio
moje sumnje. Zamolio me je da doem u amoni da razgovaramo o tome. I otiao
sam. Odluili smo da to uvamo u tajnosti dok ne saznamo ko je odgovoran za
ono to se deava." Kada je nastavio, u glasu mu se osetila gorina. Oigledno se
saznalo i Sem je ubijen jer je neko znao da smo mu na tragu. Izvetaj je takoe
nestao."
,,}a sam ga nala", ree Elizabet. Ris je pogleda iznenaeno. Bio je meu
Semovim linim stvarima." Obratila se Maksu: Izvetaj ukazuje na to da je u
pitanju neko iz upravnog odbora firme Rof i sinovi. Ali svako od njih ima veliki
udeo u kompaniji. Zato bi oni eleli da je unite?"
Maks je objasnio: Ne pokuavaju da je unite, gospoo Vilijams. Oni
pokuavaju da izazovu paniku kako bi primorali banke da trae isplatu svojih
kredita. Oni su eleli da prisile vaeg oca da donese odluku o slobodnoj prodaji
akcija. Ko god da stoji iza ovoga, jo uvek nije dobio ono to eli i zato je va ivot
i dalje u opasnosti."
Onda joj morate dati policijsku zatitu", zahtevao je Ris.

193

Krvna veza
Sidni eldon

Maks trepnu i ree bezbojnim glasom: Ne brinite zbog toga, gospodine

Vilijams. Ne isputamo je iz vida otkako se udala za vas."

194

Krvna veza
Sidni eldon

47.

BERLIN.
PONEDELJAK, 1. DECEMBAR.
DESET SATI PRE PODNE.

Valter je ve etiri nedelje iveo s nepodnoljivim bolom.

Doktor mu je ostavio neke pilule, ali on se bojao da ih uzima. Morao je stalno da
bude na oprezu kako Ana ne bi ponovo pokuala da ga ubije ili pak pobegne. i
Trebalo bi da idete u bolnicu", rekao mu je doktor. Izgubili ste mnogo krvi..."
Ne!" To je bilo poslednje to je Valter eleo. Ubodne rane se obavezno
prijavljuju policiji. Valter je traio da doe lekar kompanije jer je znao da ga on
nee prijaviti. Nije mogao dozvoliti da policija njuka okolo. Bar ne sada. Lekar je,
gorei od radoznalosti, tiho zaio otvorenu ranu. Kada je zavrio, upitao:ga je:
elite li da vam ovamo poaljem medicinsku sestru, gospodine Gasner?"
Ne. Moja... moja ena e se pobrinuti za mene."
Bilo je to pre mesec dana. Valter je telefonirao svojoj sekretarici i rekao joj da je
imao udes i da e ostati kod kue.
Seao se onog stranog trenutka kada je Ana pokuala da ga ubije makazama.
Okrenuo se na vreme, i umesto kroz srce, ubola ga je u rame. Skoro se onesvestio
od bola i oka, ali bio je dovoljno svestan da je odvue u spavau sobu i zakljua.
Sve vreme je vritala: ta si uradio s decom? ta si uradio s decom?..."
Od tog vremena, Valter je Anu drao u spavaoj sobi. Sam joj je pripremao sve
obroke. Odneo bi posluavnik do njene sobe, otkljuao vrata i uao. Naao bije
sklupanu u uglu kako apue: ta si uradio s decom?"
Ponekad ju je nalazio kako prislanja uho uza zid nadajui se da e uti decu. U
kui se sada nije uo niko osim njih dvoje. Valter je znao da mu je ostalo samo
malo vremena. Njegove misli je prekinuo slab um. Oslukivao je. Zvuk se
ponovio. Neko se kree po hodniku na spratu. Ne bi trebalo daje iko u kui. Lino je
zatvorio sva vrata.
Gospoa Mendler je brisala prainu na spratu. Dolazila je da radi po pozivu i
sada je drugi put u ovoj kui. Nije joj se dopadalo ovde. Kada je prole srede
pospremala, gospodin Gasner je stalno iao za njom kao da se boji da e ona neto
ukrasti. A kada je pokuala da se popne na sprat da spremi, ljutito ju je zaustavio,
platio joj i poslao je kui. Neto u njegovom ponaanju ju je plailo.
Danas ga nije bilo na vidiku, Gott sei Dank. Gospoa Mendler je otvorila vrata
kljuem koji je dobila prole nedelje, i popela se na sprat. Kua je bila neobino
tiha, pa je poverovala da nema nikoga u njoj. Spremila je jednu spavau sobu i

195

Krvna veza
Sidni eldon

nala nekoliko novia i zlatnu kutijicu za pilule. Pola je niz hodnik prema
sledeoj spavaoj sobi i pokuala da otvori vrata. Bila su zakljuana. udno.
Moda unutra uvaju neke dragocene stvari? Ponovo je okrenula ruicu i iznutra
se zauo tih enski glas: Ko je to?"
Gospoa Mendler je trgnula ruku sa ruice, iznenaena.
Ko je to? Ko je tamo?"
Gospoa Mendler, istaica. Hoete li da pospremim vau sobu?"
Ne moete jer sam zakljuana." Glas je sada bio jai, s prizvukom histerije.
Pomozite mi! Molim vas! Pozovite policiju. Recite im da je moj mu ubio nau
decu. Ubie i mene. Pourite! Beite odavde pre nego to on..."
Jedna ruka je okrenula gospou Mendler i ona se nala licem u lice s
gospodinom Gasnerom. Bio je beo kao kre.
to se vi unjate okolo?" upitao je neljubazno. Ruka ju je zabo-lela od njegovog
stiska.
Ja... ja se ne unjam", rekla je. Danas je moj dan za ienje. Agencija..."
Rekao sam agenciji da mi ne treba niko. Ja..." Zastao je. Da li je telefonirao
agenciji? Nameravao je, ali bol je bio toliko jak da vie nije mogao da se seti.
Gospoa Mendler ga je pogledala u oi i uplaila se onoga to je u njima videla.
Nita mi nisu rekli", pravdala se.
On je stajao paljivo oslukujui umove iza zakljuanih vrata. Tiina. Okrenuo
se prema gospoi Mendler. Gubite se odavde i ne vraajte se vie."
Jedva je ekala da izae iz kue. Nije joj platio, ali je imala zlatnu kutijicu za
pilule i novie koje je pronala na komodi. Bilo joj je ao jadne ene iza vrata.
elela je da joj pomogne, ali nije smela da se uplie u to, jer je ve imala policijski
dosije.

U Cirihu, detektiv Maks Hornung je itao teleks koji je stigao iz sedita Interpola
u Parizu.
Broj fakture koji se koristio za snimanje snaf-filma povezan je sa raunom
glavnog rukovodioca iz firme Rof i sinovi. Referent nabavke vie ne radi u
kompaniji. Pokuavamo da mu uemo u trag. Obavetavaemo vas. Kraj poruke."
Policija u Parizu je izvadila nago telo iz Sene. Radilo se o plavui staroj 18-19
godina. Oko vrata joj je bila vezana crvena traka.

U Cirihu, Elizabet su obezbedili dvadesetetvoroasovni policijski nadzor.

196

Krvna veza
Sidni eldon

48.

Zatreperilo je belo sveto, signalizirajui poziv na Risovoj privatnoj liniji. Samo

nekoliko ljudi je imalo taj broj. Podigao je slualicu. Halo."
Dobro jutro, dragi." Nije bilo teko prepoznati promukao, karakteristian glas.
Ne bi trebalo da me zove."
Ona se nasmejala. Ranije nisi brinuo o takvim stvarima. Nemoj mi rei da te je
Elizabet ve ukrotila."
ta eli?", upita Ris.
elim da te vidim posle podne."
To je nemogue."
Nemoj me ljutiti, Rise. Da li da ja doem u Cirih ili...?"
Ne. Ne moemo se videti ovde." Oklevao je. Ja u doi tamo."
Tako je ve bolje. Onda, staro mesto, cheri."
I Elen Rof zalupi slualicu.
Ris je polako spustio slualicu i zamislio se. to se njega tie, to je bila kratka
strasna afera sa uzbudljivom enom koja se zavrila pre nekog vremena.
Meutim, Elen nije ena koje se moete lako osloboditi. arl joj je bio dosadan i
elela je Risa. Ti i ja smo savren tim", govorila je, a Elen Rof-Martel je umela da
bude vrlo odluna. I vrlo opasna. Ris je odluio da ode u Pariz. Ona mora jednom
zasvagda da shvati da je meu njima sve gotovo.
Nekoliko trenutaka kasnije uao je u Elizabetinu kancelariju, a njene oi su se
razvedrile. Zagrlila ga je i proaputala: Razmiljala sam o tebi. Hajde da
pobegnemo kui posle podne."
On se nasmeja. Postaje seksualni manijak."
Ona ga privue k sebi. Znam. Zar to nije divno?"
Naalost, moram da letim za Pariz posle podne, Liz."
Pokuala je da sakrije razoaranje. Hoe li da idem s tobom?"
Nema svrhe. U pitanju je samo manji poslovni problem. Vratiu se veeras.
Veeraemo kada stignem."
Kada je Ris uao u poznati mali hotel na levoj obali, Elen ga je ve ekala u
trpezariji. Ris je znao da ona nikada ne kasni. Bila je organizovana i efikasna,
izuzetno lepa, inteligentna, odlina ljubavnica, a ipak joj je neto nedostajalo. Elen
je bila ena bez saoseanja, bezobzirna, sa instinktom ubice. Ris je ve video neke
koje je povre-dila. Nije eleo da bude njena rtva. Seo je za sto.
Dobro izgleda, dragi", ree. Brak ti prija. Je li Elizabet dobra u krevetu?"
Nasmeio se da bi ublaio svoje rei. To se tebe ne tie."
Elen se nagnu prema njemu i uze ga za ruku: O, jo kako me se tie, cheri. Tie
se nas."

197

Krvna veza
Sidni eldon

Milovala ga je po ruci i on je zamisli u krevetu. Poput tigrice, divlju, vestu i

nezasitu. Povukao je ruku.
Elenine oi su bile hladne. Kai mi, Rise", rekla je, kako se ose-a kao
predsednik kompanije Rofi sinovi?"
Skoro je zaboravio koliko je ambiciozna i pohlepna. Seao se dugih razgovora
koje su nekada vodili. Bila je opsednuta idejom da preuzme kontrolu nad
kompanijom. Ti i ja, Rise. Ako uklonimo Sema, mogli bismo da je vodimo.
ak i u krevetu: To je moja kompanija, dragi. Krv Samjuela Rofa tee u mojim ilama.
Moja je. elim je. Tucaj me, Rise.
Mo je bila Elenin afrodizijak. I opasnost. Zato si htela da me vidi?" upita je
Ris.
Mislim da je vreme da ti i ja napravimo neke planove." Ne znam o emu
govori."
Znam te veoma dobro, dragi", ree ona zlobno. Ti si ambiciozan kao i ja. Zato
si svih ovih godina radio u Semovoj senci kada si imao ponude da vodi desetak
drugih kompanija? Zato to si znao da e jednoga dana voditi kompaniju Rof i
sinovi."
Ostao sam jer sam voleo Sema."
Ona se isceri. Naravno, cheri. I sada si oenjen njegovom armantnom
kerkicom." Izvadila je crnu cigaru iz tane i zapalila je platinskim upaljaem.
arl mi kae da je Elizabet sredila da zadri kontrolu nad akcijama i da odbija da
ih proda."
Tano, Elen."
Naravno, palo ti je na pamet da bi ti nasledio njenu imovinu ako bi se njoj
desila nesrea."
Ris ju je dugo gledao netremice.

198

Krvna veza
Sidni eldon

49.

Kod kue u Olati, Ivo Palai je sluajno pogledao kroz prozor dnevne sobe i
ugledao zastraujui prizor. Prolaznim putem je dolazila Donatela sa njihovom
trojicom sinova. Simoneta je bila na spratu i odmarala se. Ivo urno izae kroz
glavni ulaz da bi saekao svoju drugu porodicu. Kljuao je od besa i bio je
spreman da ubije. Bio je divan prema toj eni, tako ljubazan, zaljubljen, a ona sada
namerno pokuava da mu uniti karijeru, brak i ivot. Gledao je kako Donatela
izlazi iz lanca flavije koju joj je velikoduno poklonio. Pomisli kako nikada nije
izgledala lepe. Deaci iskoie iz automobila i pourie da ga zagrle i poljube.
Oh, kako ih je Ivo voleo. Oh, kako se nadao da se Simoneta nee probuditi iz
dremea!
Dola sam da vidim tvoju enu", ree Donatela ukoeno. Okrenula se ka
deacima: Hajdemo, deaci."
Ne!" naredi Ivo.
Kako e me zaustaviti? Ako je ne vidim danas, videu je sutra."
Ivo je bio sateran u tesnac. Nije bilo izlaza. Ipak, znao je da nee dozvoliti da ona
ili neko drugi pokvari ono za ta je on tako naporno radio. Ivo je sebe smatrao
pristojnim ovekom i mrzeo je to e morati da uini ono to nije eleo. Ne samo
zbog sebe, nego i zbog Simonete, Donatele i sve svoje dece.
Dobie svoj novac", obea joj Ivo. Daj mi pet dana."
Donatela ga pogleda pravo u oi i ree: Pet dana."
***
U Londonu, ser Alek Nikols je uestvovao u parlamentarnoj debati u Donjem
domu. Izabran je da odri uvodni govor o glavnim uzrocima radnikih trajkova
koji paraliu britansku privredu. Meutim, bilo mu je teko da se koncentrie.
Razmiljao je o telefonskim pozivima koje je imao proteklih nekoliko nedelja. Gde
god da je bio - u klubu, kod berberina, u restoranu, na poslovnom sastanku uspevali su da ga nau. Alek im je svaki put sputao slualicu. Znao je da je to to
trae samo poetak. im ga stave pod svoju kontrolu, oni e nai nain da
preuzmu njegove akcije i deo gigantske farmaceutske kompanije koja proizvodi
razne vrste lekova. Ne moe dozvoliti da se to dogodi. Telefonirali su mu etiripet puta dnevno i on je ve bio na ivici nerava. Danas ga nisu zvali i to ga je jo
vie brinulo. Oekivao je da e ga pozvati za vreme doruka ili dok je ruao u
Vajtsu. Nije bilo poziva. Nije mogao da se oslobodi oseanja da je njihovo utanje
daleko gore od pretnji. Pokuao je da ne misli o tome dok se obraao Donjem
domu.
Radnici nemaju odanijeg prijatelja od mene. Naa radnika klasa je temelj nae
velike drave. Fabrike zavise od radnika, oni okreu tokove fabrika. Oni su

199

Krvna veza
Sidni eldon

prava elita ove zemlje, kimeni stub koji omoguuje da Engleska stoji uspravna i
jaka meu drugim dravama." Zastao je. Meutim, doe vreme kada svaki
narod mora da podnese odreene rtve..."
Govorio je mehaniki. Pitao se da li ih je uplaio kada ih je naterao da otvore
svoje karte. Na kraju krajeva, oni su samo sitne bitange. A on je ser Alek Nikols,
baronet, lan Parlamenta. ta bi mogli da mu uine? Po svoj prilici, nee mu se
vie javljati. Od sada e ga ostaviti na miru. Ser Alek je zavrio govor uz
gromoglasan aplauz iz zadnjih klupa.
Dok je izlazio, priao mu je jedan slubenik i rekao: Imam poruku za vas, ser
Alek."
Alek se okrenuo. Da?"
Idite odmah kui. Dogodila se nesrea."
***
Kada je Alek stigao kui, Vivijan su unosili u ambulantna kola. Doktor je bio
pored nje. Alek je udario automobilom o ivinjak i istrao iz njega pre nego to je
stao. Pogledao je bledo lice nesvesne Vivijan i obratio se doktoru: ta se
dogodilo?"
Doktor bespomono odgovori: Ne znam, ser Alek. Neko me je pozvao i rekao
da se dogodila nesrea. Kada sam stigao ovde, naao sam ledi Nikols na podu
spavae sobe. Njena... njena kolena su bila prikovana dugakim ekserima za pod."
Alek je zamurio pokuavajui da se izbori sa muninom koju je osetio. U
ustima je imao gorak ukus ui.
Naravno, mi emo uiniti sve to je u naoj moi, ali mislim da treba da se
spremite za najgore. Malo je verovatno da e ikada ponovo hodati."
Alek nije mogao da doe do daha. Poao je prema ambulantnim kolima.
Dali smo joj jake sedative", ree doktor. Mislim da vas nee prepoznati."
Alek ga nije ak ni uo. Popeo se u ambulantna kola i seo na pomono sedite
buljei u svoju enu, ne primetivi da su se zadnja vrata zatvorila, da sirena zavija
i da su kola krenula. Uhvatio je Vivijan za ruke. Otvorila je oi. Alek," jedva je
proaputala.
Alekove oi se napunie suzama. O, moja draga, moja draga..."
Dva mukarca... nosili su maske... pritisnuli su me uz pod... slomili su mi
noge... nikada vie neu moi da igram... biu bogalj, Alek. Hoe li me i dalje
eleti?"
Zario je glavu u njeno rame i zaplakao. Bile su to suze oaja i agonije, ali u tim
suzama je bilo jo neto, neto to se plaio da prizna sebi. Osetio je olakanje. Ako
Vivijan bude invalid, on e brinuti o njoj i ona ga nikada nee napustiti zbog
nekog drugog.
Alek je znao da ovo nije kraj. Jo nisu zavrili s njim. Ovo je bilo samo njihovo
upozorenje. Reie ih se samo ako im da ono to ele.
I to brzo.

200

Krvna veza
Sidni eldon

50.

ClRIH.
ETVRTAK, 4. DECEMBAR.

Bilo je tano podne kada je preko glavne centrale stigao poziv u se-dite
Kriminalistike policije u Cirihu. Odmah je prebaen u kancelariju glavnog
inspektora mita. im je glavni inspektor zavrio razgovor, smesta je poao u
potragu za detektivom Maksom Hornungom.
Gotovo je", rekao je Maksu. Sluaj Rof je reen. Nali su ubicu. Idite na
aerodrom. Jo uvek imate vremena da uhvatite avion."
Maks trepnu. Kuda idem?"
,,U Berlin."

Glavni inspektor mit je telefonirao Elizabet Vilijams. Pozvao sam vas da vam
kaem dobre vesti", rekao je. Vie vam ne treba telohranitelj. Ubica je uhvaen."
Elizabet je stegnula telefon u ruci. Najzad e saznati ime svog anonimnog
neprijatelja. Ko je?" upitala je.
Valter Gasner."
Jurili su auto-putem u pravcu Vanzea. Maks je bio na zadnjem seditu, pored
majora Vagemana, a dvojica detektiva su sedela napred. Saekali su Maksa na
aerodromu Templhofi major Vageman je objasnio situaciju dok su se vozili. Kua
je opkoljena, ali moramo paziti kako ulazimo. On dri svoju enu kao taoca."
Kako ste doli do Valtera Gasnera?", upita Maks.
Zahvaljujui vama. Zato sam mislio da biste eleli da budete prisutni prilikom
hapenja."
Maks se zbunio. Zahvaljujui meni?"
Rekli ste mi za njegovu posetu psihijatru. Neto sam naslutio i poslao sam opis
Gasnera drugim psihijatrima i otkrio da je iao kod njih desetak da trai pomo.
Svaki put bi koristio drugo ime, a zatim pobegao. Znao je da je bolestan. Njegova
ena nas je zvala u pomo pre nekoliko meseci, ali kada je jedan na policajac
otiao da ispita ta se dogodilo, ona ga je vratila."
Iskljuili su se sa auto-puta i trebalo im je jo samo nekoliko minuta do kue.
Jutros nas je pozvala istaica, neka gospoa Mendler. Kazala nam je da je
radila u kui Gasnerovih u ponedeljak i da je razgovarala sa gospoom Gasner
kroz zakljuana vrata njene spavae sobe. Gospoa Gasner joj je rekla da je njen
mu ubio njihovo dvoje dece i da e ubiti i nju."
Maks trepnu. To se desilo u ponedeljak7 A ta ena vas je zvala tek jutros?"

201

Krvna veza
Sidni eldon

Gospoa Mendler ima podui policijski dosije. Bojala se da doe kod nas.
Sino je ispriala svom momku ta se dogodilo, pa su jutros odluili da nas
pozovu."
Stigli su do Vanzea. Zaustavili su automobil jednu ulicu dalje od ulaza na
imanje Gasnerovih, iza obinog putnikog automobila. Jedan ovek je izaao iz
automobila i pourio prema majoru Vagemanu i Maksu. On je jo uvek u kui,
majore. Moji ljudi su svuda rasporeeni."
Mislite li da je ena jo iva?"
ovek je oklevao: Ne znamo, gospodine. Svi zastori su sputeni."
,,U redu. Hajde da to uradimo brzo i tiho. Neka svako bude na svom mestu.
Poinjemo za pet minuta."
ovek se urno udaljio. Major Vageman se sagnuo u automobil i izvukao mali
voki-toki. Brzo je poeo da izdaje nareenja. Maks ga nije sluao. Razmiljao je o
neemu to mu je major Vageman rekao pre nekoliko minuta. Neto to nema
smisla. Ali nije bilo vremena da ga sada pita. Ljudi su se primicali kui koristei
drvee i bunje kao zaklon. Major Vageman se obrati Maksu: Idete li sa nama,
Hornung?"
Maksu se inilo da je cela armija ljudi ula u vrt. Neki su bili opremljeni
snajperskim pukama i pancirnim prslucima; drugi su nosili skraene puke za
suzavac. Operacija je sprovedena sa matematikom preciznou. Na znak majora
Vagemana, istovremeno su bacili bombe sa suzavcem kroz prozore u prizemlju i
na spratu kue, a ljudi sa gas-maskama su provalili kroz glavni i sporedni ulaz.
Iza njih su ili policajci sa revolverima. by voki
Kada su Maks i major Vageman utrali kroz otvoren glavni ulaz, hodnik je bio
pun ljutog dima koji je brzo nestao kroz otvorene prozore i vrata. Dva detektiva
su uvela Valtera Gasnera sa lisicama u hodnik. Na sebi je imao pidamu i ogrta i
bio je neobrijan, upa-log lica i oteenih oiju.
Maks je zurio u njega jer gaje prvi put video lino. Izgledao mu je nekako
nestvarno. Drugi Valter Gasner je pravi, ovek iz kompjutera iji ivot je bio
izraen brojkama. Koji je od te dvojice senka, a koji je stvaran?
Uhapeni ste, gospodine Gasner", ree major Vageman. Gde vam je ena?"
Ona nije ovde", ree Valter Gasner promuklo. Ona je otila! Ja..."
Sa sprata se ula buka nasilnog otvaranja vrata i trenutak kasnije jedan detektiv
viknu: Nali smo je. Bila je zakljuana u svojoj sobi."
Na vrhu stepenica pojavio se detektiv koji je pridravao uzdrh-talu Anu Gasner.
Kosa joj je bila lepljiva, a lice izgrebano i prljavo. Jecala je.
O, hvala bogu", rekla je. Hvala bogu to ste doli!"
Detektiv ju je neno vodio niz stepenice prema grupi koja je stajala u ogromnoj
sobi za prijem. Kada je Ana Gasner podigla glavu i ugledala svog mua,
zavritala je.
Sve je u redu, gospoo Gasner", pokuao je da je smiri major Vageman. Vie
vas ne moe povrediti."
Moja deca", vikala je. On je ubio moju decu!"

202

Krvna veza
Sidni eldon

Maks je posmatrao lice Valtera Gasnera. Gledao je svoju enu sa izrazom krajnje
beznadenosti. Bio je slomljen i beivotan.
Ana", proaputao je. O, Ana."
Imate pravo da utite ili da traite advokata", ree major Vageman. ,,U vaem je
interesu da saraujete s nama."
Valter ga nije sluao. Zato si ih zvala, Ana?", preklinjao je. Zato? Zar nismo
bili sreni?"
Deca su mrtva", vrisnula je Ana Gasner. Mrtva su."
Major Vageman pogleda Valtera Gasnera i upita: Da li je to istina?"
Valter klimnu glavom, sa pogledom starog oveka koji je izgubio ivotnu bitku.
Da... Mrtva su."
Ubico! Ubico!" urlala je njegova ena.
Voleli bismo da nam pokaete tela", ree major Vageman. Hoete li uraditi
to?"
Valter Gasner odjednom zaplaka, a suze su mu se kotrljale niz obraze. Nije
mogao da govori.
Gde su?" pitao je major Vageman.
Maks mu je odgovorio na pitanje. Deca su sahranjena na groblju Svetog Pavla."
Sve glave u sobi se okrenue prema Maksu. Umrla su po roenju, pre pet
godina", objasnio je Maks.
Ubico!" vritala je Ana Gasner na svog mua.
U oima joj je plamtelo ludilo.

203

Krvna veza
Sidni eldon

51.

ClRIH.
ETVRTAK, 4. DECEMBAR.
OSAM SATI UVEE.

Hladna zimska no je pala odjednom, ugasivi kratkotrajni sumrak. Poeo je da

sipi sneg, vetrom noen prah koji je zasipao grad. U upravnoj zgradi firme Rof i
sinovi svetla praznih kancelarija blistala su u mraku kao bledouti meseci.
Elizabet je do kasno radila sama u svojoj kancelariji ekajui da se Ris vrati iz
eneve, gde je otiao na sastanak. Jedva je ekala da se vrati. Svi su odavno
napustili zgradu. Elizabet je bila nervozna i nije mogla da se koncentrie. Valter i
Ana joj nisu izlazili iz glave. Setila se kada je prvi put videla Valtera. Imao je
deaki izgled, bio je lep i ludo zaljubljen u Anu. Ili se pretvarao da je zaljubljen.
Bilo joj je teko da poveruje da je Valter odgovoran za sve one strane dogaaje.
Elizabet je saoseala sa Anom. Nekoliko puta je pokuala da joj telefonira, ali niko
nije odgovarao. Otii e u Berlin da je utei. Odjednom zazvonio telefon i uplai je.
Podigla je slualicu. Alek je bio sa druge strane ice i Elizabet je bilo drago to uje
njegov glas.
Jesi li ula za Valtera?", upita Alek.
Jesam. Strano. Ne mogu da poverujem u to."
,,I nemoj, Elizabet."
Pomislila je da ga je pogreno razumela. Molim?"
Nemoj da veruje u to. Valter nije kriv."
Policija je rekla..."
Pogreili su. Valter je bio prva osoba koju smo proverili. On je ist. Nije on taj
kojeg traimo."
Elizabet je zbunjeno buljila u telefon. Nije on taj kojeg traimo. Ja... ne razumem o
emu govori", rekla je.
Nezgodno je to ti ovo govorim preko telefona", rekao je neodluno, ali nisam
imao prilike da nasamo razgovaram s tobom."
O emu da pria sa mnom?" upita Elizabet.
Tokom prole godine", produi Alek, neko je sabotirao kompaniju. U jednoj
naoj junoamerikoj fabrici se dogodila eksplozija, ukradeni su nam patenti,
neko je pogreno oznaio opasne lekove. Nemam vremena da sada govorim o
detaljima. Otiao sam kod Sema i predloio da angaujemo nezavisnu
detektivsku agenciju da pokua pronai ko stoji iza toga. Dogovorili smo se da
nikome ne govorimo o tome."

204

Krvna veza
Sidni eldon

inilo joj se kao da je zemlja odjednom stala a vreme se zamrzio. Elizabet je

obuzeo zbunjujui oseaj deja vu. Kroz slualicu su dolazile Alekove rei, ali ona je
ula Risov glas. Ris je govorio: Neko je sabotirao firmu Rof i sinovi. To je inio veoma
pametno, tako da je izgledalo kao niz sluajnih incidenata. Meutim, ja sam uoio ablon.
Otiao sam kod Sema sa tim i odluili smo da angaujemo privatnu detektivsku agenciju
da sprovede istragu.
Alekov glas je nastavio: Oni su zavrili izvetaj i Sem ga je poneo u amoni.
Razgovarali smo o tome preko telefona."
Elizabet je opet u uima ula Risov glas: Sem me je zamolio da doem u amoni da
razgovaramo o tome... Odluili smo da to uvamo u tajnosti dok ne saznamo ko je
odgovoran za ono to se deava.
Odjednom joj je bilo teko da die. Kada je progovorila, trudila se da joj glas
zvui normalno. Alek, ko... ko je jo osim tebe i Sema znao za izvetaj?"
Niko. U tome je bila poenta. Sem je smatrao da izvetaj pokazuje da je krivac
neko sa vrha uprave kompanije."
Sa vrha uprave. Osim toga, Ris nije rekao da je bio u amoniju sve dok detektiv nije to
pomenuo.
Pitala je polako, kao da neko izvlai rei iz nje: Da li je moda Sem govorio Risu
o tome?"
Ne. Zato?"
Postojao je samo jedan nain da Ris sazna ta pie u izvetaju - da ga ukrade. Postojao je
samo jedan razlog da ide u amoni - da ubije Sema. Elizabet vie nije sluala ta Alek
govori. Brujanje u uima joj je zagluilo njegove rei. Spustila je slualicu, a u glavi
joj se vrtelo dok se borila sa uasom koji ju je obuzimao. Kroz glavu su joj
prolazile haotine, zbrkane slike. U vreme nesree sa dipom, ona je ostavila
poruku za Risa da e biti na Sardiniji. One noi kada je pao lift, Ris nije bio na
sastanku odbora, ali se pojavio kasnije kada su ona i Kejt bile same. Pomislio sam
da vam je potrebna pomo. I ubrzo posle toga je napustio zgradu. Da li je? Sva se
tresla. To je uasna greka. Ne moe biti Ris. Ne! Bio je to nemi krik.
Elizabet je ustala od stola i nesigurnim korakom otila u Risovu kancelariju.
Prostorija je bila u mraku. Ukljuila je svetio i nesigurno pogledala unaokolo jer
nije znala ta, u stvari, oekuje da e nai. Ona nije traila dokaz o Risovoj krivici,
traila je dokaz njegove nevinosti. Bilo je nepodnoljivo misliti da bi ovek kojeg
voli, ovek koji ju je grlio i vodio ljubav sa njom, mogao biti hladnokrvni ubica.
Na stolu je leao Risov rokovnik. Elizabet ga je otvorila i listala unazad sve do
septembra, do prazninog vikenda kada se desila nesrea sa dipom. U kalendaru
je stajalo - Najrobi. Morae da proveri njegov paso da vidi da li je putovao tamo.
Poela je da trai paso po Risovom stolu. Oseala je krivicu i nekako je znala da
mora postojati neko bezazleno objanjenje.
Donja fioka Risovog stola je bila zakljuana. Elizabet je okle-vala. Smatrala je da
je to krenje poverenja, prekoraenje zabranjene granice, odakle nema povratka.
Ris e shvatiti da je ona to uinila i morae da mu objasni zato je to uradila. Pa
ipak, mora da zna istinu. Iz stola je uzela no za otvaranje pisama i obila bravu
odlomivi drvo.

205

Krvna veza
Sidni eldon

U fioci su bili svenjevi beleaka i poslovnih pisama. Ona ih izvadi. Jedan

koverat je bio adresiran na Risa Vilijamsa, enskim rukopisom. Pismo je poslato iz
Pariza pre nekoliko dana. Elizabet je na trenutak oklevala, a zatim ga otvori.
Pismo je bilo od Elen. Poinjalo je sa: Cheri, pokuala sam nekoliko puta da ti
telefoniram. Neophodno je da se hitno ponovo naemo da razgovaramo o naim
planovima..." Elizabet nije zavrila itanje pisma.
U fioci je ugledala ukradeni izvetaj.
Gospodin Sem Rof
Poverljivo
Nema kopija.
Osetila je da prostorija poinje da joj se vrti pred oima i pridrala se za ivicu
stola kako ne bi pala. Stajala je tako itavu venost, zatvorenih oiju, i ekala da
vrtoglavica prestane. Njen ubica je sada imao lice. I to lice njenog mua.
Tiinu je prekinulo uporno zvonjenje telefona iz daljine. Elizabet je trebalo dosta
vremena da shvati odakle dolazi zvuk. Polako se vratila u svoju kancelariju.
Podigla je slualicu.
Bio je to deurni u predvorju, koji joj je veselo rekao: Samo sam hteo da
proverim da li ste jo uvek tu, gospoo Vilijams. Gospodin Vilijams je upravo
uao u lift i ide kod vas."
Da inscenira jo jednu nesreu.
Ona je bila jedina prepreka Risu da se domogne kontrole nad firmom Rof i
sinovi. Ne moe da se suoi sa njim i pretvara se da je sve u redu. im je bude
video, znae ta se dogodilo. Mora pobei. U panici, Elizabet je zgrabila tanu i
kaput i pourila da izae iz kancelarije. Odjednom je stala. Neto je zaboravila.
Paso! Mora pobei od Risa, nekuda gde nee moi da je nae. urno se vratila do
stola, nala paso i otrala u hodnik dok joj je srce udaralo kao da e eksplodirati.
Indikator je pokazivao da se lift brzo penje. Osam... devet... deset...
Elizabet je pojurila niz stepenice kao da tri trku svog ivota.

206

Krvna veza
Sidni eldon

52.

Izmeu ivitavekije i Sardinije saobraa trajekt koji prevozi putnike i

automobile. Elizabet se dovezla na trajekt u iznajmljenom automobilu i izgubila
meu desetak drugih automobila. Dok se na aerodromima vodi evidencija, na
velikom brodu potpuno ste anonimni. Tako je i Elizabet bila jedna od stotine
putnika koji dolaze na Sardiniju radi odmora. Bila je sigurna daje niko nije mogao
pratiti, ali je ipak oseala nerazuman strah. Ris je otiao predaleko da bi dozvolio
da ga sada neko zaustavi. Ona je jedina koja moe da ga razotkrije i on e sigurno
pokuati da je se oslobodi.
Kada je pobegla iz zgrade, nije imala pojma kuda ide. Jedino je znala da mora
otii iz Ciriha i sakriti se negde jer nee biti bezbedna sve dok Risa ne uhvate.
Sardinija. To je bilo prvo na ta je pomislila. U Italiji je unajmila mali automobil i
stala kod prve telefonske govornice pored auto-puta da pozove Aleka. Nije ga
nala. Ostavila mu je poruku da je na Sardiniji i da je pozove. Poto nije uspela da
nade detektiva Maksa Hornunga i njemu je ostavila istu poruku.
Bie u vili na Sardiniji. Ali ovoga puta nee biti sama. titie je policija.
Kada je trajekt stigao u Olbiju, Elizabet je videla da nema potrebe da ide u
policiju. Na pristanitu ju je ve ekao Bruno Kampanja, detektiv kojeg je
upoznala kod efa policije Ferara. Kampanja ju je odveo da pogleda dip posle
nesree. Detektiv je pourio do Elizabetinog automobila i rekao: Ve smo se
zabrinuli zbog vas, gospoo Vilijams."
Elizabet ga pogleda iznenaeno.
Pozvala nas je vajcarska policija", objasni Kampanja: ,,i zamolila da pazimo na
vas. Proveravali smo sve brodove i aerodrome."
Elizabet je osetila olakanje. Maks Hornung! Dobio je njenu poruku. Detektiv
Kampanja je pogledao njeno umorno i izmueno lice. Hoete li da ja vozim?"
Molim vas", ree Elizabet zahvalno.
by voki
Sela je na suvozako mesto, a visoki detektiv je seo za upravlja. Gde biste
voleli da ekate ... u policiji ili u vili?"
,,U vili, ako bi neko ostao sa mnom. Ja... ne bih da budem tamo sama."
Kampanja klimnu glavom umirujue. Ne brinite. Imamo nareenje da vas dobro
uvamo. Ja u ostati sa vama veeras, a na prilaznom putu prema vaoj kui
nalazie se automobil sa radiom. Niko nee moi da vam se priblii."
Njegovo samopouzdanje je uticalo na Elizabet da se opusti. Detektiv Kampanja
je vozio brzo i vesto, krivudajui kroz uske ulice Olbije, a zatim se uputio uz
planinski put koji vodi ka Kosta Smeraldi. Sva mesta kroz koja su prolazili,
podseala su je na Risa.
Ima li bilo... bilo kakvih vesti o mome muu?"

207

Krvna veza
Sidni eldon

Detektiv Kampanja je pogleda saaljivo, a potom opet uperi pogled na put. On

je u bekstvu, ali nee daleko umai. Nadaju se da e ga do jutra uhvatiti."
Elizabet je znala da bi trebalo da osea olakanje, a umesto toga je osetila otar
bol. Na kraju krajeva, govorili su o Risu kojeg su lovili kao neku ivotinju. On joj
je doneo ovu uasnu nonu moru, a sada je i sam rtva komara i bori se za ivot
kao to je ona morala da se bori za svoj. A ona mu je verovala! Kako je samo
poverovala u njegovu ljubaznost, nenost i ljubav! Zadrhtala je. Detektiv
Kampanja je upita: Je li vam hladno?"
Ne. Dobro mi je." Oseala je jezu. Topao vetar je zvidao kroz automobil,
izazivajui joj nervozu. Mislila je da uobraava, dok detektiv nije rekao:
Naalost, poee iroko. Imaemo burnu no."
Elizabet je shvatila ta misli. iroko moe da izbezumi i ljude i ivotinje. Vru i
suvi vetar je duvao iz Sahare, donosei pesak, a pratio ga je sablasno piskav zvuk
koji je uasno delovao na nerve. Kada duva iroko, stopa kriminala se uvek
poveava, a sudije su tolerantnije prema kriminalcima.
Posle jednog sata, pred njima je iz mraka iskrsnula vila. Detektiv Kampanja je
skrenuo na prilazni put, odvezao automobil pod nadstrenicu i ugasio motor.
Obiao je automobil i otvorio Elizabet vrata. Molim vas da stalno budete iza
mene, gospodo Vilijams", ree. Za svaki sluaj."
Dobro", sloi se Elizabet.
Ili su prema glavnom ulazu zamraene vile. Siguran sam da nije ovde", kaza
detektiv Kampanja, ali neemo rizikovati. Molim vas, dajte mi klju."
Elizabet mu dade klju. On je neno gurnu pored vrata, uvue klju u bravu i
otvori vrata, dok je drugu ruku sve vreme drao na revolveru. Uao je i ukljuio
svetio, a bletava svetlost odjednom obasja hodnik.
Molim vas da mi pokaete kuu", ree detektiv Kampanja. Hteo bih da
proverimo svaku sobu. U redu?"
Da."
Poeli su da obilaze kuu i gde god da su uli, visoki detektv je ukljuivao
svetla. Zavirio je u sve ormane i uglove, te proveravao da li su prozori i vrata
zakljuani. U kui nije bilo nikoga drugog. Kada su se vratili u dnevnu sobu u
prizemlju, detektiv Kampanja je rekao: Ako vam ne smeta, pozvao bih policijsku
stanicu."
Samo izvolite", ree Elizabet i odvede ga u radnu sobu.
Podigao je slualicu i okrenuo broj. Trenutak kasnije je kazao: Detektiv
Kampanja. Mi smo u vili. Ostau ovde cele noi. Poaljite patrolno vozilo i neka se
parkira na poetku prilaznog puta." Sasluao je ta mu sagovornik govori a potom
rekao: Ona je dobro. Samo malo umorna. Proveriu kasnije." Spustio je slualicu.
Elizabet je utonula u fotelju. Bila je napeta i nervozna, ali je znala da e sutra biti
gore. Mnogo gore. Ona e biti bezbedna, ali Ris e biti ili mrtav ili u zatvoru. I
nekako, uprkos svemu to je uinio, nije mogla da podnese pomisao na to.
Detektiv Kampanja ju je paljivo i zabrinuto posmatrao. Dobro bi mi dola
oljica kafe", ree. ,,A vama?"
Ona klimnu glavom. Skuvau nam", kaza i spremi se da ustane.

208

Krvna veza
Sidni eldon

Samo vi sedite, gospoo Vilijams. Moja ena kae da kuvam najbolju kafu na
svetu."
Elizabet je uspela da se osmehne. Hvala vam." Bila mu je zahvalna i ponovo je
utonula u fotelju. Tek tada je shvatila koliko je emotivno iscrpljena. Prvi put je
sebi priznala da je ak i prilikom telefonskog razgovora sa Alekom verovala da je
u pitanju neka greka i da e se sigurno dokazati da Ris nikako nije kriv. Jo dok je
beala drala ju je nada da on nije mogao poiniti sve te uase, da on nije ubio
njenog oca, a zatim vodio ljubav sa njom i pokuao da je ubije. Samo monstrum bi
bio u stanju da sve to da uradi. I tako je u njoj tinjala ta mala iskra nade. Ali
ugasila se kada je detektiv Kampanja rekao: On je u bekstvu, ali nee daleko umai.
Nadaju se da e ga do jutra uhvatiti.
Ona vie nije mogla da misli o tome, ali nije mogla da razmilja ni o bilo emu
drugom. Koliko dugo Ris planira da preuzme kompaniju? Najverovatnije od
trenutka kada je upoznao osetljivu petnaestogodinju devojku koja je bila
usamljena u vajcarskom internatu. Mora biti daje jo tada odluio kako e
nadmudriti Sema, uz pomo njegove kerke. Kako je to bilo lako za njega! Veera
u Maksimu, dugi prijateljski razgovori tokom svih ovih godina i arm... o,
neverovatan arm! Bio je strpljiv. ekao je dok nije postala ena, a to je najvea
ironija, Ris ak nije morao ni da joj se udvara. Ona se udvarala njemu. Mora da joj
se smejao. On i Elen. Elizabet se pitala da li su oboje ukljueni u ovu zaveru. Pitala
se gde je sada Ris i da li e ga policija ubiti kada ga uhvati. Zaplakala je
nekontrolisano.
Gospoo Vilijams..." detektiv Kampanja se nagnu nad nju sa oljicom kafe u
ruci.
Popijte ovo", ree. Oseaete se bolje."
Ja... oprostite", pravdala se Elizabet. Obino se ne ponaam ovako."
Mislim da se drite molto bene", ree on blago.
Elizabet je popila gutljaj tople kafe. Neto je stavio u nju. Iznenaeno ga je
pogledala, a on se nasmejao. Pomislio sam da vam nee smetati malo viskija."
Sedeo je preko puta nje, tiho joj pravei drutvo. Bila mu je izuzetno zahvalna
zbog toga. Ne bi mogla da bude ovde sama. Bar ne dok ne sazna ta se dogodilo
Risu, dok ne sazna da li je mrtav ili iv. Popila je kafu.
Detektiv Kampanja pogleda na sat. Patrolna kola treba da stignu svakoga asa.
Dvojica policajaca e deurati u njima cele noi. Ja u biti u prizemlju. Predlaem
vam da legnete i pokuate da odspavate."
Elizabet zadrhta. Ne mogu da spavam." Jedva je uspela da to izgovori kad je
osetila strahovitu malaksalost. Duga vonja i ogroman napor kojem je bila toliko
dugo izloena, konano su uzeli svoj danak.
Moda u samo malo prilei", kaza. Rei su joj jedva prele preko jezika.
Elizabet je leala u krevetu, borei se protiv sna. inilo joj se da nije ispravno da
ona spava dok love Risa. Zamislila je kako ga ubijaju u nekoj hladnoj, mranoj
ulici i stresla se. Pokuavala je da dri oi otvorene, ali su joj kapci bili teki kao
tegovi i im ih je zatvorila, osetila je kako tone, sve dublje, u meki jastuk nitavila.
Malo kasnije, probudili su je krici.

209

Krvna veza
Sidni eldon

53.

Elizabet se uspravila u krevetu, a srce joj je divlje udaralo jer nije znala ta ju je
probudilo. A onda ga je ponovo ula. inilo joj se da jeziv, piskavi krik dolazi
ispod njenog prozora, kao da se neko bori sa smru. Elizabet skoi iz kreveta i
posrui stie do prozora pa pogleda u no. Napolju - pejza kao sa Domijeove
slike, osvet-ljen hladnim zimskim mesecom. Drvee je bilo crno i ukoeno, a grane
je ibao divlji vetar. U daljini, more je kljualo kao u kazanu.
Ponovo se zau krik. A posle njega jo jedan. Elizabet najzad shvati ta je to.
Stene koje pevaju. iroko je ojaao i kako je du-vao kroz njih, tako je neprekidno
stvarao taj uasni prodorni zvuk. Odjednom joj se uini da je to Risov glas koji je
zove i preklinje da mu pomogne. Vie nije mogla da izdri. Pokrila je ui rukama,
ali zvuk je prolazio kroz njih.
Pola je prema vratima sobe, iznenadivi se koliko je nemona. U glavi joj je sve
bilo maglovito od iznemoglosti. Izala je u hodnik i poela da silazi niz stepenice.
Bila je oamuena, kao daje drogirana. Pokuala je da pozove detektiva
Kampanju, ali joj je iz grla izalo promuklo kretanje. Nastavila je da se sputa niz
dugako stepenite borei se da odri ravnoteu. Viknula je: Detektive
Kampanja!"
Nije bilo odgovora. Elizabet je posrui stigla do dnevne sobe. Nije bio tamo.
Ila je iz sobe u sobu drei se za nametaj da ne bi pala.
Detektiv Kampanja nije bio u kui.
Bila je sama.

Elizabet je stajala u hodniku, zbunjena, pokuavajui da natera sebe da misli.

Moda je detektiv izaao da razgovara sa policajcima u patrolnim kolima.
Naravno. Otila je do ulaznih vrata, otvorila ih i pogledala napolje.
Tamo nije bilo nikoga. Samo mrkla no i prodorni fijuci vetra. Oseajui sve vei
strah, okrenula se i vratila u radnu sobu. Pozvae policijsku stanicu da uje ta se
dogodilo. Podigla je slualicu, ali telefon je bio nem.
U tom trenutku u celoj kui se ugasie svetla.

210

Krvna veza
Sidni eldon

54.

U Londonu, u bolnici Vestminster, Vivijan Nikols je dola svesti dok su je izvozili

iz operacione sale, niz dugaki sumorni hodnik. Operacija je trajala osam sati.
Uprkos naporima iskusnih hirurga, ona nikada nee moi da hoda. Probudila se s
nepodnoljivim bolom, neprestano apui Alekovo ime. Bio joj je potreban, da
bude pored nje, da joj obea da e je uvek voleti.
Ali bolniko osoblje nije moglo da ga pronae.

U Cirihu, u odeljenje za veze kriminalistike policije, stigla je Interpolova

poruka iz Australije. Bivi referent za nabavku filmova u firmi Rof i sinovi
pronaen je u Sidneju. Pre tri dana je iznenada umro od sranog udara. Urna s
njegovim pepelom je ve na putu kui. Interpol nije uspeo da dobije nikakvu
informaciju o kupovini filma. ekali su naknadna uputstva.

Valter Gasner je ve skoro deset sati nepomino sedeo u skromnoj ekaonici

ekskluzivnog privatnog sanatorijuma u predgrau Berlina. Povremeno bi se
ispred njega zaustavili sestra ili deurni uvar da porazgovaraju s njim i ponude
mu neto da pojede ili popije. Valter nije obraao panju na njih. On je ekao svoju
Anu. Ali morae da je eka veoma dugo.
***
U Olati, Simoneta Palai je sluala enu koja joj je preko telefona govorila.
Zovem se Donatela Spolini", ula je glas. Nismo se ranije srele, ali imamo
mnogo toga zajednikog. Predlaem vam da ruamo u Bolonjezu na Pjaci del
Popolo. Recimo, sutra u jedan sat?"
U isto vreme, sledeeg dana, Simoneta je imala zakazanu posetu kozmetikom
salonu, ali ona je oboavala misterije. Doi u", rekla je. Kako u vas
prepoznati?"
Sa mnom e biti trojica mojih sinova."
U svojoj vili u Le Vesineu Elen Rof je itala poruku koja ju je ekala na kaminu u
salonu. Bila je od arla. Ostavio ju je, pobegao. Vie me nee videti", pisalo je u
poruci. Nemoj pokuavati da me nae." Elen pocepa poruku na komadie. Jo
kako e ga videti. Nai e ona njega.

211

Krvna veza
Sidni eldon

Maks Hornung je bio na aerodromu Leonardo da Vini u Rimu. Ve dva sata je

pokuavao da poalje poruku na Sardiniju, ali su zbog oluje sve veze bile
prekinute. Maks je ponovo otiao u kancelariju direktora aerodroma. Moram
odleteti na Sardiniju", rekao je Maks. Verujte mi, ovo je pitanje ivota i smrti."
Verujem vam, signore", kazao je direktor aerodroma, ali ne mogu nita da
uradim. Sardinija je odseena. Aerodromi su zatvoreni. ak su i brodovi prestali
da saobraaju. Dok iroko ne prestane, nita nee moi da stigne do ostrva, niti da
ode sa njega."
,,A kada e prestati?", upita Maks.
Direktor aerodroma se okrenu da pogleda veliku meteoroloku kartu na zidu.
Izgleda da e duvati bar dvanaest sati." Elizabet Vilijams nee biti iva za
dvanaest sati.

212

Krvna veza
Sidni eldon

55.

Tama je bila prepuna nevidljivih neprijatelja koji ekaju da napadnu Elizabet.

Shvatila je da je sada u potpunosti preputena njihovoj milosti i nemilosti.
Detektiv Kampanja ju je doveo ovamo da bi je ubili. On je Risov ovek. Elizabet se
setila objanjenja Maksa Hornunga o zameni dipova. Ko god da je to uradio nije bio
sam. Imao je. sauesnika koji poznaje ostrvo. Kako je detektiv Kampanja bio ubedljiv!
Proveravamo sve brodove i avione. Zato to je Ris znao da e ona doi ovamo da se
sakrije. Gde biste eleli da ekate... u policijskoj stanici ili u svojoj vili? Detektiv
Kampanja nije ni nameravao da joj dozvoli da ide u policiju. On nije telefonirao
policijskoj stanici. Zvao je Risa. U vili smo.
Elizabet je znala da mora pobei, ali vie nije imala snage. Borila se da bi drala
oi otvorene, a ruke i noge su joj bile teke. Odjednom je shvatila zato. Sipao joj je
drogu u kafu. Elizabet se okrenula i otila u mranu kuhinju. Otvorila je kuhinjski
orman i pipala u mraku dok nije nala ono to je htela. Skinula je bocu sa
siretom, sipala malo u au i na silu popila. Odmah je povratila u sudoperu. Bilo
joj je bolje nekoliko minuta kasnije, ali je i dalje bila malaksala. Njen mozak je
odbijao da funkcionie. Izgledalo je kao da se sve u njoj gasi u iekivanju smrti.
Ne", ree ljutito sebi. Nee umreti tek tako. Borie se. Morae da se potrude
da te ubiju." Glasno je izgovorila: Rise, doi i ubij me", meutim, njen glas je bio
samo apat. Okrenula se i uputila prema hodniku, instinktivno nalazei put.
Zastala je ispod portreta starog Samjuela, dok je napolju vetar koji je dolazio iz
dalekih krajeva cvilio i udarao o kuu pretei joj, podsmevajui se i upozoravajui
je. Stajala je u tami, sama, u nedoumici da li da izae napolje, u nepoznato, i
pokua da pobegne od Risa, ili da ostane unutra i pokua da se bori sa njim. Ali
kako?
Mozak je oajniki pokuavao da joj kae neto, ali ona je jo uvek bila
oamuena od droge. Nije mogla da se koncentrie. Neto o nesrei.
A onda se setila i rekla glasno: Mora da izvede tako da izgleda kao nesrea."
Mora ga zaustaviti, Elizabet. Je li to Samjuel rekao? Ili ona?
Ne mogu. Prekasno je." Kapci su joj se sklapali, a lice je pritiskala uz hladan
portret. O, kako bi bilo divno sada zaspati. Ali mora neto da uradi. Pokuala je
da se seti ta, no to joj je neprestano izmicalo.
Nemoj dozvoliti da izgleda kao nesrea. Neka izgleda kao ubistvo. Tada firma nikada
nee pripasti njemu.
Elizabet je znala ta mora da uradi. Ula je u radnu sobu. Zastala je na trenutak,
a onda dohvatila stonu lampu i bacila je na ogledalo. ula je kako su se razbili i
lampa i ogledalo. Podigla je malu stolicu i njome udarala o zid dok nije poela da
se raspada. Onda je prila polici sa knjigama i uzela da upa listove iz knjiga i
razbacuje ih po sobi. Iupala je beskorisni telefonski kabl iz zida. Neka Ris

213

Krvna veza
Sidni eldon

objasni ovo policiji, pomislila je. Nemoj dozvoliti da bude kako on hoe. E pa,
nee se ona lako predati. Morae silom da je uhvate.
Iznenadni vihor je proao kroz sobu kovitlajui papire po vazduhu, a onda je
odjednom zamro. Elizabet je bio potreban samo tren da shvati ta se dogodilo.
Vie nije bila sama u kui.
***
Na aerodromu Leonardo da Vini, nedaleko od prostora za istovar i utovar
prtljaga, detektiv Maks Hornung je gledao kako slee helikopter. Pilot nije stigao
ni da otvori vrata a Maks je ve bio pored helikoptera. Moete li me odvesti do
Sardinije?", upitao je.
Pilot ga pogleda iznenaeno. ta se to dogaa? Upravo sam odvezao jednog
oveka na Sardiniju, tamo duva strana oluja."
Hoete li voziti i mene?"
To e vas kotati trostruko."
Maks nije oklevao ni trenutka. Popeo se u helikopter. Dok su uzletali, okrenuo
se ka pilotu i upitao: Ko je bio putnik kojeg ste prevezli na Sardiniju?"
Zove se Vilijams."

Sada je tama postala Elizabetin saveznik, jer ju je krila od ubice. Bilo je prekasno
za bekstvo. Morala je da nae neko mesto u kui da se sakrije. Popela se na sprat.
Malo je oklevala na vrhu stepenica i onda pola ka Semovoj spavaoj sobi. Uinilo
joj se kao da neto skoi na nju iz mraka i ona vrisnu. Bila je to samo senka drveta
koje se njihalo na vetru. Srce joj je toliko lupalo da je bila sigurna da ga je i Ris u
prizemlju uo.
Uspori ga, brujalo joj je u glavi. Ali kako? Glava joj je bila teka. Sve je bilo
zamagljeno. Mislil Govorila je sebi. to bi na tvom me-stu uradio stari Samjuel? Ula
je u spavau sobu na kraju hodnika, uzela klju sa unutranje strane i zakljuala
vrata sa spoljanje. Onda je zakljuala i sva ostala vrata, a to su bile kapije
krakovskog geta. Elizabet nije bila sigurna zato to radi, ali onda se setila daje ubila
Arama i daje ne smeju uhvatiti. Videla je kako se snop sve-tlosti penje uz stepenice i
srce joj je poskoilo. To je Ris dolazio po nju. Elizabet je pola ka vrhu kule, ali su
joj na pola puta kolena pokleknula. Kliznula je na pod i ostatak puta otpuzala na
rukama i kolenima. Stigla je na vrh stepenica i uspravila se. Otvorila je vrata sobe
u kuli i ula. Vrata, rekao je Samjuel. Zakljuaj vrata.
Elizabet je zakljuala vrata, ali je znala da to nee zadrati Risa. U najmanju
ruku, morae da ih provali, pomisli. I ovo nasilje e morati da se objasni. Njena
smrt e liiti na ubistvo. Gurala je na-metaj prema vratima, polako, kao daje tama
uzburkano more koje je vue nadole. Gurnula je sto uz vrata, zatim fotelju i jo
jedan sto. Radila je kao automat i borila se s vremenom da sagradi sebi jadnu
tvravu koja bi je zatitila od smrti. ula je tresak sa prvog sprata, trenutak
kasnije jo jedan, a zatim i trei. Ris je lomio vrata spavaih soba traei je. Jo

214

Krvna veza
Sidni eldon

jedan dokaz napada, trag za policiju. Obmanula ga je kao to je on obmanuo nju.

Ipak, neto se tu nije uklapalo. Ako Ris hoe da njena smrt izgleda kao nesrea,
zato lomi vrata? Otila je do balkonskih vrata i pogledala napolje, oslukujui
kako joj pobesneli vetar peva tubalicu. Iza balkona se videla samo strma litica
koja se sputala u more. Iz ove sobe se nije moglo pobei. Ris e morati da doe
ovamo da je ubije. Elizabet se obazirala traei neko oruje, ali nije bilo niega to
bi joj pomoglo.
U tami je ekala svog ubicu.
ta Ris eka? Zato ne provali dole vrata i zavri s tim? Provali vrata. Neto ovde
nije u redu. ak i ako odnese njeno telo odavde i oslobodi ga se negde, Ris nee
moi da objasni razaranje u kui, polupana ogledala i razvaljena vrata. Elizabet je
pokuala da se stavi na njegovo mesto, da dokui kako je zamislio da objasni sve
ovo a da ga policija ne osumnjii za njeno ubistvo. Dola je do zakljuka da postoji
samo jedan nain.
Nije ni okonala svoju misao kada je osetila miris dima.

215

Krvna veza
Sidni eldon

56.
Iz helikoptera, Maks je video obalu Sardinije potpuno obavijenu gustim
oblakom uskovitlane crvene praine. Pilot pokua da nadjaa buku lopatica
rotora: Gore je nego to je bilo. Ne znam da li u moi da se spustim."
Morate se spustiti!" vikao je Maks. Idite u Porto ervo."
Pilot se okrenu prema Maksu. Ali to je na vrhu jebene planine."
Znam", ree Maks. Moete li da stignete tamo?"
anse su nam sedamdeset prema trideset."
Za ili protiv?"
Protiv."

Dim je prodirao ispod vrata, kroz podove, a zavijanju vetra se pridruio huk
plamena. Elizabet je sada znala odgovor, ali bilo je prekasno da spase ivot. Pala
je u klopku. Naravno da vie nije bilo vano jesu li vrata i ogledala polomljeni, jer
za nekoliko minuta nee nita ostati ni od ove kue ni od nje. Vatra e unititi sve,
kao to je unitila laboratoriju i Emila Doplija, a Ris e imati alibi daje u vreme
poara bio na nekom drugom mestu i nee moi da ga okrive. Pobedio ju je. Sve
ih je pobedio.
Dim je sada sve vie nadirao u sobu - uti, ljuti dim od kojeg se Elizabet guila.
Plamen je ve lizao kroz pukotine vrata i oseala je njegovu vrelinu.
Ali bes joj je dao snagu da se pokrene.
Kroz zaslepljujuu izmaglicu dima ona je pronala put do balkonskih vrata.
Otvorila ih je i izala na balkon. im je otvorila vrata, plamenovi iz hodnika su
jurnuli u sobu, liui po zidovima. Elizabet je stajala na balkonu i duboko udisala
sve vazduh, dok joj je vetar kidao odeu. Pogledala je dole. Balkon je trcao iz
zida zgrade i kao maleno ostrvo visio nad provalijom. Nije bilo nade za spas.
Osim ako... Elizabet pogleda kosi krov od kriljca iznad glave. Ako nekako
stigne do krova i pree na drugu stranu kue koja jo uvek ne gori, moda e
uspeti da pobegne. Ispruila je ruke koliko god je mogla, ali nije mogla da dohvati
nadstrenicu. Plamenovi su ve obavijali sobu. Ostala joj je jo jedna slabana
mogunost i Elizabet odlui da je iskoristi. Guei se, vrati se u plamteu sobu
ispunjenu gustim, ljutim dimom. Zgrabila je stolicu iza oevog stola i odvukla je
na balkon. Postavila je stolicu i popela se na nju, trudei se da odri ravnoteu.
Prstima je dohvatila krov, ali nije mogla da nae neki oslonac. Naslepo je pipala,
uzaludno traei uporite.
Unutra, vatra je ve zahvatila zavese, a njeni jezici su plesali po sobi prodirui
knjige, tepih i nametaj, i pribliavali se balkonu. Elizabetini prsti su iznenada
nali jedan istureni kriljac. Ruke su joj bile malaksale; nije bila sigurna da e moi

216

Krvna veza
Sidni eldon

da izdri. Kada je poela da se podie, osetila je da joj stolica klizi ispod nogu.
Poslednjim atomom snage se podigla i zadrala. Sada se penjala uz zidove geta borei
se za svoj ivot. Nastavila je da se podie i napree i odjednom se nala na kosom
krovu borei se za dah. Naterala je sebe da se kree centimetar po centimetar
nagore, pritiskajui telo uz strminu krova, svesna da bi je pogrean pokret bacio u
crnu provaliju ispod. Stigla je do vrha krova i zastala da doe do daha i da se
orijentie. Videla je da je plamen zahvatio balkon na kojem je maloas stajala.
Tamo se nije mogla vratiti.
Elizabet je ugledala balkon jedne od gostinskih soba na drugoj strani kue, dokle
vatra jo nije stigla. Meutim, nije bila sigurna hoe li moi da stigne do njega.
Krov se sputao strmo nadole, neki kriljci su bili labavi, a vetar ju je besno vukao.
Ako se oklizne, nita nee zaustaviti njen pad. Stajala je u mestu, ukoena, ne
usuujui se da sie. A onda se, kao nekim udom, pojavi ljudska figura na
balkonu gostinske sobe. To je bio Alek. Gledao ju je sa balkona i mirnim glasom
govorio: Moe ti to, devojice. Oprezno i polako." Elizabet je srce poskoilo od
radosti.
Samo polako", savetovao ju je Alek. Korak po korak. To je luk i voda."
I Elizabet krenu prema njemu, paljivo, klizei centimetar po centimetar, vrsto
se drei za crepove. inilo joj se da tome nema kraja. Sve vreme joj je u glavi
odzvanjao Alekov ohrabrujui glas. Skoro je stigla do mesta na balkonu gde je on
stajao. Jedan crep se odroni i ona poe da pada.
Dri se!", viknu Alek.
Elizabet pronae jedan oslonac i vrsto ga zgrabi. Sada je stigla do ivice krova, a
ispod nje je zjapila praznina. Morae da skoi na balkon gde stoji Alek. Ako
promai...
Alek je pogleda pun samopouzdanja. Ne gledaj dole", govorio je. Zamuri i
skoi. Ja u te uhvatiti."
Pokuala je. Duboko je udahnula, pa jo jednom. Znala je da mora skoiti, a ipak
nije mogla da natera sebe da to uradi. Prsti su joj se zalepili za crepove.
Skoi!" viknu Alek i ona poleti. Padala je kroz prostor i odjednom se nala u
Alekovom naruju, na sigurnom. Zamurila je oseajui olakanje. by voki
Bravo", ree Alek.
A onda je na slepoonici osetila cev revolvera.

217

Krvna veza
Sidni eldon

57.

Pilot helikoptera je leteo iznad ostrva najnie to je smeo, skoro dodirujui

vrhove drvea i izbegavajui nalete vetra. ak i na toj visini turbulencija je bila
jaka. Daleko ispred sebe pilot ugleda planinski vrh Porto erva. U isto vreme ga
je video i Maks. Eno ga!", uzviknu Maks. Vidim vilu." A onda je ugledao neto
zbog ega se sav zaledio. Ona gori!"

I pored huka vetra Elizabet je na balkonu ula zvuk helikoptera koji se

pribliavao i pogledala gore. Alek nije obraao panju. On je posmatrao Elizabet
oima punim bola. Sve je to zbog Vivijan. Morao sam da uinim to zbog Vivijan.
Razume me, zar ne? Moraju te nai u vatri."
Elizabet ga nije sluala. U glavi joj je bila samo jedna misao: To nije bio Ris. To nije
bio Ris. Alek je sve to uradio. On je ubio njenog oca i pokuao da ubije nju. On je
ukrao izvetaj i pokuao da lano optui Risa. On ju je zastraio da bi pobegla od
Risa, a znao je da e ona doi ovamo.
Helikopter je nestao sa vidika, iza oblinjeg drvea.
Zatvori oi, Elizabet", ree Alek.
Neu!" besno uzvrati ona.
Iznenada se zau Risov glas: Baci revolver, Alek!" Sidni eldon
Oboje pogledae dole. A dole na travnjaku, u svetlosti vatre, vi-deli su se Ris, ef
policije Luii Feraro i desetak policajaca naoruanih pukama.
Gotovo je, Alek", povika Ris. Pusti je."
Jedan od detektiva naoruan snajperskom pukom ree: Ne mogu da pucam u
njega ako se ona ne pomeri sa linije niana."
Pomeri se, molio je Ris u sebi. Pomeri se.
Iza drvea se pojavio Maks Hornung i urio preko travnjaka prema Risu.
Videvi ta se dogaa gore, zaustavio se. Ris mu ree: Dobio sam vau poruku.
Bilo je prekasno."
Obojica su pomno pratili dve figure na balkonu, dve lutke, obasjane sve veim
plamenovima koji su se pribliavali sa druge strane vile. Ve-tar je razbuktavao
vatru, pretvarajui kuu u ogromnu buktinju koja je osvetljavala okolne planine i
pretvarala no u pakao, u plamteu Valhalu.
Elizabet se okrenula i pogledala Alekovo lice koje je liilo na masku smrti, dok
su mu oi gledale uprazno. Odmaknuo se od nje i poao prema balkonskim
vratima.
Imam ga", rekao je detektiv na tlu i podigao puku. Opalio je. Alek se zateturao
i nestao kroz vrata.
U jednom trenutku na balkonu su bile dve figure, a zatim samo jedna.

218

Krvna veza
Sidni eldon

Rise!" vrisnu Elizabet.

Ali on je ve jurio ka njoj.
Posle ovoga, dogaaji su se smenjivali brzo, kao slike u kaleidoskopu. Ris ju je
uzeo u naruje i spustio na sigurno, a ona se vrsto pribila uz njega, ne isputajui
ga.
Leala je na travi zatvorenih oiju, a Ris ju je grlio i stalno ponavljao: Volim te,
Liz. Volim te, moja draga."
Sluala je njegov glas koji ju je zapljuskivao i milovao. Nije mogla da govori.
Gledala ga je u oi i u njima videla ljubav i bol. Toliko toga je elela da mu kae.
Grizla ju je savest zbog onih uasnih sumnji. Trudie se da mu to nadoknadi u
budunosti.
Bila je suvie umorna da sada misli o tome, suvie umorna da bi mislila o bilo
emu. Kao da se ovo nije dogodilo njoj nego nekom drugom, na nekom drugom
mestu, u neko drugo vreme.
Jedino je bilo vano to to su ona i Ris zajedno. vrsto ju je zagrlio snanim
rukama i to joj je bilo dovoljno.

- kraj -

219