Miodrag Sibinovi

Njegoeve pesme o
pesniku
1.
Jo od antikih vremena, pesnici stvaraju i pesme u kojima izraavaju lini
odnos prema svom umetnikom radu. Jedna od najpoznatijih je
HoracijevSpomenik, koja je podstakla i mnoge kasnije pisce da, uzimajui je
za osnov, piu o svom linom odnosu prema poeziji i sopstvenoj misiji u
ivotu.
Takve pesme su rado pisali i klasicisti i romantiari, a u poeziji avangardista
XX veka umetniko stvaralatvo i umetnika vizija ivota, u kojoj se ne
razgraniava fikcija od realnosti postaje i jedan od osnovnih elemenata za
prepoznavanje moderne poetike...

2.
U Njegoevom opusu postoji pet pesama koje su posveene temi pesnika kao
stvaraoca. To je posveta Pukinu Ogledala srpskog sa poetnim stihovima
Nad zvjezdanim mnogostrunim svodom", pod naslovom Sjeni Aleksandra
Pukina, zatim pesme: "Ko je ono na visokom brdu", Misao, "Trojica vas
nasamo, jedan drugog ne gleda" i Branku Radieviu.
Najranije napisana od njih mogla bi da bude "Ko je ono na visokom brdu", jer
je pronaena meu Njegoevim pismima iz 1833, mada se doputa
mogunost da je vreme njenog nastanka i poznije.[1] Druga i trea po starosti
su: Trojica vas nasamo, jedan drugog ne gleda", objavljena u
listuPetansko-budimski skorotea marta meseca 1844. godine i Misao,
tampana u Srpskom narodnom listu u Beu decembra 1844 ( ali
pretpostavlja se da je napisana te godine u zimu).[2] etvrta po nastanku
mogla bi biti "Sjeni Aleksandra Pukina", koja se datira godinom

objavljivanja Ogledala srpskog, dakle 1846.

Vreme nastanka pesme Branku Radieviu nije utvreno. Ozbiljno se sumnja
ak i u to da ona odista pripada peru P. P. Njegoa. U komentarima Beleke i
objanjenja uz prvi tom Celokupnih dela prof. Radovan Lali pie: ...
pesmaBranku Radieviu ne moe, po naem miljenju, biti uvrena meu
Njegoeva dela. Tu je pesmu prvi put objavio Milo Martinovi 1908. godine
u dubrovakom asopisu Sr, u jednom lanku o poreklu porodice Branka
Radievia. Martinovi ne daje nikakve podatke o tome gde se rukopis te
pesme nalazio ranije i kako je dospeo u njegove ruke, tako da bismo mu
morali verovati na golu re da je to Njegoeva pesma. Dokazujui da je
Radievieva porodica iz Zete, odnosno iz Boke Kotorske, Martinovi kae:
'Petar Petrovi Njego, vladika i gospodar Crne Gore, znao je da je rodbina
Brankova iz Zete, pa mu je zato i ispevao ove stihove.' Nita vie Martinovi
o toj pesmi ne govori. Kao to se vidi iz ovoga, njegova je argumentacija vrlo
slaba: kao dokaz za svoje tvrenje on upotrebljava jedan tekst iju
autentinost takoe treba dokazati. Uzgred budi reeno, Martinovi ovde
pripisuje Njegou jedan motiv koji nijedan poznavalac Njegoa ne moe uzeti
ozbiljno; ako je Njego spevao pesmu Branku Radieviu, onda to svakako
nije uinio samo zbog njegovog porekla, ma kakvo ono bilo. Ceo
Martinoviev lanak inae napisan je nekritino i u jednom tonu koji nimalo
ne uliva poverenje. Nema, dakle, nikakvih pouzdanih dokaza da je
pesmaBranku Radieviu Njegoeva; ni stil i metar u njoj nisu Njegoevi.
Stoga smatramo da bi bilo nepravilno ukljuiti je meu njegove spise.[3]
Meutim, ni Redakcioni odbor kao celina (u sastavu: N. Banaevi, R.
Bokovi, R. Lali, V. Latkovi, P. Perovi i M. Stevanovi), kao ni sam prof.
Radovan Lali, u svojstvu prireivaa prve knjige pesmu Branku
Radieviu ipak nisu iskljuili iz izdanja Njegoevih Celokupnih dela.
Objavili su je, zajedno sa jo nekim pesmama, u odeljku Dodatak. ini nam
se da su dobro postupili, jer iako stil i metar u njoj nisu Njegoevi, ona je
mogla biti svojevrsna Njegoeva poslanica Branku Radieviu u kojoj
Njego, poetskog efekta radi, izvanredno oponaa stil i metar svoga dragog
karlovakog sabrata. Upravo zbog toga, ne bi bilo dobro da je pitanje
pripadnosti ove pesme Njegoevom opusu tada konano iskljueno iz daljih
tekstolokih i knjievnoistorijskih analiza.

3.
U analizi tematsko-motivskog plana ovih Njegoevih pesama pada u oi da je
u njima najei (najfrekventniji) motiv pesnik Stvoriteljev (boji)
izabranik. Tog motiva ima u svih pet pesama, a varira se na razliite naine
ak 13 puta. Najpunije je izraen u onoj koju smo uslovno uzeli kao
najraniju, u pesmi Ko je ono na visokom brdu":

Ono ti je sin prirode poet,

tvorac mali najblii boestvu;
od drugije svije umni tvari
on najblie sa moguim tvorcem
ima svojstvo te ga sa njim zblia,
jer on moe sazdati svjetove
u idejam' visokoleteim,
kano to ih otac premogui
djelom sazda i evo ih kaza.
Taj najblii od svih umnih stvorenja Bogu ovek, Pesnik, koji u
visokoleteim idejama i sam moe stvarati svetove, gleda (oko baa) put
prestola svemogueg tvorca, dok, istovremeno, pogledima... prosijeca
tamu koja je prekrila zemlju (polja poduranska), i neprekidno trai:
velja djela tvorca velikoga // da u pjesne slavu njemu poju, veselei i
hranei, napajajui time svoju stvaralaku duu.
U pesmi "Trojica vas nasamo, jedan drugog ne gleda" pesnik sebe ovako
vidi:
Priroda je mene bogata odbrala
da roenja divna sjajne zore pojem,
da svijetlo sunce vnimatelno pratim
od istoka svoga do svoga zapada,
da na vedra ela igrajui zv'jezda
itam velja uda velikoga tvorca,
da proljea prelest s pojanjem susretam,
da se pitam pjesnom cara od dubrave,
da igranje sluam i ubor potokah,
da hramove ziem vjetrenom Amoru
.........................................................
da puinu pazim ka se vjeno njiha,
kako joj se valje srebrno razlama
......................................................
Ja sam predan sluga matere prirode;
njezina je knjiga, taine punana,
radi moga oka vjeno otvorena.
Ja pojui idem kroz mranu grobnicu
u predjele sv'jetle vjeite radosti
da glas moje lire s glasovima slijem
lika besmrtnoga kod prestola vinjeg.
Napisana te iste godine, pesma Misao koncepciju pesnika kao ljudsko bie
koje je kao izabranik Boga iznad ostalih ljudi, fundira i preko misli, kao

delia (astice) boanskog ognja besmrtnoga:

Kad mi zadi duu vatrom poezije,
tad u gimne slave k svome stvoritelju
dua mi se topi i zaigra lira;
..................................................
Ah, misli svetena, slatka pito due,
ti me uvjerava, uvjerava jako
da astica jesi ognja besmrtnoga,
da imade svojstvo sa ocem svijetah.
Jer kako on isto u beskonanostima
to svetenom milju skroji plan bitnosti
i ree joj: Budi! i rodi se bie,
tako i ti isto u malome krugu,
podrauju' svetom od kog si istekla,
idealno stvara, jer ne mo na djelo.
U Sjeni Aleksandra Pukina pesnikov je genij zaet iznad zvezdanog
mnogostrunog svoda:
gdje se mlada neprestano sunca,
iskresana rukom magieskom
opteg tvorca, siplju rojevima
i tamo je njegovo pevanje "mirom pomazano"...
Boanske je prirode i pesnik u poslanici Branku Radieviu: on je tu u
zagrljaju Apola, i peva u "vilinskom kolu".

4.
Iz te generalne slike (iz tog osnovnog motiva) pesnika Stvoriteljevog
izabranika izvire i niz drugih, prateih. Posebno su karakteristini: nemir kao
stalno stanje pesnikovog duha (varira se sedam puta u pesmama Trojica vas
nasamo, jedan drugog ne gleda", Misao i Branku Radieviu) i visina na
kojoj pesnik stoji, odakle paljivo prati ta se deava dole u prirodi i meu
ljudima (ovog motiva, koji je variran pet puta, nema izriito samo u
pesmiBranku Radieviu).
Kao boanski nadahnuti stvaralac, Njegoev pesnik smatra svojom svetom
obavezom da tumai Boija udesa iz sveta prirode: da sa ela igrajui
zv'jezda itam velja uda velikoga tvorca (Trojica vas nasamo..."), jer kad
se dua zapali vatrom poezije: tad mi se pojave gomile udesah, // meu
njima stanem i ponem ih pitat // otkud su postale i e im je konac (Misao).

Razume se, te odgovore nije lako nalaziti:

Ali sve nijemo mimo mene ide,
tvori svetu volju, ne daje otvjeta.
U neem je zbilja sve nama podobno:
svjetovi se kreu i svjetlosti liju,
a ne znadu nain kojim se okreu,
njin ne znadu oganj kako se zadio,
ne znadu postanja niti svoga konca.
Zna li sinje more to manita ludo?
Zna l' vjetrina ita to bezumno hui?
Zna li ita smrtni kud e i otkud je?
Jedan znade za sve, on sa znanjem vlada;
on priine znade, mi ih ne itimo!
Da mu zakon tvori put je dao svakom,
svijetnjaku isto ka i svijetlom suncu.
(Misao)
Gledajui s nebeskih visina puinu ivota koja neprekidno kljua i valja
talase koji se, udarajui u planine i stene, razbijaju, Njegoev pesnik se i sam
raspinje, jer su njegovoga uvstva strune delikatne":
ja kad viu cv'jetak nou poroeni
pod alosnim svjetom plaue planete,
on mi duu zadi uvstva roenijem;
ja kad listak ujem e bl'jed k stablu padne,
on mi duu trone svojim padenijem.
("Trojica vas nasamo...")

5.
Za objanjenje noseih motiva Njegoevih programskih pesama o pesniku
mogli bismo se, pored ostalog, prisetiti kako jedan od velikih svetskih
istoriara i teoretiara knjievnosti Rene Velek 1949. godine definie
romantizam kao knjievnoistorijski pojam. U studiji Pojam romantizma u
knjievnoj istoriji on pie: Ako ispitujemo svojstva same knjievnosti koja
se irom kontinenta nazivala 'romantikom', mi emo svugde u Evropi nai
ista shvatanja o pesnitvu i o procesima i prirodi pesnike uobrazilje, isto
shvatanje prirode i njene veze sa ovekom, i u osnovi isti pesniki stil, s
upotrebom slikovnosti, simbolike i mita, stil koji se jasno razlikuje od stila
neoklasicizma osamnaestog veka. Romantizam je, prema Veleku, pesnika
podigao na pijedestal proroka. Priroda je, dalje, kod oveka poistoveena sa
ovekom i povezana u neodvojivu celinu. Velek navodi, pored ostalog, rei

engleskog romantiara Blejka za koga ovek i priroda nisu samo uzajamno

povezani, ve jedno drugome slue kao znamenja: Svako zrno peska, svaki
kamen na zemlji, svaka stena i svaki breg, svaki izvor i potok, svaka biljka i
svako drvo, planina, brdo, zemlja i more, oblak, meteor i zvezda ljudi su
vieni izdaleka.
Njego, razume se, za Velekove zakljuke, da bi se ravnao prema njima, nije
mogao znati. Za Blejkove tvrdnje kalendarski je mogao saznati, ali je u to
teko poverovati...
Meutim, sasvim je nepobitno da je dela ruskih pesnika ukovskog i Pukina
itao, dobro poznavao, voleo i u svojoj biblioteci ak imao. A ukovski je
umetniko stvaranje shvatao ovako: "Lepo kojeg nema u prirodi oko nas, ali
koje u njoj pronalazi naa dua, budi u dui stvaralaku mo. Dua besedi s
delom, i delo joj odgovara. Ali ta je taj odgovor dela? Nije li glas samoga
stvoritelja? Svi sitni, pojedinani delovi vidljivog sveta slivaju se u jednu
harmoninu celinu, u jednu samu po sebi nepostojeu, ali u naoj dui jasno
vidljivu sliku. A ta je ta nepostojea slika? Lepota. A ta je lepota? Oseanje
i sluanje duom Boga u delu...[4]
Pukin je ak 1826. godine napisao i programsku pesmu o pesniku, kojoj je
dao naslov Prorok:
Dok pustinjom se vukoh tavnom
S duhovnom ei, k'o da ilih
Preda me stade nenadano
Serafim, anel estokrili.
Prstima lakim, k'o san to su,
Zenica mojih on se kosnu.
Vidovitost mi ovi zene,
K'o u orlice prestravljene.
Ui se mojih kosnu on
I ispuni ih um i zvon:
I zauh nebo kad se svija,
I njegov aneoski let,
I zaronjeni morski svet,
I sve pod zemljom kako klija.
On potom jezik moj potrai,
Da mi iupa jezik laljiv,
Jezik u praznoslovlju prvi,
Pa alac mudre zmijurine
U moja usta onda rine
Desnicom svojom, skroz u krvi.
Zamahnu maem naotrenim,
Plaljivo srce mi istre

I eravicu ivu meni

U otvorene grudi vre.
K'o truplo leah nakon toga,
Kad, zauh poziv samog Boga:
Proroe, kreni, sluaj, pazi,
I volje moje vesnik budi,
Po moru i po zemlji gazi
I slovom ezi srca ljudi.[5]
Bilo je tvrdnji da je Njego svoju pesmu "Ko je ono na visokom brdu" i
napisao pod neposrednim Pukinovim uticajem (prof. Milosav Babovi u
svojoj knjizi Njegoeva poetika). Nema nikakve sumnje u to da je u
razmiljanju o umetnikom stvaranju u ovom smeru Njego mogao biti
podstaknut i Pukinovom pesmom Prorok. Ali teko bi se moglo ba
kategoriki govoriti o presudnom Pukinovom uticaju. Ne samo zbog toga to
se mogu nai slini iskazi i drugih pisaca koje je crnogorski vladika mogao
itati (mi smo, evo, ve skrenuli panju na rei Pukinovog prethodnika u
ruskom romantizmu Vasilija ukovskog). Pre svega, mora se imati u vidu
injenica da se Njego, kao crkveni velikodostojanstvenik, ne samo sretao sa
koncepcijom srednjovekovne crkvene knjievnosti, prema kojoj ruku i misao
pievu vodi upravo Bog, i kroz delo pievo govori upravo Svevinji i
Svemogui Tvorac, nego je takvu koncepciju i sam prihvatao i negovao. To
to je u romantizmu, nastalom po zakonu akcije i reakcije u evropskim
drutvenim kretanjima nakon Francuske revolucije iz 1789. godine i u okviru
traganja i osnovnih opredeljenja nemake idealistike filozofije (pre svega,
Kanta, Fihtea i elinga), takva koncepcija aktuelizovana samo je dodatna
srena okolnost, koja je i Njegoa dovela na pozicije ondanje avangardne
umetnosti romantizma. Traganje za sutinskim istinama o prirodi, ivotu i
oveku spajanjem duhovnog i materijalnog, do kojeg dolazi u trenucima
posebnog boanskog nadahnua, evidentno u stvaralatvu svih vodeih pisaca
evropskog romantizma mladom pesniku Njegou je samo moglo biti
znaajna potvrda ispravnosti uenja kojem je duhovno i intelektualno ve
pripadao.

6.
Ovo saznanje, razume se, ni po emu ne umanjuje umetniku vrednost i
njievnoistorijski znaaj naeg pisca. Ono samo ukazuje na onu dublju
utemeljenost Njegoevog romantizma i na koncepcijsku izvornost njegove
umetnike orijentacije i njegovog ukupnog knjievnog dela. Takva
utemeljenost donela je Njegoevom romantizmu i neke crte za koje se
ponekad i izriito tvrdilo da ih u srpskom romantizmu, za razliku od
evropskog, uopte nije ni bilo. Evo jednog primera.
U radu Laza Kosti i Bajron prof. Dragia ivkovi i 1991, pozivajui se na

svoju knjigu Poeci srpske knjievne kritike iz 1957. godine, tvrdi da je

osobenost srpskog romantizma (srpski romantizam poinje
jednominverzijom prihvatanjem postromantiarskih i romantiarskih
knjievnih tenji, sa vidnom orijentacijom ka stvaranju samosvojne
nacionalne literature i sa zakasnelim pravim romantiarskim karakteristikama
tek u pedesetim, ezdesetim i sedamdesetim godinama) uinila: da se u
srpskoj knjievnosti toga doba teorija i praksa evropskog romantizma vrlo
ogranieno prihvata, a da se neki bitni elementi nemake romantike (Fihteova
i elingova filozofija, Weltschmerz, romantiarska ironija, bezgranina
prevlast mate, gradilaka snaga stvaralakog genija itd.) nisu ni pominjali u
njoj.[6]
Naa analiza tematsko-motivske sadrine Njegoevih pesama o pesniku,
meutim, pokazuje da Njego ak i izriito govori o stvaralakoj prirodi
pesnike imaginacije. U pesmi Trojica vas..." Njegoev pesnik svojoj misiji
meu ljudima 1844. godine prirodaje i zadatak: da hramove ziem
vjetrenom Amoru. Pevajui te iste godine o misli kao inspiratoru nadahnua
pesnika koji zapravo stvara u dosluhu sa Bogom, Njegoa zapravo pravi
svojevrsnu paralelu kojom ide dalje od Pukinovog Proroka:
Jer kako on isto u beskonanostima
to svetenom milju skroji plan bitnosti
i ree joj: Budi! i rodi se bie,
tako i ti isto u malome krugu,
podrauju' svetom od kog si istekla,
idealno stvara, jer ne mo na djelo.
Iako ne polazi od nemake romantike, Njego i sam, eto, imajui u vidu
poetiku crkvene srednjovekovne knjievnosti, oslanjajui se, dakle, na
sopstvenu kulturnu tradiciju dolazi do znaajne romantiarske ideje o
gradilakoj snazi stvaralakog genija.

7.
Videli smo ve da prireiva prve knjige Njegoevih Cjelokupnih
djelaizriito tvrdi: Nema, dakle, nikakvih pouzdanih dokaza da je
pesma Branku Radieviu Njegoeva; ni stil i metar u njoj nisu Njegoevi.
Stoga smatramo da bi bilo nepravilno ukljuiti je meu njegove spise.[7] Mi
smo ve konstatovali da je stil i metar te pesme Njego mogao, u
umetnikoj "igri", namerno prilagoditi Brankovom.
Naa tematsko-motivska analiza, meutim, daje osnova da se ovoj
konstataciji doda jo neto. Povodom Martinovievog tumaenja da je Njego
tu pesmu uputio Branku Radieviu znajui da je Radievieva rodbina iz
Zete, u komentaru prireivaa Cjelokupnih djela itamo opasku: Martinovi

ovde pripisuje Njegou jedan motiv koji nijedan poznavalac Njegoa ne moe
uzeti ozbiljno; ako je Njego spevao pesmu Branku Radieviu, onda to
svakako nije uinio samo zbog njegovog porekla, ma kakvo ono
bilo.[8]Naime, tematsko-motivska analiza Njegoevih pesama o pesniku kao
da ukazuje i na mogui pravi motiv koji je Njegoa podstakao da napie ovu
pesmu: u okviru Njegoeve privrenosti ideji osloboenja sopstvenog naroda
od turskog ropstva, karakteristine za celokupno njegovo knjievno delo
logian je poziv Branku Radieviu da doe, da u kolu, u inat ljutoj guji,
zajedno junaki popjevaju. Uostalom, zar se taj isti motiv udruivanja
sobrae ne stavlja u centar i Njegoeve pesme Sjeni Aleksandra Pukina? U
uvodu knjige pesama Ogledalo srpsko, Njego neumrlom ruskom pesniku
1846. godine poruuje:
Sretnji pjeve velikog naroda,
tvome prahu zemnom svetenome
sobrae ti viteki podvizi
pred divnijem stupaju oltarom.
Ne bi se moglo govoriti ni o tome da je pesma Branku Radieviu sasvim
izvan Njegoevog stilskog kljua. Simbolika antike poezije kod Njegoa je
utkivana u celinu sa romantiarskim motivima i u drugim pesmama iz ciklusa
stihova o pesniku. Naime, kao to se u obraanju Branku Radieviu
pojavljuju Apolo i Orfej:
Pjeve dragi, Srbe vrli,
iskro iva akog kruga,
nek Apolo tebe grli,
neka Orfej trai druga.
tako u pesmi "Ko je ono na visokom..." Njego peva o talasima sa puine
koji su ustraeni Eolovim biem, a u "Trojica vas nasamo... njegov pesnik
e zidati hramove vjetrenom Amoru.
Ne smatramo da smo ovim konstatacijama dokazali Njegoevo autorstvo
pesme Branku Radieviu. Nedoumice oko autorstva te pesme mogu se
konano reiti jedino pronalaenjem Njegoevog faksimila ili nekim drugim
pouzdanim materijalnim dokazom o njenoj pripadnosti Njegoevom
pesnikom opusu. Ali uvereni smo da ostale dosad navoene rezerve
povodom njene eventualne pripadnosti Njegoevom peru, zasnovane na
opaskama o motivima njenog nastanka, kao i o njenim stilskim i metrikim
karakteristikama ne mogu biti dovoljne za svrstavanje te pesme u knjievne
mistifikacije.

Napomene

1 Vid.: Celokupna dela Petra Petrovia Njegoa. Knjiga prva, Beograd,

1967, str. 294.
2 Na istom mestu, str. 353, 356.
3 Na istom mestu, str. 266-267.
4 Istorija estetiki. Pamjatniki mirovoj estetieskoj misli. IV. Pervij polutom,
Moskva 1966, str. 68.
5 Prevod iz knjige: A. Pukin, Dva veka Pukina. Pesme i bajke. Povodom
dvestagodinjice pesnikovog roenja, izbor, prevod, predgovor i komentari
M. Sibinovia, Beograd, 1999, str. 139.
6 Bajron i bajronizam u jugoslovenskim knjievnostima. Zbornik radova,
Institut za knjievnost i umetnost Beograd, Zavod za znanost o knjievnosti
Filozofskog fakulteta Zagreb, Centar za kulturu Branievo, Poarevac,
1991, str. 186.
7 Na istom mestu, str. 266-267.
8 Na istom mestu.

// Projekat Rastko / Knjievnost / Nauka o knjievnosti //

[ Promena pisma | Pretraga | Mapa projekta | Kontakt | Pomo ]