cikaboca.

org

http://www.cikaboca.org/tumori-centralnog-nervnog-sistema/

Tumori centralnog nervnog sistema!

Mama
Dragana

Tumori mozga
Tumori mozga pojavljuju se u 5-15 sluajeva na 100.000 ljudi. Osnovna podela tumora je na primarne i
sekundarne. Primarni tumori su oni tumori koji su nastali od samog modanog parenhima ili u lobanji, a
sekundarni tumori su metastaze, gde maligne elije putem krvi dou u lobanjsku upljinu ili mozak.
Primarni tumori se dele na benigne (dobroudne) i maligne (zloudne). Kod benignih tumora pojavljuje se
problem njihovog nastanka i rasta, jer svojim obimom vre pritisak na okolne strukture. Drugi problem je i njihov
smetaj. Ako je benigni tumor lociran u dubini modanog parenhima ili je u kontaktu sa strukturama vitalnim za
ivot, onda to predstavlja veliku prepreku u tretiranju problema.
Vrste modanih elija
Kao i svaki drugi organ u telu, i mozak se sastoji od elija. Postoji oko 40 milijardi nervnih elija, zovu neuroni, u
mozgu. Svako je roen sa slinim brojem. Za razliku od drugih elija, nervne elije nisu u stanju da se zamene.
Nervne elije komuniciraju jedne sa drugima i drugim delovim tela slanjem poruka (nervnih impulsa) kroz sistem
nervnih puteva ili mree.
Nervne elije se nalaze u mestu i podrava glijalnog elija. Postoje razliite vrste glijalnog elije, ukljuujui
astrocites, oligodendrocites i ependimal elija.
Glavne strukture i funkcije mozga
Osnovni delovi mozga su:
cerebrum (veliki mozak), sainjen od desne i leve modane hemisfere
cerebellum (mali mozak)
modano stablo.
Veliki mozak-To je najvee podruje mozga i bavi se svim viim mentalnim funkcijama, kao to su razmiljanje i
pamenje. Sastoji se od dva dela ili hemisfere.
Svaka modana hemisfera je podeljena u etiri oblasti (renjevi). Svaki reanj kontrolie razliite vrste aktivnosti.
Mali mozak- Ovo je zadnji deo mozga i odrava ravnoteu i koordinaciju. Ove aktivnosti se sprovode automatski
(nesvesno)
Modano stabla -kontrolie osnovne funkcije od sutinskog znaaja za odravanje ivota, ukljuujui i krvni
pritisak, disanje, rad srca, oiju, pokrete, gutanja. To je donji deo mozga i vezuje modane hemisfere za kimenu
modinu.
Vrste tumora mozga
Vrste primarnog tumora na mozgu
Postoji mnogo razliitih tipova tumora mozga. Obino je ime po tipu modanih elija iz kojih su razvili.
Gliomas

Medulloblastoma
Limfom Centralnog nervnog sistema (CNS)
Pinealne regije tumora
Meningeoma
Akustini neurom
Haemangioblastoma
Tumora hipofize
Kimeni tumori
Ako imate bilo kakva pitanja o vrsti i poziciju tumora, Va lekar Vam moe dati vie informacija. Naa podrka je
informativnog uoptenog karaktera, a za sve detalje u vezi bolesti, leenja i toka leenja je najdragoceniji
razgovor sa doktorskim timom, koji se bavi vaim detetom.
Najei su:
meningeom (tumor nastao iz modanih ovojnica)
neurinom (tumor nastao od tkiva ivca)
glioblastomi, astrocitomi, ganglioneuromi.
Kod tumorskih oboljenja u mozgu postoji jedna oteavajua okolnost jer se neki tumori ne mogu operativno
odstraniti ako se nalaze uz neke strukture koje su od vitalnog znaaja za odravanje ivotnih funkcija.
Gliomas
Vie od polovine svih osnovnih tumora mozga su gliomas.
Patolog ispituje kakve su tumorske elije, tj. da li je beningna ili maligna promena.
Astrocitic tumor Ovo je najei tip glioma i razvija iz zvezde u obliku elija koje se zovu astrocites. Oni se
mogu javiti u veini delova mozga i povremeno u kimenoj modini. Kod dece se najee javljaju u malom
mozgu. Uzrok nastanka je nepoznat.
Glioblastom multiforme
Uzrok nastanka
Uzrok nastanka GBM je nepoznat. Nekoliko genetskih poremeaja je povezano sa incidenciom glioma
(neurofibromatoza, turcot sindrom i dr.). Nastanak astrocitoma se povezuje i sa jonizujuim zraenjem.
Klinika slika
Simptomi mogu biti u vidu kombinacije progresivnih fokalnih simptoma i simptoma povienog intrakranijanog
pritiska (IP), samo znaci povienog intrakranijalnog pritiska ili samo progresivni fokalni simptomi i znaci. Simptomi
i znaci se mogu svrstati u dve grupe:
Simptome poveanog intrakranijalnog pritiska-najee prethode pojavi fokalnih simptoma i javljaju se u
60% bolesnika sa tumorom mozga: glavobolja,edem papile, povraanje, epiletiki napadi, vertigo
(vrtoglavica), poremeaj frekvence pulsa i krvnog pritiska, promena frekvence disajnih pokreta,
hipopituitarizam (smanjeno luenje hormona hipofize), somnolencija (pospanost), poremeaj psihikog
statusa, lano lokalizovani znaci.
Fokalne simptome i znakove- posledica iritacije i ispad funkcije odreenog dela mozga. Od nadraajnih
simptoma daleko najvaniji su epileptini napadi. Ispadni fenomeni su u zavisnosti od lokalizacije tumora,
ispadi vidnog polja, pareze, oteenja senzibiliteta, oteenja kortikalnih funkcija (govor, praksija, gnozija i
dr.), oteenja kranijalnih ivaca, malog mozga i dr.
Metastaze su mogue preko likvora u kimenu modinu. Metastaze van CNS-a su retke. Prognoza je loa.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, fizikalnog pregleda, neurolokog pregleda, oftalmolokog pregleda,
laboratorijskih analiza, CT-a mozga (skener), NMR-a (nuklearna magnetna rezonanca), rendgenografije lobanje,
EEG-a, lumbalne punkcije, angiografije, patohistolokog nalaza.
Leenje
Primenjuje se hirurka terapija (kompletna ili inkompletna resekcija tumora), najee je nemogua potpuna
resekcija, hemoterapija, radioterapija, simptomatska- kortikosteroidi, antiepileptici, hiperosmolarni rastvori,
analgetici.
Ependymoma
Ovaj tumor moe biti benigni ili maligni. Benigni tumor moe nastaviti da raste, ali elije se ne ire dalje od
originalne lokacije. Kod malignih tumora, elije mogu da napadnu i unite okolnog tkiva i moe da se proiri na
druge delove mozga.
Ependimomas je retka vrsta glioma. Oni se mogu nai u bilo kom delu mozga ili kime, a kod dece su este u
malom mozgu
Uzrok nastajanja je nepoznat.
Oligodendroglioma
Oligodendroglioma je tip glioma. Ovaj tip tumora se nalazi u velikom mozgu. ee kod odraslih, a moe da se
javi i kod dece. Oligodendrogliomas su podeljeni u dve grupe: sporonapredujui i brzonapredujui.
Kombinovani gliom
Astrocitoma |, ependimomas | i oligodendrogliomas | su sve vrste glioma. Oni su nazvani po elijama iz kojih
rastu: astrocites, ependimal elija i oligodendrocites.
Kombinovani gliom je maligni tumor koji sadri vie od jedne od ovih tipova elija na primer, astrocites i
oligodendrocites. Ova vrsta meovitog glioma se naziva oligo astrocitom i pokazuje karakteristike oba ova
tumora.
Najee mesto za meoviti gliom je veliki mozak. ei je kod odraslih, a javlja se ponekad i kod dece.
Medulloblastoma
Medulloblastomas su jedan od najeih malignih tumora mozga kod dece, posebno u uzrastu izmeu tri i osam
godina. Oni ine oko 1 u 5 (20%) od svih tumora mozga u dejem uzrastu. Tumor je ei kod deaka nego
devojica. Oni su retko javljaju kod odraslih. Oni se obino razvijaju u malom mozgu na zadnjoj strani mozga, ali
moe da se proiri na druge delove mozga. Vrlo retko, ovi tumori se ire van mozga na limfne vorove ili plua.
Limfom Centralnog nervnog sistema (CNS)
Limfom je maligni tumor limfnog sistema, koja je deo imunog sistema organizma. U retkim sluajevima, ovi
tumori utiu samo na mozak, i tada se nazivaju primarni limfomi CNS-a.
Pinealne regije tumora
Epifiza je samo ispod oblast u kojoj dve modane hemisfere pridrue. Tumori u ovom delu mozga su izuzetno
retki. Oni mogu biti sastavljen od razliitih vrsta elija.
Najei tumori u ovoj regiji su: germinomas, drugi su teratomas, pineocitomas i pineoblastomas.
Akustini neurom
Akustina neuromas, (takoe se zove vestibularnog schvannoma ili neurilemmoma) su benigni tumori koji se

razvijaju iz akustinog ili slunog nerva, koji kontrolie sluh i ravnoteu.

Haemangioblastoma
Ovo je retka vrsta tumora benigne su i rastu sporo. To moe da potraje nekoliko godina do pojave simptoma.
Haemangioblastomas moe da doe u mali mozak, modano stablo ili kimene modine. On je obino sporo
rastue tumor i ne iri se na druge delove mozga. Uzrok nastajanja je nepoznat.
Tumori hipofize
Hipofiza proizvodi hormone koji kontroliu i reguliu druge hormone koje proizvode lezde u telu. Tumorihipofize
su benigni i se nazivaju adenoma hipofize. Simptomi se esto javljaju usled poremeaja u vidu ili nivou hormona.
Tumor hipofize
Hipofiza je lezda nalazi u osnovi mozga, ispod optikog nerva (nerv koji vodi do i od oka). Hipofiza proizvodi
hormone koji kontroliu i reguliu druge lezde u telu. Ova lezde oslobaa hormone koji pomae kontroli i
regulisanju rasta.
Hipofiza je podeljena na dva dela: prednji i zadnji.
Prednji do hipofize daje est hormona:
hormona rasta, koji kontrolie rast
prolaktina, koji stimulie proizvodnju mleka dojke posle poroaja
ACTH (adrenocorticotrophic hormon), koji stimulie proizvodnju hormona iz nadbubrene lezde
TSH (hormon za stimulaciju tiroidne lezde), koji stimulie proizvodnju hormona titaste lezde
FSH (hormon za stimulaciju folikula) i
LH (leuteinising hormon), koji stimuliu jajnike kod ena i kod mukaraca testisi.
Zadnji deo hipofize proizvodi:
ADH (anti diuretik hormon), koji smanjuje koliinu urina proizvodi bubrega
oksitocina, koji stimulie kontrakcije materice tokom poroaja i proizvodnja mleka za dojenje.
Skoro svi tumori hipofize su benigni i ne ire se. Ponekad se nazivaju adenoma.
Tumori hipofize poremete luenje. Najee se nalaze kod mladih ili sredovenih.
Tumori kimene modine
Simptomi tumora kimene modine se esto javljaju poto tumor pone da pritiska kimene nerve. Ovi simptomi
mogu biti utrnulost, trnjenje, slabost ruku ili nogu i bol u leima, vratu i udovima.
Simptomi zbog poveanog pritiska u lobanji
Mozak je u lobanji i ima odreeni prostor. Ako tumor raste u mozgu esto e uzrokovati porast pritiska.
Poveanjepritiska u lobanji se zove podignuti intrakranijalni pritisak (ICP). Najei simptomi porasta pritiska u
mozgu su glavobolje, oseanje bolesne (munina) i povraanje.
Naravno, mogu i mnoge druge stvari da izazivaju glavobolje i oseaj bolesti, ali ako imate bilo koji od ovih
simptoma vie od nedelju dana bez znakova poboljanja, vano je da odete kod lekara.
Glavobolja moe biti najtea ujutru, i povremeno kada se probudite. Obino ove vrste glavobolje se dobijaju
tokom dana. Meutim, mogu pogorati kada kaljete, kijate, savijanjem ili bilo koji tei fizii rad. Svi ovi imaju
tendenciju da se podigne pritisak u mozgu.

Drugi mogui simptom tumora mozga je pospanost. To se moe desiti kada se pritisak u mozgu poveava.
Poveani pritisak u mozgu takoe moe izazvati promene na oima, kao to su zamagljen vid, plutajui objekti i
tunel viziju. To takoe moe da vas ini zbunjenim ili utiu na ravnoteu.
Konvulzije ili oduzimanje delova tela
Konvulzije (oduzetost) sujo jedanzajednikisimptomtumora mozga. Nekiljudimoguimatigreve u miiimato bi
mogloda izazovetrzanje, ili trzanjerukuili nogu, ili ponekad icelogtela. Ponekadonemogu
daprouzrokujutrenutkenesvesnog.
Simptomi povezani sa pozicijom tumora
Tumor u odreenom delu mozga moe da sprei da podruje mozga radi normalno.
Neki simptomi:
Promene u linosti i intelektu.
Nekoordinisana etnja ili slabost jedne strane tela, gubitak mirisa,
Povremene tekoe u govoru. ili oteano razumevanje rei.
Problemi sa pisanjem, itanjem
Tekoe u koordinaciji pojedinih pokreta
Utrnulost ili slabost jedne strane tela.
Gubitak vida na jednoj strani
Oseaj straha
Gubitak svesti
Problemi sa memorijom.
Nestabilnost,
Treperenje nesvesno kretanje oiju (nistagmus).
Povraanje i ukoenost vrata.
Sve gore od navedenih simptoma mogu biti izazvani tumorom na mozgu. Ako imate bilo koji od simptoma
opisanih vano je da odete da vidite svog lekara opte prakse.
Kako se tumori mozga dijagnostikuju
Ako se sumnja na tumor na mozgu biete upueni na neurologa (specijalista za mozak i nervni poremeaje)
Dalji testovi za dijagnostikovanje tumora mozga
U bolnici moda ete imati neke od sledeih testova. Va lekar e odabrati najpogodniji za vau situaciju i
simptome.
MRmozga (magnetna rezonanca) skeniranje
Skeniranje Mozga (CTkompjuterizovana tomografija)
Biopsija
Rentgen lobanje
PET(pozitron emisiona tomografija) skeniranje
Krvi i rendgenski snimak grudnog koa
Dijagnostika

Od dijagnostikih metoda najzastupljenije su magnetska rezonanca i angiografija. Razvijena je i posebna metoda

potpuno neinvazivne angiografije. U tumorima mozga najzastupljenija je metoda kompjuterske tomografije.
Simptomi
Kliniko ispoljavanje tumora:
oteenje glavnih funkcija mozga: glavobolja, epi napad
simptomi zbog poveanja intrakranijalnog pritiska nespecifini su: glavobolja, povraanje, zastojna
papila (papila stagnans)
simptomi specifini zbog oteenja regije gde se tumor nalazi hemipareza, hemihipestezija, Jacksonova
epilepsija, parapareza (parasagitalni meningeom)
Ovi simptomi ne moraju odmah biti vidljivi. Leenje danas poinje rano zbog dobrih dijagnostikih metoda.
Specifini znaci se zato esto i ne stignu razviti.
Mentalna i psihomotorna astenija
Bolesnik je usporen, letargian, na pitanja polako odgovara, sa stankom, iskazuje blokadu u izraavanju, ali
govori tano. Mogu nastati promene ponaanja, npr. nekritinost na mahove se iz komunikacije iskljuuje pa se
opet ukljuuje. Na simptome se malo ale, nesigurni su, pospani, imaju glavobolje. Kao da se pomire s tim
smetnjama. Glavobolja se moe javiti nou i i po tome je specifina, bolesnika probudi bol. Glavobolja moe biti
tupa, probadajua, razliite lokalizacije. Munina i povraanje takoe mogu nastati.
TERAPIJA
Hirurka terapija/kompletna ili inkompletna resekcija tumora
Radioterapija
Hemioterapija
Simptomatska- kortikosteroidi- dexametazon-12-20mg/dnevno
Antiepileptici
Hiperosmolarni rastvori
Analgetici
6 Dopada mi se
2015 ika Boca
2015 ika Boca