Professional Documents
Culture Documents
средњовековној
Македонији
976. године, под Самуиловим вођством бројна словенска племена дижу устанак и
оснивају велику јужнословенску државу која обухвата Македонију, Србију, Црну Гору и
западну Бугарску. Самуилова мајка је била Јерменка, и поједини чланови његове
породице су били присталице богомилског учења.[6] Сматра се да је Самуило био
наклоњен богумилима, пошто су били једина организована антивизантијска странка,
јасне словенске оријентације, у Македонији.[1] Они су се противили ромејској власти и
хеленизацији земље и цркве. Након пораза Самуилове војске, византијска одмазда
над Словенима је била свирепа. Ослепели су хиљаде заробљених војника, оставивши
сваком стотом једно око да води колону слепаца. Сматра се да су Византинци
ослепели заробљене Словене због њихове наклоности богумилској јереси.[7] У то
време се богомилство шири у Србију и Босну.[6]
Познато је да су неки „павлићани и
Македонци“ пребегли у Италију у вези с устанком у Македонији (1040-41).[8]
Забележено је да се са богумилима у Охриду сусрео и Теофилакт Охридски (око 1081 –
1118), бугарски архиеписоп, који их више пута спимиње у својим писањима.[9]
Напомене
Спољашње везе
Преузето из
„https://sr.wikipedia.org/w/index.php?
title=Богумили_у_средњовековној_Македониј
и&oldid=24210376”
Ову страницу је последњи пут уредио корисник Dušan Kreheľ (bot) пре 11 месеци.