1.

27
KAKO POSTATI BOGAT?
U rukama drite jednu od najdinaminijih knjiga sveta. Ova knjiga vam otkriva
isproban i dokazan
nain da postanete bogati. Ilustrovae vam praktinu primenu i postai vas da jo
danas ponete sa
ostvarivanjem vaih snova. Doarae vam arobnu snagu, onu koja je u stanju da
nagoni oveka i da ga
povede u njen svet bogastva i sree.
O kakvoj se snazi radi koja oveku daruje veliku mo, dok drugi itavog ivota ostaju
neuspeni i bez
ikakve anse? ta je klju za reavanje svih ivotnih problema i ta vodi du
prepreka okrutna
stvarnosti ivota i dananjice, sve do ostvarenja najslaih snova, dok ostali ine
oajnike napore
borei se bezazleno i neuspeno. Nije lako doi do otkria jedne od najveih tajni
ovekovog ivota.
Meutim nije ne mogue. Posmatranjem onih ljudi, koji su lino iskoristili ovu tajnu
prvi korak je
uinjen. Sledei stepen bi predstavljao prikupljanje velikog broja primera da bi se
dolo do
optevaeih zakonitosti.
"KAKO POSTATI BOGAT" vam svakako otkriva tajnu u potpunosti sluei se pri tome
upravo tim
osnovnim znaenjem i najnovijim saznanjima.
Konano je iznaen jedan doista pouzdan metod da prevaziete sve prepreke koje
se suprostavljaju
ostvarenju vaih planova i u krajnjoj liniji uspeha. Budite svesni da je dinamina
snaga ovog dela u
stanju da preokrene ceo va ivot.

Uskoro ete saznati zato odreeni ljudi uspevaju da zgrnu novac i dotaknu sreu, a
vi moete postati
jedan od njih.
Svako poglavlje e vas obogatiti za jedno saznanje za jednu tajnu koja je
stotinama ljudi donela
ogromno bogastvo.
Na osnovu njihovog individualnog, a i sveukupnog iskustva, steknutog
dugogodinjom analizom
sproveden je naunoistaivaki rad za sve one koji nemaju vremena i mogunosti za
prouavanje >PUTA DO BOGASTVA<. Postavljeni zadatak je ustvari leao u tome da
se dokae
nepograivost dobivene magine formule i njena praktina primena na osnovu
brojnih primera iz
razne profesije i svukupnog ivota i rada. Interesantan je aspekat da ove metode
moe takoe da ubrza
proces obrazovanja u kolama i na univerzitetima.
Istinite prie 500 najbogatijih ljudi od kojih smo mi za vas izabrali najinteresantnije
dokazuje
zapanjujuu delotvornost ove tajne.
Saoptiemo vam na primer zapanjujuu priu o mladom oveku, koji je sam smislio
i ostvario jednu
od najveih metalurkih kompanija u svetu.
Gosp. arls vab iskoristio je svoju veliku priliku, primenio metod i stekao bogastvo
vredno oko 600
mil. Dolara. Ovakve injenice otkrivaju pretpostavku da i vi morate neto ostvariti,
samo ako ste svesni
ta uopte elite. Na hiljade ljudi dolo je do ovog saznanja i iskoristilo to, kao to se
i oekivalo. Mnogi
ljudi su dakako stekli veliko bogastvo primenom ovih iskustava. Drugima opet je ovo
pomoglo u
potrazi za harmoninim ivotom u porodici.

2. 27
Don Mos, kroja iz Kanade iskusio je mo ove formule na sopstvenoj koi ba kada
mu je radnja bila
pred steajem. Nakon kratkog vremena ostvario je viestruku dobit.
Tajnu je saznao i gosp. Greg Vajt iz Dalasa.
Dostigao je "unutranju spremnost" dovoljnu da odustane od svog zanimanja i upie
studije prava.
Tajna govori svakome ko je slua
Ako ste ikada delovali obeshrabreno, probleme reavali samo ukoliko ste prvo sami
sebe prebrodili,
ako ste ulagali velike napore, a pored svega ostali bez ikakvog uspeha, ako ste
bolesni ili fiziki
hendikepirani, tada dopustite da ova knjiga za vas donese spas.
Nekadanji predsednik SAD, nosilac Nobelove nagrade za mir, Vudrov Vilson
primenio je ovu formulu
u odluujuim trenutcima I Sv. Rata i spakovao ju je u borbene raneve svakog od
svojih boraca na
frontu.
Ako ste spremni da prihvatite ovu tajnu, to je za vas ve pola puta do uspeha. Zbog
toga ete otkriti i
drugu polovinu, im je vae oko zapazi.
MISLI SU DELA
Snaga koja nas vodi ka uspehu je snaga naeg duha.
BUDITE UPORNI
Kako navesti sudbinu da potvrdi nae planove i elje? Istina je da su misli dela ta
vie mona dela
kada se odreena namera, izdrljivost i snana elja spoje i pretvore u bogatstvo ili
druge materijalne

vrednosti.
Ve podosta godina je od kada je N.T uoio da razmiljanje stvarno moe da vodi ka
bogastvu.
Do tog saznanja nije doao iznenednim otkrivanjem, ve postepeno. Snana elja da
postane poslovni
saradnik velikog Edisona sluila mu je za podstek.
Negov san se razlikovao od snova drugih ljudi u tome, to je N.T stvarno znao ta je
hteo. Hteo je da
radi sa Edisonom, ali ne za njega.
Kako je ostvario svoju elju, valja sa panjom posmatrati da bi se
dolodoboljegrazmiljanja
principakojivodido miliona.
Kada je ta elja, nazovimo je > impuls < dotakla njegovo razmiljanje, on nije bio u
stanju da deluje.
Dve prepreke jednostavno nije mogao da prevazie: Nije poznavao Edisona i nije
imao novaca za
voznu kartu do Nju Derzija. Veina ljudi u ovakvoj situaciji bi se razoaralo i
odustalo od svojih
ambicija.
Meutim za njega to nije bio obian san.

3. 27
Edison ga pogleda i...
Jednog dana N.T se pojavio u labaratorijama gosp. Edisona najavivi da je doao da
osnuje preduzee
sa pronalazaem.
Mnogo godina kasnije Edison je o prvom sastanku sa Barnsom rekao sledee:
>Stao je pred mene kao obina skitnica, ali njegovo lice je otkrivalo odlunost da
ostvari svoje namere ,

moje dugogodinje iskustvo sa ljudima nauilo me je da svako ko je spreman da da

sve od sebe,
bukvalno da pomeri nebo i zemlju da bi ostvario svoje elje, moe da doe do
uspeha. I stvarno sam
mu dao priliku za koju me je molio, jer sam uvideo da ga nikakva sila ne bi naterala
da se preda i
odustane od svoje namere. Kasniji dogaaji potvrdili su da sam ispravno odluio.<
Spoljni izgled mladia sigurno mi ne bi pomogao. Presudnu ulogu odigralo je
njegovo ubeenje.
N.T nije neposredno nakon razgovora sa Edisonom postao i njegov ortak. Isprva ga
je uzeo za pisara sa
stvarno oskudnim primanjem, meutim poetak je bio napravljen. Meseci su
prolazili. Nita se nije
desilo, to bi N.T-a svojoj elji pribliilo. Odluujui proces se zapravo razvijao unutar
njega. elja da
postane Edisonov ortak delovala je sve jae.
Psiholozi sa potpunim pravom tvrde da >unutranja spremnost prethodi eljenom
dogaaju<. N.T je
bio spreman za saradnju sa Edisonom, vie od toga, bio je odluan da odri svoju
spremnost sve do
ostvarenja svoje eje.
Nije on ni razniljao o tome da okrene svoje planove i postane estit trgovac. Sve
vrema je imao na
umu da je ovamo doao da sa Edisonom osnuje preduzee. Sebi je rekao:
>Ostvariu to, pa makar u
svojoj stotoj<. ovek je verovao u to.
Mogue je da mladi N.T nije ni slutio da e njegova odlunost pobediti svaki otpor
koji mu se
suprostavljao i da e mu sa velikom sigurnou pruiti priliku da ostvari svoj cilj.
Prilika je dola na sporedna vrata

N.T je dobio priliku, a ona ne samo da je imala sasvim drugi obilk, nego je dola iz
potpuno drugog
pravca.
To je jedna od igara, koju srea sa posebnom pristrasnou sa nama igra. Pakosno je
meutim, kada se
srea uunja na sporedna vrata, i to esto preobraena u nesreu ili privremeni
poraz. Moda je to i
razlog zato mnogi pravu priliku propuste.
U ti vreme je upravo na tritu izala Edisonova nova tvorevina diktafon. Niko od
trgovaca nije bio
zadovoljan, sumljali su da li e se dobro prodavati.
N.T je meutim znao da bi on taj aparat prodao. Predloio je to Edisonu, a potom mu
je i pruena
prilika.
Uspeo je da proda spravu. Poto su rezultati prodaje ve bili nadmaili sve tadanje
rekord, stekao je
jednostavno pravo za prodaju tih aparata na celokupnoj teritoriji SAD.

4. 27
Svoje ogromno bogastvo N.T moe da zahvali upravo ovom poslu. Uoio je da
primena odreenih
pravila moe da pretvori impuls jedne zamisli u materijalnu dobit i dokazao istinu
poslovice da
razmiljanje gomila bogastvo. Odpoeo je sam, bez srestava, samo sa saznanjem o
svom cilju i
bezuslovnom odlunou da do kraja istraje.
ovek koji se prerano predaje
Jedan od nejveih uzroka neuspeha je upravo to da se ovek, ve prvim porazom
obeshrabljen,
predaje. Niko ne ostaje poteen od ove opake napasti.

Neki roak gosp. Darbija, zanet u danima zlatne groznice, uputio se na zapad da
kopa blago i postane
bogat. Oigledno je da nikada do tada nije uo da se idejama moe vie zlata
zaraditi, nego to je u
zemlji skriveno.
Ogrniio je teritoriju i odpoeo posao. Nakon vie nedelja mukotrpnog iskopavanja
napori su bili
nagraeni kad je konano naao zlatnu ilu. Ali za njenu eksploataciju bile su
potrebne maine.
Maskirao je pronalazite i pourio kui u Viliamsburg. Tamo je svojoj rodbilni i
susedima ispriao o
svom pronalasku. Svi su uestvovali u nabavci potrebnih maina koje su poslate za
Kolorado. Gosp.
Darbi i izvesni roak u meuvremenu su se vratili u rudnik. Prvi uzorci su ve
pokazali da su stvarno
naleteli na jednu od najbogatijih pronalazita Kolorada. Eksploatacija od samo
nekoliko dana bi bila
dovoljna za otplatu pozajmljenog kapitala.
Darbijeve nade su svakim danom rasle sve vie i vie. Ali upravo tada se desilo:
izvor je presuio, zlato
nestalo a time i njihova nada isezla.
Oajniki su dalje kopali bez ikakvog uspeha. ila je beztraga nestala. Konano su
odluili da
odustanu od kopanja.
Za pregrt Dolara rasproda li su maine trgovcu starudijama i seli u voz za
Viliamsburg. Dotini
trgovac zainteresovao se kod ininjera strunjaka i saznao da je potraga njegovih
prethodnika bila zato
neuspena, to su oni oigledno uhodili pogrean trag.
Njegova izraunavanja su tvrdila da je ila morala biti udaljena samo jedan metar od
mesta gde su

Darbijevi sa kopanjem prestali.

Upravo tamo su je i nali. Trgovac dovoljno mudar da upita za savet strunjaka, iz
ile izvukao je zlata
u vrednosti od vie miliona Dolara.
Uspeh samo korak dalje od poraza
Tek mnogo godina kasnije gosp. Darbija su viestruko nagradila njegova stremljenja
kada je i on otkrio
da elja moe da se pretvori u zlato.
Do uverenja je doao u poslu zastupnika ivotnih osiguranja. Gorku i nezaboravnu
pouku je izvukao iz
greke, to je prevremeno odustao i sve to je primenio u svojoj novoj delatnosti.
Zakljuio je: >Jednom
sam odustao metar pred zlatnom ilom, ali u budie me nijedno NE nee spreiti da
svakom prodam
osiguranje.< Gosp. Darbi je jedan iz retke grupe zastupnika ivotnih osiguranja koji
godinje

5. 27
zakljuuju osiguranja u vrednosti od vie miliona Dolara. Toliku istrajnost moe da
zahvali iskustvu
koje je stekao za vreme dok je bio kopa blaga.
Devojica jaa od odraslog oveka
Nakon to se gosp. Darbi obogatio za diplomu > kole tekih uspeha< odluio se da
skupi iskustva iz
potrage za blagom. Ubrzo je on imao priliku da uestvuje u dogaanjima koji su za
njega bila jedan
dokaz vie da jedno NE ne mora biti konano.
Jednog popodneva pomagao je svom roaku oko prerade ita. Veliku farmu, koju je
roak posedovao
odravalo je grupa poljuprivrednih radnika crnaca.

Izneneda otvorie se vrata, lagano i tiho. Kroz njih se promoli malo dete, naime ki
jednog od radnika.
Moj roak je primeti i ree otrim glasom: >ta ti hoe?<
Mala mu skromno odgovori: >Mama hoe da joj poaljete 50 centi. <
Jo mi ti treba, brii odavde! <, uzvrati joj moj roak.
>Da, gazda,< ree ona, ali bez ikakvog ustupka.
Roak gosp. Darbija bio je toliko zauzet da dalje na nju nije obraao panju.
Kada ju je kasnije ponovo primetio, ona je jo uvek stajala na istom mestu, i on joj
uzviknu: >Zar ti
nisam rekao da bei kui? Hajde brzo, ili u uzeti bi u ruke! <
>Da, gazda,< odgovori mu devojica, ali ne pomeri se uopte sa mesta.
Roak sa ramena spusti vreu punu ita, uze tap i poe ka njoj. Darbiju zastade
dah.
Bio je siguran da e postati svedok nasilja. Dobro je poznavao roakai njegovu otru
narav. Kad
konano stade pred devojicu, ona mu se takoe priblii za korak dva, pogleda gore
u oi i uzviknu
punim glasom: >Mojoj mami trebaju 50 centi! <
Roak malo zastade i zagleda se u devojicu trajalo je to oko minut i spusti tap
dole. Jednom
rukom pretrai epove i dade joj pola Dolara. Devojica uze paru i provue se natrag
kroz vrata, ne
isputajui iz oiju oveka kojeg je upravo pobedila.
Kada je napustila prostoriju moj roak je potpuno klonuo. Spustio se na drveni
sanduk i vie od deset
minuta gledao u prazno, jo uvek zanesen zbog poraza koji je upravo doiveo. Gosp.
Darbi takoe je
razmiljao prvi put u ivotu je postao svedok toga, kako volja, pa makar i one male
crnkinje, moe da
pokori odraslog oveka.

Kako je uopte moglo doi do toga?

ta se to zbilo, kada je njegov roak izgubio svu svoju ustrinu i postao posluan
kao jagnje?
Kakva je to mo pomogla detetu u neobinom savlaivanju situacije?

6. 27
Da, ovakva i slina pitanja vrtela su se Darbiju kroz glavu, ali odgovor je pronaao
tek godinama
kasnije.
NE se pretvara u DA
Postavlja se dakle pitanje o kakvoj se to svemonoj snazi radi.
Odgovor lei u osnovnim principima prikazanim upravo u ovom delu.
Obuhvaeno je dovoljno pojedinosti i upustava za sveopte razumevanje. Sigurno
ete ne bilo kojem
mestu u prolasku kroz naslove i oblasti ovog dela doi do kljune ideje kada e te
biti u stanju da
osetite tu neodoljivu snagu. Sve zavisi samo os vas.
Gosp. Darbi je svakao uspeo da zakljui o emu se radi i da izvue itekako debelu
korist. Svaki put kada
bi potencijalni kupac hteo da me izbaci iz svog stana, a bez da sam sklopio posao,
pred sobom sam
ugledao devojicu sa njenim nebeskim oima, koje su izazovno bljetale. Sebi sam
rekao: >Mora
sklopiti ugovor!<
Najunosniji poslovi su mi uspevali uglavnom tada, kad je svemu prethodilo jedno
sigurno NE.
Iskustvo je prekinulo kolo sree za gosp. Darbija, dolo je do preobraaja u itavom
njegovom ivotu.
Znao je da izvue pouku, jer je doao do ispravne analize.

ta se meutim deava sa ovekom koji ne poseduje ni vreme niti je obdaren da u

potrazi za
saznanjima i uspehom moe da predvidi sve izvore greaka?
Kako nauiti umee koje nam kazuje kako da iskoristimo poraze kao odskonu dasku
za jednu sreniju
budunost?
Odgovor na ovo pitanje upravo lei pred vama.
Put ka uspehu otpoinje dobrom idejom
Odgovor dodue podrazumeva poznavanje osnovnih principa rada i razmiljanja (o
kojima e kasnije
biti re), ali uvek valja imati na umu da jedino vi samo moete doi do ovog reenja
koje je
najpogodnije za va ivot i vae potrebe.
Moe se desiti da samim itanjim, naizgled podsvesno doe ideja, plan ili pak cilj.
Meutim zapamtite sledee: Jedna jedina ideja je dovoljna da doete do cilja u
pitanju su samo
principi ramiljanja, a pred vama lei klju za njihovo razumevanje.
Uzmite ga slobodno i pokuajte da otvorite bravu neiscrpne raznice pametnih ideja
sakrivenih u vaem
duhu.
Pre no to pristupimo opisu osnovnih principa i metoda bila bi na mestu jo jedna
zapanjujua istina.
Naime, uvek kada se bogatstvo raa, ono se raa brzo i raskono. Pri tome se
postavlja pitanje, gde li
se samo ono skrivalo u svim ovim jalovima godina.

7. 27
Ova pojava je time zapanjujua, to obara teoriju da se bogastvo stie iskljuivo
dugogodinjim

upornim radom. Jedna od najveih slabosti oveka je da mu je re

NEMOGUE!
odmah pri ruci. Zapamtite ovo delo je napisano samo za one koji ele da saznaju
kako su drugi doli do
uspeha da bi sami to iskoristili, a pri tome su spremni da optimistiki i bezobzirno
prihvate navedena
upustva ponaanja, jer uspeh ume da se osmehne samo onima kojima je i jasan.
Dolazimo do razimea ovog poglavlja:
Zakljuili smo da svakom uspehu prethodi najmanje jedan poraz, a esto i vie.
Najjednostavnija, a i
logina reakcija je naravno odustajanje.
Upravo to veina i nas ini. Petsto najuspenijih ljudi SAD-a izjavljuje da najznaajniji
uspesi uslede
neposredno nakon takozvanog poetnog promaaja.
Neuspeh je ironian i mudar lupe. Najvee zadivoljstvo mu je da podmetne nekome
nogu pred uspeh.
ovek toliko oskudno obuen i bez ikakvih srestava kao N.T ipak moe da ostvari
uspeh, samo ako je
njegova elja dovoljno snana. to due se pravim putem kreete blii ste cilju.
Previe ljudi se
predaje, mada su samo na korak udaljeni od cilja. Nagrade nihovog rada ubiraju
tada drugi.
Jasan cilj nam je daje potrebnu snagu za ostvarenje rezultata.
>Nepogreiva odlunost< nam pomae da prebrodimo sve potekoe.
Ispravnim pristupom moe se ostvariti naizgled nemogue. Sem toga optimizam i
ivotnom energijom
moete odueviti druge ljude, sve dok se oni sami ne oslobode i ne pristupe
reavanju zadataka.
Sve to ovek moe da poveruje i shvati, to on moe i da ostvari.
OSNOVNI KORAK KA BOGASTVU: elja

Snovi postaju istina kada se elja pretvori u delo. Ko svoj ivot za velike darove moli,
ohrabruje ga samo da mu mnogo i dodeli.
Kad je pre 80 godina N.T u Nju Derziju iskoio iz eleznikog vagona za prevoz
stoke, izgledao je kao
prava skitnica, meutim njegovo razumevanje bilo je kraljevsko. Na putu ka
kancelariji Tomasa A.
Edisona itekako je u njemu proradila svest. Unapred je u sebi zamiljao situaciju, u
kojoj bi se suoio
sa Edisonom.
Namera nije bila samo jedna nada ili pak sanjarenje. Bila je to snana elja pored
koje je sve ostalo
izbledelo. Nekoliko godina kasnoje N.T je ponovo izaao pred Edisona u istoj toj
kancelariji.

8. 27
Njegova snana elja, taj osvajaki san se u meuvremenu bio ostvario: Postao je
Edisonov ortak. Di
uspeha je N.T doao samo zbog toga, to je pred oima imao jasan cilj, i to je
usmerio itavu svoju
snagu, vilju i odlunost, naime sve to je posedovao, u ostvarenju svoga plana.
Put bez povratka
Prolo je pet godina pre no to mu se pruila prilika. Okolina ga je smatrala
radnikom Edisonove
radionice, ali u svojoj mati on je od prvog dana bio Edisonov ortak. ( Ovo treba da
slui za primer
stimulativnom dejstvu nepokolebljive volje.)
Od svega ostalog N.T-u je ponajvie znailo cilj, koji je sebi namerio, stoga ga je i
ostvario. Kad je
krenuo za Nju Derzi,on se nije zadovoljavao time da Edisona samo zamoli za bilo
kakav posao, ne ,

rekao je sebi: Hou da se sastanem sa Edisonom i da mu saoptim da sam doao da

postanem njegov
ortak i da hou da osnujem preduzee.
Pogrean put bi bio da je razmoljao: Drau oi otvorene za neke druge prolike u
sluaju da ne
pronaem sreu u Edisonovoj organizaciji.
Bitno je da se on odluio za jedan cilj u ivotu i da je iza sebe sve mostove poruene
ostavio i svoju
budunost na jednu kartu stavio. Nije sebi zadrao mogunost povratka. Mogao je
da pobedi ili da
odustane zauvek poraen.
Vojskovoa koji je zapalio sopstvene brodove
Pre mnogo godina poznati vojskovoa prinuen da se uputi u borbu sa mnogo
brojnijim neprijateljima
ukrcao je svoju vojsku u brodove svestan svom porazu koji je znaio njegovo
potpuno unitenje.
Nakon dolaska u neprijateljske redove naredio je da se iskrca ratna oprema i zapale
brodovi. Pred
samu bitkuokupio je borce pred sobom i rekao: >Pogledajte kako samo plamen guta
nae brodove! Ako
budemo poraeni, ivi obalu napustiti ne moemo.
Nememo izbora pobeda ili smrt!<
Bitku su dobili.
ovek koji eli da pobedi mora biti spreman da za sobom zapali svoje brodove i
mora de se odrekne
mogunosti povratka. Samo na taj nain e se pobuditi snana elja u njemu, naime
neizbean
preduslov svakog uspeha.

9. 27

U jutro nakon velikog poara u ikagu bila se okupila mala grupa trgovaca u glavnoj
ulici i osmatrala
crne ostatke svojih robnih kua. Usledila je konferencija na kojoj se odluivalo o
tome, da li da se grad
ponovo izgradi ili da se pree na neko deugo mesto sa pogodnijom infrastrukturom
Osim jednog svi su odluili da napuste ikago. Trgovac koji je odluio da ostane
prstom je pokazivao
na ruevine svoje prodavnice i rekao: Gpspodo, upravo na tom mestu u sagraditi
najveu robnu kuu
sveta, makar ona izgorela sto puta do temelja!
To se zbilo od prilike pre 130 godina. Robna kua stvorena je i sagraena. Danas ona
jo uvek stoji
tamo, signalizirajui nam snagu, poznatu kao >izrazito snana elja<.
Za Marala Filda najjednostavnije reenje bilo je da se prikljui ostalim trgovcima.
Oni su, meutim u
trenutku prvih poetnih potekoa, koje su naizgled stavljali njihovu poslovnu
budunost u pitanje,
pobegli i time izabrali najkomotniji izlaz iz situacije.
Obratite panju na reakciju Marala Filda i ostalih trgovaca. Ova suprotnost, naime,
je karakteristina
pri posmatranju izrazito sposobnih i veito neuspenih linosti.
ovek kada dostigne stepen zrelosti da uspe stvarno da shvati znaaj novca, on eli
i da ga poseduje.
Meutim sama elja nije dovoljna. Iskljuivo >strastvena sumanutost<, paljivo
planiranje i izbor
odgovarajuih srestava , ukljuujui ve pomenutu >nepogreivu odlunost< za
postizanje
postavljenog cilja vode ka bogastvu.
EST KORAKA KOJI ELJE PRETVARAJU U ZLATO
Onaj, ko sam sebi iz udnje za imanjem kida moi e najlake da zamisli da e ga i
imati

 odnosno da ga ve ima.
Sledei metod prikazuje nain kako moete da materijalizujete vae elje u
finansisku protuvrednost.
Metod ukljuuje est koraka koje valja egzaktno slediti.
1. odredite tanu koliinu novca koju elite. Nije dovoljno rei: elim mnogo novca.
Dakle
opredelite se za izvesnu sumu.
2. paljivo razmislite koju protuvrednost u radu ste spremni da uloite u zalog toj
sumi novca. (U
ivotu nita se ne dobija za badava.)
3. odredite tano doba kada elite novac novac da imate u rukama.
4. razradite detaljan plan o tome kako bi ste vau elju mogli da ostvarite i ponite
jo danas sa
onim to ste naumili, bez obzira na to, da li se za to oseate spremni ili ne.
5. vodite detaljnu pismenu evidenciju:

10. 27
Pribeleite eljenu sumu, taan dan kada elite najkasnije da imate taj novac (budite
objektivni u
zavisnosti od toga ta ulaete), protuvrednost u radu i naravno plan koji treba da
vas dovede do cilja.
1. itajte spisak dva puta dnevno glasno, i to prvi put ujutru nakon ustajanja i drugi
put uvee
pred spavanje. Oseajte se i smatrajte da je novac ve va. Treba da verujete u to.
Od visikog znaenja je bukvalno potovanje ovih est uputa.
Moda ete imati zamerke u sluaju da ne moete sasvim jednostavno da zamislite
da ve posedujete
novac, pre no to ga stvarno i imate. Meutim, oko te potekoe e vam pomoi
vaa snana elja.

Najbitnije je novac eleti i biti uveren da e se i stei.

Princip u vrednosti od 100 miliona Dolara
Ljudima koji nisu upueni u osnovne zakone funkcionisanja unutranje sfere oveka
ova upustva mogu
izgledati nerealno.
Bez obzira da li ete verovati u metode ili ne, valja naglasiti da je njegov tvorac
Endru Karnegi u
poetku obian radnik u metalnoj industriji, a kasnije jedan od najbogatijih ljudi
sveta sa kapitalom
daleko veim od sto miliona Dolara.
Sledee injenice trebalo bi takoe da ojaa vae verovanje u data upustva:
Niko manji, nego krajnje realistini Tomas A. Edison je nakon paljive studije ovih
est koraka
zakljuio da oni ne prestavljaju samo najsigurniji metod za sticanje imetka, nego za
postizanje bilo
kakvog cilja.
Radi se o est koraka, koji ne zahtevaju naporan rad, ne zahtevaju rtvovanje, a
osim toga ne dolazite u
situaciju da bivate ismejani.
Pridravanje dalje ne zahteva posebno kolovanje. Meutim uspeh se oslnja na vau
matu i iskustvo,
jer se razumemo: bogastvo se ne sme prepustiti srei!
Dakle uvek treba misliti o sledeem:
Svako ko je doao do velikog bogastva, prethodno je mnogo sanjario, nadao se,
eleo i planirao. Zbog
toga treba da shvatite sledee injenice: onaj ko svoju udnju za novcem ne dovede
do vrenja i dok ne
zaivi u dubokom ubeenju da e doi do novca, nikad bogastvo stei nee.
Veliki snovi mogu se pretvoriti u zlato

11. 27
Svi mi, koji uestvujemo u trci za blagom ovog sveta trebali bismo pri tome da
imamo u vidu da je sam
svet po svojoj prirodi nepostojan i zahteva uvek nove ideje i tehnologije, nove voe i
izume, nove
metode uenja, nova trita, nove knjige, teme za filmove, televiziju i pozorita.
Samo poznavanje ovih potreba dakako nije dovoljno za uspeh. Za njihovo ostvarenje
neophodna je
nepokolebljiva volja da bi se ubralo posaeno zlatno voe.
Mi, koji volimo da se okitimo imenom, moramo uzeti k srcu da su oni koji su zapravo
vodili i razvijali
na svet u svim vremenima bili ljudi, koji su znali da upotrebe neiscrpnu energiju
novih ideja i oni koji
su i uili da se one pretvore u nepobedive, gradove, avione, automobile i mnoge
druge udobnosti
modernog ivota.
Svako ko ima na umu da sebi osigura deo blaga ovog sveta, treba da zna koliko u
tome uestvuju snovi.
Na smelima je svet pa prema tome je velika dobit podrazumeva veliki ulog.
Samo onaj e njeti uspeh, u kome oivi isti onaj duh velikih naunika i pronalazaa,
iji su burni snovi
naem ivotu darovali sve ono, to ga ini toliko vrednim. U takvo jednom duhu
sazrevaju plodovi
znaajnih planova.
Ako ste ubeeni da elite da inite ispravno i dobro, tada krenite hrabro napred.
Ostvarite sopstveni
san i nemojte ni obraati panju na ono, ta drugi o vaem eventualnom prolaznom
neuspehu govore.
Naime, sigurno je da ti drugi ne znaju da poraz u sebi nosi klicu velikog uspeha.

Tomas A. Edison sanjao je o elektrinoj svetiljci i ubrzo je poeo da pretvara svoj san
u delo. Nakon
10.000 neuspenih eksperimenata on je jo uvek radio na ostvarivanju velikog sna,
sve dok jednog
dana to nije postala realnost.
Pravi sanjari nikada se ne predaju!
Braa Rajt su sanjali o napravama pomou kojih bi ovek mogao da se uzdigne u
vazduh i poleti.
Vazdune veze irom sveta dokazuju da i to nije bio prazan san.
Markoni matao je o tome kako da iskoristi nevidljive sile nebeskog prostora, a
konano kada je izjavio
da je pronaao nain, kojim je vest bez ica slao kroz vazdih, njegovi prijatelji su ga
slali po ludnicma i
pritvarali ga.
Dakle, ta smo u ovom poglavlju mogli da zakljuimo:
im elja uspe da pobudi sve nae snage, i pri tome nas usmeri ka jednom cilju,
prostor
za povlaenje nam vie nije potreban, jer pobeda je naa.
Pozabavite se sa est navedenih taaka jer one su, to pretvaraju elje u blago.
Endru Karnegiju su
doneli 100 miliona Dolara.
elja je uspeno sredstvo da eventualne poetne poraze, iskoristimo to za pobedu.
Pri tome se setite
jedne od najveih robnih kua u svetu, koja je isto tako nastala kao feniks iz praha.
Mata je samo toliko ograniena, koliko ona sama to priznaje.

12. 27
Kratak referat za milijardu Dolara

Sledea pria dogodila se uoi osnivanje kompanije Junated Stil 1900 godine u
Americi. Obratite
panju na injenice, jer vam one otkrivaju kako se ideje pretvaraju u ogroman
kapital. Ko eli da sazna
kako se milioni zarauju, ovde e to saznati.
U sveanoj sali univerzitetskog kluba u petoj aveniji u Nju Jorku se u ast jednog
mladia sa zapada 12.
decembra 1900. u vee sastalo 80 pripadnika finansijske aristokratije SAD-a. Samo
nekolicina njih je
znalo da e postati svedoci najznaajnijeg dogaaja u istoriji amerike industrije.
Edvard Simnos i ars
Smit pozvali su na banket 38-godinjeg arlsa vaba u zahvalnost njegovog
prijatelja gostoprimstva u
Picburgu i da bi ga istovremeno uveli u problem finansiske krize u Nju Jorku.
Oni nisu oekivali da e njihov uvaeni gost ostaviti nezaboravan utisak na prisutne.
Naravno da su ga
prethodno i upozorili da srca odvanih i zavidnih gostiju nee reagovati na retoriku.
Posavetovali su ga da se zadri na utivom askanju, ne duem od 15 do 20 minuta
da ne bi dosaivao
jednim Stilmanima i Harimanima. Sam Don Pirpont Morgan sedevi na poasnom
desnom mestu
pokraj vaba hteo je da udostoji skup samo svojom kratkom posetom.
Afera je za tampu i javnost inae bila od niskog znaaja, stoga o njoj nije
obavetavao nijedan od
jutranjih listova.
Tako si ruavali domaini sa svojim otmenim gostima kroz svih sedam ili osam jela
bez ikakvog
predznaka zanimljive konvercije.
Samo nekoliko bankara i berznih posmatraa su imali prilike lino da se susretnu sa
vabom, naime,
jer su njegove transakcije bile ograniene samo na zapad Sjedinjenih Drava.

Meutim, pre no to je proteklo vee svi oni, pa i sam >kralj finansijskih pitanja<
Morgan bili su
oduevljeni, a svetlost dana je ugledala kompanija Junated Stil teka miliardu
Dolara.
Mo vabove linost je nadmudrila sve. Mnogi drugi su ranije pokuavali da
zainteresuju gosp.
Morgana za finansiranje jedne sasvim nove metalne industrije. Znao je da prema
gigantinoj
organizaciji Endrua Karnegija, koji je oko sebe okupio 53 preduzea nikako nije
mogao prosperirati, jer
je ekscentrini kotlananin za svaku od njegovih tvornica sagradilo itekeo
konkurentno preduzee.
Jednostavno je bio nepobediv. Ali vab kao dugogodinji saradnik uspeo je da
dotakne njegovu slabu
taku.
U to vreme, 12. december 1900 on je nagovestio mogunost kako bi se mogao
Karnegijev ogromni trust
svesti pod isti krov za Marganovim preduzeem. Govorio je o izuzetnoj prilici za
metalnu industriju,
potrebnoj reorganizaciji, o poveanju kapaciteta, specijalnim i mnogim drugim
stvarima koju su u tim
danima krize mnogo ta znaili. Bez da je toga bio svestan, postao je apostol
moderne masovne
proizvodnje.
Morgan je o njegovom projektu razmiljao gotovo nedelju dana. U njemu nije
pronalazio nikakvih
finansiskih potekoa i stoga je zakazao ponovan sastanak sa vabom.

13. 27
vab je na konferenciji sa sobom poneo sve potrebne predraune, u kojima je
predviao realnu

vrednost i dobit svih predizea koja je eleo da ujedini. O tim ciframa je raspravljalo
itavu no etiri
oveka. Predsedavao je Morgan, nepokolebljiv u svom ubeenju da je novac pored
svega ipak
svemoan. Drugi sagovornik bio je njegov aristikratski saradnik Robert Bejkon,
naunik i pre svega
dentlmen. Tri bio je Don Gejc. Morgan ga je mrzeo kao i sve ostale pekulante, ali
ga je ipak koristio
u svoje svrhe. etvrti bio je sam vab, koji se i po najvie razumeo u obradu metala
i trgovinu.
Uvek kada bi on navodio brojku ili prikazivao predraun za preduzee svi bi se sloili
sa njim. U ranu
zoru Morgan iznenada ustade i protegli se. Jedno jedino pitanje samo je ostalo
otvoreno: Kako to
mislite gosp. vabu da uspete da nagovorite tvrdoglavog Karnegija da proda?, upita
ga.
Mogu da pokuam, odgovor je glasio jasni i kratko.
Ako uspete tada u finansirati va suludi projekat, obeao je Morgan.
Sve je bilo usaglaeno. Samo da li bi Karnegi pristao da proda i po kojoj ceni? ( vab
je predviao 320
mil. Dolara.)
Bio je to jedan od ledenih dana u januaru, kada su dva oveka igrala golf ne
travnjaku sv. Endruvsa u
Vinesteru. Gosp. Karnegi se bio dobro uukao, a vab ga je kao i obino izrazitom
reitou
zabavljao. Meutim o poslu su tek otpoeli razgovor kada su se povukli u udobnu
toplu Karnegijevu
brvnaru. Upravo je to bio trenutak, koji je vab prieljkivao. Da je umeo da ubedi
oveka u neto ve je
bio dokazao pred istaknutih 80 milionera u univerzitetskom klubu. Doarao je starcu
sve blagodeti i

udobnosti bezbrinog ivota u starosti i govorio mu je o svim onim milionama, koji

su samo ekali na
ispunjenje svih njegovih elja, sve dok starac konano nije kapitulirao. Uzeo je pare
ceduljice i ruke,
napisao brojku i predao je vabu. Pritom je rekao: U redu, za ovu sumu pristajem.
Cena je bila 400
miliona Dolara. Kasnije na palubi transatlantinog parobroda kontlananin ree
Morganu: Trebao
sam jo 100 miliona vie traiti. A Morgan mu na to: Da ste vie traili, vie biste i
dobili.
Dakle da pokuamo da razumemo ovu kratku priu, nebili iztvukli korisne savete za
nas:
za uspeh neophodna je vera.
vrsta vera se stvara i jaa informacijama koje uvamo u podsvesti. Jedan jedini
ovek je uspeo sam da
osmisli gigantsku organizaciju. vab je imao osnovnu veru i verovao je u njeno
ostvarenje. Uspeo je da
je odgovarajuim ljudima obrazloi i ostvario je dobit u vrednosti od nekoliko stotina
miliona dolara.
Ne ba niska cena za jednu zamisao! Kompanija je naime postala jedna od
najbogatijih tvorevina SAD.
Danas zapoljava na hiljade radnika i odrava vrednost ivota, koji nam pripada za
njegovo
savlaivanje.
Nedostajao je jedan sastojak
Pre otprilike osamdeset godina jedan starac inae seoski lekar uputio se u grad,
zavezao svog konja,
uao na sporedna vrata grdske apoteke da bi se potajno pogaao sa apotekarom.

14. 27

Prolo je vie od sat vremena, od kada su stari lekar i apotekar otpoeli razgovor
otpoeli razgovor iza
regala sa lekovima. Tada lekar ustade, izjuri napolje, popne se na konja i izvadi
staromodan kazan za
vodu, zatim varjau i postavi to sve u jedan ugao prostorije. Apotekar paljivo
pogleda kazan, rukom
prie depu, izvadi sveanj novanika i preda ih svom gostu. Bilo je to tano petsto
Dolara, itava
uteevina mladia. Od lekara je za to dobio malu ceduljicu sa tajanstvenom
formulom. Podaci na
ceduljici su imali istu vrednost, kao to je otkupina za jednog otetog kralja. Meutim
ne za lekara!
Na paretu papira pisao je sve o tome, ta je trebalo da se skuva u velikom crnom
kazanu, meutim ni
lekar ni apotekar nisu mogli da prdpostave, koliko je sjajno bogastvo leali na
njegovom dnu. Starac je
inae bio zadovoljan, to se otarasio te starudije za 500 $. Tako je apotekar na sebe
preuzeo vosok
rizik, kada je svu svoju uteevinuza cedulju i kazan dao. Ni u najburnijim snovima
mu nije padalo na
um da e mu ulubljena posuda doneti sve ono bogastvo iz prie o Aladinovoj
arobnoj lampi. Mladi je
zapravo kupio ideju! Pohabani kazan, drvene varjra i magina formula su na kraju
krajeva bile
sporedne stvari. Naime, svoju arobnu mo recepta je razvio tek kada je njegov novi
vlasnik pomeao
svoj dodatak, a koji je lekar bio predviao.
Pokuajte sami da otkrijete, ta je mladi apotekar arobnoj formuli dodao da bi
kazan pretvorio u
zlatan izvor. Ova istinita pria moe vam se moda uiniti udnijom od nekog
romana, ali pre svega tu
se radi o dogaajima, kojima je prethodila jedna ideja. Stari kazan je od zada postao
rog izobilja

boginja Fortune, a sroio je svoje blago na milione ljudi.

Danas dobar deo guta dobar deo svetske eerne proizvodnje i prua zapoljenje i
hleb za bezbroj ljudi
koji se bave procesom proizvodnje i prerade eera. Sadraj starog kazana danas se
puni u beskrajnim
koliinama u milione boca i doprinosi time livenju i preradi stakla.
irom sveta zapoljava itavu armiju slubenika i sekretarica, ljudi iz komercijale i
reklama. >Nosilac<
je slave brojnih umetnika, koji su njegov sadraj na mnogim umetnikim delima
pokazali. Pretvorio je
uspavan gradi u ekonomsko sredite Junih drava SAD i neposredno je uticao na
sreu svih
stanovnika dananjeg velegrada. Teno zlato iz starog kazana omoguilo je
osnivanje jednog od
najuvenijih univerziteta u svetu. itava ekenomska imperija danas se zahvaljuje
jednoj jedinoj ideji.
Prisetite se na vaem putu ka biogastvu naziva >KOKA KOLA< I BIE VAM JASNO,
koliku je mo
imao tajanstveni dodatak, koji je Aza Kandler umeao u recept.
Ako ste pomno pretili tok ove prie, uoili ste da je lekar gotovu KOKA KOLU imao u
rukama, ali ipak
nije znao ta sa njom da uradi.
Stvaralaka i sintetika mata je veoma bitan inilac bogastva. Odgovarajuom
vebom obadve se
mogu objediniti u srestvo koje savlauje sve prepreke. Bez mate mnoge stvari ne
idu takozvanim
pravim putem. Aza Kandler nije izmislio recept za KOKA KOLU, meutim njegova
mata ga je navela
na jednu ideju, a ona je, koja se pre svega pretvara u uspeh.
Milion Dolara za samo nedelju dana
Sledea pria dokazuje izreku > gde postoji elja, tu ima i naina<.

uveni i isto toliko omiljeni svetenik i vaspita Frenk Gonzales, koji je svoju karijeru
odpoeo u senci
velegrada u ikagu potvruje istinitost ove prie.

15. 27
Ve kao stident Dr. Gonzales je otkrio mnogo nedostataka u tadanjem sistemu
kolovanja i odgoju
dece uopte. Odluio je da doprinese poboljanju situacije, s time da mu srea
omogui da mu osnuje
obrazovani centar. Za realizaciju tog projekta neophodno mu je bilo milion Dolara.
Ali kao bi samo
doao do takve sume novca? To pitanje je pokrenulo itavo razmiljanje mladog i
isto toliko
ambicioznog svetenika. Meutim nije uspevao ni za korak da se priblii potrbnom
reenju njegovog
problema. Svake veeri bi zaspao sa istim mislima sa kojima je ujutru i ustajao. Bilo
kud da se okrenuo
svugde su ga pratile iste misli.
Dr. Gonzales ne samo da je bio svetenik, nego je bio i filozof, zbog toga je nalik
ostalima uspenim
ljudima pre i nakon njega otkrio da u svaki posao treba ulaziti sa jasnim ciljem. Sve
te mudrosti i istine
su dakle njemu bile poznate ali ipak mu nije bilo jasno kao i gde da zaradi milion
Dolara. Razumno
bi bilo da je sebi rekao: ta e mi i najbilja ideja, kada nemem novca i mda je i
ostvarim? Veina ljudi
bi i u ovakvoj situaciji odustalo od svoje namere. Samo, to Dr. Gonyales to nije
uradio! Dopustimo da
nam sam ispria, kako je raymiljao i ta je naiyad uinio:
> Bila je subota popodne. Sedeo sam u svojoj sobi kao i obino raymiljao o
ostvarivanju svoga plana.

Proteklo je tada ve dve godine, od kada sam sebi o svemu poeo da raybijam
glavu, ali jo nita nisam
uinio! Istog tog popodneva u meni je sazrela konana odluka da u u roku od
nedelju dana da
nabavim potreban milion Dolara. Kako? O tome vie nisam ni razmiljao.
Prvo je bilo vani da odluim kada sam eleo taj novac u rukama da imam. I mogu
vam rai : im sam
uinio ovaj prvi korak obinio me je oseaj unutranjeg mira i sigurnosti, kako to
ranije nikad nisam
bio u stanju da osetim. Duboko sam u sebi uo glas, koji me je upitao: >Zato se
ranije nisi odluio za
taj korak? Novac je sve vreme ne tebe ekao.<
Od tada su se dogaaji brzo razvijali. U novinama sam objavio oglas da u sutradan
propovedati o
temi: > ta bih radio, kada bih imao milion Dolara!< odmah sam pristupio
sastavljanju pridike. To mi
prethodno nikad nije lake ilo od ruke pa i pripremio sam se skoro dve godine za
ovo.
Narednog jutra jo jednom sam sve prouio. Tad sam kleknuo dole i pomolio se
Bogu, ne bili se meu
mojim sluaocima naao dobroinitelj koji je bio spreman da mi daruje potrebnu
sumu. Tokom
molitve sam iznova osetio kako me dodiruje onaj oseaj potpunog optimizma. U
svom uzbuenju
potpuno sam zaboravio da sa sobom ponesem koncept. Toga sam tek postao
svestan, kada je ve bilo
prekasno. To je za mene ustvari samo bila srea. Jer sada sam stvarno mogao da
oslukujem glas iz
svoje posvesti. Sklopio sam oi i otvorio svoje srce da govori. Imao sam utisak da ne
govorim samo
auditorijumu, nego da razgovaram sa Bogom. Izlagao sam sve svoje planove i elje,
kako bi sagradio

veliki institut, gde bi mladi ljudi skupljali potrebna znanja i uili, kako da ih praktino
primene da bi
razvili zdrav razum.
Zavrio sam sa pridikom i seo, kada sam uoio oveka, kako se podigao sa
predposlednje klupe i
prilazio me. Zanimalo me je, ta li je nameravao taj neduan ovek. Kada je
konano stao pred mene,
pruio mi je ruku izapoeo razgovor: Oe vae propovest me je oarala. Ja zaista
imam poverenja u vas
da bi ste vi mogli da za milion Dolara da uinite sve, to ste obeali. Svoje poverenje
u vas elim da i
dokaem. Molim vas, doite sutra u moju kancelariju po novac. Ja se zovem Filip D.
Armur.<

16. 27
Sutradan mladi Gonzales je otiao u kancelariju gosp. Armura i stvarno dobio milion
dolara. Tim
novcem osnovan je Armur Tehnoloki institut, danas Institut Tehnologije u Ilinoisu.
Milion Dolara je
dobavila iskljuivo jedna ideja.
Interesantno je napomenuti da je Gonzales dobio novac samo 36 asova nakon, to
je odredio taan
datum, kada je eleo da ga ostvari.
Poput njega i vi moete bilo koji samo zamisliti sumu novca imati preduslov je
samo da vam je ta
suma potrebna u neke svrhe, ma kakve one bile, vano je samo da postaknete vau
matu. Svetenik je
na taj nain skupio milion Dolara.
Svako bogastvo eka na jednostavnu ideju koja e ga stei. Nije uvek potrebno
revolucionarna ideja,

vano je samo nov koncept, jer i najsavreniji alat u svetu mora da otkae, ako
njime ne znamo da
rukujemo.
ORGANIZOVANIM PLANOM KA BOGASTVU
Slabi nikada ne pobeuju pobednici nikada ne slabe!
Ovo je dugogodinjim radom i po mnogobrojnim iskustvima 500 najuspenijih ljudi
sastavljeno i
razraeno upustvo inae jedinstveno u svetu. Na bez razloga moe se nazvati
tajnom vodeih glava.
Na vama je da sami odluite koliko e te to slediti. Ono naime obeava veliku mo i
bogastvo u jednom
kratkom vremenskom periodu strogog pridravanja.
Kao to smo mogli do sada zakljuiti, svakom organizovanom poslu mora da
prethodi paljivo
planiranje.
Ali kako razraditi takav jedan plan.
1. prekljuite se velikoj grupi ljudi, o kojoj mislite da bi vam mogla pomoi
urazraivanju vaeg
plana.
2. pre nego to pokuate da koristite druge ljude za va posao, morate dobro
razmisliti, kakvu
nagradu im moete pruiti u zalog za njihov rad. Niko nee ne ogranieno raditi za
badava.
Upravo zbog toga ni nee razumnom oveku pasti na pamet da iskoristi druge bez
ikakve
nagrade za njihovu pomo. Obratite panju da novac ne mora da bude jedini nain
oduenja.
3. najmanje dva do tri puta nedeljno sastanite se sa tim ljudima, dak zajedniki ne
iznaete vae
mogunosti i ne razradite konkretan plan.
4. pokuajte da ostanete u dobrim odnosima sa vaim saradnicima.

17. 27
Obratite panju na jo i sledee:
1. vaa obaveza lei u projektu, iji je ishod za vas od velikog znaaja. Uspeh e se
samo tada
pojaviti, ukoliko vai planovi ne podlegnu grkama.
2. pokuajte da izvuete prednost iz tuih iskustava, znanja i njihove mate ( ovo je
veoma
pouzdan nain rada).
Nijedan ovek ne poseduje dovoljno iskustava, talenta i sposobnosti da bi znatno
uspevao, bez da
sarauje sa drugima. Zbog toga je veoma vano zajedniko razraivanje planova.
Poraz moe samo da nas ohrabri
Zamislite se u situaciju da va preliminarni plan nije uspeo. Tada smesta morate
poeti sa
razraivanjem drugog plana. Ukoliko i taj podbaci, smislite tri, ne smete se
predavati. Tu ne pomae
ni najvea inteligencije.
Jednostavno kroz to morate proi!
Ve razraene koncepte nemojte uvek iz temelja menjati. esto su prve ideje
nejbolje, samo to dolazi
do ve pomenutog poetnog neuspeha zboz nedostatka iskustva. Meutim to bi ste
mogli da iskoristite
za jo jedan pokuaj; milion ljudi, samo zbog nedostatka izdrljivosti, itavog ivota
ostaju siromani.
Va uspeh nikada ne moe nadmaiti vau logiku planiranja. Niko zauvek nije
poraen, dok se
sam ne preda.
Henri Frod je na poetku svoje karijere kao proizvoa automobila doiveo teak
poraz, meutim,

poboljao je planiranje i postigao oigledne rezultate.

Ljudi lako primeuju bogastvo oveka, pojedince, a zaboravljaju da je on sigurno
neilazio na dosta
pozekoa i doiveo pregrt poraza, pre nego to je postigao odreen cilj.
Filozofija uspeha, koja se ovde otvara, nikako vam ne garantuje da ete biti
poteeni potekoa i
neuspeha.
Deset Tajni Oko Voenja
Jednostavno reeno na svetu postoje dve vrste ljudi:
Oni koji su preodreeni da vode i drugi, koji e da ih slede.
Na nama je da odluimo, u koju grupu elimo da spadamo.

18. 27
Najvanija obeleija voe su:
1. hrabrost: zasniva se na mogunosti da procenite sami sebe. Njenu osnovu takoe
ini znanje
iz oblasti kojom se poslovno bavite. Niko nee dozvoliti da ga neko vodi, ako ta
linost ne
pokae dovoljno samopouzdanja i hrabrosti.
2. samodisciplina: ko svojim biem ne vlada, nikad nee ni drugima vladati. Ako
nemate tu
sposobnost, nemojte oajavati; moete je stei, kada za sebe pronaete idol.
3. pravda i pravednost: za predpostavljene je ova osobina posebno vana, jer kos
ostalih
izaziva potovanje.
4. samopouzdanje: neodluni ljudi su takoe nesigurni, pa prema tome ne mogu da
vode
druge.

5. superiornost: navike da se premae oekivanja drugih. Vodea uloga

podrazumeva da ste u
stanju da ostvarite vie od ostalih. Traite od sebe uvek vie, nego to to moete
traiti od
ostalih!
6. prijatna linost: neuredni i zaputeni ljudi takoe nikad nee postati uspene
voe.
Pokuajte da se u svakoj situaciji pokaete iskljuivo ljudski. Mislite na ugled!
7. simpatinost i razumevanje: roeni via mora da raspolae sposobnou da se
stavlja u
situaciju drugih ljudi i treba da otkriva potrebe drugih.
8. oko za pojedinosti: uspean ovek mora izlaziti na kraj i sa sitnicama koje drugi
ne
primeuju jer od njega se to oekuje.
9. odgovornost: izbegavanje odgovornosti vodi do propasti. Za uinak svojih
saradnika
odgovoran je voa.
10. saradnja: vodea linost uvek treba da postie svoje saradnoke na saradnju, jer
se voenje
svodi na mo, a njoj prethodi dobra podrka.
Deset Zamki Za Voe
Navedeni su glavni razlozi za neuspeh vodeih linosti:
1. 1. nedostatak panje i objektivnosti: uspean voa treba da pokloni posebnu
panju
naizgled nebitnim detaljima. Ne sme da se desi, da na primer, nema vremena za
bilo kakav
problem. Svaki posao treba vrsto da dri u svojim rukama.
2. izbegavanje nelagodnih i nezahvalnih poslova: ukoliko to okolnosti zahtevaju,
pravi
voa treba da preuzme i najtee i najnie poslove, jer ono, to trai od drugih mora
biti

spreman i sam da uradi. Najmoniji meu nama je na sluga.

3. 3. pogreno je umiljati da je sama pamet dovoljna za postizanje uspeha.
4. izbegavanje komunikacije sa potinjenim koje dovode do pada. S druge strane,
svaki
sposoban voa treba oko sebe da okuplja saradnike koji e mu olakati rad, jer
tuim snagama
se moe vie ostvariti nego sopstvenim. Samo je bitno dovoljno podstai svoje
saradnike.
5. nedostatak mate. Za izlazak iz pogubnih situacija mata je veoma istaknut
inilac.
6. sebinost. Omiljena linost je linost koja se ne kiti tuim perjem. Za priznanje se
ne treba
aktivno boriti, ono dolazi spontano kroz rad. Pametnije od svega toga je
pohvala,koju valja
ukazivati drugim ljudima da bi se odrala njihova nada i spremnost na rad.
7. neiskrenost. Ovu karakternu greku valjalo bi u stvari prvo navesti. Ukoliko je
voa
nepouzdana linost, ona ne moe da odrava sigurnost koju u njoj trae potinjeni i
saradnici.

19. 27
8. neumerenost. Neujednaen nain ivota dovodi do visoke potronje ivotne
energije.
9. isticanje autoriteta. Idealni voa pobuuje u svojim saradnicima oduevljene, a
ne strah.
Uvek treba da bude pristupaan, iskren, pravedan i struan.
Vaa klijentela je va saradnik
Vi, koji elite u budunosti da prodajete vae usluge, i to naravno po to vioj ceni,
treba da imate na
umu da se trina privreda zasniva na posebnim principima.

Dananji inioci odnosa u privredi su:

1. poslodavac
2. zaposleni
3. klijentela
U celikupnoj oblasti vranja usluga dolazi se do znaajnog preobraaja. U budue e
se poslodavac i
zaposleni zajednikim snagama boriti za svoju klijentelu. Dosadanji socijalni odnos
moemo
okarakterisati tim da su inovnici radili na tome da drugu stranu navedu na to vie
ustupaka. To nas
naravno nije dovelo do boljeg obavljanja usluga, drugim reima kvaliteta, nego
samo do nezadovoljene
klijentele i visoke cene usluga, a time i proizvoda. Uslunost i usluge danas treba da
postanu osnovni
princip privrede.
Sledei doivljaj privrednog strunjaka e nam sluiti za razumevanje ovih odnosa:
Za vreme svake ekonomske krize imao sam priliku da se tome vie meseci zadrimu
jednom rudniku
u Pensilvaniji SAD, da bi na licu mesta ispitao uzroke koji su ugoavali egzistenciju
radnika za
eksploataciju uglja.
Ubrzo sam otkrio da su vlasnik i njegovi radnici vodili dugake debate o najsitnijim
detaljima oko
isplate linog dohotka i uslova rada. Ustupnici poslodavca su naravno morali da
dovode do vee
cene uglja, jer bi se inae izgubila isplativost. Prekasno su uvideli da je njihova
kratkovidnost dala
svoj veliki doprinos, za njih traginoj pobedi, lo ulja i da je dolo do ogromnog
proirenja naftne
industrije, to je zatim smanjilo potranju uglja, a time je postignut kontraefekat.

Ovo naravno nije jedini problem, meutim svi slini problemi jasno nagovetavaju
upozorenje
pripadnicima uslunog sektora, koji polako treba da shvate da njiohova budunost
zavisi iskljuivo
od njihovog dranja.
Tri osnovna zakona poslovanja
Da sada smo govorili o najefikasnijim nainu vrenja usluga (gledano na duge staze)
da bi ste sebi
osigurali trajan uspeh.

20. 27
Meutim preporuujemo vam uvek novu analizu i primenu odgovarajuih faktora.
Naime sigurnost
vaeg poloaja i visina vae zarade skoro da potpuno zavisi od kvaliteta i koliine
vaeg rada. Svako, ko
u ovoj privrednoj grani eli da doivi prosperitet (i to na duge staze) za njega je
sledea formula
prevashodna. Njena primena naime treba pree u naviku.
1. kvalitet rada zahteva marljivo i potpuno reavanje ak i najsitnijih radnih
zadataka. Neumorna
trka za sve savrenije savlaivanje ove oblasti, kojom vi nameravate da se bavite,
treba da
obeleava va rad.
2. kvalitet rada za vas podrazumeva obavezu da u svako doba obavite to vie
kvalitetnog rada i
kroz iskustva i vetine svakodnevno uveavate tu celinu.
3. vae linost treba da odrava pristupanost, ljubaznost, panju i otvorenost
prema
pretpostavljenima, saradnicima i klijentelom.
Izaberite posao koji vas ispunjava

Posve prirodno je za oveka da se opredeljuje za posao za koji je on sposoban.

Tako, na primer, slikar osea potrebu za rukovanjem sa bojama, zanatlija da
dokazuje vetinu svojih
ruku, dok je pisac najsreniji kada svoje rei stavi na hartiju, muziar je presretan
kada uspe da se
uklopi u dobro uigran orkestar.
Ukoliko se vremenom ne isfiltriraju odgovarajue talenti, tada se najee pokae
interesovanje iz
odreenih oblasti privrede i industrije.
1. detaljno razmislite kakva vrsta posla vam najvie odgovara. Ako vam se desi da
takav jedan
poziv ne postoji nita lake od toga naime, stvorite ga.
2. paljivo izaberite preduzee ili saradnika, za koga bi ste eleli da radite.
3. informiite se detaljno o mogunosti zapoljenja unutar tog preduzea.
4. dobro ocenite sopstvene talente i sposobnost da bi ste uoili, ta uopte moete
pruiti tom
preduzeu. Pokuajte ono, to ste u vama otkrili da prodate za najveu moguu
cenu.
5. nemojte traiti samo bilo kakav posao. Nemojte se predugo zadravati oko
razmiljanja, gde e
te pronai slobodno mesto. Koncentriite se meutim od poetka na to ta je to to
moete da
ponudite.
6. nekon to ste razradili plan, pokuajte pismeno i opirno da ga pribeleite.
Kako da sastavim efikasnu konkursnu prijavu
Ovaj oblik kratkog prikazivanja linih i strunih kvalifikacija zahteva paljivo
razmiljanje i dobru
pripremu. Poput jedne reklame, konkursnom prijavom treba da propagirate kvalitet
vaih znanja i
vaih sposobnosti.

Pri tome takva jedna uspena prijava treba da sadri sledee take:

21. 27
1. kolska i struna sprema: prikaite kratak, ali potpun pregled vaeg kolovanja.
Posebno
vane su specijalizacije i obrazovanje, zato ste se opredelili za to kolovanje.
2. radno iskustvo: ukoliko posedujete ikakva radna iskustva iz odreenih oblasti,
obavezno to
navedite. Takoe je vano da navedete, gde ste ranije sve radili. Meutim najvanija
su
specijalizovana znanja u okviru posla za koji konkuriete, to e posebno istai vau
kvalifikaciju.
3. preporuke: ukoliko se radi o veem poloaju, kao na primer, poloaj direktora,
poslodavac e
zahtevati detaljne podatke. Zbog toga valja priloiti fotokopije sledeih dokumenata:
svedoanstvo, preporike ranijih poslodavaca, preporuke vaeg kolovanja,
ukljuujui teajeve
specijalizacije, pohaanje seminara i sl.
4. vau fotografiju.
5. pokuajte da doarate vau izrazitu sposobnost za to mesto: ukaite na to od
koliko
velike koristi vi moete biti tom preduzeu. Od ovog po najvie i zavisi da li ete biti
primljeni
ili ne.
6. poznavanje struke: pre nego to konkuriete za bilo koje radno mesto dobro se
informiite
o mogunostima zapoljavanja u vaoj struci. Nagovetavanje takvih znanja uvek e
efikasno
delovati, jer e se stei dojam o vaem visokom znanju.

Uvek mislite na to da u sudnici ne mora da pobedi advokat sa najboljim

poznavanjem paragrafa. Skoro
uvek se pokae nadmoniji onaj ko je najbolje pripremio svoje izlaganje.
Dvadeset i jedan put do neuspeha
Jedan od najveih tragedija je kada se ovek fanatino za neku stvar zalae, a ipak
ne uspeva! Stvari su
stim deprimirajue kad uporedimo ogroman broj neuspenih sa niskim brojem
uspenih pojedinaca.
Dugogodinjom iscrpnom analizom u kojoj je bilo obuhvaeno vie od hiljadu ljudi i
ena moglo se
doi do zapanjujue konstatacije da je 98% njih u ivotu ostalo neuspeno.
Ova ispitivanja su nas dovela do detekcije 21-og mogueg uzroka neuspeha:
1. UROENI NEDOSTACI: ako se prirodno neintelegentnim ljudima uopte moe
pomoi,
onda je to malo. Preostaje im samo jedan izlaz da se poveu sa bistrim glavama.
Za utehu
ostalima moe se rei da je to jedina od 21 navedenih preporuka koja se ne moe sa
lakoom
prevazii.
1. NEDOSTATAK AMBICIJA: ljudima kojima je sve jedno da li e uspeti u ivotu ili ne i
onima koji se za to svim snagama ne zalau, nemaju mnogo izgleda da neto od
sebe naprave.
2. NEPRECIZNO POSTAVLJANJE CILJA: ovek koji ne poseduje ivotni cilj, takoe
nemoe doe do uspeha. Spomenutih 98% iz prouavane grupe su iveli iz dana u
dan bez
odreenog cilja. Uinilo se da je upravo to jedan od najvanijih razloga, jer ona ini
veinu.
3. NEDOVOLJNO OBRAZOVANJE: ovaprepreka je jedna od najjednostavnijih za
savlaivanje. Iskustvo nas ui da su napametniji i najkolovaniji ljudi samo samo
sopstvenim

naporima dostigli odreen stepen obrazovanja. Univerzitetska diploma nije doviljan

dokaz za
pravo znanje. Psiholoka definicija obrazovanja se zasniva na ideji da su
najobrazovaniji ljudi
oni, koji ispunjavaju svoje potrebe bez da time ugroavaju prava ostalih. Moemo
zakljuiti da
se obrazovanje ne svodi na usavravanje znanja nego na uspenu primenu
sposobnosti, to i
vodi ka trajnom uspehu. Znanje se ne naplauje ve samo koristi od koje ono moe
da bude.
4. NEDOSTATAK SAMODISCIPLINE: ovo je sposobnost odbacivanja ili kontrolisanja
svih
negativnih osobina. Mnogi od vas sigurno su jednom poeleli da postanu sam svij
gospodar,

22. 27
meutim ko nepobedi samog sebe nikad nee uspeti druge da porazi. Pogledajte
vau sliku, i
otkriete vaeg ujedno najboljeg prijatelja i najveeg neprijatelja.
5. LOE ZDRAVSTVENO STANJE: BEZ OTPORNOG I ZDRAVOG TELA U IVOTU SE
DALEKO DOGURATI MOE. Uzroci takvog jednog stanja pre svega mogu biti:
neumerenost u
ishrani i alkoholu, pesimizam, poremeenost seksualne ravnotee, nedovoljno
kretanje,
nedostatak kiseonika u organizmu kao posledica neispravnog disanja.
6. NESRETNO DETINJSTVO: negativni uticaji u detinjstvu, nepovoljna drutvana
situacija,
loe drutvo dakako ima za posledicu da se takav ovek kasnije ne moe snai u
drutvu.
7. NEODLUNOST: jedan od osnova ovekovog neuspeha je kada stvari koje moe
obaviti

odmah, razvlai do sutra, prekosutra a na kraju moda konano i propusti priliku za

to. Nikad
nemojte suvie dugo ekati da se pojavi prava prilika. Retki su ivotni problemi sa
jednostavnim reenjem. Slobodno se uputajte u poslove za koje vam oigledno
nedostaje
dobar deo srestava. im radivi krenu, mogunost e se nai.
8. NEDOSTATAK IZDRLJIVOSTI: najbolje bi bilo da re nemogue odmah na samom
startu izbacite iz svog renika.
9. NEGATIVNA LINOST: osnovu svakog uspeha ini mo. Ukoliko jednom zaelite
posegnuti za njom, moraete i druge za vae ciljeve zagrejati. Pritom naravno valja
biti
prevashodno ljubazan i uljudan.
10. KONTROLA POLNOG NAGONA: seksualna mo se u oveku razvija u obliku
jednog od
najsnanijih nagona. Usko je povezana sa oseanjima. Upravo zbog toga bi ste je u
poslovnom
svetu posebno kontrolisati. Da li ste uli za injenicu da bi ste mogli iskoristiti vau
seksualnu
snagu u vaem poslu? Razmislite!!!
11. SAN O BEZBRINOM IVOTU: nikada se ne uputajte u igre na sreu. One vas
nisu
dostojne. Dra u bogastvu je kada ga sami steknete.
12. NEUSPEAN BRAK: psiholoka praksa pokazuje tendenciju da problemi u
intimnom ivotu
prenose svoj negativni uticaj i na druge oblasti ivota i rada. Ne smete dozvoliti da
brak ugui
vae planove.
13. PRAZNOVERIJE I PREDRASUDE: preznoverije se moe pripisati strahu i neznanju.
Uspeni ljudi su samostalni mislioci i ne boje se nikoga i niega.

14. POGRENO ZANIMANJE: ako primeujete da vas va poziv ne ispunjava i u

sutini ne
zanima, trebali bu ste danas da ga napustite. Uspeha e te imati samo u poslu koji
vas
ispunjava.
15. NE UPUTAJTE SE U SVE OBLASTI: to vie koncentriete vae razmiljanje i
usmerite
va rad samo na jedan cilj.
16. INTOLERANCIJA: ako u svako doba i za svaku stvar imate ve unapred svoje
subjektivno
miljenje, nikad nemoete napredovati. Pri tome nemojte zaboraviti da je ivot za
oveka
proces uenja i shvatanja. Najkritiniji oblik intolerancije je netrpeljivostpred drugim
narodima, ljudima razliite veroispovesti i politikih opredelenja.
17. NEUMERENOST: ranije smo ve imali priliku da vam ukaemo na tetnost ne
kontrolisanig
konzumiranja hrane, alkohola i dr.
18. NEPROMILJENOST: nemojte se esto na sreu oslanjati. Uspean ovek sudbinu
dri
vrsto u svojim rukama. Pre nego to napravite korak napred dobro razmislite, da ne
bi
napravili dva koraka nazad.
19. NEDOSTATAK POETNOG KAPITALA: tipina poetnika grka kod osnivanja
preduzea je kada se ne predvide obrtna srestva za prevazilaenje poznatih
poetnih
potekoa.
20. DALJI RAZLOZI: razmislite da li su i u kojoj meri nevedeni uzroci uticali na va
eventualni
dosadanji neuspeh. Pokuajte u ovom kontekstu da analizirate uticaj tih
karakteristika.

Razmotrite da li ste u stanju da sami kristalizujete takve uzroke. Dobar predznak za

vas je ako

23. 27
moete da prepoznate jedan od 21-og razloga vaeg neuspeha (ili nedovoljnog
uspeha). Za vas
bi to znailo da ste ovlada li umeem samo analize i da moete slobodno da se
upustite
u borbu za bogastvo. Povoljno bi bilo da upitate, neku vama blisku osobu, koja bi
verovatno
mogla objektivnije da oceni va karakter.
Da li za neuspeh koristite izgovor?
Jedno specifino obeleje izdaje sve neuspene linosti: Oni su uvek u stanju da
pronadju uverljivo
opravdanje za svoj neuspeh.
Moramo im priznati da su veina razloga, koji navode, stvarno pronicljivi, mada
samo mali broj otkriva
istinu.
Ali pored svega, za pametne izgovore ne moete nita kupiti!!!
SVET VAS PITA SAMO ZA JEDNO:
DA LI STE USPENI??
Za vas smo sastavili sledei spisak najeih izgovora iz svakodnevnog ivota.
Proverite da li i vi
spadate u one, koji ih epe koriste.
Osim toga trebali bi ste da znate da se ni jedan od ovih razloga nikad i niukakvoj
situaciji ne bi smeo
navoditi kao razlog za neuspeh, ako koristete metod objenjen u ovoj knjizi.
Filozofija uspeha koju ona
propagira, je samo po sebi ve odavno dokazana.

AH
da samo nemam enu i decu...
da barem imam dobre veze...
da ja imam toliko novca...
da sam ja iao u sve te kole...
da imam bolje radno mesto...
da sam samo zdrav...
da barem imam dovoljno vremena za to...
da su vremena bolja...
da me oni shvate...

24. 27
da je situacija bolja...
da ja mogu da ponem iz poetka...
da se samo neplaim kritike drugih...
da se meni prui takva prilika za to...
da nisu svi protiv mene...
da se samo nita nedesi...
da sam samo barem malo mlai...
da mogu da radim, ta ja hou...
da su moji roditelji bili bogati...
da ja poznajem prave ljude...
da imam toliko talenta kao oni...
da mogu sam da odluujem...
da sam barem iskoristio tu jednostavnu priliku...
da me oni ne nerviraju...

da netreba sam da vodim domainstvo i decu da uvam...

da mogu barem da utedim koji dinar...
da je ef na mojoj strani...
da me porodica barem razume...
da ivim u velikom gradu...
da ve jednom mogu da ponem...
da nemam toliko obaveza...
da sam toliko uticajan i poznat kao oni...
da imam tako super telo...
da barem potuju moje sposobnosti...
da barem nemam toliko dugova...

25. 27
TEST
Proverite, imateli potencijalnog izgleda da vaim dosadanjim nainom ivota ikad
postanete bogati?
Ukoloko iskreno odgovorite na sva pitanja, doi ete do istina vaeg bia, a koje
moe da vam poslui
kao dalji putokaz kroz sve oblasti ivota.
1. Da li ste imali u prethodnoj godini imali jedan godinji cilj, koji ste eleli da
ostvarite?
2. Ako jeste, da li ste ga u potpunosti ostvarili da sada moete biti zadovoljni?
3. Da li ste vi uglavnom zadovoljni kvalitetom svog uinka?
4. Moete li vie posla da uradite, samo kada bi to hteli?
5. ta mislite, da li bi ste sa lakoom mogli savladati vie od dva zanimanja?
6. Da li vodite pismenu evidenciju o svim novanim izdacima i prihodima?
7. Va ivot vas ponekad dovodi u situaciju da vas grize savest?

8. Deavali vam se da se vai prijatelji na vas ale da ste suvie pedantni i korektni?
9. Da li lino poznajete oveka, koji se u vaoj struci obogatio?
10. Da li povremeno igrate loto ili druge igre na sreu?
11. Da li koristite autosugestiju da prevaziete nastale potekoe u vezi sa vaim
oseanjima?
12. Da li bi ste pristali da samo za ispunjenu normu dobijete dosadanju zaradu,
odnosno na
potpunu zavisnost od individualne produktivnosti?
13. Da li ste uvereni i sigurni da e te uskoro biti mnogo bogatiji od ostalih?
14. Da li imate konkretan plan ili pretpostavku, kako bi ste stvarno ubrzo mogli
radom doi da
mnogo para?
15. 15. Zamislite da ste tek od nedavno prijavili TV aparat. Bez da ste znali RTV
(kua) je
organizovala nagradnu igru meu novim pretplatnicima, a vi ste na vau veliku
sreu dobili
nagradu. Nagrada vam omoguuje jednostavnu priliku da idue njedelje budete
voditelj jedne
od nejgledanijih emisija. Prua vam se prilika da punih 90 minuta zablistate pred
svojim
prijateljima. Da li bi ste prihvatili nagrad?
SHEMA ZA ANALIZU
R/b da ne R/b da ne
1. 2 0 9. 2 0
2. 3 0 10. 0 2
3. 0 2 11. 2 0
4. 0 4 12. 2 0

26. 27

5. 0 2 13. 3 0
6. 2 0 14. 4 0
7. 0 1 15. 2 0
8. 4 0
0 - 12 bodova
Vi verovatno spadate u grupu, koja se nikad ili veoma retko bori za neko bogastvo.
Moda vas elja
ponekad duboko u sebi i dotakne, meutim nikad niste imali ni najmanju
pretpostavku, kako ste to
mogli postii. Trebali bi ste vie vremena posvetiti samom sebi. Nemojte se
zapostavljati. Ipak ste vi
sebi najdrai i najvaniji u ivotu.
Ako nekad budete stvarno poeleli (samo matanje nee biti dovoljno) da neto
znaajno u svom ivotu
ostvarite, vratite se ovoj knjizi, izvrite detaljnu samoanalizu i samokritiku, to je
posebno vano i
morate uspeti, samo, ako budete dovoljno uporni.
13 25 bodova
vi spadate u veinu. Vama je zapravo ova knjiga namenjena. Za vas postoje dve
mogunosti: - da se i u
budue zadovojavate onim, to vam ivot prua i da ivite nainom, koji je sudbina
za vas predvidela;
da kritikujete ovu knjigu i da se moda smekate onima, koji ovo prihvataju a i
konano primene; - ili
pak druga mogunost da stvarno gledate na sebe, kakvi jeste, da se kritiki
posmatrate i aktivno da
pristupite razmiljanju o svojoj budunosti. Samo tada ete moi da pronaete klju
saznanja i da
dotaknete sreu i bogastvo istovremeno.
26 37 bodova

vai izgledi? Ovaj test vama nije potreban, kada ve sve unapred znate. Vi spadate
u zavidnu grupu,
koja obuhvata samo 2% populacije. ansa da neto ostvarite su vam izuzetno
povoljne. Ogroman deo
najbogatijih ljudi upravo potiu iz ove grupe. Samo, to vi u odnosu na njih imate
jednu prednost.
Neime, kroz ovu knjigu, deo njihovog iskustva. Dakle, odmah se bacite na posao. Jo
danas razradite
plan i hrabro napred! Strogo se pridravajte datih upustava iz knjige. Olakae vam
rad viestruko.
KAKO POSTATI BOGAT je knjiga, koja vam otvara vrata u jedan sasvim nov ivot. U
stanju je da izmeni vae ponaanje, to vie celokupnu linost.

27. 27
Pouava nas, kako svesno i usmerenim snagama da razmiljamo i time da
pronaemo klju velikog
saznanja.
Sigurni smo da ste uspeli da izvuete zakljuke, koji e biti od znaaja za vap budui
ivot, kao to su
bili za najmonije ljude ovog sveta.
teta bi bilo da oni samo za sebe sauvaju svoju tajnu.

25. 27

PDF

297 kB

19.57 01.09.2013.

19.57 01.09.2013.
/
20.31 7.

Fatima Hodi

 KAKO POSTATI BOGAT.pdf.