Austria, France, Germany, Greece, Luxembourg 3.00 EUR; Sweden 32 SEK; Switzerland 4.80 CHF; BiH 5.

00 BAM; Crna Gora 2.50 EUR; Hrvatska 19 HRK; Makedonija 150 DEN; Slovenija 2.50 EUR

Milan Popovi,
kratka biograja
Ko je novi
Severinin deko

8 600102 660014

150 din

13. januar 2011.

broj 1045

LINOST GODINE: DRAGAN ILAS

DOSTA SU MI
DVA MANDATA
Intervju Dragoslav Mihailovi Kad je cvetala Udba

Na ovoj stranici u tampanom

izdanju nalazi se reklama

BROJ 1045
13. januar 2011.
izdava
NP VREME d.o.o.
Miarska 1214, Beograd
direktor
Stevan Risti
pomonik direktora
Vojislav Miloevi
nansijski direktor
Daniela Vesi
glavni urednik
Dragoljub arkovi
odgovorni urednik
Filip varm
pomonik glavnog urednika
Aleksandar iri
sekretarijat
Mirjana Kalezi
redakcija
Dejan Anastasijevi, Duka Anastasijevi,
Aleksandar Ani (foto@vreme.com),
Dimitrije Boarov, Slobodan Bubnjevi,
Sonja iri, Jovan Dulovi,
Slobodan Georgijev, Jovana Gligorijevi,
Neboja Grujii (kultura@vreme.com),
Andrej Ivanji (svet@vreme.com),
Jelena Jorgaevi, Zoja Jovanov,
Tatjana Jovanovi, Jasmina Lazi
(medjuvreme@vreme.com),
Zoran Majdin, Saa Markovi,
Ivana Milanovi Hraovec,
Milan Miloevi, Teol Pani, Ana Radi,
Saa Rakezi (strip@vreme.com),
Tamara Skrozza, Zoran Stanojevi,
Tatjana Tagirov, Dragan Todorovi,
Tanja Topi, Momir Turudi, Biljana Vasi,
Milo Vasi, Marija Vidi, Ljubomir ivkov
dokumentacija
Dragoslav Gruji (arhiva@vreme.com)
Jelena Mra (foto@vreme.com)
tehnika redakcija
Ivan Hraovec (ur.), Vesna Srbinovi,
Tanja Stankovi, Vladimir Stankovski,
Slobodan Tasi; korektori: Stanica
Miloevi, Marija Halupka;
lektori: Katarina Panti, ivana Rakovi,
Ivana Smolovi; daktilograf: Zorica Nikoli
internet izdanje
http://www.vreme.com
Marija Vidi (urednica)
Marjana Hraovec
prodaja i pretplata
(prodaja@vreme.com)
Nikola ula, Milan Radovi
raunovodstvo
Slavica Spasojevi
marketing
(marketing@vreme.com)
Aleksandar Aleksi (direktor)
e-mail: redakcija@vreme.com
telefon redakcije: 011/3234-774
telefaks: 011/3238-662
tampa
Rotograka, Subotica
ISSN 0353-8028
COBISS.SR-ID 16907266

04 Meuvreme
08 Linost godine: Dragan ilas
Dosta su mi dva mandata
16 Iz linog ugla, dr Duan Pavlovi: Srbija 2011
18 Istraivanje: Optine i gradovi pred alterima
banaka po novac za asfalt i cevi
22 Pravni sistem: Uloga kadije u reformi pravosua
26 Sluaj Veselina Vukotia:
Ubica od posebnog znaaja
28 Intervju: Dragoslav Mihailovi, knjievnik,
o dosijeima tajne policije
32 ivot slavnih: Kratka biograja Milana Popovia

Kako se viegodinji begunac od pravde,

pravosnano osuen za ubistvo, uprkos
zdravom razumu naao na slobodi
Pie: Dejan Anastasijevi

34 Intervju: Saa Pavlov,

generalni direktor HIP Petrohemije a.d.
36 Preuzeto sa sajta Pitaljka.rs:
Vlada prodaje Komercijalnu banku
39 Nuspojave: Poveerje i moralna panika
40 Ljudi i vreme
43 Lisica i dral: Otvorena pisma
KULTURA
44 Intervju: Maja Veselinovi,
strip autorka i ilustratorka
47 NIN-ova nagrada: Miljenko, zato nisi Milenko
48 Knjige: Lamija Begagi i Tanja Mravak
50 Govor na kraju kolske godine
55 In memoriam: Boko Petrovi
56 Re o delu
57 TV Manijak: I bogati mrcaju

Odlukom da ne prihvati prijave knjige Sjetva

soli Muharema Bazdulja i Otac Miljenka
Jergovia, iri NIN-ove nagrade izazvao
je nekoliko nedoumica, od kojih su neke
i logike prirode. Prvi zakljuak koji se
namee sam po sebi jeste da jezik na kom
piu Bazdulj i Jergovi nije (i) srpski
Pie: Jovana Gligorijevi

SVET
58 Krvoprolie u Arizoni: Ameriki heroj
62 Odlazak najgoreg kalifornijskog guvernera:
Kako uspeti u Americi
65 Srpsko-evropska posla: Zato kokodae
u francuskom restoranu
66 Meridijani
MOZAIK
66 Uvrnuta biologija: avolji blizanci
70 40 godina od smrti Gabrijele Koko anel:
Buntovnica sa stilom
73 Intervju: Dr Ivan Nastovi, psihoterapeut
76 Srpsko-evropska posla: Povezani letovi
77 Pota
78 Vreme uivanja: Zakletva

Stie se utisak da su se Amerikanci navikli

na govor mrnje i razuzdanu republikansku
retoriku koja se uvukla u ameriku
politiku negde u vreme kampanje za drugi
predsedniki mandat Dorda Bua juniora, a
kulminirala pre i posle predsednikih izbora
koje je u velikom stilu osvojio Barak Obama
Pie: Andrej Ivanji

Na naslovnoj strani: Dragan ilas

meuvreme
UREUJE: JASMINA LAZI

Vepar kapitalac teak

223 kilograma jedan je od
najvrednijih lovakih trofeja na
podruju Srbije u poslednjih
deset godina. Ulovili su ga
predsednik lovakog drutva
Jelen iz sela Jaa Tomi, Milan
Zabeljan, i lovac Nenad Mani.
foto: Tanjug
13/01/11 19/01/11

prognoza vremena
minC

etvrtak

maxC .

Beograd

12/01/11
http://www.meteos.rs

petak

7 3

subota

10 5

11 2

nedelja

ponedeljak

9 4

utorak

12 3

sreda

8 1

politika
prognoza
Omorina i dalje. Na-

Vojvodina
centralna i
juna Srbija

6 2

9 3

10 0

9 0

10 1

7 0

javljene padavine u
Nemanjinoj i okolini po-

9 2

11 3

14 1

11 3

14 2

Biometeoroloka situacija relativno povoljna u ovom periodu, ali se hronini bolesnici moraju strogo
pridravati saveta lekara. Kod meteoropata su mogue blae tegobe za vikend i krajem perioda.

10 2

novo su izostale. Kako

izborna godina bude
odmicala, sve ee e
dolaziti do tue. Polje visokog pritiska izazvae i
obilne oborine. Sinoptiari zato pozivaju da se
blagovremeno nabave
pojasevi za spasavanje,
gumeni amci i ostala
oprema neophodna za
preplivavanje.

VREME 13/01/2011

novogovor

Pozicija

ZDRAVSTVO I KORUPCIJA

Dve decenije je prolo od onog 11. januara 1991.

Dr Slavik
prvi ostao bez
dozvole za rad
Privremeno oduzimanje licence za rad dr
Eugenu Slaviku sa Instituta za neurohirurgiju, koji je osuen za primanje mita,
mnogi su okarakterisali kao istorijski dogaaj u srpskoj medicini. Prvi put posle
etiri godine postojanja Lekarska komora Srbije je dola u poziciju da iskoristi
svoje pravo i lekaru koji neasno i nekorektno obavlja svoj posao izrekne meru
privremenog oduzimanja dozvole za rad.
Dr Slavik je tako postao prvi lekar kome je na odreeno vreme (est godina)
zabranjeno da se bavi lekarskom profesijom, a kako stvari stoje, sa takvim
statusom nee ostati usamljen. Podseamo, ovek koji je svojevremeno poloio
Hipokratovu zakletvu, obavezujui se da
e savesno leiti pacijente, 8. decembra
2008. godine je od oca jedanaestogodinjeg deaka zatraio/zahtevao poklon u
zamenu za operaciju detetove kimene
modine. Slavik je tada obavljao funkciju naelnika odeljenja operacionog bloka
na Institutu za neurohirurgiju KCS-a i od
njegove strune procene (ispostavilo se
i dobre volje) zavisilo je ko e i kada biti
operisan. Natezanje oko poklona trajalo
je oko dva meseca, da bi 8. januara 2009.
godine arko Miloevi, inae radnik
Gradske istoe, posle prijema njegovog sina na leenje, u Slavikov kabinet
doneo deo poklona 300 evra, sa obavezom da mu posle operacije donese jo
200. Odmah poto je od Miloevia primio mito od 300 evra, u Slavikov kabinet
ula je policija i uhapsila ga, a u pritvoru
je boravio do 30. januara prole godine.
U aprilu 2009. godine osuen je na kaznu od tri godine i etiri meseca zatvora
zbog primanja mita za operaciju tumora
nad tada devetogodinjim deakom, kao
i zabranu obavljanja lekarskog poziva u
VREME 13/01/2011

kada je konstituisana prva viestranaka skuptina

u Srbiji posle 1945. Socijalistika partija Srbije je u
tom sazivu sa 194 poslanika zadrala vlast. Srpski
pokret obnove (19), Demokratska stranka (7) i Demokratska zajednica vojvoanskih Maara (8) su bili
opozicija. Tokom grubih rasprava u skuptini vlast

trajanju od est godina. Meutim, zbog

brojnih albi, trebalo je vremena da se
donese pravosnana presuda, pa je ak
Kliniki centar Srbije na osnovu Zakona
o radu morao u jednom trenutku da ga
vrati na posao. Predsednica Lekarske komore Srbije dr Tatjana Radosavljevi tada
je izjavila da su Komori ruke vezane sve
dok se u sluaju dr Eugena Slavika ne donese drugostepena pravosnana presuda,
jer tek tada moe biti sazvan Sud asti.
Apelacioni sud u Beogradu poveao mu
je krajem jula prole godine kaznu zatvora za osam meseci i osudio ga na etiri
godine zatvora, a direktorka Lekarske komore Srbije konano je 10. januara mogla
da potpie reenje na osnovu koga mu
se privremeno oduzima dozvola za rad.
Mera je privremena jer je re o krivinom
delu primanju mita, a ne pogrenom ili
nesavesnom leenju, kada je lekaru mogue po lanu 198 Zakona o zdravstvenoj
zatiti oduzeti licencu i trajno. Trajno
oduzimanje licence, po svemu sudei,
preti dr Neboji Zlatanoviu, deijem hirurgu Klinikog centra Kragujevac, koji je
osuen za teko delo protiv zdravlja ljudi
i zatvorsku kaznu. Postupak na sudu protiv dejeg hirurga dr Zlatanovia trajao
je 12 godina. Ovaj lekar Klinikog centra
u Kragujevcu teretio se zbog smrti male Mile Andri, koja je prema zvaninom
nalazu, preminula od trovanja ukrtanjem creva drugog oktobra 1998. Eugen
Slavik dozvolu za rad gubi poev od dana pravosnanosti presude, a zabrana
bavljenja profesijom ne odnosi se na period koji e provesti u zatvoru. U ovom
trenutku pred srpskim sudovima vodi se
jo nekoliko sluajeva protiv nesavesnih
lekara.

je opoziciju nazivala snagama haosa i bezumlja,

J. L.

MILAN MILOEVI

a opozicija vlast, bandom crvenom, i reimom.

Vlast je bila prezrena re dok su trajale dramatine
borbe za nju, onako sebino kako sugerie re vlastiti, sopstveni. Dobrica osi je 1992. govorio da se
nije prihvatio dunosti zbog vlasti, masti i slasti.
U pozicionom ratu radi odravanja svog dominantnog poloaja tadanji reim poeo je sebe da
naziva pozicijom, kao u reenici: I pozicija i opozicija treba da vode rauna o nacionalnom interesu
koji je, inae, bio sistematski upropaivan.
Vlast je nekada nazivana stareinstvo, gospodstvo, (blizu je i re vlastelin, ako hoete), vladanje,
ili kratko vlada. To je neko ko je vlastan (Kotunica je voleo taj izraz), nadlean, odreen, sposoban i
merodavan da donosi odluke. Moe biti i uprava, ali
i ruka, kao reenici: To je pod mojom rukom!
To je i ono iezlo, a neizgovoreno u reenici:
Bee Tvoje, ivka!
Ako niste bili u takvoj poziciji, teko ete to shvatiti a jo tee, ako ste bili.
Re opozicija se pak toliko bila uvrstila u jeziku izmuenog naroda (koji je celu deceniju beao od
opozicionara kao od kuge), da Demokratska opozicija Srbije dve godine po osvajanju vlasti 2000. nije
menjala ime. Onda je nova vlast sebe prekrstila u reformske proevropske snage itd.
Kako su rei pozicija i vlast zamenile mesta? Pozicija je poloaj, stanje; sluba, mesto, nametenje;
utvreni vojni poloaj za odbranu ili napad; moe biti i gledite, ali i mogunost, ali ee je to
trgovaka, ili budetska stavka; detalj u nekom tehnikom projektu; u plesu: poetni poloaj noge; u
maevanju: osnovni stav maevaoca; u ekipnom
sportu: mesto igraa u ekipi; u ahu: raspored gura.
Nemojte rei da to nema veze s vlau.
Sad su re pozicija pomerili u trgovinu i marketing, da nas tamo slau i zavaraju, pa se govori o
trinoj poziciji i o izbornom pozicioniranju stranaka. U Hrvatskoj postoji i agencija za nekretnine
koja se zove Pozicija d.o.o.
5

navigator

SEANJE: BORIVOJE BORA KOSTI

PIE: ZORAN STANOJEVI

Mirni bombarder

U redu za PayPal
Nije naroito prijatno najavljivati godinu u kojoj se nee dogoditi gotovo nita. Mada je mogue to sagledati i sa lepe strane, uli smo u
godinu u kojoj nam se nee dogoditi nita neprijatno kada je internet u pitanju. A u Srbiji to nije malo niti je za bacanje. Poev od toga
da kompjuteri nee poskupeti, iako to nije ni izdaleka najvei ovdanji problem.
Ako bih neto izdvojio kao mogui dogaaj godine, onda bi to bilo
ukljuivanje Srbije u PayPal sistem, pod uslovom da se to konano dogodi. Srbija je u tom sistemu plaanja na internetu trebalo da
se nae jo pre nekoliko godina, ali je ukljuivanje odloeno jer nismo bili spremni (nije bilo Zakona o elektronskom potpisu koji je u
meuvremenu usvojen). PayPal ima obiaj da drave ukljuuje u paketima te Srbija sada eka u redu sa Makedonijom i Crnom Gorom.
Nevolja je to se radi o tri mala trita, manje atraktivna od bilo kojeg
srednjeg amerikog grada (evo, recimo, Finiks u Arizoni, tek da lupim
neto), a potrebno je savladati administrativne prepreke za tri drave. Carinski propisi (drakonski u Srbiji) i odsustvo ozbiljne pedicije
ne olakavaju nita.
Budui da su PayPal najavljivali mnogi kao dogaaj za 2010. godinu,
sada bih bio oprezan i ostao bih kod ocene moda. Ukoliko se dogodi, najvie e koristiti onima koji bi na internetu da plaaju usluge
i kupuju nematerijalna dobra (softver, muzika, lmovi, aplikacije), a
moda se okoristi i poneko ko takve stvari u Srbiji proizvodi. Ukoliko
izmakne, najaviemo ga za 2012, ionako nigde ne urimo, jelda?
Drugi dogaaj koji bi mogao da ima neto uticaja na srpski internet je
prodaja Telekoma. Ova kompanija je dugo favorizovana kao osnova
srpskog interneta te je mnogo toga naslonjeno na Telekomovu infrastrukturu. Privatizacija e ukinuti privilegije Telekoma, ali ne treba
oekivati nikakvu bolju ponudu internet usluga u 2011. kao posledicu promene vlasnitva. Naprotiv, cene bi mogle malo i da porastu, a
irenje beinog interneta i dalje e biti sporo, to je najvei problem.
Jer svetski trend (a o tome u narednom Navigatoru) govori da je
upotreba beinog interneta i mogunost pristupa na svakom mestu
trend koji treba pratiti. Umesto toga neko e nam ve objanjavati
da je sjajna stvar to se ulice raskopavaju zarad postavljanja optike
infrastrukture.
Konano, ako smem da se upustim u malo sanjarenja, 2011. kao predizborna godina (svakako od maja tee zakonski rok od 12 meseci
za nove izbore) mogla bi da nam donese znaajan upliv politike u internet. U nastojanju da pronau jeftin i ekasan nain da dopru do
biraa, politiari e poeti da koriste blogove, Tviter, Fejsbuk i sve to
im padne aka. Trite postoji, svaki bolji mobilni telefon ima mogunost da ita ove servise.
Ostaje sutinsko pitanje zato bi to neko radio, zato bi birao da svoje
vreme posveti praenju onoga to neki politiar radi? Pa, recimo, zato
to radi neto zanimljivo i od znaaja za na ivot i zbog mogunosti da lino komuniciramo s njim i u njegovu agendu unesemo i svoje
potrebe. A onaj ko osmisli najbolju politiku propagandu za dananji
srpski internet i proda tu ideju nekoj stranci ili pojedincu, nee se ba
obogatiti, ali e od toga u 2011. moi lagodno da ivi.

Nikada nisam gledao utakmicu

koju je odigrao Bora Kosti. Sve
to znam o tom fudbaleru jesu
arhivski novinski izvetaji i jutjubovani prilozi lmskih novosti.
On je bio igra koji se proslavio
pre televizije, a slavu je stekao u
vreme koga se sea mali broj ljudi
danas u Srbiji.
Ko je bio Bora Kosti? Jedan od
najboljih koji su igrali u FK Crvena zvezda, a nisu bili formalno
proglaeni Zvezdom. Zvanino,
najbolji strelac kluba i trei najbolji strelac u istoriji nekadanje
Jugoslavije.
Bora Kosti je pripadao generaciji koja je posle Drugog svetskog
rata postavljala nove temelje igri i
uradila najvie da Crvena zvezda
bude evropski prepoznatljiv klub.
Moete na internetu da pogledate video-zapis sa utakmice izmeu
Zvezde i Manestera u etvrtnalu
Kupa ampiona u sezoni 1957/58.
odigranoj na stadionu JNA.
Manester je vodio sa tri prema
nula posle prvog poluvremena,
generacija koju je predvodio Bobi
arlton i koju su nazivali Bazbijeve bebe pretila je da uniti klub
iz Beograda. Meutim, u drugom
poluvremenu se sve promenilo i
Zvezda je, kao Liverpul 2005. godine u nalu Lige ampiona protiv
Milana u Istanbulu, uspela da
izjednai rezultat, a strelac dva
fantastina gola bio je Kosti.
Da smo mi igrali sa loptama koje
se danas koriste, davao bih golove
sa Autokomande, jedna je od uvenih Borinih izjava.
On je jednom Lavu Janinu dao
gol sa preko 30 metara i mnogi je
golman ostao upamen upravo po
tome to ga je Bora izbuio. Nekoliko puta u karijeri je postigao
po pet golova na utakmici to je u
poslednje vreme polo za nogom
samo Bugarinu Berbatovu u dresu
Manester junajteda.
Jednom ga je publika nosila od

stadiona do Kolareve jer je postigao pet golova.

Bora je sa 20 godina doao iz Radnikog iz Obrenovca i ivi svedoci
tvrde da nije znao da se sastavi
sa loptom u prvo vreme. A onda,
kao da mu je neko rekao da samo
treba da utira iz sve snage i da e
to biti dovoljno. Od tog trenutka
je krenuo da se stvara mit o oveku sa najjaim udarcem u dravi.
Igrao je sa tri Zvezdine zvezde, sa
Mitiem, ekularcem i Dajiem i
samo je jednu sezonu proveo van
Zvezde igrajui u Italiji, u Vienci.
Pored toga to je unitavao protivnike rafalima sa Autokomande,
pored toga to ih je tukao svojom
levom nogom, Kosti je igrao u
vreme kada je fudbal bio viteka
igra i kada je bilo vano potovati
a ne ispotovati protivnika.
Ono to danas zvui kao naklapanje zanesenih reportera o tome da
se igralo za gol vie, tada je zaista
postojalo. Igralo se za potez vie,
za ntu, za neto lepo. Kosti
je igrao u vreme majstora i sam je
bio majstor. Tako tvrde oni koji su
ga gledali i tako lii iz onih zapisa koji postoje iz tog vremena.
Posle su doli trkai i taktiari, kasnije su doli oni koji tvrde da je
pobeda kada primi gol manje.
Izgleda mi da je Bora Kosti znao
da je tajna u neem drugom: u
jednostavnosti, u trku i utu. I radovanju koje gol donosi. To je
danas samo pica.
SLOBODAN GEORGIJEV

Malo li je?
6

VREME 13/01/2011

NOVE TABLICE

Od 001-AA do 999-
Novi Pravilnik o registraciji motornih i
prikljunih vozila objavljen je u Slubenom
glasniku (jo) 2007. godine i sve do pre neki dan
njegova primena je bila u
statusu samo to nije,
ali je, zbog tehnikih
razloga, vie puta odlagana. Tehniki problemi
su, ini se, prevazieni: do kraja ove godine
sva vozila registrovana
u Srbiji dobie nove tablice, novu saobraajnu
dozvolu i registracionu
nalepnicu.
Nova registraciona tablica umesto (dosadanje)
trobojke izmeu oznake
registracionog podruja i registracione oznake
ima crveni tit sa belim
krstom i ocilima, na levoj strani plavo polje sa
meunarodnom oznakom Republike Srbije
SRB iznad koje e
jednog dana (valjda) biti i venac utih zvezdica.
a registraciona oznaka
je kombinacija tri broja i dva latinina slova
ukljuujui i ona kojih
u srpskom pismu nema x, y i w, od
001-AA do 999-ZZ, s tim
to je TX slovna oznaka rezervisana iskljuivo
za taxi vozila, ime e
se, sva je prilika, stati u
kraj taksiranju na crno. Teorijski, za svako
od 74 registraciona podruja, od kojih je 9 na
Kosovu i Metohiji, moi e da se izda 1.089.000
tablica, to ukupno ini
80.586.000 regularnih
registarskih SRB oznaka, odnosno i neto vie,

VREME 13/01/2011

budui da je u nekoliko
gradova u Srbiji registrovano vie od 999 taksista,
pa e, po potrebi, taxi
vozila imati etvorocifrenu registraciju. Novina je
da tablice na policijskim
vozilima, pored toga to
e i ubudue biti plave,
nee vie imati M (od
milicija), ve P (od
policija) oznaku.
Pored registracionih tablica, promenjen je
izgled, ali i sadraj saobraajnih dozvola: novi
obrazac saobraajne dozvole je formata novih
linih karata, ima osam
zatitnih elemenata protiv falsikovanja, od
holograma do UV niti i
moi e mainski da se
oitava. Za razliku od dosadanjih, ove nove su
odtampane dvojezino:
na srpskom jeziku irilinim pismom i latinicom
na engleskom jeziku.
Nova saobraajna dozvola imae manje podataka
nego dosadanja. Na
primer, nee vie biti upisivana prva registarska
oznaka, ali ni broj motora: ubudue promena
motora nee biti optereena (ne)potrebnom
papirologijom.
Prilikom prve registracije vozila, kao i prilikom
produavanja vaenja registracije, za vozilo se
izdaje i registraciona nalepnica, koja se postavlja
iznutra na donju desnu
stranu vetrobranskog stakla, na motociklima na
ravnom delu vozila kod
ureaja za osvetljavanje,
mada nije ba najjasnije na koji ravan deo

za motocikle 1205 dinara

motocikla kod ureaja
(505 dinara za izradu taza osvetljavanje je prablice i 700 dinara takse).
vilnikopisac mislio kad
Sve u svemu, primeje pisao to to je pisao,
na novog Pravilnika o
kao to nije odreeno
registraciji motornih i
ni gde da se nalepniprikljunih vozila kotaca postavi na traktoru
e vlasnike automobila,
bez kabine, motokultikamiona i autobusa, ali
vatoru i slinom vozilu:
i vlasnike traktora i granema ni onog na ravevinskih maina 3600,
nom delu. To moe da
a vlasnike motocikala i
bude ozbiljan problem:
mopeda 2805 dinara.
saobraajna dozvola se
Mada u pravilniku nema
smatra vaeom samo
ni rei o personalikada je registraciona nazovanim registarskim
lepnica postavljena na
oznakama, cena za izravozilo kako je propisano.
du i izdavanje ovakvih
Kako god bilo, saobratablica je odreena
ajna dozvola na novom
80.000 dinara (7624 za
obrascu kota 1200 dinatablicu i 72376 dinara
ra (673 dinara za obrazac
takse).
i 527 dinara takse), reZORAN MAJDIN
gistraciona
nalepnica
broj nedelje
400 dinara
(215 dinara
za samu nalepnicu i 185
Na ime humanitarne pomoi posle nedavnih
dinara takse),
katastrofalnih poplava drava je optini Trgovite
par tablica
poslala hiljadu pari tanga gaica i brushaltera.
za automobile, kamione
i autobuse
2000 dinara
(999 dinara
za izradu tablica i 1001
dinar takse), a tablica

1000

Linost godine: Dragan ilas

Dosta s
D

ragan ilas, gradonaelnik Beograda, izabran je za linost godine veinom glasova lanova urednitva nedeljnika Vreme. Kriterijum za nagradu je,
kao i prethodnih godina, pozitivan doprinos
unapreenju drutvenih institucija u javnom
interesu. Kolegijum nedeljnika Vreme smatra da je ilas tokom protekle godine ostvario
znaajne rezultate koji prevazilaze okvire redovnog obavljanja funkcije. Energinost i lini
angaman gradonaelnika doveli su do unapreenja rada javnih slubi glavnog grada Srbije i, u skladu s tim, poveanja kvaliteta ivota graana. ilas je unapredio i ugled institucije gradonaelnika.
Foto: Predrag Miti

Biografija Dragana ilasa

Dragan ilas roen je 22. februara 1967. u
Beogradu, gde je zavrio osnovnu kolu i gimnaziju i diplomirao na Mainskom fakultetu,
smer vazduhoplovstvo. Radio je kao novinar
na Radio Indeksu i Radiju B92, iji je jedan
od osnivaa. Uestvovao je u opozicionom
radu jo kao student prorektor, predvodei
studentske demonstracije protiv reima Slobodana Miloevia 1991. i 1992. godine.
lan je Demokratske stranke od 2004. godine. Bio je lan Izvrnog i Glavnog odbora, a
juna 2006. izabran je za predsednika Gradskog odbora DS-a Beograd. Od 2004. do formiranja Vlade Republike Srbije 2007. obavljao
je funkciju direktora Narodne kancelarije
8

predsednika Republike. Od maja 2007. do jula

2008. godine bio je ministar u Vladi Republike Srbije zaduen za sprovoenje Nacionalnog
investicionog plana. Na sednici Skuptine grada 19. avgusta 2008. izabran je za gradonaelnika Beograda. Na 14. izbornoj skuptini DS-a
19. decembra 2010. godine izabran je za jednog od potpredsednika Demokratske stranke.
Suvlasnik je Kompanije Multikom, vodee
kue u oblasti medijskog poslovanja na teritoriji bive SFRJ. Osniva je i potpredsednik humanitarne organizacije Naa Srbija, koja se
brine o deci koja su u ratovima na prostoru
bive SFRJ ostala bez jednog ili oba roditelja.
Govori engleski jezik. Otac je dve erke.
VREME 13/01/2011

su mi dva mandata
Nee se dopasti svima sve moje izjave, neko me zove Dekom
Drvosekom, neko smatra da progonim pripadnike seksualne manjine,
neko smatra da ne volim Rome. Uvek kaem dajte malo vremena
Linosti godine u izboru nedeljnika Vreme
Prethodnih godina, za linosti koje su u optem interesu
menjale institucije proglaeni su:
2001. Boidar eli, ministar finansija u Vladi Srbije

Fakultet
Uvek sam voleo novinarstvo i hteo sam da
budem novinar, ali bio sam dobar i iz matematike, hemije i nekih drugih prirodnih nauka. Roditelji su hteli da budem lekar, ja sam
video da to nije za mene. Hteo sam da se bavim drutvenim naukama, novinarstvom, ali
na kraju je bila matematika, posle Devete gimnazije sam upisao mainstvo.
Zavrio sam smer vazduhoplovstvo. Realno
gledano, tih godina kada sam zavravao mainski fakultet, u vreme sankcija i svega ostalog, nije postojala mogunost da ovek radi u
svojoj struci, tako da sam ve kada sam privodio fakultet kraju znao da neu moi da radim
direktno u oblasti koju sam zavrio. Ali mainstvo je nauka puna matematike, a matematika i losoja su nekad bile jedna nauka. matematika razvija jedan logiki nain razmiljanja. Kada zavrite tehnike nauke koje su bazirane na matematici, onda moete da radite u
raznim oblastima, ne morate da budete samo
inenjer. Meni to to sam zavrio strahovito pomae u poslu kojim se bavim, a pomagalo mi
je i u privatnom biznisu.

Novinarstvo
Kada sam se 1986. vratio iz vojske, otiao
sam na audiciju u Radio Indeks, i primili su me
da budem novinar saradnik. Tada je tu dolo
dosta ljudi koji su kasnije postali poznati novinari, poput Srana Kusovca, Milice Kuburovi,
Duana Maia, Zorana Mamule, ljudi koji su
kasnije napravili B92, radili po nekim drugim
VREME 13/01/2011

2002. Mlaan Dinki, guverner Narodne banke Jugoslavije

redakcijama. Tada mi je pokojni Nea Radulovi, Nea Leptir, rekao: Kako je to super, ti
samo kae svoje prezime, i to je ve fora. Posle sam preao na B92, bio urednik studentskog, pa informativnog programa, i tamo sam
radio do 1994. godine. Onda sam preao u svet
biznisa.

Studentske demonstracije
Bio sam student prodekan 1991. godine,
1992. sam bio student prorektor. Ja sam prvi
student prodekan koji je izabran glasanjem izmeu vie kandidata. I tada sam organizovao
neke demonstracije, ili smo kod ministra Dae
Markovia, pisali telegrame, traili neke uslove i dobili ih. To je bila funkcija koja nije imala
ba neku teinu, ona je sluila kao spona izmeu studenata i profesora. Za studenta prorektora sam izabran devet meseci posle rektora i prorektora, poto je tada bilo neslaganje
dravnog rukovodstva da neko ko radi na B92
bude na tom mestu.
Demonstracije 1992. godine su bile vrlo specine. Organizovane su tako to se skupila
grupa studenata sa razliitih fakulteta. Prvi sastanak je bio na Bogosloviji, i organizovao ga je
dananji vladika zahumsko-hercegovaki Grigorije, Mladen Duri mu je svetovno ime. Deset dana posle tog sastanka on je otiao, kada
sam pitao gde je rekli su da se zamonaio, otiao kod Atanasija. Gde ba sada, to nije saekao bar jo mesec dana.
Te demonstracije su bile potpuno iste, bez
ikakvih ideja, stranaka. Ta mlada generacija je

2003. Ljiljana Raievi, direktorka Sigurne enske kue u Podgorici

2004. Rasim Ljaji, ministar za ljudska i manjinska prava
2005. Vladimir Vukevi, tuilac za ratne zloine
2006. Zdravko Pono, naelnik Generaltaba Vojske Srbije
2007. Sonja Liht, preds. Beogradskog fonda za politiku izuzetnost
2008. Vigor Maji, direktor Istraivake stanice Petnica
2009. Milica Delevi, direktorka vladine kancelarije za evr. integr.

traila neku ansu, izlaz, shvativi gde zemlja

ide, da ratovi poinju, sankcije se uvode. Traili smo izbore, traili smo odlazak Miloevia jer je ve tada bilo jasno da nain na koji on
vodi dravu ne ide normalno, da ne moe da
funkcionie u tom svetu i da emo proi katastrofalno, to se na kraju i desilo. Traili smo
da nas Miloevi primi. On je primio delegaciju Univerziteta, bilo je tu profesora, rektora,
studenata. Nije on uopte reagovao na nas i
ono to smo rekli, on je to iskoristio da poalje svoju poruku javnosti. Mi smo tada dobili
nove izbore, to svi zaboravljaju. Naalost, opozicija je izala odvojeno, medijska blokada je
bila ogromna, i ti izbori nisu doneli nikakve
promene. Cena tadanjeg glasanja graana je
plaena kasnije, strano visoka i skupa cena.

Duel na televiziji
Posle sastanka sa Miloeviem gostovao sam
na Televiziji Beograd i razgovarao uivo sa Ratkom Dmitroviem. Prvi put je tada neko ko je
imao drugaije stavove doao na Televiziju Beograd. Mi smo tada bili strani plaenici, izdajnici, danas kada gleda na to ovek se nasmei,
ali je stvarno katastrofalno koji je renik tada
korien i ta je televizija radila. Do emisije je
9

SLIKE IZ MLADOSTI
MLADOSTI:: Sport, kola, vojska, fakultet

dolo tako to smo mi studenti napisali jedno

pismo Vueliu, koji je tada bio direktor, a on
je oekivao da e nekoga od nas ko doe na
televiziju Dmitrovi rasturiti. Onda sam ja u
emisiji jednostavno priao ono to je istina, a
Dmitrovi je priao ono to veruje da je istina.
Seam se da je za svako pitanje imao napisano vie verzija, ta ako ja odgovorim a, b, c ili
d. A ja sam uvek odgovarao e, poto ono to
je on imao kao odgovore nije imalo veze sa realnou. To je bilo izuzetno zapameno, poto
sam ja realno bio mnogo ubedljiviji od njega, a
on nije bio tu novinar, nego predstavnik kontrastrane. I dobili smo tada kao studenti veliku podrku graana, ali to je ratno vreme,
Srbija je izolovana, nema medijskih sloboda,
nema niega.
Iz tog vremena je i sukob studenata sa eeljem, potezanje pitolja. To su bili eeljevi
maniri, uva ga 20 ljudi pod orujem, a on vadi
pitolj i mae, pokazuje kako je velik i hrabar.
To je bila manifestacija sile, on je tada bio produena ruka reima.
U tom trenutku nije moglo vie da se uini.
Dobijeni su novi izbori, to jeste bio jedan od naih zahteva. Promenjen je izborni sistem, bilo
je jo nekih promena, ali to nije bilo dovoljno.
U isto vreme su bili ratovi u Hrvatskoj, Bosni,
zloini na svim stranama. Onda je tu izmeano svata, i pravi patriotizam, i onaj lani, i
razni interesi. To je rekao i Andri, u ratu fukara ispliva, a normalni ljudi se povuku. Naalost, posle te 1992, kraja demonstracija, izbora, ogroman broj ljudi je otiao iz zemlje, i
10

oni nam i danas nedostaju. To su ljudi koji bi

imali zavrene kole, bili sposobni da pokrenu svoj biznis, a oni su otvarali rme po inostranstvu. Danas bi sa tim ljudima ekonomija
u ovoj zemlji bila mnogo bolja. Treba da proe
puno vremena da bi se popunila ta rupa. Uvek
se alim, da su ti ljudi ostali ko zna ko bi danas
bio gradonaelnik, jer bi i konkurencija za ovo
mesto bila mnogo jaa.

Problemi i korist
Ja sam imao vrlo malo problema zbog svog
politikog angaovanja, ali sam se tada zabavljao sa Milicom Delevi, kasnije mojom suprugom, i ona je oborena 1992. na diplomskom ispitu na ekonomiji, a bila je student generacije.
Nikada niko u posleratnoj istoriji Ekonomskog
fakulteta nije doiveo da je predao diplomski
rad i doao na odbranu, a oni ga vrate. Imala
je skoro sve desetke u indeksu, postala je vrhunski strunjak, to se i danas pokazuje u poslu koji radi sjajno. Ona je imala realne posledice, a i ona je bila angaovana. Poto je vlast
tvrdila da su na demonstracijama samo loi
studenti, deset dobrih studenata, sa visokim
prosekom, potpisalo je da su i oni sa nama, a
Milica je bila jedna od njih. Ja sam imao neke
probleme 1998, kada sam poeo svoj privatni
biznis u Srbiji, ali do 5. oktobra je kompanija
koju sam napravio radila u Srbiji vrlo malo, radili smo mnogo vie u drugim bivim jugoslovenskim republikama, u Evropi.
Nisam nikada razmiljao da li mi je na neki
nain koristilo to to sam bio jedan od voa

studentskog procesa. Znam samo da je pokojni Dragan Sakan, kada me je zvao da doem
u Sai (on je voleo da ima oko sebe ljude koji
su negde neto uradili, koje je znao sa televizije), pitao Voju anetia: ta e ovaj da radi
kod nas, nije kreativac? Voja je rekao: Zna
da upravlja, i onda me je zapalo da budem
neki direktor u toj rmi. Tako sam uao u posao sa medijima, sluajno. Nisam se nikada bavio marketingom, ve medijima. Medijski prostor moete da prodajete, kupujete. Da li radite sa ekserima, automobilima ili sekundama,
na isto doe. Tu matematika daje veliku prednost jer moete u glavi da izraunate mnogo,
i to je za one koji se bave tim poslom izgledalo
kao svetsko udo.

eka
Otiao sam u eku 1994. godine zato to
Milica, kada su je oborili na diplomskom, nije
mogla da ostane ovde i funkcionie normalno, i elela je da magistrira i doktorira negde u inostranstvu. Primljena je na Centralnoevropski univerzitet koji je bio u Pragu, gde
smo otili 94. Ja sam tamo iveo oko est meseci i onda sam se vratio, nastavio da radim u
Saiju. Ona je zavrila magistraturu i vratila
se u Srbiju, zaposlila se kao asistent na Pravnom fakultetu.
U eku sam otiao prvi put 1991. godine
da gledam teniski me izmeu tadanje ehoslovake i Jugoslavije. Iao sam sa svojim
jugiem koji sam uvezao iz Amerike poto je
to bilo mnogo jeftinije nego da se kupi ovde.
VREME 13/01/2011

POLITIKA:: Studentski protest 1992.

POLITIKA

 Demonstracije 1992. godine

su bile vrlo specifine. Prvi
sastanak je bio na Bogosloviji,
i organizovao ga je dananji
vladika zahumsko-hercegovaki Grigorije, Mladen
Duri mu je svetovno ime.
Deset dana posle tog sastanka
on je otiao, kada sam pitao
gde je rekli su da se zamonaio, otiao kod Atanasija.
Gde ba sada, to nije saekao bar jo mesec dana.
Koristio je bezolovni benzin. Bila je jedna jedina pumpa koja je toila bezolovni benzin od
maarske granice do Praga. Kada smo 1994.
otili u Prag, to je bila druga pria. Uemo u
hipermarket, ima svega, a mi dolazimo iz Srbije u kojoj na policama prodavnica nema niega, gde se sve kupuje na ulici. esto sam tada
putovao jugiem za Beograd i svi su stalno
neto slali, cela kola su mi mirisala na unku
i takve stvari, pa se ekalo ovde na granici po
deset sati. Kada bi ljude neko vremeplovom
prebacio u to vreme, pola ne bi preivelo. Ovako, navikavali smo se postepeno, malo-pomalo pomera svoje kriterijume.

Politika u meuvremenu
Nikada nisam prestao da budem angaovan
u politici. Nisam tada hteo da uem u bilo koju
stranku, mada su me zvali svi iz opozicije. Rekao sam da nisam zavrio fakultet i da hou
da se bavim politikom kada budem nansijski
mogao da to izdrim, da ne moe niko da me
kupi. Mnogi su se tada naljutili na mene zbog
toga, ali imao sam svoj stav i nisam hteo da ga
menjam. Rekao sam i da, ako naprave jednu listu svi zajedno, ako im znai moje ime, evo tu
sam, ali nisu mogli da se dogovore. Zbog toga
nisam hteo da budem nigde, mada sam stalno uestvovao na demonstracijama. Govorio
sam 1996. na nekim mitinzima, te demonstracije su trajale dugo, deavalo se da nema ko da
govori, pa sam govorio i ja kao neko ko je vodio studente 92. Najvie sam bio u kontaktu sa
Ivanom Vujaiem, on je tada bio predsednik
VREME 13/01/2011

gradskog odbora Demokratske stranke, on me

zvao da govorim na onom balkonu na Terazijama. Druge ljude sam znao, poznavao sam neke
ljude iz omladine DS-a, SPO-a, Zorana inia sam sretao.

Poetak biznisa
Pre nego to sam otiao u eku poeo sam
da radim u Saiju, onda smo tamo osnovali
rmu koja se prvo bavila sportskim pravima.
Kupovali smo ta prava za teritoriju bive Jugoslavije, za koarku ak i za Rusiju i neke druge
zemlje, i onda smo to prodavali pojedinano
po tim zemljama i tako pravili prot. Ja sam u
Pragu bio samo est-sedam meseci. Bilo mi je
jako teko bez Beograda, ne mogu sebe da zamislim na nekom drugom mestu. Vratio sam
se ovde u Sai i radio svoj posao, medijski biznis, a putovao sam svake dve nedelje u Prag,
vikendima. Svoju rmu sam osnovao 1. januara 1998. u Beogradu. Do bombardovanja smo
taman poeli neto da radimo, onda je doao
novi rat i sve je stalo.
Osnovali smo rmu i u Skoplju, negde pred
bombardovanje i u Banja Luci. Za vreme bombardovanja i vremena do 5. oktobra svi koji su
bili zaposleni u beogradskom osu dobijali su
platu, vie socijalnu pomo u vrednosti 200300 maraka, zavisno koliko je ko imao dece.
Neki su otili u Skoplje da rade, neki u Banja
Luku, i mi smo zahvaljujui tim dvema agencijama i onome to smo radili iz Praga preiveli tu priu. Ovde pravi biznis poinje posle
5. oktobra, tek tada se zemlja otvara.

Sa jedne strane, rma se bavila prodajom

medijskog prostora, sa druge strane sportskim
pravima. Mi smo bili vlasnici, recimo, prava
za sva evropska i svetska prvenstva u koarci koja su ljudi gledali, mi smo ta prava kupili i prodali RTS-u u to vreme, ali i hrvatskoj i
bosanskoj televiziji, svima po regionu. Za koarku smo bili vlasnici prava za 15-16 zemalja.
I danas smo vlasnici ex Yu prava Maarska,
Poljska, Bugarska, Rumunija.... Sportski deo
biznisa nam je bio vrlo jak, uz koarku, engleska Premijer liga, prava na odbojku, ak i na
svetsko prvenstvo u fudbalu, sve smo to radili, iz Praga. A onda ovde polako poinje da se
razvija taj biznis.

Pritisci
Problema je ovde bilo 1999, imali smo stalno neke inspekcije, zato uplaujemo pare B92,
anem-u, zato dajemo donacije Beogradskoj
otvorenoj koli (BO). Svaki put kada su dolazili govorio sam: Imam pravo po zakonu,
to su moje pare, hou da se promeni ovaj reim, BO-u uplaujem jer hou da imamo bolji univerzitet. Dou, pregledaju sve poslovanje za dve godine.
Nisam nikada pomagao stranke na taj nain. Trudio sam se da pomaem nekim nezavisnim institucijama, nezavisnim medijima, Centru za ljudska prava, neemu to gradi neke nove vrednosti ovde. Imao sam malo
odbojnosti prema strankama, iako sam uestvovao u svim demonstracijama koje te stranke organizuju.

11

Peti oktobar, nade i realnost

Pre 5. oktobra 2000. nisam bio angaovan u
pripremama za ono to e se desiti, tada sam
imao samo neku komunikaciju sa Otporom, neto malo pomagao. Ja sam jedan od onih desetina hiljada ljudi koji su svaki dan bili na ulicama, 5. oktobra bili su ispred Skuptine, nisam bio nita drugaiji od svih onih koji su tog
dana izali da bi neto promenili.
Tada smo svi samo hteli da se promeni ta
vlast, da ode reim koji nas je uveo u tolike ratove i pogrenim odlukama naneo toliko zla.
Taj narodni bunt zbog pokuaja krae izbora
je bio ogroman, energija koja se nikada ni pre
ni posle toga nije ponovila. Bila je velika stvar
biti deo svega toga, ostao sam na ulicama Beograda do pet, est sati ujutru toga dana. Ljudi
su slavili, bili presreni, verovali su da dolazi
neko bolje vreme. To bolje vreme je dolo, da
budemo realni, nema vie opasnosti koje su
tada postojale, nema te vrste ekonomske krize, situacija da nema dovoljno struje, benzina, da nema nita u radnjama. Ali sigurno je
da smo svi tada imali mnogo vea oekivanja
i verovali da e se stvari mnogo bre menjati i dostii nivo devedesetih godina, plata od
1200 maraka, dobrog ivota koji je, naalost,
sahranjen u tom ludilu nacionalizama u celoj bivoj SFRJ. Verovali smo da e sve krenuti samo da ode Miloevi. Naalost, sa jedne
strane nas nije ni svet podrao u meri koliko
je trebalo, mnogi su tek posle ubistva Zorana
inia shvatili u kakvim uslovima je radila
ta vlada. Sa druge strane, ljudi koji su vodili
te demonstracije, kao i mi sami, nisu bili dorasli ulozi koju je pred njih istorija postavila,
nisu mogli u neke stvari da krenu bre, jae,
neke odluke su bile pogrene, zanemarili su
se i neki socijalni elementi.
Primer je privatizacija, ima eki model gde
je sve zavreno jako brzo, ili postepeno kao Slovenci. Mi smo uradili neto izmeu, pa se i danas raskidaju ugovori, veliki broj ljudi je ostao
bez posla, i sada je re privatizacija jedna od
najnegativnijih rei u Srbiji, a realno je do nje
moralo da doe. Mnoga preduzea su prestala
da postoje mnogo ranije, ktivno su postojala, ali nam se nije desilo da ue dovoljan broj
ozbiljnih stranih kompanija koje bi kupile domae rme i zaista pokrenule proizvodnju na
pravi nain, nego je ulo mnogo kapitala udnog i sumnjivog porekla koji je gledao samo
kako da to rasproda.
Bio sam mnogo kritiniji prema tom vremenu dok i sam nisam poeo da se bavim ovim
12

stvarima, i onda iznutra shvatio koliko neke

stvari deluju kao da emo ih reiti lako, ali kada
uete u sve ovo, shvatite da ovde, naalost, nita nije lako.
Kada sam poeo da radim u Saiju, radio
sam od 9 do 5. Svi moji roaci su rekli: Da li
si normalan, ceo dan ti propadne na poslu.
Danas verovatno 80 odsto ljudi radi od 9 do 5
ili od 8 do 4. To su promene koje dolaze, ali ih
naalost nije dolo dovoljno. Taman smo neto krenuli pa je ubijen premijer. Pa smo onda
imali jednu vladu koja nije bila sjajna, pa izbore... inieva vlada je mnogo postizala zahvaljujui Zoranovoj energiji, ali je on znao gde
ide. Kada je on nestao, nestala je i ta energija
i Srbija je izgubila puno. To su bile dobre ekonomske godine, bilo je para svuda. Tada su realno mogle da stignu investicije. Mi smo ih troili na pogrene stvari, i kada je napokon napravljena proevropska vlada 2008, ve je poela kriza, a mi pre toga nismo uspeli da reimo ozbiljne probleme.

Posao posle 5. oktobra

Sopstvena rma koju sam napravio 1998. i
koja se bavila medijskim biznisom se razvijala i dolo je do toga da je meu 100 najveih u
Srbiji. Sve rme koje postoje u drugim zemljama u stvari su vlasnitvo ove rme iz Beograda.
Sav prot koji se napravi donese se ovde da se
plati porez dravi Srbiji i ja sam ponosan na to.
U biznisu kojim se rma bavi, do 5. oktobra
ovde nije bilo nita, bila je katastrofa. Posle
toga se otvorila zemlja, svi hoe neto da prodaju, da se reklamiraju, samim tim je i medijski
biznis kojim sam se bavio u tih nekoliko godina doiveo najvei rast koji postoji, najbri razvoj trita imalo je upravo medijsko trite. Mi
smo bili tu, bili smo veliki u susednim zemljama, imali smo znanje jer smo radili za strane
kompanije po tim zemljama. Jednostavno smo
bili na pravom mestu u pravo vreme i zahvaljujui tome se rma drastino razvila. Imala
je ogromne klijente, bili su veliki budeti, to je
bilo zlatno vreme advertajzinga u Srbiji, to e
rei svi koji se bave tim poslom.
Znam da se kod nas pria da ljudi ulaze u
politiku samo da bi razvili svoj biznis, ja sam
zbog toga kroz takvo blato proao da to nikome ne bih poeleo. Ali to se jednostavno vidi,
vidi se ta sam imao kada sam uao u politiku, ta imam danas, kako sam iveo tada, kako
danas. Meni je politika samo smetala u mojoj
rmi zato to sam, kada sam uao u politiku,
rekao: Od danas vie ne radimo za dravne

rme. Nema Telekoma, NIS-a, EPS-a, Lutrije,

dravnih banaka. Tada jo nije postojao zakon
da se podnese na uvid imovno stanje pri stupanju na neku funkciju. Kada sam poeo da
vodim Narodnu kancelariju, na belom papiru
sam napisao svoje imovno stanje i predao to
na portirnici Skuptine Srbije, jo nisu postojali formulari. Pri tom ne krijem da je rma iji
sam vlasnik 25 odsto jedna od najuspenijih u
ovom regionu i da ivim od dobiti koju ona napravi svake godine, i ne vidim da je tu bilo ta
sporno. Ve est godina nemam maltene nikakav kontakt sa biznisom, ali sjajne ljude sam
ostavio iza sebe, oni se sjajno razvijaju, nemaju nijednog dravnog klijenta, i u ovim tekim
vremenima uspevaju da opstanu.

Politika, drugi put

Uao sam u politiku zbog Borisa Tadia. Bio
sam malo angaovan oko izbora za predsednika drave kada je Miunovi bio kandidat, ali
se nismo sloili konceptualno kako to treba da
ide. Na jednoj strani smo bili eda i ja, na drugoj svi ostali. Nikada nisam radio kampanje za
politike stranke, smatram da to nije roba kao
i svaka druga. Kada je Boris preuzeo DS, zvao
me da radim kampanju za njega, i ja sam pristao. Znao me je iz grada, radili smo zajedno
fina vaterpolo kup. Tada su mnogi okretali glavu od DS-a, to je bilo vreme raznih afera, Kolesara, Janjuevia, Marije Raete, ivkovieve vlade koja se raspadala. Tada agencije nisu
htele to da rade. Govorili su: Pa neemo 45. u
etnike, ni za pare, a kamoli iz ideala. Onda
je doao Boris kao novi ovek i napravio tim
ljudi koga su inili Krsti, aper, utanovac i
jo nekoliko ljudi, Igor Miklja bio je veoma aktivan u to vreme. Napravili smo tada kampanju
i uspeli Borisa da proliemo kao novu stranicu u istoriji DS-a, to on i jeste.
Posle toga je vrlo brzo dola kampanja za
predsednike izbore i Boris je postao predsednik Srbije, i ja sam reio da se ukljuim u tu
priu zato to je Boris tada nametnuo neto
novo. Do tada je bila politika pljuvanja na sve
strane. Niko nije bio spreman da kae: Evo
pruena ruka, dosta vie toga, prolo je toliko
vremena, nema vie Miloevia, nije vie ono
vreme, hajdemo neko pomirenje, saradnju.
Ja verujem u tu saradnju. ovek sam koji nikada nije beao od TV duela, ali mislim da je
poenta doi na neko mesto i neto uraditi. Srbija je svoju Farmu dobila mnogo pre ove sadanje na Pinku. To smo gledali u politikim
tok ouima i emisijama deset godina, psovke,
VREME 13/01/2011

vreanja. Boris Tadi je nametnuo neto novo,

i zbog toga sam uao tada i zvanino u politiku i postao lan DS-a 2004. godine. Uvek sam
bio najblii DS-u, zvali su me 92. Miunov
mali, bio sam neka srednja varijanta, uvek
ovek kompromisa. Verujem u to to je ideja
DS-a. Moemo da priamo o tome da li tu ideju
DS realizuje na najbolji mogui nain, da li su
svi ljudi iz DS-a najbolji ljudi, da li oni zavreuju da budu na tim mestima, da li su napravili greke ili nisu, ali ideja DS-a, ideja drave
u kojoj e obian ovek moi da radi za sebe i
svoju decu i moi da ivi od toga normalno, je
ideja u koju verujem.

audija est za menadment u vreme kada su

u minusu stotine miliona evra? To je nezamislivo, nemogue. Kakvi automobili za menadment?! Jeste u minusu? Pa autobusom na posao, peke. Kada sam doao ovde, uveo sam da
niko ne sme da ide slubenim kolima na posao, nego da doe svojim kolima pa ako ima
neki posao po gradu vozie ga. Smejali su mi
se zbog toga. Smanjio sam plate pet odsto svima u gradu, a politiarima deset odsto. A posle
su mi rekli, pa vredelo je, utedelo se.
Ne kajem se ipak zbog uzlaska u politiku, jer
danas ima dosta ljudi koji mi priu i kau: Vi
dobro radite svoj posao, hvala Vam za obda-

se ja bavim. Nemam nikada problem kada me

kritikuju politike stranke, to je normalno, ali
me boli kada me kritikuju ljudi sa kojima sam
do jue bio deo nekih promena u Srbiji, pa sada
sam na vlasti, a oni su i dalje NGO, bio bih nenormalan ovek da me ne boli, da kaem ba
me briga. Mnogo mi je vano ta ti ljudi misle.
To su ljudi koji su mnogo vani za ovu zemlju,
oni su svojim stavovima kojih su se godinama
drali doveli do promena u ovoj zemlji. I nikada nee predstavljati veinsku Srbiju, ali e
uvek biti korektiv drutva.
Teko mi bude kada me Borka Pavievi i irilov kritikuju za Bulevar, ja se pojedem iv, a

 Uao sam u politiku zbog Borisa Tadia. Bio sam malo

angaovan oko izbora za predsednika drave kada je Miunovi
bio kandidat, ali se nismo sloili konceptualno kako to treba da
ide. Na jednoj strani smo bili eda i ja, na drugoj svi ostali
Do tog ulaska u politiku sam ve imao rmu
koja je bila velika u bivoj Jugoslaviji, ve reio neke svoje egzistencijalne probleme, i eleo
sam da moje erke Soja i Jovana odrastaju u
normalnoj zemlji, da idu u obinu kolu, da ih
niko ne gleda posebno zato to njihov tata ima
ili nema vie para. Ako dete ide u kolu i sedi
u klupi sa detetom iji roditelj nema za osnovne stvari, onda je to problem i za moje dete.

Kajanje i zadovoljstvo
Lake je sto puta biti samo u biznisu, iz koga
sam potpuno izaao, i ne mogu da kaem da
nekada ne sednem i ne kaem sebi: A ta ti to
treba u ivotu, kada raznorazni prozivaju. Deo
naroda misli da si lopov jer je politiar jednako
lopov. Razumem ljude, jer kada pogledate kako
je malo kome ko ivi od politike danas loije
nego pre dve godine, a malo kome ko ne ivi
od politike je danas bolje nego pre dve godine, i kada pogledate neke ministre gde provode letovanja, zimovanja, kako se oblae, shvatate da to moe teko od plate od 70-80.000
dinara. U ovoj zemlji je to postalo gotovo normalno. Ovde je normalno i kada si u opoziciji i kada je najvea kriza da kupi stan od 200
kvadrata i kae da ima pravo na to. Pa ima,
ali malo je udno.
Mislim da i danas u Srbiji ogromne pare odu
kroz korupciju ili nedomainsko ponaanje. Dravno je, pa nema veze. Da li bi Srbijagas da je
privatna rma kupio deset koda superb i dva
VREME 13/01/2011

nite, ili neto drugo. Ne moe to da oveka

ne ispuni. Kako da te ne ispuni kada te Vreme proglasi za linost godine? Znamo ta je
Vreme, Vreme je obeleilo jedan period u
ovoj zemlji. Ako te ti ljudi izglasaju za neto,
to mnogo znai.
Politiku doivljavam kao mogunost da se
doe na neko mesto sa koga se moe neto uiniti za svoju zemlju. Ja bih voleo kada bi mnogo vie ljudi iz biznisa i raznih oblasti ulo u
politiku, ali ne mogu da prou, razumem ih.
Borite se sa nekim kome je stranka sve, kome
stranka sve daje, i ako nema stranke on ne postoji, on nee da vas pusti. I mene da Boris Tadi nije podrao javno pre pet godina pitanje
je kada bih doao na mesto predsednika gradskog odbora DS-a. To je stranka, to je tako i borim se da se to bre menja.

Druga Srbija
Uvek u se zalagati da svako ima pravo na
svoje miljenje i da moe javno da ga iznese.
Ja ne itam ta se pie o meni u e-novinama,
ali mi to kau moji saradnici. Pera Lukovi je
jedno od velikih imena srpskog novinarstva.
Njegova lucidnost, duhovitost, hrabrost, zasluuju svako potovanje. Pa i danas kada stalno
mene kritikuje, i to zasluuje svako potovanje.
Da li me pogodi kada neko takav, ili B92, napie neto negativno o meni, a da znam da to
moda nije tako? Pa pogodi me, ali to je cena
koju plaate ako se bavite ovim poslom kojim

znam da sam u pravu poto su ljudi sa umarskog fakulteta rekli da se to drvee see, a ne ja,
pa ko normalan see drvo ako ne mora. Onda
im napiem pismo, pa se oni jave, onda kaem:
Ljudi, to je to, evo pogledajte, moda nismo
medijski sve dobro predstavili, ali to je istina.

Romi
Sa druge strane, ja sam skoro dve i po godine
gradonaelnik, ipak jedan dobar deo ljudi i u
tom krugu priznaje da se ovde neto promenilo. Nee se dopasti svima sve moje izjave, neko
me zove Dekom Drvosekom, neko smatra da
progonim pripadnike seksualne manjine, neko
smatra da ne volim Rome. Uvek kaem dajte malo vremena. Danas imamo 120 romske
dece koja idu u kolu, a do jue nisu ila. Imaju zdravstvene knjiice, knjige, neki laptope.
Radimo na tome, sada e neki od njih dobiti
i stanove, koji su najugroeniji. Pre dve godine su me svi napali vidi ta radi a deca su
ivela sa pacovima. ta je bila opcija za njih,
ta je neko uradio za njih? Nije kontejner reenje za ivot, slaem se, ali da li je reenje slino naselje koje danas ponovo imate kod Belvila? Neka ue neko tamo, neka ivi sa njima
sedam dana, pa neka javi kako je.
Vrlo esto ljudi zaboravljaju da ja nisam hteo
da pregovaram ni sa Romima, ali ni sa onima
koji su rekli neemo Rome pored nas, jer je to
rasizam. Ponosan sam to su danas u Boljevcima, gde su neki metani zapalili prvi kontejner,
13

prihvatili pet porodica koje danas tamo ive

normalno. Demosten je jo rekao da su najvie krivi oni koji vie vole ugaati masi, nego
predlagati ono to je najbolje. Posao da vodi
neto u dravi jeste da kae ono to je tano.
Mi danas imamo ogroman broj pohvala, i od
evropskih banaka koje su dale kredit, i od svetske zdravstvene organizacije, i od nekih NGO-a.

stvari na kredit od 20 godina, tako i mi gradimo most na kredit od 20 godina.

Uvek u da sasluam kritike, ja sam ovek
koji je pravio B92 sa nekim drugim ljudima i
nauio sam da sluam tue miljenje. Spreman
sam da promenim svoj stav, mislim da samo
glup ovek uvek misli da je samo njegovo miljenje ispravno. Ali kada donesem neku odluku, ako sam dobro promislio o njoj, onda stoParada ponosa
jim iza nje, ne mogu da je menjam, posebno
Po ko zna koji put priam o tome. Pravimo kada znam da sam u pravu.
neto da bi rekli da moemo da napravimo, hajMetro
de da kaemo poteno kakva je situacija. Da li
je etnja u ogranienom delu grada, gde posle
Mi emo ove i naredne godine da uradimo sve
uesnike etnje stavite u marice i razvezete to je neophodno da bi mogli da ponemo da
po gradu, pobeda ljudskih prava? Nije, ta po- gradimo metro. Rekao sam ve vie puta, u Beobeda e biti kada ljudi budu mogli da slobodno gradu se nee ni uliica ni metro poeti da rade
etaju gradom bez obzira na seksualno oprede- da bi se neko slikao i rekao mi sada kopamo.
ljenje, naciju, veru, klub za koji navijaju. Da bi Neemo novi Prokop, neemo nove obilaznice
to uradili, moramo prvo da se obraunamo sa oko Beograda, neemo kilometre autoputa koji
onima koji ugroavaju njihovu slobodu kreta- nikako da se zavri. Kada ponemo neto u Benja. Hajde da one koji ine te grupe navijaa, ogradu da radimo kaemo danas poinjemo,
a bave se prodajom droge i tako se nansiraju ovako se nansira, tada je gotovo, i do sada nia ostalo im slui kao pokrivalica, to svi zna- ta nismo slagali. I to je prednost Beograda u odju u ovom gradu, stavimo tamo gde im je me- nosu na ostatak Srbije, zato nam narod mnogo
sto, pa onda idemo dalje. Ja u biti veoma sre- vie veruje u Beogradu. Poverenje u ovu gradan i poastvovan to e u Beogradu u skup- sku vlast je vie od 60 odsto, a u istom tom Betini grada biti prezentacija godinjeg izvetaja ogradu u republiku vlast poverenje ima samo
o ljudskim pravima za LGBT populaciju, koju 13 odsto. Ljudima na republikom nivou je tee
priprema Gej strejt alijansa. Nemam problem poto ima vie nekih ciklusa na koje ne mogu
sa tim, imam problem samo zato to mi nee- da utiu, ali opet, ta razlika znai da ljudi neto
mo ponekad da se pogledamo u ogledalo i ka- prepoznaju ovde. Mi smo promenili neke stvari.
emo sami sebi ta je istina. A najlake je na- Ja sam rekao sekretaru za zdravstvo, tvoje je da
pasti gradonaelnika, da li je upotrebio ovu ili kae gde treba dom zdravlja, ne da ga gradi,
ti si lekar. Gde treba kola, gde treba obdanionu re, da li je rekao ovo ili ono.
te, skupimo to sve u agenciju za investicije, 50
Most
inenjera zaposlimo tamo i oni vode to. Zato u
Most kota isto koliko je kotao na poetku. Beogradu imate da se sve uradi u roku, time se
Pitajte Nikolu Hajdina, predsednika SANU, da bave ljudi koji to znaju, to je jedini nain.
li je skuplji most ili pristupne saobraajnice.
Zooloki vrt
Uvek su skuplje pristupne saobraajnice zato
to pravite nove magistrale, petlje, bulevare.
Svaka pria ovde izazove reakcije i za i proMorate da kupite neko zemljite, sruili smo tiv. Kada se pomene proirenje zoolokog vrta
toliko objekata da bi izgradili taj most. Samo na donji grad, postavlja se pitanje arheologito je tada budet grada bio 200 miliona evra je, da se tom izgradnjom neto eventualno ne
godinje vei nego to je danas, a trebalo bi da uniti. Do dananjeg dana samo na osam pose radi ostatak mosta od tih para kojih nema, sto beogradske tvrave odraena su arheolokriza je, dinar je pao. Ako ponete da gradite ka ispitivanja. A postoji grupa koja se bavi time
i stanete, dobijete most na koji ne moe da se ve 30 godina i prima pare za to. Zar nije bopopne i sa njega sie. Normalno je da emo da lje da krenemo da radimo, da iskopine izvadigradimo. Budalatine su da treba da se zadu- mo iz zemlje, stavimo ih negde da ih vidi naimo samo toliko koliko moe za vreme man- rod, a ne da se ne dira nita. Da li je dobro da
data ove vlasti da se vrati. Kao kada bi rekli zoo vrt bude na beogradskoj tvravi? Moda
ne moe stan na 25 godina, nego na dve, pa e neko ko se bavi zatitom spomenika rei da
ta mi vredi dve godine? Svi kupuju najskuplje nije, meni jeste, zato to tu doe milion ljudi
14

godinje. Za mene je sjajno da ti ljudi, roditelji

sa decom, usput naue priu o istoriji tog dela
Beograda. Uopte ne kaem da je to idealno reenje, samo kaem da ja ovako gledam, dajte
mi argumente za suprotno miljenje pa u da
vas sasluam. Gde da iselimo zoo vrt? Ko e
da plati da ga negde iselimo? Nema arheolokih ispitivanja, ali ne sme nita da se dira. Ne
smeju da se prave garae po Beogradu, ispod
zemlje ima ko zna ta. Pa kako je Rim napravio sve te garae i metro?

Beograd i Srbija
Razlika izmeu Beograda i ostatka Srbije je
ogromna, ali izmeu svakog glavnog grada i
ostatka zemlje postoji razlika, s tim to u Nemakoj i ostatak ivi sto puta bolje nego u Srbiji, pa se to manje osea. Ne mogu vie da objanjavam ljudima da Beograd pravi pola srpskog
BDP-a i da bi, kada bi budet u svakoj optini
procentualno odgovarao onome koliko se u toj
optini napravi para, Beograd imao mnogo vie
u svom budetu. Ali nije to ideja, ve da se razvije i ostatak Srbije, da i tamo neko moe da
se zaposli, prima platu, ivi. Nemogue je da
e se nekada iveti u nekom manjem gradu u
Srbiji kao u Beogradu. Nee bolnica u Leskovcu biti istog kvaliteta kao u Beogradu, ali moe
da da ono to mora da se tu ima, a ako treba
neto vie da prebaci pacijenta u Beograd. To
je prednost glavnog grada, ali Beograd ima i
veu stopu kriminala, vee zagaenje, vei pritisak na decu, i sa te strane nekvalitetniji ivot.
U potpunosti podravam ideju da se da
ostatku Srbije da se bre razvija, samo bez demagogije Srbija radi, Beograd se gradi, poto
to nije tano. Pitanje je kako drugi gradovi troe svoje budete, da li e se kupovati automobili, zapoljavati tetke, strine i roaci, da li e
da se grade fudbalski stadioni kada ljudi nemaju ta da jedu, ili e se kao u Beogradu graditi kole, bolnice, vrtii, putevi, mostovi. Beograd e da obezbedi i paket za bebe, i za 5000
majki iz siromanih optina, ali da li zaista u
tim mestima gde se raa po 20-30 beba nijedna rma, nijedan ovek koji je odatle potekao,
niko ne moe da skupi novac da svaka majka
dobije taj paket, a za 30 beba treba 3000 evra?
Nije tano da ne moe, nego nee niko da razmilja o tome, svi se bave visokom politikom,
plus gde ta moe da se uzme, gde ko moe
da se zaposli.
Mislim da u Srbiji na politikom planu nije
prihvaeno da ljudima treba govoriti istinu. Ja zaista kaem istinu, svata u rei i na
VREME 13/01/2011

stranakoj tribini i na ulici, ali tako radim od

prvog dana. Taj metod gde kaemo, uradimo,
ne ulepavamo stvari nekada deluje arogantno,
nekada bahato, ali imamo rezultat. U Beogradu
se raa danas nekoliko hiljada beba vie nego
pre tri godine. Beograd ima nove bulevare, dobie tri nova mosta u sledee tri godine, a nijedan
nismo napravili za prethodnih 40 godina. Uselie se nekoliko hiljada ljudi u neprotne stanove, napravili smo 15 novih obdanita, nekoliko
novih kola. I nikada nismo obeali nikome da
emo neto uraditi a to smo znali da neemo
uraditi da bi neko glasao za nas. Izgubili smo
kao stranka izbore u Zemunu i na Vodovcu. Pa
dobro, videemo kada dou sledei izbori da li
e narod da prihvati to to mi radimo ili ne. Taj

psi lutalice. To znai da smo neke druge pro- izbora. Mislim da dobro radimo i da velike zasluge za to imaju ljudi koji vode SPS, LDP, G17
bleme ipak uspeli da reimo.
plus i PUPS na gradskom nivou.
Saradnja
Ne znam da li u posle toga, ako sve bude
Iskreno mi je ao to nisam vie saraivao sa
Zoranom iniem. Kada sluam od njegovih tako, ako pobedimo na izborima i budemo na
saradnika, i danas gledajui ta je sve radio, vlasti jo etiri godine, te 2016. razmiljati o pomislim da sam mogao mnogo da nauim, i tu litici. Stvarno ne vidim sebe kao oveka koji e
njegovu energiju da pokuam vie da sledim. A ceo ivot da bude u politici. Ja sam sa 25 godina
najznaajnija saradnja je sa Borisom Tadiem, imao to da sam otiao na televiziju, gledala me
zbog njega sam i uao u politiku. On je veoma cela Srbija, slali su telegrame sauea Televivaan faktor stabilnosti u ovoj zemlji kao pred- ziji Beograd posle mog gostovanja jer sam kao
sednik drave. Nisam uvek saglasan sa svim, to izbuio onog Ratka Dmitrovia. Imao sam to
je nemogue, ali da u sigurno uvek da mu ka- da mi tada prilaze razne osobe i estitaju mi, da
em ta mislim u etiri oka. Mi nismo mislim ni me neke devojke koje me do jue nisu gledale
svesni koliko je toga uinjeno poslednjih godina ponu da gledaju kao mnogo zgodnog i interena promeni u drutvu, teko je budemo svesni santnog. Da 30.000 ili 50.000 ljudi skrene levo

 Teko mi bude kada me

Borka Pavievi i irilov kritikuju za Bulevar, ja se pojedem
iv, a znam da sam u pravu
poto su ljudi sa umarskog
fakulteta rekli da se to drvee
see, a ne ja, pa ko normalan see drvo ako ne mora
nain voenja politike jo uvek nije u Srbiji do
kraja zaiveo, jo uvek politiari veinom priaju
ono to misle da im u tom trenutku donosi politike poene. A onda na kraju doe neko kao
u kafani, podvue crtu i kae ovo je va raun,
uvek e se svoditi rauni na izborima.

Nezavreni poslovi
U Beogradu imamo tu stalnu trku sa brojem
dece i obdanita, nastavljamo je. To je sjajna
trka, volim da tu malo kasnimo, znai da uvek
imamo novu decu za obdanita, kole. Imamo
probleme infrastrukture, saobraaja, pasa lutalica, radimo na reavanju toga. Ne moemo
do kraja mandata ove vlasti potpuno da reimo pitanje pasa lutalica ako ne ubijamo ivotinje, a ja sam zaista protiv toga. Ali e se situacija popraviti, izgradiemo nove azile za ivotinje, to sve kota, ali verujem da emo uz
bolji odnos vlasnika pasa prema svojim ivotinjama doi do reenja. Na kraju krajeva, nije ni
tako loe kada ivite u gradu u kome su, osim
tema na koje grad ne utie kao to su nezaposlenost, standard, jedan od glavnih problema
VREME 13/01/2011

kada kaem levo, skrene desno kada kaem

desno. Ko kae da ga to ni malo ne ispunjava,
taj lae. Ja sam sve to imao sa 25 godina, ne treba mi sada. Finansijski, imam dovoljno koliko
je potrebno za normalan ljudski vek. Ako vidim
da mogu da doprinesem da se neto menja na
Ambicije
bolje, onda mogu da budem tu. Ali da tu sedim
Politike ambicije su mi da budem grado- samo da bih sedeo, da bi mi govorili ministre,
naelnik Beograda jo jedan mandat i da neke gradonaelnie, to me stvarno ne ispunjava.
projekte koje sam zapoeo privedem kraju, da
elje
iza mene neto ostane, i da se povuem posle
drugog mandata. Ja sam uveo princip da u BeU politici sam se potpuno ostvario kroz meogradu niko ne moe da ostane na jednoj po- sto gradonaelnika. Ovde pogledate kroz proziciji vie od dva mandata bez obzira koliko je zor i vidite da li ste neto uradili ili ne. Voleo
dobar u tome, jer jednostavno treba omoguiti bih da jednog dana, kada ne budem vie grada dolaze neki novi ljudi. elim da se promeni donaelnik, neko mojim unucima pria: Kada
zakon o glavnom gradu i da Beograani biraju je va deda bio gradonaelnik, u Beogradu su
gradonaelnika neposredno. Mislim da Beogra- uraeni ti mostovi, grad je dobio ovo ili ono,
ani zasluuju da oni odluuju ko je gradonael- da mojoj supruzi Ivi i deci to bude nadoknada
nik, ko ih predstavlja etiri godine, da izaberu za to to moraju da prou u ivotu zbog toga to
gradski parlament. Nemam nikakvih ambicija sam ja to to jesam. Voleo bih da neto veliko
da sa pozicije gradonaelnika idem na bilo ka- ostane iza mene, da me ljudi pamte po neekvu drugu funkciju. elim da stranke koje danas mu dobrom, nadam se da e se to ostvariti.
ine vlast nastave da to budu i posle sledeih
Momir Turudi
kada ljudi nemaju osnovnih sredstava za ivot
i ne razmiljaju o pomeranju nekih vrednosnih
stvari u drutvu. Od toga e imati koristi jednog
dana. Znam ja da svi kau pusti jednog dana,
ta emo sutra, ali jedno mora sa drugim.

15

 iz linog ugla

Srbija 2011

ta e biti parola na izborima

DS ve ima istoriju rtvovanja premijerskog mesta zarad vieg cilja. Kao i 2007. godine, demokrate e i sada
lake prihvatiti premijera iz druge stranke ako njima ostane mesto predsednika drave. Naprednjaci to ne mogu da
kopiraju, jer ako izau kao najjaa stranka, oni jednostavno moraju da misle da su ovlaeni na mesto premijera

Foto: Tanjug

Letonja odluka Meunarodnog suda pravde, Upitnik Evropske unije,

najava predsednika Republike da e se parlamentarni izbori odrati

uvede u Evropu i obezbedi joj bolji deal.

DS i SNS e po tom pitanju ponuditi razliite vizije ulaska Srbije u

u martu 2012. godine, i propast Vuka Jeremia na izborima za pot-

EU. Za DS je pitanje pribliavanja uglavnom tehniko. Demokratski

predsednika Demokratske stranke predstavljaju skup indikatora po

ministri e javnost redovno obavetavati o tome na koliko je pitanja

kojima bi moglo da se zakljui ta bi mogla da bude glavna tema na-

iz Upitnika odgovoreno, koliko nas to dodatno pribliava EU, te na

redne izborne kampanje, ko bi mogao da osvoji najvei broj glasova

koliko sredstava iz raznoraznih pristupnih fondova moemo raunati

na narednim izborima, i ko bi mogao da ini narednu vladu.

ako pourimo sa odgovorima i donesemo nove zakone. Slika koju bi

Od 2003. godine najisplativiji politiki program u Srbiji podrazumevao je obraanje srednjem glasau. (Videti Vreme br. 848, od 5.

DS mogao da proba da plasira u javnosti je sledea: mi vas u Evropu

uvodimo brzo; ako vladu bude vodio SNS, Srbija nikada nee ispuniti

aprila 2007, str. 18-19). Kolokvijalno reeno, srednji glasa je onaj koji sve standarde, jer nema kvalitetne i strune kadrove koje imamo mi.
eli najbolje od oba sveta, tj. u sluaju Srbije eli da ue u Evropsku
uniju, ali i da sauva Kosovo. Takvih glasaa je najvie u Srbiji.
Fraza I Kosovo, i Evropa je otuda dugo bila dobitna kombina-

Ovakvoj strategiji bi DS mogao da pridoda nedavno najavljenu

borbu protiv tajkuna. DS kao da nasluuje da je veliki deo populacije
nezadovoljan dvoipogodinjim uinkom vlade koju je predvodio. Do

cija za bilo koga ko eli da dobije glas srednjeg glasaa. Meutim,

2008. godine, napretku se ispreio Kotunica; potom krajem 2008.

odluka Meunarodnog suda pravde o proglaenju nezavisnosti Ko-

godine nansijska kriza, ali od polovine 2009. godine DS-u nita nije

sova dodatno je umanjila znaaj kosovskog mita u srpskoj politici,

stajalo na putu da rei problem korupcije, klijentelizma i privred-

inei kosovski diskurs jo manje politiki isplativim. To je jo pre

nih monopola. injenica da DS nije uspeo da nae odgovore na ta

odluke prepoznala Srpska napredna stranka koja se odvojila od Srp-

pitanja frustrira birae, i nedavnom najavljenom borbom protiv taj-

ske radikalne stranke, ali i Demokratska stranka koja je onemoguila

kuna vlada pokuava da jedan deo te frustracije sa sebe preusmeri

Vuku Jeremiu, glavnom predstavniku takve sintetike politike, da

na tajkune.

zauzme potpredsedniko mesto u stranci. Propast Vuka Jeremia u

Nasuprot tome, SNS bi u kampanji mogao da pokua da sebe

DS-u zapravo najjasnije najavljuje vraanje najveih stranaka na tzv.

predstavi kao stranku koja bi Srbiji mogla da obezbedi povoljniji po-

evropski put Srbije uz minimalno koketiranje sa kosovskim diskur-

loaj i specine benecije prilikom ulaska u EU u odnosu na neke

som. Otuda, na narednim izborima glavna parola nee biti I Kosovo,

druge zemlje. Slika koju bi SNS mogao da proba da lansira u javno-

i Evropa, ve e stranke pokuati da pokau ko ima veu kompara-

sti je sledea: ako vladu bude vodio DS, Srbija ulazi u EU bezuslovno

tivnu prednost prilikom pribliavanja EU, tj. ko Srbiju moe bolje da

prihvatajui sve to se od nje trai; ako mi vodimo vladu, Srbija sebi

16

VREME 13/01/2011

Pie: Dr Duan Pavlovi

 Teko je oekivati da bi SNS mogao ubedljivo da

porazi DS (recimo, sa najmanje deset odsto razlike) i
tako osigura izvesno vostvo u vladi. Izvesnije je da
e situacija biti slina onoj iz maja 2008. godine
moe da obezbedi pozitivnu diskriminaciju, tj. poseban (i ponegde

vie ne predstavljaju smetnju napretku Srbije ka EU, to je pria na

povoljniji) poloaj u odnosu na druge zemlje koje ulaze zajedno sa

kojoj je DS dobio izbore 2008. godine. Sada vie nema pretnje po-

Srbijom ili su nedavno ule.

vratka u devedesete, pa e DS izgubiti dobar deo glasaa koji je za

Taj argument moe da ima smisla, jer je Evropska unija poznata

njih glasao samo iz tog straha (Videti Vreme br. 941, od 15. janu-

po tome to nekim lanicama omoguava nejednak tretman. Poto

ara 2009, str. 20-21). Meutim, teko je oekivati da bi SNS mogao

svaka nova drava-lanica sa Briselom individualno zakljuuje ugo-

ubedljivo da porazi DS (recimo, sa najmanje deset odsto razlike) i

vor o modalitetima pridruivanja, svaka zemlja moe da specikuje

tako osigura izvesno vostvo u vladi. Izvesnije je da e situacija bi-

svoje probleme i da za njih trai poseban tretman. To se, recimo, de-

ti slina onoj iz maja 2008. godine u kojoj e sastav vlade zavisiti od

silo u sluaju Poljske. Poljska vlada se sa Komisijom dogovorila da se

jednog manjeg aktera koji moe i sa jednima i sa drugima.

subvencije za poljske poljoprivrednike svake godine uveavaju sve

Ako takav bude ishod narednih izbora, onda bi se SPS ponovo

dok se ne izjednae sa subvencijama koje dobijaju francuski poljopri-

mogao nai u slinoj situaciji u kojoj se naao nakon prethodnih iz-

vrednici. Poljaci su se, osim toga, pribojavali da e bogatiji nemaki

bora: u situaciji u kojoj e imati prilike da bira izmeu dve velike

graani poeti masovno da kupuju nekretnine i zemljite po Polj-

stranke koje joj nude koaliciju. Meutim, dok je 2008. godine odlu-

skoj, pa su traili prelazni period gde je graanima EU bilo oteano

ka socijalista zavisila od procene onoga to e se deavati u naredne

da kupuju zemljite u Poljskoj. (Razume se, i EU moe da trai po-

etiri godine (da li e se Srbija baviti evropskim integracijama ili Ko-

seban tretman sa zemljom s kojom se dogovara. Trite radne snage

sovom, to je proizlazilo iz ponude koalicionih blokova koji su SPS-u

je u Austriji i Nemakoj sedam godina bilo zatvoreno za poljske rad-

nudili koaliciju), sada vie takve dileme nema. Oba koaliciona blo-

nike; vedska, Irska i Velika Britanija ga, za razliku od toga, uopte

ka, SNS i DS, socijalistima mogu da ponude samo put ka Evropskoj

nisu zatvarali.)

uniji. U takvoj dilemi ponuda naprednjaka bi mogla da izgleda pri-

Politici nejednakog tretmana bi Napredna stranka mogla da pri-

mamljivije jer bi, uz sve ostale, poseban status mogli da trae i

doda progresivnu poresku politiku kojom bi se poreski vie opteretili

socijalno ugroeni slojevi (pogotovo ako naprednjaci prihvate pro-

boljestojei, a rasteretili loijestojei. Ta politika bi podrazumeva-

gresivno oporezivanje i tako socijalistima zaprete preotimanjem

la podizanje neoporezivog dela zarade sa sadanjih 5000 na 15.000

politike zatite najugroenijih). Meutim, budui da e se o koalici-

dinara. To bi preokrenulo efekte poreske reforme iz 2001. godine

jama pregovarati posle izbora, DS lako moe da kopira ono to rade

kada su poreskom politikom na zarade srazmerno vie optereeni

naprednjaci i SPS-u ponudi istu ulogu u narednoj vladi.

loijestojei od boljestojeih. Politikom progresivnog oporezivanja

Postoji, meutim, neto to DS moe da ponudi socijalistima, a

za koju se, uzgred budi reeno, zalau i neki od najbogatijih ljudi

naprednjaci ne mogu to je mesto premijera. (Ta ideja je, sa pozitiv-

u Srbiji Napredna stranka bi mogla da uvrsti svoj savez sa niim

nim rezultatima, testirana sredinom decembra 2010. godine.) DS ve

socijalnim slojevima i tzv. gubitnicima tranzicije. Osim toga, pore-

ima istoriju rtvovanja premijerskog mesta zarad vieg cilja. Kao i

sko rastereenje kroz podizanje granice neoporezivog dela zarade

2007. godine, demokrate e i sada lake prihvatiti premijera iz dru-

zaposlenih sa niim primanjima omoguilo bi veu privlanost nisko

ge stranke ako njima ostane mesto predsednika drave. Naprednjaci

plaenih, tj. radno-intenzivnih poslova, jer bi smanjenjem poreskog

to ne mogu da kopiraju, jer ako izau kao najjaa stranka, oni jedno-

optereenja poreska reforma smanjila crno trite i poveala meu-

stavno moraju da misle da su ovlaeni na mesto premijera. To znai

narodnu konkurentnost privrede Srbije.

da bi, sa ili bez manjih izmena, naredna vlada mogla da izgleda sli-

Ko moe da dobije naredne izbore? Najvie glasova dobie Srpska

napredna stranka zbog psiholokog efekta injenice da njene voe
VREME 13/01/2011

no kao ova sadanja.

Autor je vanredni profesor na Fakultetu politikih nauka

17

ODRICANJE BEZ GRANICA:

GRANICA: Gradovi Srbije
Fotografije: Samir Deli

18

VREME 13/01/2011

Istraivanje: Optine i gradovi pred alterima banaka po novac za asfalt i cevi

Globalna beda
za lokalne rupe
Drava je odluila da za 2011. godinu uvea iznose transfera lokalnim samoupravama u
odnosu na prethodnu, ali e novca i dalje biti manje nego to propisuje zakon, pa gradovi i
optine poruuju da e zbog toga ponovo morati da stradaju mnoga planirana ulaganja
Vranjanac ikica Dimitrijevi, slubenik u
jednom lokalnom preduzeu, od kue do posla putuje ulicom kroz Industrijsku zonu koja
je sva u rupama, kao da je, kako kae, granatama preorana.
Njegov 20 godina stari mercedes poskakuje
dok vremeni i namueni amortizeri tuno cvile, zajedno sa vozaem i putnicima u njemu.
Ova ulica, duga oko 500 metara, u katastrofalnom je stanju, a koliko ujem, nee biti para
da se uskoro sredi, pria on.
A da vam sada ne govorim, to je posebna
pria, o dotrajalim kanalizacionim i vodovodnim cevima ispod ovog nazovi-asfalta, to su
svako malo neke havarije, pucanja, ali se
taj vranjanski slubenik srednjih godina.
Dragan Spiri, pomonik gradonaelnika zaduen za budet i nansije objasnie da je za
2011. godinu bio predvien veliki infrastrukturni projekat zamene kanalizacionih i vodovodnih cevi, ali da je taj posao, zbog krize i
smanjenih transfera iz republikog u lokalni
budet, doveden u pitanje.
Vranje je samo jedna od mnogih optina u
Srbiji gde inovnici upaju kosu pokuavajui da skockaju lokalni budet i osim tekuih, u
njega ukalkuliu i trokove razvoja. Sa podjednakim arom, za manjak u budetu optuie
centralnu vlast u Beogradu koja je u godinama
krize, smanjila transfere lokalnim budetima.
GDE SU NAI NOVCI: U optinama procenjuju da su, zbog nepotovanja Zakona o nansiranju lokalnih samouprava, koji se primenjuje od 2007. godine, lokalne samouprave
u poslednje dve godine u Srbiji uskraene za
oko 35 milijardi dinara.
Meutim, u vlasti u Beogradu sve su snaniji glasovi koji stavljaju do znanja da e optine
morati same da nau nain da se nansiraju,
VREME 13/01/2011

to im je poruio i predsedenik Srbije Boris

Tadi.
Drava nije nepresuna kasa i ona se puni
iz realnih izvora. Drava treba da investira u infrastrukturu () sve ostalo treba da budu podsticaji za investicije privatnika i preduzetnika,
poruio je Tadi, 14. decembra na sastanku sa
predstavnicima nerazvijenih optina.
Potpredsednik Vlade Srbije Boidar eli, rekao je na istom skupu da je u Vladi postignut
kompromis da transferi za lokalnu samoupravu budu poveani za 28 odsto, u odnosu na prvobitnih 25 milijardi dinara.
Re je o 32 milijarde dinara sa jasnom namerom da za 48 nerazvijenih optina iznos
transfera bude priblian iznosu iz 2008. godine, odnosno da dostigne maksimalni iznos,
objasnio je on.
I pored toga to je Vlada u budetu za 2011.
predvidela vee transfere, u lokalnim samoupravama ostaju nezadovoljni.
tednja je za nas postala ozbiljan problem.
To je dovelo do kanjenja u izmirenju obaveza, smanjenja i investicija i nivoa usluga koje
pruaju lokalne vlasti, rekao je poetkom decembra u intervjuu za Politiku Saa Paunovi, predsednik Stalne konferencije gradova
i optina.
Prema Zakonu o nansiranju lokalnih samouprava, optinama i gradovima pripada 1,7
odsto budetskih sredstava, ali su ti transferi
poslednje dve godine zbog ekonomske krize
umanjeni sa 40 na 25 milijardi dinara.
Statistika potvruje da je uee transfera
u optinskim kasama obrnuto proporcionalno razvijenosti optine ili grada. Dok se uee transfera u lokalnom budetu najrazvijenijih gradova kree oko svega nekoliko procenata, u nerazvijenim optinama ono ide i do

preko 50 odsto ukupnog budeta. Zato umanjeni transferi najvie bole one kojima je novac najpotrebniji.
Zbog smanjenih transfera, gotovo sve lokalne samouprave moraju da se odriu projekata,
najee infrastrukturnih. Predstavnici optina
takoe navode da kasni servisiranje dugova,
a neke samouprave tede ak i na zdravstvenoj zatiti, osnovnom i srednjem obrazovanju.
ODRICANJE I ZADUIVANJE: Pojedine lokalne samouprave su kao metod tednje primenjivale i smanjenje administracije, smanjenje
subvencija javnim preduzeima, i ulaganja po
mesnim zajednicama. Veina se, kako bi obezbedila novac za odravanje tekue likvidnosti,
i uloila u razvojne projekte, okrenula poslovnim bankama kod kojih su se kreditno zaduili.
Iako opominju da lokalne vlasti moraju bolje da upravljaju sopstvenim resursima, ekonomski strunjaci slau se da su optine prinuene da se zadue, to stvara ozbiljne probleme za budunost.
Mnoge optine juga Srbije spadaju u kategoriju nerazvijenih, i samim tim, zbog malih izvornih prihoda, visokozavisnih od transfera iz republikog budeta.
U Vranju, uee transfera u lokalnom
budetu za 2011. iznosi 420 miliona dinara,
ili 23 odsto. Prema reima Dragana Spiria, u
2010. godini, zbog umanjenih transfera optinska kasa bila je laka za oko 150 miliona dinara.
Mi smo 2009. umesto 393 miliona dobili 289
miliona dinara, a ove godine emo umesto 450
miliona, dobiti samo 300, objanjava on, dodajui da je jedan deo nadoknaen novcem
meunarodnih donatora koji nansiraju odreene projekte.
Slina situacija je i u Leskovcu, gde transferi takoe ine 23odstolokalnog budeta.
19

Regionalni centar Jablanikog okruga na jugu

Srbije, koji uz Pinjski spada meu najsiromanije u Srbiji, bio je prinuen na dodatnu
tednju.
Iznos nenamenskih transfera iz Republike za 2010. godinu iznosi 534 miliona dinara,
iako je predvieno 679,85 miliona, kae Milorad Mladenovi, pomonik gradonaelnika
zaduen za projekte.
U Novom Pazaru, na jugozapadu Srbije, transferi ine gotovo treinu lokalnog budeta, odnosno izmeu 26 i 27 procenata.
U 2010. godini je za gotovo 20 odsto smanjen transfer za svakog direktnog i indirektnog
korisnika budetskih sredstava, objasnio je
naelnik Odeljenja za nansije novopazarske
Gradske uprave Radojica Filipovi.
Kragujevac sa 15, i Uice sa 22 odsto uea
transfera u lokalnom budetu, spadaju u onaj
krug gradova gde i sa umanjenim prilivom iz
republike kase moe da se funkcionie i ulae, ali sa skromnijim ambicijama.
Lokalna opozicija i vlast u Kragujevcu ne
slau se u proceni koliko su umanjeni transferi iz republikog budeta uticali na funkcionisanje grada.
Iz vladajue stranke Zajedno za umadiju poruuju da srezani prihodi ugroavaju normalno funkcionisanje grada. lan
Gradskog vea Neboja Vasiljevi kae da se
ne moe teret krize prebacivati samo na lokalne samouprave.
Nedopustivo je da drava ubira poreze, a ne
ispunjava svoje obaveze. Kragujevac vie doprinosi, nego to mu se vraa i takva situacija
e uskoro postati neizdriva, kae on.
Sa tim se ne slae opozicija, koja nain na
koji gradska vlast prikuplja izvorne prihode.
lan Gradskog vea Sran Matovi, iz redova
Demokratske stranke kae da je u 2010. predvieno est milijardi dinara prihoda, a da e
se ostvariti neto vie od polovine.
Ako bi se transferi i vratili na staro, to nee
znaajno poboljati prihodnu stranu budeta jer su drastino smanjeni prilivi zbog nedovoljne prodaje graevinskih lokacija, kae on.
BEOGRAD, NAJVEA RTVA: U poreenju
sa tim gradovima i optinama, 6,3 odsto, koliko transferi iz republike uestvuju u budetu Grada Beograda, deluju zanemarljivo, ali
e i prestoniki inovnici rei da ba toliko
20

nedostaje da bi grad potpuno normalno

funkcionisao.
U 2010. godini, iznos transfera Beogradu
ostao je na nivou od 2009. godine, 5,2 milijarde dinara, od ega se, do kraja budetske godine, oekuje da bude uplaeno 3,305
milijardi.
Kako kau u gradskoj vladi, Republika je
prole godine rebalansom budeta za 2009.
transferna sredstva za grad Beograd smanjila za celih 53 odsto.
Smanjenjem smo ostali bez skoro est milijardi dinara. To je cifra sa kojom bi grad, da
je ima, normalno funkcionisao, kae Duko Nikodijevi iz gradskog Sekretarijata za
nansije.
Vlada poruuje optinama da se razlika u
predvienim i isplaenim transferima moe
nadoknaditi na druge naine.
Boidar eli je pred predsednicima najnerazvijenijih optina bio iskren kada je rekao
da bi bilo pravedno da se transferi iz budeta vrate optinama proporcionalno koliko im
i zakonom pripada, ali da bi u tom sluaju pojedina ministarstva morala da se odreknu svojih apetita u 2011. godini.
Zato je, upuuje potpredsednik Vlade, izlaz
u pomoi EU, kroz linearno poveanje nansijske podrke i obezbeivanje povoljnih garancija Unije, za ta, kako je rekao, Srbija ve lobira.
To su dve veoma vane stvari za Srbiju i
predstavljaju kljune stubove nansijske stabilnosti nae zemlje u ovoj deceniji, rekao je
on.
Ministar ekonomije Mlaan Dinki izjavio je
7. decembra, uestvujui u radu Nacionalne
konferencije na temu Unapreenje lokalnih
nansija u Srbiji, koju su organizovali Stalna
konferencija gradova i optina i Savet Evrope,
da bi vie sredstava za lokalne samouprave moglo da se obezbedi time to bi prihodi od poreza na plate veim delom ili u lokalnu, a ne
republiku kasu.
Meutim, urednik portala Ekomomija.org,
Miroslav Zdravkovi smatra da optine ne
mogu da poveaju izvorne prihode onoliko
koliko je potrebno da bi se nadoknadio gubitak nastao smanjenjem transfera.
Koliko su lokalni budeti srozani, ak i kada
bi optine podigle prihode za 20 do 30 odsto,
to ne bi nadoknadilo novac koji su izgubili u

godinama u kojima je republika smanjila transfere, kae on.

Do te nove realnosti na koju ih upuuju
vladini zvaninici, optine moraju da kockaju budet u skladu sa mogunostima.
Prema reima odgovornih u optini Poarevac, u protekle dve godine investicije su smanjene za 26 odsto, to je povuklo smanjenje
subvencija javnim preduzeima i ulaganja po
mesnim zajednicama.
Prema nacrtu lokalnog budeta za 2011, transferi Poarevcu ostaju na slinom nivou kao
2010, kada je grad bio prinuen da ozbiljno
ree trokove.
Morali smo da odseemo deo budeta koji
se odnosio na investiciona ulaganja, u osnovnom i srednjem obrazovanju, kulturi... Poto
smo i pored toga eleli da ulaemo u te oblasti, deo trokova smo pokrili kreditnim zaduivanjem, kae poarevaka naelnica nansija Biljana Koi.
Prema njenim reima, Poarevac je 2010. godine uzeo kredit od 345 miliona dinara.
Iako sa daleko manjim ueem transfera u
gradskom budetu, i u gradskoj vlasti Beograda kau da su morali da se zadue.
Naime, da bi obezbedio nastavak ve zapoetih projekata, Beograd je izgubljene prihode
od transfera delom nadoknadio kroz poveanu naplatu svojih izvornih prihoda, smanjenje
plata i broja zaposlenih, planiranih kupovina
i usmeravanjem dela dobiti javnih preduzea
u budet grada.
Ostatak manjka koji je nastao nakon redukcije transfera od Republike, Beograd je
VREME 13/01/2011

nadoknadio uzimanjem kredita od domaih

i inostranih banaka.
Da nije bilo ovolikog smanjenja u poslednje dve godine, grad ne bi bio prinuen da se
u ovoj godini zadui za oko pet milijardi dinara kod domaih banaka, a i iznos zaduenja za
izgradnju mosta preko Save i pristupnih saobraajnica svakako bi bio manji, kae Nikola
Pavi, lan gradskog vea.
NA TA E SE EKATI: Do kraja novembra
su od domaih banaka povuena sredstva u
iznosu od 3,9 milijardi dinara.
Zaduivanju su pribegli i u Novom Pazaru
gde su se kratkorono zaduili za 15 miliona
dinara, i dugorono na 40 miliona dinara, kod
Banka Inteze.
Manji kredit koristimo za likvidnost i plaanje tekuih obaveza. Vei je usmeren na kapitalne investicije, objasnio je naelnik Odeljenja za nansije Gradske uprave Novog Pazara Radojica Filipovi.
Gradonaelnik Novog Pazara Meho Mahmutovi kae da e, ukoliko Vlada Srbije ne vrati
zakonom propisane transfere, grad i dalje imati probleme u funkcionisanju.
Imamo 98 ulica koje nisu asfaltirane, kanalizacija nije reena. Kad sve to saberete i ako
nema para, onda ulazite u ozbiljan problem,
to izaziva dublje krize. Svedoci ste ta se kod
nas deava, rekao je Mahmutovi.
U Kragujevcu su, zbog smanjenih transfera, budue investicije jednostavno zamrznute.
Dravna ulaganja oko dolaska Fijata niko
ne spori, ali to nije dovoljno. Predviene izgradnje za narednu godinu pod velikim su
VREME 13/01/2011

znakom pitanja, kae lan gradskog vea

Neboja Vasiljevi.
To znai da e Kragujevani jo neko vreme ekati na zgradu Hitne pomoi, zdravstvenu ambulantu, novu autobusku stanicu, gradsku biblioteku i bioskop... Umanjeni
transferi su argument kojim se objanjava i
to to pojedina javna preduzea ne isplauju zarade na vreme.
I u gradskoj vlasti Nia, gde uee transfera u lokalnom budetu iznosi neto vie
od 17 odsto, kau da su umanjeni iznosi naruili budetsku likvidnost, priznaje naelnica Uprave za nansije grada Nia Sneana Jovanovi.
Sve je vee kanjenje u izmirivanju obaveza direktnih i indirektnih budetskih korisnika,a mogunosti investiranja su znaajno
smanjene, kae ona.
Prema njenim reima, Ni je umanjenim
transferima ostao bez 12 miliona evra.
Transfer za grad Ni, u 2009. godini, prvobitno je utvren na iznos od 1,3 milijarde dinara, a potom je izvreno smanjenje od preko 40
odsto, objasnila je ona.
Kanjenje u izmirivanju obaveza, kao jednu
od ozbiljnijih posledica umanjenih transfera
navodi i gradonaelnik Uica, Jovan Markovi.
Za grejanje kola, popravku i ienje ulica, grad trenutno duguje 150 miliona dinara,
kae on.
Milomir Pantovi, lan uikog gradskog
vea zaduen za budet i nansije, objanjava za BIRN da se smanjenje transfera najvie odrazilo na program komunalne izgradnje.
Da su transferi bili vei, vie novca bi bilo
izdvojeno za eksproprijaciju zemljita za potrebe lokalne zajednice, uvoenje javne rasvete, izgradnju vodovodne i kanalizacione mree, istie on.
Zato se i Uice odluilo za zaduivanje, od
120 miliona dinara, kako bi se obezbedila podrka projektima izgradnje saobraajnica i
uee za renoviranje Gradskog stadiona, ali
i za novu sportsku dvoranu i deji vrti u naselju Pora.
KO E TO PLATITI: Miroslav Zdravkovi, meutim, upozorava da se time stvaraju problemi za budunost.
Optine su primorane da idu u zaduenost, a sve to se danas zadui, neko e to sutra

morati da plati, kae on.

Paradoks je da vlada, sa jedne strane, ree
transfere lokalnim samoupravama, a sa druge se buni da su rmarine skupe, iako optine ni poveanjem izvornih prihoda ne mogu
da nadoknade smanjenje budeta, zakljuuje Zdravkovi.
Novi Sad i Vojvodina imaju sreu da je trenutno glavni dravni projekat izgradnja severnog kraka Koridora 10, pa je veliki novac iz republikog budeta ve otiao u lokalnu infrastrukturu. Novi Sad je tako sredinom decembra
dobio novu saobraajnu petlju, ali zbog injenice da su transferi prepolovljeni, lokalni elnici raunaju ta bi se sve jo moglo uraditi sa
novcem bez koga su ostali.
Transferi od Republike u novosadski budet
smanjeni su sa 1,8 milijardi dinara na manje
od jedne milijarde dinara, dok je itav gradski budet olakan za celih 100 miliona evra.
To je ogroman novac sa kojim se moe izgraditi novi most preko Dunava, prokomentarisao je gradonaelnik Novog Sada Igor Pavlii za beogradsku Politiku.
Na suprotnom kraju drave, na jugu Srbije,
zbog smanjenih transfera pribegavaju oprobanoj strategiji odlaganju plaanja.
Jedini nain da ostvarimo zacrtani komunalni program je da deo plaanja odloimo za
naredni period, kae Dragan Spiri, pomonik gradonaelnika Vranja zaduen za budet
i nansije.
Ali e zato za socijalnu pomo biti dato vie
od 30 miliona dinara koliko je predvieno.
Iako sa 32 miliona evra vie od Vranja, koji su
stigli kroz ulaganja, i leskovaka uprava mora
da ree sopstveni budet gde moe. Ovde se u
rezanju stiglo do kategorija koje se do jue nisu
dovodile u pitanje.
Moraemo da tedimo i na transferima
zdravstvenoj zatiti, osnovnom i srednjem
obrazovanju, socijalnoj zatiti i donacijama
nevladinom sektoru, priznaje Milorad Mladenovi, pomonik gradonaelnika zaduen
za projekte.

Gordana Andri u Beogradu, Dragan Gmizi

u Novom Sadu, Zoran Kosanovi u Niu, Uro
Uroevi u Poarevcu, Aleksandar orevi
u Kragujevcu, Zoran Maksimovi u Novom
Pazaru, Biljana Pavlovi u Uicu, i Nikola
Lazi u Vranju i Leskovcu BIRN
21

Pravni sistem

Uloga kadije u reformi pravosua

Iz pogaene stalnosti sudijske funkcije neminovno proizlazi i ukinuta nezavisnost
sudstva i tuilatva; dok tuilatvo ve due vreme funkcionie po principu apsolutne
subordinacije (die i hrani se zajedno sa izvrnom vlau), sudstvo je u ovom trenutku
dovedeno u istu zavisnu situaciju, novu nesigurnost i novu nesamostalnost, novi strah od
svakog iskazivanja samosvojnosti i hrabrosti u primeni prava u korumpiranoj dravi
Neto vie od godinu dana traje saga o reformi
pravosua i reizboru sudija i tuilaca: u decembru 2009. godine objavljen je spisak izabranih,
u kojem mjesta nije bilo za vie od njih 800,
koji su svi redom paualno i bezobrazno
proglaeni nedostojnima, lopovima, nestrunima, majaima i kafanskim lakim komadima
i poslovnom pratnjom, sve iz usta predstavnice najvie sudske vlasti, od predsjednice Visokog savjeta sudstva i Vrhovnog kasacionog
suda Nate Mesarovi.
Potom je cijele prole godine trajao obraun
izmeu neizabranih sudija i tuilaca i Visokog
savjeta sudstva: ovi iz Savjeta (pritom nepotpunog sastava) odbijali su svaku kritiku i tvrdili
da je sve u najboljem redu, sudije i tuioci su
tvrdili suprotno i sve je to tako trajalo do kraja
2010. Tek krajem godine iz koje smo netom zakoraili u svijetlu pravosudnu budunost, uli
smo prve pomirljive tonove iz vrhovne sudske
i tuilake vlasti, koja je napokon priznala da
postoji nekakva evropska supervizija, koja na
dosad provedenu reformu (u prvom redu personalnu) ima brojne primjedbe.
HITNO, PA KUSO: Onda smo pred samu
Novu godinu, sve po hitnom postupku, dobili
nove zakonske odredbe o sudijama i tuiocima
i Visokom savjetu sudstva; poslanici kao poslanici, ve eljni prasetine i ruske salate, na
brzaka su politiki prodiskutirali ono to jedva
da su proitali (oni koji su se uope udostojili
doi u skuptinu), onda se u pet do 12 skupila
inae odsutna vladajua veina predvoena
demokratama i socijalistima, pa su izglasali i
te najnovije izmjene koje su gle uda, koje
samo u Srbiji vie nije udo stupile na snagu odmah po objavljivanju, bez onog uobiajenog osmodnevnog ekanja po objavljivanju
u Slubenom glasniku.
Nakon svega toga, ini se da smo opet na
poetku, s time da nas je i ovo dosad kotalo papreno. Neizabranima je, naime, sve do
22

septembra ili oktobra pripadala naknada bar

onima koji su na nereizbor uloili albu Ustavnom sudu koja im je obeana sve dok taj sud
ne rijei njihov predmet. Za to oito vie nema
novca, ali najprostije da raunamo: ako je njih
800 (a vie ih je) u prosjeku primalo naknadu
od dinarske protuvrijednosti od 700 eura mjeseno, to je troak od 560.000 eura svakog mjeseca. Do kraja oktobra, raunamo sa brojem od
pet milijuna i 600.000 eura nezaraenih plaa, iako su neizabrani nudili da kad ve primaju naknade rade na starim predmetima,
pod supervizijom reizabranih. Kad tome pridodamo kad je o pravosudnim vlastima rije
onih skoro milijun eura plaenih za slobodu
i nagodbu za onog mladog i dravno vanog
silediju Miladina Kovaevia koje su nadleni nama graanima oteli iz depa, pa jo kad
dodamo ove silne milijune za onaj jo pravosudno nedovreni satelit, bezobrazluk i bahatost vlasti je sasvim bjelodan, ak i onima koji
s raunicom nisu ba naisto.
KADIJA: A evo zato smo na poetku: nakon
svih udesa i nakon to je Visoki savjet sudstva
napokon pristao, u drugoj polovini 2010. godine, nereizabranim sudijama i tuiocima dostaviti pojedinana rjeenja s razlozima iz kojih
nisu reizabrani, Ustavni je sud uspio odluiti o
tek dvije od gotovo 900 albi. On je ukinuo odluke Visokog savjeta i naloio da ponovo razmotre kandidature neizabranih sudija, ali je
Skuptina Srbije na prijedlog Ministarstva
pravde posljednjih dana prole godine po
hitnom postupku praktino ukinula nadlenost Ustavnog suda i prihvatila zakon po kojem
se sve albe nereizabranih izuzimaju i vraaju
pred taj isti Visoki savjet sudstva, koji nas je u
tu situaciju doveo (isto se odnosi i na Dravno
vijee tuilaca, da ne bude zabune!), koji e
e, sad smo na zanimljivom terenu sve to ispoetka razmotriti. Ali, ne samo albe nereizabranih sudaca i tuilaca nego i onih izabranih.

To e, kako stvari stoje, obaviti ovaj sastav

nepotpuni i izabran s politikim utjecajem,
kako to konstatira Evropska komisija u svom
godinjem izvjetaju o napretku Srbije na
evropskom putu dok e, po slovu Zakona,
stalni Visoki savjet sudstva, koje mora biti izabrano do kraja marta ove godine, uiniti i ovo:
Stalni sastav Visokog saveta sudstva preispitae odluke prvog sastava Visokog saveta sudstva o izboru na stalnu sudijsku funkciju, odnosno odluke o predlogu za izbor sudija koji
se prvi put biraju, radi utvrivanja postojanja
razloga koji ukazuju na sumnju u strunost,
osposobljenost i dostojnost pojedinog sudije,
odnosno postojanja razloga koji ukazuju na povredu postupka u donoenju odluke o izboru
ili predlogu za izbor pojedinog sudije.
Odluka stalnog sastava Visokog saveta sudstva kojom se utvruje postojanje razloga iz
stava 1. ovog lana, predstavlja poseban osnov
za pokretanje postupka za razreenje.
Taj lan 6 netom izglasanog Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o sudijama kae da
smo se vratili na sam poetak: ne samo da e,
po principu kadija te tui kadija ti sudi, oni
koji su cijelu stvar zakuhali, umjesto Ustavnog
suda, odluivati o dosad poinjenim udima,
nego e kad napokon izaberu stalni sastav istoimenog naziva preispitati i krajem 2009. godine reizabrane sudije, po kriterijima koje tek
treba odrediti.
ZAVISNOST I NESIGURNOST: Najmanje dvije injenice bodu oi: iz upravo reenoga, proizlazi da e i ti izabrani sudije i tuioci ponovo prolaziti nekakvo preispitivanje, da su i oni
ponovo u situaciji da strahuju od onoga to
stotine nisu preivjele novu uzurpaciju instituta stalnosti sudske funkcije i da moraju
razmiljati jesu li se zamjerili izvrnoj vlasti i
nisu li moda time to su kritizirali provedenu
reformu zasluili ut-kartu iz pravosua (o
emu se, kad su posrijedi oni rijetki koji su se
VREME 13/01/2011

POVRATAK NA POETAK:
POETAK: Ministarka pravosua Sneana Malovi i predsednica Drutva sudija Srbije Dragana Boljevi
Foto: Tanjug

usudili neto kritiki rei, ve uka u kuloarima, meu onima koji ute i trpe). I Venecijanska komisija i evropski zvaninici od poetka
upozoravaju na naruavanje instituta stalnosti
sudske funkcije, koji e po slovu Zakona kojega su upravo usvojili nai vajni parlamentarci jo jednom biti pogaen, sve uz uvjeravanja da reforma pravosua funkcionira sjajno.
Iz pogaene stalnosti neminovno proizlazi i ukinuta nezavisnost sudstva i tuilatva;
dok tuilatvo ve due vrijeme funkcionira po
principu apsolutne subordinacije (sve se odluuje u samom vrhu, koji po principu imele, poluparazita, die i hrani se zajedno sa izvrnom
vlau), sudstvo je u ovom trenutku dovedeno u istu zavisnu situaciju, novu nesigurnost
i novu nesamostalnost, novi strah od svakog
iskazivanja samosvojnosti i hrabrosti u primjeni prava u korumpiranoj dravi.
Druga bitna injenica: silni zakoni vezani
za pravosue doneseni su posljednjih mjeseci po hitnom postupku, bez valjane ili ak
VREME 13/01/2011

nepostojee javne rasprave, s rokom vanosti odmah po objavljivanju u slubenom glasilu, umjesto kako je to uobiajeno osam dana
nakon objavljivanja. Takva praksa i ne samo
kad je pravosue posrijedi dovodi do potpune pravne nesigurnosti graana i svih ostalih
uesnika u ivotu neke drave, a u pravosuu pogotovo, jer rije je o sistemskim zakonima. Normalne drave takve zakone mijenjaju
vrlo promiljeno i sasvim rijetko, naa je pravila izbora sudija i tuilaca, kao i mnogih instituta krivinog i krivino-procesnog prava,
u posljednjih nekoliko godina mijenjala esto, prelamajui uglavnom loa rjeenja preko koljena.
Pritom, oni na vrhu Visoki savjet sudstva,
na primjer kao da ni sami pojma nemaju o
zakonima. Tako se dogodilo da je Drutvo sudija Srbije, koje bi po deniciji trebalo biti partnerom zakonodavca i svih onih koji se pravosuem bave, prije koji mjesec dobilo dopis Visokog savjeta da im po pravu na pristup

informacijama od javnog znaaja dostavi

(s odrednicom: zahtijevamo): sve zapisnike sa sjednica Upravnog odbora Drutva sudija odranih u novembru i decembru 2009. i
tokom 2010. godine koji sadre zavodni broj,
peat i potpis, obavjetenje da li su na sjednicama Odbora bila prisutna i lica koja nisu lanovi Odbora i ako jesu, imena tih lica, sve zakljuke koje je Upravni odbor donio, ukljuujui zakljuak da se saini analiza rada sudova, imena lanova radne grupe koja je tu analizu napravila, sve rezultate rada sudova i sudija na osnovu kojih je ta analiza napravljena
i informaciju o tome na koji su nain pribavljeni rezultati rada.
Nati Mesarovi, predsjednici Visokog savjeta sudstva, odgovor je stigao i od povjerenika za pristup informacijama od javnog znaaja Rodoljuba abia i odgovor Drutva sudija:
to Drutvo nije institucija, na koju se Zakon o
pristupu informacija odnosi, ve je jo od
onog mranog Miloevievog vremena tek
23

Ratni zloini

Optunica,
hapenje i politika
Hrvatske vlasti petnaest godina hapse kako im padne
na pamet, nikad ne dostavivi spisak stvarno sumnjivih
poinilaca ratnih zloinaca. Sluaj Purda se zato ini kao
politiki odgovor na to: ova uzbuna daje nadu da e napokon,
obje drave, preispitati spiskove stvarnih sumnjivaca
Hrvatska vlast je na zadnjim nogama: 5.
januara ove godine na graninom prelazu u
Oraju uhapen je Tihomir Purda, hrvatski dravljanin protiv kojega postoji optunica za
ratni zloin protiv ratnih zarobljenika i ranjenika u Vukovaru.
U saopenju Tuilatva za ratne zloine u
Beogradu kae se da je njegov sluaj u fazi
istrage, preuzet iz grupe vojnih predmeta s
poetka 1990-ih i da je proao prvu fazu revizije 2004. godine, kad je to Tuilatvo preuzelo
predmete ratnih zloina od Vojnog suda u Beogradu. Slijedi jo jedna revizija takvih predmeta, koju e uskoro uiniti komisija koju su
letos zajedniki formirali nadleni dravni organi Srbije i Hrvatske, kako bi se izvrila precizna analiza i reili nesporazumi.
Prema pisanju medija, jer slubeni izvori
zasad ute, optunica protiv Purde podignuta je jo 1992. godine; ef Veritasa Savo trbac tvrdi da ima podatke da je dotini vinovnik ubojstva ratnih zarobljenika i ranjenika,
emu je svjedoilo dvadesetak pripadnika tadanje JNA i ostalih svjedoka.
U hrvatskim medijima u meuvremenu traje pravi rat: portal Politika je objavio navodni
spisak onih koje trai Srbija zbog ratnih zloina; taj je spisak jako nalik onom nikad autoriziranom spisku hrvatskih branitelja uope. Premijerka Jadranka Kosor sada kae: eto,
jesam li vam rekla da ne treba to javno objaviti, jer e to neprijatelj iskoristiti, a u stvari
je rije o jo jednoj manipulaciji drave koja
prikriva muljanje sa statusom branitelja, kojega koriste i oni koji na to nikako nemaju pravo, to znaju ponajprije pravi branitelji, poput Branka Borkovia ili ene-svjedoka doktorice Vesne Bosanac.
24

TIHOMIR PURDA

Hrvatske vlasti petnaest godina hapse kako

im padne na pamet, nikad ne dostavivi spisak stvarno sumnjivih poinilaca ratnih zloinaca. Sluaj Purda se zato ini kao politiki odgovor na to: ova uzbuna daje nadu da
e napokon, obje drave, preispitati spiskove
stvarnih sumnjivaca.
Da je o politici rije u sluaju Purda govori
i injenica da u vojnim arhivima danas Tuilatvu za ratne zloine postoje i optueni
koji se zovu Branislav Glava, Tomislav Merep i Vladimir eks, kojima nikada nije dostavljena optunica i protiv kojih ne postoji
Interpolova meunarodna potjernica.
Za nadati se da e nadleni u Zagrebu izvriti preciznu analizu i reiti nesporazume,
pa potom goniti prave ratne zloince.

nevladina organizacija, koja nije duna postupati po tom zakonu, pa se zahtjev Visokog savjeta sudstva moe vidjeti tek kao nezakonit.
Kako to ocjenjuje predsjednica Drutva sudija,
takoer nereizabrana Dragana Boljevi: Visoki savet sudstva, umesto da bude garant sudske nezavisnosti, ini upravo suprotno od onog
to mu je ustavna dunost. Visoki savet sudstva zastrauje sudije i vri nepropisan uticaj
na njih, obeshrabrujui ih u aktivnostima njihovog strukovnog udruenja i predoavajui
im ta sve moe da im se desi pojedinano...
DATUMI, NEZNANJE I ANALIZE: I ne samo
to, obratimo panju na datume: dopis Visokog
savjeta sudstva sa zahtjevom za pristup traenim informacijama od Drutva sudija nosi datum 7. jul 2010. godine, povratnica u Drutvu
je potpisana 1. oktobra 2010; no, 23. septembra 2010. godine isto Drutvo je slubeno dostavilo Visokom savjetu sudstva svoju analizu,
koju je upravo predstavilo javnosti, s opaskom
da je analiza zasnovana na nepotpunim i nesistematinim podacima, s ciljem da ukae na
neka vana pitanja za koja je neophodna odgovarajua intervencija Visokog savjeta, kao
doprinos strukovnog unapreenja funkcioniranja pravnog sistema.
Taj izvjetaj, temeljen inae na izvjetaju o
radu sudova objavljenom na sajtu Visokog savjeta sudstva, analizira optereenost sudija u
novoj organizaciji (smanjen broj sudija, a povean broj predmeta), koji je povean u svim
sudovima i svim materijama, to je bila i zamjerka evropskih zvaninika koji su upozoravali na to da novoj mrei sudova i jedinica nije
prethodila ozbiljna analiza. Temeljem analize,
tako nepotpune, slijedi i zakljuak Drutva sudija da je jasno da se broj predmeta ne moe
smanjiti pritiskom na sudije, koji je opasan
i koji e uzrokovati nekvalitetne i nezakonite
sudske odluke i nejednaka postupanja u jednakim stvarima i uruavanje sistema.
Konana ocjena reforme pravosua jo nije
na vidiku, ali ako nadleni nastave putem kojim su krenuli, nee je biti jo dugo. Ovakvim
uruavanjem pravne sigurnosti, nezavisnosti
sudstva i tuilatva, novim prijetnjama tek izabranima prije godinu dana i svime ostalime
to smo gledali od kraja 2009. do danas, neemo prispjeti nigdje, najmanje u blizinu Evropske unije.
Kao i obino, cijenu emo naalost umjesto (ne)odgovornih politiara, poslanika i ostalih, plaati mi, graani.

Tatjana Tagirov
VREME 13/01/2011

Na ovoj stranici u tampanom

izdanju nalazi se reklama

Sluaj Veselina Vukotia

Ubica od posebnog znaaja

Kako se viegodinji begunac od pravde,
pravosnano osuen za ubistvo, uprkos
zdravom razumu naao na slobodi
Da novosadska policija uoi Nove godine nije
izvrila preventivnu raciju na kae u centru
grada, verovatno se ne bi saznalo za neobian
sluaj Veselina Veska Vukotia, oveka koga
iz pravno neobjanjivih razloga zatvor prosto
ne dri. Tek nakon to je Vukoti, koga je policija zatekla u jednom od kaa, priveden pa
odmah zatim puten, do javnosti je doprlo da
se ovaj pedesetrogodinji Nikianin, dva puta
pravosnano osuen na dvadeset godina robije, kao slobodan ovek eta po glavnom gradu Vojvodine.
Iako mlaim itaocima Vremena Vukotievo ime ne znai mnogo, na list je o ovom oveku pisao bukvalno od prvog broja (vidi tekst
Jedna mrana afera Miloa Vasia iz Vremena br. 1). Vukoti je tada oznaen kao jedan od dvojice osumnjienih za ubistvo boksera Andrije Lakonia u beogradskom klubu
Nana 24. marta 1990. godine. To je ubistvo
bilo spektakularno iz najmanje dva razloga:
najpre zato to su svi upleteni i osumnjieni
i rtva bili profesionalni kriminalci koji su
povremeno odraivali poslove za saveznu i
gradsku policiju; a zatim, to je bilo prvo u dugakom nizu sudski nerazjanjenih obrauna
u majako-udbakom miljeu koji su obeleili devedesete godine prolog veka i prvu polovinu dvehiljaditih.
NANA I OSTALI SLUAJEVI: Pria o tome
ta se i zato te martovske noi desilo u Nani
uveliko prevazilazi zadati okvir ovog teksta, ali
ukratko: Lakonjia je po svemu sudei ubio Vukoti, navodno zbog svae oko neke devojke,
ali je za ubistvo optuen Darko Aanin, koji je
naknadno osloboen zbog nedostatka dokaza.
Tokom suenja Aaninu, otkriveno je da je inspektor beogradske policije Miroslav Bii po
nalogu savezne Dravne bezbednosti manipulisao dokazima i pomogao Vukotiu da pobegne u inostranstvo. Na suenju su se pominjali i neki pasoi naeni tokom istrage, na razna imena, a sa slikama optuenih. U pozadini
26

JEDINI PREIVELI IZ AFERE NANA (1990):

(1990): Veselin Vukoti...

ubistva u Nani nalazio se tinjajui sukob u

trouglu savezne, republike i gradske policije koji je okonan centralizacijom javne i tajne policije pod kapom republikog MUP-a. Svi
akteri ove prie, osim Vukotia, loe su zavrili: Miroslav Bii je uslovno osuen zbog pomaganja poiniocu krivinog dela i otputen
iz slube, nakon ega se dao u privatne detektive; ubijen je u maju 1996. ispred starog Merkatora. Darko Aanin je likvidiran dve godine kasnije u svom kau Koloseum na Dedinju. Ni Biievo ni Aaninovo ubistvo nikada nije rasvetljeno.
Ima dovoljno indicija da se zakljui da su sva
trojica muterija iz Nane Lakoni, Vukoti i
Aanin prethodno zajedno uestvovali u jednom drugom ubistvu. Naime, mesec dana pre
obrauna u Nani u Briselu je ispred hotela
eraton ubijen Enver Hadriju, politiki emigrant i predsednik Pokreta za zatitu ljudskih
prava, organizacije koja je prikupljala podatke o zlostavljanju Albanaca na Kosovu. Kako
je Hadriju u Belgiji imao diplomatski status u
okviru misije Republike Albanije, to ubistvo je
podiglo prilinu prainu. Belgijska policija je
kao glavne izvrioce oznaila Vukotia i Aanina i za njima raspisala poternice. Prema nekim
izvorima, Lakoni, koji je takoe uestvovao u

tom poslu, poeo je da nervno poputa i daje

znake da bi mogao da propeva, i stoga je morao biti likvidiran, a navodna svaa zbog devojke bila je samo kamuaa.
O Vukotiu se dugo vremena nije nita znalo,
ali on se uprkos poternicama koje su za njim
raspisale Jugoslavija (zbog Lakonia) i Belgija
(zbog Hadrijua) devedesetih tiho vratio u Srbiju. U Novom Sadu otvorio je kazino Rojal,
iji je formalni vlasnik bila njegova supruga.
Na suenju Slobodanu Miloeviu u Hagu u
aprilu 2003, zatieni svedok C-048. koji je godinama radio kao upravnik tog objekta, izjavio je pod zakletvom da je Miloevi povremeno svraao u taj lokal, a da su stalni gosti bili
Jovica Stanii, Franko Simatovi Frenki, Milorad Vueli, Mihalj Kertes, pokojni Aanin i
itav niz zanimljivih likova. Svedok je Vukotia i Aanina opisao kao plaene ubice za potrebe srpske tajne slube.
U meuvremenu je Vukotiu u Crnoj Gori
sueno za jo jedno ubistvo, tree po redu u
njegovoj karijeri. U novembru 1997, u kau
Fle u Prnju kod Kotora, ubijen je pomorski kapetan Duko Bokovi, dok je prijatelj sa
kojim je sedeo teko ranjen. Crnogorska policija je za to ubistvo osumnjiila Vukotia a sud
u Nikiu ga je, vrlo diskretno i u odsustvu, u
VREME 13/01/2011

novembru 2000. osudio na maksimalnu kaznu

od dvadeset godina zatvora. Tu ne treba izgubiti iz vida kontekst, tj. da od 1997. godine poinje otvoreni sukob izmeu Miloevia i Mila
ukanovia, a shodno tome i sukob izmeu
njima podreenih Slubi i saradnikih veza.
Izgleda da se Vukoti u tom sukobu opredelio
za srpsku stranu.
ZATVORSKI STA: Novi preokret u Vukotievom ivotu nastupa poetkom 2006. godine,
kada ga je panska policija uhapsila na ma-

foto: Ognjen Radoevi

ubistvo Miroslava Biia (1996)...

dridskom aerodromu. Ispostavilo se da je Vukoti ve neko vreme iveo u Barseloni, sa lanim hrvatskim pasoem na ime Ludviga Bulia. U tom trenutku, za Vukotiem su postojale dve Interpolove poternice: belgijska i dravne zajednice Srbije i Crne Gore. panci su
odluili da usvoje belgijski zahtev i iste godine isporuili Vukotia Belgiji. Vukoti je upuen u istrani zatvor u Sen ilu, da tamo eka
optunicu za ubistvo Hadrijua. Izgledalo je da
mu se ne pie dobro, izmeu ostalog zato to
je onaj sud u Nikiu koji ga je prethodno osudio na dvadeset godina doneo jo jednu presudu, i to na osnovu dvadeset godina duge istrage. Vukoti je, naime, u januaru 2006. godine
proglaen krivim zato to je 1986. pokuao da
pucnjem u nogu ubije izvesnog Blaa Gardaevia. I ovo suenje bilo je u odsustvu; Vukoti je dobio tri godine, ali mu je sa prethodno
dosuenih dvadeset sud izrekao jedinstvenu
kaznu od dvadeset godina.
Tokom sledee dve godine Belgijanci nisu
nali dovoljno dokaza da bi protiv Vukotia podigli optunicu. Stoga je belgijski sud
2008. odluio da prihvati Vukotievu kauciju
od 100.000 evra i oslobodi ga iz Sen ila, ali to
jo uvek nije znailo slobodu. Srbija ga je, naime, traila po dva osnova: kao okrivljenog za
VREME 13/01/2011

ubistvo u Nani i radi upuivanja na izdravanje dvadesetogodinje kazne koju je izrekao

sud u Nikiu. Posle duge i komplikovane procedure Belgijanci su odbili prvi osnov za izruenje, ali su prihvatili drugi. U meuvremenu
je Vukoti po hitnoj proceduri dobio srpsko dravljanstvo, i Belgija ga je u decembru 2009, uz
jake mere bezbednosti, izruila Srbiji.
Posle kraeg boravka u beogradskom CZ-u,
Vukoti je upuen u zatvor u Sremskoj Mitrovici, da odslui onih dvadeset godina. Ali, tu

stvari poinju da se komplikuju: najpre, ispostavilo se da se Srbija, u skladu sa meunarodnim konvencijama, obavezala na tri stvari: prvo, da Vukotia nee izruiti treoj zemlji
(tj. Crnoj Gori); zatim da e mu, s obzirom da
je osuen u odsustvu, organizovati novo suenje za ubistvo Bokovia; i tree, da mu se
nee suditi za ubistvo u Nani, jer je izruen
po drugom osnovu, tj. samo za ono ubistvo u
Prnju. Novosadski sud je prihvatio predmet,
ali roite za novo suenje jo nije zakazano.
Posle nekoliko meseci u Mitrovici, Vukotievo zdravstveno stanje se naglo pogoralo i morao je na operaciju, tokom koje su mu ugraena
dva stenta. Sud mu je stoga krajem prole godine odobrio prekid izdravanja kazne u trajanju
od est meseci. Ali ne lezi vrae: nekako u isto
vreme, Srbija i Crna Gora su potpisale ugovor o
saradnji kojim su se obavezale da e meusobno isporuivati lica sa poternica. Time se Vukotievo ime, po crnogorskom zahtevu, po trei
put nalo na listi traenih, i na osnovu toga je
30. decembra prole godine priveden u novosadskoj raciji, dok je na osnovu reenja o privremenom prekidu izdravanja kazne puten.
Bez obzira na pravne razloge, informacija da je
Vesko Vukoti na slobodi izazvala je poprilian
skandal i smesta postala predmet mnogobrojnih

spekulacija. Jedan veliki beogradski dnevni list,

koji je i ranije pisao o Vukotiu kao o velikom
patrioti iji je jedini greh to je odbio da svedoi protiv Miloevia, sada kae da bi on mogao
biti potencijalni krunski svedok u procesima protiv crnogorskih majaa i da mu preti likvidacija. Sline tvrdnje uju se i iz nekih crnogorskih
medija: Srpski dravljanin crnogorskog porijekla Veselin Vesko Vukoti mogao bi uskoro da
bude upotrijebljen kao poseban adut, u nekom
politikom ili sudskom procesu protiv crno-

sahrana Darka Aanina (1998)

gorskih dravnih elnika ili crnogorske dravne

administracije, objavljeno je na crnogorskom
portalu Analitika.
Vukotiev advokat Zdenko Tomanovi odluno odbija ove navode. Ni ja ni moj klijent
do sada nismo obaveteni da bi on trebalo da
se pojavi kao svedok u bilo kom predmetu, niti
on ima nameru da negde svedoi, kae Tomanovi za Vreme. Pored toga, Tomanovi tvrdi
da ovakve spekulacije ugroavaju Vukotievu
bezbednost. Kad objavite da je neko potencijalni svedok i da mu preti likvidacija, onda je
to jedna vrsta tendera, kae on.
Kao to se pre dvadeset jednu godinu naao
u ii sukoba izmeu saveznih i republikih policija, Vukoti sada postaje predmet srpsko-crnogorskog dravnog spora. Krajem aprila ove
godine njemu istie prekid izdravanja kazne
i novosadski sud e se nai u dilemi da li da ga
vrati u zatvor do obnovljenog suenja, ili da
ga, uz kauciju, pusti da se brani sa slobode.
Od te odluke, kao i od ishoda suenja, zavisi
mnogo vie od sudbine jednog oveka: videe se, naime, u kojoj meri je netom reformisano pravosue u stanju da se oslobodi uticaja
politike i tajnih slubi. Dosadanje iskustvo,
avaj, ne nudi razloge za optimizam.

Dejan Anastasijevi
27

Intervju: Dragoslav Mihailovi, knjievnik, o dosijeima tajne policije

Kada je cvetala Udba

Prvi dokument protiv mene napisan je u mom dosijeu kada sam imao 18 godina! Da
li znate ta znai poslati deaka od 19 godina na Goli otok? Ja se tad nisam jo redovno
ni brijao. A uhapsili su me najvie zato to sam se bio pobunio protiv hapenja dvojice
mojih drugova iz razreda. U to vreme bio sam lan srednjokolskog odbora Narodne
omladine. I smatrao sam da imam pravo da kaem da udbai to ne smeju da rade
Dragoslav Mihailovi, jedan od najveih
srpskih pisaca, dobitnik mnogih knjievnih nagrada, autor knjiga koje su ostavile neizbrisiv
trag u naoj knjievnosti (Petrijin venac, Kad su
cvetale tikve, izmai, Goli otok...), akademik,
disident, ovek iju je predstavu zabranio Tito
lino, za sebe ima obiaj da kae da je itav ivot posvetio otkrivanju prave istine o zatvoru
na otoku. Surovo kanjen jo kao mladi, a potom ikaniran i izopten od strane komunistikog reima, dugo vremena sa fakultetskom diplomom radio je razne poslove: i kao impresario u cirkusu, prodavac jaja, mera koe, urednik u asopisu Hrana i ishrana, a zbog svoje
biograje esto dobijao otkaze. U svojoj 40. godini prestao je da trai stalan posao. Pod budnim okom tajne policije due od est decenija, izmeu ostalog, morao se boriti i da ostane, kako kae, slobodan, smiren i hrabar.
Povodom njegovog 80. roendana, u novom
broju Knjievnog magazina, mesenika Srpskog knjievnog drutva, objavljen je njegov
novi rukopis Ex libris VT na 54 strane. Re
je o dokumentu iz Arhiva Josipa Broza, prvoj
informaciji o izvoenju tada zabranjene predstave Kad su cvetale tikve, iz 1969, dokumentu
koji je Mihailovi nedavno dobio. Ujedno, to je
i povod da sa ovim knjievnikom razgovaramo o tajnim policijskim dosijeima, tom svojevrsnom plagijatu ivota i udovinom psihikom teroru.
VREME: Do sada ste imali uvid u dva tajna
arhiva u kojima ste i vi bili predmet interesovanja: u Arhiv Josipa Broza povodom predstave Kad su cvetale tikve i u va lini dosije u Arhivu Dravne bezbednosti. Kasnije,
u knjizi Majstorsko pismo navodite da ste iz
dosijea DB-a saznali da panju tajne policije
uivate iz tri razloga...

To se sve nalazi u jednom dosijeu koji je, prema onome to sam 2001. video, imao oko 250
do 300 strana, tako mi se bar uinilo. Naime,
posle promena oktobra 2000, u junu sledee
godine nova vlast je donela uredbu kojom se
ljudima zainteresovanim za svoje dosijee dozvoljavalo da se jave na neke telefone i da zatrae da ih vide. Ja sam to pomno pratio i onog
trenutka kad su ti telefoni objavljeni, javio sam
se. Ve sutradan iao sam tamo gde su mi rekli.
Moram da kaem i to da su prvo hteli da me
skinu sa vrata i rekli mi kako dosije nemam.
Na to sam se ja zapanjio: kako nemam dosije,
a bio sam na Golom otoku! Onda mi je doao
jedan mlad ovek i rekao da bi njegov naelnik
Goran Petrovi hteo da razgovara sa mnom telefonom. Tadanji naelnik Udbe Goran Petrovi, takoe mlad ovek, pozvao me da doem
u Institut za bezbednost, gde su mi dosije pokazali. Reeno mi je da ne smem nita da prepisujem niti da uzimam, tako da sam morao
strogo da pazim da to vie zapamtim. Naalost, ta uredba je bila vrlo brzo povuena tako
da ko nije iskoristio prve trenutke da svoj dosije vidi to vie nije mogao da uradi. Mogue da
je bila raspisana kasnije jo jedna slina uredba, ali je i ona kratko trajala. Otprilike pre dve
godine dosijei su preneseni iz agencije BIA u
Arhiv Srbije. Iao sam i tamo, interesovao sam
se koliko strana moj dosije ima i saoptili su mi
da sada sadri 63 strane. A kad sam 2006. bio
rehabilitovan, iz spiska dokumenata navedenog u sudskom reenju video sam da nedostaju i neki krupniji dokumenti iz njega.
Zato vas je nekoliko godina kasnije interesovalo koliko strana ima va dosije? Jeste li u
neto posumnjali?

Kako da nisam posumnjao kad je dosije toliko smanjen. Tada sam video da nedostaje i
DRAGOSLAV MIHAILOVI: Da, kao golooto- reenje iz oktobra 1979. kojim me Viobran Staanin, kao nacionalista i kao francuski pijun. nojevi, tadanji sekretar unutranjih poslova
U mojim knjigama ja sam te optube objasnio. Srbije, stavlja na listu za nekakvu operaciju
28

Munja. A to bi, recimo, moglo da znai da

e me simpatini momci u konim kaputima
u nekoj hladovini neno koknuti. U tom reenju nema nikakvog objanjenja, ne govori se
zato se to preduzima, na iji predlog, s kojom
idejom, nego samo za sluaj da nastane potreba. To reenje, koje je deo mog linog dosijea, povueno je i ukradeno.
Da li vam je jo neto poznato o operaciji
Munja?

Ne, to je bila tajna operacija. Ne znam

ko je sve bio na toj listi, a reenja su bila
individualna.
ta ste jo uspeli da zapamtite iz svog
dosijea?

Ja sam to naveo u poduem tekstu u mojoj

knjizi Majstorsko pismo. Izmeu ostalog, u dosijeu sam otkrio da mi je sedam godina kuni prijatelj bio izvesni i danas aktivni udba
Dragan Dodig, koji je pratio sve to ja radim i
to rade moji ukuani.
Naravno, u dosijeu je bilo i mnogo materijala
sa Golog otoka, to me je prosto bacilo u estomesenu depresiju, jer mi smo tamo prolazili
kroz fazu ispiranja mozga. Ja sam bio deko
koji nije dao da od njega prave krpu za brisanje podova i deset i po meseci u istranom zatvoru i logoru, gde smo takoe bili podvrgnuti
istrazi, branio sam se da im dam ona priznanja
koja su od mene traili. Kada sam bio ve takorei na samrti, na izvestan nain sam ih ipak
dao. I to me je sada prosto ubilo. To e, verovatno sa zanimanjem, itati istoriari knjievnosti koji se budu bavili mojom literaturom.
Bio sam ovih decenija dugogodinji borac za
otvaranje istine o Golom otoku i stalno praen
od tajne policije. Isto tako, bio sam i dugogodinji borac za rehabilitaciju, najpre golootoana, a zatim i drugih ljudi koji su stradali po
politikim i ideolokim linijama, kao to su ravnogorci, seljaci koji nisu dravi predavali ito,
tzv. reakcionari itd. I pri tome me je iskljuivo
VREME 13/01/2011

interesovao progon nad ljudima, a ne politika. I ako postoje nekakvi dokazi o tome, da se
ti dokazi obelodane.
Kaete da je, prema dosijeu, protiv vas zvanino voena istraga od 1983. do 1990. godine. ta najvie obeleava va dosije iz tog
perioda?

Foto: Tanjug

 Udba je uvek oko mene njukala, ali ja sam vodio

rauna da kuu nikad ne ostavim praznu, imao
sam i pse koji su dodue kuni, ali su makar mogli
da naprave buku i da nekoga probude, a ako sam
nekud putovao, strogo sam vodio rauna da sam
nosim torbe u kojima je bila moja dokumentacija.
Sem toga, spise sam krio i izvan stana
VREME 13/01/2011

Praenje je, po mom miljenju, trajalo mnogo due, a godinu 1983. obeleava vreme kad
su zbog neega to najzad morali da ponu da
unose i u neka dokumenta. A tamo govore i
o tome s kim se sastajem, kako se sastajem,
ta govorim, da li sam bio na veeri kod nekog
stranca... Recimo, ima jedan podatak koji sam
zapamtio i o kome sam govorio na jednoj knjievnoj veeri u Valjevu. U mom dosijeu pominje se jedan valjevski udba, Branko Gvozdeni, koji je danas penzioner i koji me je pratio
kad sam bio na Divibarama, gde imam kuu.
On je, na primer, zabeleio da sam jednog dana
doao na Divibare. I kae: Dragoslav Mihailovi je stigao na Divibare u pratnji nekog Vladete nije se postarao ni da sazna da je to profesor Vladeta Jankovi i, im je stigao, stupio
je u kontakt sa ikom Pavloviem... Uvek smo
se smejali oko toga.
Udba je znala da ja radim neto oko Golog
otoka. U vreme kada sam se spremao to da radim i kada sam vodio pregovore sa raznim ljudima, dva moja prijatelja su bila ispitivana o
tome da li znaju da neko pie o Golom otoku.
Udba je uvek oko mene njukala, ali ja sam vodio rauna da kuu nikad ne ostavim praznu,
imao sam i pse koji su dodue kuni, ali su makar mogli da naprave buku i da nekoga probude, a ako sam nekud putovao, strogo sam vodio rauna da sam nosim torbe u kojima je bila
moja dokumentacija. Sem toga, spise sam krio
i izvan stana. Od trenutka kad s nekim obavim
razgovor i kad ga prekucam, odmah to nosim
na tri-etiri mesta kod ljudi za koje nisam oekivao da bi mogli biti sumnjivi. To nije smelo
29

ostati u kui. A, eto, taj valjevski udba je u

moju kuu ulazio pet puta.
Vi ste ga poznavali?

Ne, nikada. Tajno je ulazio. Onda se desila

jedna smena stvar da je prva dva puta uao
u kuu pesnika Petra Pajia, i tamo su unjarili i prevrtali i nali jedan mali rukopis u kojem je pisalo: Upravni odbor e imati sedam
lanova, koji se nee obnavljati. Smru pojedinog lana na njegovo mesto nee dolaziti drugi, itd. Oni su fotograsali 13 stranica tog dokumenta i to sam ja naao u mom dosijeu. Ali
uopte nisu mogli da protumae ta je to i lupali su glavom oko toga i nisu uspevali da pomisle da to pesnik moda pokuava da koncipira, recimo, pravilnik jo nepostojee zadubine
Desanke Maksimovi. I opet su uli u kuu Petra Pajia, unjarili i traili i najzad su ustanovili da to nije moja kua. Posle je taj vrli udba
imao neprijatnost kako da se opravda za ulazak
u pogrenu kuu. I on je najzad naao odgovor
u tome da sam Perinu kuu drao kao rezervu
za sastanke s istomiljenicima i sa enama. To
nas je sve na knjievnoj veeri ba nasmejalo.
Da li ste iz tog perioda naili i na neto mnogo ozbiljnije?

Pravo da vam kaem, nalazio sam i nevane

stvari, ali i one koje su me duboko potresale. U
tajnim dosijeima ete se i u nevanim dogaajima esto sresti s izvrnutim, opakim vienjem
sopstvene linosti i to e vas uvek uzdrmati.
Ovo to sam naao u Titovom arhivu oko zabrane Tikava vie se odnosi na vae pitanje. U
meuvremenu, po mom miljenju, Udba mi je
bila namestila i dug sudski proces oko Petrijinog venca. Sudinica koja je taj spor vodila, prilikom jednog naeg sluajnog susreta u pozoritu, rekla mi je da je Udba tada jako insistirala
da budem osuen. Ali sud to ipak nije mogao.
Za ta ste bili optueni?

Knjigu Petrijin venac objavio sam 1975. i to

je pria o jednoj eni iz nekog rudarskog naselja u Srbiji. Ona u knjizi pripoveda o svom
tekom ivotu. U vezi s tim, jedna ena iz rudarskog naselja slinog tome tuila me je da
sam joj ukrao njenu sudbinu. Njen advokat je
to formulisao kao da sam joj naneo duevni
bol i posle 13 godina razvlaenja po sudu tuba je ipak bila odbaena.
Vi mislite da iza te tube stoji Udba?

Meutim, pre svega toga, glavna kampanja

protiv vas vodila se u oktobru 1969, u vreme
premijere predstave Kad su cvetale tikve u
Jugoslovenskom dramskom pozoritu. Predstava je pred svoje esto izvoenje bila zabranjena. Ima li neto o tome u vaem linom dosijeu?

Sve to se povodom toga nalazi u Arhivu Josipa Broza ne postoji u mom linom dosijeu.
Inae, pre pet godina doao sam do nekoliko
strana iz tog Arhiva. Novinar Pero Simi, autor knjige o Titu Svetac i magle, na ijoj sam
promociji govorio, rekao mi je da u Titovom
arhivu ima i o meni. Dao mi je nekoliko listova o tom dogaaju, i ja sam tada to ponudio
JDP-u da istakne na unutranjoj tabli, kako bi
se ljudi obavestili ta se pre 30-40 godina desilo. Ali upravnik pozorita Branko Cveji to
nije hteo da primi.
Zamolio sam Peru Simia da jo pogleda u
taj arhiv, jer sam stekao utisak da tamo mene
nee da prime. I dobio sam od njega sveanj
hartija od 54 strane, koji nameravam da obja-

Nikad ne proputate da istaknete znaaj Ive

Andria kao zatitnika pisaca od Titove nemilosti. Da li mislite da je i u vaem sluaju
imao ulogu dobrotvora?

Da, Andri je moj dobrotvor. Ali isto tako

znam da je od politikih napada branio i Branka opia, i amila Sijaria, a branio je i Tasu
Mladenovia kada je bio napadnut zbog Knjievnih novina.
Sredinom oktobra 1969, bio sam pozvan na

 Jovo Kapii ne trai od mene da mu oprostim,

pa nemojte ni vi u njegovo ime to traiti. A ako on
zatrai, onda bi to moda bio neki drugi sluaj
vim u knjizi. Ve na prvom dokumentu, koji
predstavlja izvetaj o stranom dogaaju zvanom Kad su cvetale tikve u JDP-u, stoji u gornjem desnom uglu olovkom dopisano latiniko Ne! Izvetaj je 11. oktobra 1969, dakle, pet
dana posle premijere, potpisao agilni predsednik Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda Bora Pavlovi.
Na svakom od 54 lista raspravlja se o oveku s mojim imenom. Jedanput se moe nai da
sam negde neto ak i rekao, iako se ne vidi
gde sam rekao. I gotovo na svakom dokumentu stoji svraja latinika oznaka, koja se tumai kao VT. Video Tito.
Tri nedelje posle premijere Tikava, Tito je
odrao govor kojim je praktino zabranio dalje prikazivanje predstave. Meutim, u tom
govoru on ne trai da budete uhapeni, on
poziva komuniste da budu glas javnosti...

On kae, takve treba onemoguiti, a to moMislim da je tako, iako potvrdu za to nigde ete svakojako razumeti. Meutim, zatvaranje
ne moete nai. Ali, advokat koji je ovo pokre- i trpanje pisaca u socijalistike logore ve je u
svetu bilo izazvalo pravu poplavu odbojnosti
nuo bio je bivi udba...
30

prema socijalizmu i to je za mene moglo znaiti

mali zatitni plat. Zato je oprezni Broz u svom
govoru u Zrenjaninu 25. oktobra 1969. morao
rei da me, i uza sve strane krivice, nee hapsiti, ostavljajui mi sudbinu da se u njegovoj intimnoj kuhinji jo krka. Da nije rekao ono neemo ga hapsiti, on bi se obrukao, jer bi takav
postupak bio omraen u svetu. Osim toga, ve
je u SSSR bilo rehabilitacija nekih pisaca koji
su hapeni sa smenim optubama da su bili
japanski pijuni, ili slinim. Tako su me svojim
stradanjima na izvestan nain spasli Solenjicin, Babelj i alamov.

Borinu nedelju u Vranje. Tada Tikve jo nisu

bile zabranjene, ali afera je uveliko kljuala. U
svakome listu bio je objavljen poneki napad,
neki put sa mojim imenom, neki put bez imena. Da su neto takvo mogli da predvide, organizatori me sigurno ne bi pozvali. Meu gostima je bio i Andri. Jedanput-dvaput popili smo
zajedno kafu i imao sam utisak da me simpatie. Tek dve i po decenije kasnije, iz jednog neobjavljenog rukopisa novinara Politike Sinie Paunovia, koji se uva u Andrievoj zadubini u Beogradu, a o emu me obavestio Petar
Dadi, saznao sam kako me je nekadanji diplomata branio pred provincijskim zvaninicima. Jednom im je rekao: Ba je dobro to ste
pozvali mladog Mihailovia. Drugi put kae:
Vidite vi kako se on lepo, skromno ponaa.
I sve je inio kao da protiv mene naokolo ne
besni kampanja koja izaziva strah.
Steva Raikovi se za itavog gostovanja u
Vranju takorei nije odvajao od mene. Jednom
mi je rekao: Nee ovi smeti da te diraju. Zbog
Andria.
VREME 13/01/2011

Titov govor
Kada govorimo o tajnim dosijeima, koje je
vae objanjenje za to to oni danas nisu
dostupni?

Zato to tajna policija pokuava da produi

svoj ivot na tradiciji bive titovske policije. I
na izvestan nain ona ga je i dosad produila,
jer ljudi koji su morali to na vreme da prekinu,
propustili su priliku, i to zbog toga, kako policajci kau, da bi njima sauvali imena tajnih
saradnika. Ali, poto ta ustanova nikad nita
drugo nije radila nego samo protiv svoga naroda i protiv svojih graana, uvek da bi sauvala
nekog Josipa Broza ili Slobodana Miloevia,
mislim da srpska vlast treba sve da uini kako
bi najzad dosijee otvorila. I dosad je nainjena ogromna teta to to nije uraeno odmah,
nego je puteno da jo dve decenije prikriveni
udbai prebiraju ta e da pokau, a ta e da
sakriju. To to je proputeno takorei je nenadoknadivo, ali bie jo gore ako se i dalje bude
produavalo. Sada je Srpski pokret obnove, iji
ja nisam ni lan ni simpatizer, podneo zahtev
da se otvore dosijei i to su dosta dobro i obrazloili. I ja bih to mogao da podrim.
Ne sme kod nas nikakva policija da zadri
tradiciju zloinake Udbe. Ako policija u demokratskoj zemlji zadri tradiciju Udbe, ceo
narod Srbije je u opasnosti.
Da li i dalje imate utisak da ste pod
prismotrom?

Ne! Pa kome moe jedan pradeda da bude

opasan? I ne interesuje me to vie...
Mogu samo da se udim kako neki pametni
ljudi mogu da budu toliko zablesavljeni jugoslovenstvom i titoizmom. Josip Broz je bio najvei
zloinaki dripac angaovan protiv naeg naroda, ma kako mi taj na narod zvali, a trebalo bi
da ga zovemo srpskim. On je od Prvog svetskog
rata nosio mrnju protiv Srba iz Srbije, neto je
malice drukije gledao na Srbe izvan Srbije,
naroito kad je pokuavao da ih upotrebi u borbi protiv Srbijanaca. Smisao njegovog jugoslovenstva je bio da Srbija u Jugoslaviji bude poniena, razvaljena i pretvorena u prah i pepeo.
Kada govorite o Titovoj mrnji prema Srbima, govorite kao o velikoj patolokoj mrnji.
Imate li neko racionalno utemeljenje za takav stav?

O boe, boe, poslaete me na Goli otok,

ponovo!
Sada ve imate i dosta objavljenih knjiga
koje otkrivaju Titov ivot. Jednu od njih napisao je i izvesni Gavro Dotli o nepoznatom
VREME 13/01/2011

Zrenjanin, 25. oktobar 1969.

Evo, na primer, nedavno ste vi videli, tu neki

komad, kazaline neke tikvice, Kako cvate tikve, ali ta njegova tikva, koji je to pisao, ne
cvate, jer ona je, izgleda potpuno gnjila, i tako
dalje... gde se blati na drutveni sistem, gde
se hoe na svaki nain da se nae drutvo prikae kao drutvo koje ne valja, to jest on ne
govori da je to socijalizam. Nee socijalizam,
nego neto drugo. Znate vi ta on govori... A
ko govori? Govori onaj koji je bio na mramoru,
na otoku tamo, na Golom otoku. I veina tih
ljudi, veina... to ih nema, mali broj, ali su vrlo
glasni... Njih odmah obuhvata propaganda u
inostranstvu, i pie: taj u Jugoslaviji pie... Jer,
inae, u takvom jednom jednopartijskom sistemu, kako kae, jugoslovenskom, ne bi mogao
da to pie kad to ne bi bilo istina. Vidite, te
stvari nama smetaju. Ljudi iz nae sredine pljuju na nas, pljuju na nae tekovine, i pljuju na
nae rtve koje smo dali, ive u naoj sredini, a
ve su jedanput se pokazali da ne vole ovu zemlju, da nisu, ovaj, ne spadaju u nae drutvo,
i sad ve ponovo se javljaju. Onaj isti informbirovac koji danas ima pravo, ovaj, te stvari raditi. Dakle, to je stvar komunista. Mi ne smemo
sad ii na administrativno preduzimanje mjera. Mi moramo traiti od komunista... Pa, bogamu,
ima nas milion, milion komunista... Pa, mi moramo, odozdo treba da se te stvari... da se njega
onemogui. Ja ne traim da mi sad njega, ta ja znam, hapsimo, i tako dalje, nego naprotiv
da bude glas javnosti onaj koji e njih onemoguiti da se bave takvim poslom.

raskonom ivotu i zloupotrebama Josipa i Jovanke Broz. Taj Dotli iz Like je bio domain
svih Titovih dobara 13 godina, a iz njegove knjige saznajemo ne samo o Titovim ergelama konja, farmama goveda i ovaca, o tajnim bankovnim raunima, nego i o njegovom odnosu
prema Srbima iz Srbije i Srbima preko Drine.
Pa, prvi dokument protiv mene napisan je u
mom dosijeu kada sam imao 18 godina! Da li
znate ta znai poslati deaka od 19 godina na
Goli otok? Ja se tad nisam jo redovno ni brijao. A uhapsili su me najvie zato to sam se
bio pobunio protiv hapenja dvojice mojih drugova iz razreda. U to vreme bio sam lan srednjokolskog odbora Narodne omladine. I smatrao sam da imam pravo da kaem da udbai
to ne smeju da rade. Da cela uprija, gradi od
20.000 stanovnika, gleda ta se radi u gimnaziji
gde se dva mladia hapse ni za ta. Pri tome je
jedan od njih samo ispriao vic: Kad zavrimo prvi petogodinji plan, naa teka industrija e proizvoditi drvene eljeve. To je rekao
na asu geograje zbog ega je bio uhapen. I

ja sam se protiv toga pobunio. I ne samo, priznajem, protiv toga. Bio sam razoaran mladi
skojevac zbog mnogobrojnih hapenja, Udbine i partijake samovolje i ponekad sam to
i javno osuivao.
Kada govorite o Golom otoku, poredite ga
sa amerikim Gvantanamom. Govorite i o naknadnom progonu golootoana. Da iskoristim naslov jedne vae prie u kojoj ste opisali susret sa nepoznatom enom koja vas
moli: moete li vi, zaista, da im oprostite?

Zato vi u njihovo ime traite da im ja oprostim? ta na to kae Jovo Kapii, ondanji visoki ef Udbe? Ve sam jednom pisao u NIN-u
kako smo se sreli na ulici i kako smo se uzajamno psovali, on meni majku izdajniku, ja
njemu majku zloinaku. NIN je njemu na neki
nain pruio satisfakciju time to mu je na celoj naslovnoj strani objavio sliku. Jovo Kapii
ne trai od mene da mu oprostim, pa nemojte
ni vi u njegovo ime to traiti. A ako on zatrai,
onda bi to moda bio neki drugi sluaj.

Ivana Milanovi Hraovec

31

ivot slavnih: Kratka biografija Milana Popovia

Ko je novi
Severinin deko
Teak je ivot slavnih: ne moe ni da se smuva s nekim, a da to sutra ne
dozna ceo Zapadni Balkan uz odgovarajue slatko uzbuenje. Tabloidi
pomahnitaju, televizije spadnu s nogu, paparacima upaju ui jer nisu
drali sveu srenom paru u kritinom trenutku, dopisnike bude u
nedoba da doznaju ko je sretnik, koliko para ima i odakle mu. U svim
dravama iz Severinine nadlenosti nastalo je drhtanje od strasti: nala
Seve deka; sad se vidi, sad se zna ko se kome dopada!
Moe mlad pametan i sposoban ovek da napravi sjajnu karijeru od nule i da se obogati
meu severnim zverima; da kupi avion, jahtu
i sve; da povali pola Moskve; da postane poznat i omiljen meu ljudima koji neto znae
i do kojih mu je s razlogom stalo; moe da ivi
svoj slatki ivot skromno i samozatajno, kao
i svi pametni oligarsi i tajkuni, ali e za svoju
mamu on doveka ostati dete koje ne ume da
pree ulicu, a za svoju enu tek obina muka
budala. Sve dok se ne smuva sa Severinom. E,
tada hteo ne hteo postaje senzacija. Trebalo je na vreme da misli o tome.
Jo nije jasno odakle je vest stigla zagrebakim medijima, mada se moe naslutiti izvestan
marketinki ugao. Beogradski izvori, prisutni
u kritinom trenutku, kau da se tada iz ponaanja glavnih aktera nije moglo naslutiti nita
naroito, o emu kasnije. Bilo kako bilo, negde
poetkom prole nedelje nastaje panika u Zagrebu: Severina se smuvala s Beograaninom!
A ko je sretnik?, upitali su dopisnici u tupilu
od nekuenja, to bi rekao Robi K. Milan Popovi, rekli su iz Zagreba, sin Jove Popovia,
Titovog generala, kako ne znate?. Ali pola Srbije zove se Milan Popovi, rekli su dopisnici;
dajte neto blie. Posle je ispalo da nije Jovin
mali, nego jedan drugi, na sreu Jovinog malog o kome prve informacije nisu bile ba laskave, ali to je druga pria.
Na svu sreu, pria se polako staloila u koliko-toliko razumljiv oblik. Re je o Milanu Popoviu (oko 40 godina, navodno od oca Aleksandra), poslovnom oveku od izvesne teine
u sektoru obojenih metala, berzanskih poslova u vezi s njima i prateim aktivnostima koje
32

su neizbene do izvesne mere. Pokuaemo da koliko je mogue rekonstruiemo njegovu karijeru, na osnovu izvora koji su nam
bili dostupni.
MOSKVA POD NOGAMA: Milan Popovi
je, kau, karijeru poeo kao taksista u vajcarskoj, to je za svaku pohvalu s obzirom na
kasnija dostignua. Uskoro se poetkom devedesetih, armantan i priljiv kakav je, zbliio sa izvesnim brokerom za metale iz tadanje rme Mark Ri Komoditiz, MRC (od koje
e kasnije nastati Glenkor, ozbiljan konglomerat; Mark Ri je upao u neprilike i jedva ga
je spasao Bil Klinton abolicijom za neko pranje novca 2000. godine). Re po re, mlaani
Popovi uao je u posao sa MRC i otiao u Kazahstan da kupuje neki aluminijum za njih.
Ovde je sad potrebna jedna digresija, radi razumevanja konteksta. Trgovina obojenim metalima i ostalim mineralnim bogatstvom u Jeljcinovoj haotinoj Rusiji bila je jedan od najboljih poslova (ako ne i najbolji!). Ukratko: ovek s gotovim parama doe u neki (nazovimo
ga tako) Herkules Alumpromtorg i hoe da
kupi aluminijum. Tamo razgovara sa gendirektorom, recimo Polihajevim, koji ga poalje
ndirektoru, recimo Korejku, Aleksandru Ivanoviu. Posle diskretnog razgovora i razmene
novca i dokumenata, kupac treba jo samo da
podmiti izvesnog sovjetskog birokratu u Moskvi (nisu neke pare) i pobedio je: kupio je aluminijum po sovjetskoj knjigovodstvenoj (depresiranoj) ceni, a prodae ga na berzi obojenih metala po svetskoj trinoj ceni; protna
stopa je trocifrena. Tako dva-tri puta i Moskva
mu je pod nogama, jer tamo vole zelene dolare,

nude zatitu za budue poslove i lepe cure pride. Sve to, uostalom, ima u uvenoj seriji Saina ekipa (ruski: Brigada); ak i aluminijum. Neodvojivi deo ovog konteksta u kome se
Milan Popovi pojavljuje kao nov i perspektivan igra jeste onaj drutveni: moskovska oligarhijska statusfera (kako to zove Tom Vulf,
veliki novinski pisac). Dakle: dolari kao kod
Baje Patka; debeli dipovi s plavim svetlom i
sirenom; elavi telohranitelji bez vrata, ali s pitoljima sistema Stekina, Igora Jakovljevia;
lopate pravog kaspijskog kavijara, reke ampanjca i pratei bataljoni lepotica. I dobri odnosi sa administracijom, ako ovek ne eli da
zavri kao Hodorkovski.
Milan Popovi, kau svedoci, razumeo je situaciju. Zbliio se sa Vasilijem Anisimovim, poznatim oligarhom iz oblasti obojenih metala i
nekretnina. Objasnio mu je, kau, izvesne nansijske tehnike za prebacivanje para na Kipar i slina mesta i svoju malu rmu nekako
zdruio s njegovom velikom, to e mu i kasnije ostati kao uspean modus operandi. Tada ga
je krenulo. Kada je Anisimov poeo da izlazi iz
poslova s metalima, Popovi se, kau, pribliio Igoru Altukinu, ozbiljnom trgovcu metalima na globalnom nivou. Ubedio ga je da od
Zorana Drakulia otkupe prvo 20 odsto udela
u nekoj metalurgijskoj rmi u Kitimu (Ural).
Drakulia je, izgleda, upoznao jo dok je radio
za MRC, koji je bio pun kadrova iz biveg Genexa i slinih rmi (to je, pak, druga pria).
Tada, 19951996, kree ozbiljna lova kroz uee u Altukinovim poslovima: kupuju se jahte, avioni itd. Popovi je, kau ljudi koji su tada
radili u Moskvi, ubrzo postao poznat i omiljen
VREME 13/01/2011

ROMANSA:: Popovi i Severina; Melina i Haris Dinovi sa Popoviem

ROMANSA

Foto: A. Ani

u srpskoj poslovnoj zajednici: njegove zabave

bile su slavne, a poeo je da otvara i ugostiteljske objekte. Gradio je sebi promiljeno imid
plejboja, otvarao je barove i none klubove u
kojima su se skupljali oligarsi i njihova deca i
saradnici, to je bilo dobro za poslovne kombinacije. Te poslove vodi mu izvesni beogradski
menader, vian tom poslu. Meu klubovima
koje je vodio ili kontrolisao bili su etiri godinja doba (Zima, Prolee, Leto i Jesen; odvojeni lokali), Cirk (od cirkus) i agiljev, posebno popularan, ali je izgoreo pod
nejasnim okolnostima poetkom 2008. Klubovi u Moskvi inae ne traju dugo, jer se blazirana klijentela brzo zasiuje.
PUKLO KAO GROM: Popovi, koliko doznajemo, negde 2001. dovodi Igora Altukina
u Srbiju; zajedno sa Drakuliem ulau pare u
valjaonicu u Sevojnu. Tu je dolo do problema, jer su Altukin i Popovi zamerili Drakuliu da ih njegov direktor rme potkrada, pa je
Drakuli iz tog posla izaao. Negde u to doba
Popovi svoj ivotni stil polako, ali diskretno
iri i na Beograd: svojim avionom dovodi grupe sve boljih riba (na izvor) iz Moskve; prave se vesele i nezaboravne zabave u penthausu negde u Njegoevoj; po Jadranu plovi u
jahti sa izuzetno zgodnom posadom; polivanje ampanjcem, inae moskovski obiaj, iri
se i ovde meu det-set polusvetom. Inae ga
iz Moskve prati reputacija armera, enskaroa i uopte libidinoznog tipa. Njegov najblii drugar po Beogradu vozi neko skupo sportsko vozilo s moskovskim tablicama i hvali se
da radi sa velikim naftnim rmama po Rusiji.
Neki, pak, upozoravaju da Popovi poinje da
VREME 13/01/2011

ima izvesne probleme s poslovnim partnerima

u Moskvi, to nije neoekivano za tu sredinu:
tamo svi imaju probleme, jer su poslovni partneri u principu nezasiti. injenica je, meutim, da se Milan Popovi paljivo klonio javne
izloenosti; njegove su zabave bile ograniene
i diskretne; bio je skroman (izvinite!) i samozatajan tajkun koji je gledao svoja posla, bez glamura i ispod radara te vrste javnosti.
Onda su se stekle sve okolnosti za veliki ula-

 Da su se smuvali neki
stvarno dobar pisac i neka
sjajna i lepa violinistkinja,
ne bi bilo ove frke. Ali, ovde
su pare i glamur u igri
zak na tabloidsku estradnu det-set scenu i
na crvene tepihe lokalnih televizija: Milane
smuvao Severinu. Sama epizoda nije odudarala od uobiajene prakse: bila je to njegova privatna roendanska zabava u zatvorenom klubu blizu Ade Ciganlije koji neemo imenovati;
oko 200 zvanica; pozivnice u obliku boarding
passova, kao za avione; dvadesetak lepotica iz
Moskve, obuenih u stjuardese i dopremljenih
privatnim avionom za tu priliku; domae pojaanje iste vrste; Haris Dinovi, kau; beogradski det-set polusvet predstavljala je ekipa butikaica (na izvor), bogatake derladi
i uobiajenih neizbenih prateih parazitskih

pojava. Severina je nosila crnu mini haljinicu

od crnih (mat, ne glanc) plastinih ploica
sa odgovarajuim dekolteom. Zanimljivo: nai
izvori tvrde da nije bilo vidljive razmene nenosti i da niko nije naslutio da tu neto ima izmeu njih. Onda je pukao grom: odoe Seve i
Milane na Floridu, u njegovu gajbu!
Milane je uao i u beogradsku i naroito zagrebaku statusferu, posle moskovske. Moda su se Severina i on zaista zagledali; ona je
slatka i pametna cura, a ni on nije za bacanje.
Sve i da su hteli, teko da bi to ostala diskretna
veza. Previe para i glamura. Da su se smuvali neki stvarno dobar pisac i neka sjajna i lepa
violinistkinja, ne bi bilo ove frke. Ali, ovde su
pare i glamur u igri. Kau da je Skot Ficderald,
piui Velikog Getsbija, bio impresioniran amerikim bogataima iz dvadesetih godina (verceri alkohola), pa je time davio sve oko sebe.
U jednom trenutku je poeo da objanjava Hemingveju kako su bogatai drugaiji od nas
itd. Hemingvej mu je rekao: Jesu. Imaju pare,
budalo. Jo jedan literarni primer: uveliko potcenjena spisateljica Fransoaz Sagan (koja je to
dobro znala) kae da se u francusko visoko
drutvo ulazilo na tri naina: ili si jako bogat, ili si jako lep, ili si jako smean. Tada se
znao red, ako nita drugo. Danas je dovoljno
da si izvikan kao celebrity, a to je as posla
ako zna koga treba. Taj Milane i ta Severina
bili su neko i neto i bez ovih uzbuenja. Da
li im je cela ova frka zaista trebala ili je i to
deo marketinga? To, meutim, ne potresa ute
tabloide i red carpet televizije: oni su se plena
dokopali.

Milo Vasi
33

Intervju: Saa Pavlov, generalni direktor HIP Petrohemije a.d.

Bitka za sirovinu i izvoz

Ne vidim ta u Srbiji trenutno nije problem. Da bismo iveli, moramo nekako da izaemo
iz problema. A da bismo u tome uspeli, treba da vidimo gde smo konkurentni
Namernik u Junoj zoni, gde se nadomak Paneva nalazi najvei ranerijsko-petrohemijski
kompleks na Zapadnom Balkanu, ne bi primetio nita udno. Sve fabrike rade, beli dim kulja
u atmosferu, kamioni i cisterne promiu putem,
parkinzi su puni i sve izgleda onako kako je oduvek bilo. Do tog stanja, meutim, u sve tri fabrike
nije se dolo nimalo jednostavno. Tako je, sredinom 2009. godine, zbog dugova koji nisu mogli da se vrate, bila zaustavljena proizvodnja u
HIP Petrohemiji, koja je, inae, pre toga, dok je
radila optimalnim kapacitetom, bila drugi izvoznik u Srbiji.
Do tog stanja se dolo akumuliranjem gubitaka iz godine u godinu. Jo tokom bombardovanja 1999. uniteno je 40 odsto kapaciteta koji
nisu obnovljeni u dovoljnoj meri, to je sukcesivno donosilo pogubne rezultate. Nakon to je
proizvodnja uspostavljena, 2004. ova fabrika je
postala akcionarsko drutvo, tadanji dugovi su
restrukturirani, a Petrohemija je postala znaajan izvoznik. Meutim, tada se nije ulo u investicioni ciklus, te je zbog nesrazmere u ceni sirovine iz uvoza, narastao dug. U meuvremenu
susedna Ranerija nafte Panevo je u sklopu
NIS-a prodata Gaspromu, a novi ruski vlasnici isprva nisu imali razumevanja za zateeni
dug i dotadanji nain odnosa izmeu RNP i
Petrohemije, pa je Petrohemija ostala bez sirovine jer nije bila solventna da je avansno plati.
Naalost, Petrohemija je u februaru 2009.
pojela svoj kapital, kae Saa Pavlov, generalni direktor HIP Petrohemije a.d., koji je preuzeo
upravu nakon to je pre 15 meseci postignut dogovor da se proizvodnja obnovi. U dokumentima iz 2004. upravo ovakav razvoj dogaaja se
predvia ako ne doe do investicija. I onda smo
doli do toga. To nita nije bilo nepoznato i neoekivano. Nita nije bilo iznenaujue. Ali, naalost, dogodilo se.
VREME: Zato je, nakon tri decenije
poslovanja, isporuka sirovine Petrohemiji pre dve godine odjednom postala problem za nove vlasnike NIS-a?
SAA PAVLOV: Kad nekom duguje 80 miliona evra, teko da e te razumeti. I to sa vrlo
34

sumnjivom projekcijom kako e se vratiti taj novac. Razgovori nisu ili tako dobro, ali je tu Vlada odigrala zaista veliku ulogu. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je bilo medijator u
kontaktima izmeu naa dva preduzea, a zatim
je usledilo potpisivanje sporazuma o stratekom
partnerstvu sa NIS-om.
Kako je dolo do obnavljanja proizvodnje? Da li danas lake nabavljate
sirovinu?
Nekad je sa NIS-om moglo kako se htelo i zato
su i nastali svi ti dugovi. Danas to nije mogue.
Doli su Rusi, podvukli crtu na 80 miliona evra
i rekli: Kako ete da platite ovaj dug? I ne samo
to, nego je dolo do toga se sada svaka litra benzina mora platiti unapred. U 35 godina istorije,
nikada rukovodstvo Petohemije nije imalo takvu
situaciju. Razmiljalo se tada i o drugom putu,
raene su analize, ali je ispravno zakljueno da
je poslovanje bez Ranerije besmisleno. Vlada je
tada bila moda i spremna da uloi. Meni bi kao
direktoru bilo super da smo uzeli tih 80 miliona
evra od toga se lepo moe iveti dve godine, ali
je posle verovatno malo napeto. Takve investicije ne daju rezultat. Otkako smo doli do konkretnih dogovora sa ruskim partnerima, uraena je
nova procena i sada se nalazimo na putu jasno

isplaniranih i isplativih investicionih ulaganja.

Kako Petrohemija moe biti tako znaajan izvoznik i, istovremeno, toliki
dunik?
Na osnovni problem je to je od sirovine koju
dobijamo samo 30 odsto je sa domaeg trita, a
70 odsto je iz uvoza gde je od 20 do 40 dolara po
toni skuplji benzin zbog logistikih trokova. To
je poraavajue. I dok je taj odnos takav, Petrohemija ne moe da posluje pozitivno. No, s obzirom na to da i oni rade investicije, do 2013. imae 500.000 primarnog benzina to je 100 odsto
potreba Petrohemije. Oni su tu videli ekonomsku isplativost za NIS. Pod punom odgovornou tvrdim da bi Petrohemija sa 100 odsto domae sirovine ovog momenta poslovala pozitivno,
na ovom nivou tehnologije, sa ovoliko zaposlenih, sa postojeim stanjem. A sa novim investicijama, bila bi pozitivna.
Godinu dana kasnije, vae preduzee je
ponovo na listi pet najveih izvoznika.
Da li se Petrohemija danas oporavila?
Petrohemija se jeste oporavila u znaajnoj
meri. Ali, s obzirom na to da nije ni uruena za
godinu dana, ne moe za godinu dana ni da se
oporavi. Poslovni rezultat je sada blizu nule. Prema NIS-u nismo stvorili nove dugove za sirovinu

Godina bez ekolokih incidenata

Ako se izuzmu povremena poveanja koncetracija zagaujuih materija u mesecima u kojima
se javlja toplotna inverzija, tokom prethodne godine u Panevu jedva da je bilo velikih i dramatinih ekolokih incidenata. U HIP Petrohemiji su ve bile konstatovane potrebe natkrivanja egalizacionog bazena i renoviranje TK-1101B rezervoara za pirolitiki benzin, kae Saa
Pavlov, generalni direktor HIP Petrohemije, objanjavajui da su to dva indentifikovana arita
potencijalnih ekolokih problema. Mi smo, u meuvremenu, odradili rezervoar, na najsavremeniji nain, sa plutajui krovom, a pokrivanje egalizacionog bazena je upravo ulo u zavrnu
fazu. I bie gotovo ovih dana, kae Pavlov, koji veruje da bi to mogao biti jedan od uzroka zato je smanjeno zagaenje. Sledee godine treba da se uloe i sredstva u tretiranje tih otpadnih gasova. Sad je sve pokriveno, da ne bude velike emisije, gasovi moraju sad da se tretiraju,
smatra Pavlov, objanjavajui da su ove investicije finansirane delom iz poslovnih sredstava, a
znaajno je pomogao i Fond za zatitu ivotne sredine Ministarstva ivotne sredine i prostornog planiranja, koji je obezbedio 2,3 miliona evra. Mislim da je Petrohemija u ovom trenutku najmanji uzronik poremeaja faktora koji zagauju ivotnu sredinu. Svakodnevno praenje
meteorolokih uslova, koje nam prosleuje Republiki hidrometeoroloki zavod, mnogo nam
pomae u usklaivanju svakodnevnih aktivnosti koje se tiu manipulacije naftnim derivatima i
planskih aktivnosti na odravanju procesnih postrojenja, kae Pavlov.
VREME 13/01/2011

jer to nismo ni mogli. Meutim, nansijski rezultat je problematian jer smo optereeni dugovima iz ranijeg perioda. Svakog meseca vraamo
tri do 3,5 miliona evra, to je dodue bio i uslov
za ponovni start.
Sada radite minimalnim kapacitetom.
Da li su, u meuvremenu, fabrike Petrohemije stajale?
Ne, naprotiv. Radili smo 15 meseci u kontinuitetu, bez zastoja. Naa fabrika Etilen je ak ostvarila najvei kontinuitet u radu bez ispada, i to
sa najboljim proizvodima u specikaciji otkad
Petrohemija postoji. Mi ak planiramo da i cele
2011. radimo iako je ona planirana kao remontna godina. Pokuaemo da, uz napor svih ljudi koji ovde rade, ne zaustavljamo pogone da ne
bi za dve godine dvaput stajali. Jer je start izuzetno skup. Svakako emo 2012. morati da stanemo zbog investicija. Dotad e dokumentacija biti gotova.
U planu je od 70 do 80 miliona evra investicija u osavremenjivanje procesa?
Nadamo se da emo imati razumevanja i do
sada ga imamo. Nalazimo se pred investicionim
procesom koji upravo treba da uradi ono to je
trebalo da bude uraeno 2004. godine. Samo to
je sada to mnogo tee. Ali, mi kreemo u investicije koje e biti vidljive do druge polovine 2012.
VREME 13/01/2011

prisutan takozvani prirodni odliv, zbog visoke stope starosti zaposlenih i izuzetno tekih
uslova rada koje prate hemijsku industriju i
uslovljavaju poveani rizik po ivot i zdravlje
ljudi. Trenutni broj zaposlenih je sigurno objektivan, imajui u vidu sadanju tehnologiju koja
je iz sedme decenije prolog veka. Nove investicije podrazumevaju novu tehnologiju, a kad se
ona uvede, decentralizovan nain upravljanja i
sva ostala poboljanja u samom procesu. Kada
se instalira nova oprema, kree obuka za upravljanje tom opremom, a to nije oprema koju neko
daje alternativno, nego to je obuka koja se plaPETROHEMIJA,
a. I to e iznedriti jedan novi broj ljudi koji nee
ZNAAJAN
moi tehnoloki da se prilagode. Mi emo veroIZVOZNIK
I DUNIK
DUNIK::
vatno morati da vrimo i prijem novih radnika,
Saa Pavlov
pre svega, tehnologa koji e proi obuke i biti
foto: A. Ani
nosioci te proizvodnje u narednih deset do dvadeset godina. Sad se sprema nova sistematizaIzabrali smo inenjering kuu koja e da radi ma- cija i organizacija koju radi Fakultet za organister plan i studiju izvodljivosti. Ona e biti ura- zacione nauke.
ena do marta meseca ove godine. Posle toga se
Uprkos problemima iz kojih izlazi, Petrohemija je za proizvod HIPLEX dobila priputem tendera bira kua koja e raditi detaljni
znanje za najbolji robni brend u kategoriji
bazni inenjering, a on traje nekoliko meseci, pa
proizvodnih dobara. Kakav je to proizvod?
kad on bude odobren, ii e se na izbor opreme,
a rok isporuke opreme je izmeu est i 18 meseHIPLEX je trgovaki naziv koji je namenjen
ci. Svakako, to nije neki proces koji moe da se tome da bi mogao da se izvozi u zemlje Evropske
unije. Inae, to je polietilen visoke gustine, takozavri za nekoliko meseci.
U meuvremenu, smanjene su plate i broj
zvani PEVG. On se koristi uglavnom za pravljeradnika.
nje folija koje se koriste za pakovanja dakova,
To je bio jedan od preduslova za restart. Vla- unutranji lm u pakovanju tetrapaka, u poljoda je dala saglasnost za pokretanje proizvodnje, privredi za pravljenje plastenika, javni otpadi,
a taj program je predviao proglaenje tehno- cementare... Ima zaista iroku primenu. Preko
lokog vika. Na osnovu dva programa koja su 90 odsto prodaje HIPLEX-a je namenjeno inooba realizovana tokom 2009. fabriku je napu- stranom tritu i on po kvalitetu ima malu konstilo negde oko 540 zaposlenih. A onima koji su kurenciju na tritu Jugoistone Evrope. Mada
ostali, oko 1780 ljudi, smanjena je plata za oko su zbog dravnih ulaganja ostale Petrohemije
60 odsto. Pored svih uteda u tehniko-tehno- u okruenju usavrile svoju proizvodnju, pa su
lokim procesima, komercijalnom delu poslo- konkurentniji u pogledu kapaciteta i nie cene
vanja, na tome su ostvarene najvee utede. proizvoda, i dalje nam nisu uopte konkurentni
Zato Petrohemija ove godine ima bolji bilans ili u pogledu kvaliteta. Mada je kod nas via cena
realnije je rei, manji gubitak, nekih 50 odsto u i plaanje je avansno; ljudi dolaze prvo u Peodnosu na 2009, a vie od 60 odsto bolje poslo- trohemiju i ako imamo proizvod uzimaju ga od
nas. Na brend je usavravan od strane tehnovanje nego 2008. godine.
Dakle, oko petina ljudi je otputena?
loga svih trideset godina. I to je neto to toliko
Ne ba potpuno. Naalost, kod nas je u znat- dugo iz Srbije ide u inostranstvo.

S. Bubnjevi
noj meri, vie nego u drugim industrijama,
35

Preuzeto sa sajta Pitaljka.rs

Vlada prodaje Komercijalnu

Ugovorom koji je sa EBRD-om, Meunarodnom nansijskom
korporacijom (Svetska banka), jednom nemakom dravnom
bankom i jednom vedskom dravnom kompanijom potpisala
pre godinu dana, Vlada Srbije se obavezala da e najkasnije
do kraja 2015. privatizovati najveu srpsku banku
U zgradi Vlade Republike Srbije potpisan
je 17. decembra 2009. godine ugovor o dokapitalizaciji Komercijalne banke (br. 05-4228372/2009-1) u iznosu od 120 miliona evra, izmeu Republike Srbije i meunarodnih nansijskih institucija koje je predvodila Evropska
banka za obnovu i razvoj. Pre tehnikog potpisivanja navedenog ugovora, Vlada Srbije je izvrila niz pripremnih radnji o kojima se u javnosti nije govorilo sve dok svi elementi dokapitalizacije nisu usaglaeni. Za svaku pripremnu radnju Vlada Srbije je usvajala poseban
zakljuak, meu kojima su se nali i zakljuci
sa oznakom strogo poverljivo, to samo potvruje da je Vlada ovaj posao delimino obavila u tajnosti.
ROK TRI GODINE: Podseanja radi, nakon
potpisivanja ugovora, ministarka nansija Diana Dragutinovi je izjavila da Komercijalna
banka nije imala problema sa likvidnou, ali
je bilo potrebe za poveanjem njenog kapitala, kako bi se odralo stabilno poslovanje i dinamika rasta. Tada je takoe ministarka objasnila da Srbija ima mogunost da u naredne
tri godine izvri dokapitalizaciju i tako zadri
svoje uee u banci koje iznosi 42,6 odsto.
Nepunih godinu dana kasnije, tanije 20. oktobra 2010. godine, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlaan Dinki je doslovce rekao: Jedan deo novca od prodaje Telekoma,
oko 100 miliona evra, treba iskoristiti za dokapitalizaciju Komercijalne banke. U suprotnom, Evropska banka za obnovu i razvoj bi, u
septembru 2012. godine, mogla postati veinski vlasnik Komercijalne banke. To ne smemo
dozvoliti i u Vladi postoji konsenzus da drava
dokapitalizuje Komercijalnu banku.
Nakon ove izjave ministra Dinkia, u javnosti se stekao utisak da Vlada Srbije zaista eli
da sauva veinski vlasniki udeo Republike
36

Srbije u Komercijalnoj banci. Meutim, iz odredaba obimnog ugovora o dokapitalizaciji Komercijalne banke, do kog je dola Pitaljka,
proizlazi sasvim drugaiji zakljuak. Naime,
paljivim itanjem odredaba ugovora, dolazi
se do zakljuka da je dogovorena privatizacija Komercijalne banke, bez obzira na injenicu
da li e ili ne Vlada Srbije u ostavljenom roku
obezbediti nansijska sredstva i izvriti dokapitalizaciju. Dakle, privatizacija Komercijalne
banke je neminovnost, a samo je pitanje da li
e drava u trenutku privatizacije polagati pravo na sadanjih 42,6 odsto akcijskog kapitala
u banci ili ne.
Sve etiri meunarodne nansijske institucije su u tekstu ugovora oznaene zajednikom
odrednicom MFI, dok je njihov pun naziv: IFC
Capitalization (Equity) Fund, L.P., osnovan od
strane Meunarodne nansijske korporacije
(SAD), lanice Svetske banke; DEG-Deutsche Investitions-und Entwicklunsgesellschaft
mbH (Nemaka), ogranka dravne banke KfW;
Swedfund International AB, takoe dravne
kompanije iz vedske i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).
TA PIE U UGOVORU: U preambuli ugovora se istie: (a) da su Komercijalna banka i MFI
sklopile ugovor za upis odreenog broja konvertibilnih preferencijalnih akcija u Komercijalnoj banci; (b) da Republika Srbija priznaje
da upis konvertibilnih preferencijalnih akcija od strane Meunarodnih nansijskih institucija shodno Ugovoru o upisu ima za cilj da
omogui cilj privatizacije Komercijalne banke;
(c) da MFI priznaju da je cilj Republike Srbije
da privatizuje Komercijalnu banku, kako je navedeno u Strategiji za upravljanje akcijama
banke u vlasnitvu Republike Srbije za period
od 2009. do 2012. koju je usvojila Vlada Republike Srbije u maju 2009. godine i dostavila

Meunarodnom monetarnom fondu; i (d) da

Republika Srbija i MFI nameravaju da Komercijalnu banku treba razvijati kao bankarsku grupaciju koja posluje na komercijalnim osnovama i kojom se upravlja na bazi zdravih poslovnih principa i da treba da odrava i proiruje
svoju poziciju kao vodea banka na teritorijama na kojima posluje.
Rok iz ugovora koji je ostavljen dravi za dokapitalizaciju vlasnikog udela u Komercijalnoj
banci je 31. decembar 2012. godine, odnosno to
je krajnji datum za upis do 356.056 konvertibilnih preferencijalnih akcija za plaanje u gotovini cene upisa za Republiku Srbiju. Minimalna
cena po kojoj je drava u mogunosti da izvri
dokapitalizaciju, odnosno upis je 23.759 dinara
za svaku konvertibilnu preferencijalnu akciju.
Svako odlaganje dokapitalizacije za Republiku
VREME 13/01/2011

u banku

PRIVATIZACIJA IZA UGOVORA O DOKAPITALIZACIJI:

DOKAPITALIZACIJI: Jedna od filijala Komercijalne banke

Srbiju, uveava navedenu cenu i to po stopi od

15 odsto procenata godinje (lan 4. obaveze,
odeljak 4.06 Upis Republike Srbije za konvertibilne preferencijalne akcije).
Takoe za vreme ovog trogodinjeg lockup perioda, koji vlasti u Srbiji koriste za premiljanje da li e ili nee drava investirati, ugovor propisuje da nijedan akcionar nee prodavati, preneti, staviti pod teret ili na drugi nain otuiti bilo koju od akcija bez prethodnog
pisanog odobrenja drugih akcionara. U tom
kontekstu se namee logiki zakljuak da to
Vlada Srbije vie odlae dokapitalizaciju Komercijalne banke (srazmerno svom vlasnikom
udelu), visina obavezne investicije se uveava svake godine za 15 odsto. Kako je lock-up
period tri godine, to znai da je investiciona
obaveza za Republiku Srbiju u decembru 2010.
VREME 13/01/2011

foto: A. Ani

godine (trenutno) uveana za 15 odsto, dok e

u decembru 2011. godine biti uveana za 30 odsto, a u decembru 2012. godine za ak 45 odsto.
Inae ugovor denie tzv. lock-up period
kao period koji poinje sa datumom zakljuenja spornog ugovora, 17. decembra 2009. i zavrava se 31. decembra 2012. godine. Ovaj period se izuzetno moe produiti do 31. decembra 2014. godine, u sluaju da Republika Srbije
dostavi MFI obavetenje o privatizaciji Komercijalne banke do 31. decembra 2012. godine. A
ukoliko su MFI prihvatile zajedniki privatizacioni plan, lock-up period e se produiti do
31. decembra 2015. godine, odnosno do datuma koji bude dogovoren za zavretak tzv. Zajednikog privatizacionog plana (lan 5. prenos akcija, odeljak 5.01. zadravanje akcija).
TA JE CILJ: Sve odredbe iz ugovora zapravo

potvruju tezu iz preambule ugovora, a to je

da je sutinski cilj i namera da se privatizuje
Komercijalna banka. Da se upravo privatizacija skriva iza ugovora o dokapitalizaciji Komercijalne banke, najbolje govori tekst izjave, odnosno obavetenja o privatizaciji koji ini sastavni deo spornog ugovora, odnosno njegov
prilog br.4.
Naime, MFI koje predvodi EBRD izradile su
ablon obavetenja o privatizaciji Komercijalne
banke, koji vlasti u Srbiji samo treba da prekucaju najkasnije do 31. decembra 2012. godine,
da potpiu i upute na adresu odreene MFI:
U gornjem desnom uglu treba staviti memorandum Republike Srbije, ispod upisati
datum, zatim adresu institucije primaoca:
EBRD/Fond/DEG ili Swedfund, kao predmet napisati Veza: Obavetenje o privatizaciji Komercijalne banke a.d. Beograd i prepisati sledei tekst: Potovani, Republika Srbija ovim putem obavetava MFI da namerava
da izvri privatizaciju Komercijalne banke a.d.
Beograd, a time ishod privatizacije da bude da
Republike Srbija vie nee imati kontrolu nad
Komercijalnom bankom (kako je denisano u
Ugovoru Akcionara od (...) izmeu ostalih, MFI
i Republike Srbije) sa datumom od 31. decembra 2015. godine ili pre njega. Na kraju treba
napisati S potovanjem uz napomenu autora
ovog obrasca: potpisuje odgovarajui ministar
u Vladi RS u ime Republike Srbije.
Objektivno govorei, najznaajniji deo ugovora se odnosi na detalje privatizacije Komercijalne banke, te se u tom kontekstu precizira da
e akcionari meusobno saraivati na stvaranju uslova potrebnih za uspenu privatizaciju
Komercijalne banke do 31.12. 2015. godine.
Radi ostvarenja ovog cilja, Republika Srbija e uiniti sve to je u njenoj moi kako bi sainila i realizovala zajedniki plan (Zajedniki privatizacioni plan) za prodaju akcija u vlasnitvu akcionara javnim tenderom ili javnom
ponudom, u cilju privlaenja kvalikovane ponude za privatizaciju, navodi se u ugovoru i
dalje dodaje: Akcionari su saglasni da angauju uglednu meunarodnu rmu za pruanje
37

profesionalnih usluga, kao to je ugledna meunarodna investiciona banka ili raunovodstvena rma (Zajedniki nansijski savetnik),
koja e pruiti savete u vezi sa Zajednikim privatizacionim planom (lan 5. prenos akcija,
odeljak 5.06 privatizacija).
Takoe, u daljem tekstu ugovora propisuju se i elementi koje Zajedniki privatizacioni
plan, bez ogranienja, treba da sadri i to: postupak, prednosti/nedostatke za Komercijalnu banku i prikladnost razliitih metoda privatizacije, ukljuujui i trinu prodaju stratekom investitoru i jednu javnu ponudu ili niz
javnih ponuda na meunarodno priznatoj berzi ili i/ili na BELEX/u; Procenu vrednosti Komercijalne banke; Promene u strukturi korporativnog upravljanja Komercijalne banke, koje
su potrebne u okviru priprema za potencijalnu
privatizaciju Komercijalne banke; propise koji
mogu da utiu na privatizaciju Komercijalne
banke; sprovoenje privatizacije, identikaciju
38

potencijalnih investitora, realizaciju kampanje

i prezentacije, pripremu informatora za potencijalne investitore, izradu svih ugovornih dokumenata i obezbeivanje usaglaenosti svih
ponuda sa kriterijumima kvalikovanosti (lan
5. prenos akcija, odeljak 5.06 privatizacija,
take a i b).
IZUZETNE OKOLNOSTI: Ugovorom se dalje razrauje da su akcionari duni da obezbede da Komercijalna banka plati honorar za
angaovanje Zajednikog nansijskog savetnika i njegove trokove i dodaje: akcionari
su saglasni da sve nagrade Zajednikom nansijskom savetniku za uspeno obavljen posao
odbijaju od bruto prihoda prodaje, srazmerno
prodatim akcijama. Takoe, akcionari prihvataju da rade sa Zajednikim nansijskim
savetnikom i da se njim konsultuju u vezi sa
Zajednikim privatizacionim planom (lan 5.
prenos akcija, odeljak 5.06 privatizacija,
take c i d).

Meutim, da u izvesnoj meri postoji urba da

se u pripremne faze privatizacije Komercijalne banke krene to pre, govore sledee odredbe ugovora: Republika Srbija e MFI do 20.
juna 2011. godine dostaviti nacrt predloga projektnog zadatka za angaovanje Zajednikog
nansijskog savetnika (...), Republika Srbija e uloiti razumne napore za preduzimanje
potrebnih koraka, radi pokretanja javnog konkursa za angaovanje Zajednikog nansijskog
savetnika objavljivanjem poziva za dostavljanje ponuda do 30. novembra 2011. godine u listu Financial Times (ili slinim medijskim publikacijama), Republika Srbija e MFI uputiti Obavetenje o privatizaciji do 31. decembra
2012. godine, kao i odredba: Republika Srbija e MFI dostaviti nacrt predloga Zajednikog
privatizacionog plana do 30. septembra 2013.
godine i taj nacrt e biti osnov za razmatranje
i konsultovanje sa akcionarima. Republika Srbija e uiniti sve to je u njenoj moi da Nacrt
zajednikog privatizacionog plana bude prihvatljiv drugim akcionarima.
Taj plan e biti takav da privatizacija moe
opravdano da bude okonana do 31. decembra 2015. godine i da ima utvren rok koji pada
na taj dan ili pre tog dana. to se tie roka,
on moe da bude produen samo u izuzetnim
okolnostima, uz pisanu saglasnost Republike
Srbije i MFI. Takoe, u sluaju tenderske prodaje Nacrt zajednikog privatizacionog plana
mora da sadri obavezu Republike Srbije da
naloi Zajednikom nansijskom savetniku da
izvri nezavisnu procenu Komercijalne banke i
da postupak nadmetanja sprovede otvoreno i
na osnovu obaveznih kriterijuma kvalikovanih ponuaa koje akcionari meu sobom dogovore. Republika Srbija e dostaviti MFI konanu verziju Zajednikog privatizacionog plana do 31.12. 2013. godine, a svaka MFI e u roku
od 30 dana od dostavljanja obavestiti Republiku Srbiju da prihvata Plan i time pristaje na saradnju u njegovoj realizaciji, ili da ga ne prihvata, sa obrazloenjem razloga za neprihvatanje Plana (lan 5. prenos akcija, odeljak 5.06
privatizacija, take e, f, g, h, i).
Dakle, namee se pitanje zato Vlada Srbije krije od javnosti injenicu da je predstojea privatizacija Komercijalne banke praktino dogovorena kroz ugovor o dokapitalizaciji, koji je 17. decembra 2009. godine potpisan
u Beogradu?

Ivan Nini
(Napomena: Meunaslovi su redakcijski
kao i oprema teksta)
VREME 13/01/2011

 nuspojave
pie: Teofil Pani

Poveerje i moralna panika

Sveopta nona prohibicija zbog pijanih klinaca isto je to i zabrana
seksa meu odraslima u cilju borbe protiv pedofilije
Jedina korist koju normalno eljade moe imati od boravka u voj-

Uvoenje none prohibicije, kakva je dodue postojala i drugde,

sci jeste pojaana svest o neuporedivim prednostima civilnog ivo- ali je danas ve skoro svugde naputena, nikada i nigde nije reilo ni
ta. Dodue, normalno eljade to zna i bez oblaenja sivomaslinastih

jedan problem, najmanje onaj sa mladenakim opijanjem. Osim

krpa, ali dobro sad..., Kako god, onaj ko je sluio kadar u JNA zna za

toga, to je i direktno nepravno tj. antipravno: ne moe se radi suz-

instituciju poveerja: u 22 sahata gase se svetla i ima da se ide u krpe. bijanja asocijalnog ponaanja jednog (relativno malog) dela popuTo je valjda sutina vojske: da te teraju da spava kad ti se ne spava, lacije, celokupnom stanovnitvu zabranjivati da u izvesne sate ini
i da ti ne daju da spava kad ti se spava. Zato? Zato.

neto to inae nije ilegalno. Ako klinci ne smeju da piju, nemojte

Kad god se, obino u Beogradu, pokrene neka od periodinih

im nikada prodavati alkohol, i basta! Sveopta prohibicija u tom je

kampanja obuzdavanja i gaenja famoznog nonog ivota (koji da

kontekstu isto to i zabrana seksa meu odraslima u svrhu borbe

je inae brend prestonice i tako to), setim se svojih etiristotinak

protiv pedolije.

straenih dana u uniformi; obaka se prisetim i mrtve tiine i mraka i

Najvie me je razgalila informacija kako su se nai gradski ousi

mukline Niega po selima i palankama nae i svih drugih Otadbina. i maehe sastali s predstavnicima velikih trgovakih lanaca koji su,
Naravno da ste pogodili: mislim na najnoviji, decembarski talas di- ljubi ih majka, podrali ovu meru. Sav se zarozah od ganutosti:
zanja moralne panike oko stanovitih nonih navika stanovnika ovog

kakav humanizam i renesansa! Veletrgovci otkidaju od usta zarad

grada, nadasve onih mlaih. Krenulo se od problema buke iz kaa

sveopteg boljitka! Osim to je u stvarnosti, dakako, sasvim drugaije.

u stambenim zgradama, i dok se zadravalo na tom terenu, stvar je

Najpre, veina velikih lanaca ne radi nou, pa su mirni. Drugo, zabra-

jo bila u okvirima racionalnosti: ta buka jeste problem za stanujuu

na nonog dotakanja naterala bi ljude da prave kune tekove alko-

okolinu, i zato tu treba pronai neko reenje koje bi svima koliko-tol- hola, a gde e ih nabavljati? Naravno, u super, hiper, mega i giga
iko odgovaralo. Meutim, ovaj se put otilo ne korak dalje, nego celu

radnjama veletrgovaca, jer im je tako povoljnije. Na drugoj strani,

milju: gradska je vlast naumila da o istom troku zabrani prodaju alko- mali porodini biznisi, cornershopovi koji ive ponajvie od nonog
holnih pia u svim prodavnicama, kioscima, benzinskim pumpama dogrevanja velegrada alkoholom, sokiima, cigarama, grickalicaetc. na teritoriji Beograda nakon 22 sata. Zato? Zato to se mladi opi- ma, slatkiima i kurtonima, bili bi direktno ugroeni. Da sam sklon
jaju, a i neki graani vole da voze pod gasom, naroito noom. Lepo, teorijama zavere, pomislio bih da je ba to lukava namera ovih
samo, kakve to veze ima sa, na primer, mojom malenkou? Niti sam

koji se spremaju da ugase svetlo u Beogradu, kao u nekoj Velikoj

maloletan, niti vozim, niti pravim izgrede; sve to elim je da za svoje

Kasarni. Poto nisam sklon takvim teorijama, mislim da se pre radi

pare u miru Boijem popijem koje pivo ili butelju vina nakon napor- tek o neprincipijelnoj, ali neraskidivoj koaliciji nekompetentnosti,
nog posla, ili ve kad mi to odgovara. Nita, dakle, to izlazi iz okvira
zakona ili ak prilino konvencionalno shvaenog morala. I tu elju

ravnodunosti, ignorancije, plitkoe i malograantine.

Ve sam dva puta u ovom tekstu spomenuo moralnu paniku,

ili naprosto mogunost (koja tako prirodno ide u paru sa ivotom u ve- socioloki termin o kojem su u Belom Svetu ve brojne knjige nalikom gradu, naroito u junijim delovima zapadne hemisfere) de- pisane (Clio je pre par godina izdao vrlo zanimljivu istoimenu studlim sa hiljadama drugih ljudi, vie nego odraslih, i vie nego nesklonih

iju Keneta Tompsona). Jedna od najpopularnijih, a bogme i najpre-

pravljenju saobraajnih nesrea ili masovnih tua.

ciznijih i najuniverzalnije upotrebljivih denicija moralne panike

Namera gradskih vlasti da vremenski ogranie prodaju izvesne, kae da je to izraz za situaciju u kojoj se nekom drutvu na temelju
inae izvan Irana i Saudijske Arabije sasvim legalne robe, nema ni- nekoliko izolovanih, preuvelianih ili na senzacionalistiki nain
kakvo uporite u duhu i slovu Ustava i zakona, a pri tome je sasvim

protumaenih incidenata stvorilo ili se nastoji stvoriti uverenje kako

besmislena i ne donosi nikakvu drutvenu korist. Uz to je iritant- drutvu, dravi ili temeljima moralnog poretka preti smrtna opasna u svojoj osionosti i besmislenosti, bezobrazna i cinina u svom is- nost, koja se moe otkloniti jedino radikalnim, i u pravilu represivnim
praznom mamuzanju moralne panike kao omiljene malograanske

merama. E, ba je tako sa grotesknim, ali potencijalno totalitarnim

mentalne zanimacije. Uzgred, neto slino postoji ve neko vreme u

dramljenjem oko nonih radnjica za pivce-vince dopunjavanje: zased-

Novom Sadu (prohibicija nakon 23h) i nije ni na koji nain reilo bilo

nete vi tako s drutvom, sve odrasli i odgovorni ljudi, pijucka se, me-

koji stvarni ili tobonji problem, ponajmanje onaj sa pijanim klinci- zucka se, pa ponestane debane a balkanska no je duga, vi trk do
ma; jedino je uspelo da zakatani neke male prodavnice u mom NS

radnje na uglu, kad ono cvrc! Nee da moe! Zato? Poveerje, bato!

komiluku, i da tako neke ljude ostavi bez posla. I naravno, uspe-

Oekujem od (beo)vlasti da u potpunosti povue ovu mahnitu

lo je da mene maximalno iznervira; oseaj kada jednom matorom, inicijativu ne da je tek ublai, jer se ovde nema ta popravljati,
45-godinjem klipanu ne da da kupi ni jebeno pivo jer se, zamislite, ovo naelno nita ne valja. Ako nita drugo, oekujem od LDP-a da
blii pono, e, to se ne da opisati: to treba doiveti. Mada je bolje ne

je na to privoli kako zna. U protivnom, neka nam ilas svima lepo

doiveti, ba kao u onom primeru sa vojskom.

podeli uniforme, a sebi i svojima dodeli inove. Pa da se zna.

VREME 13/01/2011

39

 ljudi & vreme

Dragan Markovi Palma,

Nije razumno pretiti

lider Jedinstvene Srbije, poslanik i gradonaelnik, govori o obrazovanju: Trenirao

ministru policije.

sam boks i mnogo mi se svideo taj sport.

Imao sam 15 profesionalnih borbi, a toliko

IVICA DAI,

mi se svidelo da sam napravio ring na livadi

o izjavama

u Konarevu. Zabo etiri koia, razvukao

Aleksandra Vuia

kanape i eto ringa. Meutim, kada sam imao

da se pazi kad SNS

16 godina, otac mi je rekao da batalim boks

doe na vlast

jer mora da se radi. Otac mi nije dao ni na

(Press)

fakultet da idem jer neko mora da ostane da

odrava domainstvo i radi poslove. Mogao
sam ja kasnije pet fakulteta da zavrim, nudi-

Dr Savo Bojovi,

li mi razni, ali kada nisam kada je bilo vreme,

androlog, ovek

neu ni sada. Svaka ast visokoobrazovanima, ali ivotni fakultet i sve poslove

koji je izumeo

koje ja znam, ne mogu da naue ni na pet studija! (Svet)

VEP aparat,
tvrdi da je
prema njegovim
istraivanjima
srpski falus najdui u Evropi, sa
prosenih 17 santimetara: Mali
broj mukaraca zna da im je karlica zakrivljena, a da iz
njenog centra izlazi muki polni organ. To praktino znai
da mukarac, gledajui odozgo, ne vidi treinu svog uda.
Zbog toga mnogo njih pati, jer su ubeeni da im je manji
nego to jeste. Recimo, svaki trei Srbin misli da mu je
mali i kad dou kod mene, mnogi se pravdaju: Doktore,
ne znam gde se dede, sad je bio tu. Mogu samo da zamislim ta o sebi misle ostali Evropljani.
Da li postoji literatura posveena srpskom falusu: U
naim savremenim naunim knjigama moete nai sve
o mukarcima, kakve su im oi, da li im je podignuto ili
sputeno elo, klempave ili nauljene ui, ali o srpskom
penisu nije bila napisana nijedna re. Zbog toga sam
prilikom istraivanja imao velikih problema, pa sam
bio prinuen da osmislim ak i lenjir kojim sam obavio
merenja. (Blic)

Svetlana Ranatovi,
najvea zvezda na Balkanu, u
ekskluzivnom intervjuu otkriva
svojim potovaocima kako provodi
godine posle ubistva supruga
eljka Ranatovia: Za mene je
vreme tada stalo i prilino relativno posmatram godine koje prolaze
na primeru toga to se desilo
mojoj ivotnoj ljubavi. Da mi nije
dece koja odrastaju, ne bih ni bila
svesna da je toliko vremena prolo
od eljkovog odlaska. esto ga
sanjam, i uvek su to prelepi snovi,
kao da mi se javlja u snu.
Da li je postpraznine rasprodaje
uzbuuju: Nisam optereena
kupovinom, naroito ne u vreme
praznika, kad svi pohrle u radnje.
Osim kad je re o poklonima za
blinje. Volim da ih darivam. Uvek je to neto lepo i originalno! Nema pravila,
ali trudim se da uvek obradujem svoje najdrae, to mi, moram priznati, polazi
za rukom. (Kurir)

Katarina Vueti,
manekenka, koja je odnedavno u ljubavnoj vezi sa biznismenom i bivim poslanikom Demokratske stranke Alenom Selimoviem, upitana da
li njihova veza spada u stereotip manekenka i bogat mukarac, kae:
Svaki uspean mukarac pored sebe eli lepu enu. Manekenke vae za
lepe ene, ali su i vrlo inteligentne. Kada se spoji lepo i korisno, onda
je to pun pogodak. Danas je imati uspenu osobu pored sebe velika
stvar, ali moe biti i teret. ta bi rekla o svom izabraniku i sebi: Alen
je najarmantniji i najpametniji ovek koga sam upoznala. Iako je jo
rano da se pria o braku, istina je da takvog oveka elim pored sebe za
ceo ivot. A ako do toga doe, moda postanem majka troje dece, jer ja
sam ena za sva vremena. (Press)
40

VREME 13/01/2011

Kako su Boi proslavili politiari:

Aleksandra Jankovi,

Milka Cani,
lolog i supervizor kviza Slagalica na
RTS-u, komentarie vest da je sve knjige i
publikacije koje su tampane na latininom
pismu Unesko navodno registrovao kao deo
hrvatske kulturne batine: Ovo je frapantan

Jelena Trivan,

poslanica Nove

potpredsednica

Srbije, kae da

Demokratske stranke,

svoj dom pre-

za svako Badnje vee

tvara u pravu

priprema bogatu

vitlejemsku

prazninu trpezu:

talu, samo se

Oduvek, jo dok smo

umesto ovaca i

iveli na Kosovu, za taj dan spremamo suve

krava sa badnjakom igraju meanci Malena i

punjene paprike, pitu sa kupusom, prebra-

Bela, a golubica Duka kvari svima frizure:

nac i ostala tradicionalna jela. Kad osvane

Vidite da mi je kua puna raznovrsnih

boino jutro, moja erka je svima poloaj-

ivuljki, sve lii na pravu talu. Eto, i slamu

nik, poto prva ustaje. Iako jo ne razume

imamo da atmosfera i duh Boia budu

smisao praznika, uiva u atmosferi.

potpuni.

Sran Milivojevi,

Lidija Vukievi,

poslanik Demokratske stranke, u rodnom

podatak i mislim da bi drava morala odmah

Kruevcu proslavlja Boi i krsnu slavu:

da reaguje i zabrani tampanje knjiga na

Boi je porodini praznik, pa ga tako uvek

latinici. Sve koji se tome suprotstave treba

i proslavljam s porodicom, familijom i

kazniti! (Kurir)

kumovima. Krsna slava nam je trei dan praznika Sveti Stefan, pa uveliko teku i slavske

Milutin Mrkonji,

pripreme. Badnji dan tradicionalno provodim

sa duhovnim bratom iz hrama svetog ora

ministar za infrastrukturu, o garancijama da

e koridor 10 biti zavren: Gospodin Tadi

poslanica SRS-a, trudi se da ispotuje sve

u Kruevcu, uvee palimo badnjak, a onda

je tu uinio ogromne napore i to je meni

srpske obiaje, a najradosniji hrianski

svako svojoj kui. Poloajnik nam je ve

najvea garancija da e posao biti zavren

praznik joj omoguava da istakne i svoju kre-

20 godina isti prijatelj, koji se te dunosti

o rokovima jer je on kao predsednik nacio-

ativnu stranu: Kao to pred Novu godinu

prihvatio jo kao dete, a danas je stasao u

nalnog saveta za infrastrukturu dao samog

kitim kuu i dvorite, tako i za Boi volim

ozbiljnog oveka. Mi ne menjamo ni kumove

sebe u taj projekat i to je dobro, i ja to kao

da ukrasim na ivotni prostor. Svake godine

ni prijatelje, pa tako ni poloajnika.

graditelj nikada nisam imao u ivotu, pa ni

dom dekoriem guricama raanja Isusovog,

kod Slobodana, da se razumemo. (B92)

slamom, orasima, suvim ljivama... Na Bad-

Velimir Ili,

nje vee ogroman badnjak palimo u crkvi, a

lider Nove

potom ga unosimo u kuu, gde se porodino

Srbije, slovi

okupljamo za bogatom boinom trpezom.

za pravog
domaina,

Slavicu uki-Dejanovi,

Neboja Bakarec,
potpredsednik Izvrnog odbora DSS-a, o
tome ta ita: Trenutno itam trei tom
Psihodinamine psihijatrije, koju je uredio
Ljubia Eri. I ranije sam itao knjige na
temu homoseksualizma, ali sam retko
uspevao da pronaem knjigu koja, kao
ova, sadri stavove uglednih psihijatara.
Televiziju slabo gledam, a itam internet
portale na kojima se nalazi slobodna misao
Standard, Vidovdan. (Danas)
VREME 13/01/2011

pa itaoci-

predsednica

ma otkriva

parlamenta,

detalje svog

za praznik

praznovanja: Kod mene ide sve po redu. Na

se zatekla

Badnji dan rano ujutru idemo u selo Prijevor

na obalama

kod aka, gde nas oko 500 seemo badnjak

Atlantskog

i za kue, i za optinu! Potom se ljudi prihva-

okeana: Ovaj

te vrue rakije i doruka, a onda palimo bad-

praznik u

njak u aanskoj crkvi, na temeljima nove i u

proslaviti

jo nekoliko crkava. Predvee moj sin Jovan

onako kako se slavi najvei hrianski dan,

i ja u naoj kui tradicionalno raspaljujemo

u krugu porodice, sa sinom, snajom i mojim

badnjak i dok pucketa, veeramo u krugu

unucima Ninom i Filipom. U Lisabon sam

porodice. Sutradan ne idemo nigde, ujutru

dola s muem, pa e nam ovo biti pravi

nam dolazi poloajnik, koji je najee neko

mali praznini odmor. Nadam se da emo ga

od dece iz rodbine. Darujemo ga novcem

provesti u zdravlju i miru, to bih poelela i

i poklonima da bude srean i berietan, a

svim vaim itaocima.

onda sledi doruak na kom se malo omrsimo

i prasetinom. (Alo)
41

Na ovoj stranici u tampanom

izdanju nalazi se reklama

 lisica i dral
pie: Ljubomir ivkov

Otvorena pisma
Ne sanjajui da nas svega nekoliko godina deli od Vikiliksa, uskratio sam strahopotovanje
diplomatama i zahtevao da im se ukinu privilegije barem u javnom saobraaju i javnom parkiranju
Otvor. pismo Mirka Cvetkovia Jadranki Kosor
Potovana i donedavno draga gospoo Kosor,
sa nevericom sam proitao Vau javnu izjavu da ete povodom
hapenja gospodina Purde razgovarati sa predsednikom Tadiem.
Iskren da budem, nisam dosad nita ni uo o hrvatskom branitelju za kojim je Srbija raspisala poternicu (posveen sam privredi
i narodnom preporodu tj. narodnom ako treba i prisilnom preokretu ka veri u bolje sutra), ali bi mi moji iz kabineta dali saet CV
gospodina Purde te bih Vam bio dostojan sagovornik, ako je stvar
ve takva da se njome mora pozabaviti lino predsednik/ca vlade!
Predsedniku Tadiu uputio sam izuzetno otru notu, iako zapravo jo ne znam je li vas u etiri oka ukorio to se kraj mene iva,
zdrava i ila obraate njemu!
Kao jedan od rodonaelnika novooptimizma obavezan sam
da se nadam boljitku u naim meusobnim odnosima i odnosima naih vlada, ali, ali... Ako se nit nae saradnje nekako i nastavi, vor e se kako kau uvek oseati.
Pismo Ive Josipovia Jadranki Kosor
Veletovana gospoo Kosor, cijenj. premijerice, draga sunarodnice i nadasve mila sugraanko, da nije slobodnoga tiska ne bih ni
znao da ste uspostavili crvenu liniju sa VMA i Andrievim vencom
te da kolegi Tadiu telefonirate po vlastitom nahoenju. Smatram
da Vam je g. Tadi morao rei: Mislio sam da zovete zbog mog postoperativnog toka, a vi zadirete u pitanje kojim treba da se bavi
nae nezavisno pravosue, drugo, premda ne manje vano, ako
je ve dolo dotle da se hapenjem i izruenjem moram pozabaviti ja, zar Hrvatska nema demokratski izabranog predsednika
zato mi se nije obratio Ivo?!
Vi ste kanda izgubili instinkt za rang ili ste pohitali obznanit
kako su hrvatski branitelji Vama drai nego Saboru, miliji nego
predsedniku Republike, nego samostalnom pravosuu?!
Da i ne govorim o Vaem srbijanskom kolegi, mislim da se
zove Cvetkovi. Ne vjerujem dodue da e on to primjetiti, ako
i bude saznao koliko ste ga zapravo omalovaili pred njegovom
publikom i pred meunarodnom zajednicom nee on to primiti
k srcu i posve sigurno Vam nee pisati, ali ja kao skladatelj i kao
pravnik mogu rei da ste ispali i iz ritma, i iz intonacije, i iz etikecije. U nadi da se slian fal nee zauti do kode vaega premijerstva, srdano sve u svemu ipak Va, Ivo Josipovi, s.r.
Epistola Draena Bonjakovia Jadranki Kosor
Potovana gospoo Kosor,
linim obraanjem predsedniku susjedne drave a povodom progona hrvatskoga dravljanina i tovie branitelja prekoraili ste
svoja ionako opsena ovlaenja te ostavili utisak da Hrvatska nije
VREME 13/01/2011

uinila sve to je u njezinoj moi da zakonodavnu, izvrnu i sudsku vlast ve jedared razdvoji. Posljedica vae ponoviu prekomerne poduzetnosti je moj susret sa srpskom ministarkom Malovi,
posve inae simpatinom omladinkom, ali ijoj se prijatnoj pojavi sada ne radujem jer se osjeam kao netko kome su provodadije morale utanaiti spoj sa osobom suprotnog pola umesto da
ju sam sretne u vlaku, na nekakvoj promociji ili na fejsbuku. U
nadi da ete ubudue voditi vie rauna o dostojanstvu naeg poratnog pravosua, srdano Va, Draen B.
Boina poslanica Borisa Tadia Jadranki Kosor
ao, Jadranka! Iz novina vidim a moji iz kabineta mi potvruju da
sam sa tobom razgovarao o Tihomiru, ima neko indijsko prezime,
koga Srbija tereti za neprijatne stvari a koga su u mom rodnom
Sarajevu uhapsili i preti mu izruenje Srbiji. Bio sam pod sedativima i nisam ni ukapirao da me ti zove, jer bih ti da sam samo bio rasanjen rekao: Rado bih s tobom popio kafu negde u Istri ili kod nas
na Kopaoniku, ali da ti i ja raspravljamo o heroju koga Srbija sumnjii za ratni zloin nema anse! Ako ba treba ti da intervenie
eno ti ef moje vlade, drugo, zavaa me i sa Ivekom, koji mi je kao
brat. Ako Hrvatska osea potrebu da mi se obrati, imate Josipovia.
Ja jesam neposredan kad sam u poseti, bilo u Opatiji bilo u Lici ili u
Kninu, ali ako sada razgovaram sa tobom sutra e me zvati upnik,
pa predsednik Tihomirove mesne zajednice etc. Tree i najvanije.
Stvarima koje su dogurale do suda treba da se bavi sud i niko vie.
Evo, ovi nai Nastii, uli ste sigurno i vi i svi u regionu za njih:
Amerikanci oduzeli dva Srpeta roditeljima zato to su u oevom
kompjuteru na poslu revizori nali slike golih anelaka, deca dodeljena nekim Meksikancima za koje socijalni radnici veruju da nisu
skloni fotograsanju... I ta je sad trebalo? Da zovem Obamu i da mu
kaem: Sluaj, ovo je prevrilo svaku meru, ovo ti i ja moramo da
sredimo. Ili doi u Srbiju u naredna sedamdeset dva sata ili ja doleem u Vaington, ili obojica idemo na Jaltu! Ne, nije mi dobar primer. To je kao kad bi Mirko Cvetkovi zvao Obamu! Tako je! A Mirko
Obami nije uopte telefonirao, nema Obama vremena za Mirkove
to bi Ivo rekao dvoetvrtinske pauze izmeu rei, drugo, mi verujemo u ameriko pravosue, a vi u nae ne! Srbija je samo odvojila
novac da Nastii nau to bolje advokate koji e tamonje socijalne
radnike i tuilatvo da razbiju a eljad da vrate u okrilje porodice.
P.S. Ispade ovo zvaninije nego to sam eleo. Zapravo mi prija kad me zovu ljudi ubeeni u moju dobrotu, u moju pronicljivost i dalekovidost, dira me ta prostoduna vera da e nepravda
biti predupreena ako ja samo saznam za nju. ak i kad me pojedinci, kao sada ti, precene, kad me upetljaju u neto izvan moje
nadlenosti obaveu me da uinim dobro koje kad ga posle pogledam sa strane i mene samog prijatno iznenadi.

43

 kultura
Intervju: Maja Veselinovi, strip autorka i ilustratorka

Kardiogram sazrevanja
Oduvek sam se trudila da crteom, bojom, tipograjom
naglasim emociju u stripu. Volim tu isprepletenost naracije
i iste likovnosti, neprekidno eksperimentisanje i traenje

Foto: Milovan Milenkovi

44

ako to obino biva, naroito na naim

geografskim (i mentalitetskim) koordinatama, vlastitu kulturu vrednujemo tek kroz lter naknadne pameti. Tek nakon
potpunog raspadnua Jugoslavije, i uz distancu koju su donele godine, bilo je mogue uvideti da je ta zemlja imala prilino zanimljivu
i aroliku produkciju stripa, koja je trajala tokom vie decenija i razvijala se u vie centara.
Jedna od nedavno objavljenih publikacija koje
bi mogle da doprinesu tom zakljuku je antologija enski strip na Balkanu (izdanje Fibra,
Zagreb, urednici Irena Juki Pranji i Marko
unji) knjiga koja je naila na veoma pozitivne reakcije u regionu, uz radove autorki nastanjenih (ili koje su emigrirale) na razliitim
prostorima bive Jugoslavije, meu kojima su
Magda Duli, Helena Klakoar, Nina Bunjevac, Dunja Jankovi, Ivana Filipovi, i brojne
druge. Iako je u ovoj (tehniki izuzetno dobro
opremljenoj) knjizi objavljeno uglavnom stvaralatvo koje su strip autorke kreirale u vremenu nakon raspada zajednike drave, jasno je
da su one razvijale svoj individualni izraz u sredini u kojoj jezik stripa nije bio nepoznanica,
i da je to bilo polazite za daljnja istraivanja
i eksperimente sa formom i sadrajem. Meu
istinskim zvezdama ove antologije je i beogradska (roena u Trsteniku) autorka stripa i
ilustracije Maja Veselinovi, iji je rad predstavljen na ak 26 stranica.
Tokom poslednjih godina, radove ove autorke je mogue pronai u prilino arolikoj paleti
publikacija, od brojnih strip fanzina i magazina
u zemlji i inostranstvu, do klasika kao to je
Politikin zabavnik, kao i ilustrovana literatura za decu. Zahvaljujui stilu koji moe da bude
veoma ekspresivan i lian, ali i veoma komunikativan i (u najboljem smislu te rei) dekorativan, Maja Veselinovi komunicira sa prilino raznolikom publikom. Meu njene uspehe
VREME 13/01/2011

nestala kada bih se uvek drala jednog, dobro u inostranstvu, ali i kod nas se galerijski prostori sve vie otvaraju prema ovim formama.
oprobanog recepta.
Beogradska publika je nedavno bila u prilici Izloba u Beogradu je bila dobro poseena, a
da tvoj rad vidi na tvojoj samostalnoj izlobi posebno me raduje da je veina posetilaca (tj.
u Art centru. Koliko se u naoj sredini uoponih koje sam imala prilike da vidim u galerite posveuje panja stripu i ilustraciji? Miji) strpljivo iitala sve stripove. Neki su se zasli li da su te forme osvojile galerijske prodovoljno smekali, oigledno im nije smetalo
store, ili se to deava sporadino i stidljivo? to strip itaju sa zida. Imala sam ak i ponuVreme u kome su stripovi i ilustracije sma- du da prodam jedan strip, a kada sam to odtrani graninim oblastima umetnosti daleko je bila, bila sam dobro iskritikovana za preteraiza nas. U poslednjih nekoliko godina stripove i nu skromnost i nedostatak smisla za biznis!
ilustracije sam podjednako esto objavljivala u
Da li po tvom miljenju postoji neka razlika izmeu bavljenja stripom i bavljenja
tampanim izdanjima i izlagala na izlobama.
ilustracijom?
Ovo drugo se dodue mnogo ee deavalo

svakako treba ubrojati i uee na izlobi 100

per 100, odranoj prole godine u gradu Angulemu, prestonici stripa, odakle je itava
postavka preseljena u Pariz i zatim u nekoliko evropskih gradova. U pitanju je velika i dobro organizovana izloba, zasnovana na ideji da odabrani savremeni strip crtai nacrtaju
svoj komentar inspirisan originalnim tablama nekih od klasika stripa. Zatim su klasina
strip ostvarenja iz Muzeja stripa u Angulemu
bila postavljena tik uz crtee savremenih autora, tako da je crte Maje Veselinovi bio izloen
uz originalnu tablu kojom je bio inspirisan, uz
rad arlsa ulca, autora proslavljenog novinskog stripa Peanuts.
VREME: Jedan od vanih pravaca savremenog stripa posveen je autobiograjama
i ispovestima. Dobar broj tvojih strip storija
isprian je u prvom licu, ali puno toga je zapravo fantazija?

MAJA VESELINOVI: U poetku sam esto

pisala stripove u prvom licu, koji nisu uvek bili
u potpunosti autobiografski, ali je u njima bilo
dosta linog. Meutim, sada volim da pomeam kciju i stvarnost, da osmislim likove i pustim ih da odive svoju priu. Ja sam uvek negde tu, sa strane, posmatram. Poslednjih nekoliko godina me zabavlja da osmiljavam likove
obuene u kostime raznih ivotinja. Ljudi make, zeevi, pacovi, svinje... U zavisnosti od raspoloenja i situacije u kojima se nalaze docrtavam im izme, ogrtae, maske i rukavice. Ponekad lie na super heroje, ali su im dela daleko od superherojskih.
Oduvek sam se trudila da crteom, bojom,
tipograjom naglasim emociju u stripu. Volim
tu isprepletenost naracije i iste likovnosti, neprekidno eksperimentisanje i traenje. Od svakog svog novog stripa oekujem da bude bolji
od prethodnog, vano mi je da jasno vidim napredak. Mislim da toga ne bi bilo i da bi magija
VREME 13/01/2011

Maskenbal
45

NASTAVLJAMO DA GLEDAMO: Ilustracija iz knjige Kreativnog centra Lekcije iz poezije

U mom sluaju, da. Rad na stripovima kakve

volim da izmiljam i crtam nije isplativ. Ne alim se, samo konstatujem. Nikada nisam gajila
ambicije da ivim od stripa. Da mi je to bio prioritet, verovatno bih nala nain da jednu tablu radim dva, a ne dvadeset dva dana. Ili bih
tekst ispisivala nekim ve postojeim fontom,
a ne runo, iscrtavajui slovo po slovo. Ovako, svesna da mi je glavna satisfakcija uivanje u samom procesu eksperimentisanja sa crteom, teksturama, tipograjom, i smiljanje i
prianje prie, ja sam u stripu prvenstveno videla ansu za umetniko sazrevanje i napredovanje. Mislim da strip jo uvek tako doivljavam. S druge strane, moj pristup ilustraciji
je dosta racionalniji budui da je ilustratorski
posao ogranien mnogim faktorima, od vrste
teksta koji se ilustruje do esto veoma kratkih
rokova. Ipak, vremenom sam nauila da ova

ogranienja shvatam kao izazove, a iskustvo

steeno kroz rad na stripu puno mi pomae
da i u likovnom smislu dam svoj maksimum.
Kakvo je tvoje miljenje o srpskoj strip sceni, u ovom trenutku?

Na momente mi izgleda blistavo i sjajno, sve

kipi od ideja, novosti, planova, akcija... Ovi cunamiji poleta najei su oko strip festivala ili
nekih drugih manifestacija vezanih za knjige i
stripove (GRRR! program, Salon stripa, Sajam
knjiga...). Nakon toga obino nastane zatije,
interesovanje splasne sve do nove epizode,
kada neko deavanje ponovo aktivira uspavani stripaki duh. E sad, odlino je to tokom tih
naleta uvek bude i nekakvih rezultata, tako da
poinjem da verujem da je to prirodan nain
kako funkcionie ta scena.
Godine 2008. objavljena je tvoja prva i do
sada jedina kolekcija stripova, pod nazivom

Neobian dogaaj sa namigivanjem i druge prie (izdanje Studentskog kulturnog

centra Novog Sada) to je na neki nain zaokruilo jedan period u tvojoj karijeri. ta
misli, u kom pravcu bi moglo da se razvije
tvoje bavljenje u budunosti?

Ove godine proslavljam prvih deset godina u stripu i ilustraciji, pa je to sjajan povod da
napravim i neku vrstu rekapitulacije. Primetila
sam da u tim svojim preispitivanjima svoj rad
delim na ono pre i ono posle Neobinog dogaaja. Dakle, potpuno si u pravu, ta knjiga je zaokruila jedan period, vreme je da se ide dalje.
Stripove u, naravno, kreirati i ubudue.
Neke prie se ve mesecima krkaju, a skice strpljivo ekaju u mojim specijalnim sveskama za
ideje. Ipak, sve ukazuje na to da sam ve uveliko otvorila novo poglavlje u kome e ilustracija, i to preteno ona za decu, imati primat.
Da li si nekom prilikom razgovarala sa detetom koje je razgledalo tvoje ilustracije?

Jednom sam zatraila pomo trogodinje erke

moje prijateljice. Radila sam ilustracije za knjigu
namenjenu deci tog uzrasta i nisam bila sigurna da li sam na pravom putu. Zamolila sam prijateljicu da pusti devojicu da sama razgleda i
komentarie. Ispostavilo se da dete ni u jednom
trenutku nije imalo problem da shvati priu, ak
je, razgledajui ilustracije, krenula da izmilja
vlastitu priu. Mislim da mi kao odrasli veoma
esto potcenjujemo decu, mislimo da neto nee
shvatiti samo zato to su deca.

Kadrovi iz stripa Poludeli od lepote

46

Saa Rakezi
VREME 13/01/2011

NIN-ova nagrada

Miljenko, zato nisi Milenko

Odlukom da ne prihvati prijave knjiga Sjetva soli Muharema Bazdulja i Otac Miljenka Jergovia,
iri NIN-ove nagrade izazvao je nekoliko nedoumica, od kojih su neke i logike prirode. Prvi
zakljuak koji se namee sam po sebi jeste da jezik na kom piu Bazdulj i Jergovi nije (i) srpski

Ovih dana internetom krui televizijski prilog koji je ekipa jedne televizije napravila u
vojvoanskom selu Lovenac, optina Mali
Io, gde najvei broj stanovnika ine pripadnici crnogorske nacionalne manjine. Oni trae
da nazivi vanih institucija u Lovencu budu
ispisani i na crnogorskom jeziku. Na pitanje
novinarke kako se na crnogorskom kae pota, metanin Lovenca kae: Pota. Novinarka dalje pita: A bolnica? Pa bolnica,
kae mladi. A policija? Isto policija, uporan je on.
NINOVSKA ZBRKA: Izgubljenost u prevodu s kojom se suoila mlada novinarka dok je
snimala reportau u Lovencu, iskusili su nedavno u izdavakoj kui Rende iz Beograda.
Dva romana koje je ova kua prijavila za NINovu nagradu, nisu ula ni u najiri izbor irija,
odnosno nijednog trenutka nisu ni bili u konkurenciji. Re je knjigama Sjetva soli Muharema Bazdulja i Otac Miljenka Jergovia, koji su
premijerno objavljeni u Beogradu prole godine. Neophodan uslov da se knjiga ne nae
u konkurenciji za NIN-ovu nagradu jeste da
a
ne zadovoljava neki od lanova Pravilnika o
NIN-ovoj nagradi kritike za najbolji roman godine. Jedini lan Pravilnika koji denie uslove koje mora da zadovolji roman da bi uao u
konkurenciju jeste lan 1. koji kae da se NINova nagrada dodeljuje za najbolji roman napisan i prvi put objavljen na srpskom jeziku u
periodu od 1. januara do 31. decembra tekue
godine. Tu je jo i lan 3. koji kae: Pravo na
NIN-ovu nagradu imaju autori koji ispunjavaju uslove predviene lanom 1. ovog pravilnika. Kako za Vreme objanjava Olja Petroni
iz izdavake kue Rende, i Jergoviev i Bazduljev roman svoje prvo izdanje imali su u Srbiji 2010. godine. Mogue je da je iri zakljuio da njih dvojica ne piu na srpskom jeziku,
meutim, svojevremeno je u izbor za NIN-ovu
nagradu uao, na primer, Simo Mraovi, koji
VREME 13/01/2011

foto: A. Ani

foto: M. Milenkovi

NEPREVODIVI:: Miljenko Jergovi i Muharem Bazdulj

NEPREVODIVI

pie na standardnoj hrvatskoj ijekavici, tako

da ne znamo ta je problem sa jezikom na kom
piu Bazdulj i Jergovi.
Objanjavajui za Vreme zato Sjetva soli
i Otac nisu uli u izbor, predsednik irija NINove nagrade Vasa Pavkovi kae da je glavni
problem sa Bazduljevim romanom taj to je re
o drugom, a ne prvom izdanju, te da je prvo
verovatno objavljeno negde drugde. Meutim,
u izdavakoj kui Rende kau da Pavkovieva tvrdnja naprosto nije tana: Sjetva soli
Muharema Bazdulja prvi put je objavljena u
Beogradu, u aprilu 2010. Tano je da postoji
drugo izdanje, koje smo takoe mi objavili u
oktobru 2010, nakon to je prvo rasprodato,
kae Olja Petroni i dodaje da je jedino mogue

objanjenje Pavkovieve tvrdnje to da je izdava Rende iriju poslao pet primeraka knjige
(po jedan za svakog lana irija): Vrlo je mogue da je bar jedan od primeraka bio drugo
izdanje, ali to nita ne menja, jer je i prvo izdanje objavljeno u tekuoj godini, u Beogradu.
ODAKLE SI, SELE: Kada je re o knjizi Miljenka Jergovia, Vasa Pavkovi je u razgovoru
za Vreme dao neto due objanjenje nego u
sluaju Muharema Bazdulja. Miljenko Jergovi u Srbiji ima status kao i svaki drugi hrvatski pisac. Da li to znai da svaki hrvatski pisac koji prvi put objavi knjigu u Srbiji treba da
ue u izbor za NIN-ovu nagradu?, upitao se
Pavkovi. Na primedbu Vremena da to onda
znai da Jergovi nije uao u konkurenciju zato
47

to je Hrvat, Pavkovi je izriit u odgovoru da

to ne znai to, ve da Jergoviev roman nije
uao u konkurenciju zato to ne zadovoljava
uslove predviene Pravilnikom. Pravdajui se
da ne zna napamet Pravilnik, on nije mogao
da d objanjenje koji tano uslov nije zadovoljila Jergovieva knjiga. U pravilima jasno pie
koje knjige i koji
pisci ulaze u konkurenciju. Ja ne
znam napamet
administraciju,
ali nama su ljudi iz NIN-a dali
Pravilnik na papiru i mi smo se
TA JE KRITERIJUM:
KRITERIJUM: Predsednik toga pridravali,
NIN-ovog irija Vasa Pavkovi kae Pavkovi.
foto: G. Mati
Glavni i odgovorni urednik NIN-a Neboja Spai, koji, prema
Pravilniku, imenuje iri, uputio nas je na Pravilnik, a komentariui injenicu da su Bazduljev i Jergoviev roman ostali van konkurencije upitao je da li su izdavai iriju dostavili primerke knjiga.
Odlukom da ne prihvati prijave za ova dva romana iri NIN-ove nagrade izazvao je nekoliko
nedoumica, od kojih su neke i logike prirode.
Prvi zakljuak koji se namee sam po sebi jeste
da jezik na kom piu Bazdulj i Jergovi nije (i)
srpski. Ako je tako, onda nekako treba objasniti kako je mogue da ovdanjim itaocima nije
potreban prevod da bi njihove romane itali. Jo
vea zabuna nastaje ako se kriterijum koji kae
da knjiga mora da bude na srpskom jeziku protumai tako da zapravo znai da pisac mora da
bude Srbin. Iskljuena je i mogunost da izdava mora da bude iz Srbije, s obzirom na to da
su se na spisku 124 romana koji zadovoljavaju
propozicije konkursa nale knjige objavljene u
drugim dravama, kao na primer autorska izdanja iz Herceg Novog i knjige Knjievne zaklade
Fra Grgo Marti iz Kreeva, Knjievnog fonda
Sveti Sava iz Istonog Sarajeva i Udruenja
graana upa 22C iz Banja Luke.
Ako se iz ovog sluaja moe zakljuiti ita
smisleno i suvislo, to je da Pravilnik o dodeli NIN-ove nagrade treba malo promeniti. U
tom smislu, ne bi bilo loe slediti primer Jutarnjeg lista, ija nagrada za najbolju prozu
ima samo jedan kriterijum: da je knjiga objavljena u Hrvatskoj i da nije re o prevodu.

Knjige

Jaka enska ruka

Zbirke pria Lamije Begagi i Tanje Mravak kao da povezuje tihi
weltschmerz ivota na potmulo nezadovoljavajuem repeatu

Neto se kanda deava sa enama tamo preko Drine, a naroito preko Dunava i Bosuta:
ovakva eksplozija enske literarne kreativnosti, do te mere jaka da je mukobanjastije kolege doslovno marginalizovala, to je fenomen
koji se ne pamti za ivoga hadije. Uzmite u obzir injenicu da ovo
nije nikakvo retoriko preterivanje,
naprotiv: evo, meu desetak najboljih romana i zbirki pria iz upravo
minule godine u Hrvatskoj, jedva
e namai jednu-dve knjige pisane dlakavom mukom ruerdom!
ene pomee sve, i neka su! Vala
je i bilo vreme...
Ovde, u Srbijici, ne deavaju se
ni mnogo manje revolucionarni pomaci od
ovog, tavie, kad pogleda spisak nalista
NIN-ove nagrade rekao bi da smo zaglavljeni u vremenskoj kapsuli koja je, gaddemit, u
kritinom trenutku ostala bez goriva, da se ne
deava i ne pomie ama ba nita, osim, gle,
bljeska senzacionalne spoznaje da gazda Milikova Narodna knjiga nije mrtva, nego samo
malo udno mirie... Pardon, nije to sladunjavi posmrtni miris NK, nego se to njen neumrli
duh vije nad vodama i razvejava na sve strane... alu (?) na stranu, stvarnost i onaj otuni spisak dva su sasvim razliita entiteta, ali
opet, fakat je da nam ovde jedan dobar veliki
prevrat pa donele ga enske ili muke ruke,
ne pravimo pitanje i dalje nekako izmie, i
dalje vie obeava i nagovetava nego to ga
ima. No, to je d(r)uga pria. Bolje da se mi posvetimo pr(a)vim priama...
Dugo se, celih pet godina, ekalo na drugu
knjigu Lamije Begagi, onu poslovinu Drugu
Knjigu koja, uvreilo se da se smatra, pokazuje imamo li Pisca ili se nekome samo omaklo
jednom da stvori neto manje ili vie vredno
panje, ali mu se taj propust vie nee ponoviti. Lamija Begagi je pripovednim lancem
zvanim Godinjica mature (v. Vreme br. 809)
najavila da ne namerava da se u knjievnosti
Jovana Gligorijevi zadri tek jednu sezonu. Pola decenije kasnije,

48

Zenianka koja, tono kau, ivi i radi u Sarajevu objavila je novu zbirku pripovedaka, knjiuljak od neto ispod stotinu strana Jednosmjerno (Fabrika knjiga, Beograd 2010), to bi valjda imao biti taj prizivani as istine glede njenog potencijala. Hm, zar necelih
stotinak straniica nakon pet godina utnje?! Pa dobro, niti su svi
Tolstoji, niti to neto mora da znai: svako ima svoj ritam stvaranja.
Jednosmjerno je, sasvim u skladu s naslovom, knjiica svedenih, krtastih naracija o ljudima
zaglavljenim u sopstvenim ivotima, natruhlim vezama i sparuenim brakovima, u zaguljivim
gradiima i jedva neto prozranijim gradovima Bosne/Balkana, ljudima briljivo ograenim od mogunosti sagledavanja sopstvenog pada (u kojem, pak, nema niega dramatinog, nego tek potmulo razoaravajueg, to
je najgore od svega...) kordonima sastavljenim
od dece, pasa, kuanskih aparata, sitnih poroka ili ve bilo ega to kako-tako premoava
sve strahotniji zjap izmeu ovog i bilo kojeg od
sledeih dana. Okosnica veine pria karusel
je muko-enskih (ali i ensko-enskih, kao i
prii Put u out, jednoj od boljih u zbirci) odnosa u kojima s godinama raste zbir Neizreenog
koje prerasta u Neizrecivo, elja za bekstvom
u prostoru koje nekako jeste pokuaj resetujueg bekstva od sopstvenih ivota ak i onda
(ili: naroito onda) kada se preduzima zajedniki, udvoje! ako je ve nemogue neko sutinskije. Kretanje, onoliko koliko ga ima, zaista je jednosmerno: ponajee u pravcu koji
je utoliko pogreniji ukoliko se usrdnije njime
krenulo. Nema kod Lamije B. i njenih likova Velikih, dramatinih rei i gesta, nema bunih i
gromovitih tragedija i lomova, nego je sve stiano, trenuci sree i razumevanja naznaeni
su tako da ih prepozna kad ve prou, meuljudski ponori zjape kao provalije, italac
e ih jasno videti, ali u njih nekako niko uistinu ne upada nego svi nekako lebde nad njima,
VREME 13/01/2011

kaogod oni veseljaci u crtaima, koji spokojno

levitiraju nad ambisom sve dok se ne sete da
ne umeju da lete. Tako je nekako i sa Lamijinim likovima: prekretnice u njihovim ivotima
pojavljuju se, ili pak izostaju, vie izmeu redova nego unutar njih. Jednosmjerno ne donosi mnogo toga novog u
odnosu na prvenac, ali Begagieva se ovom zbirkom (moji favoriti: Putnici, Tampa trampa, Tamo
je moje tu, Kad se izvuemo iz ovoga, Ludilo dobra knjiga, Njih troje,
Upecani...) potvruje kao spisateljica sasvim prepoznatljivog autorskog glasa, znate ono, kao Alison
Moyet: u stanju je, svojom interpretacijom, da nam i sasvim ovetalu pesmicu uini bliskom i toplom...
Ako vam ime Tanje Mravak ne znai nita,
to nije zato to se radi o spisateljici iz Hrvatske,
nego zato to sve do sasvim nedavno ni tamo njeno ime nije u knjievnim krugovima znailo
gotovo nita; uostalom, Mravak (Maravkova?) i
ne dolazi iz tog knjievnog sveta u onom smarajue rodoskvrnom, strogo cehovskom smislu:
u civilu, ova tridesetestogodinjakinja iz Sinja
radi u splitskom Centru za autizam.

VREME 13/01/2011

Kako god, nakon izlaska Tanjinog proznog

prvenca, zbirke preteno kratkih pria Moramo
razgovarati (Algoritam, Zagreb 2010) vreme je
da ovo ime jako dobro zapamtite; ako doete
do njene knjige, ona e se ionako ve pobrinuti
za to da ga vie nikada ne zaboravite. Radi se, naime, o tome da je
zbirka Moramo razgovarati jedan
od najupeatljivijih proznih debija
na celom podruju na kojem svoj
jezik mue i razvlae Hrvati, Srbi,
Bonjaci i ostali Crnogorci u poslednjih bar desetak godina!
Nije teko nai niz spoljnih
srodnosti izmeu Tanjine i Lamijine knjige: po desetak pria
na jedva neto ispod, to jest u Tanjinom sluaju iznad stotinak stranica; ljubavno-brana tematika kao dominantna poveznica; tihi
weltschmerz ivota na veitom, potmulo nezadovoljavajuem repeatu; zaguljivi odnosi
u svekolikom zaguljivom okruenju... Na drugoj strani, Tanjini su junaci i junakinje mahom na-pragu-sredovenosti, na kojem svakako nee ostati, i na-pragu-srednje-klase, na
kojem bogami ostati hoe, a sve to u savremenoj Dalmaciji, manje onoj priobalnoj, vie onoj

vlakoj, u kojoj te kande dinarske violentnosti i pomalo plemenskog miljea steu u

opakoj koordinaciji sa negovanim kandicama
sveprisutnog turborimokatolicizma... Ako vam
to zvui kao Ante Tomi provuen kroz cinizam i mrak jednog Bunjuela, pa jo uz prstohvat Pazolinija ili tako nekog mediteranskog
otpadnika, nije vas za kriviti, ali Tanja Mravak
zapravo ne lii ni na koga od njih: njen je
svet sve to, ali opet nekako posve drugaije,
kao bez direktnih predasnika i uzora, a opet
bez imalo egzibicioniue elje za formalnom
(formalistikom?) originalnou. I pri tome,
te su prie veoma, veoma enske, ali ba nikada na onaj jalovi ideologizujui i nadrifeministvujui nain, kojeg se obino, kao vie
socijalnog nego literarnog pomagala (jer literarno i nije), znaju dohvatiti manje nadarene koleginice. Meu petnaest pria nema
ni jedne jedine slabanije, moda je poneka solidna, sve su ostale u blaenom rasponu od odlinih do antologijskih. Tanja Mravak je literarno otkrie prvog reda, dokaz da
i u knjievnosti ima ivota pre smrti, ma koliko to nama odavde ponekad izgledalo kao
neprovje(t)rena glasina!

Teofil Pani

49

Esej: Govor na kraju kolske godine

Ovo je voda
Beleka uz prevod
Postoji obiaj, u anglosaksonskom svijetu, da se maturantima ili diplomcima gimnazije, koleda ili fakulteta, na ceremoniji dodjele diploma prigodnim govorom
obrati neki pisac ili druga pozvana slavna linost. Taj tzv. commencement speech
najee, naravno, nije literarno ili filozofski ili ak retoriki iole vrijedan tekst.
Postoje, meutim, izuzeci. Jedan je zasigurno govor koji je maturantima Vilijems
koleda 1984. godine odrao Josif Brodski. (Objavljen i kod nas u knjizi Udovoljiti senci, u izdanju Deijih novina iz Gornjeg Milanovca 1991. godine, pod naslovom Govor na kraju kolske godine, u prevodu Jasmine Teanovi.) Dvadeset i
jednu godinu nakon to je Brodski govorio maturantima Vilijems koleda, 2005,
dakle, svoj govor na kraju kolske godine, maturantima Kenjon koleda odrao je
Dejvid Foster Volas (19622008).
Moda i najdarovitiji ameriki pisac roen u drugoj polovini dvadesetog vijeka
umro je, naalost, prerano; izvrio je samoubistvo 12. septembra 2008. godine.
Nema ovdje prostora da se portretiu Volas i njegov opus, pa emo to ostaviti
za drugu priliku. Vrijedi ipak barem kazati neto o dosadanjoj Volasovoj recepciji u Srbiji. Njegovu, ispostavilo se, posljednju knjigu pria, u originalu objavljenu 2004, ve dvije godine kasnije objavio je Rad, u kultnoj biblioteci Re i
misao, u prevodu Aleksandre Mani-Mili. To je prva (i dosad jedina) Volasova
knjiga objavljena u Srbiji. Kad je o periodici rije, jo 2003. godine, pisac Vladimir Tasi preveo je, a Zlatna greda objavila, odlomak iz Volasove knjige Kratki intervjui sa ogavnim mukarcima. Napokon, ove su godine novosadska Polja
objavila dvije Volasove proze: u broju 462 Sve to u prevodu Igora Cvijanovia te
u (posljednjem) 466. broju naslovni esej iz Volasove knjige Pogledajte jastoga u
prevodu Arijane Boovi. Nije, dakle, da je Volas ovdanjim itaocima potpuno
nepoznat, ali je, imajui u vidu njegov kvalitet i renome, prevoda jo uvijek malo.
Volasov govor maturantima Kenjon koleda objavljen je 2009. godine u formi knjige, u izdanju Little, Brown and Company, pod naslovom This Is Water. Relativno
kratak tekst prelomljen je na skoro 140 stranica; to je bilo mogue jer je prelomljen
skoro kao pjesma, odnosno jer ima stranica na kojima se, poput stiha, nalazi tek
jedna jedina reenica. Makar su mnogi, poput recimo Zejdi Smit, kritikovali nain
na koji je tekst prelomljen, treba vjerovati Tomu Biselu kad kae da bi samo sitne
due mogle vidjeti neki neist motiv u objavljivanju ovog govora u formi knjige.
im sam, u novembru 2010, u Beu, uz kafu i cigarete, proitao This Is Water,
poelio sam to prevesti. Vrijedilo bi napisati zaseban esej u kojem bi se usporedili govori na kraju kolske godine Brodskog i Volasa, vrijedilo bi takoer kontekstualizirati mjesto koje ima This Is Water u cjelini Volasovog opusa, ali i to valja
ostaviti za drugu priliku.
Makar namijenjen maturantima, Volasov govor mnogo toga poruuje i onim starijim, koji su nekad bili maturanti, naroito ako nisu posve zaboravili kako su neko gledali na odrasli ivot pred njima. Ipak, ako svaki tekst mora imati (makar
zamiljenog) pravog adresata, originalnom Volasovom govoru to su bili maturanti Kenjon koleda iz kolske 2004/2005. godine; na tom fonu, ovaj prevod posveujem Natai, Mirni, Aleksandru, Dunji, Jeleni, Jovani, Damjanu, Leni i ostalim
maturantima Karlovake gimanzije iz kolske 2010/2011. godine.
Muharem Bazdulj
50

Nita od ovoga se ne tie ni morala,

ni religije, ni dogme ni velikih
popularnih pitanja o ivotu posle
smrti. Istina sa velikim poetnim I
tie se ivota pre smrti. Tie se toga do
doete do tridesete, ili ak pedesete
godine ivota, a da se ne poelite
upucati u glavu. To je prava vrednost
pravog obrazovanja, to nema
nikakve veze sa ocenama i titulama,
a ima mnogo veze sa jednostavnom
sveu sveu da postoji ono to je
stvarno i sutinsko, to je skriveno,
a sve vreme nam je pred oima
pie: Dejvid Foster Volas

vije mlade ribe plivaju i susreu jednu stariju, a ova

mimoilazei se s njima, klimne glavom i kae im:
Dobro jutro, omladino. Kakva je voda?
I ove dvije mlade ribe nastavljaju plivati dok se napokon jedna ne okrene prema drugoj pa kae: ta je, dovraga, voda?
Ovo je standardna caka kod amerikih govora na kraju kolske godine, mislim na upotrebu didaktikih priica u registru
parabole.
Ova pria je zapravo jedna od boljih u tom anru, jedna od
onih koje i nisu toliko sranje, no ako mislite da sam ja ovdje da
bih se predstavio kao mudra stara riba koja e vama, mladim
ribama, objasniti ta je voda, varate se.
Ja nisam mudra stara riba.
Direktna poenta prie o ribama je jednostavna: najoiglednije, najire rasprostranjene injenice su esto one koje je najtee
vidjeti i o njima govoriti.
Kad se ovo formulie kao reenica to, naravno, biva tek banalna otrcana fraza ali injenica je da u tranejama svakodnevnog ivota odraslih osoba, banalne otrcane fraze mogu imati vanost ivota i smrti.
Ili vam bar to elim sugerisati u ovo vedro i lijepo jutro.
KAKO MISLITI: Naravno, kljuni sastojak ovakvih govora je
to to bih ja trebao govoriti o smislu vaeg humanistikog obrazovanja, da objasnim kako diploma koju ete dobiti ima neko
stvarno ljudsko znaenje, a ne samo materijalnu vrijednost.
VREME 13/01/2011

Dejvid
Foster
Volas

Hajde onda da priamo o najrasprostranjenijem klieu iz ovakvih govora, a taj je da humanistiko obrazovanje ne treba toliko da vas opskrbi znanjem koliko treba da vas naui kako da mislite.
Ako imalo liite na mene u vrijeme kad sam bio student, to je neto to
nikad ne volite uti, i ak se osjeate pomalo uvrijeenim zbog tvrdnje da
vas neko treba nauiti kako da mislite, jer ve i injenica da ste se upisali
na ovako dobar koled djeluje kao dokaz da ve znate misliti.
Ali ja u ovdje ustvrditi da se naposljetku pokazuje kako taj klie uopte nije uvredljiv, jer zaista uiti nekog o razmiljanju, to bi se trebalo deavati na ovakvim mjestima, ne znai poduiti ga kako da misli, nego o izboru o emu da misli.
Ako vam se tema potpune slobode izbora kad je rije o tome o emu misliti ini previe banalnom i oiglednom da na nju traite vrijeme, pozivam
vas da razmislite o ribama i vodi i da, barem ne nekoliko minuta, svoj skepticizam o vrijednosti posve oiglednog stavite u zagrade.
Evo jo jedne didaktike priice.
Dva tipa sjede zajedno u kafani usred neke divljine na Aljasci.
Jedan od njih vjeruje u Boga, drugi je ateista i oni sad raspravljaju o postojanju Boga sa onim posebnim intenzitetom kakav se javlja poslije otprilike etvrte pive.
I onda ateista kae: Gledaj, nije da ja nemam razloge da ne vjerujem u
Boga. Nije da i ja nisam eksperimentisao sa Bogom i molitvama. Ba prolog
mjeseca sam se izgubio u uasnoj meavi podaleko od kampa, nisam vidio
prst pred nosom, bilo je minus pedeset i pojma nisam imao gdje sam uopte, i onda sam to napravio, pao sam na koljena, u snijeg, i zavapio: Boe,
ako postoji, izgubio sam se u meavi i umrijeu ako mi ne pomogne.
I sad, u kafani, religiozni tip gleda u ateistu sav zbunjen i kae:
VREME 13/01/2011

Dobro, znai, sad si i ti vjernik, jer napokon ovdje si, iv i zdrav.

Ateista prevrne oima kao da misli da je religiozni tip totalna budala:
Ma ne, ovjee, ono to se desilo jest da su pojavila dvojica Eskima koji
su, eto, tuda prolazili pa su mi oni pokazali kako da se vratim do kampa.
Lako je propustiti ovu priicu kroz lter standardne humanistike analize: Potpuno jednako iskustvo moe predstavljati dvije potpuno razliite
stvari dvjema razliitim osobama, a u zavisnosti od njihovih naina miljenja odnosno nainima na koje kreiraju smisao svojih iskustava.
Poto mi cijenimo toleranciju i razliitost miljenja, mi u naoj humanistikoj analizi nigdje ne elimo ustvrditi da je jedan tip u pravu, a da
onaj drugi grijei.
To je u redu, osim to zbog toga nikad ne raspravljamo ni o tome odakle
dolaze njihovi svjetonazori i uvjerenja, mislim, odakle unutar dvojice tipova.
Kao da je najbazinija orijentacija prema svijetu i smislu iskustva svake osobe dio njenog automatskog hardvera, kao visina ili broj cipela, ili je
apsorbovana iz kulture, poput jezika.
Kao da stvaranje smisla iz iskustva nije zapravo stvar namjerne line odluke, svjesnog izbora.
Takoer, tu je i arogancija.
Ateista je totalno i iritantno uvjeren u svoje odbacivanje mogunosti da
su Eskimi imali ikakve veze s njegovom molitvom.
Istina je takoer da postoji masa religioznih ljudi koji su iritantno sigurni u vlastite interpretacije.
Oni su vjerovatno jo odvratniji od ateista, barem veini nas ovdje, no
istina je da je problem dogmatski religioznih ljudi jednak problemu ateiste
iz nae priice: arogancija, slijepa sigurnost, zatvorenost uma koja je toliko
nalik na robiju tako savrenu da robija ustvari i nije svjestan da je zatoen.
51

Hou da kaem kako mislim da je ovo jedan dio onoga ta humanistika mantra o uenju kako da se misli treba da porui: da se bude samo
malo manje arogantan, da se ima makar malo kritikog opreza spram
samog sebe i stvari u koje smo sigurni... jer veliki procenat stvari o kojima
smo skloni misliti da su automatski ispravne, zapravo su, kako e se ispostaviti, totalne greke i zablude.
Ja sam to nauio na teak nain, pa pretpostavljam da e te i vi, diplomci, to takoer morati nauiti tako.
CENTAR SVETA: Evo jednog primjera potpune pogrenosti onoga o emu
sam sklon misliti da je apsolutno sigurno da je to tako.
Svaki djeli mog neposrednog iskustva podrava moje duboko uvjerenje da sam ja apsolutni centar svemira, najstvarnija, najivlja i najvanija osoba koja postoji.
Rijetko razmiljamo o ovoj vrsti prirodne bazine usredotoenosti na sebe
same, jer je ona toliko socijalno odbojna, no ona svejedno postoji manjevie podjednako za sve nas, negdje duboko u nama.
Tako smo podeeni po difoltu, u naem hardveru, im se rodimo.
Razmislite o tome: Nema nijednog iskustva koje ste doivjeli, a da vi niste bili u njegovom centru.
Svijet koji doivljavate je ispred vas, ili iza vas, lijevo ili desno od vas, na
TV ekranu, na monitoru ili bilo gdje.
Misli i osjeanja drugih osoba moraju vam nekako biti dojavljeni, a vai
vlastiti su tako direktni, urgentni, stvarni.
Shvatate na ta mislim.
Ali, molim vas, ne brinite, nemam namjeru da vam propovijedam o suosjeanju, usmjerenosti na druge ili svih takozvanim vrlinama.
To nije stvar vrlina radi se o mom vlastitom izboru da eventualno nekako promijenim ili se oslobodim svog prirodnog po difoltu podeenog hardvera, koji je duboko i bukvalno usmjeren iskljuivo na sebe i koji na sve
gleda samo kroz sopstvene naoari.
Ljudi koji mogu ovako podesiti svoje zadate parametre jesu oni za koje
se obino kae da su, citiram, dobro prilagoeni, a ovaj termin, sugeriem vam, nije sluajan.
Imajui u vidu akademski kontekst ovdje, postavlja se pitanje: koliko je
ovo podeavanje uslovljeno stvarnim znanjem ili intelektom. Odgovor, to
ne iznenauje, glasi da to zavisi od vrste znanja o kojoj govorimo.
Vjerovatno najvea opasnost akademskog obrazovanja, barem u mom
vlastitom sluaju, jest da ono podupire tendenciju da ivotu prilazim preintelektualno, da se izgubim u apstraktnom razmiljanju umjesto da jednostavno obratim panju na ono to mi se deava pred oima.
Umjesto da stalno obraam panju na ono to se deava unutar mene.
Siguran sam da svi vi ve i sami znate koliko je teko ostati paljiv i prijemiv na okolni svijet, a ne biti stalno hipnotiziran konstantnim monologom u svojoj glavi.
Ono to jo ne znate jest koliki je ulog u toj borbi.
U ovih dvadeset godina koliko je prolo otkad sam ja diplomirao, postepeno sam uspio shvatiti koliki je ulog u pitanju i razumjeti kako je humanistiki klie o uenju kako da se misli zapravo skraenica za vrlo duboku i vanu istinu.
Nauiti kako misliti zapravo znai nauiti kako imati neku vrstu kontrole nad time kako mislimo i o emu mislimo.
To znai biti dovoljno svjestan i dovoljno savjestan da izabere na ta
obraa panju i da izabere kako stvara smisao iz iskustva.
Jer ako ne moete ili ne elite napraviti takav izbor u svom odraslom ivotu, biete totalno sjebani.
52

Razmislite o starom klieu o razumu kao odlinom slugi, ali zlom

gospodaru.
Ovaj, kao i mnogi kliei, povrno gledajui zvui glupo i banalno, ali zapravo izraava veliku i stranu istinu.
Uopte nije sluajnost da odrasle osobe koje se ubiju iz vatrenog oruja
skoro uvijek pucaju sebi u... glavu.
I istina je da je veina ovih samoubica zapravo bila mrtva jo mnogo prije nego su povukli obara.
I kaem vam ta bi, bez kenjanja, trebala biti stvarna vrijednost vaeg
humanistikog obrazovanja: da vas sprijei da idete kroz svoj ugodni, prosperitetni, ugledni odrasli ivot mrtvi i nesvjesni, kao robovi svojih glava
i one uroene podeenosti da budete jedinstveno, potpuno, imperijalno
sami, dan za danom.
Ovo moe zvuati kao hiperbola ili apstraktna glupost.

Hajde, onda, da budemo konkretni.

Jasna je injenica da vi, kao upravo diplomirani studenti, nemate pojma
ta zapravo znai ivjeti dan za danom.
Postoje znaajni dijelovi ivota odraslih osoba u Americi o kojima se u
ovakvim govorima nikad ne pria.
Tu spadaju dosada, rutina i sitne frustracije.
Vai roditelji i drugi stariji ovdje prisutni dobro znaju o emu govorim.
Primjera radi, uzmimo jedan prosjean dan odrasle osobe, kad ujutro
ustajete, odlazite na svoj izazovni kancelarijski posao za koji je potrebna
fakultetska diploma i tamo udarniki radite devet ili deset sati i na kraju
dana ste umorni i nervozni i samo elite doi kui, lijepo veerati, moda
se opustiti na nekoliko sati te rano lei spavati jer sutra valja opet ustati
rano i krenuti sve to iznova.
Ali onda se sjetite da kod kue nemate hrane niste imali vremena za
kupovinu tokom sedmice zbog vaeg izazovnog posla i zato nakon posla sjedate u kola i vozite se prema supermarketu.
VREME 13/01/2011

DOSADA I RUTINA: Kraj je radnog dana i saobraaj je jako gust te vam do

prodavnice treba vie vremena nego inae, a kad napokon stignete tamo, u
supermarketu je strana guva, jer, naravno, to je onaj dio dana kad i ostali
zaposleni ljudi dolaze da kupe kune potreptine i cijela se radnja presijava u onom grozomornom uorescentnom svjetlu i odjekuje Muzak tonovima to ubijaju duu ili pak korporativnom pop-muzikom i to je zapravo
posljednje mjesto na svijetu na kojem biste eljeli biti, ali je jednostavno
nemogue da brzinski uete i iziete.
I morate da lutate kroz tu ogromnu prejako osvijetljenu prodavnicu, obilazite pretrpane police da naete ono to vam treba, i morate
da manevriete onim runim kolicima meu svim ostalim umornim,
uurbanim ljudima s kolicima, a meu njima, naravno, ima i gleerski
sporih staraca i krupnih osoba i hiperaktivne djece, a svi oni blokiraju police, i morate krgutati zubima i truditi se da budete ljubazni kad

ih zamolite da vas puste da proete, i tako, napokon, imate u kolicima sve ta vam treba za veeru, ali sada nije otvoreno dovoljno kasa,
iako je u toku standardna-guva-na-kraju-radnog-dana, i red pred kasom je nevjerovatno dug.
To je glupo i od tog bjesnite, ali ne moete svoj bijes usmjeriti na gospou koja radi na kasi, koja ima previe posla na radnom mjestu ija svakodnevna dosada i besmislenost prevazilazi matu svakog od nas s nekog prestinog koleda...i dobro, napokon ste na kasi, platite svoju hranu, ekate
da vam maina potvrdi ek ili karticu i doekate da vam se kae: Ugodan
dan glasom koji je apsolutni glas smrti.
I onda morate rune utave plastine kese pune svojih namirnica u kolicima iji jedan toak sve vrijeme ludaki vue ulijevo progurati nekako
kroz kvrgavo parkiralite puno ljudi i smea i pokuati utovariti kese u auto
tako da po mogunosti sve ne ispadne i raspe se po prtljaniku tokom vonje do kue i onda morate voziti do kue, sporo, kroz gust promet sa intenzivnom frekvencijom dipova, i tako dalje, i tako dalje.
VREME 13/01/2011

Svako od vas je sve to ve radio, razumije se, ali to jo nije postalo dio
vae diplomirane stvarnoivotne rutine, dan za dan, sedmicu za sedmicu,
mjesec za mjesecom, godinu za godinom.
Ali bie, i bie i jo mnogo dosadnih, iritantnih, naoko besmislenih ivotnih rutina.
Samo to stvar nije u tome.
Stvar je u tome da ba takva mala frustrirajua sranja trebaju biti situacije u kojima na scenu stupa mogunost izbora.
Zbog toga to mi zastoji u saobraaju i guve meu policama i dugi redovi pred blagajnama daju vremena da razmiljam, i ako ne budem donio
svjesnu odluku o emu da mislim i na ta da obraam panju, biu iznerviran i jadan svaki put kad budem iao kupovati hranu, jer sam prirodno po
difoltu podeen da mislim kako se ovakve situacije tiu samo mene, moje
gladi i mog umora i moje elje da samo doem kui, i inie mi se da je cijeli svijet, da su svi drugi tu tek da bi meni bili na putu, i ko su do vraga svi
ti ljudi koji su meni na putu.
I kad pogleda kako je odvratna veina njih, kako su glupi, poput krava,
kako imaju mrtve oi i kako neljudski izgledaju u redu pred kasom, i kako
nerviraju i kako je nepristojno to to viu priajui na mobitel usred reda
i koliko je to nepravedno: Radio sam naporno cijeli dan, crkavam od gladi i umoran sam, a opet ne mogu doi kui da jedem i da se opustim zbog
svih tih glupih prokletih ljudi.
Ili, naravno, ako sam trenutno u socijalno osvijetenom, humanistiki
obrazovanom modusu svoje difolt-podeenosti, mogu provesti zastoj u saobraaju na kraju dana pun ljutnje i gaenja na sve te goleme glupe dipove koji blokiraju cijele trake auto-puta i kamionete koji sagorijevaju rasipno i sebino po etrdeset galona goriva, i mogu razmotriti injenicu da
se patriotske ili vjernike naljepnice uvijek nalaze na najveim i najgadnije sebinim vozilima, kojima upravljaju najruniji, najbezobzirniji i najagresivniji vozai, koji obino priaju na mobitel dok se preko reda ubacuju
ispred drugih auta samo da bi se pomakli za glupih est metara naprijed
u saobraajnoj guvi, i mogu razmiljati kako e nas prezirati djeca nae
djece jer smo potroili sve gorivo za budunost i vjerovatno sjebali klimu,
i kako smo razmaeni, glupi, sebini i odvratni svi mi, i kako je sve to puiona, i tako dalje, i tako dalje...
Gledajte, ako izaberem da ovako razmiljam, to je u redu, mnogo nas
tako ini samo to ovaj nain razmiljanja esto biva previe lagan i automatski, tako da uopte i ne mora biti stvar izbora.
Misliti na taj nain je ono na ta sam po difoltu podeen.
To je automatski nesvjestan nain na koji se nosim sa iskustvom dosadnih i frustrirajuih aspekata odraslog ivota kad funkcioniem u skladu sa
automatskim nesvjesnim uvjerenjem da sam ja centar svijeta i da su moje
trenutne potrebe i osjeanja ono to treba odrediti prioritete cijelog svijeta.
Postoje, meutim, oigledno drukiji naini razmiljanja u ovakvim
situacijama.
U saobraajnoj guvi, kad sva ta vozila stoje i blokiraju mi put: Nije nemogue da su neki od ljudi u tim dipovima u prolosti doivjeli strane
saobraajne nesree te im je vonja sada traumatina i terapeut im je preporuio da nabave dip da bi se osjeali dovoljno sigurno da voze; ili da je
za volanom Hamera koji me je upravo nepropisno pretekao zapravo otac
ije malo dijete, bolesno ili povrijeeno, lei na sjeditu do njega, i on hita
prema bolnici te je, na neki nain, u veoj i legitimnijoj urbi nego ja, da
sam u stvari ja neko ko njemu stoji na putu.
Ili mogu izabrati da se natjeram da razmotrim mogunost da su i svi ostali u redu pred kasom u supermarketu jednako umorni i frustrirani kao i ja
53

te da neki od njih sigurno imaju mnogo napornije, mnogo dosadnije i bolnije ivote od mog.
I tako dalje.
Ponovo vas molim da ne mislite kako vam dajem moralnu lekciju, ili da
vam govorim kako bi trebalo misliti na taj nain ili da neko oekuje od
vas da to automatski radite, zato jer je to teko, jer trai volju i mentalni
napor, jer ako ste slini meni, bie dana kad to jednostavno neete moi,
ili to svjesno neete eljeti.
Ali u veini dana, ako ste dovoljno paljivi i date si mogunost izbora,
moete odluiti da drukije gledate na tu debelu prenaminkanu gospou
mrtvih oiju koja je u redu pred kasom upravo vikala na svoje malo dijete moda obino nije takva, moda tri noi nije oka sklopila jer je bdjela
uz uzglavlje svog mua koji umire od raka kostiju ili je moda upravo ona
loe plaena slubenica u prodavnici motornih vozila koja je ba jue pomogla vaem muu ili eni da rijei neki problem s papirologijom malim
inom birokratske ljubaznosti.
Naravno, nita od ovoga nije vjerovatno, ali isto tako nije ni nemogue
sve zavisi samo od toga o emu ste spremni misliti.
Ako ste automatski sigurni da znate ta je stvarnost te ko je i ta je zaista vano ako, dakle, radite u skladu sa prirodnom difolt podeenou
tada i vi, poput mene, neete razmatrati mogunosti koje nisu besmislene i frustrirajue.
Ako zaista nauite kako da razmiljate, kako da obraate panju, onda
ete znati da imate i druge opcije.
Biete u stanju da iskusite situaciju koja se sastoji od vreline, guve,
sporosti, cijeli taj mali konzumeristiki pakao, kao neto ne samo smisleno, nego i neto sveto, neto to gori istim plamenom i istom snagom kao
zvijezde kao ljubav, saosjeanje, ispodpovrinsko jedinstvo svih stvari.
SLOBODA: Sva ta mistina pria nije nuno istinita, jedina stvar koja
je Istinita sa velikim poetnim I je da trebate odluiti kako da pokuate da to vidite.
To je, tvrdim, sloboda pravog obrazovanja, uenja kako biti dobro prilagoen. Morate svjesno odluiti ta ima smisao, a ta nema.
Morate odluiti ta da oboavate...
Jer evo jo jedne istine.
U rovovima ivota odrasle osobe, dan za danom, zapravo i ne postoji
neto kao ateizam.
Ne postoji neoboavanje.
Svi oboavaju.
Jedini izbor je ta oboavati.
A izvrstan razlog da odaberete nekog boga ili neki spiritualni tip oboavanja bio to I.H. ili Allah, Jahve ili vjetiija boginja-majka ili etiri Plemenite Istine ili neki nesalomljivi zbir etikih principa je da e vas manje-vie sve drugo to odaberete da oboavate ive pojesti.
Ako oboavate novac i materijalne stvari ako mislite da je tu pravi smisao ivota nikad vam nee biti dosta.
Nikad neete osjeati da imate dovoljno.
To je istina.
Oboavajte vlastito tijelo i ljepotu i seksualnu privlanost, pa ete se uvijek osjeati runim, a kad se odmakla dob i starost ukau, umrijet ete milion puta prije nego to stvarno umrete.
Na jednom nivou vi to ve znate to su stvari ifrovane u mitovima,
poslovicama, klieima, frazama, epigramima, parabolama; one su kostur
svake velike prie.
Tajna je u tome da nam istina svakodnevno bude vidljiva u svijesti.
54

Oboavajte mo osjeaete se slabo i uplaeno, te nikad neete imati

dovoljno moi da odagnate strah.
Oboavajte vlastiti intelekt, osjeanje da ste pametni i stalno ete imati dojam da ste glupan, prevarant, uvijek u opasnosti da vas razotkriju.
I tako dalje.
Gledajte, tetna stvar u vezi s ovim oblicima oboavanja nije to da su oni
zli ili greni sami po sebi; teta je u tome to su nesvjesni.
Oni su ono za ta smo po difoltu podeeni.
Oni su oblici oboavanja kojima se jednostavno postepeno prepustimo,
dan za danom, bivajui sve selektivniji u onome ta vidimo i ta smatramo
vrijednim, a da nikad nismo do kraja svjesni ta radimo.
A takozvani stvarni svijet nee vas obeshrabriti da funkcioniete na
nain na koji ste po difoltu podeeni, jer se takozvani stvarni svijet ljudi, novca i moi sasvim regularno napaja gorivom straha, prezira, frustracije, pohlepe i oboavanja vlastite linosti.
Naa savremena kultura je iskoristila sve to u svrhu dobivanja ogromnog
bogatstva, komfora i line slobode.
Slobode svih nas da budemo bogovi svojih sopstvenih malih kraljevstava omeenih naim vlastitim lobanjama, samih u centru svega stvorenog.
Ima dosta razloga da se preporui ova vrsta slobode.
Ali, naravno, ima i drukijih sloboda, a o onoj vrsti koja je najdragocjenija neete ba mnogo uti u ovom svijetu pobjeda, uspjeha i foliranja.
Zaista vana vrsta slobode sastoji se od panje, svjesnosti, discipline,
truda, sposobnosti da se zbilja brinemo za druge ljude i rtvujemo se za
njih, iznova i iznova, na milijardu neupadljivih, malih, ne-seksi naina,
svaki dan.
To je prava sloboda.
Tako se ui kako se misli.
Alternativa je nesvjesnost, podeenost po difoltu, borba za opstanak
stalno izjedajue osjeanje da smo imali pa izgubili neto beskrajno.
Znam da ovo vjerovatno ne zvui zabavno, zaigrano ili velianstveno
inspirativno na nain na koji glavni dio govora na kraju kolske godine
treba zvuati.
Ovo je ipak, koliko ja mogu vidjeti, istina, sparena usput s masom retorikog sranja.
Oito je, o svemu ovom moete misliti ta god hoete.
Samo vas molim da ovo ne odbacite kao neku propovijed dr Laure praenu prijeteim mahanjem kaiprsta.
Nita od ovoga se ne tie ni morala, ni religije, ni dogme ni velikih popularnih pitanja o ivotu poslije smrti.
Istina sa velikim poetnim I tie se ivota prije smrti.
Tie se toga do doete do tridesete, ili ak pedesete godine ivota, a da
se ne poelite upucati u glavu.
To je prava vrijednost pravog obrazovanja, to nema nikakve veze sa ocjenama i titulama, a ima mnogo veze sa jednostavnom svijeu svijeu
da postoji ono to je stvarno i sutinsko, to je skriveno, a sve vrijeme nam
je pred oima, i zbog ega moramo sami sebe podsjeati iznova i iznova:
Ovo je voda.
Ovo je voda.
Oni Eskimi moda su bili neto vie nego to se na prvi pogled ini.
To je zapravo nezamislivo teko ivjeti svjesno, odraslo, dan za danom.
A to znai da je jo jedan klie istinit: Vae obrazovanje zbilja jest posao
koji traje cijelog ivota, i ono poinje sada.
elim vam mnogo vie od sree.

(sa engleskog preveo i priredio Muharem Bazdulj)

VREME 13/01/2011

IN MEMORIAM: Boko Petrovi (19352011)

Sultan svinga
Nakon svega, napokon je ugaeno svetlo i zatvorena su vrata za poslednjim
pravim simbolom nekada ivog, ustreptalog, kreativnog, uistinu
svetskog grada, mestom koje je smo irilo dobar deo te svetlosti, lepote,
internacionalizma i umenosti jednog divnog meunarodnog bratstva po
najkvalitetnijoj muzici, stremljenju boljemu i, naravno, hedonizmu

Uz zvuk Sinatrine My Way Smrt Boka Petrovia ne znai samo odlazak naeg najpoznatijeg vibrafoniste, jednog velikog muziara velike epohe i istinske
s odgovornou koristim rije legende zagrebakog, hrvatskog i jugoslavenskog deza
i kulture. Njegov odlazak, uz iskreni respekt za sve odlaske
vanih koji nas, evo
izgleda, sve vie i sve
nepodnoljivije udaraju, nosi upravo tragine razmjere. Gubitak muziara njegove umjenosti i kilometrae bio bi ve
po sebi golem, ali
s njime, s fizikom
linou, njegovom
drago prepoznatljivom i impresivnom
staturom, odlazi u
nepovrat neto jednako vrijedno, a jo
manje nadoknadivo i
time tee i gore.
Neodvojivo od ovjeka i od muziara,
odlazi, sraslo u jedno, i vlasnik B.P.a (itaj:bi-pija)
najboljega dez-kluba na ovim prostorima ikad, mjesta koje
je bilo tako mnogo vie od kluba. Strah od gubitka oboje, a iz ovoga pak i gubitka supstance
koja je iznad ljudi i mjesta, neto je nad ime
su mnogi Zagrepani (i toliki drugi!, irom svijeta) strepili godinama, svaki put u mislima
VREME 13/01/2011

upravo s Bokom i tim, ni sa ime kod nas usporedivim lokalom, podzemnim dakako, kakav dez klub ima biti. Njihovim odlaskom
a svejedno da li e se pomisliti da se ovdje
pretjeruje kao da se ipak dogodilo najgore: nakon svega, napokon je ugaeno svjetlo
i zatvorena su vrata za posljednjim pravim
simbolom nekada ivog, ustreptalog, kreativnog, uistinu svjetskog grada, za mjestom
koje je smo irilo dobar dio te svjetlosti, ljepote, internacionalizma i umjenosti jednog
divnog meunarodnog bratstva po najkvalitetnijoj muzici, stremljenju boljemu i, naravno, hedonizmu.
U strahotno provincijaliziranom Zagrebu
danas, srozanom u posljednja dva desetljea
do neprepoznatljivosti, ak i nama roenim
i odraslima u njemu, Bi-Pi, klub i ovjek,
bili su zadnja oaza jedne gotovo ugaene civilizacije i podsjetnik, stalni jednako muzikom i atmosferom ali i popratnim, ne manje
vanim, pojavama, kao to je bio samozatajni Milan, konobar s licem Deka Palansa, koji
nakon samo dva posjeta pamti ta pije podsjetnik kako je nekada znao zraiti grad i, na
koncu, itava kultura. I pored toga, podsjetnik
na to tko je sve gazio onim ulicama i stajao na
maloj pozornici noima, kad su klub i njegov
brkati, gabaritni vlasnik bez kompleksa stajali rame uz rame s najveima, recimo s dva
druga brkata sabrata, dva Doa, Pasa i Zavinula, u jednoj prenjenoj muzikoj formi-lozinki kojoj nije potreban niti jedan jezik osim
ovoga metaforikoga muzikog. Kod Boka
ljudi nisu ni morali govoriti jezike jedni drugih a da svejedno konverziraju nadugo, onako
kao to se ne moe ni u jednoj drugoj umjetnosti. Iz razliitih krajeva, zemalja, kontinenata, muziari su naprosto mogli sjesti skupa
55

 re o delu
bez da su se ranije ikada vidjeli i dovoljno
da jedan samo zazove na primjer blues, in
b-at! pa da razgovor, instrumentima, glasovima, potraje satima.
S aom bijeloga vina u ruci, ispeo bi
se najprije Boko na mali podij i uvenom
intonacijom, koja je bila najblia onome
kako bi mogao zvuati na jezik kad bi ga
govorio Amerikanac koji se nekako rodio
u Bjelovaru, najavljivao bendove i soliste
kao da je u 53. ulici na Menhetnu, a ne na
Balkanu dodue na njegovom bidermajerskom rubu. Iz prologa pak, i uzgred,
jo samo jedno eventualno dodatno znanje
koga se ovjek uz ovo jedino vano, muzikantsko-slualako, dade sjetiti iz svijeta
naega dragoga sultana svinga (da posudimo ovako Noerov naslov i dirljivo, a nesvjesno vieznano ime zagrebakog dezkvarteta), moglo je biti poznavanje vina za
koje je ovaj roeni epikurejac bio strunjak
i to bez prenemaganja kao ovi skorojevii danas. A i bez toga, dovoljan je, ponovo, bio jezik viljave, svingajue muzike, ritmike kao nita drugo, uzbibane, ivotne,
kulerske (u prvotnom, amerikom smislu rijei), ili pak, naroito pred jutro, one
spore, taktilne, baladne, s okusom dima
gdje je to dimno, smoky u njima itav
jedan (i ugodno zamuen i bistriji od drugih) pogled na svijet.
Sada taj pogled nestaje, izgleda zauvijek.
Zato kad plaemo nad ovom smru, ne tugujemo jedino nad odlaskom sjajnog muziara, znalca ivota, edukatora (njegova krasna ljetna kola u istarskom Gronjanu), ali
i starovremenog panonskog gazde, romaneskno spretnog u oajnim danima (ta sve
mora da je samo izgutao s barabama-monicima da bi sauvao ono divno mjesto u neljudskom vremenu!) i, iznad svega svjetskoga ovjeka koji je to bio bez ikakvog siljenja ili posebnog truda, tog posljednjeg
svjetionika neponovljive radosne gradskosti. Plaemo nad gradom kakav je bio, gadei se i plaei ovoga svega danas. I nad sobom, naravno. I ne sramimo se toga. Jer, sad
kad se ugasila ova nenadoknadiva linost
i njome vjerojatno i mjesto a i da ostane
nee nikada biti isto bez Boka pitat e se
oni to su ostali: kamo sada? A svjetski muzikanti i neto nas, davno otilih: ima li razloga jo da uope dolazimo. Kuda sad uostalom da se vraamo?

ore Mati
56

knjigu otvara pojmom Bildung (obrazovanje, izgradnja, vaspitanje, kultivisanje), razmatranjem ideje i ideala obrazovanja, ali veoma brzo udara u samu
stvar i primeuje da primena pojma
Aleksandar Dobrijevi:
Bildung gotovo uvek podrazumeva ili
Izmeu obrazovanja i
eksplicitno ukazuje na preklapajue ausamoobrazovanja
toreferentne (autodidaktike, autopo Art Print, Banja Luka 2010.
etike) delatnosti, ija deskripcija (...)
nuno sadri prefiks samo: samoobraAko bismo se usudili da problem obrazovanje (Selbstbildung), samovaspitanje,
zovanja kandidujemo za najurgentniji
samooblikovanje, samoprevazilaenje,
problem savremenog doba, spektar resamousavravanje, samoostvarenje itd.
akcija kretao bi se u rasponu od groho(str. 13). Napetost izmeu obrazovanja
ta, preko savrene ravnodunosti, do
i samoobrazovanja, ipak, sve vreme je u
oiju irom razrogaenih u znak negoigri. Obrazovanje je, barem u naem podovanja: kakvo obrazovanje, brate, sada imanju tog izraza, uvek institucionalizokada nam prete ozonske rupe i staklevano, ono je tu da nas oblikuje prema
na bata i globalno nekakvoj unapred datoj zamisli, prema
zagrevanje i terori- potrebi ili zahtevu koji dolaze spolja. Sasti i tranzicija i u- moobrazovanje, pak, pretpostavlja volju
pavci iz svemira, a okrenutu sebi, svojevrstan prostor sai Hilandar nam je
moograniene slobode, u kojem se voizgoreo!? Stvar se, lja oblikuje nezavisno od spoljanjih pomeutim, sasvim
treba. Utoliko Dobrijevi s jako dobrim
lepo moe i preorazlozima svoju teorijsku osmatranikrenuti, pa rei da cu postavlja izmeu geteovskog modesu sve reene pola linog i nedovrivog usavravanja, koji
jave i nuspojave,
se odlikuje individualizmom i apolitizapravo, posledica nou (Tomas Man ga razvija u formi
sistematske, upor- Bildungsromana), i politikih implikane i neselektivne
cija obrazovanja. Napetost izmeu prikretenizacije irokih razmera, kojoj odvatnog i javnog (obrazovanja) ne razreluujui zamah daje upravo duboka rav- ava se u nekom viem pojmu koji miri
nodunost prema obrazovanju. Prolifesuprotstavljene strane, niti se stapa u
racija morona, utoliko, nije ekskluzivno
nekoj sveobuhvatnoj koncepciji. Obrazosrpski specijalitet, premda na ovim pro- vanje se, pokazuje Dobrijevi, ne moe
storima odlino uspeva.
odvojiti od politikog, od politikih imObrazovanje je, podsea Aleksandar
plikacija, sve i da je, kako je to verovao
Dobrijevi u svojoj knjizi Izmeu obraMan, okrenuto samo unutranjem. Pozovanja i samoobrazovanja, uvek ve i
etna postavka se, dakle, izokree, iako
samoobrazovanje, pri emu ovo izme- ne prestaje da vai: samoobrazovanje
u iz naslova knjige ne sugerie nekase dogaa u nekakvoj zajednici, to znakav trei put izmeu suprotstavljenih
i da je, svialo se to nama ili ne, ono
polova, ve, kako sam autor razjanjauvek politiko, a kao politiko (samo)
va, ono oznaava svest o volji razapeobrazovanje je i vaspitanje.
toj izmeu programskog obrazovanja s
Drugi tekst knjige posveen je filozojedne strane (kola, na primer) i poelj- fima kao vaspitaima, neizbenom Planosti nedovrivog samoobrazovanja.
tonu, naravno, i njegovim radikalnim
To izmeu, dakle, svojevrsna je teovaspitnim predlozima, ali i Riardu Rorrijska osmatranica, pozicija koja, isto- tiju, Platonovom antipodu, zakeralu i
vremeno, obezbeuje dobar i jasan po- antiesencijalisti koji, u skladu sa svogled na problem, ali i distancu u odnojim itanjima i iskustvima, nikako nee
su na njega.
da rtvuje slobodu zarad istine. Za RorPoput starih majstora Dobrijevi
tija je traganje za istinom samo jedan

KNJIGE

Zaborav obrazovanja

VREME 13/01/2011

 tv manijak
od mnogih naina edifikacije (str.
46). Dobrijevi, dodue, ne iskazuje
preterano oduevljenje tom idejom
(kao ni Platonovom, uostalom), on
iznosi argumente protiv nje, ali je,
reklo bi se, ne potcenjuje. U treem
tekstu knjige autor polazi od Nieove opsesivne ideje samoprevazilaenja (uvek je zdravo pobei od sebe),
ali i od njegovog stalnog vraanja na
problem vaspitanja, da bi Nieovog
natoveka protumaio kao bie koje
se do svog statusa uzdiglo mukotrpnim (samo)obrazovanjem. Gestom
prevazilaenja sebe samog natovek
je, na jedan nain, iza sebe ostavio
ideju samoobrazovanja, onako, otprilike, kako se solarni modul, kada
izae iz atmosfere, oslobaa suvinih delova, ali, istovremeno, s obzirom da natovek nema drugog uzora
do sebe samog Bog je, da podsetimo, neto posustao on je nuno
autodidakt. Ovakvim, sasvim sveim
tumaenjem, Dobrijevi ubedljivo
otklanja faistoidna tumaenja koja
natoveka razumeju kao rasno superiornog. Najzad, u poslednjem tekstu, autor razvija pojam antroponomije, jednu gotovo usputnu Kantovu
ideju koja proistie iz njegove obrazovno-etike teorije, ali se mnogo
manje zadrava na Kantu negoli na
Nieu, odnosno, naroito, na sluaju Sloterdajk. (Sluaj Sloterdajk
versus Habermas vrti se oko pojma
obrazovanja.) Antroponomijska perspektiva koleba se izmeu pitanja
kakav ovek treba da bude i kakvim
on moe da postane, izmeu moralne (ne moralizatorske) perspektive i
mogunosti samoobrazovanja. Unekoliko iznenaujue, Dobrijevi suprotstavlja Sloterdajka-nieanca samome Nieu i u vrlo zanimljivom
okretu sugerie da uenik jo nije
dostigao svoga uitelja.
Dobrijevieva druga knjiga nepretenciozan je i staloen filozofski rad
moda isuvie nepretenciozan s obzirom na materijal koji nudi odraen po dobrim pravilima akademskog anra, ali zbog toga ne lien filozofske vedrine.

Ivan Milenkovi
VREME 13/01/2011

Pie: Dragan Ili

I bogati
mrcaju
Srbija je u televizijskom smislu postala zemlja rijaliti programa. Nae komije u Hrvatskoj vole ljubavne
serije, dok nas najvie loi da ceo dan zurimo preko tarabe Farme, dok se po mogustvu, farmeri svaaju. Ukoliko bismo sastavili fotorobot naeg tv-gledaoca, a rukovodili se rezultatima svetskih agencija, dobili bismo mukarca/enu kojoj po ceo dan drnda ukljuen televizor, oboava narodna veselja na Pinku,
dramske serije na RTS-u, ali najvie, ubedljivo najvie, gleda rijaliti programe. Ovoj slici treba dodati i psiholoku osobinu pesimizma, jer nai gledaoci srean kraj oekuju izgleda samo na televiziji. Televizija
tako ne samo da postaje surogat realnosti, ve je izgleda samo na televiziji mogue da budete neobrazovani, nevaspitani, netolerantni, nepristojni, lenji i na kraju dobijete 100.000 evra i neko vas proglasi
pobednikom i ljubimcem/ ljubimicom nacije. Sve je to rijaliti, jer pare su prave. Ukoliko ba i niste pobedili, ne oajavajte, jer nita nije izgubljeno. Imamo dva primera u rivalskim tv-programima. Izvesna Kaa,
pevaica ovdanja, pobedila je u Farmi, dok je Kaa stigla do finala Survajvera, ali ostala bez nagrade.
Ipak, spretna Nilijka je uspela da se u roku od mesec dana slika za novine, pojavi u svim medijima, zaljubi i smuva sa nekim ovdanjim politiarem/ plejbojem. Ko zna gde se sve krije devojaka srea, dal na
pustom ostrvu il na farmi, al u oba sluaja u tv-minutai.
Do danas smo dakle imali priliku da gledamo kako raznorazne osobe postaju poznate, ili smo gledali
kako se poznati bore za pare. Ipak, u rijaliti programu Parovi na Happy televiziji prvi put uivo gledamo kako ive tranzicioni bogatai u Srbiji.
U potrazi za ambijentom gde bi se deavao ou, autori Parova su doli na genijalnu ideju da estradni
svet za koji ponekad niste sigurni dal su gladni ili siti, stavi u ambijent ekstremne raskoi. Dovedete rijaliti ekipu u stvarnim ili fiktivnim parovima (heteroseksualnim) u prostor koji izgleda kao vila u ilerovoj
pet minuta pre upada specijalaca. Kao u pesmi Divljina Beogradskog Sindikata, vidimo francuske sobarice, batlere, mermer, arabeske, skupocen nametaj i kristalne ae. Vrh vrhova su po meni portreti, reko
bih panski kralj i kraljica, al moda greim. Kompleks sadri teretanu, spavae sobe, bazene i sve one
elemente koje smo viali uglavnom u crnim hronikama. Ukratko, kao da smo na aukciji nametaja porodice ari, ili gledamo enterijere skrovita zemunskog klana. Nehotino ili namerno, dobili smo ou u
kojem su akteri potpuno nebitni, jer ruku na srce, koga jo iskreno zanima laka konverzacija Pee D Boja,
Slade ex Dogani, Irfana Mensura ili Tike Arsia, Dimija Barke ili neke od prateih devojaka.
Za mene kao gledaoca, Parovi su genijalni jer otkrivaju logiku tranzicionog bogatstva. Zamislite da
su ovi nesrenici tranzicioni pobednici, jedan muvo sa gorivom, drugi cigarama, trei menaderisao po
estradi itd. Malo je rizino da se muvate po gradu bez ozbiljnog obezbeenja pa je onda glavno zezanje
da ti ekipa doe na gajbu, svi se picnete i zabava poinje. Sve to ti treba ima na gajbi, da ne kaem u
vili, kad ti treba zabava, narui je pa je dovedu tebi na noge bilo da je u pitanju klopa, pie, pevaljke, devojke, ma nema ta nema. Dobro, ne sme kokain, zbog RRA. Ipak, normalno je da izolacija, makar bila
ovakav zlatni kavez, raa udne ideje, pa ova veita novogodinja urka uskoro poinje da ostavlja posledice. Kao u Skarfejsu, stvarno pomislite da je svet samo va. Verovatno poverujete da ste upravo vi najbolji i najjai na svetu, mislim van vae vile, i poelite da ureujete realnost. Za razliku od Zemunaca ili
aria, kamere ne slue za osmatranje i obezbeenje, ve kao deo tv-produkcije, to je genijalna inverzija
koja nam omoguava da shvatimo kako ive bogati u ovoj zemlji. Fascinaciju luksuzom pokazuje i najava
rijaliti programa na Pinku koji e se zvati Dvor. Tu e se VIP likovi boriti u spletkama, ali bez obzira na
rejtinge, treba priznati ko je prvi gledaocima omoguio da provire u svakodnevicu ovdanjih tajkuna, lovatora i njihovih lepih polovina u Parovima. Pitam se samo kako e ovoliki luksuz uticati na depresivni
pesimizam ovdanjeg tv-auditorijuma.

57

 svet
Krvoprolie u Arizoni

Pucanj u srce Ame

Stie se utisak da su se Amerikanci navikli na govor mrnje i razuzdanu

republikansku retoriku koja se uvukla u ameriku politiku negde u
vreme kampanje za drugi predsedniki mandat Dorda Bua juniora,
a kulminirala pre i posle predsednikih izbora koje je u velikom stilu
osvojio Barak Obama. Sada se nanovo analiziraju izjave tipa u Beloj kui
sedi Mao Cedung, kao zloupotreba zagarantovane slobode miljenja
i govora i neto vie od pukog krenja politike korektnosti
58

VREME 13/01/2011

rike
U

subotu ujutru devetogodinja Kristina

Grin htela je lino da upozna poslanicu Arizone u kongresu SAD. Otila je ispred trnog centra Sejfvej gde je Gabrijel Gifords razgovarala sa graanima Tusona.
Devojica je stajala i sluala. Meu prisutnim
ljudima bio je i dvadesetdvogodinji Derad Lofer. Sve je liilo na uobiajenu predstavu amerikih politiara koji neposredno razgovaraju
sa obinim ljudima sve dok Lofner nije izvadio poluautomatski pitolj Glok 19 i poeo da
puca. Iz neposredne blizine pogodio je u glavu Gifordsovu. Pre nego to se dao u beg, ranio je etrnaestoro, a ubio estoro ljudi. Meu
njima i Kristinu.
Poremeenog mladia su na licu mesta savladali i razoruali prolaznici. U meuvremenu je ve izveden pred sud i optuen za viestruko ubistvo sa predumiljajem i ubistvo u
pokuaju. Dosadanja istraga pokazala je da
nije imao sauesnike. Bie uvren u statistiku
mnogobrojnih labilnih Amerikanaca koji su se,
zbog neeg frustrirani, uvreeni ili ugroeni,
latili oruja i pobili nekolicinu sugraana. Gabrijel Gifords je sa prostrelnom ranom u glavi u

kritinom stanju. U Americi se povela otra polemika izmeu demokrata i republikanaca, da

li je govor mrnje i netrpeljivosti koji je postao
uobiajen u politikoj borbi, Lofnera naveo na
pokolj ija je glavna meta bila predstavnica demokrata Gifords. Negde na rubu, na prilino
bizaran nain govori se i o slobodnoj prodaji
oruja u SAD, jedinstvenoj u svetu. A Kristina
je jednostavno bila na pogrenom mestu u pogreno vreme i tako postala deo tragine amerike ikonograje: roena 11. septembra 2001.
godine, na dan najgorih teroristikih napada
u istoriji SAD, bila je jedna od 50 beba, po jedna iz svake savezne drave, koje su simbolino
uvrene u knjigu koja je posle oka Amerikancima trebalo da ulije nadu u budunost. Devet godina kasnije postala je simbol bezumlja.
O bezumlju ovog ina raspredaju svi ameriki i mnogi svetski mediji. Da li tako neto
moe da se predvidi? Da li moe da se sprei?
Da li je ovaj in posledica amerikog naina
ivota? Da li ima politiku pozadinu? Da li treba zabraniti slobodnu prodaju oruja? U kojoj meri govor mrnje i hukanje mogu nekoga da navedu na ubistvo? Da li treba zabraniti

Gabrijel Gifords
Gabrijel Gifords (40), vaila je za politiku zvezdu u usponu u Demokratskoj partiji. Jedan funkcioner iz kabineta biveg predsednika Bila Klintona je za nju rekao da je vidi kao buduu predsednicu
SAD: Ona je politiarka takvog kalibra. Posle napada na nju postala je prva politiarka u Americi na koju je izvren atentat.
Gifordsova je bila najmlaa ena izabrana u Senat Arizone, bila je
i prva Jevrejka i trea ena koja je iz ove drave izabrana za Predstavniki dom Kongresa u Vaingtonu u kome od 2007. predstavlja Arizonu.
Gifordsova je roena u ovoj dravi na granici sa Meksikom, u gradu Tusonu, na jugu zemlje. Kae da je ponosna na svoje junjake
korene i nije krila ljubav prema kamionima, motociklima i oruju.
Ironino je da je posedovala pitolj glok, isti onakav iz koga je
ranjena prolog vikenda.
U mladosti je bila republikanac, a kasnije se priklanja idejama Demokratske partije. Diplomirala je urbano planiranje, a u politici
je angaovana oko imigracione reforme, istraivanja embrionskih
matinih elija, alternativnih izvora energije. Zalae se za vee
minimalne zarade radnika i mogunost da ratni veterani iz Iraka i
VREME 13/01/2011

Avganistana steknu srednjokolske diplome. Poznata je i po tome

to smatra da ene imaju pravo na abortus, zbog ega je dobijala
pretnje smru.
Trpela je i pretnje i napade neistomiljenika kada je prole godine
podrala reformu nacionalnog zdravstvenog sistema. Na dan kada
je u Kongresu glasala za Obaminu reformu nepoznati napadai su
mecima izreetali vrata njene kancelarije u Tusonu.
Na poslednjim izborima za mandat u Predstavnikom domu Kongresa, u tesnoj borbi je pobedila kandidata konzervativnog pokreta Partija ajanka. Otac povreene politiarke Spenser Gifords
(75) zaplakao se kada su ga novinari upitali da li je njegova erka
imala neprijatelje: Da. Celu Partiju ajanke!
Gabrijel Gifords je udata za Marka Kelija, astronauta, sa kojim
nema dece.
Do zatvaranja ovog broja Vremena, vesti o stanju povreene
kongresmenke govore da su lekari uspeli da komuniciraju sa njom,
ali da je i dalje u kritinom stanju.
M.R.

59

SLIKA NEPRIJATELJA
NEPRIJATELJA:: Plakat protiv reforme zdravstva Baraka Obame
Fotografije: REUTERS

ajanku (Tea Party), radikalno krilo republikanaca, ija je ikona Sara Pejlin, pored ostalog, i mandat nesrene poslanice demokrata
Gabrijel Gifords na internetu oznaila kao politiku metu? Ili je Lofer jednostavno lud, bez
obzira na sve ostalo?
KLIMA MRNJE: Demokratski krugovi napadaju konzervativce, da su pokreti pod njihovim okriljem kao ajanka i mnogobrojni
desni komentatori u medijima politika neslaganja pretvorili u retoriki rat i tako zatrovali klimu u amerikom drutvu. Nobelovac Pol
Krugman u Njujork tajmsu govori o klimi
mrnje, koja je dovela do atentata. Politika
desnica odgovara da su izvetaji o hukakom
i ratobornom tonu republikanaca medijski lov
ne vetice, te da je atentator pojedinac, politiki vetropir koji nije bio aktivan ni u ajanci, niti u bilo kojoj drugoj politikoj organizaciji. Predsednik Barak Obama stalna meta ekstremnih republikanaca, koji ga ve po potrebi
uporeuju sa Hitlerom ili Staljinom, predstavljaju kao mranog marksistu, ili mu osporavaju
60

ameriko dravljanstvo pozvao je Amerikance da se ujedine u molitvi. Strasti je smirivao

i novi predsedavajui Kongresa, republikanac Don Boner, inae poznat po raspirivanju
unih polemika sa demokratama: Pozivam
sve poslanike, da se okupe oko svoje ranjene
koleginice.
Stie se utisak da su se Amerikanci navikli
na govor mrnje i razuzdanu republikansku retoriku koja se uvukla u ameriku politiku negde u vreme kampanje za drugi predsedniki
mandat Dorda Bua juniora, a kulminirala
pre i posle predsednikih izbora koje je u velikom stilu osvojio Barak Obama. Sada se nanovo analiziraju izjave tipa u Beloj kui sedi
Mao Cedung, kao zloupotreba zagarantovane
slobode miljenja i govora i neto vie od pukog krenja politike korektnosti. Sara Pejlin
tako u kontekstu Baraka Obame kao potapalicu koristi re tiranija. Neki komentatori su
i ranije postavili pitanje da li je Pejlinova svesna ta sve time moe da izazove: jer, ameriki ustav dozvoljava slobodnim graanima da

obrazuju oruanu miliciju kako bi se odbranili od tiranije. Predstavnica ajanke u Nevadi koja je htela da postane senatorka, govori o
unutranjopolitikim neprijateljima u Kongresu, ne o politikim protivnicima ili rivalima. Neki od komentatora govore o semenu
zla. ak je i FBI upozoravao da bi takva retorika mogla da dovede do ekstremistikog nasilja, jer podstie mrnju. Pejlinova se branila
da ona mrzi nasilje i rat.
Jedna od debata koja se povela kao posledica atentata u Tusonu je i da li predstavnici naroda treba da imaju lino obezbeenje 24 asa
dnevno. U Americi, u kojoj direktan, spontani dijalog izmeu biraa i biranih spada u stubove demokratije i politike kulture, rasprava
o telohraniteljima ranije se ne bi ni nala na
dnevnom redu.
NIGDE BEZ PITOLJA: Odavno ljudi kao
reditelj Majkl Mur ili gradonaelnik Njujorka
Majkl Blumberg govore da u Americi ima previe vatrenog oruja u linom vlasnitvu i previe ludaka, da je samo pitanje vremena kada
e neko od njih ponovo da zapuca i da je neophodna dravna kontrola. Dok malobrojni zahtevaju da se oruje povue iz slobodne prodaje, kongresmen iz Jute Dejson Hefec posle
krvoprolia u Juti kae da e od sada obavezno
na posao da dolazi naoruan kako bi mogao
da se odbrani. Jednostavno se oseam bolje
kada pitolj nosim sa sobom, rekao je televiziji
CBS. On lino preferira poluautomatski glok
23. Dok se vode nepregledne diskusije o ideolokim palikuama i prorocima mrnje, amerika opsednutost orujem jedva da se i spominje. Tek poneki liberalno-demokratski komentator postavi veito pitanje, kako je mogue da
jedan oigledno poremeen mlad ovek eta sa
poluautomatskim orujem koje je kupio u prodavnici na osnovu nedodirljivog graanskog
prava na posedovanje oruja, koje se temelji
na, kako neki kau, dosta slobodnoj interpretaciji Ustava iz 1791. godine.
Tragedija u Tusonu kod mnogih Amerikanaca je izazvala potrebu za jo vie oruja. Pa vidite, kau pobornici oruja, Lofera su zaustavili i savladali upravo naoruani graani. I ono
poznato: ne ubija oruje, ve ljudi. Ni predsednik Obama, ni guvernerka Arizone Den
Bruer, povodom dogaaja u Tusonu problem
slobodnog noenja oruja ni spomenuli nisu,
ve su se radije drali politikog patosa, tipa
moliemo se za rtve i niko nas nikada pokoriti nee.
VREME 13/01/2011

Poremeeni samotnjak
Protiv napadaa iz Arizone Derada Lija Lofnera (22) amerike
vlasti podigle su optunicu u kojoj ga sumnjie da je ubio est
ljudi i ranio ameriku kongresmenku Gabrijelu Gifords. Optunica je podneta amerikom sudu
u Tusonu, a Lofneru preti smrtna kazna.
Lofner je 2006. godine napustio
gimnaziju, a prole godine, posle
nekoliko incidenata i ometanja
nastave, gde je morala da intervenie policija, i koled. Bezuspeno je pokuavao da se zaposli
u lokalnoj sendviari, a nije se
snaao ni kao eta pasa. Prijavio se za vojsku, ali je odbijen.
kolski drugovi ga opisuju kao
samotnjaka, oveka koji je esto
bio svojeglav, a neki kau i da je
poremeena osoba. Kau da je mnogo itao, da nije bio neprijateljski raspoloen ni prema kome, mada ni sa kim nije ostvarivao blii odnos, da se drao svog stava, ne marei za
to ta drugi o njemu misle.
Kako navodi Volstrit urnal, na internetu je ostavio dovoljno dokaza da je nestabilan u
poslednjem video-zapisu koji je postavio na Jutjubu sebe je nazvao osobom koja primenjuje teror ili terorizam, posebno kao politiko oruje.
Mark Potok, koji se u jednoj nevladinoj organizaciji iz Sjedinjenih Amerikih Drava, bavi
istraivanjima ekstremnih desniarskih grupa, skrenuo je panju na Lofnerovo trabunjanje na internetu o tome kako ne priznaje ameriku valutu. To se, prema Potokovim reima, slae sa idejama ekstremnog pokreta Patriota, koji kau da su zlato i srebro jedina
legalana sredstva plaanja u SAD. Jo jedno poklapanje Lofnerovog pisanja na internetu sa
idejama pokreta Patriota je i optuivanje amerike vlade da kontrolie ljudima um na taj
nain to kontrolie gramatiku. esto je vrlo kritino govorio o religiji i o tome kako, naroito u njegovom okrugu, ima mnogo
nepismenih ljudi.
Osim sa pokretom Patriota, svetski
mediji ga povezuju i sa konzervativnim pokretom Partija ajanka na
elu sa Sarom Pejlin (na slici) i esktremistikom antivladinom, antiimigracionom i antisemitskom organizacijom
Amerika renesansa, koja je porekla
bilo kakvu vezu sa Lofnerom.
Iako nije bio blizak ni sa kim, kako
piu mediji, nekoliko sati pre napada na svojoj stranici drutvene mree
Majspejs ostavio je oprotajne poruke: Dovienja, prijatelji i Molim
vas da se ne ljutite na mene. Poruke su uklonjene samo nekoliko minuta
poto su vlasti utvrdile identitet ubice iz Tusona.
M.R.
VREME 13/01/2011

MISIJA OBAVLJENA: Svaki odrasli graanin

Arizone bez ikakve posebne dozvole, bez provere, sme da nosi oruje gde god hoe, samo
ako je prekriveno. Lofner je svoj glok kupio
legalno u prodavnici Sportmans Warehouse,
prodavnici za opremu za lov. Pitolj je platio
459,99 dolara. Dva magacina od po 33 metaka za po 35,99 dolara, kakvi su dozvoljeni tek
od 2004. godine, kupio je u diskontu Vol-mart.
Problem nije ogranien samo na Arizonu, koja
vai za Meku oruja. U Americi se u privatnom vlasnitvu nalazi preko 250 miliona komada vatrenog oruja. Globalna studija koju
su vrile 23 drave pokazuje da se u SAD dogodi 80 odsto smrtnih sluajeva u svetu prouzrokovanih vatrenim orujem.
Milioni korisnika socijalnih mrea Fejsbuk,
Tviter ili Majspejs ukljuili su se u raspravu oko
tragedije u Tusonu. Mission accomplished, Sarah Palin (Misija obavljena, Saro Pejlin), napisao je ironino poznati levi bloger Markos Mulicas. Dered Li L., novi ameriki heroj, moglo se sa druge strane videti na novom, dan posle ubistva postavljenon prolu na Fejsbuku.
ovek koji je ispalio prve hice u amerikom
graanskom ratu 2011. Neka pone revolucija! Bestseler autorka Alisa Valdes, koja esto
boravi u Arizoni, rekla je: Oduvek sam slutila da e sledei graanski rat poeti ovde.
DIVLJI ZAPAD: Arizona je, kako su jednom
rekli na ABC njuz, bure baruta ljutnje. Mi
smo Meka predrasuda i netolerancije, neka vrsta glavnog grada zadojenih fanatika, alio se
lokalni erif Klarens Dupnik. Savezna drava
koja je kao poslednja 1912. pripojena teritoriji
SAD, u kojoj ivi 6,9 miliona stanovnika i ija se
zapadna granica sa Meksikom protee na 625
kilometara, jo uvek ivi u duhu Divljeg zapada.
Tu se nalaze Veliki kanjon i Mohava pustinja.
Tu se oduvek gajilo duboko nepoverenje prema dalekom Vaingtonu i svemu to je strano.
Tu su i parole ajanke bile ee nego drugde. Pitanja koja u pustinjskoj dravi atmosferu
dovode do usijanja su diskusija o politici imigracije, ali i reforma zdravstva Baraka Obama,
koja se odbacuje kao socijalistika, i ne daj
boe restriktivnija politika o oruju.
Situacija se zaotrila za vreme izborne kampanje za kongres 2009. godine. Nacija se naoruava, drhtavim glasom uzvikivala je tada
kandidatkinja ajanke eron Engli. Ako ne
dobijemo na glasakim kutijama ta e biti
sledei korak?

Andrej Ivanji
61

Odlazak najgoreg kalifornijskog guvernera

Kako uspeti u Americi

Iako e njegovi budui biografi
imati silnih problema da utvrde
da li je Arnold varceneger
bio loiji kao glumac ili kao
politiar, bivi guverner
Kalifornije ne bi trebalo da
strepi od budunosti. Ima vie
nego dovoljno novca, vie nego
dovoljno politikih i drugih veza,
a u najgorem sluaju mogao bi
da dri ozbiljna predavanja o
tome kako uspeti u Americi
Poto je ovih dana zavrio drugi mandat na
mestu guvernera Kalifornije, Arnoldu varcenegeru neki predviaju da e ostati bez posla, neki da e se vratiti u Holivud, dok je on
svoje usluge nezvanino ponudio kabinetu
Baraka Obame zainteresovan je, kako kae,
za neki posao u vezi sa ekologijom u okviru
Obamine administracije.
Nije to, naravno, jedina mogunost: Jasno
je da postoji itav niz razliitih mogunosti za
mene zbog razliitih profesija kojima sam se
bavio. Od industrije zdravlja, preko ekologije,
pa do politike, pisanja knjiga, dranja govora.
Mnogo je razliitih vrata koja mogu da mi se
otvore, objasnio je bivi guverner u oprotajnom intervjuu za Los Aneles tajms.
Iako je budue usmerenje njegove karijere
za sada nepoznato, izvesno je da varceneger
nee ostati bez dolara u depu: procene kau
da je, zahvaljujui razliitim izvorima, teak
priblino 900 miliona dolara. Izvesno je takoe da e biti upamen kao jedan od najgorih
kalifornijskih (a i amerikih) guvernera i da e
njegovim naslednicima biti teko da poprave
sve greke koje je napravio. Zapravo, njegovi
budui biogra imae silnih problema da utvrde da li je varceneger bio loiji kao glumac ili
kao politiar.
TERMINATOR: Kada je 2003. godine prvi put
postao guverner Kalifornije, bilo je zaista nemogue oekivati da e miiava holivudska
zvezda uspeti da za samo sedam godina uniti tagod je moglo biti uniteno u jednoj od
62

najbogatijih saveznih drava u SAD, ujedno i

dravi ija je privreda osma po veliini na globalnom nivou. Pre svega, za njegovog vakta,
dug Kalifornije porastao je sa 34 milijarde dolara (u 2003) na itavih 91 milijardu u 2010. godini. Budetski decit takoe je utrostruen i
sada, umesto desetak, iznosi 28 milijardi dolara. S tim u vezi, dao je i prilino budalasto
objanjenje kako se ne bismo toliko zaduivali da smo znali da e biti ekonomske krize.
Prema nalazima grupe Graani za odgovornost i etiku u Vaingtonu, varceneger je tokom
svog sedmogodinjeg mandata prekrio mnoge
pisane i nepisane zakone, koji su graane Kalifornije skupo kotali. Pre svega, kako se navodi, koristio je neprotne organizacije i fondove u linom interesu: primera radi, ova grupa
dokazuje da je mrea organizacija osloboenih
plaanja poreza nansirala line guvernerove
trokove, ukljuujui redovnih est hiljada dolara meseno za hotelski apartman u Sakramentu, luksuzna putovanja u inostranstvo i
VREME 13/01/2011

njegove veoma isplative nastupe irom sveta.

Takoe, ista grupa navodi konkretne primere
u kojima je varceneger prekrio predizborno
obeanje o odbijanju donacija koje bi za posledicu imale uticaj na njegove politike odluke,
kao i primere sukoba interesa (tj. poslove koje
je guverner prihvatio, a koji su u direktnoj suprotnosti sa njegovom politikom funkcijom).
Bivi guverner takoe se suoava s optubama
za nepotizam, pritisak na dravne slubenike i

VREME 13/01/2011

loe upravljanje dravnim agencijama.

SKRETANJA: Meu konkretnim odlukama
koje je doneo, dugorono najloije svakako su
one koje se tiu odredaba o transparentnosti
zdravstvene zatite, kao i legalizacije gej brakova. Iako ih je u poetku snano podravao,
guverner je, naime, stavio veto na meru koja
je podrazumevala da bolnice objavljuju podatke o smrtnosti svojih pacijenata. Njegovi protivnici objanjenje su nali u injenici da je

varceneger indirektno korumpiran od strane bolnikog lobija: poto je stavio veto na

pomenutu meru, razliite bolnike asocijacije su 2004. u njegovu izbornu kampanju uloile (bar) 44.000 dolara. to se tie kompleksne storije o legalizaciji gej brakova, u njoj jo
nisu pronaeni eventualni nansijski marifetluci, ali je ona svakako dobar primer injenice da varceneger ponekad pojma nema ni
ta eli, ni ta govori. Kao republikanac, on se

63

TAKO JE SVE POELO

POELO::
Konan varvarin

od samog starta deklarisao kao protivnik istopolnih brakova, plasirajui pritom nezaboravni biser o tome kako su
gej brakovi neto to bi trebalo da se dogaa izmeu mukarca i ene.
No, poto njegova desniarska uverenja po potrebi skreu naglo ulevo, vremenom je svoje stavove korigovao i, posle
silnih vetoa na razliite zakonske odredbe, mandat zavrio kao pristalica prava
LGBT populacije na sklapanje braka. U
meuvremenu, meutim, doneo je nekoliko odluka kojima je totalno iskarikirao
ovaj problem: u okviru propisa koji ureuju kolstvo, 2007. zabranio je upotrebu rei mama, tata, mu i ena
(kako se ne bi diskriminisali ljudi u drugaijim porodinim zajednicama), potpisao dozvolu kojom se deacima omoguava da idu u toalet za devojice i pokuao da utie na sadraje udbenika koji se
tiu pola, braka i seksualnosti.
Jedina oblast u kojoj je bivi guverner dobio
pozitivne poene jeste ekologija. To se pre svega odnosi na podrku zakonu protiv globalnog
zagrevanja usvojenom 2006, koji, izmeu ostalog, velikim kompanijama propisuje obavezu
da smanje emisiju ugljen-dioksida.
AMERIKI SAN: Zaista je prava misterija
kako je ovek kao Arnold varceneger uspeo
da bude izabran za kalifornijskog guvernera
i to ne samo jednom, 2003, ve i drugi put,
2006. godine. Ipak, mnogo je vea kosmika
tajna kako mu je polo za rukom da prethodno postane holivudska zvezda.
Roen u relativno siromanoj porodici u Gracu, varceneger se iz Austrije preselio u SAD
1968, kao 21-godinjak. Jedino ime je u tom
trenutku raspolagao bilo je miiavo telo: miie je oblikovao viegodinjim bavljenjem razliitim sportovima, a druge kvalitete nije pokazivao. Engleski jezik je govorio toliko loe da mu
je u poetku bila potrebna pomo prijatelja-prevodilaca, a producenti njegovih prvih lmskih
ostvarenja strepeli su da ga publika jednostavno nee razumeti. Zlobnici kau da situacija s jezikom ni danas nije mnogo drugaija i pored
skoro pola veka u Americi, varcenegerov akcenat najvie asocira na akcenat ljudi koji dana
nisu proveli na engleskom govornom podruju.
Kako bilo, njegova glavna ambicija u poetku bila je osvajanje vanih bodibilding titula,
64

u emu je vrlo brzo uspeo. Ve 1970. osvaja titulu Mister Olimpija i postaje zvanino najbolji bodibilder na svetu. Na tom takmienju pobeivae est puta uzastopce, a posle due pauze ak i sedmi put 1980. Titulu Mister Univerzum takoe je osvojio dva puta, to ga je
dodatno ustoliilo kao kralja bodibildinga
i osobu koja je izuzetno uticala na ovaj sport,
ak i poto ga je zvanino napustio godinama je objavljivao tekstove u razliitim specijalizovanim magazinima i promovisao preparate namenjene sportistima.
Od 1970, kada se prvi put pojavio pred lmskim kamerama, varceneger je snimio ak 38
lmova, od kojih su najpoznatiji Terminator,
Predator, Konan varvarin, Crvena Sonja, Crveno
usijanje, Totalni opoziv. Iako je nekoliko puta
bio nominovan za Zlatni globus, injenica je
da nikada nije bio smatran za pravog glumca,
ve samo za zanimljivu lmsku pojavu. Njegov lmski angaman moda je najbolje opisao
glumac Robi Vilijams, koji je svojevremeno primetio: Arnold varceneger je igrao u mnogo
lmova, ali je u njima govorio manje od bilo kojeg glumca, jedino moda ne manje od Lesija.
Za razliku od mnogih doljaka u SAD i Holivud, bivi guverner Kalifornije najpre je postao
milioner, a tek potom lmska zvezda. Zahvaljujui prodaji bodibilding opreme i preparata,
kao i trgovini nekretninama, prvi milion napravio je pre tridesete godine, a dar za biznis pokazao je pametno investirajui novac zaraen

na lmovima to se pre svega odnosi

na lanac restorana Planet Holivud, kojim
gazduje zajedno s Brusom Vilisom, Demi
Mur i Silvesterom Staloneom. Praktian u
razliitim delatnostima, varceneger se
ak ni u privatnom ivotu nije rukovodio
iskljuivo idealima od 1986. oenjen je
Marijom iver, erkom sestre Dona Kenedija, to znai da se, pored svega, jo
i dobro udao.
Zbunjuje ipak njegova republikanska
orijentacija, posebno imajui u vidu da
su Kenedijevi tradicionalno demokrate.
varceneger je jo od poetka devedesetih bio angaovan na sitnijim poslovima
u republikanskom tabu, a oduvek je tvrdio da ga je jo 1968, odmah po dolasku
u SAD, usmerio TV duel izmeu republikanca Niksona i demokrate Hamfrija. Hamfri je izgovarao stvari koje su liile na socijalizam, odakle sam upravo bio pobegao. A Nikson je govorio o slobodnom preduzetnitvu, sniavanju poreza, jaanju vojske. To je zvualo kao daak sveeg vazduha.
Pitao sam prijatelja: U kojoj je on partiji? Poto mi je prijatelj rekao da je republikanac, odluio sam: Onda sam to i ja. Od tada sam republikanac, ispriao je u jednom intervjuu. I
u ovom sluaju, sedenje na dve stolice politiki se isplatilo: iako republikanac, bio je prihvatljiv i demokratama, malo zbog srodstva s
Kenedijevima, a malo i zbog ideolokih skretanja kadgod bi to okolnosti nalagale.
Sva ova faktograja i dalje ne nudi odgovor
na pitanje kako je sportska, glumaka, politika i biznis karijera mogla da se dogodi oveku koji se na prvi pogled niim ne izdvaja od
obinih smrtnika. Teorije su razliite kreu
se od onih baziranih na prii o sluajnosti
i srenoj zvezdi, do onih o (ne)prikrivenoj
ambiciji i frustraciji deteta iz siromane kue,
spremnog na sve kako bi uspelo u ivotu. No,
kao to se to obino i dogaa, bie da je istina
negde na sredini: varceneger je zaista pokazao prilinu ambiciju/praktinost u svim svojim aktivnostima, ali je istovremeno injenica
i da su mu se stvari nametale i da ga je poterala srea.
Tako nekako valjda izgleda onaj famozni
ameriki san. Koji, u sluaju Arnolda varcenegera, i dalje traje.

Tamara Skrozza
VREME 13/01/2011

Srpsko-evropska posla

Zato kokodae u francuskom restoranu

Pre nekoliko godina Evropska komisija je sprovela istraivanje Evropljani i njihovi jezici. Cilj je
bio da se utvrdi koliko stanovnika evropskih zemalja moe da se sporazumeva na jeziku koji im nije
maternji. Zemlje u kojima se titluju lmovi stoje bolje od onih gde se ceo program sinhronizuje
Zamislite Arnolda varcenegera kako u Terminatoru neustraivo, na
tenom makedonskom, izgovara Ke se vratam. Ili Klinta Istvuda koji
ulazi u salon, dodiruje obod eira, a zatim kae Merhaba. Konano,
ako se zateknete u nekom hotelu u Rimu i ukljuite televiziju, postoji opravdana bojazan da e Don Vejn uskliknuti Ciao, ragazzi. To se
zove sinhronizacija.
No, posebno su ivopisni primeri (dodue, iz prolosti) u kojima
isti glas, recimo na poljskom, izgovara sve replike u lmu. I mukih i
enskih likova, i starih i mladih, pa tako isto zvue i baka i unuk. Dodatni problem je bio to se ita-sinhronizator ne udubljuje. Ton je
nepromenjen, isti od prvog do poslednjeg minuta. Od onih pravila dikcije, koje je uio svako ko je iao u dramsku sekciju u osnovnoj koli ni
traga.
Danas, svakako, u veini evropskih zemalja gde vlada sinhronizacija
kao u Nemakoj ili Italiji, posao je dobro odraen. Glasovi su uklopljeni sa pokretima usana, glumci se trude da zvue ba kao oni kojima
kradu odnosno daju glas. Svakako da to ima svojih prednosti. Ekran nije prekriven tekstom. Zatim, pri prevodu lma postoji ogranieni broj
karaktera za jedan titl i njegovo trajanje, pa onda prevodilac mora da
juri kontekst. Pri sinhronizaciji to nije sluaj. Gledaoci se manje na-

jezik slua od ranih godina. to mi, u Srbiji, dobro znamo.

Ako neko moda ne veruje Evropskoj komisiji i njihovom istraiva-

preu kada ne moraju i da itaju te e zapaziti vie detalja u samom

nju, dovoljno je da proeta ulicama Pariza ili Budimpete i pokua da

lmu. Konano, tvrde neki, tako se uva i obogauje maternji jezik

pita za put, a potom sedne u restoran da narui neto za pie i jelo.

(mada ne shvatam zato se jezik obogauje sluanjem, a ne i itanjem

istog teksta). Sinhronizacija je, logino, znatno skuplja.
Za one koji su navikli na titl, sve drugo deluje smeno i(li) tragino.
Dosta glumaca ima specian glas i intonaciju pa je pokuaj njiho-

Znam, mnogi e rei : Umeju oni da govore engleski, ali nee. Nisam uverena.
Istina jeste da Francuzima teko pada to to neki stranac ne govori njihov jezik. Koliko god ih ubeivali da ne govorite francuski, oni e

vog skidanja osuen na propast. to se tie crtanih lmova, svakako

nastaviti da vam objanjavaju to to ste ih pitali, ba na francuskom.

da je sinhronizacija potrebna. Istini za volju, teko da mogu da zami-

Jedna od mojih skoranjih strategija je bila da, ukoliko neko pone da

slim Duka Dugouka bez Nikole Simia. A znaju gledaoci Bube u uhu

pria sa mnom na francuskom, i pored mog izvinjenja i nezgrapnog Je

koliko bi se razneili kada bi Simi u nekom trenutku u predstavi, bez

ne parle pas franais, odgovoriu na srpskom. I tako bi. Pitam ih na

najave i razloga, kazao efe, koji ti je vrag?.

engleskom, oni se raspriaju bla-bla-bla-bla na svom maternjem ona-

No, pre nekoliko godina Evropska komisija je sprovela istraivanje

Evropljani i njihovi jezici. Cilj je bio da se utvrdi koliko stanovnika
evropskih zemalja moe da se sporazumeva na jeziku koji im nije ma-

ko milozvuno, ja njima uz smeak Hvala vam mnogo, ali nita vas ne

razumem. Gledaju zbunjeno. Vide da ipak ne priamo engleski.
Najstranije je objasniti u restoranima ta hoe da pojede ili popi-

ternji. Na prvi pogled se vidi da zemlje u kojima se titluju lmovi stoje

je. Koleginica mi je pre neki dan ispriala kako su ona i njeni prijatelji

bolje od ovih drugih, najpre kada je u pitanju engleski jezik. Na vrhu

seli u lep pariski restoran, uzeli jelovnik i shvatili da ne razumeju nita.

su skandinavske zemlje, a graani Holandije, Hrvatske ili Slovenije su

Pozvali su konobara koji, po pravilu, nije znao engleski. Onda je on po-

mnogo, skoro duplo, govorljiviji na engleskom od stanovnika Itali-

zvao efa kuhinje koji takoe nije znao engleski. I ta onda? Odluili

je, Francuske, panije, Turske ili Maarske. Srbija nije bila ukljuena u

su da se koriste univerzalnim jezikom. Da bi saznali ta je ta na me-

istraivanje, ali bismo mogli pretpostaviti da smo u uspenijem taboru. niju, pokazivali bi prstom na jelo, a onda su i oni i ef kuhinje mukali,
Poslovino uporni i vredni Nemci su, i pored sinhronizacije, na sredini
liste. Previe bi pojednostavljeno bilo svesti nivo znanja stranih jezika na gledanje televizije, ali svakako da ima nekog udela ako se strani

kokodakali, groktali.
Moj problem je bio to tokom boravka u Parizu nisam smela da jedem jaja i mleko. E, to je stvarno teko objasniti.

JELENA JORGAEVI

Ovaj lanak je napravljen uz podrku Evropske unije. Sadraj ovog dokumenta je

iskljuiva odgovornost nedeljnika Vreme i ni na koji nain ne odraava stavove i
miljenje Evropske Unije. Projekat (Vrline ivota u porodici evropskih naroda)
nansira Evropska unija kroz program Medijski fond u okviru evropskih integracija,
kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji a realizuje BBC World Service Trust.

80
VREME 13/01/2011

VREME 23/12/2010
65

 mozaik
Uvrnuta biologija

avolji blizanci

Foto: www.iriscreationsphotography.com

Kako se tokom prenatalnog razvoja blizanaca od razliitih oeva

ponaaju hormoni i endokrini sistem majke? Zato organizam
ne izbaci naknadno oploenu eliju kao strano telo? Mada ga je
teko shvatiti, ovaj fenomen oigledno postoji, jer se deava

66

VREME 13/01/2011

T
Blizanci
Blizanci ine ak oko 1,9 odsto svetske populacije, ali se javljaju sa razliitom statistikom u razliitim narodima i delovima sveta.
Postoji izvesna naslednost u raanju blizanaca po majinoj liniji. Kod obinih zaea, tokom ovulacije reproduktivni sistem
ene proizvodi jednu jajnu eliju koja biva
oploena jednim od mnotva spermatozoida ime doe do meanja genetskog materijala oca i majke. Ako pak odmah po takvom
zaeu doe do inae vrlo retke podele ovako nastalog zigota na dva nova, iz njih e se
vrlo verovatno razviti takozvani jednojajani blizanci. Oni rastu u jednoj placenti sve
do poroaja, a poto su iz jednog jajeta imaju gotovo identian DNK, uvek su istog pola
i izuzetno lie tokom ivota ne samo fiziki nego i psihiki. Meutim, tek svaki osmi
blizanci su jednojajani. Mnogo veu grupu
predstavljaju dvojajani blizanci. Da bi oni
nastali, jajnici u jednom menstrualnom ciklusu moraju da stvore ne jednu, nego bar
dve jajne elije. Kad nakon pravovremenog
polnog odnosa u telo ene dospeju spermatozoidi, oni e lutati unaokolo 4-5 dana
sve dok, ako imaju sree, ne doe onih 1248 sati vremenskog prozora koliko su tokom ovulacije ive obe jajne elije. U svakom
sluaju, dve elije se nakon jednog polnog
odnosa oplode razliitim spermatozoidima. Tako dolazi do dve oplodnje i dve sasvim razliite rekombinacije gena, a blizanci
u utrobi rastu u dve odvojene placente.

VREME 13/01/2011

okom proteklih boinih praznika iz

Poljske se kao lavina proirila vest o
blizancima koje je rodila jedna majka, ali koji su zaeti sa dva razliita oca, to je
navodno potvreno DNK testiranjem. ta se
tu zaista desilo? Da li je re o medijskoj patki dostojnoj fabule televizijskih sapunica ili
se takvi blizanci zaista mogu pojaviti? Po svemu sudei, nije re o podvali, bar ne medijskoj.
Originalna pria o ovom sluaju prvobitno
je objavljena u sasvim relevantnom lokalnom
listu Dziennik Wschodni (Istoni dnevnik)
(dziennikwschodni.pl) i koji izlazi u regionu
grada Lublina u Poljskoj. Naime, autorka lanka Anna Jasiska do ove anegdote je dola u
razgovoru sa doktorom Petrom Koziolom, genetiarem iz Odeljenja za sudsku medicinu u
Lublinu, koji je objavila pod naslovom Blizanci sa dva oca. Sedmi sluaj u svetu. (Blinita
z dwch ojcw. Sidmy przypadek na wiecie).
Prema prii doktora Koziola, jedna Poljakinja sa severa Poljske rodila je deaka i devojicu blizance, a potom je svom suprugu saoptila kako im on nije bioloki otac jer je u odgovarajuem periodu imala odnose sa ljubavnikom. Budui da je zatraila razvod, pokrenuti
su brakorazvodna parnica i zahtev za osporavanje oinstva nad blizancima, to je majku i
ljubavnika dovelo do forenziara u Lublinu.
Meutim, nalaz sa Odeljenja za sudsku medicinu nije ba sasvim potvrdio majinu priu,
ve je dao potpuno neoekivan rezultat DNK
test je pokazao da je ljubavnik zaista devojicin bioloki otac, ali i da je suprug otac deaka.
Mada su devet meseci zajedno rasli u jednom stomaku, ovi blizanci su jedno drugom
samo polubrat i polusestra. Njihov DNK se razlikuje kao i kod bilo koje dvoje dece sa jednim zajednikim roditeljem. To se moglo dogoditi samo ako je majka imala seksualne odnose i sa svojim suprugom i sa ljubavnikom
u vrlo kratkom intervalu, pa su u njenoj utrobi jedna za drugom dve jajne elije osemenjene razliitim spermatozoidima, te su nastala
dva sasvim razliita zigota. Ovakvo zaee se
struno naziva heteroparentalna superfekundacija. Re je o izuzetno neobinom fenomenu superfekundacije koji je statistiki tako redak da ga akueri jedva poznaju, a i ako znaju, sumnjaju u njega.
BROJ OEVA: Sudei po podacima iz vrlo
detaljnog zbornika Multiple pregnancy
koji su uredili Isaac Blickstein i Louis Keith,
stvar sa superfekundacijom, to je pojam nastao od rei fecundare, plodnost, na izvestan

nain podrazumeva vrlo sline poetne uslove u enskom telu kao i kod zaea dvojajanih blizanaca (vidi okvir). Razlika je samo u
tome to se dve elije osemenjavaju spermatozoidima ne iz jednog, nego iz dva polna odnosa. Do toga moe da doe tokom uzastopnih
ejakulacija (jedno istraivanje pokazuje da one
poveavaju ansu da se rode blizanci za 25 odsto), ali se smatra da za sledee osemenjavanje ima vremena i do nekoliko dana razmaka.
Najei je sluaj da dve jajne elije ovako
uzastopno oplodi jedan isti otac, to se naziva monoparentalnom superfekundacijom,
dok se pojava kad ih je vie naziva heteroparentalnom. Prema istraivanju Galton instituta iz Londona, monoparentalna superfekundacija se zapravo javlja prilino esto, u svakoj od dvanaest dvojajanih trudnoa. Pored
toga, est sluaj je i da drugi embrion nastao
superfekundacijom ne uspeva da se razvije i
biva izbaen.
Sa druge strane, heteroparentalna superfekundacija, sa dva oca koja su igri u kratkom
vremenskom intervalu, spada u domen uda,
ak i ako smo vrlo pesimistini u vezi sa statistikom vernosti u brakovima i nevenanim zajednicama. Danas nema uverljivog objanjenja zato se ona javlja, a ako postoji, zato se
onda ne dogaa stalno?, kae Isaac Blickstein
u lanku Superfecundation and superfetation. Tako je heteroparenatlna superfekundacija vrlo prisutna u svetu ivotinja, a posebno
kod pasa, gde se deava da u jednom leglu pet
kuia ima pet razliitih oeva.
Evidentno je da kad je re o ljudima, problem
nije samo u socijalnim normama koje spreavaju veinu ena da istovremeno opte sa veim
brojem mukaraca tokom ovulacije. Blickstein navodi da je u pojedinim sluajevima trudnoa sa superfekundacijom moe biti opasna
po majku. Kako se u tim okolnostima ponaaju hormoni i endokrini sistem? Zato organizam ne izbaci naknadno oploenu eliju kao
strano telo? Zato u duhu evolutivnog nagona
da prenese sopstveni materijal organizam ne
titi plod koji je ve zaet? Ako se u tom sluaju opredeljuje za brojnije potomstvo na utrb
jednog potomka, kao to je kod primitivnijih
sisara, zato to inae nije tako?
CRNI I BELI: No, zabeleeni sluajevi nedvosmisleno govore da se to u ljudskom telu ipak
dogaa. Prvi navodni sluaj heterparentalne
superfekundacije zabeleio je 1810. ameriki
lekar Don Arer kod ene koja je nakon dva
uzastopna odnosa sa crncem i belcem rodila
67

jednog tamnoputog i jednog belog blizanca.

Danas se pak u naunim asopisima moe
pronai vie sluajeva gde je na blizancima vren DNK test oinstva i pokazano da su im oevi razliiti. Prole godine je u Dalasu u SAD jedna crnkinja zajedno sa muem odvela svoja dva
blizanca, Dejmsa i Dordana, na DNK testiranje budui da su pravili bitno razliite izraze
lica, a potom se ispostavilo da su blizanci potekli od razliitih biolokih oeva. Kako su mediji opirno preneli, majka je ostala da ivi sa
suprugom, dok ljubavnik nije obaveten da je
otac jednog od dva blizanca.

No, najuticajnije istraivanje o superfekundaciji How frequent is heteropaternal superfecundation? jo 1992. u laboratoriji Rh Typing u Baltimoru sproveli su Wenk i saradnici,
prouavajui arhivu sa 39.000 sudskih analiza
oinstva. Njihovo DNK testiranje je pokazalo
da se u tolikom skupu pojava blizanaca od razliitih oeva javila ak tri puta. Uz to, Wenk
je pokazao i da su dva oca u ak 2,4 odsto sluajeva uzrok da se pojave dvojajani blizanci.
U umetnosti i u mitologiji pria o blizancima
od razliitih oeva odavno postoji. Verovatno je
najpoznatija antika pria o Ledi koja je prvo

DUGIH DEVET MESECI:

MESECI: Oploene jajne elije

sa Zevsom u obliju labuda zaela jaje iz koga

su se rodili blizanci Kastor i Jelena Trojanska,
a zatim sa svojim zemaljskim muem zaela
jaje iz kog su roeni Poluks i Klitemenestra.

Vodi kroz vantelesnu oplodnju

Mnogo pitanja, osam beba

Teko da je Robert Edvards, onaj koji je 1978. napravio Luiz Braun, prvu
bebu iz epruvete, i koji je jesenas za napredak u ovoj oblasti dobio Nobelovu
nagradu, mogao da predvidi sve mogunosti vantelesne oplodnje
Deca iz braka dva mukarca, deca iz braka
dve ene, deca zaeta razliitih godina a roena istog dana, deca majki u ezdesetim godinama, deca samohranih majki, poplava estorki i osmorki... sve su to novi, i pomalo ekstremni plodovi vetake oplodnje. Ova procedura etva jajnih elija, njihova oplodnja
van tela ene, pa vraanje i saenje u matericu u poslednje tri decenije rezultirala je raanjem oko etiri miliona beba.
Procenjuje se da u Srbiji svaki sedmi par ne
moe da dobije dete prirodnim putem, a u Beogradu pretpostavlja se zbog drugaijeg stila
ivota ak svaki peti par. Neke raunice kau
da kandidata za vetaku, odnosno vantelesnu oplodnju (VTO) u zemlji ima oko 100.000.
Mada se ne zna koliko je ukupno beba do sada
u naoj zemlji roeno od kada je poelo sprovoenje ove procedure po klinikama, poznato je da je zahvaljujui nansiranju Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje na svet
dolo oko 700 beba, i da su jesenas poele da
se raaju i prve bebe ije je zaee nansirao
Grad Beograd. Meutim, u ukupnu brojku ulazi
i jedan, pretpostavlja se veliki broj parova koji
su VTO platili iz sopstvenog depa u proseku oko 2500 evra. U raunicu treba ubaciti i
podatak da je uspenost postupka u proseku
oko 30 odsto (kao i svuda u svetu), i da majke
koje u postupku VTO zatrudne, esto na svet
donose vie od jednog deteta.
68

DELIKATAN POSTUPAK: Postupak VTO se

u Srbiji u nekoliko klinika i privatnih bolnica
poslednjih godina obavlja dosta glatko i brzo.
Veina parova je zadovoljna ekanja za ulazak u postupak gotovo i da nema, a kriterijumi
koje treba zadovoljiti da bi postupak bio nansiran iz budeta nisu previe strogi. Konkretno, pogodni kandidati su parovi gde je ena
ne starija od 40 godina neplodna i pored odgovarajueg leenja, koja ima ouvanu funkciju
jajnika, nije raala ili nema ivu decu. Nuno
je da suprunici nisu previe gojazni (BMI manji od 30), a potrebno je i da mukarac proizvodi ive i morfoloki ispravne spermatozoide.
Parovi koji se prijavljuju za ovaj postupak
moraju prethodno da obave brojne analize
preglede, laboratorijske testive, hormonalna
i mikrobioloka ispitivanja itd., te da se ispita uzorak sperme mukarca. Jednom kada se
ue u ovu proceduru (a esto je potrebno tek
mesec ili dva za papirologiju i analize), pokree se vrlo jednostavan, ali delikatan postupak:
najpre se stimulie jajnik ene kako bi umesto jednog proizveo vei broj folikula u kojima se nalaze jajne elije. Onda ih genetiar u
pravom trenutku kada jajaca sazru usisa i
izvadi iz tela ene, a paralelno sa tim uzima se
uzorak sperme mukarca (ako nikako drugaije, onda biopsijom testisa kojom se vri aspiracija spermatozoida). Obino se tada jajne
elije i spermatozoidi izmeaju i eka se da

doe do oplodnje. Ukoliko je kvalitet spermatozoida veoma lo, i taj deo moe da se pripomogne tako to e se odabrani spermatozoid
ubrizgati u jajnu eliju.
Onda sledi kratka pauza genetiari prate
ta se dogaa sa jajnom elijom, da li je zaista
dolo do oplodnje i da li je jajna elija poela
da se deli, tj. da raste.
Do ovog trenutka par je doao do nekoliko
vanih odluka: da li e u matericu biti vraen
jedan ili vie embriona (u tom sluaju mogli
bi da budu roeni blizanci ili trojke, ili etvorke...), i da li ele da neke od tih embriona zamrznu u klinici i sauvaju za eventualno ponovljen postupak VTO.
Posle ukupno oko 30 asova od kad su spermatozoid i jajna elija doli u kontakt, ukoliko je sve prolo kako valja, oploena jajna elija vraa se u matericu. Tek sledi najtei deo:
ekanje. Da li je procedura uspela utvruje se
nakon dve nedelje, a smatra se da trudnoa iz
procesa VTO ima dalji tok kao bilo koja druga,
nastala u kunim uslovima.
itava procedura, meutim, najee je veliki stres za par, ionako izmuen problemom
sa neplodnou. Dok ene prolaze kroz komplikovanu proceduru pod anestezijom koja je
vrlo neprijatna, mukarci prolaze kroz druge
stvari vie puta su primorani da daju uzorak sperme.
VTO je od 1978. do danas postala toliko
VREME 13/01/2011

Inae, u teoriji, pored superfekundacije postoji i takozvana superfetacija, kad se naknadna

oplodnja uopte ne odigrava neposredno nakon prethodne, i u okviru jednog menstrualnog

ciklusa, nego do zaea dolazi kad je embrion

ve poeo da se razvija. U novembru 2001. jedan italijanski par je javno tvrdio da e dobiti
dvoje dece koja su zaeta sa tri meseca razmaka, ali su kasnije priznali da je bila re o lai
koju vie nisu mogli da zaustave.
Poput okolnosti da se pri vetakoj oplodnji
ee javljaju blizanci, vetaka in vitro (u staklu) fertilizacija moe da izazove i krajnje neobine superfekundacije. U sluaju iz Lidsa u
Engleskoj, 2002. u jednoj klinici za vetaku
oplodnju dolo je ne do heteroparentalne, nego
do takozvane heterologne trudnoe.

U SVIM BOJAMA
BOJAMA:: Dvojajani blizanci

rutinska procedura da se esto primenjuje i

kod ivotinja. Mnogi primerci iz svetskih zoovrtova, naroito velikih ivotinja poput slona, nosoroga ili pande, nastali su vetakom
oplodnjom zahvaljujui prethodno zamrznutoj spermi. Naunici tvrde da bi taj postupak
mogao da pomogne da se sauvaju pojedine
vrste koje izumiru.
ETIKA PITANJA: Naravno da itava ta
stvar a jo vie kada je re o ljudima izaziva brojne etike nesuglasice i dileme. Prva
ljudska beba iz epruvete, Luiz Braun, danas
ima 32 godine, ivi u Bristolu i ima sopstvenu
porodicu, ali su njeno zaee i raanje izazvali
burne komentare. etiri godine posle Luizinog
roenja na svet su doli i prvi blizanci iz epruvete, a onda i trojke, pa sve ee etvorke itd.
Roditelji se za usaivanje dva ili vie embriona opredeljuju iz nekoliko razloga: zato to postoji verovatnoa da e samo jedan nastaviti
da se razvija, zato to e moda jednim udarcem reiti celokupno pitanje potomstva, zato
to su toliko eljni dece da bi verovatno hteli
VREME 13/01/2011

i estorke, samo da znaju da je to bezbedno...

No, ba kod tih estorki i drugih ekstremnih
sluajeva, stvar se prelama. Pogledajmo samo
novinske naslove: Bez seksa rodila 14 dece,
Francuskinja od 59 godina dobila trojke,
Lezbo par rodio etvorke (partnerke su se
istog dana porodile i dobile svaka po blizance), etvorke roene u razmaku od nekoliko
godina (jedan embrion je stajao u zamrzivau
tri godine)... U domaim medijima zabeleeno
je da je u Podgorici 62-godinja ena posle 35
godina braka rodila sina, a britanska tampa
je sredinom prole godine pisala o 72 godine
staroj Deni Braun koja je sa 50 godina poelela dete i od tada je ila na est bezuspenih
postupaka VTO. Klinike ve neko vreme odbijaju da je podvrgnu postupku, ali Deni se
ne predaje jer je odavno dokazano da je pravilnom pripremom materice trudnoa nakon
menopauze mogua. Pre nekoliko nedelja je i
peva Elton Don dobio dete zahvaljujui surogat majci i vetakoj oplodnji.
Kombinacija i mogunosti je bezbroj, ali,

Naime, u enu su usaena dva oploena embriona, ali je drugi bio poreklom od sasvim drugih roditelja. Kao ishod rodili su se blizanci koji
nemaju zajedniku ni majku ni oca, to se otkrilo DNK analizom. Sluaj je dospeo na sud
gde je Elizabeth Balter Sloss donela odluku da
je pravi bioloki otac takoe otac drugog blizanca, ali je predloila da pravo nebiolokog
oca bude zatieno zakonima o usvajanju dece.
Koliko je poznato, i u boinom poljskom sluaju, neverna majka sada ivi sa blizancima i
ljubavnikom.

Slobodan Bubnjevi

naravno, mnogi postavljaju pitanja i kontrapitanja: da li treba toliko da se igramo sa prirodom, da li raanjem u poodmaklim godinama
osuujemo dete na prerano ostajanje bez roditelja, da li bismo ograniavanjem kriterijuma za ulazak u postupak VTO vie stimulisali
usvajanje... Za svako od ovih pitanja postoji i
kontraargument (nesrea moe da zadesi svakoga; ta je sa prirodno zaetom decom koju
roditelji zlostavljaju; u gej brakovima deca su
esto vie paena i eljena od neke koja su roena u hetero brakovima...).
Najnovija etika pitanja tiu se genetike dijagnostike embriona pred implantaciju. Tu raspravu lepo je ilustrovala i posebno podstakla
elja jednog britanskog para koji bi da ima gluvu bebu jer su i sami gluvi. Jo vea jeza hvata
pri pomisli da bi donirane jajne elije mogle
da poteknu iz abortiranih fetusa.
Najeu i najdugotrajniju raspravu u poslednjih nekoliko godina izazvao je sluaj Amerikanke Nae Sulejmani, koja je sa svoje 33 godine ve uspela da rodi 14 dece svu zahvaljujui VTO a poslednji put rodila je osmorke nemarnou i grekom lekara koji joj je obavio vetaku oplodnju. Naime, plan je bio da
rodi jo samo jedno dete, ali su tokom postupka u njenu matericu usaena etiri embriona
od kojih su se dva podelila, tako da su nastale
estorke. No, jo dramatinije je to to je Naa
razvedena, nezaposlena i ivi od socijalne pomoi, a sva deca su napravljena zahvaljujui donatoru.
Teko da je Robert Edvards, onaj koji je 1978.
napravio Luiz Braun, prvu bebu iz epruvete,
i koji je jesenas za napredak u ovoj oblasti dobio Nobelovu nagradu, mogao da predvidi sve
ove mogunosti VTO. Jo tada, dok su mu upuivali najpogrdnije rei koje je uo, tvrdio je da
ga etika strana nikad nije zabrinjavala.

Marija Vidi
69

40 godina od smrti Gabrijele Koko anel

Buntovnica sa stilom
Za Koko anel kau da joj je najbolja kreacija bila ona sama. U knjizi ene koje su promenile svet pie
da je oslobaajui ene stega korseta, menjajui nain na koji one treba da se oblae dala znaajan
doprinos pokretu za prava ena. No deluje da je njen doprinos enskoj borbi bio sluajan

Garbijela (Koko) anel, jedna od najveih

dizajnerki 20. veka, umrla je veeras u svom
apartmanu u pariskom hotelu Ric. Imala je 87
godina. Umrla je mirno i nita prethodnih dana
nije nagovetavalo da se ne osea dobro. Radila je na kolekciji koja je trebalo da bude uskoro predstavljena, ovako je pre tano etrdeset godina glasila vest objavljena u Njujork
tajmsu 11. januara 1971. U nastavku, novinar
je pisao o njenom uspehu, o parfemu koji ju je
uinio milionerkom i razvijenom biznisu gde
je radilo 3500 ljudi.
Pre nekoliko godina ameriki magazin
Tajm uvrstio je Koko anel na listu najuticajnijih linosti prolog veka uz imena kao to
su Majka Tereza, Dejms Dojs i Vladimir Ilji
Lenjin. Po promenama koje je unela u ensku
70

modu, nazivaju je revolucionarkom. Nekadanja urednica Voga jednom je izjavila da je

Koko anel izumela 20. vek za ene. Njen ivot
pratilo je mnotvo kontroverzi. Ali istorija bledi, a brend ostaje. anel 5 je i danas jedan
od najprodavanijih parfema na svetu, anelovi kompleti kotaju po nekoliko hiljada evra,
a samo prole godine snimljena su dva lma
o uvenoj kreatorki. Mnogi smatraju da su 20.
vek obeleila tri velika dizajnera: Kristijan Dior,
Iv Sen Loran i Koko anel. Od njih troje Koko
je najpoznatija, ne samo zbog onoga to je postigla ve i zbog onoga ta predstavlja. Kazala je jednom moda se menja, samo stil ne.
IVOT ZA FILM: Roena je 19. avgusta 1883.
u mestu Somur, Francuska, u vanbranoj vezi
ulinog prodavca i majke domaice. Prezime

njenog oca bilo je asnel, a grekom crkvenog

slubenika u krtenici je upisano prezime po
kom e je zapamtiti svet. Kasnije se trudila da
to vie prikrije dogaaje iz svog detinjstva,
tvrdei ak da je roena 1893. godine u mestu
Overnj. Bila je jedna od estoro dece. Kada im
je majka umrla od tuberkuloze, Gabrijela anel je imala 11 godina. Otac je odbio da vodi
rauna o deci, pa je poslata u sirotite gde je
provela narednih pet godina. Tamo su se o njoj
brinule opatice i nauila je i krojaki zanat. Po
njenoj, izmiljenoj verziji, imala je dve godine
kada joj je majka umrla, otac je otiao u Ameriku da se obogati. Ostala je da ivi sa dve bezdune tetke usedelice.
Napunivi esnaest godina, napustila je sirotite i seli se u Pariz. U poetku zarauje kao
VREME 13/01/2011

krojaica, ali ubrzo poinje da radi

adi
po nonim klubovima kao igraiica i pevaica. Bez veih glasovnih
ih
mogunosti, anel pobuuje paanju svojom ljupkou. Iako karijeera pevaice nije dugo trajala, otvavaraju joj se druga vrata. Tada dobija
ja
i uveni nadimak Koko, po jednoj
oj
od pesama koje je pevala. U kabaareu upoznaje ocira i bogatog naaslednika Etjena Balzana. Zahvaljuujui njegovoj nansijskoj pomoi,
i,
Koko se ozbiljno posveuje modi
di
i ulazi u visoko drutvo. Svoj prvi
vi
butik otvara 1912. godine. U pooetku je kreirala eire, da bi neeto kasnije poela da pravi svoje
je
jednostavne kreacije koje su preddstavljale poetak nove mode. Misao vodilja joj je bila da odea treeba da prati liniju tela da bi ena
na
koja je nosi imala potpunu slobobodu kretanja. To je znailo odbacivanje
neudobnih korseta i bajna i pozajmljivanje materijala i linija koje su do tada bile rezervisane za muku odeu. Kada je u pitanju
odea, najvie je ostala zapamena po maloj
crnoj haljini i kostimu koji se sastoji od suknje do kolena i strukiranog sakoa izraenog
od vune, kao i po odelima od erseja. anel stil
ukljuuje i vieslojne ogrlice od perli, proivene rune torbice sa zlatnim lancem umesto kaia preko ramena, ik detalje, kratke kapute,
marame. Nije mali broj onih koji smatraju da
se dizajneri poslednjih decenija uglavnom razlikuju jedni od drugih, ali su svi eho onoga
to je radila Koko.
Broj pet joj je bio srean broj. Petog u mesecu odravala je modne revije, a svoj parfem nazvala je anel 5. Bio je to, takoe, prvi parfem koji je dobio ime po modnom dizajneru.
Kada su Merilin Monro pitali u emu najradije spava, kazala je: U nekoliko kapi parfema
anel pet. Nakon toga, prodaja je vrtoglavo
skoila. Danas je prodaja parfema u rukama
VREME 13/01/2011

IVOT, STIL I BREND

BREND::
anel N5, dve kapi za obui; Koko (levo) i dizajn (dole)

Verthajmerovih. Naime, 1924. Pjer

Vert
Verthajmer postao je partner Koko
Ver
anel u biznisu sa parfemima, vea
rovatno i njen ljubavnik. Za vreme
rov
Drugog svetskog rata, kada je zakon
Dru
zabranjivao da Jevreji imaju preduzab
zea, pokuala je da neuspeno preze
uzme deo od Verthajmerove porodiuzm
ce. Istraivanja pokazuju da svakih
55 sekundi
u svetu danas neko kupi
s
anel
5.
a
Za
Z Koko anel kau da joj je najbolja kreacija bila ona sama. U knjizi
bol
ene koje su promenile svet pie da je
en
oslobaajui ene stega korseta, meoslo
njajui nain na koji one treba da se
nja
oblae dala znaajan doprinos pokreobl
tu za
z prava ena. Koko anel, meutim, nikada sebe nije smatrala femitim
nistkinjom. Bila je, pre svega, ambinis
ciozna, izuzetno talentovana kreatorcio
ka i ena sa oseajem za stil i biznis.
Njen doprinos enskoj borbi bio je sluajan. Jednostavno, nikada nije htela da kreira
model koji ona sama ne bi nosila. A elela je
da se osea komotno i enstveno u isti mah.
Jahae pantalone je kreirala zato to je veoma
volela jahanje, a ene su do tada nosile haljine
i sedele na konju sa strane, skupljenih nogu.
Dizajnirala ih je da bi sebi jahanje uinila komotnijim. Karl Lagerfeld, nemaki dizajner koji
od poetka osamdesetih prolog veka do danas
dizajnira za anel, izjavio je jednom polualjivo da je Koko anel bila previe lepa da bi bila
feministkinja. Koko anel je stvorila poslovno
carstvo u vremenu kada ene uopte nisu radile. Imala je tada manje od etrdeset godina.
Oslobaanje ena bilo je kolateralni dobitak
njenog linog oslobaanja i talenta. Nekom prilikom je izjavila da joj nije jasno zato ene ele
toliko stvari koje mukarci imaju kada je jedna
od stvari koje ena ima mukarac.
Nikada se nije udavala. Veza sa Etjenom Balzanom nije dugo trajala. Ubrzo je upoznala njegovog prijatelja, bogatog industrijalca Artura
71

Boj Kapela. Uz njegovu podrku, otvara nove

butike u Dovilu i Bijaricu. Do poetka tridesetih
godina ve je zapoljavala preko trista radnika.
Za jedne biografe, koristila je i Kapela i Balzana da bi uspela u visokom drutvu. Za druge,
Artur Kapel je bio njena najvea ljubav, koju
nikada nije prebolela. Nije joj bio veran, iako
je veza trajala devet godina. ak i nakon to se
1918. oenio, nije potpuno prekinuo sa anel.

72

Godinu dana kasnije poginuo je u saobraajnoj nesrei, to pojedini smatraju najstranijim dogaajem u ivotu Koko anel.
Bila je u dugogodinjoj vezi sa jednim od najbogatijih ljudi Evrope, vojvodom od Vestminstera. Na pitanje zato se nije udala za njega
dala je ve uveni odgovor: Bilo je nekoliko
vojvotkinja od Vestminstera, ali je samo jedna anel. Jednom je kazala: Dokle god zna
da su mukarci kao deca, zna sve. Povezuju
je i sa uvenim ruskim kompozitorom Igorom
Stravinskim, kao i sa velikim vojvodom Dmitrijem Pavloviem Romanovim, koji je navodno bio umeen u ubistvo Raspuina. Dizajnirala je kostime za lmove i pozorine predstave
Antigona (1923) i Kralj Edip (1937) u reiji ana
Koktoa sa kojim se i privatno druila.
Za vreme Velike depresije prepolovila je cene
svojih modela, a 1939. zatvara svoje radnje. Ceo
Drugi svetski rat provela je u apartmanu hotela Ric. Lagodan nain ivota mogla je da nastavi zahvaljujui vezi sa trinaest godina mlaim nemakim ocirom Hansom Ginterom fon
Dinklageonom. Postoji pria da je preko svojih
poznanstava pokuala da povee jednog svog
prijatelja, inae nacistikog pijuna, sa Vinstonom erilom. Kasnije je ispitivana zbog

saradnje sa nacistima, ali je posle tri sata putena, a suenja nije ni bilo. Povezuju ju je i sa
drugim nacistima na visokim poloajima. Po
tvrdnjama nekih biografa, to je ponovila i Odri
Tatu, glumica koja igra koko anel u lmu Koko
pre anel, mrzela je Jevreje i homoseksualce,
iako je i sama bila biseksualka.
Francuska javnost teko je mogla odmah da
pree preko njenih prijateljstava sa nemakim
ocirima. Zbog toga 1945. odlazi u vajcarsku.
I dok joj u Francuskoj zameraju, u Americi su
ludi za njenim torbama i malim crnim haljinama. Devet godina kasnije vraa se u Pariz. Njen
uspeh nastavlja vrtoglavo da raste.
Danas, imperiju anel preuzeo je Karl Lagerfeld. U nekom od intervjua kazao je da je
Koko anel napravila dve pogrene modne procene, jednu osuujui mini suknje, a drugu
osudom dinsa. Meutim, takoe je kazao da
kad god radi na novoj kolekciji zamilja Koko
anel.
Strastvena, hirovita, buntovna, talentovana,
Koko anel je znala neto bitno to je pomoglo
da njen uticaj bude tako snaan i danas. Kako
je to izrazio Endi Vorhol, govorei o sebi, rad je
umetnost, a dobar biznis je najbolja umetnost.
Jelena Jorgaevi

VREME 13/01/2011

Intervju: Dr Ivan Nastovi, psihoterapeut

Tesla u arhetipskoj dubini

Tesli se u stvaralakoj krizi javila, kako kae, unitavajua elja da vidi majku i uspostavi kontakt sa
njom. Jer otkria koja su bila na pomolu, u tom trenutku za Teslu jo uvek nedostupna, izrastaju iz
arhetipskih dubina ili, kako kae Jung, iz carstva majke, pa je majino prisustvo Tesli bilo neophodno
kako bi savladao krizu i uao u kreativan proces iz kog su potom i proizali eljeni rezultati

edavno objavljena knjiga Arhetipski svet Nikole Tesle (Promotej, Novi

Sad) daje za pravo onima koji tvrde
da nijedna tema nikada nije doreena, pa tako
ni o velikom Nikoli Tesli o kome je, ini se, napisano brdo knjiga i radova raznih vrsta. Naime, dr Ivan Nastovi je prvi opisao ono to je
arhetipsko u Teslinoj linosti i njegovom stvaralatvu u svetlu Jungove analitike psihologije, traei izvore njegove genijalnosti u kolektivnom nesvesnom.
Ivan Nastovi, doktor psiholokih nauka,
psihoterapeut s jednogodinjom specijalizacijom na Neuropsihijatrijskoj klinici u Beu i
dvogodinjom na Sondijevom institutu u Cirihu, poznat je meu kolegama kao strunjak za
analizu linosti u svetlu dubinske psihologije
Frojdovog individualnog, Jungovog kolektivnog i Sondijevog familijarnog nesvesnog, i kao
VREME 13/01/2011

strunjak za analizu snova. Osim knjige o Nikoli Tesli i etiri strune monograje iz dubinske
psihologije i dinamike psihijatrije, kao i dve
o teoriji i praksi tumaenja snova, Ivan Nastovi je napisao knjige o snovima Margarit Jursenar, o arhetipskom svetu Desanke Maksimovi,
Animi Laze Kostia, nesanicama Ive Andria,
i o Seobama Miloa Crnjanskog u svetlu snova Vuka Isakovia.
VREME: Da bi se analizirala Teslina kompleksna linost, kaete u najnovijoj knjizi, potrebna je nova teorija. Da li ste je pronali?

IVAN NASTOVI: Tu novu teoriju pronaao

je Karl Gustav Jung. Tek nakon njegovog otkria kolektivnog nesvesnog postalo je mogue
istinsko razumevanje linosti stvaralaca. Jer, za
razliku od psihoanalize koja se bavi istraivanjem individualnog nesvesnog, odnosno onog
to je iskljuivo lino, analitika psihologija

omoguava da sagledamo ono to se nalazi s

one strane personalnog, a to je arhetipsko u
jednoj linosti i njenom stvaralatvu. S obzirom da arhetipovi pripadaju najveim vrednostima ljudske psihe, kao to to kae Jung,
ova monograja je pokuaj da se dopuni postojee znanje o velikom Tesli.
U knjizi se posebno bavite Teslinim odnosom prema majci, to nije retka tema psihologije: Frojd je, na primer, pisao o Leonardu
da Viniju i njegovoj majci. Jung smatra da
stvaralako delo poinje u nesvesnim, arhetipskim dubinama, iz carstva majki. Kakvi su
vai zakljuci na primeru Tesle?

Pristup znaajnim pojedincima zasnovan

na linom nivou pokazao se kao pogrean, to
je, recimo, sluaj sa Frojdovom analizom koju
pominjete, zato to je pokuao da psihologiju
Leonarda izvede iz linih dogaaja njegovog
73

detinjstva. Za razliku od drugih psiholokih

teorija, Jungova teorija pripisuje majci ogranienu etioloku vrednost. Jung smatra da svi
uticaji na decu, koje literatura pripisuje majci, zapravo ne dolaze od same majke ve pre
od arhetipa projektovanog na nju. Stoga je arhetipski pristup linostima velikih pojedinaca
i neophodan i ispravan, jer su u kolektivnom
nesvesnom sadrana znanja i saznanja koja po
svojoj dubini i sutini idu izvan linog iskustva
sadranog u individualnom nesvesnom. Potvrdu za to nalazimo i u Teslinom odnosu prema
majci. Tesli se, u stvaralakoj krizi javila, kako
kae, unitavajua elja da vidi majku i uspostavi kontakt sa njom. Jer otkria koja su bila
na pomolu, u tom trenutku za Teslu jo uvek
nedostupna, izrastaju iz arhetipskih dubina ili,
kako kae Jung, iz carstva majke, pa je majino prisustvo Tesli bilo neophodno kako bi savladao krizu i uao u kreativan proces iz kog
su potom i proizali eljeni rezultati.
U autobiografskim zapisima Tesla je govorio
o svojim vizijama. Kako ih vi tumaite? Da li
su one znak nekog psihikog poremeaja?

Zabluda je, istie Jung, da je vizija eo ipso

neto bolesno. Ona se kao fenomen javlja i kod
normalnih, kako kod dece tako i kod odraslih,
dodue ne tako esto, ali ne ni suvie retko.
To potvruju i Jungove vizije iz detinjstva i iz
zrelih godina, to vai i za vizije Nikole Tesle
koje su bile arhetipske, kreativne i normalne. Teslina linost je u literaturi neosnovano
etiketirana psihijatrijskim dijagnozama. To je
injeno uprkos podatku da Tesla nikada nije
zatraio pomo ni psihologa, ni psihoterapeuta, ni psihijatra jednostavno zato to mu takva pomo nikad nije bila ni potrebna. Primer
psihijatrizacije Nikole Tesle nalazi se, recimo,
u psihoanalitikoj studiji Dula Ajzenbada o
Tesli i u radu Vladete Jerotia Psiholoki portret Nikole Tesle koji bi, imajui u vidu njegov
sadraj, pre mogao biti naslovljen Psihijatrijski portret Nikole Tesle ili Nikola Tesla na psihijatrijskom kauu Vladete Jerotia. U tom radu
nalazimo vrlo malo sadraja koji bi ili u prilog psiholokom portretu, budui da Jeroti
uporno traga za otkriem patologije u Teslinoj linosti. On proizvoljno, poput Ajzenbada, Teslinu simptomatologiju ablonski svrstava u neurotski poremeaj, uprkos injenici
da Teslini neurotski simptomi ne samo da
nisu remetili normalno funkcionisanje njegove
linosti, ve nisu negativno uticali ni na njegovo stvaralatvo. Pored toga, Jeroti Teslinu
ljubav prema beloj golubici smatra nastranom,
74

SVETLOST
KOJA SPAJA:
SPAJA:
Nikola Tesla

jer zanemaruje ili ne zna, a trebao bi svakako

da zna, da je u Teslinoj beloj golubici, kao i u
Svetoj Golubici, simbolino zgusnuta mudrost
i da je ona otelovljenje kako arhetipa majke
tako i boanske svetlosti. Sve to je od temeljnog znaaja za razumevanje ne samo odnosa
Tesle prema beloj golubici, ve i za razumevanje injenice da je njenim nestankom prestao i njegov stvaralaki rad. Teslina ljubav
prema beloj golubici na koju je on shodno
svojoj veoma specinoj individualnosti projektovao svoju Animu, enski deo muke psihe, od ogromnog je znaaja za razumevanje
njegove linosti i stvaralatva. Tesla kae da
kada je umro taj golub, neto bitno je otilo iz
njegovog ivota, jer je odlaskom bele golubice nestao i Teslin stvaralaki daimon, kog je
Vladimir Pitalo u svom romanu o Tesli s razlogom uporedio s poljupcem Boga, prema
kome su sva druga uzbuenja prosto nita.

U knjizi nekoliko puta kritikujete rad svog kolege Vladete Jerotia, pa se na momente ima
utisak da je, osim da upotpunite postojee
znanje o Tesli, va cilj bio i da ukaete javnosti u emu on, po vaem miljenju, grei.

Naravno, to je bila moja obaveza, jer ako piem o jednom naem velikanu kao to je Nikola Tesla, ne mogu da zaobiem ono to je
o njemu pisano nestruno i pogreno, a pogotovu kada to proistie iz pera linosti koja
u javnosti slovi kao neprikosnoveni autoritet.
Naime, radi se o Jerotievim proizvoljnostima
koje nisu neobine, budui da su one u njegovom radu vie pravilo nego izuzetak. To reito
potvruje, pored njegovog nerazumevanja Tesline bele golubice i psihijatrizacije Nikole Tesle, recimo i jedan njegov intervju Pravoslavlju u kom doslovno kae: Ljudi ne vole svoje
nesvesno, zato ga i odbacuju, jer se u njemu
nalazi ono to hriani zovu avo. Kako se
VREME 13/01/2011

dubinska psihologija bavi upravo nesvesnim,

u kome se po Jerotievoj tvrdnji nalazi ono to
hriani zovu avo, moemo pretpostaviti da
on u svom radu izbegava dubinsko-psiholoki
pristup, kako se, kao dobar vernik i dobar hrianin, ne bi susreo sa avolom. Mada slovi
za jungovca, on izgleda ne zna da avo zapravo simbolizuje Senku, odnosno tamni deo
nae linosti, a da suoavanje oveka sa njegovom Senkom znai i ukazivanje na njegovu
svetlu stranu, kako je govorio Jung. Meutim,
ne elim da ovo zapaanje bude shvaeno kao
zlonamerno, ve stavljeno u kontekst injenice da Jeroti u javnosti, bez pravog, sutinskog
pokria, slovi kao nedodirljiv autoritet, istina
ne uvek i u njenom strunom delu, ve pre svega meu onima koji ne poznaju dubinsku psihologiju, pa stoga bezrezervno veruju svemu
onome to on govori i pie. Ali, to moe imati,
a i ima, svoje negativne posledice poput, recimo, njegove navedene tvrdnje na koju mi je,
sa velikim uenjem, skrenula panju jedna
moja uenica, koja je inae autentino religiozna, uz komentar da bi imala
strah da zaspi kako se ne bi u
svojim snovima srela sa avolom, da nije lan grupe za analizu snova i da ne zna ta je nesvesno. Ovo je samo jedan od
nemalog broja primera Jerotievih proizvoljnih, netanih i
tetnih tvrdnji, ak i iz oblasti
koja je vezana za njegovu profesiju psihijatra i psihoterapeuta, kojom bi trebalo, shodno
svom zvanju, ali vidimo ne i znanju, suvereno da vlada. Naalost, nije tako. Jer, on pripada onima koji misle da znaju i ono to ne znaju, i to je najgore, u to ak i veruje. To, naravno, ine i oni koji nekritino, iz neznanja, podravaju tu njegovu zabludu, ime se zatvara
zaarani krug samoobmanjivanja i obmanjivanja drugih, to je i karakteristino za svako opsenarstvo.
Andrievo delo tumaite samim Andriem,
odnosno njegovim Zapisima o nesanici. Na
koji nain je nesanica bila Andriev kraljevski put u nesvesno?

Zapisi o nesanici, to je naalost bilo potpuno previeno, od velikog su znaaja za potpunije razumevanje i Andria i njegovog stvaralatva, a njihova dubinsko-psiholoka analiza
nam pribliava Andria i kao oveka i kao stvaraoca, i ini nam ga prisnijim i razumljivijim.
Ne samo zato to su nam nesanice ispriale
VREME 13/01/2011

priu o tamnoj strani Andrieve linosti i ivota, priu u kojoj je ono to je lino igralo sporednu ulogu, ve i stoga to je ta pria delovala
podsticajno i na njegovo stvaralatvo i na njegov specian odnos prema spoljanjem svetu.
Kaete da Teslu i Ivu Andria spaja svetlost.
Kako?

U dui su od njenih primordijalnih poetaka

ukorenjene udnja za svetlou i nesavladiva
potreba da se izae iz prvobitne tame, kako to
kae Jung. Ta udnja je bila prisutna i kod Tesle, to ga je i dovelo do otkria obrtnog magnetnog polja, kao i kod Ive Andria, to nam
najbolje potvruje njegova poznata vizija o svetlosti koju je doiveo za vreme jedne nesanice
pri emu je naslutio: Da ima negde jedan ivot sav od svetlosti u kome je svetlost osnovni
zakon i jedini oblik postojanja.
ta otkriva dubinska analiza pesme Santa
Maria della Salute Laze Kostia?

Sagledana u svetlu dubinske psihologije, pesma je sjedinjenje linog i univerzalnog, odnosno arhetipskog kada ljubav, bol i tuga Laze
Kostia nisu vie samo njegovi, ve ljubav, bol i tuga oveka uopte, koji spajaju sve ljude koji se nalaze u slinoj ivotnoj situaciji u kojoj se naao Laza Kosti posle smrti
Lenke Dunerski.
Ni vaih knjiga, a ni bezbroj
stvari na svetu ne bi bilo da
nema snova. Pa ipak, miljenje javnosti o snovima je neadekvatno njihovoj vanosti.

Mnoge drevne civilizacije i stare kulture, kao

i takozvani primitivni narodi, visoko su cenile
snove, smatrajui ih vanim izvorom saznanja.
Za Junga su snovi bili od ivotnog znaaja, poto
se tu radi o duhovnom biti ili ne biti. Po njemu, istraujui psihologiju snova ne sudaramo
se samo sa najudaljenijim psiholokim, ve i lozofskim, pa ak i religijskim problemima, ijem razumevanju je upravo fenomen snova pruio odluujue doprinose. Uprkos tome, veina
ljudi ivi u zabludi da su snovi neto nevano i
sporedno u ivotu, iako svaki ovek sanja od roenja do smrti, dobijajui od snova esto vane
poruke. Snovi imaju funkciju leenja, oni nas
poduavaju, dopunjuju, usmeravaju, inspiriu,
ukazuju nam gde greimo i gde smo neprilagoeni i, konano, daju nam odgovore na pitanja
i reenje za probleme sa kojima svesni deo nae
linosti ne moe da izae na kraj.

Sonja iri
75

Srpsko-evropska posla

Povezani letovi
Dok su se svi ostali putnici neometano ukrcavali i ravnoduno gledali istonoevropsku putniku
neminovnost, moja erka i ja izule smo se i dale na uvid runi i noni prtljag
Jedino to je mi je istinski vano kad letim avionom jeste da stignem
tamo gde treba. Ne zanimaju me udobnosti. Sporadian drutveni
ivot u ekonomskoj klasi vie me optereuje nego to me relaksira, lmovi i slualice su spas.
Na beogradskom aerodromu Nikola Tesla reeno mi je da sam
selektovana (sluajno odabrana) putnica na letu od Beograda do Bostona preko Londona. Za let preko Atlantika odabrala sam evropski
British Airways (BA) radije nego jeftinije amerike rme, verovatno zato to se ne razumem u prekomorske avioprevoznike (Virgin Atlantic,
American Airlines, PanAmerican etc.). Slubenice beogradskog aerodroma na terminalu su neko vreme neto petljale po kompjuteru i
zvale telefonom centralu zbog mog sluaja selektovanja. Smeile su se
one u poslovno-ljubaznom stilu, smekala sam se ja u neljubazno-dokle-bre-vie timungu. Brigo moja prei na Hitrou, tako je kratkorono
reen problem i pustili su nas da uemo u avion. Shvatila sam da e

Foto: REUTERS

biti zanimljivo izmeu dva leta. EU je malo smekala prema Srbima,

ali sam odustala. Jo je mala, nee shvatiti. Moda bi i shvatila, ali nije

ali je naa destinacija Boston, a tamo im se fuka za EU i narode sa i-

se imalo kad. Morale smo da se obuvamo i da upasujemo donje majice

rilinim slovima na pasoima.

u farmerke da bismo stigle na taj avion.

Sleteli smo na londonski aerodrom Hitrou, na security checku smo

poskidali kaieve i lanie, i krenuli ka gejtu aerodromskim metroom.
Drim karte za Ameriku u ruci, starinske tampane primerke jer se ne

Suvino je rei da je ponienje bilo veliko. Na letu nekim udom nije bilo muslimanskih putnika.
Par godina ranije, propustili smo vezani let od Njujorka do Beo-

usuujem da putujem sa elektronskom kartom u pratnji maloletnog

grada na minhenskom aerodromu. Leteli smo, ini mi se, sa Austrian

deteta. Imam dokaz o uplati. U fundamentu sam.

Airlinesom ili Lufthansom (tada su to bile dve kompanije). Imale smo

Prearmantni obamoliki slubenik otvara gejt za let do Bosto-

mali razmak izmeu letova i dale smo se u trk. Na aerodromu u Min-

na. Karte su u redu, ali moraju dodatno da pretresu na runi prtljag

henu nema lutanja ako je putnik pismen i iole zna engleski, svuda su

pre ukrcavanja u avion za Boston. Rekoh onom obamolikom da mi

strelice i ljubazno osoblje. Ali, avaj, dete mora u WC, velika nevolja.

je dosta amerikog terora, imamo vize za koje smo danima prikuplja-

Na gejtu sede dve bake, naa i jo jedna iz Beograda, i spokojno eka-

li dokaze o ispravnosti postojanja, a on mi ree da bi bilo bolje da se

ju da se pojavi neki slubenik. Zapriale su se o deavanjima u Srbiji,

obratim Vaingtonu. Naime, on je britanski slubenik, samo radi svoj

ma ta kae. A gde je avion? Trk do pulta za informisanje, gejt je pro-

posao, a to oko amerike politike ga uopte ne zanima. Sproveo nas

menjen, a bording time zavren. Ukrcali su nas u sledei avion Jat

je do uniformisane Lejdi Brke, koja nas je iskusnim pogledom skeni-

ervejza, nismo imali izbora. Patriotska oseanja su nabujala, dobri sta-

rala i bez rei pokazala rukom da skinemo cipele. Pravila sam se da

ri Jat, nama na usluzi.

ne razumem ta hoe i rekla da smo patike ve izuvale na prethod-

Nema diskriminacije u Jatovom avionu, atmosfera je nekako odvie

noj kontroli, na ta se ona iznervirano brecnula: O da se izuva, ili

domaa, a nema ni distance prema putnicima, uobiajene u evrop-

da te ja izujem?, sa amerikim akcentom. Dok su se SVI ostali putni-

skim avionima. im smo se odlepili od piste, sredovena stjuardesa se

ci neometano ukrcavali i ravnoduno gledali istonoevropsku putniku

razmahala najnovijim tabloidnim izdanjima u stilu kolportera i glasno

neminovnost, izule smo se i dale na uvid runi i noni prtljag: kolski

povikala ko hoe novine da je uju do poslednjeg sedita. Zalizani

ranac roze boje krcat benkicama i orcevima pliane pudlice Roze, par

stjuard je namignuo detetu i nainio neki keketavi zvuk, a kasnije se

patika i sportskih arapa.

nalaktio na nae sedite i ispriao nam anegdoticu-dve sa njegovih pu-

Vie nije bilo zabavno, posebno iz ugla deteta. Mama cupka u arapama na terminalu, maloletno dete je uznemireno zato to njenu Rozu

teestvija. To je bilo pre etiri godine.

Ipak, moja skoranja iskustva sa Jat ervejzom mnogo su uglaenija

rasparaju namrgoene uniformisane ene. ta se deava?, pita Alisa

kada je re o odnosu prema putnicima. Sendvii su i dalje nematoviti,

u zemlji uda. Deava se ugroavanje dejih prava u avionskom sao-

ali postoji opcija bez majoneza. Procesi usklaivanja sa ostalim delom

braaju, pravo deteta da ponese plianu igraku koju nee tretirati kao

Evrope (i sveta) kao da su poeli da deluju i tamo. Deci vie ne nami-

potencijalno opasnu teroristiku napravu, htela sam da joj objasnim,

guju.

Ovaj lanak je napravljen uz podrku Evropske unije. Sadraj ovog dokumenta je

iskljuiva odgovornost nedeljnika Vreme i ni na koji nain ne odraava stavove i
miljenje Evropske Unije. Projekat (Vrline ivota u porodici evropskih naroda)
nansira Evropska unija kroz program Medijski fond u okviru evropskih integracija,
kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji a realizuje BBC World Service Trust.

76

BILJANA VASI

VREME 13/01/2011

Osmeh u parku
Prebijanje, otimanje i zatita

VREME 1043-1044

Deci je potrebno poverenje u ljude i u svet! Poverenje je prvi korak neophodan u zdravom
odrastanju (psiholog Erik Erikson je to lepo
opisao kao krize identiteta koje ovek treba da
savlada u svom razvoju, a sticanje poverenja je
prva), a pitanje je da li je to mogue ako se svi
u strahu od optubi za pedoliju sklanjamo od
dece, a roditelji sumnjiavo gledaju svakog ko
se njihovom detetu makar osmehne u parku.
esto se pitam da li su moda kontraproduktivna upozorenja deci da postoje razne ike sa
sumnjivim idejama, i da ih se treba kloniti. Kad
sam radio u koli moja deca su jurcala svuda
okolo, a zabrinutim roditeljima sam objasnio
(i oni to uglavnom prihvatili) da je lake izleiti jednu polomljenu ruku ili nogu nego leiti hronine krive kime i atroju kao posledicu nekretanja. Bojim se da je slino i sa odnosom odraslih i dece koji je u velikoj krizi. Roditelji skloni batinama su ostali bez sredstva
za rad (sto je odlino), ali ih niko nije nauio
kako drugaije. Roditelji skloni objanjavanju
su dobili potvrdu da tako treba, i sad objanjavaju deci i to treba i to ne treba (a deci do 7
godina najee ne treba, ve im je neophodno da odrasli preuzimaju odgovornost i odluuju o onome za ta oni nemaju ni znanja ni
mogunost). Ja sam tri godine radio u vajcarskoj sa decom iz problematinih porodica, a
zatim su jo 10 godina deca iz vajcarske sa

>> prodaja&pretplata

poremeajem ponaanja dolazila ovde na individualni tretman. Jo tada sam uoio jedan
isti problem koji se provlaio kroz ponaanje
sve ove dece svi su bili eljni autoriteta, koji
njih oslobaa prevelike odgovornosti koja im
je nametnuta; svi su traili ziki kontakt, pa
sam ja sa njima igrao basket ili vebao aikido,
kao drutveno prihvatljiv nain za ono za im
su oni eznuli. I pre 10-15 godina bilo mi je jasno da je to jedna tendencija koja e brzo doi
i kod nas, i da emo barem u tom segmentu
brzo ui u Evropu.
Dakle, moje miljenje je da treba nai nu
meru izmeu zatite i prezatienosti dece, i
da strunjaci treba da se mnogo vie posvete
edukaciji roditelja i buduih roditelja. Pedagogija je u krizi, roditelji su u gru, uitelji su zaplaeni i povlae se pred problemima, a drutvo je zabezeknuto kad se dese divljanja kao
na paradi ponosa ili fudbalskim utakmicama.
Mia Petrovi, uitelj, elektronskom potom

Sedmo koleno
Dojava o Mladiu i ta je bilo...

VREME 1042

ivo me zanima kakva bi bila tehnika isplate

nagrade od 10.000.000 evra?
Prijavi da zna gde je ovek. Oni dou na
tu adresu, potvrdi se da je informacija tana.
Uhapse oveka, a tebi zakau mesto sastanka
(mogue i u inostranstvu). Predaju ti kofere
sa parama uz hvala lepo, molim lepo, zbogom!
Tu se sada otvara pitanje dokle bi ta osoba stigla sa tim koferetom. Da li bi uspela da stigne

do banke ili kue? Rizik da o tome jo poneko

sazna, a ne bi trebalo da sazna, veoma je velik.
Otvaranje nekog rauna na ime dostavljaa informacije takoe nije bez rizika. Manjeg dodue, ali brzo bi se saznalo ko je tako naglo postao
bogat. Najmanje rizino reenje je otvaranje rauna u nekoj ofor zemlji pod ifrom, ali denitivno ostaje nedoumica kako bi se sauvala diskrecija? Odnosno koji je taj minimalni broj ljudi
sa kojim bi se delila ta tajna, a moda i novac,
da bi tajna bila sauvana?
Kako bilo, Drava je obeala nagradu, ali nije
objasnila kakva bi bila tehnika isplate nagrade
i kako bi se sauvale dalja diskrecija i bezbednost dobitnika nagrade.
Tu smo sada doli do onoga pitanja: Ko je taj
koga je tako hrabrog majka rodila da obavi tu
graansku dunost i da prijavi lokaciju traene osobe? Svi se seamo onih pretnji izreenih ni manje ni vie nego u samom parlamentu. Znate one o prokletstvu do sedmog kolena. ta je zapravo poruka metaforiki saoptena kroz gatanje? Prevedeno na jednostavan
jezik, to znai: Drzne li se neko da prijavi, taj
nee biti siguran da e mu glava ostati iva, ali
i vie od toga, nee biti sigurni ni njegova porodica ni potomstvo. Tu dolazimo do one take gde svaka hrabrost i hazarderstvo unapred
kapituliraju.
Malo li je ako takve pretnje stignu iz samog
parlamenta ili sedita neke stranke izreene
ustima narodnih poslanica?

TAMPANO IZDANJE

6 meseci
12 meseci

KNJIGE I DVD-ovi

Beograd
[kurirom]

Srbija
[potom]

kontinentalna Evropa
[povrinskom potom]

3500 din
7000 din

3300 din
6600 din

75 EUR/99 USD
150 EUR/199 USD

ceo svet
[avionom]
115 EUR/149 USD
230 EUR/299 USD

INTERNET IZDANJE
6 meseci
Srbija
svet

bez PDF-a
750 din
16 USD

sa PDF-om
1200 din
24 USD

Opcija PDF podrazumeva i mogunost preuzimanja fajla u obliku identinom tampanom izdanju.
Zabranjeno je da vie lica upotrebljava isti nalog.

VREME ELEKTRONSKA ARHIVA

Srbija
VREME DVD komplet 19972010
900 din
dopuna kompleta za dosadanje kupce
500 din

Mirko Kusmi, elektronskom potom

svet
USD 29
USD 15

Elektronska arhiva nedeljnika VREME u PDF formatu sa sauvanim stranicama kao u tampanom izdanju i sa
mogunou pretraivanja, obuhvata period od marta 1997. do kraja 2010. Diskovi se dostavljaju potom u roku
od 20 dana od kad dobijemo dokaz o uplati. Raniji brojevi Vremena ne postoje u ovom elektronskom obliku.

Srbija
FILIP VARM: knjiga i DVD Jedinica
samo knjiga Jedinica

Svet
790 din
670 din

34 USD
23 USD

DRAGAN TODOROVI: Trupni portret

600 din

19 USD

U sve dinarske cene je uraunat PDV. U sve cene je uraunata potarina. Potvrdu o uplati
zajedno sa svojim podacima poaljite na adresu VREME, Miarska 12, Beograd, ili faksom na broj
011/3238-662, sa naznakom za ta je uplata izvrena (pretplata za tampano/internet izdanje,
knjiga ili VREME-DVD). Za internet pretplatu obavezno navesti e-mail za kontakt. Vau e-mail
adresu ne ustupamo treim licima. Sve dinarske uplate treba izvriti u korist NP VREME iskljuivo
na raun 205-13281-15. Za dostavu u inostranstvu, uplata u zemlji se naplauje u dinarskoj
protivvrednosti prema srednjem kursu NBS. Iz inostranstva moete izvriti uplate za sva naa
izdanja na internet adresi http://www.vreme.com/pretplata pomou kreditne kartice, (cena u
USD), kojom prilikom e se stanovnicima zemalja lanica EU zaraunati i dodati odgovarajui
PDV ili direktno na na devizni raun podatke moete nai na internetu na www.vreme.com/
pretplata. estomesena pretplata na tampano izdanje podrazumeva 26, a godinja 52 broja.
Trajanje pretplate na internet izdanje odreuje se datumski od dana otvaranja naloga, a korisniku
su na raspolaganju svi brojevi objavljeni na internetu od kraja 1998. godine.

dodatne informacije u vezi s prodajom i pretplatom >telefonom, radnim danom od 10 do 16h: 011/3234-774 > e-mailom na prodaja@vreme.com
VREME 13/01/2011

77

vreme uivanja

Zakletva
Otadbina te zove! Izvravanjem vojne obaveze ispunjavate
svoju zakonsku, patriotsku i asnu dunost. Odazivanje na
ovaj poziv ne moe vam niko uskratiti, pisalo je, izmeu
ostalog, na vojnom pozivu, a na samom kraju bila je reenica: Upozorenje: Izbegavanje sluenja vojnog roka ili neodazivanje na vojnu vebu podlee krivinoj odgovornosti.
Vrlo brzo Otadbina je pozvala i
mene. Da ponosno gledam kako
se sin zaklinje au i ivotom da
e tu istu Otadbinu braniti. Mislila
sam, sav ponos, a
i sreu, prepustiu sinovoj devojci, devojake grudi vanije su od
majinskih, ona
Foto: REUTERS
je glat odbila, kao
to je odbila i da mu mae sa stanice, kada je polazio. Sin
me ubeivao da nema potrebe da dolazim, zna da mi je muka u autobusu i u autu, a vozova vie nema, ali ja, znajui kako zakletve, sa masovnim prisustvom rodbine, zaista
izgledaju, nisam mogla dozvoliti da posle zaklinjanja samo
on ostane sam, ugav ko pas jer njemu niko nije doao.
Ustala sam u pet. Polaganje je u deset, treba stii do Beograda, pronai Vodovac i mesto za parkiranje. Torba je spakovana. Gae, arape, potkoulje, slatkii u originalnom pakovanju, da mogu stati u kasetu, ebe na kom emo sedeti,
meso koje emo pojesti, jer u kasarnu se ne sme uneti, ve
moe, sokovi... Toplu vodu nisam mogla poneti. U kasarni
je putaju jednom nedeljno, ko hoe da bude ist pere se
hladnom, a dobili su i cela etiri para arapa i dvoje gaa,
za ceo vojni rok. Ko je video da se gae svaki dan menjaju!
Negde pred samo stizanje, nebo se otvorilo, pljusnula kia, ispred poljskog puta tri mrgodna vojnika u kabanicama,
nemo, ali otro, kalanjikovima odmahuju i ne dozvoljavaju prilaz. Dugo kruimo, nigde parkiralita, nema druge nego bez Sanje i Rae izai iz auta i peke, po najjaem pljusku,
ii ka kasarni. Sreom, odavno sam Englez i uvek imam
kiobran.
Vodovac je sabirni centar za sve regrute iz Beograda i
okoline, svi e istog dana u isto vreme sveano se zakleti.
Ne znam kako su njih doekali, ali nas su, ko divlje konje
iz kaubojskih lmova, saterivali u koral, gvozdenim ipkama omeen. Kao levak, prvo suen, pa sve iri i iri, ik da
skrene, vojska je to, dok nismo, tako strogo usmereni, stigli do poligona i opet gvozdene ograde. Na poligonu regruti, vidi se, odavno postrojeni, ispred svake ete je vojnik
78

sa brojem vojne pote, tu je i bina sa nadstrenicom, stareinama, popom i odabranim civilima, ve je deset, sveanost
ne poinje, glavni govornik kasni ali bar je kia prestala.
Od mase ostalih uzvanica, a bilo nas je pet puta vie
nego prostora, nema anse da se probijem na elo i otkrijem sina, ostajemo na zaelju, roditelji dozivaju decu, ona
se okreu, mau, da moje dete ne pati i ja se dernjam, no
nisam dovoljno grlata, a i imbecilno se oseam, pa zanemim, postajem ono to i jesam, roditeljka, i utke, oima
traim sina izmeu hiljadu istih. Prepoznajem ga po skladnim, malim uima, pored njega pet stareina, neto stalno
komanduju... Jasno mi je zato se ne okree.
Ili se iskljuio, pa zuri u prazno, kao to i ja umem?
itav sat ekali smo tog najvanijeg. Neiji otac se onesvestio, tik pored deurnog vojnika, pie mu na rukavu, ali deurni se ne treca, naom vodom onesveenog u sveanost
vraamo, pored nas vujak rei i cima povodac, krvolono
nas gledajui, uniformisani kerovoa stalno ga obuzdava,
mi mirni ko bubice... Ko nam je kriv to smo iz provincije i
to smo na somborskom aerodromu na dostojanstveniji doek navikli!
Kada se nebo opet otvorilo, a kia linula, zakletva je poela. Ni re nisam ula, ozvuenje je bilo oajno, ali na kraju, posle komande Vojnici, voljno, ogradu su sklonili i konano sam skladne ui zagrlila.
Kia nas oduevljeno poliva, ispred kasarne metalni kiosk i betonska straarnica iz doba Austrougarske, iza i oko
straarnice uma i ipraje, kasarna se uopte ne vidi, moja beika vapi za komandom voljno, klozeta nigde, a nigde
ni neke kafane, a bogme ni Rae i Sanje, da me negde odvezu, ne mogu ni u umu, oktobar je, bunje je ogolelo, prilazim straarnici, ne mogu ni kod njih, zabranjeno je, a vidim
da hodnik vodi ka dva klozeta. Nisam odustajala. Ogoreno
pretim da u unuti u hodnik i konano sam u carskom
uavcu. Ne znam da li je austrougarski.
U trinaest sati novopeeni vojnik najzad je sa nama. U civilnom odelu! Kao da je neto sramotno uradio pa uniformu
treba sakriti. Mrav ko saraga. tri adamova jabuica, tre kosti jagodine, tu su i dve nove, muevne crte na licu i
broura VMA O vojnikom prilagoavanju.
Posle? Posle je dolazio svaki drugi vikend. O mom troku. Vojska nema para. Svakog vikenda reava se pola vojnika. A ja na prinudnom odmoru, pa kad vidim sina, ne znam
da li da se radujem ili da plaem!? Pa sam se radovala, a
banka jo vie, brstei kamatu sa dozvoljenog i nedozvoljenog minusa.
I dan danas odzvanja mi u uima glas momka koji je, dok
smo se vraali u levak, doviknuo drugom: Jebiga. Mogao
sam rei da sam bio. Niti sam ja njega video, niti on mene,
niti sam ita uo.

Zdenka Fever
VREME 13/01/2011

Copyright NP Vreme, Beograd

Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za
linu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme

PDF izdanje razvili: Saa Markovi i Ivan Hraovec

Obrada: Marjana Hraovec