Prof.

dr Esad Jakupovi

U kombinatornim zadacima prebrojavanja veliku ulogu igraju

funkcije generatrise.
Posmatrajmo beskonani niza0 , a1, a2 ,...., an ,.....

Definicija 1.
Funkcija G t an t n

naziva se funkcija generatrisa niza (1).

n 0

Definicija 2.
Funkcija H t

(1)

tn
an
n!
n 0

naziva se eksponencijalna

funkcija generatrisa niza (1).

Ako su poznate funkcije

generatrise za niz (1), lanovi niza se
n
G 0
n
mogu odrediti pomou
formula
an
,
an H 0
n!

Redove navedene u definicijama 1 i 2 shvatamo kao formalne

redove.
Konvergencija i druga analitika svojstva ovih redova obino se
ne ispituju.

Cnk t k

k 0
, k=0,1,...,n , posmatrajmo
izraz

Da bi dobili funkciju generatrisu

G t
kombinacija

Cn
za brojeve

1 x1t 1 x2t 1 x3t 1 x1 x2 x3 t x1x2 x2 x3 x3 x1 t 2 x1x2 x3t 3

Sk
Kao koeficijent uz tk nalazi se elementarna simetrina funkcija

x1, x2 , x3
reda k promenljivih
.
1, x 2 , x3
Sabirci funkcije Sk su proizvodi od po k promenljivih iz xskupa
.
Dakle, svaki takav sabirak reprezentuje po jednu kombinaciju
x1 x2 x3 1
klase k tog skupa.
k
C
Ako stavimo
3
svaki sabirak je jednak 1 i
3
koeficijent uz tk je jednak
kombinacija
klase k skupa od
C30
C31t C32 t 2 C33 t 3
1 t broju
3
tri elementa:
k
C3
k

n
n
G t 1 t
dobija se 0

n
n
n

t ... t k ... t n
k
n
1
, k=1,2,3.

n
Neposrednom
generalizacijom ovog postupka zakljuuje se da je
Ck
n

kombinacija .

funkcija generatrisa za brojeve

Da bismo dobili opti izraz za Hv(t) u sluaju kada su specificirani

moguni brojevi pojavljivanja svakog pojedinog od n elemenata,
pretpostavimo da je funkcija Hv (t) opet proizvod od n faktora pri
emu svaki faktor i regulie brojeve pojavljivanja elementa u
varijaciji.
k

izraz

t kje opet
tk
tsadri
koji
promenljive t i x1,
Polazna osnova
k
kjedan
kn
... ...x2
...
... ... xn
...
... x1

f k1
f k2
f kn

x2, ...,xn;
1

k1
1

k2
2

x x ...x

kn
n

t k1 t k2 ... t kn
f k1 f k 2 ...f k n

Svaki faktor je reprezentovan sa po jednim svojim tipinim

sabirkom gde je kjedna
funkcija k koju
emo
naknadno odrediti.
!
t
x1 x2k ...x nk
,
Proizvod naznaenih sabiraka
f k1 f k 2 ...f k n k !
1

tk
k!

moe se napisati u obliku

f m m!

U kombinatorici se pod particijom podrazumjeva rastavljanje

prirodnog broja n na sabirke koji su prirodni brojevi pri emu
redosljed sabiraka nema uticaja.
Ako se vodi rauna o redosljedu sabiraka, rastavljanje prirodnog
broja na sabirke se naziva kompozicija.
Particije i kompozicije nekih prirodnih brojeva su navedene u
sledeoj tabeli:

Particije se predstavljaju i tzv. Ferersovim dijagramom koji se

sastoji od taaka. Ferersov dijagram particije 5+3+2 dat je na sl. 1.
Ako se ovaj dijagram proita po kolonama dobija se particija
3+3+2+1 + 1 koja se naziva konjugovana particija patricije
5+3+2.
Problem odreivanja broja particija nije jednostavan i on e biti
tretiran ovde tehnikom funkcija generatrisa.

G t 1 p n t n
Izvodimo funkcije generatrise
za brojeve
n 1
p(n) particija prirodnog broja n pod izvesnim uslovima.
Posmatrajmo najprije particije kod kojih su sabirci najvie
jednaki m.
n k1 1 k 2 2 ... k m m
,
Jedna takva particija ima oblik
gde ki (i=1,
2,k . . . k, m) oznaava broj ponavljanja sabirka i u
k
n
1
2
m
t

t
t
...
t

.
particiji.
Tada je
Broj particija oblika (2) jednak je broju naina faktorizacije
veliine tn u formi (3).
n
Broj ovih Gfaktorizacija
2
4
m
2 m koeficijentu uz t
oigledno,
jednak
1

...
1

...
.
t 1 t t 2 ...je,

funkcije
1

G t

1
1
1

1 t 1 t 2
1 t m

1 t i
Stoga je G(t) upravo traena funkcija
i ona se moe
generatrisa

predstaviti u obliku

i 1

G t

Ako se ne ogranii veliina sabiraka

1 t
i 1

Pored tretiranja klasinih kombinatornih problema o kojima je do

sada bilo rijei, u novije vrijeme razvili su se unutar kombinatorike
razni pravci istraivanja sa veoma kompleksnim sadrajem.

Jedan od njih je teorija grafova kojoj posveujemo posebno

poglavlje.

Osim toga postoji teorija blok-ema, teorija konanih geometrija,

teorija kodova i druge grane. Navodimo neke osnovne pojmove iz
ovih disciplina.
S s1, s2 ,..., sv

1.Blok-eme. Posmatrajmo konaan skup

, (sa v
elemenata). Blok-ema je kolekcija D podskupova skupa S koja
zadovoljava neke uslove u vezi broja elemenata u podskupovima,
broja pojavljivanja svakog elementa skupa S u tim podskupovima i
sl.

Primjer 1.
Neka je S= {1,2,..., 7}. Posmatrajmo kolekciju B1, B2,. . . , B7
podskupova
gdje
je
B1 skupa
1,2,4 , S, B
B3 3,4,6 ,
2 2,3,5 ,
B4 4,5,7 ,
B5 5,6,1 ,
B6 6,7,2 ,
B7 7,1,3 .
Svaki blok ove eme sadri 3 elementa skupa 5 i svaki se
element iz 5 sadri u 3 bloka.
Osim toga svaki par elemenata iz S se sadri u tano jednom
bloku.
U vezi sa ovim primjerom uvodi se sledea definicija.

Definicija 1.
Uravnoteena nepotpuna blok-ema (skraeno BIBD, prema
engleskom: balanced incomplete block design) sa parametrima v,
k, b, r, je kolekcija od b podskupova (blokova) B 1,B2,...,Bb skupa S
= {s1, s2, . . . , sv} kod koje svaki blok sadri k elemenata, svaki
element skupa S se nalazi u r blokova i svaki par elemenata iz S se

Teorema 1.
Ako postoji BIBD sa parametrima v, k, b, r, onda vae relacije
vr bk ,

r k 1 v 1 .

Dokaz.
Ukupan broj pojavljivanja elemenata skupa S u blokovima je,
sjedne strane, vr jer ima v elemenata a svaki se pojavljuje u r
blokova i, s druge strane, bk jer ima b blokova svaki sa po k
elemenata.
Ovo daje prvu relaciju.
Da bi dobili drugu relaciju prebrojaemo na dva naina parove
elemenata skupa S koji se pojavljuju u blokovima a koji sadre
jedan fiksiran element si iz S. si se pojavljuje u r blokova a u
svakom od njih obrazuje po jedan par sa ostalih k1 elemenata iz
bloka.
Dakle, traeni broj je r(ki). S druge strane, si obrazuje vI
parova sa ostalim elementima skupa S, a svaki takav par se
pojavljuje puta u blokovima eme pa se dobija za istu stvar (v
1).

2. Konane geometrije. U kombinatorici se takoe prouavaju

konani skupovi objekata koji imaju osobine taaka i pravih. To

su konane geometrije.
Definicija 2.
Projektivna ravan je ureena trojka ={X, Y, ), gde je X skup
objekata koje zovemo takama, Y skup objekata koje zovemo
pravama, binarna relacija u X Y (kod koje x y itamo taka
x lei na pravoj y ili prava y prolazi kroz laku x), pri emu
su ispunjeni sledei uslovi (aksiome projektivnih ravni):
1 dve razliite take lee na tano jednoj pravoj,
2 dve razliite prave polaze kroz tano jednu zajedniku
taku,
3 postoje etiri take od kojih nikoje tri ne lee na jednoj
pravoj.
Primjer 2.
Na sl. 1 je prikazana projektivna ravan koja sadri 7 taaka
(obiljeenih sa 1, 2,... , 7) i 7 pravih.
Pod pravama se ovde podrazumjevaju stranice i visine trougla
kao i upisani krug.

Dokazuje se da u projektivnoj ravni kroz svaku taku polazi

konstantan broj pravih i da svaka prava sadri taj isti broj taaka.
Ako jedna prava sadri n+1 taaka broj n se naziva red
projektivne ravni.
Projektivna ravan reda n sadri n2+n+1 i taaka i isto toliko
pravih.

3.Kodovi koji ispravljaju greke. Posmatra se skup ureenih n-torki

X=(x1, ... , xn), gdje je xr=1, ... ,b (r=1, ... , n). Broj n-torki je bn.
Jednakost X=Y n-torki X=(x1, ... , xn) i Y=(y1, ... , yn) vai ako i samo
ako je x1=y1, ... , xn=yn.

Definicija 3.
Skup n-torki {X1,...,Xn}zove se kod kodovskog rastojanja d, ako je
minimum meusobnih rastojanja n-torki iz koda jednak d.
Kod kodovskog rastojanja d=2l + 1 ima sledeu osobinu.

Jedan od osnovnih problema teorije kodova koji ispravljaju greke

je sledei:
Koliko postoji n-torki u datom skupu n-torki, ija meusobna
rastojanja manja od d, tj. koliko n-torki sadri najvei kod
kodovskog rastojanja d ?
Problem je rijeen samo za specijalne vrijednosti n, b, l.
0 0 0 1 1 1 2 2 2
Za b=2,3 i n=3, 4, ...,12 problem je ekvivalentan problemu
0 1 2 0 1 2 0 1 2
sportske (vidjeti primjer).
0 2 1 2 1 0 1 0 2
0 1 2 2 0 1 1 2 0

Dakle, ifrator u sistemu veze ima tri osnovna simbola 0,1 i 2.

U elektronskom ureaju to znai, na primer, odsustvo impulsa,
pozitivan pravougaoni impuls i negativan pravougaom A.
Kad hoemo da korisne informacije oznaavamo etvorkama i
ako znamo da se kroz sistem najvie jedna komponenta etvorke
moe pogreno prenijeti, upotrebljavamo gornji kod.
Ovim moemo prenositi najvie devet razliitih informacija, na
primjer, devet slova.
Ako sistem ne pravi vie od jedne greke u svakoj etvorci,

Interesantno je da se navedeni kod moe primjeniti kao sistem

pri igranju na sportskoj prognozi.
Ako je potrebno predvidjeti ishod etiri fudbalske utakmice ij 1 i sa
1 pobjedu domaeg kluba, sa 0 nerijeen rezultat i sa 2 pobjedu
gostu) tako da se prognoza za najmanje tri utakmice pokae kao
tana, onda oigledno, potrebno postaviti vie prognoza.
Ako svakoj etvorci navedenog odgovara jedna prognoza ishoda
etiri utakmice, onda je na osnovu ranije, bez obzira na stvarne
ishode utakmica, u jednoj od devet imati bar tri tana rezultata.
Tako je, inae, dokazano da je za prognoziranje ishoda pet
utakmica, uz uslov da se na jednoj prognozi moraju postii
najmanje etiri tana rezultata, potrebno postaviti 27 prognoza.

4.Latinski kvadrati.
Definicija 4.
Kvadratna ema sa n vrsta i n kolona, u kojoj su elementi a 1, a2,...
,an rasporeeni tako da se svaki element pojavljuje tano jedanput
u svakoj vrsti i tano jedanput u1 svakoj
2 3 4 koloni,
1 2 3 naziva
4
1 2se3 latinski
4
kvadrat reda n.
2 1 4 3
3 4 1 2
4 3 2 1

Primjer 4. Navodimo tri

3 4 1 2
latinska4 3 2 1

4 3 2 1
2 1 4 3

2 1 4 3
3 4 1 2