ORIGINALNI NAUNI RAD

UDK: 604.7:791
, . . . 7. . 3 (2012)
Aleksandar Bandovi
Narodni muzej u Beogradu
aleksandarbandovic@gmail.com
Gustaf Kosina i koncept kulture u arheologiji
Apstrakt: Analizirajui ulogu koju je nemaki arheolog Gustaf Kosina, sa k
raja
XIX i prve treine XX veka, imao u raanju ideje arheoloke kulture eli se naglasiti
njena neupitna datost. Kosinin ivot i delo su esto predstavljeni kao iz
uzetak u
evropskoj arheologiji, no znatno je bolje shvatiti ga kao "vrh ledenog
brega". Pojednostavljeni koncepti etniciteta i traganje za njim u arheolokom materija
lu danas su
postali opta mesta discipline, u domaoj sredini skoro nezamenljiva paradigma.
Kljune rei: Gustaf Kosina, arheoloka kultura, etnicitet, nacionalizam, rasizam,
istorija arheologije
Setzen wir die Vorgeschichte in den Sattel. Reiten wird sie schon knnen!
(Kossinna 1909, 3)
1
Arheologija je moderna nauka, bolest vremena moe se rei. I ona je opasna, jer u
veini sluajeva pokazuje da je ljudska glupost ostala prilino postojana.
( 1891, 223)
Uvod
Pitanje etnike interpretacije ostataka iz prolosti, problem je koji se j
avlja kao jedno od kljunih mesta u istorijama arheologije.
2
Traganje za precima, narodima i plemenima koji su iveli u prolosti, jedna je od velikih paradigmi (nekada i jedina) koja e obeleiti itavu disciplinu. Nastala kao
jedno od mnogih orua modernosti, arheologija u sebi sadri i pojmove koji
su nastajali u skladu sa ovim relativno novim nainom tumaenja i funkcionisanja ljudskih drutava. Modernost se ovde moe shvatiti kao koncept koji
opisuje raanje nacionalnih drava, nove politike, drutvene i ekonomske
uslove, ali i za nas najvanije, kao set ideja o karakteru ljudske prol
osti
1
Parafrazirajui Bizmarka u uvodniku za prvi broj asopisa Mannus, Kosina
je
uzviknuo: "Smestite praistoriju u sedlo. Ona e ve sama znati da jae!"
2
ini mi se upotrebljivijim rei "istorije arheologije" naglaavajui veliki broj staza
kojom se disciplina, u zavisnosti od sredine, kretala (v. Murray and Evans 2008)
.

ALEKSANDAR BANDOVI
Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 3 (2012)
630
(Babi 2010b; Thomas 2004). Jedan od pojmova koji nastaje paralelno sa
pojavom modernosti je i pojam kulture. Imajui to na umu, vano je osvrnuti
se na jednu od kljunih linosti istorija discipline i arheologa koji je verovatno presudno uticao na prihvatanje ovog koncepta. Naravno, re je o Gustafu
Kosini (Gustaf Kossinna) nemakom lingvisti i praistoriaru
3
, ija se duga
senka esto nadnosi nad disciplinom. Njegova zaostavtina pokazuje najvee
uspone i padove nemake, ali i evropske arheologije i opominje nas da su arheolozi, kao i ostali drutveni naunici, deo sveta u kome delaju i da ne mogu pobei od politikog (Hamilakis 2010a). Osvrui se na Kosinin rad, 81
godinu nakon njegove smrti, elim da ukaem na neke veoma bitne stavke
koje se esto izbegavaju u domaoj literaturi. Analitika orua koja koristimo nikada nisu bila objektivne kategorije ve nekritiki prihvaeni konstrukti, koji su tokom vremena postali dogme u koje vie niko nije sumnjao.
Sve do danas, meu brojnim arheolozima postoji preutno slaganje da su arheoloke kulture akteri na sceni ija se kretanja, kao kretanja figura po
ahovskoj tabli, mogu postaviti na mape Evrope (Meinander 1981; Jones
1997). Takva romantiarska vizija prolosti, dobrim delom je nastala kao zamiljanje autora iz XIX veka. Raniji autori, kao recimo Gordon ajld (V. G.
Childe), shvatali su raanje ovog koncepta kao nunost, usled obilja materijala koji je traio svoje razvrstavanje, "gotovo dramatino suprostavljen
(juxtaposed)" pred oima skandinavskih i nemakih arheologa (Childe 2004
[1935], 28). Ipak, danas znamo da je re o fenomenu koji je tekao saglasno
sa raanjem nacionalnih drava (Trigger 2006; Jones 1997; Diaz Andreu
1996). Arheolozi su kroz prizmu arheolokih kultura pokuali da daju mogui odgovor na pitanje etnikog, rasnog ili nacionalnog porekla. Tako su nastojali da isprate "porodice naroda" (u stvari lingvistike konstrukcije)
Kelte, Germane, Slovene ili Ilire
4
daleko u prolosti i da pokau da je u svakom
periodu postojala njihova osobenost koja ih je razlikovala od drugih naroda.
Primordijalno shvatanje etniciteta u arheologiji je usko povezano sa id
ejom
o tlu kao mestu odakle etnike zajednice rastu kao biljke, i u sebi sadri mesto za geografski determinizam koji oblikuje ove zamiljene zajednice. Et
nike zajednice iz prolosti su tako dobijale izmiljeni karakter nacija iz sadanjosti (cf. Anderson 2006). Karakter je navodno ostajao isti hiljadama
godina. Praistorija je tako stavljena u sedlo, a Pandorina kutija otvorena!
3
U anglofonoj literaturi esto se koristi izraz linguist-turned-prehistorian da bi
se
oznaio njegov zaokret od lingviste do praistoriara. Meutim, ini se da je
to
preterano isticanje razlika izmeu ove dve discipline koje polovinom XIX
veka dele
isto polje interesovanja.
4
Videti, recimo, drugaije tumaenje mlae praistorije od strane Pitera Velsa (
P.

Wells) u knjizi Iza Kelta, Germana i Skita (Wells 2001).

GUSTAF KOSINA I KONCEPT KULTURE U ARHEOLOGIJI
, . .
631
Kultura pre Kosine

. 7. . 3 (2012)

Re kultura potie od latinske rei colere, koja ima vie znaenja: kultivisati, obitavati itd. U panskom i italijanskom jeziku ve u XVII veku re
se
pojavljuje kao sinonim za naciju (Diaz Andreu 1996, 51). U nemakom jeziku, pojavljuje se u isto vreme u znaenju duhovne kulture, Ciceronove cultura
animi, kao i u kontekstu razvoja ili obrazovanja (Ausbildung) ovekovih intelektualnih i moralnih kapaciteta (Kroeber & Kluckhohn 1952, 18-19).
Mada postoje pretee modernog, antropolokog znaenje rei kultura
5
, ini
se da genealogija ove rei vodi pravo do Johana Gotfrida (Johann Gottfr
ied)
Herdera. Za Herdera, sve ljudske grupe mogu biti shvaene kao produkt sopstvene samostalne istorije: "sadrei jedinstveni genij, ili Duh (Geist), s
vaki
narod formirao je organsku celinu, vrednosti, verovanja, tradicije i jezik, koja
moe biti shvaena jedino iznutra, iz take gledita njenih lanova" (cit. po
Bunzl 1996, 20). Herder je, za razliku od enciklopedista i Voltera (Volt
aire),
slavio kulturnu raznolikost i podvlaio individualni doprinos svakog kultu
rnog entiteta oveanstvu u celosti. Otuda ga ne treba predstavljati kao prototip
nacionaliste, kao to se to esto ini. Kao to kae Cvetan Todorov: "iako svestan pluraliteta kultura, Herder uopte ne odustaje od jedinstva oveanstva"
(Todorov 2010, 52; Mos 2005, 58-59).
Herderova intelektualna tradicija se nastavila kroz delo Vilhelma Humbolta
(W. von Humboldt). Humbolt je tako u eseju "Plan za komparativnu antropologiju" predstavio svoj program, kombinujui Herderove ideje sa sopstvenim. Za
njega je zajednika priroda oveanstva bila izraena kroz "individualni karakter" svaki narod (Volk) imao je svoj sopstveni nacionalni karakter (Nationalcharakter), a njegova manifestacija mogla se videti u tradiciji, obiajima, religi
ji, jeziku i umetnosti. Sa druge strane, sva ta dostignua su pokazival
a stepen
Bildunga razliitih nacija. Neke nacije, kao Nemci, Englezi, Francuzi, Italijani i
antiki Grci, stekli su najvii stupanj samorealizacije, pa otuda mogu sluiti kao
model za ostale nacije (Bunzl 1996, 21-22). Drugi podsticaj doao je od Vilhemovog brata Aleksandra Humbolta, anatoma, botaniara i hemiara. Aleksander
je prevashodno uticao na pojavu geografskog determinizma, prisutnog u radovima Karla Ritera (C. Ritter) i Fridriha Racela (F. Ratzel) (Bunzl 1996, 36-37).
Tradicija Herdera i brae Humbolt u Nemakoj imala je uticaja u vie
pravca: na lingvistiku, istoriju i nastanak naune discipline po imenu
Vlkerpsychologie. Neu se ovde detaljno uputati u svaki od ovih pravaca
5
Ameriki antropolog Dord Stoking (G. Stocking) razlikuje "humanistiki" ili
holistiki koncept kulture koji se javlja u radovima ranih evolucionista (postoji
jedna
kultura zajednika itavom oveanstvu), i jedan "antropoloki", pluralistiki ili
relativistiki (postoji vie kultura od kojih je svaka rezultat nekog spec

ifinog
istorijskog procesa) (Stocking 1966, 868).
ALEKSANDAR BANDOVI
Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 3 (2012)
632
ponaosob (detaljnije Bunzl 1996, 24-28). Za nas je znaajno to su odjeci ove
tradicije uli u nemaku antropologiju i arheologiju preko radova Rudolfa Firhova (R.Virchow) i Adolfa Bastijana (A. Bastian), i na kraju do samog Gustafa Kosine ali i Franca Boasa (F. Boas) (Bunzl 1996).
U Nemakoj, tokom druge polovine XIX veka, koncept kulture u drutvenim naukama u njenom pluralnom znaenju upotrebljavan je istovremeno sa
humanistikim shvatanjem kulture i kulturnih stadijuma. Jedan od znaajnih
autora Gustaf Fridrih Klem (G. F. Klemm), etnograf i kulturni istoriar, u svojoj vietomnoj Kulturnoj istoriji oveanstva koristi re kultura da predstavi
progres i napredak, ali, s vremena na vreme, i u modernom antropolokom
znaenju (Kroeber & Kluckhohn 1952, 24-25).
U arheoloki vokabular kultura je ula gotovo neprimetno. I Triger (B.
Trigger) i Majnander (F. Meinander) primeuju da se to dogodilo u radovima
skandinavskih arheologa, gde kultura ima isprva hronoloko znaenje ili znaenje u smislu progresa (Trigger 2006, 233-234; Meinander 1981). Ipak, e
tnika atribucija usledila je ve 70-ih godina XIX veka i to u radovima Oskara
Montelijusa (O. Montelius) i Olofa Riga (O. Rygh), koji e "arktiku" kulturu
pripisati Laponcima (Meinander 1981, 106). ini se da taj trend moemo is
pratiti i u Nemakoj od vremena Rudolfa Firhova koji je upotrebljavao i
zraz
tip (Typus), kulturni tip ili preuzimajui od Racela, kulturni krug, kak
o bi
oznaio, pored ostalog, posebne odlike posua, naselja i sahranjivanja, onoga
to danas uglavnom znamo pod imenom luike kulture (Klejn 1988, 57, 211;
Eggers 2010 [1959], 204). Po Hansu Jirgenu Egersu (H. J. Eggers), sam
Firhov je bio jedan od zaetnika etnike paradigme u arheologiji, interpretirajui
"gradinsku" keramiku (Burgwallkeramik) kao tipino slovensku (Eggers 2010
[1959], 203)
6
. Firhov se pritom verovatno oslanjao na stariju tradiciju etnike
atribucije arheolokog materijala, prisutnu jo od vremena antikvara, u regijama Nemake gde su se "birali preci". U kasnijim radovima, on je pozivao da
se odustane od tih "parohijskih pokuaja" da se arheoloki materijal povezuje
sa istorijski poznatim populacijama, a ovaj pristup je, po njemu, imao
samo
lokalni karakter (Sommer 2008, 242). Opisan kao "polubog" svojeg vremena
(Eggers 2010 [1959], 206), Firhov je imao sveobuhvatniji pristup i eleo je da
praistorijska arheologija postane integralni deo antropologije (Brather 2
008;
Fetten 2002, 168-169; Massin 1996, 82-94)
7
.
6
Deluje udno Klejnova konstatacija: "He was the first person to correc
tly
describe Earthen-forts (Burgwallen) pottery with lineary-wavy decoration
as Slavic
ware" (Klejn 2008, 314).

Pred kraj ivota se alio: "Govorei o antropologiji, mnogi ljudi ne misle vie na
kosti i ljudska bia, ve na orue, posude, maeve, bodee i slian grobni inv
ntar"
(cit. po Fetten 2002, 171). O drugoj strani njegove linosti i irem kon
tekstu
antropolokih istraivanja u Nemakoj v. Zimmerman 2001.
GUSTAF KOSINA I KONCEPT KULTURE U ARHEOLOGIJI
, . .
633

. 7. . 3 (2012)

Sl. 1. Gustaf Kosina 1907(?)

Dostupno na: http://www.sammlungen.hu-berlin.de/dokumente/173/
ALEKSANDAR BANDOVI
Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 3 (2012)
634
Nijedan od pomenutih autora nije objanjavao upotrebu koncepta kulture i
prve arheoloke kulture su uglavnom nosile nazive vrsta keramike i njiho
ve

dekoracije: kultura linearne keramike (Bandkeramik), kultura vrpaste keramike (Schnurkeramik), ili su dobijale naziv po eponimnim lokalitetima (Meinander 1981). Meutim, posebno je instruktivno videti koliko je sporenja ve
poetkom XX veka bilo oko etnike pripadnosti luike kulture (Grnert
2002, 115).
Brus Triger je pretpostavio da su skandinavski arheolozi bili svesni e
tnografske upotrebe ovog koncepta kod nemakih antropologa (Trigger 2006,
233), meutim, ini se da je sama klasifikacija keramikih tipova i njihovo
pretapanje u arheoloke kulture, deo tadanjeg opteg trenda klasifikacije ljudskih populacija (Mos 2005, 41).
Naravno, postavlja se pitanje, koja je bila uloga Gustafa Kosine u sv
emu
tome?
Egzaktni arheoloki pristup
Gustaf Kosina (Sl. 1) je roen u Tilsitu (dananji Sovjetsk) 1858. u nekadanjoj Istonoj Pruskoj, kao drugi sin kolskog uitelja Hermana i Natali Kosine (Grnert 2002, 18-19; Klejn 2008, 313). Studirao je lingvistiku, istoriju i
geografiju, a doktorat iz lingvistike odbranio je 1881. kod Rudolfa He
ninga
(R. Henning) na univerzitetu u Strazburu sa temom O najstarijim pisani
m
spomenicima visokofranakog jezika (ber die ltesten hochfrnkischen
Sprachdenkmler) (Brather 2008, 320; Klejn 2008, 313; Grnert 2002, 2425). Sam se radije predstavljao kao ak lingviste Karla Milenhofa (K. Mllenhoff), ijim se stopama trebalo uputiti u potrazi za odgovorom na pitanje porekla i najstarijeg irenja Germana, pitanje dostojno ivotnog dela (Kossinna
1911b, 1). Dobar deo rada proveo je kao bibliotekar u Bonu, Haleu, Lajpcigu i
Berlinu, a 1894. godine intenzivnije je poeo da se bavi arheologijom
8
(Grnert 2002, 64). U meuvremenu, pokuavao je da se zaposli kao arheolog
i ostvari svoju profesuru ali to mu je uspelo tek 1902. godine, posle smrti Rudolfa Firhova, kada ga je zamenio na katedri za praistoriju Berlinskog univerziteta. Bio je osniva Nemakog drutva za praistoriju (1909), kasnije preimenovanog u Drutvo za Nemaku praistoriju, asopisa Mannus i neumorni borac protiv Rmlinge arheologa (arheologa koji su se bavili rimskim limes
om)
(Brather 2008, 324; Eggers 2010 [1959], 234).
U manifestnom predavanju odranom u Kaselu 1895. "Praistorijsko rasprostiranje Germana u Nemakoj" (Die vorgeschichtliche Ausbreitung der
8
"Ich begginne eindringliches Studium der vorgeschichtlichen Archologie"
(cit.
po Grnert 2002, 64).
GUSTAF KOSINA I KONCEPT KULTURE U ARHEOLOGIJI
, . . . 7. . 3 (2012)
635
Germanen in Deutschland) on je postavio temelje svojih shvatanja arheologije i postao jedan od prvih arheologa koji je poeo da primenjuje koncept arheoloke kulture. U istom predavanju se moglo videti sa kolikim arom je govorio o nemakoj "nacionalnoj praistoriji" i koliko je dubiozno shvatao
kon-

cept arheoloke kulture (Kossinna 1896). Za njega je jedno od glavnih pitanja

bilo: "Gde mi u dananjoj Nemakoj u praistorijskom vremenu imamo posla
sa Germanima, a gde sa ne-Germanima?" (Kossinna 1896, 1). U nastavku,
oslanjajui se na Montelijusa koji je dokazao da su Germani od neolita iveli
u Skandinaviji, Kosina se suprotstavio onim arheolozima koji su kulturna strujanja (Kulturstrmungen) tumaili geografski umesto, kao to je to on uinio,
etnografski. Za Kosinu, ubedljivi primeri "o etnografski strogo ogranieni
m
kulturama (ethnograpisch streng umgrentzen Kulturen) su germanska kultura
Seobe naroda, tj. petog i estog veka, i slovenska kultura sedmog i vekova koji slede" (Kossinna 1896, 2). Potrebno je ii od poznatog ka nepoznatom
, te
tako retrospektivnim metodom Kosina postojbinu Germana stavlja u oblasti
Meklenburga, lezvig-Holtajna, Jitlanda, danskih ostrva i june vedske, a ta
granica u bronzanom dobu jasno je izdvojena megalitima, koje shvata kao etnografsku granicu (Kossinna 1896, 13-14). "Rasprostiranje specifine nordijske kulture bronze", pisao je Kosina, "istovremeno je rasprostiranje Germana"
(Kossinna 1896, 11). Ostalo mu je samo da zakljui:
"Nemaki narod i nemaka kultura, u svojoj snanoj nadmonosti, nemaju potrebe
da, radi podrke daljem rasprostiranju ili osiguranja svog postojanja, po
seu za titulom posednika hiljadugodinje praistorije, kao to su to uinile druge nacij
e silujui
istorijske injenice. Nas Nemce, a sa nama i sve lanove germanskih plemena moe to
ispuniti ponosom i moramo se diviti snazi malog nordijskog pra-naroda
(Urvolkes)
kada vidimo kako su njegovi sinovi u prastarom dobu i iskonu osvojili itavu Skand
inaviju i Nemaku, a u srednjem veku proirili se po Evropi, u novijem v
remenu po
dalekim delovima sveta" (Kossinna 1896, 14).
Kosina je ovu lekciju koju je predstavio pred Nemakim drutvom za antropologiju shvatao vrlo ozbiljno i inilo mu se da dolazi do kljune prekretnice poto je uveo "novu metodu egzaktnog arheolokog pristupa", to je rado
ponavljao (Kossinna 1902, 162; Kossinna 1911b, 2). Istina je bila sasvim drugaija, a izostala je reakcija njegovih kolega koju je toliko oekivao (Grnert
2002, 67-70). Trebalo bi napomenuti da je pojedine ideje preuzeo od svog zemljaka Ota Tilera (O. Tischler)
9
koji je, radei u Pruskoj, bio vrlo sklon da
pojedine regionalne razlike u materijalnoj kulturi objasni etniki (Veit
2002,
44; Klejn 2008, 313; Eggers 2010 [1959], 201). Inspiraciju za kulturni kontinuitet stanovnitva na podruju dananje Nemake i Skandinavije, Kosina je
9
Tiler je svakako poznatiji kao neko koje uspostavio hronoloku podelu latenske
kulture i to na: stariji, srednji i mlai laten.
ALEKSANDAR BANDOVI
Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 3 (2012)
636
svakako naao u radu Oskara Montelijusa
10
O imigraciji naih predaka na sever (ber die Einwanderung unsere Vorvter in den Norden) i njegovoj krilatici da "kulturni kontinuitet pokazuje kontinuitet stanovnitva" (cit. po Kossin-

na 1911b, 8; Grunnert 2002, 74; Eggers 2010 [1959], 209-210).

Isto tako, poznanstvo sa Alfredom Geceom (A. Gtze), prvim kolovanim
praistoriarem u Nemakoj, sigurno je ostavilo traga. Egers je opisao Geceove
i Kosinine etnje i razmenu ideja posle sastanaka Nemakog antropolokog
drutva (Eggers 2010 [1959], 208), a Gece je verovatno prvi arheolog ko
ji
upotrebljava izraz Kulturprovinz (kulturna oblast, provincija) koji e kas
nije
Kosina preuzeti (Gtze 1896). Gece je poredio artefakte u oblastima "nor
dijske" i "tirinke" kulture analizirajui mogue pravce trgovine, a to je pokuao
ilustrovati kartom (Gtze 1896, 352). Ovaj inovativni metod kartiranja nalaza
uveo je zapravo Firhov nekoliko godina ranije (1871), kroz komisiju ko
ja se
bavila tipolokim razvrstavanjem nalaza i njihovim geografskim rasprostiranjem (Typenkartenkommission der Deutschen Anthropologischen Gesellschaft) (Kossack 1999, 31-32).
Raanje ideja kulture u delu Gustafa Kosine uglavnom se povezuje sa "kolom kulturnih krugova" (Kulturkreise) i njenim osnivaem Fridrihom Racelom
(Jones 1997, 46; Arnold 1990, 464). U Anthropogeographie (Antropogeografija) i Vlkerkunde (Etnologija), Racel je prouavanje geografije povezao s
a
fizikom antropologijom i etnologijom, tvrdei da je kroz primenu ovog metoda mogue utvrditi odnose izmeu naroda, uzimajui u obzir njihove antropoloke karakteristike i etnografski materijal (Bunzl 1996, 42). Specifina materijalna kultura, po njemu, predstavlja jasan trag odreenih populacija, a njena
rasprostranjenost govori o kretanju tih istih populacija.
11
Ipak, Kosina nigde ne
citira Racela
12
niti ostale nastavljae Racelovih uenja, kao to su Leo Frobenijus (L. Frobenius), Fric Grebner (F. Graebner) ili Bernard Ankerman (B. Ankermann) (Grunnert 2002, 74). U tom smislu, "kolu kulturnih krugova", kao jedan
zaseban deo kulturne istorije, najbolje predstavlja austrijski arheolog
Osvald
Mengin, a ne Kosina, koji e tek u kasnijim radovima, posle Prvog svetskog rata,
10
"Kralj arheologije" ili "genijalni ampion" kako ga je zvao Kosina (Klejn 2008, 3
15;
Grunnert 2002, 185-190) nije se zadravao na etnikoj paradigmi. U Festschriftu povo
dom
Kosininog 60. roendana on je u manjem lanku u Mannusu smatrao da je z
apravo
Skandinavija domovina Germana ali ne i Indogermana: "Hier im Skandinavischen Nor
den
wir die Heimat der Germanen, aber nicht die Heimat der Indogermanen z
u suchen"
(Montelius 1918, 70). No, videti i Kosininu opasku (Kossinna 1919/20, 398)
11
Racel je pisao: "Zato to objekti nose peat ljudi koji su ih napravil
i. Mi prepoznajemo u njima, gde god da se pojave, ljude od kojih dolaze" (cit. po Kossack 1
999, 32).
12
Jedini pomen Racela na koji sam naiao u lanku Indogermansko pitanje j
e
upozorenje Racelu da geografija mora jo da ui, pogotovo od praistorijske arheologi
je

(Kossinna 1902, 162).

GUSTAF KOSINA I KONCEPT KULTURE U ARHEOLOGIJI
, . . . 7. . 3 (2012)
637
koristiti izraz "arheologija kulturnih krugova" (Kulturkreis-Archologie)
(Grnnert 2002, 74; Rebay-Salisbury 2011, 51-53; Veit 2002, 54).
13

Kultura narodi, posude, mape

Na kraju XIX veka, pitanje porekla Indoevropljana (Indogermana u nemakoj literaturi), bilo je jedno od velikih otvorenih pitanja lingvistike, ali i o
stalih
disciplina. Ukratko, sledbenici azijske teorije su traili pradomovinu (Urheimat)
na istoku, dok su sledbenici autohtonistike teorije traili poreklo na po
druju
dananje Evrope (Ex oriente lux versus Ex septentrione lux). Do 1880. g
odine
veina lingvista, arheologa i antropologa je bila ubeena u azijsko poreklo Indoevropljana, meutim, shvatanja se ubrzo menjaju (Massin 1996, 127-128). Ideja
da je Evropa prapostojbina Indogermana odgovara i generalnoj promeni pogleda na svet "varvara", od ijeg se porekla Nemci ali ni ostali Evropljani vie nisu
stideli (Marchand 1996, 152-187). Pre Kosine, pored ostalih, poreklo In
dogermana na podruju Evrope traili su, u Britaniji lingvista Robert Latam (R. Latham), u Austriji, samouki arheolog Matijas Muh (M. Much) i gimnazijski profesor, Karl Penka a u Nemakoj, lekar Ludvig Vilser (L. Wilser) (Grnert 2002,
104; Massin 1996, 127-128; Fetten 2002, 155).
Kosina je 1902. godine u pozitivistikom maniru pokuao da doprinese
ovoj debati u radu Indogermansko pitanje odgovoreno arheoloki (Die Indogermanische Frage archologisch beantwortet) (Kossinna 1902).
14
Arheologija je, po njemu, mogla prva da prui odgovor tamo gde su lingvistika ili kraniologija zatajile. Za razliku od ovih disciplina koje ne raspolau potr
ebnim
materijalom, pitanja rasprostiranja Indogermana i pitanja "praistorijske etnologije" (vorgeschichtlichen Ethnologie) su arheoloki opipljiva (archologisch
greifbar) (Kossinna 1902, 185, 216). Ozbiljno poljuljano mesto fizike antropologije, koja se zaista moe oceniti kao centralna meu disciplinama u N
emakoj (Massin 1996, 106-114), Kosina je nastojao da zameni arheologijom.
Kosina je samo obrnuo shvatanje tadanjih praistoriara da kulturni uticaji
dolaze sa juga u vidu prostiruih talasa (Ausbreitungswellen), tvrdei da umesto njih moemo videti vie sukscesivnih prodiranja Indogermana sa severa
(Kossinna 1902, 162, 212). Za njega su Indogermani bili preci Germana ili sinonim, ija je originalna postojbina bila istovetna (Massin 1996, 129). Kao to
13
I ajld je ranije, primetio ovu razliku izmeu Menginovih kulturnih krug
ova i
"klasinog" arheolokog koncepta kulture (Childe 2004 [1935], 42).
14
Neto ranije, iste godine, pojavila se knjiga Matijasa Muha, Postojbina
Indogermana u svetlu praistorijskih istraivanja. Klejn prenosi Kosininu otru reakc
iju i

optube na raun Muha da je plagijator (Klejn 2008, 316; Kossinna 1902, 162-163) , a
li
ni Muh mu nije ostao duan kako to Leo Klejn misli (Grnert 2002, 106).
ALEKSANDAR BANDOVI
Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 3 (2012)
638
je to kasnije eksplicitno objasnio: "Kao to su se Germani Seobe naroda kulturno i rasno obnovili, isto su uradili i nai i njihovi preci, Indoge
rmani centralne i Severne Evrope, 3000 godina pre njih" (Kossinna 1912, 19). O
vaj
aspekt njegovih shvatanja irenja kulture u vidu talasa i njenog obnavljanja tokom migracija, slae se sa Klejnovim vienjem njegovih metoda, koje on naziva "ekspanziona arheologija" ili "arheologija irenja" (Klejn 2008, 319).
U Indogermanskom pitanju Kosina obilato koristi koncept kulturnih grupa
(Culturgruppen), pri tom imenujui nekoliko njih (Nordisch-indogermanischen,
Bandkeramischer, Culturgruppe des Bernburger Typus itd.). Ipak, rasno pitanje
(Rassenfrage) ostaje u tom momentu otvoreno: "Suoeni smo sa dobro pozna
tom injenicom da narodi zaista odgovaraju kulturnim grupama, ali ovo ni
je
sluaj u neolitskom periodu sa razliitim rasama" (Kossinna 1902, 218).
Svoje metode u potpunosti je predstavio u knjizi od 30 strana, sa je
dnom
kartom, Die Herkunft der Germanen. Zur Methode der Siedlungsarcholgie
(Poreklo Germana. O metodu naseobinske arheologije). Upravo tu pie verovatno najcitiraniju reenicu u arheolokim publikacijama:
"Vodei princip, ija je tanost za ranoistorijska vremena oprobana hiljadu
puta,
uvek dokazivana ponovo, takoe vai za blisko ograniene kao i za dalje praistorijske
periode i pokazuje svoju valjanost, je sledei: Otro definisane arheoloke
kulturne
oblasti (Kulturprovinzen), odgovaraju u svim vremenima razliitim narodima i pleme
nima" i u nastavku "teritorije kultura su teritorije naroda (Kulturgebiete sind
Volksgebiete)" (a) "kulturne provincije odgovaraju plemenima" (Kulturprovinzen
sind
Vlkkerstmme) (Kossinna 1911b, 3-4, 17).
Kosina je koncept kulture i nacionalne praistorije tako stavio na centralno
mesto arheolokih istraivanja. Tipoloki metod je preuzeo od Montelijusa,
pri tom mnogo vie obraajui panju na samu tipologiju, nego na stratigrafiju
i zatvorene celine:
"Zajedno: tipoloki opis odreene kulturne grupe odreenog doba zajedno sa strogom hronolokom studijom majka-erka grupe (Mutter wie der Tochtergruppe),
to
jest, sledeom starijom i sledeom mlaom fazom posmatrane kulturne grupe: t
o su
bez daljnjeg plodovi nae naseobinske arheologije" (Kossinna 1911b, 17).
Tipologija predmeta mu je omoguavala da obrazuje vremenske horizonte,
a nakon toga da uz pomo "depozicije (Niederschlag) materijalne kulture
na
mapi" (Kossinna 1911a, 128) kartografski odredi (Sl. 2) pruanje odreenih
homogenih kultura i, to je jo vanije, i njihove granice (Veit 1989, 39). Meutim, esto je koristio samo jedan karakteristian predmet

15
ne bi li oznaio
njegovo geografsko rasprostiranje, tako razvijajui atomistiki pogled na kul15
Interesantno, on je takav pristup isprva kritikovao pozivajui na kontekst nalaza
(Kossinna 1902, 184).
GUSTAF KOSINA I KONCEPT KULTURE U ARHEOLOGIJI
, . . . 7. . 3 (2012)
639
turu (Brather 2008, 324; Klejn 2008, 316). Zbog toga su njegovi proti
vnici
16
njegove principe opisivali kao: "jedan narod, jedan lonac" (ein Volk, ein Topf)
(Klejn 2008, 316-317), dok je on sam imao svoje naine da se razrauna
sa
neistomiljenicima (Kossinna 1911b, 4-16; 1919/20)
17
. Moric Hernes (M. Hoernes), uticajni austrijski arheolog, je u asopisu Globus, osvrnuvi se na njegov lanak Indogermansko pitanje napisao:
"Ovo simplifikovano identifikovanje praistorijskih posuda sa istorijskim plemeni
ma odaje utisak jedne ale, jedne parodije; ali autor je tako svetaki ozbiljan. () J
edna kotana igla za njega je dovoljna da odredi njeno poreklo na severu; jedan par
narukvica sa Glasinca je za njega siguran dokaz da su se nosioci ove kulture preko
Bosne kretali ka Grkoj" (Hoernes 1903, 161-162).
Na drugom mestu je ironino komentarisao da e se u traganju za praistorijom Germana "uskoro doi do paleozooloke formacije" (cit. po Grnert 2002,
117).
Odgovarajui na kritike Hernesa, lingviste Ota radera (O. Schrader), istoriara Edvarda Majera (E. Meyer), u Herkunft der Germanen Kosina je prv
i
put obrazloio ta to podrazumeva pod kulturom:

"Ali da li sam ikada olako posude sa narodom identifikovao? Dakle, u neku ruku
su moji zakljuci bazirani na neadekvatnim osnovama? Nisam li naprotiv uvek razmatrao cele kulture u njihovoj oblasti pruanja i njihovom kretanju? Ovde pripada gr
obni
inventar, svaki put svojstven pogrebni obiaj, da li je humka ili ravan grob (Hgel
oder
Flachgrab) da li je ograen kamenom ili je cista (Steinkiste) itd. ukljuujui karakte
ristine priloge razliite oblike oruja, posua, nakita, posebno ilibara, ogrlica od koljk
(Muschelschmuck) itd., ak i najvie rasna pripadnost (Rassenzugehrigkeit). P
raistoriar tano zna koliko bogati kulturni sadraj (Kulturinhalt) se podrazumeva k
ada jedan
strunjak pomene prostu re Schnurkeramik, ali ne i laik" (Kossinna 1911b, 11).
No, ostalo je na njegovim uenicima Eriku Blumeu i Martinu Janu (M.

Jahn) da objasne njegovo shvatanje koncepta kulture uz pomo vie elemenata

(posude, orue, naselja) (Klejn 1988, 212). Njegov metod "naseobinske arheologije" (Siedlungsarcholgie), Blume je zvao "etnografska metoda" (Grnert
2002, 71).
16
Pored ostalih, njegovi kritiari su bili lingvista Oto rader, arheolozi
Moric
Hernes i Erazm Majevski (Erazm Majewski), i istoriar Edvard Majer (Grnert 2002,
115-124).
17
Kosina se u vrlo linom stilu razraunavao sa protivnicima. Morica Hernesa je
zvao "kompilator", "uenjak najsiromanijeg uma" (gedankenrmsten Gelehrten), a
kao i Oto rader, bio je bez ikakvog talenta (Kossinna 1911b, 9, 15).
Generalno je
koristio re diletanti pri osvrtu na svoje kolege (Kossinna 1902; 1911b).
ALEKSANDAR BANDOVI
Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 3 (2012)
640
Sl. 2. Oblast naseljavanja (Siedlungebeit) Germana, Kelta i Severno-Ilira (Nordi
llyrier)
tokom II perioda bronzanog doba (1750-1400 p. n. e.) i pruanje Germana od III do
V
perioda bronzanog doba (1400-750 p.n.e.) (Kossinna 1920, Tafel V.)
Ambivalentnost prema rasi je kratko trajala i to je bilo oigledno ve 1911. godine (Kossinna 1911b, 11). Njegova sledea knjiga iz 1912. godine Die deutsche
Vorgeschichte, eine hervorragend nationale Wissenschaft (Nemaka praistorija,
izrazito nacionalna disciplina) prodata je u nekoliko hiljada kopija, a osmo izd
anje bilo je sa predgovorom Alfreda Rozenberga (A. Rosenberg) (Marchand 1996,
185). Poznata je i njegova prepiska sa Ludvigom emanom (L. Schemann), ovekom koji je predstavio i popularizovao Gobinoove (A. de Gobineau) rasne teorije u Nemakoj (Veit 2002, 53; Grnert 2002, 117; Mos 2005, 75). Po Kosini,
u poreenju sa ostalim narodima Germani su posedovali "fizike, duhovne i
moralne kapacitete, visoko iznad svih evropskih nacija", a posle Prvog svetskog
rata, kada je prihvatio i doktrinu Hjustona emberlena (H. Chamberlain),
sve
ovo odnosie se na nordijsku rasu (Kossinna 1912, 18; Fetten 2002, 157).
Samo je nekoliko puta uestvovao na iskopavanjima, iako je obiao preko
300 lokaliteta. Njegov odnos prema iskopavanjima najbolje je objasnio K
arl
uhart (C. Schuchhardt), jedan od njegovih najveih rivala
18
. O poseti Kosine
i njegovog uenika Erika Blumea lokalitetu Rmerschanze kod Potsdama, zajedljivo je napisao da "opservacije na terenu nisu bile Kosinin posao" (cit. po
Eggers 2010 [1959], 224). Nasuprot tome, obilazio je ogroman broj muzeja po
18
O njihovom sukobu (Klejn 2008; Eggers 2010 [1959], 219-228; Grnert 2002,
174-184)
GUSTAF KOSINA I KONCEPT KULTURE U ARHEOLOGIJI
, . .
641

. 7. . 3 (2012)

itavoj Evropi, a njegov muzejski rad i poznavanje materijala su bili na zavidnom nivou (Grnert 2002, 81-82, 87, 95)
19
.
"Dogma" (Glaubenssatz), tako je njegov koncept nazvao kasnije Egers, iako je
priznavo njegove najvee domete u oblasti kartiranja nalaza (Eggers 2010 [1959],
239; Grnert 2002, 98). Dogmatinost je naroito oigledna u njegovom lanku
"Pobedonosno napredovanje mojih naunih pogleda kao rezultat moje naune
metode" (Das siegreiche Vordringen meiner wissenschaftlichen Anschauungen
als Ergebnis meiner wissenschaftlichen Methode) gde se razraunava sa arheolozima Rimsko-germanske komisije (Kossinna 1919/20). Rmlinge je izraz kojim
je Kosina pogrdno nazivao Karla uharta i itavu Rimsko-germansku komisiju
(Eggers 2010 [1959], 243). Podela meu nemakim arheolozima bila je na one
koji su prouavali rimsku Germaniju (Germania romana) i one koji su tragali za
Tacitovom slobodnom Germanijom (Germania libera) (Marchand 1996, 178).
Meutim, Kosina u svom nacionalistikom aru nije zaboravio mesto
Evrope (Olsen 2000, 38):
"Praistorija nas, meutim, ui upravo suprotno. Moemo ii koliko god elimo, do
neolitskog perioda i dalje, uvek smo zadivljeni evropskim kulturnim sta
dijumom
(Kulturhhe) u poreenju sa Orijentom, kao i centralno i severnoevropskom kulturom
unutar same Evrope. Uvek praistorija jasno prepoznaje kako su kulturni uticaji u
kamenom dobu prodirali, ne od Orijenta ka Evropi, i ne od June ka Seve
rnoj Evropi,
ve u oba sluaja u suprotnom pravcu" (Kossinna 1912, 17).
Herman najder (H. Schneider), profesor filozofije sa univerziteta u Lajpcigu, pokuao je da praistorijsku arheologiju predstavi kao nauku koja je spona izmeu istorije i prirodnih nauka. Po najderu, bilo bi korisno za rekonstr
ukciju
evropskih populacija u prolosti upotrebiti analogije sa Naturvlker.
20
Kosina
ovo, naravno, nije prihvatao jer analogije sa "prirodnim ljudima" osim u preneolitskom periodu nisu dolazile u obzir: "Evropska kultura i ono to je
van nje
(Aussereuropa): ovo su uvek bila dva vrlo razliita sveta" (Kossinna 191
1a,
128; v. i Grnert 2002, 245; Olsen 2002, 38). Ako se ve moraju praviti analogije, znatno je bilo bolje praviti analogije sa narodima u neposrednoj blizini:
"Ako traimo etnoloke paralele imamo ih mnogo bolje i verodostojnije kod onih
naroda Evrope koji su u velikoj meri jo uvek na praistorijskom stupnju
, pogotovo
kod itelja Istone ili June Evrope" (Kossinna 1911a, 129).
19
Na istom mestu Grnert pie o planiranoj poseti Beogradu i prepisci sa Milojem
Vasiem. Do posete nikad nije dolo, ali bi bilo interesantno saznati sad
raj tih
pisama (Grnert 2002, 81).
20
Naturvlker je izraz nastao meu nemakim antropolozima da oznai "prirodne
ljude", navodno bez istorije i kulture, koje su sretali u nemakim kolo
nijama (videti
Zimmerman 2001, 38).
ALEKSANDAR BANDOVI

Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 3 (2012)

642
Implikacije
() pobedi mojih ubeenja niko se ne bi radovao kao ja.
(Kossinna 1902, 216)
U irem kontekstu, Kosina je po mnogo emu bio nastavlja tradicije "patriotskog antikvarstva" (Vaterlndische Altertumskunde) kao to je to Ingo Vivjora (I. Wiwjorra) elegantno pokazao (Wiwjorra 1996). U Nemakoj, pod Vilhelmom II, elja da se ostvari ujedinjenje i "vaspitaju mladi Nemci, a ne
Grci ili
Rimljani" (cit. po Hamann 2002, 68-69) bila je simbolino predstavljena u Arminiju, pobedniku nad tri rimske legije u Teutoburkoj umi 9. g. n. e. U nameri
da glorifikuje ovu pobedu, skulptor Ernst fon Bandel je 1875. izgradio spomenik ovom voi Heruska, pored grada Detmolda (Hermannsdenkmal) (Veit 2002,
50; Wiwjora 1996, 165). Praistorija je tako postala mesto nacionalnog okupljanja. Meutim, ne bi trebalo zaboraviti da se to nije dogaalo samo u Nemakoj.
Svuda po Evropi uli su se povici za "nacionalnim praistorijama". Tako je Jozef
Pi, znatno pre Kosine, koristio "regresivni" metod ne bi li predstavio
kulturni
kontinuitet na podruju eke. Interesantno, Kosina je kritikovao ovo nacionalistiko angaovanje svog kolege (Grnert 2002, 233).
U toku Prvog svetskog rata Kosina je podravao ratnu propagandu
(Grnert 2002, 249-265), a koncept kulture je dobio jo jednu dimenziju. Paradigmatian je njegov susret sa general-feldmaralom Hindenburgom (P. von
Hindenburg), prilikom iskopavanja "germanske" nekropole u blizini Giickog
(Ltzen) u Poljskoj 1915. godine. Kosina mu je tom prilikom poklonio knjigu
Nemaka praistorija, i zabeleio Hindeburgove rei:
"Pri pogledu na ovu visokostojeu starogermansku (hochstehender altgermanischer) kulturu mora nam postati jasno, da moemo ostati Nemci samo ak
o su nai
maevi otri i naa mlade uvek spremna za odbranu" (cit. po Grnert 2002, 256).
Posle mira u Versaju i formiranja nove Poljske, publikovao je omanji
spis
pod nazivom Nemaka istona teritorija, prapostojbina Germana (Die deutsche
Ostmark ein Urheimatboden der Germanen) gde je koristio arheoloke podatke
da bi potvrdio Nemake zahteve na deo Poljske teritorije (Arnold 1990,
467;
Klejn 2008, 323). Koncept kulture i njegova "naseobinska arheologija" s
u mu
omoguili da se pozove na istorijsko pravo Nemaca na odreenu teritoriju.
Nije potrebno objanjavati kako su nacisti prigrlili njegovo uenje, u momentu kada je arheologija ula "u sve sfere ivota" (Hamann 2002, 72, 110).
On sam nije doekao nacistiku vladavinu, mada je pred kraj ivota postao
simpatizer nacistike partije (Grnert 2002, 306-312).
Da stvar bude jasnija, isto to se dogaalo i u Poljskoj gde je Jozef Kostevski (Jzef Kostrzewski), koji je inae bio Kosinin uenik, koristio sline metode sa manjim modifikacijama, ne bi li doao do predaka Slovena koje je nalaGUSTAF KOSINA I KONCEPT KULTURE U ARHEOLOGIJI
, . . . 7. . 3 (2012)
643
zio u bronzanom dobu tj. luikoj kulturi. Kostevski je poistoveivao arheoloku kulturu i etnos, ali je u isto vreme smatrao da arheoloke kulture mogu
pokazati razne stupnjeve u evoluciji etnosa (Raczkowski 1996, 204).
Zbog toga trebalo bi se zapitati nad reima Stivena enana (S. Shennan):

"U svojoj ulozi indikatora etniciteta, arheoloke kulture su imale i nas

tavljaju da
imaju politiku ulogu kao opravdanje modernih grupa na teritoriju i uticaj" (Shenn
an
1989, 6).
Jo jedno je potrebno naglasiti. Njegovim savremenicima koji su ga kriti
kovali nije smetalo traganje za poreklom Geramana i Indogermana, ve minimalistiko poimanje kulture. Ideje da kultura reprezentuje etnos, i da u
z pomo arheologije moemo doi do etnikih zajednica u praistoriji esto se pojavljuju iznova i iznova u razliitim sredinama (Grnert 2002, 347).
Ideju o kulturama i kulturnim grupama, preuzeo je i australijski arheo
log
Vir Gordon ajld direktno iz nemake arheologije, odnosno od Gustafa Kosine, kako je kasnije sam naglasio (Childe 2004 [1953], 145). I njega su, kao i
Kosinu, vodili isti motivi "da pronae kolevku Indoevropljana i identifik
uje
njihovu primitivnu kulturu" (Childe 2004 [1958], 191). ajld je u poetku
hvalio metodu "naseobinske arheologije" (Veit 2002, 39), ali je ubrzo p
ostao
svetan politikih implikacija koje su se izrodile. Iste godine (1933) kada naputa Drutvo za Nemaku praistoriju (Grnert 2002, 336), u lanku "Da li je
praistorija praktina?" suprostavio se poistoveivanju rase i kulture:
"Drugim reima, u praistoriji, kao to je to oigledno i danas, kultura je bila nezavi
sna
od rase, i nije bila stvar biolokog naslea ve drutvene tradicije" (Childe 1933, 417)
.
ajld je kulturu doivljavao kao opaajnu kategoriju, pa e 1935. dati njenu iru definiciju:
"Kultura nije a priori kategorija elaborirana u uenjima filozofa i onda nametnuta
spolja arheolozima. Kulture su vidljive injenice. () Interpretacija opaajnog
fenomena je dopunjena etnografijom. Osobine kulture se tako zajedno pokazuju arheolo
zima zato to su delo jednog naroda, prilagoene svom okruenju, osvedoene zajednikim iskustvom; one zato iskazuju individualnost ljudske grupe sjedinjene
zajednikom drutvenom tradicijom" (Childe 2004 [1935], 27-29).
U tom trenutku, ajld se i dalje nije razlikovao od Kosine. Strgnuvi rasistiki pokrov, on je samo uinio koncept arheolokih kultura prihvatljivijim. Upravo zahvaljui njemu, kulture su poele svoje prostiranje irom arheolokih krugova. Ogroman uticaj koji je ajld imao na svetsku arheologiju potvren je reima: "praistorija je i dalje u razgovoru sa ajldovim duhom" (Sherrat 19
89,
185).
ALEKSANDAR BANDOVI
Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 3 (2012)
644
Zakljuak
Zato nam je potreban ovaj osvrt? Osvrti na istorije arheologije uvek polaze od razliitih pristupa i imaju pred sobom razliit cilj (Babi 2011). A

ko
shvatimo istorije arheologije kao stablo koje ima bezbroj grana, na do
brom
smo putu, ali to nam nee rei nita o postojanju paralelnih tokova od samog
nastajanja discipline. Reima "antikvarstvo nije konvecionalno umrlo sa pojavom arheologije kao discipline" (Murray and Evans 2008, 3), moemo dodati
da etnika paradigma i upotreba koncepta kulture kao zamene za etnos, n
ije
umrla sa Kosininom smru.
Posle Drugog svetskog rata, u Nemakoj se udaljavanje od etnike paradigme i povlaenje u faktografiju, prevashodno zbog politike upotrebe Kosininih metoda (koje je on tokom svog ivota rado koristio), obino oznaava
kao Kossinna-Trauma ili Kossinna sindrom (Brather 2008, 327; Grnert 2002,
344). Meutim, arheoloka kultura, kao jedan navodno ideoloki osloboen
termin i dalje se upotrebljava (Veit 1989, 42-45).
U srpskoj arheologiji je bilo i ranije upozorenja na Kosinino naslee ( 1996, 12; Babi 2010a; 2011). Navodni kulturni kontinuitet populacija iz prolosti, i upotreba koncepta arheoloke kulture kao orua u teritorijalnim pretenzijama, samo su neki od primeenih istovetnih pojava
( 2011).
Ako je Kosina dao arheologiji prvu etniku paradigmu, inovacije koje je
uveo, preuzimajui ih iz tadanjih arheolokih krugova, postavljene su kod
njega kao jasno specifikovana, objedinjena metoda koje se drao itavog ivota. Mapiranje nalaza kao jedan od njegovih metoda moe se slobodno povezati sa Andersonovim (B. Anderson) prikazom mapiranja teritorija koje je uticalo na svest raajuih drava i njenih graana (Anderson 2006, 170-178). Na
istovetan nain, mapiranje ostataka iz prolosti uticalo je na arheologe i njihovu percepciju prolosti i prolih etniciteta. Osim toga, Kosina je verovao u zabludu o jedinstvu naroda, rase, jezika i kulture, koja vue svoje korene iz romantinog zanosa XVIII i XIX veka.
Kosina predstavlja najee pominjan primer nacionalistike i rasistike
arheologije ali kao to nas opominje Vivjora:
"(...) karakteriui Kosinu kao jedinstven simptom, kao sindrom, uticaj podjednako nacionalo i etnikih opredeljnih arheologa u Nemakoj tog vremena, nika
d nije
ozbiljno preispitan" (Wiwjora 1996, 182).
U tom smislu, valja jo jednom naglasiti da se Kosina nije razlikovao od evropskih arheologa svog vremena koji su bili zainetersovani za nalaenje svojih predaka, za velika pitanja i narative o poreklu nacija, rasa ili etnikih zajednica.
Na kraju, vraajui se na domai teren, dodao bih da se osvrt na Gustafa
Kosinu i njegovo korienje koncepta kulture, moe shvatiti i kao kritika onGUSTAF KOSINA I KONCEPT KULTURE U ARHEOLOGIJI
, . . . 7. . 3 (2012)
645
tolokog statusa koji disciplina ima u sadanjosti (cf. Hamilakis 2010b, 894).
Ako je arheologija, kao i koncept kulture, ugraena u modernost, onda n
am
podseanje na tokove i korienje ovog koncepta, na ono to zovemo fundamentima discipline, moe pomoi da sagledamo njeno mesto i ulogu koju je
imala ili ima, u izgradnji savremenih drutava.
Literatura
Anderson, Benedict. 2006. Imagined communities: reflections on the origin and sp
read

of nationalism. Revised edition. London: Verso.

Arnold, Bettina. 1990. The past as propaganda: totalitarian archaeology
in Nazi Germany. Antiquity 64: 464-478.
Babi, Staa. 2010a. Arheologija i etnicitet. Etnoantropoloki problemi 5 (1): 137-149
.
Babi, Staa. 2010b. Prolost kao Drugi Drugi kao prolost. Etnoantropoloki problemi 5 (2): 259-268.
Babi, Staa. 2011. emu jo istorija arheologije? Etnoantropoloki problemi 6 (
3):
565-577.
Brather, Sebastian. 2008. "Virchow and Kossinna. From the Science-Based
Anthropology of Humankind to the Culture-Historical Archaeology of Peoples". In Archives
,
Ancestors, Practices. Archaeology in the Light of Its History, eds. Nathan Schla
nger
and Jord Nordbladh, 317-334. New York: Berghahn Books.
Bunzl, Matti. 1996. "Franz Boas and the Humboldtian Tradition: From Volksgeist a
nd
Nationalcharakter to an Anthropological Concept of Culture". In Volksgeist as Me
thod and Ethic: Essays on Boasian Ethnography and the German Anthropolo
gical
Tradition, ed. George Stocking, 17-78. Madison: University of Wisconsin Press.
Childe, V. Gordon. 1933. Is Prehistory practical? Antiquity 7: 410-418.
Childe, V. Gordon. 2004 [1935]. "Changing Methods and Aims in Prehistory". In Fo
undation of Social Archaeology, Selected Writings of V. Gordon Childe, eds. Thomas
,
C. Patterson and Charles E. Orser Jr., 25-44. Walnut Creek, CA: AltaMira Press.
Childe, V. Gordon. 2004 [1953]. "The Constitution of Archaeology as a Science".
In Foundation of Social Archaeology, Selected Writings of V. Gordon Childe, eds. Thomas
, C.
Patterson and Charles, E. Orser Jr., 191-197. Walnut Creek, CA: AltaMira Press.
Childe, V. Gordon. 2004 [1958]. "Retrospect". In Foundation of Social
Archaeology,
Selected Writings of V. Gordon Childe, eds. Thomas, C. Patterson and
Charles, E.
Orser Jr., 139-154. Walnut Creek, CA: AltaMira Press.
Diaz-Andreu, Margarita. 1996. "Constructing identities through culture: the past
in the
forging of Europe". In Cultural identity and archaeology: the construction of Eu
ropean communities, eds. Paul Graves-Brown, Sian Jones and Clive Gamble,
48-61.
London: Routledge.
Eggers, Hans J. 2010 [1959]. Einfhrung in die Vorgeschichte. Seschte Auflage. Ber
lin:
Scripvaz.
Fetten, Frank G. 2002. "Archaeology and anthropology in Germany before
1945". In
Archaeology, Ideology and Society. The German Experience (Second edition
), ed.
Heinrich Hrke, 143-182. Frankfurt am Main: Peter Lang.
ALEKSANDAR BANDOVI
Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 3 (2012)
646

Gtze, Alfred. 1896. "ber neolithischen Handel". In Festschrift fr Bastian

zrn 70.
Geburtstag, 339-353. Berlin: Dietrich Reimer.
Grnert, Heinz. 2002. Gustaf Kossinna (1858-1931). Vom Germanisten zum
Prhistoriker. Ein Wissenschaftler im Kaiserreich und in der Weimarer Rep
ublik,
Vorgeschichtliche Forschungen 22. Leidorf: VML Verlag Marie.
Hamilakis, Yannis. 2010a. "From Ethics to Politics". In Archaeology and Capitali
sm
From Ethics to Politics, eds. Yannis Hamilakis and Philip Duke, 15-40.
Walnut
Creek, CA: Left Coast Press.
Hamilakis, Yannis. 2010b. Review of Archives, ancestors, practices: archaeology
in the light of its history, eds. Nathan Schlanger and Jord Nordbladh. Antiquity 84: 89
3-894.
Hamann, Henning. 2002. "Archaeology in the Third Reich". In Archaeology, Ideology
and Society. The German Experience (Second edition), ed. Heinrich Hrke, 67-142.
Frankfurt am Main: Peter Lang.
Hoernes, Moriz. 1903. Prof. Dr. Gustaf Kossinna: Die indogermanische Fr
age
archologisch beantwortet. Globus 83. nr.10: 161-162.
Jones, Sian. 1997. Archaeology of ethnicity. London: Routledge.
Klejn, Lev S. 1988. Arheoloka tipologija. Ljubljana: KUC Filozofska fakulteta.
Klejn, Leo. 2008. "Gustaf Kossinna (1858-1931)". In Histories of Archaeology, ed
s. Tim Murray and Christopher Evans, 312-327. Oxford: Oxford University Press.
Kossinna, Gustaf. 1896. Die vorgeschichtliche Ausbreitung der Germanen i
n
Deutschland. Zeitschrift des Vereins fr Volkskunde 6: 1-14.
Kossinna, Gustaf. 1902. Die indogermanische Frage archologisch beantwortet. Zeits
chrift fr Ethnologie 34: 161-222.
Kossinna, Gustaf. 1909. Zum Geleit. Mannus I: 1-3.
Kossinna, Gustaf. 1911a. Anmerkungen zum heutigen Stand der Vorgeschichtsforschu
ng.
Mannus III: 127-130.
Kossinna, Gustaf. 1911b. Die Herkunft der Germanen; zur methode der Siedlungsarc
hologie. Wrzburg: Curt Kabitzsch.
Kossinna, Gustaf. 1912. Die deutsche Vorgeschichte, eine hervorragend nationale
Wissenschaft. Mannus IV: 17-19.
Kossinna, Gustaf. 1919/20. Das siegreiche Vordringen meiner wissenschaftl
ichen
Anschauungen als Ergebnis meiner wissenschaftlichen Methode. Mannus 11/12
:
396-404.
Kossinna, Gustaf. 1920. Die Herkunft der Germanen; zur methode der Sie
dlungsarchologie, 2. Auflage. Leipzig: Curt Kabitzsch.
Kossack, Georg. 1999. Prhistorische Archologie in Deutschland im Wandel d
er
geistigen und politischen Situation. Mnich: Bayerische Akademie der Wissenschaften.
Kroeber, Alfred and Kluckhohn, Clyde. 1952. Culture: A Critical Review of Concep
ts and Definitions. Harvard University Peabody Museum of American Archeology and
Ethnology Papers 47. New York: Random House, Inc.

Murray, Tim and Evans, Christopher. 2008. Introduction to Histories of

Archaeology,
eds. Tim Murray and Christopher Evans, 1-12. Oxford: Oxford University Press.
Marchand, L. Suzzane. 1996. Down from Olympus. Archaeology and Philhell
enism in
Germany, 1750-1970. Princeton, NJ: Princeton University Press.
GUSTAF KOSINA I KONCEPT KULTURE U ARHEOLOGIJI
, . . . 7. . 3 (2012)
647
Massin, Benoit. 1996. "From Virchow to Fischer. Physical Anthropology a
nd Modern
Race Theories in Wilhelimen Germany". In Volksgeist as Method and Ethic: Essays
on Boasian Ethnography and the German Anthropological Tradition, ed. Ge
orge
Stocking, 79-154. Madison: University of Wisconsin Press.
Meinander, C. Fredrik. 1981. "The concept of culture in European archa
eological
literature". In Towards a history of archaeology, ed. Glyn Daniel, 100-111. Lond
on:
Thames and Hadson.
Montelius, Oscar. 1918. Die Vorfahren der Germanen. Mannus X: 64-70.
Mos, Dord. 2005. Istorija rasizma u Evropi. Beograd: Slubeni glasnik.
Olsen, Bjrnar. 2002. Od predmeta do teksta. Beograd: Geopoetika.
Raczkowski, Wlodzimierz. 1996. "Drang nach Westen?: Polish archaeology and natio
nal identity". In Nationalism and archaeology in Europe, eds. Margarita
DazAndreu and Timothy Champion, 189-217. London: UCL Press Westview Press.
Rebay-Salisbury, Katharina. 2011. "Thoughts in circles: Kulturkreislehre
as a hidden
paradigm in past and present archaeological interpretations". In Investi
gating
Archaeological Cultures, eds. Benjamin Roberts and Marc Vander Linden,
41-59.
New York: Springer.
Shennan, Steven. 1989. Introduction to Archaeological Approaches to Cultural Ide
ntity,
ed. Steven J. Shennan, 1-32. London: Unwin Hyman.
Sherratt, Andrew. 1989. Vere Gordon Childe: archaeology and intellectual history
. Past
and Present 129: 151-185.
Sommer, Ulrike. 2008. "Choosing Ancestors. The mechanisms of Ethnic Ascription i
n
the Age of Patriotic Antiquarianism (1815-1859)". In Archives, Ancestors, Practi
ces.
Archaeology in the Light of Its History, eds. Nathan Schlanger and Jord Nordblad
h,
233-245. New York: Berghahn Books.
Stocking, George. 1966. Franz Boas and the Culture Concept in Historical Perspec
tive,
American Anthropologist, New Series, Vol. 68. No. 4: 867-882.
Thomas, Julian. 2004. Archaeologys Place in Modernity. Modernism/modernity
, Volume 11, Number 1: 17-34.
Todorov, Cvetan. 2010. Strah od varvara. Loznica: Karpos.
Trigger, Bruce. 2006. History of archaeological though (2
nd
edition). Cambridge:
Cambridge University Press.

Veit, Ulrich. 1989. "Ethnic concepts in German prehistory: a case study on the r
elationship
between cultural identity and archaeological objectivity". In Archaeologi
cal Approaches to Cultural Identity, ed. Steven J. Shennan, 35-56. London: Unwin Hyman
.
Veit, Ulrich. 2002. "From Nationalism to Nazism. Gustaf Kossinna and his concept
of a
national archaeology". In Archaeology, Ideology and Society. The German
Experience (Second edition), ed. Heinrich Hrke, 41-66. Frankfurt am Main: Peter Lang.
Wells, Peter. 2001. Beyond Celts, Germans and Scythians. London: Duckwo
rth Publishers.
Wiwjorra, Ingo. 1996. "German archaeology and its relation to nationalism and ra
cism".
In Nationalism and archaeology in Europe, eds. Daz-Andreu Margarita and
Timothy Champion, 164-188. London: UCL Press Westview Press.
Zimmerman, Andrew. 2001. Anthropology and Antihumanism in Imperial Germa
ny.
Chicago: University of Chicago Press.
ALEKSANDAR BANDOVI
Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 3 (2012)
648
* * *
,
. 1996.
,

, . 11: 9-19.
,
. 2011.
.
-
. 6 (3): 579-594.
,
. 1891.
.
, ,
, 29, 113, 114, 115. 116-: 219-238.
Al eksandar Bandovi
National Museum, Belgrade
Gust af Kossi nna and t he Concept

of Cul t ure i n Archaeol ogy

The paper analyses the role of the German archaeologist Gustaf Kossinn
a
in the formation of the idea of archaeological culture. Often this co
ncept is
taken as an unquestionable given and Kossinnas life and work have been
presented as an exception in the European archaeology, but it may be
much
more productive to consider it as "the tip of an iceberg". It is argued that the
simplified concept of ethnicity and the search for its reflections in
the
archaeological record have long become commonplace of the discipline, a
nd
considered almost irreplaceable in the local archaeological community.
Key words: Gustaf Kossinna, archaeological culture, ethnicity, nationalis
m,
racism, history of archaeology

Gust af Kossi nna et

l e concept

de cul t ure en archol ogi e

En analysant le rle de larchologue allemand Gustaf Kosina de la fin du

XIXe et du premier tiers du XXe sicle dans la naissance de la notion
de la
culture archologique, nous entendons souligner sa ralit incontestable. La
vie et luvre de Kosina ont souvent t reprsentes comme une exception
dans larchologie europenne, mais il est bien meilleur de les comprendre
comme le "sommet dun mont de glace". Les concepts simplifis dethnicit et
de la qute de celle-ci dans les matriaux archologiques, sont aujourdhui
devenus des lieux communs de la discipline, et en milieu local un paradigme
pratiquement irremplaable.
Mots cls: Gustaf Kossinna, culture archologique, ethnicit, nationalisme,
racisme, histoire de larchologie
Primljeno / Received: 31. 05. 2012.
Prihvaeno / Accepted for publication: 10. 07. 2012.