Fransis Bomont

Vitez Plamenog Tuka

S engleskog preveo
i prvo srpsko izdanje priredio
dr Slobodan D. Jovanovi

Fokus Forum za interkulturnu komunikaciju

Beograd, 2013.

Fransis Bomont
VITEZ PLAMENOG TUKA
_____________________________________________

Recenzenti
Milica Novkovi
prof. dr Biljana ori-Francuski,
Filolokki fakultet Univerziteta u Beogradu

Urednik
mr Maja Mati

Izdava
Fokus Forum za interkulturnu komunikaciju

Za Izdavaa
doc. dr Nenad Tomovi,
Filoloki fakultet Univerziteta u Beogradu

ISBN 978-86-88761-04-8

SADRAJ

PREDGOVOR / iii

UVOD
TUAK JEDNOG VITEZA, ILI DVOJICE? / 1

VITEZ PLAMENOG TUKA / 17

PREDGOVOR

Spisateljska saradnja Fransisa Bomonta i Dona Fleera podarila je istoriji

engleske i svetske knjievnosti preko pedeset dramskih dela s kojima se njihova imena
dovode u vezu na neki nain, u manje ili vie razluenoj meri. Najnoviji stavovi
prouavalaca govore, meutim, da su njih dvojica zajedno u potpunosti stvorili ne vie
od deset komada, a da je Fransis Bomont samostalno napisao samo jedan ili dva, pri
emu se danas sa dosta sigurnosti moe uzeti da je on jedini autor uvenog Viteza
Plamenog Tuka. Ako po pitanju autorstva, meutim, jo moda preostaju neke
neizvesnosti i nedoumice, teoretiari se savreno slau da prava elastina prilagodljivost
i odreeni modernizam dramskog stvaralatva u Engleskoj u drugoj polovini esnaestog
i poetkom sedamnaestog veka ne mogu da se shvate i sagledaju bez dobrog poznavanja
upravo ove komedije. Delom to jeste burleska, delom parodija, ali je sveukupno re o
proizvodu koji je teko strogo definisati, emu su doprineli mnogi raznovrsni elementi.
Uzeti zajedno, oni slue da prikau stvaralako umee i ishoduju jednom veoma
neobinom i veoma razigranom komedijom, ivom i ivotu vernom iako joj nedostaje
dubine, ali koja je svakako, po mnogo emu, tvorevina kakva je lako mogla da nastane
jue, ovih dana. A napisana je pre etiri stotine godina.
I jue i danas, ovih dana, shvatamo injenicu da su srpski jezik i srpska kultura u
svetskim okvirima i merilima mali. Mali formalno po broju izvornih govornika, po
mogunosti uticaja koji u irim razmerama mogu da izvre knjievno i pozorino
stvaralatvo, po materijalnim mogunostima da se upozna jo vie od onog to je vredno
i lepo u svetskom nasleu, ali sasvim sigurno ne toliko mali da bi ovo delo smelo da im
ostane nepredstavljeno i vie od etiri stotine godina. Upravo je krajnje vreme da iroka
intelektualna i kulturna javnost Srbije upoznaju Viteza Plamenog Tuka, a prevodilac je
danas rastuen injenicom da do toga nije dolo makar etvrt veka ranije.
Sada ve daleke univerzitetske kolske godine 1974/1975. redovni profesor
engleske knjievnosti dr Duan Puhalo prezentirao je ovo komediografsko delo, i
mnoga druga koja zavreuju ozbiljnu panju, jednoj grupi studenata III godine
engleskog jezika i knjievnosti na Filolokom fakultetu u Beogradu, u okviru
specijalnog kursa (Rano)renesansna engleska komedija i komediografi pre ekspira.
Sadrina tog kursa, nain na koji se on odvijao i dragocena materija koju je doneo bili

iv

su dovoljan podsticaj da prevod prva tri ina ove komedije nastane ve godinu-dve
kasnije. Posle mnogo prekidanja i pauziranja u radu na prevodu, njegova kompletna
verzija je 15. aprila 1994. godine napokon registrovana kod JAA Autorske agencije za
Srbiju, sa sveu i izjavom da nikada prethodno nije vien ni deo mogueg autorskog
prevoda ovog komada u bilo kojoj formi.
Prevod je uraen prema tekstu na engleskom jeziku pod originalnim naslovom
THE KNIGHT OF THE BURNING PESTLE koji je izloen u knjizi Beaumont and
Fletcher Select Plays izdavaa J. M. Dent & Sons Ltd., s naznakama First included in
Everymans Library 1911; Last reprinted 1970. Napomene i objanjenja koja prate
prevod namenjeni su lakem i potpunijem shvatanju sadrine i poruka ovog dramskog
dela, pre svega u smislu doaravanja istorijskih i drutveno-ekonomskih okolnosti u
kojima se radnja odvija, ali koje imaju traga i u svemu to izgovaraju likovi komedije
eksplicitno ili, vrlo esto, u vidu najrazliitijih aluzija. Od naroitog su znaaja
napomene koje se odnose na glumce i publiku toga vremena, na pozorite, obiaje u
vezi s tumaenjem, pripremanjem i izvoenjem tekstova odnosno pozorinih predstava,
na London i svakodnevni ivot njegovog graanstva. Koliko god da je znaenje
pojedinih komentara oigledno ve iz smog teksta prevoda, napomene su na velikom
broju mesta, tamo gde se to inilo svrsishodnim i korisnim, dopunjene prevodioevim
opaskama i proirenim objanjenjima. Prevodilaka reenja i prevodne varijante koje se
ponegde nude i kroz nizanje veeg broja mogunosti u najveoj meri su plod
konsultovanja Enciklopediskog englesko-srpskohrvatskog renika (Risti, Simi,
Popovi; Beograd: Prosveta, 1973).
Ravno etiri stotine godina posle svoga nastanka Vitez Plamenog Tuka danas je
spreman da zakorai u srpsku kulturnu javnost. Divno bi bilo da u njoj postane poznat,
da se zadri, da prui podlogu za dalje primene i razrade, pre svega na pozornici
samim tim to nije poznat i iskorien ni u mnogo irem okruenju. Otuda i nada da ovo
elektronsko izdanje moe da poslui brem i irem upoznavanju poslenika kulture s
jednom neprolaznom vrednou, ije prisustvo u srpskom pozoritu, u prevodilatvu, u
prouavanju istorije engleskog jezika, ivota i navika treba da vodi produbljenim
interesovanjima, novim prouavanjima i saoptenjima o jednom velikom periodu,
njegovim protagonistima i ostvarenjima.
Slobodan Jovanovi

TUAK JEDNOG VITEZA, ILI DVOJICE?

Fransis Bomont (Francis Beaumont, 1584-1616) bio je dramski pisac

aristokratskog porekla, pesnik koji je napisao uvene stihove Krmi Sireni (Upon
Mermaid Tavern), poznat i kao prijatelj Bena Donsona. Radio je u tesnoj saradnji sa
svojim drugom Donom Fleerom (John Fletcher, 1579-1625), koji je takoe poticao iz
aristokratske porodice pesnika i intelektualaca. U godinama izmeu 1606. i 1616, posle
Bomontove rane smrti, Fleer je napisao mnogo komada samostalno ili u saradnji s
brojnim drugim dramskim piscima, meu kojima je najznaajniji bio Filip Masinder.
Svi njihovi komadi su objavljeni kao Folio, 1647. godine. Tu ih ima pedeset, ali su
kasnija istraivanja nala da ih je petnaest koji predstavljaju plod njihovog zajednikog
rada, da je esnaest napisao Fleer sm, dok su ostatak ili primeri Fleerove saradnje s
drugima ili predstavljaju radove drugih dramskih pisaca.
Bomont i Fleer su bili najpopularniji dramski pisci u poslednje dve decenije
perioda koji se obino naziva ekspirovim dobom, izmeu 1580. i 1625. godine, ali je ta
popularnost trajala i kasnije tokom vie od jednog veka. Razlog je bio u injenici da su
oni uspeno predstavljali taj novi, dvorski talas kasnog Dejmsovog i potom arlsovog
perioda, kada su privatna, zatvorena, pozorita stekla veu popularnost, dok je povrni i
oboleli ukus dvorske aristokratije odneo prevagu nad irim i humanijim ukusom
popularnih pozorita. Veina njihovih komada su tragikomedije, poto je takva vrsta
vie prijala njihovoj publici. Ta publika je traila uzbuenje, senzaciju, bolesne zloine i
naturalistike prizore, ali je istovremeno zahtevala srene zavretke. Ovakvi komadi
podseaju na one iz ekspirovog poslednjeg perioda, samo to su mnogo povrniji;
najpoznatiji meu njima je Filaster (Zvezdoljub) Philaster. Njihove komedije su
uglavnom dobra zabava, s malo zalaenja u dubinu. Posebnog pomena su vredne Vitez
Plamenog Tuka The Knight of the Burning Pestle, 1609, i Lov na divlju gusku The
Wild Goose Chase, iz 1621. godine.
Vitez Plamenog Tuka je delo koje se danas pripisuje Bomontu smom. To je
sasvim zanimljiva i izuzetna komedija, u stvari komad u komadu ili predstava u
predstavi, i parodija i romantina komedija sve u isti mah. Ima tri razliite linije
radnje: jedna je parodija na buroaske komade Tomasa Hejvuda o junakim uzletima
egrta (Four Prentices of London), tu je romantina ljubavna pria dvoje mladih koji

ele da se spoje brakom uprkos volji svojih roditelja, a postoji i zaplet u vezi s
Graaninom i njegovom enom, koji su u publici, prate komad brojnim smenim i esto
apsurdnim komentarima, otkrivajui tako svoje prostodune linosti. Komad je ivahan
i smean, nudi vie humora nego satire, veoma je zabavan. Napisan je u dobrom stihu,
ali i u snanoj i sonoj kolokvijalnoj prozi. Likovi Graanina i njegove ene su sasvim
ivi, osvajaju i itaoca i gledaoca, trajno se pamte, dok su ostali likovi u najveoj meri
karikature.
Lov na divlju gusku je komedija za koju se danas smatra da je samo Fleerov
rad. Radnja se odvija u Francuskoj, u Parizu, a bavi se jurnjavom jedne devojke za
muem. Divlja guska, vispreni i cinini mladi koji pokuava da umakne braku,
aristokratski je Don uan po imenu Mirabel. To ime je kasnije (1700) koristio Kongriv
(William Congreve) u svom delu Takav je svet The Way of the World. Postoje dva
sporedna zapleta, s dve druge divlje guske, a to su Mirabelovi drugovi. Svi na kraju
budu uhvaeni, posle mnogo dosetki i lukavstava pravedne i dobre Oriane, i drugih.
Komedija je puna duha, veto je sagraena, ali joj se radnja kree u jednom vetakom
svetu kominog ljubavisanja iji uesnici nemaju drugih briga ili zanimanja, pri emu
ima i lascivosti i vidljivih skarednih niti. Fleerov stih je razgovoran, pribliava se
prozi. Sve ukupno, ovo je primer nagovetaja komedije restauracije pune duha, ali
uske, vetake, i nemoralne. Upravo zbog toga Fleera, koji je iveo due od Bomonta i
ostao da stvara celih dvanaest godina posle njega, smatraju u sasvim maloj meri
pripadnikom elizabetinskog doba a mnogo vie znaajnom pojavom perioda koji je
nastupio potom.

OPTE PRILIKE U DRUTVU

Kraljica Elizabeta I je uspeno vladala Engleskom ve vie od dvadeset pet
godina u vreme kada je Fransis Bomont roen. Njena vladavina je predstavljala period
relativne smirenosti i stabilnosti u Engleskoj. Zemlja je u miru napredovala, to je
postavilo osnovu za knjievna i umetnika ostvarenja koja su imala da karakteristino
obelee njeno vreme.
Elizabeta je krunisana na dan 15. januara 1559. godine, a jedan od njenih prvih
koraka kao poglavara drave bilo je uspostavljanje mira s Francuskom. Njena jedina
druga velika intervencija u meunarodnim razmerama ishodovala je engleskom
pobedom nad slavnom panskom Armadom 1588. godine. Pored ovih velikih dogaaja,
ona se silno trudila da odri politiki mir u zemlji, pri emu je bila poznata i po prilinoj
verskoj toleranciji.
London je u Elizabetino vreme bio prljav grad pun vreve. Malo je ljudi imalo na
raspolaganju istu pijau vodu, a aj jo nije bio stekao iroku prihvaenost. Mnogi su
pili jko a ustajalo i mlako pivo za doruak, uz ruak i uz veeru. Sm grad je bio u
guvi, uzan, mraan i ispunjen neprijatnim mirisima, a ulice su bile pune ivotinja,
izloenih prodaji ili upregnutih i natovarenih da obavljaju rad. Londonski most je
postojao, a jo jedini drugi nain da se pree preko prometne reke bio je velikim
amcima, u koje su pozivali krmari poznati po grubom izraavanju i urlajuim povicima
Istok, ajmo! ili Zapad, aj-de!.
Kuga, ili crna smrt, kako su svi poeli da je zovu, Londoncima nije bila nita
novo, ali je u Elizabetinoj eri harala doseui pustoee razmere. Veruje se da je samo
1563. godine od nje umrlo 80.000 ljudi, etvrtina od tog broja u Londonu. I udar se
sruio na pozorita; bojazan od kuge vodila je potpunom zatvaranju svih pozorita 1593,
1603. i 1608. godine. Epidemija koja je nastupala aljui pred sobom veliki strah kao
nagovetaj u Londonu bi se irila brzo i lako. U gradu nije bilo sistema kanalizacije, i
sav otpad je ili taloen po ulicama ili izlivan u Temzu. ivot u guvi i natrpanosti i loi
higijenski uslovi omoguavali su da se pacovi, glavni pokretai i prenosioci kuge,
neobuzdano kote i mnoe, ne samo u Londonu, koji je sa svojih 150.000 stanovnika bio
najvei grad, ve irom Engleske, iako su drugi gradovi bili daleko manji Bristol i
Edinburg, na primer, imali su do 6.000 stanovnika.

Osim nedaa s kugom, u petnaestom i esnaestom veku ivot u Londonu je inae

bio grub i teak. Siromatvo je bilo naveliko rasprostranjeno, a kazne za nedela su bile
okrutne. Kraa ma ega vrednijeg od pet penija predstavljala je put na veala, a
prosjaenje je bilo zakonom zabranjeno. Neki sasvim razliiti prestupi povlaili su
smrtnu kaznu od krae ptiijih jaja do bespravnog nonog lova, dok neovlaeni lov
danju, na primer, nije kanjavan smru. Pri tome pripadnici aristokratije nisu bili
poteeni i izuzeti od opakih metoda muenja i usmrivanja koje su smiljali i iznalazili
pripadnici i poklonici vladajue dinastije Tjudora. U upotrebi je moglo da se nae
mnotvo ljutih instrumenata smiljenih i oblikovanih za muenje i zadavanje stranog
bola, i niko ko bi bio optuen za ma kakvo nedelo, od krae do bogohuljenja, ne bi
bivao poteen, osim, moda, pripadnika vrlo visokog plemstva. Kao sredstvo da se
stanovnitvo obuzda i zastrai, odrubljene glave izdajnika i prestupnika nabadane su na
kolje i tako izlagane na kapijama Londonskog mosta, koji je u to vreme bio jedini most
preko Temze i jedini pristup gradu Londonu.
U posmatranom periodu bezbrojni beskunici su tumarali drumovima i stvarali
nereiv drutveni problem, tako da je ak i putovanje u Engleskoj moglo da se smatra
prestupom, ako ovek ne bi posedovao ispravnu dozvolu. Dozvole je izdavao erif,
visoki inovnik u slubi Krune, u prostorijama Optine grada, uvaavajui tako zakon
koji je bio stvoren u cilju prevencije zaraza, naroito irenja kuge, spreavanjem
siromaha da se kreu od sela do sela. Iz ovakvih razloga vladala je snana podozrivost
prema putnicima moglo bi lako da se desi da oni sobom donose kugu i upravo je od
te mere straha i opreza zavisilo kako e glumci biti primljeni u selima irom Engleske.
U vreme vladavine Tjudora brak i venavanja su u Engleskoj esto bili predmet
praktinih raunica i smiljenih poteza, pre nego lep ishod romantinih pobuda i ljubavi.
U imunim krugovima mlade dame nisu imale nikakvog izbora ili su vrlo malo mogle
da utiu na to ko e im biti suprunik; u takvoj roditeljskoj tiraniji bilo je sasvim
uobiajeno da se dvoje predvienih za branu zajednicu prvi put vide i upoznaju tek na
sm dan venanja. Nije postojala zakonom odreena donja starosna granica za stupanje
u brak, tako da je veina devojaka udavana kada im je bilo etrnaest godina. Kada bi
stupila u brak, ena je prestajala da ima pravo na svoju volju i svoj glas; ogranien i
strogo odreen bio joj je ak i izbor odee odnosno nain pojavljivanja kao neudata,
enska osoba je, na primer, mogla da dri kosu slobodno putenu, dok bi po udaji

morala da je krije pod nekim velom, kapom ili kukuljaom. Razvod je bio sasvim
neuobiajena pojava, dogaaj koji vera nije predviala i doputala, tako da je veina
brakova okonavana jedino kad bi jedan od suprunika preminuo. Smrt majke prilikom
raanja deteta bila je vrlo esta pojava, usled ega su se mnogi mukarci enili vie
puta.
Obrazovanje je bilo relativno dobro razvijeno kad je re o kolovanju deaka i
mladih mukaraca. Osobe enskog pola su i dalje bile u najveoj meri iskljuene iz
sistema formalnog obrazovanja; kerke uglednih plemikih porodica mogle su ponekad
da dobijaju poduku iz stranih jezika i umea okretnih igara kod svoje kue, ali su
univerziteti bili predvieni iskljuivo za mladie. Mnogi roditelji, meutim, nisu imali
sredstava da svoju decu poalju na univerzitet, pa su za takve obino postojale tri
mogunosti izbora: sluenje u kui, rad na seoskom imanju, ili uenje zanata. Od ove tri
opcije je uenje zanata, odnosno opredeljivanje roditelja da njihovo dete postane egrt,
predstavljalo najbolji put ka nekom pristojnom poslu i odgovarajuem dohotku. Na
uenje zanata kod majstora mogle su da stupe i devojice, a veina takve dece koja su
postajala egrti kretala je u taj ivot kad im je bilo po deset do etrnaest godina. egrti
su ostajali kod svoga gazde nekih pet do sedam godina, za koje vreme su esto iveli u
gospodarevoj kui. Kada bi zanatska obuka bila zavrena, egrt bi bio unapreen u
kalfu, zanatskog pomonika, to je ve znailo nametenje koje donosi kakvu-takvu
platu. Kalfa bi postajao slobodan i da traga za zaposlenjem na nekom drugom mestu,
naroito u cilju proirivanja i obogaivanja iskustva. Tek kada bi prola jo jedna godina
u ovakvom statusu, postajalo bi mogue osamostaljivanje u svojstvu mladog
kvalifikovanog zanatlije.
Ugovor koji bi sklapali gazda i njegov egrt bio je poznat kao reckasta nagodba
(indenture) dokument je zupastim rezom bio podeljen na dva dela, meusobno
uklopiva po zupastoj presenoj liniji, od kojih je po jedan uvala svaka ugovorna
strana. U takvom ugovoru izriito je nabrajano sve ono to se od egrta oekuje da radi i
obavlja dok je u slubi svoga gospodara; spisak onoga to se mora i onoga to se ne sme
izriito je traio dobru i savesnu slubu majstoru, zabranjivao da se u njegovoj kui
egrt uputa u bilo kakve telesne ljubavne odnose, da se eni za vreme dok je ugovor na
snazi, da pohaa krme osim ako u krmu treba svratiti pri obavljanju posla za
gospodara, da igra karte, da baca kocku, da se udaljava i odsustvuje bilo danju ili nou.

Roditelji svakog egrta morali su da plate iznos obveznice koja se odnosila na reckastu
nagodbu njihovog deteta, a na osnovu te obveznice odnosno priznanice plaeni iznos im
je vraan po zavretku egrtske obuke. Nije bilo neuobiajena pojava da beskrupulozne
gazde nastoje da navedu svoje egrte da pobegnu od njih neposredno pred isticanje
perioda vaenja ugovora o obuci i obveznice na plaeni iznos, kako taj iznos ne bi
morali da vrate roditeljima. U cilju pomoi izrazito siromanim porodicama, grad je
imao ustanovljen dobrotvorni fond koji je mogao da bude, makar delimino, od pomoi
prilikom namirivanja iznosa obveznice za kolovanje egrta.

POZORITE
Prvo stalno londonsko pozorite sagraeno je 1567. godine, nekih sedamnaest
godina pre nego to je Fransis Bomont roen. U vreme kada je on lino dostigao neku
ivotnu zrelost, elizabetinsko pozorite je bilo u punom bujanju. Bio je ve izmenjen i
odnos javnosti prema pozoritima i glumcima, zahvaljujui Kraljiinom zanimanju za
pozorite; pre toga se smatralo da su glumci nemoralni i neotesani, ali je sada njihov
status bio u usponu. Godine 1578. Kraljica Elizabeta je dala svoje specijalno odobrenje
za est londonskih druina da mogu da izvode komade u Londonu. Jedan raniji
pripadnik jedne od tih druina, Dejms Berbid, kasnije je pomogao da se uspostavi
trupa pod imenom Ljudi Lorda komornika Lord Chamberlains Men, koja je nastupala
u njegovom planski sagraenom pozoritu. Godine 1603, u vreme vladavine Dejmsa I,
trupa je promenila naziv u Kraljevi ljudi Kings Men, a poznata je, izmeu ostalog, po
tome to je kasnije izvodila Bomontova dela.
Prosena glumaka druina obino se sastojala od dvadesetak glumaca.
Osobama enskog pola nije bilo doputeno da se pojave na pozornici, tako da su enske
uloge izvodili sasvim mladi deaci, dok su starije ene ili komine likove tu i tamo
tumaili odrasli mukarci. Ovo je bilo mogue izmeu ostalog i zbog toga to su
scenska uputstva imala sasvim jednostavne zahteve i bilo je lako sprovesti stilizovanu
glumu od deaka je traeno samo da ispravno izgovori tekst, a lik se formirao sm od
sebe, onako kako je bilo predvieno pievim tekstom. Deaci su ponekad imali samo
est godina, a u druini su ostajali po najvie dvanaest godina. Obino su iveli kod
svojih gazda, koji bi ih obuavali i od druine primali neki mali iznos na ime slube
koju su deaci obavljali.

Glumake trupe su se u sticanju dohotka oslanjale na dva izvora na

pokroviteljstvo od strane dvora, i na prihode od blagajne. Finansije su, meutim,
neprestano bile tesne, tako da je, u cilju noenja s tom tekoom, izmeu 1558. i 1642.
godine veina druina organizovana na nekakvom deoniarskom principu. To je znailo
da glumci mogu da kupuju deonice u drutvu, esto po povlaenim iznosima, da bi
zarada drutva potom bila deljena meu takvim glumcima odnosno ulagaima. Naravno,
nisu svi glumci imali mogunosti da postanu deoniari, pa su takozvani plaeni ljudi
obino otprilike polovina njih u druini bili slabijeg imovnog stanja. Njima esto nije
isplaivana nedeljna zarada, a isto tako esto su morali da obavljaju poslove
garderobera i rekvizitera, da opsluuju pozornicu, kao i da nose manje uloge. I
putovanja su bila zastupljena, tako da je iz perioda izmeu 1590. i 1642. godine poznato
najmanje 100 imena putujuih druina, ali su sm ovaj pojam i ovakav nain nastupanja
donosili posebne tekoe. Nije bilo stalnih pozorita izvan Londona, a glumci nisu uvek
doekivani dobrodolicom, najvie usled straha da mogu da donesu kugu ili da
doprinesu njenom irenju. Trupa je moda mogla da izvodi u zgradi gradske venice ili
u nekoj mesnoj krmi, ali ponekad su glumci stvarno plaani da ne nastupaju.
U Londonu su izvoake druine menjale repertoar svakodnevno, a potranja za
uspenim odnosno lepo prihvaenim komadima je bila vrlo jaka. Kada bi trupa
pokrenula neki komad, on je postajao vlasnitvo te glumake druine, koja je onda
morala da se angauje i bori da bi se zatitila od neovlaenog i esto nepreciznog
kopiranja teksta. Da bi se spreilo da komad prepiu pripadnici drugih druina, kada bi
original bio dat na izvoenje rukopis je dran pod kljuem, a svaki glumac je dobijao
samo prepisane primerke prizora u kojima je lino nastupao. Saradnja izmeu pisaca je
bila veoma esta pojava, i obino bi svaki in u komadu imao svog pisca. Da bi se
produio vek prihvaenosti nekog odreenog dela, esto su vrene revizije, izmene
teksta i dopisivanja, ali bi to najee radio neko drugi a ne prvobitni stvaralac. Do
1603. godine proseno plaanje po jednom komadu je iznosilo est funti, ali je u
narednih desetak godina taj iznos narastao na nekih dvanaest funti. U ovaj honorar je
ulazilo i dopisivanje, menjanje, dodavanje prizora, prologa ili epiloga. Poreenja radi,
treba da se zna da je uitelj mogao da oekuje da primi oko 25 funti za godinu, dok je
jedan deoniarski organizovan glumac u druini Kraljevih ljudi u godini koja se
povoljno odvijala mogao da doe do najmanje dvaput veeg iznosa.

Negde na prelomu esnaestog veka u sedamnaesti u Londonu su postojale dve

razliite vrste pozorita javna i privatna. Uopteno reeno, javna ili popularna
pozorita su bila nepokrivene graevine oblikovane po modelu dvorita krmi u kojima
su glumake druine pre toga nastupale. Veina tih javnih pozorita imala je tri
pokrivene galerije oko smog dvorinog/parterskog prostora, a pozornica je skoro bez
izuzetaka zadirala u parterski prostor tako da je mogla da se posmatra s tri strane. Dugo
se smatralo da je prvo javno pozorite koje je sagraeno bilo Teatar The Theatre
Dejmsa Berbida, izgraeno u ordiu 1576. godine. U najnovije vreme, meutim,
uzima se da je Crveni lav Red Lion, objekat za koji se dugo mislilo da je bio krma u
kojoj su se predstave ponekad odigravale, u stvari bio zaista prva pozorina kua,
izgraena 1567. godine. Meu ostala poznatija pozorita ubrajaju se Rua The Rose,
izgraeno 1587, Labud The Swan (1595) i Globus The Globe (1599; stradalo u
poaru pa obnovljeno 1614); sva su se nalazila na Junoj obali.
Privatna pozorita su se razlikovala od javnih, ili popularnih, pozorita
prevashodno po nivou obezbeenog komoditeta. Sva su bila pod krovom, osvetljena
sveama; primala su otprilike etiri puta manje gledalaca nego neko javno pozorite, ali
su svi gledaoci sedeli. Cene ulaznica za privatna pozorita bile su mnogo vie nego u
primeru javnih pozorita. Jo jedna vana razlika ogledala se u injenici da su sve do
1608. godine u privatnim pozoritima nastupale samo deake druine, pa su tako
sasvim mladi deaci bili poteeni bieva moralne osude i kritike koji su inae udarali
po odraslim glumcima. Prvo privatno pozorite bilo je podignuto u Blekfrajarzu 1576.
godine, ali je njegov znaaj bio nadmaen drugim pozoritem u Blekfrajarzu, koje je
izgradio Dejms Berbid 1596. godine. Tokom vie od deset godina to drugo pozorite
u Blekfrajarzu koristile su iskljuivo deake druine, ali je 1608. godine kralj Dejms I
ovlastio Kraljeve ljude da nastupaju tamo. Na osnovu toga su poev od 1610. Kraljevi
ljudi igrali u Blekfrajarzu od sredine oktobra do sredine maja, a Globusu su se vraali
tokom letnjih meseci. Upravo ovde je prvi put izveden Vitez Plamenog Tuka, negde
izmeu 1609. i 1613. godine.
Izvoenja u javnim pozoritima esto su bila dogaaji puni guve i vreve.
Prosean broj gledalaca koji su tu mogli da stanu bio je oko 2.500, dok je u privatnim
pozoritima sedelo samo po pet do sedam stotina ljudi. Za sve vreme trajanja predstave
prodavani su vino, pivo i hrana; to je za pozorita bio uobiajen nain da se doe do jo

neto novca, tako da su se prodavci tokom cele predstave probijali izmeu gledalaca i
nudili svoju robu. Sma publika je galamila i talasala se gledaoci su esto glasno
komentarisali i gestovima propraali dogaanja na pozornici, razgovarali izmeu sebe
tokom komada, ak i puili to je tada bilo pomodna novina. Ukoliko bi se desilo da
komad ne bude gledaocima po ukusu i volji, oni bi bez oklevanja to glasno saoptavali
glumcima, tako da je esto dolazilo do ustrih rasprava i otrog dobacivanja. ene
dostojne potovanja retko su poseivale ovakvo pozorite, a kada bi to i uinile
zaklanjale su se maskama da ih okolina ne bi poznala. Predstave su obino poinjale u
dva sata po podne, a trajale bi po dva do tri sata. U privatnim pozoritima pravljene su
pauze ispunjene muziciranjem, a za to vreme su dogorele svee za osvetljavanje
prostora zamenjivane novim.
U javnim ili popularnim pozoritima je parter, odnosno dvorite u kom su
posmatrai stajali ili se po njemu kretali za vreme predstave, bio najjeftiniji sektor, dok
je u privatnim pozoritima najmanje trebalo da se plati za sedenje na gornjem, najviem,
balkonu. Negde na prelazu iz esnaestog u sedamnaesti vek u privatnim pozoritima je
postalo uobiajeno da (neki) posmatrai sede na smoj pozornici za vreme izvoenja
predstave. Cena ulaznice u javnim pozoritima se kretala od dva penija za najobiniji
pristup do dvadeset penija za lou, dok su privatna pozorita naplaivala izmeu est i
etrdesetest penija. Zbog toga su privatna pozorita, iako je njihov kapacitet bio daleko
manji, esto zaraivala vie nego javna pozorita i privlaila imunije i vienije
pojedince.
Smru Kraljice Elizabete, 1603. godine, nastupio je, po mnogo emu, kraj
jednog velikog i neponovljivog perioda. Pozorite je ostalo bez svog najznaajnijeg
pokrovitelja, pa su se postepeno osnaenim glasom ponovo javile tvrdnje da je ono
nemoralno i bogohulno. Negde posle 1630. napadi kuge su svake godine postajali sve
ei, pa je Parlament to iskoristio kao otricu za napad na pozorite. Godine 1642.
izdata je uredba kojom se zabranjuju sva scenska izoenja, a 1648. je Parlament naredio
da se pozorine kue porue, da se svi glumci pohvataju i iibaju, a da se od svakog ko
bude uhvaen da pohaa neku predstavu na licu mesta naplati kazna u iznosu pet
ilinga. Potiskivanje i zatvaranje pozorinih kua je potrajalo sve do prvih nagovetaja
perioda restauracije, 1660. godine.

10

SPISATELJSKI ORTAKLUK
Za delo Vitez Plamenog Tuka dananji analitiari smatraju da ga je samostalno
stvorio Fransis Bomont, roen 1584. godine u opatiji Milosti boije u arnvud Forestu
u Lesteriru. Bomontovi su bili imuna porodica iz gornjih drutvenih slojeva. Budui
pisac je ime dobio po svom ocu, koji je bio istaknuti sudija zaduen za razreavanje
graanskih parnica, a u lagodnom i svestrano namirenom ivotu uivao je sa svojom
starijom braom Henrijem i Donom. Sa dvanaest godina stupio je u Koled Brodgejt
(danas Pembruk koled) u Oksfordu, zajedno s braom. Meutim, kada im je naredne
godine otac naprasno preminuo, mladi Fransis je prekinuo kolovanje i napustio
Oksford.
Fransis Bomont je imao esnaest godina kada se preselio u London, gde je
studirao pravo i postao lan Ueg pravnikog kolegijuma. Poput mnogih mladih ljudi
tog vremena, i on je ispoljio i vremenom razvio interesovanje za poeziju i dramu, tako
da ima malo pokazatelja o njegovoj prvoj posveenosti pravnoj nauci i studijama.
Potom se o njemu sve vie zna kao o posetiocu prilino tamnim oreolom ovenane
krme Sirena, gde je brzo uspostavio prijateljstvo s dramskim piscem Bendaminom, ili
Benom, Donsonom.
Bomontovi prvi objavljeni stihovi bili su oni koji su inili predgovor delu
njegovog brata Dona iz 1602. pod naslovom Duvanska metamorfoza The
Metamorphosis of Tobacco. Desilo se verovatno ubrzo potom da je upoznao Dona
Fleera, koji e postati njegov glavni stvaralaki sadrug i saradnik u spisateljstvu. Prvi
rad za koji se misli da je plod njihovog zdruenog stvaralatva bio je komad Lek za
ljubav Loves Cure, 1605. godine. Njihova saradnja je trajala narednih sedam godina,
ali se danas ipak nairoko uzima da je Bomont sm napisao komediju Vitez Plamenog
Tuka, verovatno 1607. godine.
Bomont i Fleer su isprva pisali za deaku druinu Deca Kraljiinih blagovanja
(Children of the Queens Revels) pri Katedrali Sv. Pavla, a otprilike 1609. godine su
zamenili ekspira kao glavni dramatiari za trupu Kraljevi ljudi (Kings Men). Sasvim
svesni svih osobenosti popularnog ukusa, napisali su brzo, jedan za drugim, najmanje
est komada, meu kojima su Devina tragedija The Maids Tragedy, 1610, i
Kupidonova osveta Cupids Revenge, 1611. Obojica neenje, stanovali su zajedno u

11

jednom stambenom prostoru blizu ekspirovog pozorita Gloub na Junoj obali i sve
slono delili do Bomontove enidbe, 1613. godine.
Nije sasvim jasno ko je bio pokretaka snaga i vodei stvaralac u njihovom
zajednikom spisateljstvu. Za Bomonta se smatra da je samostalno napisao samo jedan
ili dva komada, a nekih devet ili deset zajedno s Fleerom od preko pedeset komada s
kojima se njihova imena uopte dovode u vezu. Mogue je da je Bomont dao svoj
doprinos i u jo tri komada napisana zajedniki s Fleerom i Filipom Masinderom.
Uzima se za njega da je napisao i izvestan broj maski razraenih scenskih igara
stvorenih za izvoenje na dvoru.
Godina 1613. znaila je nagli prekid Bomontove umetnike delatnosti. Reklo bi
se da je potpuno digao ruke od svega to je u vezi s pozoritem, i oenio se bogatom
miradikom iz Kenta po imenu Ursula Ajzli sve to u istoj godini kada je objavljen
Vitez Plamenog Tuka. Ubrzo potom Bomont je doiveo srani udar, a posle sporog
oporavka naprasno je umro od groznice 1616, iste godine kad i ekspir. Knjievni ugled
koji je do tada stekao bio je dovoljan da mu donese poast sahrane u Vestminsterskoj
opatiji, gde je, u Poetskom kutku, poloen kraj osera i Spensera. Don Fleer je
nastavio da pie sve do 1625. godine, kada mu je kuga donela smrt. Sabrana dela
Bomonta i Fleera objavljena su 1647. godine.

________________________________________________

12

Najvaniji datumi u vezi s Fransisom Bomontom, Vitezom Plamenog Tuka, i

pozoritem elizabetinskog perioda

1559. Elizabeta I krunisana kao Kraljica Engleske.

1563. Osamdeset hiljada ljudi umrlo od kuge u Engleskoj.
1564. Roen Vilijam ekspir. Roen Kristofer Marlo.
1567. Sagraen Crveni lav, prvo trajno pozorite u Londonu.
1576. Sagraeno pozorite Blekfrajars.
1578. Kraljica daje zvaninu dozvolu za est glumakih druina da nastupaju u
Londonu.
1584. Fransis Bomont roen u Lesteriru.
1593. Zatvorena sva londonska pozorita, u grevitom nastojanju da se sprei irenje
kuge. Dramski pisac Kristofer Marlou ubijen u kafanskoj tui u Istonom Londonu.
1599. Na londonskoj Junoj obali sagraeno pozorite Gloub.
1600. Fransis Bomont se preselio u London i krenuo da studira pravo.
1602. Bomont objavljuje svoje prve stihove u predgovoru za Duvansku metamorfozu,
delo njegovog brata Dona.
1603. Sva londonska pozorita su ponovo zatvorena, opet pred naletima kuge.
1605. Fransis Bomont i Don Fleer zajedno napisali komad Lek za ljubav.
1607. Otprilike u ovo vreme Fransis Bomont je napisao komad Vitez Plamenog Tuka.
Taan datum nije poznat.
1608. Londonska pozorita jo jednom zatvorena.
1609. Bomont i Fleer zamenili ekspira kao glavni dramatiari za trupu Kraljevi
ljudi.
1613. Fransis Bomont se oenio Ursulom Ajzli i potpuno prestao da pie.
1614. Pozorite Gloub uniteno u poaru, potom ponovo izgraeno.
1616. Fransis Bomont iznenada umire od groznice.
1647. Objavljena sabrana dela Bomonta i Fleera.
1648. Kralj nareuje da sva mesta pozorinih izvoenja budu poruena, a da izvoai
(glumci) budu proterani iz Londona.
_________________________________________________________

13

VITEZ

to se tie radnje smog komada Vitez Plamenog Tuka, ona je postavljena tako
da se odvija u pozoritu, gde su neki imuni piljar/bakalin i njegova ena doli da
posmatraju komad pod naslovom Londonski trgovac. U pitanju je konvencionalna
ljubavna pria o jednom egrtu, Dasperu, i njegovoj ljubljenoj Luci, koja je trgoveva
ker. Kada trgovac otkrije da je Dasper zaljubljen u Lucu otputa ga, pa dvoje mladih
koji se vole sada moraju da se zaloe da savladaju brojne prepreke koje stoje na putu
njihove sree.
Brzo po poetku odvijanja predstave Bakalin i njegova ena ispoljavaju da su
nezadovoljni sadrinom smog komada. Interveniu tako to prekidaju radnju da bi u
glumaki sastav ubacili svog egrta, Ralfa, kao junanog viteza. Pria se onda razvija uz
neprestane komentare Bakalina i njegove ene i esto izraavanje njihovog protivljenja
i nezadovoljstva.
Lucin otac obeava kerkinu ruku mladom gospodinu Hamfriju, uobraenom
smetenjaku koji devojku nimalo ne zanima. Ona zbog toga smilja plan sa Dasperom,
pa saoptava gospodinu Hamfriju da ne moe da se uda ni za jednog mukarca dok je taj
prvo ne otme iz oeve kue i odvede u Valdamsku umu. Hamfri se saglasi da obavi taj
poduhvat. Na ovom mestu se pred publikom pojavljuje Ralf, kome su u meuvremenu u
pozadini dali glumaki kostim. On tom prilikom dri kitnjastu govoranciju i proglaava
sebe za Pravog Otmenog i Odvanog Viteza Plamenog Tuka. Praen navijakim
bodrenjem Bakalinove ene, on se upuuje u umu, gde namerava da se posveti
izbavljanju plemenitih dama u nevolji.
Pre nego to se otisne u Valdamsku umu radi sprovoenja tajnog plana,
Dasper odlazi kod svojih i moli majku, Gospou Meritot, da mu d neto novca. Majka
ga, meutim, odluno i otro odbija, jer ona sve uva za drugog sina, Majkla, dok je
dunost Dasperovog oca bila da utedi za Daspera. Pijani Meritot je, meutim, straio
sav novac koji je bio namenjen Dasperu. Besna na mua, Gospoa Meritot naputa
kuu s malim Majklom.
U meuvremenu se Ralf sve vie uplie u ukupnu radnju, pod neprestanim
podsticajima i bodrenjima koja mu upuuju gazda i njegova ena, koja se u sve to silno
unela. Ralf uzima Dasperovu majku i malog Majkla pod svoju zatitu, smatrajui da su

14

oni u nevolji, pa se zarie da e da ih izbavi iz niza tobonjih muka i opasnosti. U

meuvremenu u umu stie Dasper, i tue se s Hamfrijem oko Luce. Dvoje mladih
onda pobegnu, ali na svom putu moraju da savladaju i Ralfa. Trgovac Venervel i piu
posveeni Meritot sastaju se i tuguju nad nestankom svoje dece. Trgovac se zarie da e
da vrati svoju kerku kui, pa, neto kasnije, prekida dvoje mladih usred jednog nenog
prizora, obara Daspera i odvodi Lucu.
Za sve vreme odvijanja prie Bakalin i njegova ena prekidaju i uzrujavaju
glumce time to izmiljaju sve raskonije i sve neobuzdanije podvige u koje Ralf treba
da se upusti, i tako prvobitni komad sve vie udaljavaju od njegove polazne sadrine.
Tako se Ralf, na primer, podbadan naroito dobacivanjima svoje gazdarice, odvaava na
borbu sa dinom Berberinom; junaki savlauje dina i oslobaa tobonje vitezove koji
su bili zasunjeni u njegovim mranim odajama.
U meuvremenu Gospoa Meritot i Majkl, posle grubih dogaanja i ravog
iskustva, shvataju da im i nije bilo mnogo pametno to su napustili Meritotovu kuu;
zato se vraaju i pokuavaju da ga ubede da ih primi nazad. Meritot je tvrd nee da
popusti eni, i pored upinjanja ene iz publike da ga nagovori da se smilostivi. to se
Daspera tie, on se jo ne odrie svojih planova i elja u vezi s devojkom koju iskreno
voli. On pie pismo trgovcu Venervelu, u kome saoptava o sebi da je sada mrtav, da
se ubio. Takoe pie da mu je poslednja elja da njegovo telo bude doneto njegovoj
ljubljenoj, da bi se ona od njega oprostila i isplakala nad kovegom. Trgovac to doputa,
slae se da koveg unesu u odaje njegove kerke, a Luca, ostavljena sma s mrtvim
telom svoga dragana, oajava i oplakuje. Sasvim nenadano, Dasper ustaje i izlae Luci
svoj lukavi plan, posle ega ona zauzme njegovo mesto u kovegu. Dasper razmae
brano po licu i odlazi da poseti trgovca Venervela kao Dasperov duh. Na taj nain
prestrauje Venervela, koji sada veruje da je njegova voljena kerka mrtva, i navodi ga
da otera Hamfrija. Kasnije dvoje mladih poseuju Dasperove roditelje, koji su konano
ponovo zajedno jer Gospoa Meritot uspeva da ublai svoga mua tako to pristaje da
mu neto otpeva. Dasper i Luca se potom pojavljuju pred sada poniznim Venervelom,
koji je najzad u stanju da se raduje njihovoj ljubavi i da je odobri.
Zavretak komada pripada, naravno, Ralfu. On izlazi na pozornicu da bi izlagao
o mukama i naporima svojih putovanja i podviga, pre nego to se na dramatian nain
oprosti s ovim svetom i prui mrtav. Predstava je tako zavrena, ali ne i nastup ene,

15

koja se obraa publici, smeno i neuko moli da joj se oprosti na upadicama i

intervencijama, i poziva gospodu da je posete kako bi ih poastila.

***

Vitez Plamenog Tuka je napisan kao parodija na tokove u pozoritu svoga

vremena. Pripada anru gradske komedije ili graanske komedije, poto se zaista
bavi obinim graanima Londona a ne kraljevima i junacima iz redova plemstva. Kao
komad u komadu, Londonski trgovac je upravo takva jedna gradska komedija, koja
istovremeno donosi satiru na rad Bomontovog kolege dramskog pisca Tomasa Dekera.
Bomont umno i veto preplie sporednu liniju radnje sa svojim razuenim romantino-herojskim glavnim zapletom (parodira delo Tomasa Hejvuda), postiui mnogo
kominog i komediji svojstvenog upravo kroz neprestana iskriava trenja do kojih
dolazi prilikom sudaranja ta dva stila.
Komad se odlikuje bogatim verbalnim nadahnuem, pa i nagovetajima
bezobraznog u mnogim toboe neutralnim i objektivnim reima i izrazima.
Najubedljiviju ilustraciju u ovom smislu nudi ve sma re u znaenju tuak pestle,
koja je u elizabetinskom i jakobinskom Londonu izgovarana vrlo slino izgovoru rei
pizzle, upotrebljavane kad se mislilo na muki polni organ. Od znaaja za komad je i
injenica da se u njegovoj gradnji koristi jedna specifina teatarska konvencija toga
doba: izvesnom broju lica iz publike bivalo je doputeno da sede na pozornici pored
glumaca. To je upravo bio ustaljeni obiaj u pozoritu Blekfrajars (Dominikanci,
dominikanski fratri), u kom je Vitez Plamenog Tuka prvi put izveden. Naravno, taan
datum prve predstave nije poznat zasigurno, ali se veina istoriara knjievnosti ovog
perioda i najbolji poznavaoci dela slau da je ono nastalo 1607. ili 1608, dok je prvi put
tampano 1613. godine.
Po pitanju ispunjavanja predaha izmeu inova i nekih prizora Bomont je moda
bio pod uticajem italijanske konvencije zvane intermezzo; taj naziv se odnosio na kratak
element lagane zabave, obino bez teksta, koji je izvoen izmeu inova u komadu.
Najee taj intermezzo ne bi nosio nikakvu vidljivu vezu sa smim komadom, a svrha

16

bi mu bila da zaseni publiku kitnjastim kostimima ili sjajnim muziciranjem izvoaa na

omiljenim instrumentima tog vremena, u kom je Evropa inae priznavala Englesku kao
zemlju muzike par excellence. Na elizabetinskom dvoru se intermezzo razvio u jednu
vrstu predstave nazvanu dvorskom maskom. Takve maske su bile raskone i skupe, a
uglavnom namerene da zabave, ali i da uzdiu i hvale, kraljevsku porodicu i najvie
plemstvo. Potom se Bomontovom i Fleerovom radu uopte, a posebno onome to je
stvorio Fleer, pripisuju zasluge i za kreiranje i razradu jedne nove i znaajne vrste
drame u vreme vladavine Dejmsa I (1603-1625) baroka, kada se ubedljivo izdvajala
Dvoru bliska i pomodna publika. Bomont i Fleer, profesionalni dramski stvaraoci u
usponu, pripadali su istoj onoj drutvenoj grupaciji kojoj i njihova publika u
Blekfrajarzu, tako da je s njima poela da bledi i da postepeno nestaje iz drame ona
leprava i topla nota prve ljudskosti. Dramski pisci su sada nastojali da se poistovete
iskljuivo s nadmonim segmentom svoje opte i kulturne javnosti, to je znailo kraj
drame u optenarodnom tonu i vlasnitvu.

dr Slobodan D. Jovanovi

VITEZ PLAMENOG TUKA

PROLOG

Tamo odakle ne moe da isisa medni sok pela ostavlja svoju aoku; gde
medved ne moe da nae slatki majoran da izlei svoje rane, on dahom pri sve ostalo
bilje. Bojimo se da e verovatno tako ispasti i s nama; da ete, uviajui da iz naeg
truda ne moete da izvuete slatko zadovoljstvo, ostaviti za sobom kiselu mrzovolju, i s
otvorenim prigovorom prebacivati naoj lepoj zamisli jer ne moete da poanjete
veselost na koju ste navikli. Ovoga puta namera nam je bila da pokrenemo unutarnje
zadovoljstvo, ne spoljnu lepravost; i da udahnemo (ukoliko je to uopte mogue) tiho
osmehivanje, ne glasno smejanje, znajui da je mudrima veliko zadovoljstvo uti savet
izmean s duhovitou, a budalama da imaju laku razonodu proetu grubou. Prognani
su iz atinskih pozorita, a iz Rima zviducima isterani, oni koji su na pozornicu doveli
muftae majmunskog dranja ili lude neutivog ponaanja, ili kurtizane s bestidnim
reima. Silno smo nastojali da budemo tako daleko od nedolinog izraavanja od kog bi
vam ui gorele, kao to se nadamo da ete vi biti daleko od nemilosrdnih komentara ili
pogrenog shvatanja namere autora (koji zaista u ovom komadu nije ni na koga posebno
ciljao), od ega bi nam obrazi buktali. I, stoga, Tvojoj vlastitoj kritici ja preputam
Tebe, Gledaoe, i ovaj komad da Ti se svidi ili ne svidi.
Zdravo sada!

19

LICA

Prolog lice (deak) koji ita Prolog

Graanin
Graaninova ena
Ralf, Graaninov egrt
Deaci
Venervel, trgovac
Hamfri
Meritot
Meritotovi sinovi Dasper i Majkl
egrti Tim i Dord
Krmar, domain krme Zvono
Vinotoa, toilac u krmi
Berberin
Trojica, za koje se pretpostavlja da su sunji
Narednik
Viljem Hamerton
Dord Gringus
Vojnici i posluga, pratnja
Luca kerka Venervelova
Gospoa Meritot
ena, za koju se misli da je zasunjena
Pompiona kerka kralja Moldavije

Mesto radnje: London i okolina, osim u 2. sceni IV ina,

kada se radnja odigrava u Moldaviji.

20

VITEZ PLAMENOG TUKA

UVOD

Gospoda, njih nekoliko, sede na stolicama (bez naslona) na smoj pozornici.

Graanin, njegova ena i Ralf sede dole, meu ostalom publikom.
Ulazi Prolog
Prolog:

Od svega to je blisko dvoru1, od svega to je uzvieno

Unutar gradskih zidina2
Udaljili smo ovu nau pozornicu
Graanin skoi na pozornicu.

Graanin: Ostavte se de ste, mladiu!

Prolog:

Kako to mislite, gospodine?

Graanin: Mislim da vam namera nije dobra: ve sedam godina daju se komadi u
ovoj kui, pratim ja to, a vi se uvek rugate graanima; i, sada vam se
komad zove Londonski trgovac. Dole s tim vaim naslovom3, mome!
Dole s tim naslovom! Briite to!
Prolog:

Jeste li Vi graanin ovog plemenitog grada?

Graanin: Jata!
Prolog:

I samostalan u svom zanatu?

Graanin: Da, vala, i to bakalin!

Prolog:

E, pa, bakaline, ako doputate, mi nemamo nameru da vreamo grad.

Graanin: Ne, mome? Da, mome! Kae niste namerni da se rugate? A zato
onda traite nove teme ako ne da peckate one koji su iznad vas? Zato ne
biste bili zadovoljni, kao to su drugi, s Legendom o Vitingtonu ili
ivotom i smru gospodina Tomasa Greama, sa graenjem Dravne
berze, ili komadom Prie o kraljici Eleonori, sa zidanjem Londonskog
mosta nad vunenim dakovima?4
1

Misli se na fiziku distancu od Dvora u Vestminsteru.

Odnosi se na srednjovekovne zidove koji su opasivali grad London.
3
U to vreme je naslov komada, krupno i vidno ispisan, istican visoko iznad sme pozornice.
4
Rekonstrukcija Londonskog mosta je delom finansirana iz dabina poreza na vunu.
2

21

Prolog:

ini se da ste ovek upoznat. ta biste da mi uinimo, gospodine?

Graanin: Pa, prikaite neto znamenito u ast graanstva5 ovoga grada.

Prolog:

Dobro; ta kaete na ivot i smrt Debelog Patka, ili opravljanje

mornarskih nunika?6

Graanin: To mi se ne svia; ou jednog graanina, i neka taj, brate, bude od istog

zanata ko ja.
Prolog:

Ah, trebalo je da nam kaete tu Vau elju pre mesec dana; na komad je
spreman da se igra sada.

Graanin: Kake to veze ima! Ja traim bakalina, i ou, vala, da on stvara uda!
Prolog:

ta elite da on uini?

Graanin: Do avola, ou da onena (odozdo): Muu, muu!

Ralf (dole): Miiir, gazdarice.
ena (dole): Ostav se di si, Ralfe. Znam ja ta radim, kaem ti. Muu, muu!
Graanin: ta je bilo, kuniu?
ena (dole): Neka taj ubije lava tukom, muiu! Nek tukom ubije lava!7
Graanin: E, vala, i oe! Ou da on ubije lava tukom.
ena (dole): Muu! A da doem i ja gore, a, muiu?
Graanin: Da, zekonja. Ralfe, pomoz gazdarici da se popne ovamo! Molim vas,
gospodo, napravte joj malo mesta. Molim Vas, gospodine, da mi se
naete da pomognem eni da se popne ... Zahvaljujem Vam, gospodine.
E, ta-ako.
(ena se penje na pozornicu)
5

Za re upotrebljenu u originalu the commons Oxford English Dictionary daje objanjenje: the
body of free citizens, bearing common burdens and exercising common rights ukupno telo
slobodnih graana, koji snose zajednika optereenja a uivaju podjednaka prava.
6
Flotin sokak (Fleet Lane) se pruao od Glavnog londonskog krivinog suda (Old Bailey) do Flotinog
anca (Fleet Ditch), koji je u esnaestom veku ve bio postao gradska kloaka, kanal za odvoenje
otpadnih voda i prljavtine.
7
Susreti junanih vitezova s lavovima su uobiajen element romansi, romantinih pria o pustolovinama i
podvizima.

22

ena:

S vaim doputenjem, gospodo; ja mora da sam na smetnji: ovo mi je sve

novo; nikad pre, to kau, nisam bila ni na jednom od tih vrajih komada.
A jednom umal nisam gledala Dejn or; a i mu mi je bio obeo, ima
tome ve godina dana, da me povede na Hrabrog Biama, kao kad god
ja ou, al me u stvari nije odveo. Molim vas da me primite.

Graanin: Mome, nek donesu dve stolice za moju enu i za mene, pa onda poinjite. I
neka taj bakalin ini udesa!
(Donesu im stolice)
Prolog:

Ali, gospodine, mi stvarno nemamo nijednog deaka koji bi ga igrao;

svako ve ima svoju ulogu.

ena:

Muu, muu, za ime Boga, nek ga onda igra Ralf! avo da me nosi ako
nisam sigurna da e ih on sve ovde nadvisiti!

Graanin: Dobro si se to setila, eno. Penji se, Ralfe. ujte me, gospodo! Samo
nek mu pozajme odelo za glumljenje8 i sve ta jo treba, i, Boga mi, ako
iko od svih ovih ovde bude ispred njega nek me obese!
(Ralf se penje na pozornicu)
ena:

Molim te, deko, nek mu daju odelo za glumljenje! Mogu da se

zakunem, gospodo, istinu vam pria moj mu: umeo bi on ponekad da
nastupa u naoj kui tako da sav komiluk vie na njega; on e vam tako
izvesti junaku ulogu na tavanu da se svi poplaimo, tvrdim vam, da se sve
trese od straha; Decu bi plaili Ralfom ako su jako nevaljala, treba samo
da im se vrisne Ralf ide, evo Ralfa i mirni su ko jagnjad. Gore glavu,
Ralfe! Pokai gospodi ta ume; deklamuj neku estoku ulogu. Kaem ti da
e se ovoj gospodi lepo svideti!

Graanin: Ajde, Ralfe, ajde!

Ralf:

Neba mi, ini mi se, bilo bi lako skoiti

I uzbrati blistavu ast s bledolikog Meseca;
Ili zaroniti u dno mora,
Gde lenger nije dotakao vrsto tle,
I uzbrati potopljenu ast iz paklenog jezera.

Graanin: ta kaete, gospodo, nije li sve ko to sam vam reko?

ena:

ak ta vie, gospodo, igrao je on ranije, to ree moj mu, Musedora, pred

odbornicima naeg Udruenja.

Graanin: Da, i trebalo je da igra Deronima s jednim obuarom, za opkladu.

8

Jasno je da misli na glumaki kostim. Ono to je ovde pogreno jeste Graaninova upotreba izraza suit
of reparel umesto suit of apparel.

23

Prolog:

Dobie glumaki kostim, ako ue unutra.9

Graanin: Ui tamo, Ralfe, idi, Ralfe; i osvetlaj obraz svim bakalima, ako me imalo
voli.
(Izlazi Ralf)
ena:

Kaem ja, na Ralf e divno da izgleda kad se presvue.

Prolog:

Ali, kako sad elite da nazovemo ovaj komad?

Graanin: Bakalinova ast.

Prolog:

Moda bi Vitez Plamenog Tuka lepe zvualo?

ena:

Zaklela bi se, muu, da je to najbolje mogue ime.

Graanin: Pa, nek bude tako. Ponite, ponite; moja ena i ja emo sesti.
Prolog:

Sedite, molim vas. Sedite.

Graanin: A kakvu sveanu muziku imate? Je l imate frule?

Prolog:

Frule! Ne.

Graanin: Ne! Nek sam razbojnik ako nisam to i pomislio. Ralf igra sveanu ulogu, i
njega pod obavezno moraju da prate frule! Ja u lino za nji da se
postaram; da platim, bolje nego da smo bez nji!
Prolog:

Pa, jedino Vam to i preostaje.

Graanin: Boga mi, i ou: evo dva ilinga; (Daje novac) Nek dou putujui
svirai iz Sadvarka; oni su sjajna druina, ko nijedna druga u Engleskoj; a
ovo e ih domamiti i preko vode i preko svega drugog, ima da dotre ko
ludi!
Prolog:

Imaete ih. Hoete li sad da sednete?

Graanin: Da. Ajde, eno!

ena:

Sedite svi u dobrom raspoloenju, gospodo. Uzimam slobodu da se

smestim izmeu vas da bi mi bilo prijatno.
(Graanin i ena sednu)

Prolog:
9

Od svega to je blisko dvoru, od svega to je uzvieno

Unutar gradskih zidina,

unutra u presvlaionicu (tiring house ili dressing room), koja je bila smetena odmah iza pozornice.

24

Udaljili smo ovu nau predstavu. Nek odlete odavde

Sve tajne optube10, nepristojni izrazi,
Sve to bi moglo da se pokae nevaljalim;
Jer, nevaljali smeh nikada ne donosi istinsko zadovoljstvo,
Ve potene umove samo potene stvari blae.
Eto, toliko o onom to smo mi spremili; ali za Ralfovu ulogu Vi smi
odgovarate.
Graanin: Ne beri ti brige za Ralfa; istovarie se on kako treba, garantujem ti.
(Izlazi Prolog)
ena:

Vere mi, gospodo, jamim vam za Ralfa!

I IN
I scena soba u Venervelovoj kui
Ulaze Venervel i Dasper
Venervel: Mome, utuviu ti ja u glavu da si ti moj egrt,
I to egrt kog je milosrdna moja ljubav izbavila
Od udesa zle sudbine; dala ti toplinu ognjita
I othranila te11, ovakvog kakav si sada, ponovo te iskovala;
Uz to sam ti poverio sve to imam, u kui, ovde,
U skladitima na strani, ili na moru,
Poverio tvojoj upravi; poklonio naklonost
I svoju i svojih prijatelja tvome trudu;
Tako su lepi bili tvoji poeci. Ali, uz sve to,
Koliko me pamenje slui, nikada nisi imao zadatak
Da voli ker svoga gazde, i to ba sada
Kada sam joj naao bogatog mladoenju;
Zbilja, gospodiiu, to ti nije trebalo; samo, ipak,
Slomiu ja vrat toj raboti,
I nauiu te pameti, da zna da si samo trgovev pomonik.
Dasper:

10
11

Gospodine, s radou priznajem da sam Va,

Obavezan i ljubavlju i oseanjem dunosti da Vam sluim,
Pri emu je moj trud bio sva moja zarada;
Nisam popustio pri cenkanju, niti uivam
Da Vau potenu zaradu nosim na svojoj grbai;
Nisam se ni slepo prepustio eljama
Niti rasipno u igri troim Vae zalihe;
Sve ovo, kao i patnje koje uz to idu,

U originalu je ovde personal ridicule lino usmerena ismevanja, poruge, optube.

U originalu: heat / And growth, u znaenju shelter and food sklonite i hrana.

25

Nema nikakve veze s mojim razumnim postupcima.

Usuujem se da Vam to iskreno tvrdim.
A to se Vae keri tie,
Ako njena vrla osoba nosi u sebi
Imalo ljubavi prema mojim zaslugama, ja to ne mogu
da spreim,
Niti sam u stanju da suzbijem njene elje;
Ona je svoga tela gospodar, i sma najbolje zna12
Kome e podariti toliku sreu da za njim uzdie;
Osim toga, ne mogu da shvatim da elite da je date
oveku tako kljakava izgleda,
U kom je malo ivota ostalo.
Venervel: E, pa dobro, gospodine. Mogu da odgovorim tvojoj mudrosti kako emo
sve to da izleimo.
Dasper:

Vaa briga Vam dolikuje, gospodine.

Venervel: Dakle, ovako emo, gospodine: Ovoga trena ja te otputam

Iz svoje kue i iz svoje slube; eto ti tvoje slobode;
A kada mi zatreba sin, poslau da te potrae.
(Izlazi)
Dasper:

Tako, dakle, divno nagrauju oni koji vas vole!

Oh, vi to ivite u slobodi, vi nikada ne okusiste
Patnje due voene eljom!

Ulazi Luca
Luca:

Hej, kako si, prijatelju? Oinut gromom moga oca!

Dasper:

Pogoen, i to namrtvo, osim ako melem ne bude

Brz i snaan; Sada sam,
to sam ve dugo oekivao, ne vie u vlasti tvoga oca.

Luca:

Ali si zato moj.

Dasper:

Ali tvoj, i samo tvoj, jesam;

To je sve to imam da me titi pred zakonom.13
Misli li da se nee pimaniti?

Luca:

Ah, ne boj se!

U ovome usuujem se da budem jaa od obine ene.

12
13

Ona najbolje poznaje svoj um, zna ta joj je u mislima.

Misli na zakonski propis (statute) kojim se progone skitnice i besposliari, oni koji nisu ni u ijoj
slubi i ne uivaju niiju zatitu.

26

Ni njegov bes ni njegovi darovi nee me umekati,

Ma bili ravni prinevskim.
Dasper:

Ti zna moga takmaca.

Luca:

Da, i neno ga volim;

Kao to volim groznicu ili runo vreme.
Molim te, Daspere, ne boj se njega.

Dasper:

O, ne!
I ne mislim da mu inim toliku ast.
Ali, vratimo se naim udnjama: ti zna na plan
Koji smo zajedno skovali?

Luca:

Da, i odigrau svoju ulogu

Ba kako treba.

Dasper:

Toliko sam eleo da ujem.

Do vienja, i zadri moje srce; tvoje je.

Luca:

Moje je, na vatri se pekla!

Onaj bi moro da ini udesa
Da bi se tebe odrekla.
(Izlaze na razliite strane)

(Graanin: Sram ih bilo, mali nezahvalnici! Ma, ta se to ovde dogaa! Vala, nek me
obese za pola penija ako u ovom komadu nema nekih gadnih podlosti.
Samo, nek se pripaze; Ralf mora da se pojavi, i ako li se samo neki
nitkovluci kuvajuena:

Neka ih, nek kuvaju, i nek peku ako treba, muu, za ime Boga; Ralf e
sve to da nanjui, kaem ti, pa i da su vetiji no to su. (Ulazi Deak)
Molim te, slatki deae, je l Ralf spreman?

Deak:

Odmah e biti.

ena:

Dobro, molim te, isporui mu moje komplemente, i jo mu odnesi ovu

lizalicu. Kai mu da mu to alje njegova gazdarica; i reci mu da odgrize
pare; to no kau, to e mu bolje proistiti pitaljku.)

27

II scena druga soba u Venervelovoj kui

Ulaze Venervel i Hamfri
Venervel: Zaista, gospodine, ona je Vaa; vere mi, Vaa je;
Imate moju ruku; jer, ostale sitne prepreke14
Izmeu Vaih nada i nje, na ovaj nain su kao vetrom
Razvejane i nema ih vie. Svoga obesnog egrta,
Koji se ko abac naduvao od ljubavi
Ja sam otpustio, i poslao ga da trai
Nove gospodare, jo neznane.
Hamfri:

Gospodine, zbilja Vam hvala;

A pre no se pokrenem, vala,
Mora se znati, ta god da smatrate,
Gospodske sam krvi, valda me posmatrate.

Venervel: Oh, gospodine, ja znam to, zacelo.

Hamfri:

Gospodine, prijatelju moj,

to no pisci kau, sve ima kraj svoj,
Dok ono to krvavicom15 zovu ima kraja dva;
Jao, nek Vas ne udi, preklinjem ja,
to o ljubavi beskrajnijoj srce peva
Od najkrvavijih kobasa il creva!16

(ena:

Muu, molim te, jagnjece moje slatko, reci mi jednu stvar; alodistinski
mi reci. Stante, deco, preklinjem vas, da pitam neto moga mua.

Graanin: ta je, miiu?

ena:

Mome, jesi l ikada vido slae dete? Kako se samo lepo ponaa, gledaj ti,
i kako govori i kako izgleda, i kako visoko dri glavu! Molim te, braco,
budi ljubazan, nisi li ti bio jedan od uenika magistra Monkastera?17

Graanin: Pilence moje, molim te od sveg srca, uzdri se; ova deca18 jesu zlatna; ali
kad se Ralf pojavi, jagnje moje-

14

U originalu lets su obstacles sve ono to bi moglo da se isprei na putu ostvarenja neijih elja i
planova.
15
U originalu: pudding zastareli naziv za kobasicu.
16
Misli na creva koja se pune mesom i drugim sastojcima da bi se nainile kobasice.
17
Prvi zaista upadljiv primer eninog zaletanja u ovom komadu da ispolji svoju neukost i traljavu
obavetenost. Moda je neto bila ula o Riardu Malkasteru Richard Mulcaster (1531? 1611),
poznatom pedagogu, piscu renika i reformatoru obrazovanja, koji je punih 25 godina bio na elu
uvene londonske kole Merchant Taylors.
18
Na ovom mestu Graanin koristi ve nepostojei i pogrean oblik childer, mesto children deca.

28

ena:

Jao, da, kada Ralf doe, zeko moj! Pa, dobro, mome, moete da
nastavite.)

Venervel: Dakle, gospodine, Vi znate za moju naklonost,

i ostajete, nadam se,
Uvereni u moj pristanak; na Vama je jo samo da dobijete pristanak moje
keri.
I da je venate kad Vi to izvolite. Morate biti odvani,
I naglo je epati; hajte, znam ja
Da posedujete rei dovoljno dobre da se osvoji cura.
(ena:

Kurvin sin tiranski! Mora da je u svoje vreme bio opasna valerina19,

sigurna sam.)

Hamfri:

Vau otmenu ponudu primam, i, ak ta vie,

Za ljubav uzajamnu moje srce jedino die.

Venervel: Hajde, Luco! uje li ti tamo!

Ulazi Luca
Luca:

Zvali ste me, gospodine?

Venervel: Dabome!
Zanimaj ovog otmenog dentlmena;
I, pazi da ne bude drska20. Na nju, gospodine:
Moje prisustvo samo e vam oi bosti.
(Izlazi)
Hamfri:

Blaga gospojce Luco, kako ste? Dobro li ste?

Dajte mi svoju ruku, a onda molim da ujem rei iste,
I kako su Vam sestrica i Va mali brat vrli,
I volite li mene il drugom srce hrli.

Luca:

Gospodine, na takva se pitanja lako odgovori.

Hamfri:

Dabome, kad ena nije okrutna.

Al koliko je daleko odavde sada
Do blagoslovenog kuniarnika koji ocu Vam pripada?21

Luca:

Zbog ega Vam to sada pada na pamet, gospodine?

Hamfri:

Setilo me smo Vae lice, u anela kao;

Dok sam na onom mestu jednom zeeve krao,

19

U originalu: stringer, to znai fornicator preljubnik, bludnik, kurvar.

U originalu: froward, to znai perverse izopaena, naopaka; tvrdoglava, bandoglava, zadrta.
21
Pod kuniarnikom (warren) on ovde misli na komad zemlje koji se koristi za uzgajanje zeeva.
20

29

Bog Amor, il uvar, ne znam vie koji od njih samo,22

Kao moj troak i izdatke dovede Vas tamo.
I, tako zapoeLuca:

Va lov, gospodine.

Hamfri:

Nek se nikakav lov,

Ni ma ta drugo to ima taj zv,
Ne pomene vie, ti divni ubico! Mk!
Zbog tebe prekidam igru i lomim svoj lk.23

(ena:

To je ljubazan gospodin, kaem ti. Kada e ti biti takav prema meni,

Dorde?)

Luca:

avo nek me nosi, gospodine, ao mi je zbog Vaih trokova,

Ali, kako ono kau, ne mogu da plaem;
Volela bih da me nikad niste videli!

Hamfri:

I ja isto,
Ukoliko nemate lepeg naina24 da me usreite.

Luca:

Zar ne moete da savladate tu udnu strast?

Poaljite po pandura i dignite na noge grad.

Hamfri:

Jao, ne! Moja silna ljubav e smlaviti

Miliona policajaca mo,
Raspriti ak i bdenje na Ivanjsku no.

Luca:

avo me odneo, gospodine, pa onda bi bilo dobro da popustim;

Za slabu enu nema nade, kad hrabrom mukarcu
Nema prepreke.

Hamfri:

Popustite, onda; pun sam milosti, kad kaem,

I mogu da izvuem, evo, zar laem?
Iz depa, ovako, jedan par rukavica25
Belji no golub il golubica.
Glete, Luco: pune parfema i slasti,
Proete svilom, i sami ete kasti;
A hoete l cenu gaajte iz oka
Pogledom amo26, zbilja je visoka!

22

U originalu je za koji upotrebljeno whether, u znaenju which.

Ovde je prisutno dvostruko znaenje, jer tiller moe i da je jaka dralja, drka samostrela, to dalje nudi
nova asocijativna znaenja.
24
Upotrebljena je re maw, to doslovno znai stomak, eludac, a na ovom mestu postie figurativni
smisao koji govori o sklonosti, naklonosti.
25
Prosidbene odnosno veridbene rukavice su predstavljale obavezan mladiev poklon devojci,
poklon mukarca eni.
26
Poziva je da pogledom proveri cenu, oznaenu trgovevom ifrovanom oznakom F.S.
23

30

Vaistinu, moj najslai medu,

Tolka skupoa nije u redu.
Luca:

Dobro, gospodine, uzimam ih smerno, i zahvaljujem Vam.

ta biste jo?

Hamfri:

Nita vie.

Luca:

Onda, zbogom!

Hamfri:

Ali ne ba tako, ne tako; jer, gospo, moram Vam rei,

Pre no se rastanemo, to smo se i sastali;
Tako mi strpljenje i lepo vreme ne prestali!

Luca:

Poverite, i iskaite to Vam je na umu, sa to manje rei.

Hamfri:

I hou: prvo i pre svega, da mi olakate patnje

Molim Vas; ako u stanju ste da utehu nudite
Dajem Vam re ne pitam ta kota, to vidite;
Isplatie se sve, makar me kotalo
Vie no to pamtim; jer, ljubavno me drmanje bacalo
U pobesnelom ebetu i po meni gacalo,
Ko tenis-loptu me gore-dole bucalo.

Luca:

Kuku-lele, dobri gospodine, avaj!

Hamfri:

Od srca Vam zahvaljujem; i, ko to rekoh,

To i dalje bez odmora traje:
Po danu ovek, nou zveraje,
Urlam i riem vlastiti nemir svoj,
Pa velike brige i posnog posta spoj
Prpu i strah mi zadaju sve vei
Da u brzo svetu Zbogom! rei.

Luca:

Jo-oj, pa Svete mi Marije,

To bi bilo velika teta!

Hamfri:

I bilo bi, nek me nosi avo ludi;

Zato, olakaj mi patnje, Luco,
Milostiva meni budi!

Luca:

Ali, gospodine, znate da moja volja nita ne vredi

Bez odobrenja moga oca; dobijte od njega pristanak,
Pa onda moete s nadom da pitate mene.

Hamfri:

Uvaeni Va roditelj nee me odbiti;

Ja ga zamolih, a on odgovori tada:
Slatki moj Hamfri, Luca je tvoja mlada.

31

Luca:

Slatki gospodaru Hamfri, onda se i ja slaem.

Hamfri:

Bogme i ja, vaistinu.

Luca:

Pa onda me uzmite;
Ima samo jo jedna stvar koja mora da se doda,
A to je ovo: ja sam se zaklela, i to u, bogme, i ostvariti,
Niko me ivi koo enu uivati nee
Do onaj ko me odavde ukrade. Ako se usuujete na poduhvat,
Vaa sam! (Nema mesta strahu; moj Vas otac voli);
Ako ne zbogom zauvek!

Hamfri:

Stani, nimfo, stani!

Dvaput trojenog smeorieg dorata imam,
Od semena oca divljeg, za njeg hvale primam;
A drugi je za mene, stamen ko tvrdo drvo,
Mada malko orav, da kaem prvo.

Luca:

Tako moe;
I zato evo ruke. Na put mora da vodi
Kroz umu Voltam, gde imam jednog prijatelja
Koji e nas skloniti.
A sada zbogom, gospodine Hamfri,
I pobrinite se da to dobro obavite.
(Izlazi)

Hamfri:

Makar i umro,
Na pothvat sam reen da uloim ivot i bie svoje,
Za mlaane mile, divne i smerne oi tvoje.
(Izlazi)

(ena:

Tako mi vere i zaveta, Dorde, i tako mi moje istote, to je ba

najljubazniji mladi gospodin koji je ikad korao u cipelama. Pa, nek ti
je sa sreom! Ako je i ne zadobije, nije tvoja krivica, vere mi.

Graanin: Preklinjem te, miiu, budi strpljiva; bie ona njegova, il u ja nekom da
potpraim tur!
ena:

Tako te volim, Dorde, jagnje moje. Fu-uj, ovaj odurni duvan me

ugui! Kamo lepe sree da ga uopte nema u Engleskoj! Pa, dobro,
molim vas, gospodo, kakvo vam zadovoljstvo taj smrdljivi duvan
priinjava? Nikakvo, kaem vam: samo vam lica pretvara u sulundare!)

32

III scena piljarska radnja

Ulazi Ralf, kao piljar, itajui viteki roman
Palmerin od Engleske,27 s Timom i Dordom

(ena:

Jao, muu, muu, gledaj, pazi! Evo ga Ralf! Evo Ralfa!

Graanin: Miiir, budalo! Ne smetaj Ralfu. Pouj me, Ralfe: nemoj odma mnogo da
se napree. Miir! Tiina! Poinji, Ralfe!)
Ralf (ita): Onda Palmerin i Trinej, zgrabivi koplja od svojih kepeca, i priteui
lemove, pourie smesta galopom za dinom; i Palmerin, poto ga je
ugledao, pritra mu to su ga noge nosile, uzvikujui: Stooj, lopuo
neverna! Ne sme tek tako da odvue nju, koja je dostojna najveeg
gospodara na svetu! I, rekavi to, tako ga je udario po ramenu da je ovaj
pao dole pored svoga slona28. A Trinej, prilazei vitezu koji je drao
zarobljenog Agrikolu, obori ga brzo s konja i ovaj polomi vrat pri padu;
tada princeza, izvlaei se iz krkljanca, iznemogla a vesela u isti mah, ree:
U svemu sreni vitee, ti koji si ogledalo svih takvih koji nose oruje,
sada sam sasvim uverena u ljubav koju prema meni gaji. udim se
zato kraljevi ne pokrenu vojsku od etrnaest ili petnaest stotina hiljada
ljudi, vojsku veliku poput one koju je Princ od Portiga29 poveo na
Roziklera, pa da potamane te dinove; oni su tako okrutni prema damama
koje lutaju u potrazi za svojim vitezovima.
(ena:

Majke mi, muu, Ralf pravo govori; jer, kau da kralj Portugala ne moe
na miru da rua meso poto mu dinovi i bilmezi upadaju i otimaju mu ga.

Graanin: Jezik za zube! Teraj dalje, Ralfe!)

Ralf:

27

I svakako su velike hvale dostojni oni vitezovi koji, naputajui svoja

imanja, sa svojim titonoom i kepecom lutaju kroz pustare i izbavljaju
sirote gospe.

Entoni Mandi Anthony Munday (1553-1633) pre isteka XVI veka preveo je na engleski vei broj
vitekih romansi, koje su donosile snane uticaje odgovarajueg stvaralatva u Francuskoj i, naroito, u
paniji (posredno i u Portugaliji). Najpopularniji junaci takvih dela su bili Palmerin (Palmerin de
Lovia) i Amadis (Amadis de Gaule/Gaula).
28
U originalnom tekstu koji Ralf ita na ovom mestu je prisutna re konj, ali on se opredeljuje da
proita slon.
29
Portigo je Portugal Portugalija.

33

(ena:

Da, vere mi, tako je, Ralfe; nek kae ko ta oe, takvi su stvarno hvale
vredni. Nai plemii ostavljaju svoje posede, tako je, ali ne rade i ono
drugo.)

Ralf:

Nema vie tako slatkoreivih i uglaenih vitezova u ovo nae doba; danas
e oni kurvinim sinom nazvati oveka kom bi se Palmerin od Engleske
obratio sa plemeniti gospodine; a onoj koju bi Rozikler zvao pravom
bajnom damom oni e doviknuti kujo odvratnuljo!

(ena:

Kunem se da je tako, Ralfe! I meni su tako rekli hiljadu puta preko lule
smrdljiva duvana.)

Ralf:

Ali koji bi odvaan duh mogao da bude zadovoljan da sedi u svojoj radnji,
za drvenom tezgom, s plavom30 keceljom na sebi, da prodaje lek protiv
trovanja31 i adajinu piau kuama u kojima vlada bolest, kad bi mogao da
se otisne u podvige oruja, i, kroz svoja plemenita dela, naini tako slavnu
pripovest koja bi bila napisana o njegovom herojskom junatvu?

(Graanin: Lepo si to reko, Ralfe; jo takvih rei, Ralfe!

ena:

Divno zvui, na asnu re.)

Ralf:

Pa zbog ega onda ne bih i ja sledio taj put radi slave i svoje i naega
zanata!? Jer, meu svim sjajnim knjigama o velikim podvizima ne seam
se da sam ve itao o nekom lutajuem piljaru. JA u biti taj vitez. A
jeste li uli da je iko od njih tumarao bez pratnje svog titonoe i svog
kepeca? Moj stariji egrt, Tim, bie moj verni titonoa, a ovaj mali,
Dord, moj kepec. Dole, moja plava keceljo! Ipak, kao znak seanja na
moju dosadanju struku, na titu e mi biti naslikan PLAMENI TUAK, a
mene e zvati Vitezom Plamenog Tuka.

(ena:

Ne, ja smem da se zakunem da ti nee zaboraviti svoj stari zanat. Uvek si

bio tako posluan.)

Ralf:

Time!

Tim:

Na slubi!

Ralf:

Voljeni moj titonoo, i ti, Dorde, kepecu moj, nareujem vam da me od

sada nadalje nikad ne zovete nijednim drugim imenom do Pravi, utivi i
hrabri Vitez Plamenog Tuka; i da nikada ne nazovete nijednu ensku
enom ili curom, ve lepom damom, ako ide svojim putem, a ako ne ona
je dama u nevolji; da zovete sve ume i estare pustarama, a sve konje
sedlenicima.

30
31

Kecelja je plava zato to je to bila uobiajena boja radne odee trgovaca, duandija.
Celo ovo mesto aludira na popularne lekove za borbu protiv kuge, koja je redovno poseivala
London u sedamnaestom veku.

34

(ena:

To je jako lepo, vere mi. Da li se i ovoj gospodi dopada Ralf, ta misli,

muu?

Graanin: Da, siguran sam; ovi glumci bi za njega dali sve cipele32 koje imaju u
svojoj radnji.)
Ralf:

Moj voljeni titonoo Time, iskorai! Pretpostavimo da je ovo pustinja, i

da njome jezdi neki vitez lutalica, i da ti ja zapovedim da ga upita za
namere, ta bi mu ti rekao, kako bi ga pitao?

Tim:

Gospodine, mene gazda poslo da pitam di to jaite.

Ralf:

Ne! Ovako treba: Plemeniti gospodine, Pravi, utivi i hrabri Vitez

Plamenog Tuka naloio mi je da ispitam u kakvu ste se to pustolovinu
otisnuli; moda da izbavite neku devicu u nevolji, ili neto drugo slavno da
uinite?

(Graanin: Kurvin sin tupavi, ne ume da zapamti!

ena:

Tako je, a Ralf mu je pre toga sve objasnio. Sva su ga ova gospoda ula.
Zar nije lepo reko, gospodo? Zar ga nije Ralf nauio sve kako treba?)

Dord:

Pravi, utivi i hrabri Vitee Plamenog Tuka, evo jedne ojaene device,
oe aleve paprike za pola penija.

(ena:

Ovo je zlatan deko! Pazi, malia je pogodio sve kako treba da kae; asna
re, divno dete.)

Ralf:

Uslui muteriju, al sve sa utivim reima. A sada, zatvarajte radnju; vi,

koji niste vie moji egrti ve moj verni titonoa i moj kepec. Moram da
poruim sebi tit i ubojiti33 tuak.
(Izlaze Tim i Dord)

(Graanin: Samo napred, Ralfe! Tako mi moga imena, ti si najbolji od svih njih tu.)
ena:

Ralfe, Ralfe!

Ralf:

ta oete, gazdarice?

ena:

Ljubim te, brzo se vrati, slatki moj Ralfe!

Ralf:

Pa, gledau.
(Izlazi)

32

Osim jo nekoliko skoro neprimetnih aluzija u komadu, ovo je mesto koje najubedljivije slui naem
shvatanju da su deaci koji glume sve smi obuarski egrti.
33
U originalu je na ovom mestu arming pestle, to znai podesan je (zasluuje, dostojan je) da se nae
na grbu.

35

IV scena soba u Meritotovoj kui

Ulaze Gospoa Meritot i Dasper

Ga Meritot: Da tebi dm svoj blagoslov! Ne, nikada te neu blagosloviti. Pre bih da
te vidim obeenog; nikada se nee uti da sam te blagoslovila. Isti si tvoj
otac, prava meritotovska krv. Mogla bih da proklinjem trenutak kad sam
prvi put ugledala tvoga oca; profukao je sve svoje, a i moje; a kada mu to
prebacim on se smeje, i igra, i peva, i dere se, Bodro je srce duga veka,
ha-ha. A ti si i raspikua, i pobegao si od gazde koji te je lepo voleo, i
meni si sad ovde doao; a ja sam neto malo ostavila na stranu za mog
malog Majkla, a ti bi da to proerda, ali ti to, bogme, nikako neu
dozvoliti. Ovamo doi, Majkle!
Ulazi Majkl
Hajde, Majkle; na kolena! Tebi u dati svoj blagoslov!
Majkl (klei): Molim Vas, majko, molite se Bogu da me blagoslovi.
Ga Meritot: Bog te blagoslovio! Ali Dasper nee nikada dobiti od mene blagoslov;
pre e mu se desiti da ga obese. Je l tako, Majkle? ta kae ti na to?
Majkl:

Da, vaistinu, majko, i Boije mi milosti.

Ga Meritot: Tako te volim, dete moje!

(ena:

Vere mi, mali ba cvrkue!)

Dasper:

Majko, mada Vi zaboravljate na roditeljsku ljubav,

Ja i dalje oseam dunost deteta.
Pobegao od svoga gazde nisam, niti sam se vratio
Da Vaom utedom hranim svoju besposlicu.

(ena:

Ba je ovo pravi jedan nezahvalan sin; ma, ujte samo, gospodo, kako on
cepa logiku sa svojom majkom! Najbolje bi bilo da joj kae da lae;
hajde, jo joj reci da lae!

36

Graanin: Da je on moj sin, ja bi ga obesio naglavake i kou bi mu drao i solio ga

solju, kurvinog sina obeenjakog.)
Dasper:

Dolazim samo da zamolim za Vau ljubav,

to mi je veita dunost, mada je nikad nisam osetio;
I, kakvim god me Vi smatrali,
U ovim mojim ilama nije sakrivena nijedna kap krvi
Za koju ne pamtim da pripada Vama, eni
koja me je rodila, i kojoj bih rado dao
Da ih sve razdere i svu mi krv ispusti.

Ga Meritot: Vere mi, imala sam dovoljno samilosti prema tebi, Bog mi je svedok; ali
nauiu ja tebe pameti. Ulazi unutra, probisvetu, ulazi, i ui od tvoga brata
Majkla.
(Izlaze Dasper i Majkl)
Meritot (unutra; peva): Nose, nose, veseli crveni nosiu...
A ko ti je dao taj crveni nosi, moliu?
Ga Meritot: Sluajte samo moga mua! On peva i ludira se34; a ja moram da se
muim35 i brinem, i sve je to opet malo. Muu! arlse! arlse
Meritote!
Pojavljuje se Meritot
Meritot (peva):

Oraii i umbir, cimet i karanfili;

Ti su mi dali ovaj veseli crveni nosi.

Ga Meritot: Kada bi razmislio o svome stanju, ne bi ti ba bilo do pevanja, nikako.

Meritot:

Pa onda o tome i ne treba razmiljati, dokle god makar neto svoje imam,
kad pomislim da bi mi to pokvarilo raspoloenje za pesmu.

Ga Meritot: Ali od ega misli da ivi, arlse? Star si ovek, i nisi u stanju da radi,
i nije ti preostalo ni celih etrdeset ilinga, a ti jede samo najbolje meso i
pije skupa pia, i ludira se!
Meritot:

Pa u i dalje tako.

Ga Meritot: Ali kako misli da krpi kraj s krajem, arlse?

Meritot:

34
35

Kako! Pa, kako sam do sada uspevao, ovih etrdeset godina?

Nikada jo nisam kroio u trpezariju a da me u 11 sati
ili u est predvee

ludira se predao se divljem, razuzdanom, veselju i smehu.

U originalu: cark and care nevolja i briga; cark je doslovno sinonimno sa care, a moe da se shvati
kao teret, breme, teina; jad, muka, tuga, briga, nevolja.

37

Nije saekalo odlino meso i pie na stolu; odea mi

Nikada nije bila dokraja iznoena a ve bi kroja donosio
Novo odelo; i, bez pogovora, bie tako uvek;
Kad ovek ume da uiva, sve mu je savreno.
A ako bi sve krenulo naopako, treba da se potrudim
samo malo vie nego inae i da smejui se umrem.
(ena:

Ala je ovo budalast starac! Zar nije aknut, Dorde?

Graanin: Da, zeiu.

ena:

Daj mi jedan peni da imam dok sam jo iva, Dorde!

Graanin: Jao, Boga mu, zekonja, sedi tu s mirom.)

Ga Meritot: Dobro, arlse; obeao si da e se pobrinuti za Daspera, a ja sam
tedela za Majkla. Molim te, daj Dasperu to mu pripada: on se vratio
kui, ali, bogme, nee troiti Majkov deo; pria da ga je gazda najurio, ali,
da ti pravo kaem, mislim da je pobegao.
(ena:

Ne, ne, zaista nije, gospoo Meritotovice; on jeste prevejana bitanga36, al

Vam tvrdim da ga je njegov gazda zbilja najurio, i to ba ovde, na ovom
mestu; bilo je to, vere mi, pre nepunih pola sata, zbog njegove erke; i moj
mu je bio tu, video je.

Graanin: Nek ga obese, nitkova! Dobio je to je i zasluio: Pa, zar da voli gazdinu
erku! asna re, zeiu, da se tu nae i stotinu momaka, ti bi ih sve
raspekmezila drei im stranu; pusti njegovu majku da to sma s njim rei!
ena:

Da, Dorde; ali, ipak, to jes jes.)

Meritot:

Gde je Dasper? Ipak je dobrodoao. Pozovi ga da ue; dobie on to je

njegovo. Je l raspoloen?

Ga Meritot: Ah, sree nemao37, isuvie je razuzdan! Daspere! Majkle!

Ponovo ulaze Dasper i Majkl
Meritot:

36

Dobro mi doao, Daspere! Iako si pobegulja, dobro mi doao! Bog te

blagoslovio! elja je tvoje majke da dobije to je tvoje; bio si odsutan od
kue i nadam se da si dovoljno iskusan da ume da raspolae onim to
dobije; punoletan si; prui ruku jedan, dva, tri, etiri, pet, est, sedam,
osam, devet evo ti deset ilinga. (Daje mu novac) Otisni se u ivot s
time, i prihvati se nekog mirnog posla; ako ti srea okrene lea, ima gde
da se povue; vrati mi se kui; ostalo mi je jo dvadeset ilinga. Budi

U originalu: gallows, u znaenju gallows bird ptiica za veala, dakle osoba koja zasluuje da bude
obeena.
37
U originalu: foul chive him zla ga srea ekala!

38

dobar domain; hou rei, skromno se oblai, jedi najbolje meso, i pij
najbolja pia; veseli se; udeli sirotinji, i, veruj mi, tvome dobru nee biti
kraja.
Dasper:

Da Bog d dugo iveli bez i truni brige, i dugo imali razloga da uvek
budete tako veseli. Ali, oe-

Meritot:

Ni rei vie, Daspere; krei! Odlazi! Ima moj blagoslov; neka je duh
tvoga oca u tebi! Zbogom, Daspere!
(Peva)
Ali ipak, pre no krene, oh, ti, svirepa!
Poljubi me, poljubi, eeru! Slasti prelepa!
E, pa, sada put pod noge! Ni rei!
(Dasper odlazi)

Ga Meritot: Pa, Majkle, kreni sad i ti.

Majkl:

Da, zaista, majko; ali prvo da uzmem blagoslov od oca.

Ga Meritot: Ne, Majkle; ne treba tebi njegov blagoslov; ima blagoslov od mene;
polazi! Ja u da pokupim svoj novac i nakit, i evo me za tobom. Ne
ostajem vie s njim, kaem ti. (Izlazi Majkl) Stvarno, arlse, i ja
odlazim.
Meritot:

taaa? Nee valda?

Ga Meritot: Da, stvarno, hou.

Meritot (peva):

Hej-haj, zbogom mila Anice!

Verovati curi vie neu, ni malice!

Ga Meritot: Nee ti, bogme, pasti na pamet, kada nestane sve to ima, da troi ovo
to sam pabirila za Majkla.
Meritot:

Zbogom, dobra eno! Ja na to nisam ni pomiljao; sve to mi je preostalo

da inim na ovom svetu jeste da se veselim; to, vala, i hou, ako mi se
samo tlo ne izmakne; a ako se i to desi,
(Peva)
Kad mi se otrgnu zemlja i mora,
eka me put nebeskih gora.
Ma sve je ovo obino zevzeenje!
(Izlaze na razliite strane)

39

(ena:

Zaklela bi se da je on matora dobriina, bez obzira na sve drugo.

/Muzika/ Gle, gle, muu, gledaj! Gusle, gusle! Vala, zbilja lepo sviraju.
A kau da te emaniste smesta smru kanjavaju, ako sluajno samo
zagrebu preko ica pred licem Velikog Turina38. Je l to istina, Dorde?
/Pojavljuje se Deak, i plee, igra/
Ali pazi, pazi! Evo, jedno mome igra! A sada, dobro mome, obrni se
na prstima! Srculence, stvarno, tela bi da Ralf doe i da se prevre kako
on to ume. Jahae vam on divnu kobilu, gospodo, srca e vam razgaliti
kad ga vidite. Ja ti zahvaljujem, ljubazno mome; molim te, poalji sada
Ralfa ovamo.

Graanin: Miir, zeiu! Mome! Hej, ti, valjivko! Zamoli glumce da mi poalju
Ralfa; ali, Boga im a ako ne budu teli, poupau im sve perike s glava.
Ma, sve su ti to klatimudi.)
(Izlazi Deak)

38

The Great Turk Veliki Turin naziv je za vladara Otomanskog Carstva, nastao ne iz
strahopotovanja podanika i potrebe da se velia linost, kako je logino da se odmah pomisli. Prvi od
turskih sultana koje su Hriani krenuli ovako da zovu bio je Mehmed II (1432-1481), ali ne zbog
velianstvene pojave i nedostinih dela, ve zbog ogromnog prostranstva teritorija kojima je vladao.

40

II

IN

I scena jedna soba u Venervelovoj kui

Pojavljuju se Venervel i Hamfri
Venervel: I, dobro, kako se stvari odvijaju, Hamfri, sinko?
Hamfri:

Visokopotovani i voljeni oe dragi znaj:

Ta stvar ve nazire svoj kraj.

Venervel: To-o volim da ujem; i treba da je tako. Srean sam to se ispostavilo da je

devojka tako smerna.
Hamfri:

Samo, da odlepra ona mora odavde,

A Vi da zamurite; plan joj predvia tako,
Za ranu zoru, dok jo spava svako.

(ena:

Dorde, reci mi po savesti, da li ti misli da e do braka doi? Reci mi

stvarno ta misli, bitangice moja slatka. Vidi ovog jadnog gospodina,
siroma on, srce moje, kako se silno trudi i breke, kaem ti, da bi ostvario
svoju sreu! Idem ja da malo pritisnem oca da popusti.

Graanin: Ne, ne; ljubim te, sedi s mirom, pelice; oe sve da usvinji! Ako ga
odbije, lino u da dovedem pe-es dobrih badovana, pa da u jedan
sumrak sredimo39 sve to, i taka!
ena:

Cmoknuu te za to, ozbiljski, deko moj. Da, Dorde, da, bio si ti mangup
u svoje vreme, jesi bogme! Ali neka ti to Bog oprosti, a ja ti opratam od
sveg srca.)

Venervel: ta, bre, ree, sinko? Kae ti meni da sutra pre svanua mora da je
kriom zdipi odavde?!
Hamfri:

39
40

Moram, dabome; sporazum ovako glasi:

Megdanskom mrkovu da lea Vaa ker krasi,
A ja na rianu, koga lepo prikanu platih,
Domainu asne krme u koju jednom svratih
U umi Voltamu. Eto, pristante, molim,
Inae, Vaim odbijanjem golim
Fatalna Smrt40 mi stie. A ta ako me mazne
Nee Vam biti vee kazne.

Hoe da kae otprilike: ... da zavrimo ve jednom s tim.

U stvari: Sestre suaje stiu (da obave svoj posao, da izvre presudu).

41

Venervel: Avaj,
Zato li sam tolikom Vaem jadu uzrok ja,
Kada rado, kao i Vi smi, pristajem
Na sve; nije li tako dobro i poteno?
Zato, ukradite je kad god hoete, ako vam takav provod
Prija oboma; ja u spavati i nita neu videti,
Da bi vam radost bila potpunija. Ali, recite mi zato
Ne biste mogli da ovde obavite vae venanje?
(ena:

Boji blagoslov na tvoju duu, stari! Pa ti u stvari nisi ni teo da rastavi

dva verna srceta. Sada vidim da e je momak imati, Dorde, i tako se
radujem! Pa, hajde, samo napred, Hamfri, ti bar ume da se izraava.
Verujem da ti nema takmaca u okvir londonski zidina! I, bogme, neu
slagati ako kaem ni u predgraima. Zato se ne raduje sa mnom,
Dorde?

Graanin: Ma, kad bi samo opet vido Ralfa, radovo bi se ko pravi gospodin
gazda, na asnu re.)
Hamfri:

Uzrok koji, reklo bi se, elite da znate, opisati kako?

Pomozite mi, o vi devet Muza! Vaa erka je, dakako,
Brljivu uinila zakletvu, i utolko je samilost vea moja;
Ipak, niko sem mene u ovom gradu otmena soja
Ne sme ni da pomisli tako, jer e ga smeli izazov mog srca
Doekati, sve da mu iz pesnice i munja vrca;41
Bilo kako bilo, zaklela se ona, pa ipak zbog ega?
Ne bih znao kasti, osim ako nije cilj svega
Lino zadovoljstvo njeno. Dakako, zakletva, prijatelju lepi,
Ponekad kad se poloi ko orba duu krepi;
A evo na ta je zavet dala: nikad da se ne uda
Do za junaka ija bi da je odnese topla ruka luda
(to podrazumeva mene kao takvog jednog dasu)
U naruju, daleko, kroz vatru i vodu u presudnom asu,
Dok oboje ne stignemo, po njenoj volji na umu,
ak deset milja daleko, u divlju Voltam umu.

Venervel: Ako je to sve, neete morati da se bojite;

Nikakve prepreke vaoj ljubavi: uradite tako;
Ja neu uestvovati u tom delu, al ga bogme neu ni braniti.
Hamfri:

Laku no, dvadeset puta laku no, i jo dvadeset, i jo dvadeset puta laku
no to ini ezdeset lakih noi u jednoj noi!
(Izlaze na razliite strane)

41

U originalu: Shall meet him, were he of the noble science ... makar i maevanjem vladao ili
makar u vetoj ruci i ma imao.

42

II scena Voltamska uma

Pojavljuju se gospoa Meritot i Majkl

Ga Meritot: Hodi, Majkle; je l si umoran, mili moj?

Majkl:

Ne, zbilja, majko, ne ja.

Ga Meritot: Gde li smo ovo sada, dete?

Majkl:

Zbilja, kaem Vam, majko, ne bih znao da kaem, osim ako nismo na
kraju Londona, tamo gde prave vojne manevre. Nije li to i kraj sveta,
majko!

Ga Meritot: Ne, Majkle, kakav kraj sveta, deae! Ali mogu ti rei, Majkle, ovo
mesto ti je lepa stvar: tu ti je bilo poprite bitke42 izmeu opakih panaca i
naih; I panci su beali, Majkle, a mi Englezi za njima: moj komija
Kokston je bio tu, deae, i pobio ih mnotvo strelama za ptice.
Majkl:

Majko, vaistinu

Ga Meritot: ta kae, zlatni moj deko?43

Majkl:

Zar nee i otac sa nama?

Ga Meritot: Ne, Majkle, pusti svoga oca, nek luduje on44; dok je iv on se nikada
vie nee uvui me isti par arava sa mnom; pusti ga, nek ostane kod
kue, i nekpeva sebi za veeru, deae. Hajde, dete, sedi, pa da ja
pokaem mom deaku divne stvarice, veruj mi, stvarno.
(Sedaju. Ona izvadi kovei)
Gledaj amo, Majkle; evo prstena, ovo ti je bro, a ovo brezletna, a evo jo
dva prstena, a evo i para i zlata kolko ti dua ite, deko moj.
Majkl:

Je l e sve to biti moje, majko?

Ga Meritot: Da, Majkle, imae sve ovo, Majkle.

(Graanin: Curo moja, ta na ovo kae?

42

Moda pre poprite neke tobonje bitke, u okviru graanske vojnike obuke i uvebavanja, kada su
uesnici deljeni na Engleze i pance.
43
U originalu: my white boy moj omiljeni sin(e).
44
U originalu: ... go snick-up ... nek bude obeen, ... neka ga obese

43

ena:

Prosto nisam pametna; ja bi Ralfa, Dorde, inae vie neu da gledam,

stvarno, a-haa; i, molim te, nek ova deca to tako ba i svate; jer, ozbiljski
ti kaem, malo se bojim za moga deka. Ajde, ajde, Dorde, jesmo
veseli, al budimo i mudri; pa on je dete bez oca! I ta ako ga oni uguraju
u neke tesne akire, bilo bi to gore nego da ga utroje il da jede trave
krljavice; posle vie nikad ne bi io u visinu.)
Ulaze Ralf, Tim i Dord

(Graanin: Pa to je Ralf! Evo ga Ralf!

ena:

Kako si mi, Ralfe? Dobro mi doao, Ralfe, od srca ti to kaem; dobar si ti

momak, gore glavu, i ne boj se; mi smo uz tebe, Ralfe; ova gospoda e te
pohvaliti, Ralfe, samo da igra svoju ulogu smelo. Poni! Poinji, Ralfe, za
ime Boga!)

Ralf:

Moj verni titonoo, raskopaj mi lem; daj mi moj eir.

Gde smo to mi, ili koja ovo moe da je pustinja?

Dord:

Olienje vitetva, ovo je, kako ja smatram, uasna provalija Voltam, na

ijem dnu lei ukleta dolina.

Ga Meritot: Jao, Majkle, otkriveni smo, propali smo! Ovde ima dinova! Leti,
deae! Bei, deae, bei!
(Izlazi s Majklom, ostavljajui kovei)
Ralf:

Zakopaj mi lem ponovo. ta se to uje?

Jedna plemenita dama bei iz stege
Nekog neudvornog viteza! Izbaviu je ja.
Hajde, titonoo, i reci da se Vitez, koji nosi ovaj Tuak
U ast svih dama, kune na osvetu
Nad tom bezonom kukavicom to je progoni;
Idi, utei nju, a i onog plemenitog kavaljera
Koji joj pravi drutvo.

Tim:

Idem, hrabri Vitee.

(Izlazi)

Ralf:

45

Moj odani kepecu i prijatelju, dohvati Svojim Vitetvom moj tit

I pridri ga dok se ja zaklinjem. Prvo svojom vitekom au;
Zatim duhom Amadisa de Gola45,

Amadis of Gaul (Amadis de Gaula, Amadis de Gaule) jedna je od najpopularnijih vitekih linosti iz
romana o junakim pustolovinama i podvizima koji su u Engleskoj u XVI veku prevoeni s francuskog,
panskog, italijanskog. Prva tampana verzija s ovim junakom pojavila se u Saragozi 1508. godine, u
etiri knjige na kastiljanskom jeziku kojima se zasigurno zna izdava (Garci Rodrguez de Montalvo)
ali ne i autor.

44

Mog slavnog pretka; onda svojim maem,

Tom divnom Brionelom46 to me opasuje;
Ovim blistavim Plamenim Tukom, ivom potvrdom
moje asti; i svom potom
Koju dugujem unesreenim gospojcama;
Ovde se ja zavetujem
Da ne okonam potragu za ovom divnom damom
I tim nesrenim plemiem sve dok svojom hrabrou
Ne povratim njihovu slobodu!
Dord:

Neka se Nebo smiluje Vitezu

Koji ovako izbavlja jadne zalutale gospe!
(Izlaze)

(ena:

Da, vala, Ralfe, ovo ve ima neki ukus; volela bi da vidim i najdinije od svih
kako se nude da mu nose knjige47. Nego, Dorde, neu da ode tako brzo;
pozlie mi ako ode, eto ta e mi biti. Zovi Ralfa natrag, Dorde, zovi opet
Ralfa. Molim te, srculence moje, nek doe i bori se ovde preda mnom, i nek
udare doboi i trube, i nek on pobije sve to mu prie; uini to za mene ako me
samo imalo voli, Dorde!

Graanin: Strpi se malo, gugutkice: sve e njih on poubijati, pa makar i' bilo i dvesta
vie no to i' je.)
Ulazi Dasper
Dasper:

46

47

Sada, Sudbino, ako stvarno nisi samo zla,

Pokai mi svoje lepe lice, i prinesi
Svoj beznadeni Toak, tako da najzad mogu
da se na njemu popnem visoko
I ostanem malo. Ovo je mesto naeg sastanka,
Ako u ljubavi uopte ima imalo nepokolebljivosti. Oh, ti nesreno doba,
U kom se samo bogati raunaju kao sreni!
Kako da ti udovoljim, kako da zasluim tvoj osmeh,
Kad sam samo patnjom bogat?
Blagoslov moga oca i ovaj novi mali
Nasledstvo su moje; jk, bome, prihod!
Od zemlje jesi, i zemlji te ja vraam:
(Odbacuje novi)
Rasti tu i mnoi se, dok mi istiji vazduh
Ne odneguje sjajniju sudbinu. taaa! Privienja?!

... ensko ime Brionella sastavljeno je od engleskog Briona, koje asocira na neto plemenito i otmeno
ali snano, i italijanskog Ella, u znaenju lepa, divna. Na ovom mestu Veber Henry William Weber
(1783-1818), slavni prireiva i urednik dla Bomonta i Fleera, navodi da je Brionella ime kepeca u
slubi Ralfovog vitekog uzora Palmerina, ali Ralf, oigledno, tim divnim imenom naziva svoj ma.

Not worthy to carry his books after him Ne zavreuje/zasluuje da nosi knjige za sobom (na
leima), Ne zavreuje/zasluuje da mu se nose knjige bio je izraz prezrenja, prezira prema nekom.

45

(Ugleda kovei)
taa? Je l se to avo iskovao preda mnom?
Pa ovo je pravi metal, dobro zvei; Ja se budim,
A i dobijam, nadam se. Neka dragi Bog blagoslovi
Duu onoga koji ostavi ovo blago ovde! Moje je;
Ovi biseri, smatram, nisu ostavljeni divljim svinjama.
(Izlazi s koveiem)
(ena:

Ne bi mi se dopalo ako treba da ovaj raskalani momak digne svo to blago;

sirota gospoa njegova majka jako e zbog toga da propati, Bog mi je
svedok.

Graanin: I to, bogme, s dobrim razlogom, srculence moje.

ena:

Ali, neka ga! Sve u ja to doapnuti Ralfu, i on e ga, vala, dovui sa svim
blagom48 i jo mu dati pride, kaem ti, ako jo bude u stanju da koraa; a
ak tavie, Dorde, ovde su gospoda u dovoljnom broju koja mogu da
posvedoe, a i ja, i ti, i ovi svirai, ako nas pozovu da svedoimo.

III scena drugo mesto u umi

Pojavljuju se Ralf i Dord
Ali, evo, dolazi Ralf, stie Ralf, Dorde, ue ga da govori ko49 da je
car50.)
Ralf:

Ne vraa li se to moj uvaeni titonoa?

Dord:

Pravi Utivi Vitee,

To se stvarno Va titonoa vraa, a s njim dolazi i ona gospa,
A i51 njen kavaljer pratilac, reko bi.
Pojavljuju se Tim, gospoa Meritot i Majkl

Ralf:

48

Madam, ako bi ma koja sluba ili panja

Jednog sirotog lutajueg viteza mogla da ublai jade koji su vam naneti,
Samo zapovedite; ja sam gotov da Vam pruim pomo,
Jer za radi toga svetoga zadatka ja nosim ovaj oklop.

ena hoe da kae da e biti postignuta puna nadoknada, to jest osveta.

Ovde je upotrebljen zastareli oblik an he u znaenju as if he kao da je.
50
ena ovde koristi re emperall, zastareli oblik od imperial carevinski, dravni; britanski, onaj koji
pripada Britanskom Carstvu.
51
U originalu: For and, u znaenju And also I takoe.
49

46

Ga Meritot: Avaaj, gospodine, ja sam sirota gospoa, i izgubila sam sav svoj novac
u ovoj umi!
Ralf:

Pustinji, hoete rei, gospoo; i nita niste izgubili

Sve dok ja imam svoj ma i svoje koplje. Osuite suze,
Jer one nimalo ne pristaju lepoti tog lica,
I ispriajte mi priu, ako doputate da to od Vas traim,
O svojoj strahotnoj sudbini.

Ga Meritot: Bila je to greka, avaj! Ostavila sam tamo hiljadu funti, u stvari sve pare
koje sam bila utedela za ovo mome, kada sam ugledala Vae gospodstvo;
izgledali ste tako mrani, i, da prostite, vie kao din nego kao ljudsko
bie.
Ralf:

I jesam isti kao i Vi, gospo; takvi su i oni /Tim i Dord/; smrtni su ljudi.
Ali, zato jeca ovaj plemeniti kavaljer?

Ga Meritot: Pa, zar nema razloga da jadikuje, ta mislite, kada je ostao bez svoga
nasledstva?
Ralf:

Mlada nado hrabrosti, nemoj suze liti, tu sam ja,

Koji u poraziti tvoga dumanina, i dobro se naplatiti
Po kukavikoj glavi svakoga ko se usudi da uskrati
Unesreenim damama i vitezovima pravdu.
Ja imam samo ovog jednog konja, na kome e jahati
Lepa gospa iza mene, a ispred
Ovaj utivi vitez; Sudbina e prema nama biti blaa
U naim sledeim pustolovinama. Dobro pustite korak
Pored nas, titonoo i patulje, da nam se naete
kad zatreba.
(Izlaze)

(Graanin: Ne rekoh li ja tebi, enice, ta e da uradi na ovek! Tako mi svega, curo

moja, za ispravan nastup i dobru dikciju mogli bi svi da skinu kapu52 pred
njim.
ena:

I stvarno bi mogli, na asnu re; jer, usuujem se da to kaem glasno, svih

dvanajes londonskih pozorinih druina ne mogu da se mere s njim, ovek
po ovek53! Pa, Dorde, ako ga ne budu primamili54 neki od ovih bednih
glumaca, veoma bi se zaudila. Ipak, Dorde, mi smo svoje uinili to je
bilo do nas, ako momak ima makar malo milosti da bude zahvalan.

Graanin: Da, pae moje, tako je, kaem ti.)

52

Znaenje je, u stvari: ... da bace svoje kape u vis (pred njim) u znak pozdrava.
U originalu: timber for timber drvo po drvo, greda po greda, rebro po rebro; ud po ud, ovek po
ovek.
54
... primamili u smislu privukli da i on postane glumac.
53

47

IV scena jo jedno (novo) mesto u umi

Pojavljuju se Hamfri i Luca
Hamfri:

Mila gospojce Luco, kolku god krivicu nosio u umu

to konj Vam je kljast, dobro Vi doli u Voltam umu;
Al na koju stranu sada, ili ta rei,
Vaistinu ne znam, dok sunce ne pone pei.

Luca:

Jao, ne bojte se, gosn Hamfri; ja sam vodi

Za ovo mesto sasvim dobar.

Hamfri:

Onda, na konja, i napred, puna zamaha!

Il, ako izvolte hteti, koraajte, radi predaha,
Il sedite il, ako Vam je potreba, piajte55, bez straha;
Bilo ta od toga bie svejedno
Vaem dobrom drugu Hamfriju jer smo zajedno,
I zauvek primam sve to Vs je volja,
Ko nevin konj za dolap vezan sred polja.

Luca:

Pa, Boga mi, ako Vi tako kaete, ba moemo i da sednemo,

I da malo dremamo.

Hamfri:

Raditi to bolje je u gradu, verujte,

Gde moemo da dremamo skupa, ujte;
Spavanje bez vatanja teko trpim, znajte.

Luca:

avolak ste Vi, gosn Hamfri.

Hamfri:

To si, curo, lepo pogodila,

I uvek sam vrag bio, majka me rodila.

Luca:

Vaa dojilja se utoliko manje s Vama muila.

Hamfri:

Istina je to, zacelo,

Sem kad bi se upoganio debelo.
Dolazi Dasper

Dasper:

Luco! Draga prijateljice Luco!

Luca:

Evo me, Daspere.

Dasper:

Ti si moja!

Hamfri:

Ta-ako, prikane?! Vreate me lepo;

Za ta Vi mene drite, kue slepo?

55

Izraz to pluck a rose u stvari je znaio to defecate isprazniti creva.

48

Dasper:

Za prevejanu budalu56.

Hamfri:

Kakva kletva! Samo, Hristova mi tela,

Rei u te tvome gazdi;
Jer, znam te dobro, prikela!

Dasper:

E, pa, ako si ba tako reio da me tui,

Evo ti ovo, i ovo; i reci mu, gospodine,
da ti je to od mene;
I reci da sam ti dobro platio.
(Tue ga)

Hamfri:

Jao, gospodine, dosta! Dobro me podmiriste;

I zbilja priznajem ovu isplatu! Je l se smiriste?

Dasper:

Gubi se! Idi svojoj nonoj kapici57 i oblogama,

Da prebijene kosti lei.

Luca:

Avaj, jadni Hamfri;

Brzo na jaku orbu, sa alfijom i nanom58;
Malo ruina ulja i jedno pero,
Da namaete lea i celo telo.

Hamfri:

Kamo sree da sam nestao bez traga59,

Mesto to u umetini ikam vraga.

Luca:

Zbogom, slatka moja budalo60; jako mi je ao to ne mogu da ti pravim

drutvo.

Hamfri:

Zbogom;
Ni smu avolsku mater nisu ovako izbubecali u Paklu.
(Izlaze Luca i Dasper)

ena:

56

Ovog momka Daspera mi emo i u drugojaijem sjaju videti, tako mi

savesti, ako se on uopte vie moe podneti; Dorde, zar ne vidi,
Dorde, kako se on kooperi, i kidie pravo u lice oveku, ko neka
adaja! Pa, dobro, ako mu ne oitam lekciju zbog vreanja ovog jadnog
gospodina nek nisam koja sam! Njegovi prijatelji koji su ga odgajili
mogli su i pametnijim drugim stvarima da dadnu vreme, zbilja, nego to su

U originalu je upotrebljena re noddy, u znaenju fool tikvan, bukvan, glupak, bilmez, mamlaz.
Ponekad su ovakvu kapu starci nosili i po ulici, ali je nona kapica po danu noena obino bila znak
slabanog zdravlja.
58
U originalu: comfrey gavez, trava od utrobe; biljka koja je koriena za leenje kalja.
59
Na ovom mestu ceo stih glasi: Would I had gone to Paris with John Dory, i predstavlja aluziju na
pesmu iji je naslovni junak uhvaen dok je vodio jednu posadu engleskih mornara Kralju Francuske.
60
Ovde je u znaenju rei fool upotrebljena danas zastarela re nump.
57

49

ga nauili ovim manguplucima; pa on je ba na najboljem putu za veala,

Bog mu se smilovao!
Graanin: Suvie si ogorena, zeiu; taj momak jo moe i da uspe u ivotu, i pored
svega.
ena:

Doite amo, gosn Hamfri; je l vas izbubecao? Vala, avo da ga nosi

zbog ovoga! Evo, srculence, evo ti malo zelenog umbira. Joj, avo mi
srce odneo, pa on ima vorugu61 na glavi ko jaje! Avaj, slatko jagnjece,
kako ti bije u slepim oima! Mani ga vragu62, srce moje, daleko mu lepa
kua!

Graanin: Ne, ne; govori ko obina glupaa. Ou da se Ralf tue s njim, i da ga

poteno namlati63. Hej, ti, momak, dolazi ovamo!
(Ulazi Deak)
Neka doe Ralf, i nek se pobije sa Dasperom!
ena:

Da, i neka ga dobro izmesi; kukala mu majka64.

Deak:

Gospodine, moraete da izvinite; zaplet naeg komada drukije je usmeren,

a ovako bismo doveli u pitanje uspeh cele nae predstave.

Graanin: More, ne zaplii mi tu nikakve zaplete! Ou da se Ralf pojavi, inae u

svima tako da vam zabiberim da e' da se puite!
Deak:

Dobro, gospodine, izai e Ralf; ali, ako se desi ma ta nepredvieno, ova

gospoda ne smeju da zamere nama.

Graanin: Samo napred, momiu moj!

(Izlazi Deak)
Drim sada paleve; sa e mu, vala, tua na nos izai. Hej, ha, ha, evo
Ralfa! Dosta! Ni rei vie! Pazi sad ovamo!)

61

U originalu: peppernel, u znaenju a lump or swelling kvrga, voruga, ili otok.

U originalu ena na ovom mestu kae: Take the peace on him, ..., to u stvari znai set the law on
him pusti zakon na njega; prepusti ga zakonu.
63
U originalu je na ovom mestu upotrebljena re swinge, u znaenju beat opauiti, prebiti, tui, batinati,
izbatinati, bievati, ibati.
64
U originalu: unhappy, u znaenju good-for-nothing nita od njega; bezvredna nitarija.
62

50

V scena drugo mesto u umi

Ulaze Ralf, gospoa Meritot, Majkl, Tim i Dord
Ralf:

Koji je ovo vitez, titonoo? Pitaj ga da li prolazi ovuda

U potrazi za ljubavlju kakve divne gospe,
Ili neim drugim; samo brzo.
Ili, pak, tek onako jezdi?65

Hamfri:

Junae, vitez nisam u samoi,

Ve jadan gospodin, kom su ove noi
Na onoj, eno, livadi oteli
enicu divnu i bli naneli,
Pozdrav vidljiv otisnuli na plea,
Ranjena koa dok ivim da se sea.

(ena:

Da, Ralfe, jeste, istuko ga je dumanski, Ralfe; a ako mu i ti ostane

duan, Ralfe, nek te obese.

Graanin: Dosta prie, eno, umukni! Ni rei vie!)

Ralf:

Gde je taj bedni66 zlikovac koji je izvrio to delo?

Madam, izviniete me; ja bih da preduzmem
Potragu za tim kodljivim vitezom.
A ti, lepi titonoo /Majklu/, ne smatraj me gorim
to naputam velik i smeo pothvat traenja kese
I dragocenog koveia, do neke bolje prilike.

Hamfri:

Evo, ide taj mukaro67 koji blago mi proneveri.

Pojavljuju se Dasper i Luca

Ralf:

Poi, titonoo, i reci mu da sam ovde ja,

Oruani vitez lutalica, da zatraim da preda
Tu divnu damu u naruje istinski njenog pravog viteza.
Ako odbije, kai mu nek bira mesto za dvoboj68
I tako ga izazovi.

Tim:

U ime Viteza koji nosi

Zlatni Tuak, ja te izazivam, vitee,
Sem ako ne izvri utivi povraaj
Te blistave gospe.

Dasper:

Reci vitezu koji te alje

Da je mazgov; I, ja u zadrati ovu curu,
A rastoiu njegovu glavudu.

65

U stvari: putuje u potrazi za vitekim pustolovinama.

U originalu: caitiff, u znaenju base, ignoble nedostojan, bedan, neastan, pokvaren; nizak, prostaki
67
U originalu: broker, u znaenju pander podvoda, podvodnik, svodnik, podloara, peza.
68
U originalu: ... bid him take the choice of ground.
66

51

Ralf:

Vitee, oprosti se sa ivotom

Ako ne povue tvoje neutive izraze.

(ena:

Razbij mu tikvu, Ralfe, razvali mu uturu, Ralfe, rascopaj je!)

Dasper:

Priite, Vitee; spreman sam za Vas. Sada e Va Tuak

(Otrgne mu tuak)
ispitati od kakve je legure, gospodine, nainjen Va avan. S tim reima
on se uspravi, stojei na uzengijama, i zadade tom Naitanom Vitezu takav
udarac
(Obori Ralfa udarcem)
da ovaj odlete sa svoga konja i pade dole, a zatim on skoi na njega, pa
strgnuvi mu kacigu 69

Hamfri:

Ako je smeli Vitez, jao,

Na zemlju tako brzo pao,
Mada se i dok stojim grim,
Prosto-naprosto moram da trim.
(Odlazi, izlazi)

(ena:

Tri, Ralfe, bei; bei, spasavaj ivu glavu, deae; Dasper te stie, evo ga
Dasper!)
(Odlazi Ralf)

Dasper:

Hodite, Luco, za Vas mi treba i drugo oruje i druge ruke; Hamfri, i ti,
Zlatni Tuku, obojici zbogom!
(Odlaze)

(ena:

Mora biti da je avo, Boe me sakloni, uo u ovog mladia!70 Pa,

Dorde, jesi l ikada vido ovakvog zmaja ognjenog?71 Bojim se da je moj
momak ozbiljno povreen: ako jeste, nek je on iljadu puta gosn
Meritotov sin, ako samo ima ikakvog zakona u ovoj Engleskoj, pobrinuu
se da mi neko plati za to.

Graanin: Ne, ne. Otkrio sam u emu je stvar, srculence; siguran sam, ko to sam
siguran da smo mi sada ovde, da je on sav omaijan; inae ne bi u
Ralfovim rukama izdro due no to ja mogu u stisku naega
gradonaelnika. Platiu vraari da prstenom i vradbinama skine tu maiju,
i jo e njega Ralf istui; ne deri se vie, bie sve ko to ti ja kaem.)

69

Za ovih nekoliko stihova se smatra da su navedeni ili parodirani prema nekoj romansi, odnosno nekom
delu koje govori o vitekim pustolovinama i podvizima, ali je mogue i da su za ovu svrhu posebno
napisani u stilu tih iberijskih romansi.
70
U originalu: springald, u znaenju young man mlad ovek, mladi.
71
U originalu: fire-drake, u znaenju dragon spouting flame zmaj koji bljuje vatru.

52

VI scena ispred svratita Zvono, Voltamska uma

Pojavljuju se Ralf, gospoa Meritot, Majkl, Tim i Dord

(ena:

Jao, muu, evo ga opet Ralf! Stani, Ralfe, ou neto da te pitam. Kako si
mi, Ralfe? Nisi valda opako72 ranjen? Ta kliperda73 pokvarena bila te
dumanski uzjaila; evo ti jedna lizalica. Ajde sada dalje; imae ti jo
jednu rundu s njim.

Graanin: Da ga je Ralf doek'o u koli za maevanje, ako ne bi od njega napravio

krpu i motao ga gore-dole, nikada ga vie ne bi pustio da mi u radnju
ue!)
Ga Meritot: Zbilja, gospodaru, Vitee Plamenog Tuka, ja sam premorena.
Majkl:

Stvarno, vala, majko, a ja sam jo i jako gladan.

Ralf:

Obodrite se, plemenita gospo, i Vi, lepi titonoo;

Jer, u ovoj pustinji neizostavno mora da se nalazi
Mnogo vrstih zamkova, koje dre uglaeni vitezovi;
I dok vas ne odvedem u bezbednost nekog od njih,
Kunem se ovim svojim vitekim redom, neu vas napustiti.

(ena:

Lepo si to reko, Ralfe! Dorde, Ralf je uvek umeo da tei, zar ne?

Graanin: Da, patkice.

ena:

Nikada mu to neu zaboraviti. Kada je ono izgubio nae dete sea se,
zna, da je zalutalo skoro sasvim smo do Blatne obale74, i da su telali ili i
izvikivali njegovo ime, al on se tamo bio udavio, umal ga nije spaso
neki amdija Ralf mi je najvie utehe pruio. Miir, gazdarice, govorio
je, nek ide, bee mu; nabaciu Vam ja drugo, isto takvo. Zar ne,
Dorde, Zar nije tako govorio?

Graanin: Da, miiu, jeste, tako je.)

72

U originalu: shrodly, zastareli oblik od shrewdly u znaenju severely strogo; jako, ljuto, silno,
estoko.
73
U originalu: lugnies, u znaenju skinny lout mravi dedak, klipan, zvekan, zvrndov.
74
Na ovom mestu je upotrebljen naziv Puddlewharf, koji se odnosio na prostor za iskrcavanje iz plovila
na severnoj obali Temze u podnoju Svetoandrejskog brda (St. Andrews Hill).

53

Dord:

Ja sam za to da pojedemo po anak soiva i popijemo po krag pia, i

onda da polegamo!

Tim:

Pa, evo nas na ivici Voltama, a evo i gostionice Zvono.

Dord:

Prikupite kura, hrabri Vitee, damo i titonoo!

Otkrio sam, evo tu je, moe se kamenom dobaciti,
Jedan starinski zamak, koji dri stari vitez
Od najsvetijeg vitekog reda Zvona,
Koji svim lutajuim vitezovima prua utoite75.
Tu je obilje hrane, a sve su to spremile
Bele ruice njegove gospe drage.
On ima tri viteza koji dobrodolicu upuuju svim gostima;
Prvi je76 Sobar, a pobrinue se
Da nam se kreveti spreme, i da nam se donesu plahte
bele ko sneg,
Na koje nikada peak nije pruio svoje namaene izme77;
Drugi, zvani Toilac, pobrinue se da nam se
Vrevi do vrha napune, i to bez prljave pene;
Trei otmeni vitez, zvani Konjuar,
Nae e sedlenike timariti smotuljcima slame,
A u jasle im staviti zobi dovoljno
I uopte nee namastiti njihove zube sveom78
Da bi im jelo ogadio.

(ena:

Ovaj ovde kepec je slatko dete, al je zato titonoa zvekan79.)

Ralf:

Pokucaj na vratnice, titonoo moj, tim dostojanstvenim kopljem!

(Tim kuca na vrata)
Pojavljuje se Vinotoa

Vinotoa:

Ko je to tamo? Dobro ste doli, gospodo! elite da pogledate smetaj?

Dord:

Pravi utivi i hrabri Vitee Plamenog Tuka, ovo je Vitez Toilac.

Ralf:

Dobri Vitee, ja, vitez lutalica,

Zvani Od Plamenog Tuka, u potrazi za
Koveiem ove divne dame i njenom vezenom novarkom,
Izgubivi se u ovoj nepreglednoj divljini
Sreno sam ovome zamku Sudbinom doveden.

75

U originalu: entertain, u znaenju entertainment goenje, prijem; gostoljubivost.

U originalu: hight, u znaenju is named nosi ime, naziva se.
77
Ovo je aluzija na peadince i kurire od kojih se oekuje da mnogo peae i tre; kao i dokejima, njima
je propisivana posebna ishrana, a da bi se predupredili grevi listovi nogu su im namaivani.
78
Re je o tada uobiajenom prepredenom snalaenju ahardija, momaka zaduenih za smetanje
gostinskih konja i staranje o njima, koji su konjima trljali zube sveom da bi ih spreili da jedu seno.
79
U originalu: groutnol, u znaenju blockhead bukova glava, bukvan, smetenjak, klipan.
76

54

Gde sam, sluajui o prijatnom potenju

Koje Va Vitez svetog vitekog reda Zvona
Prua svim damama i svim vitezovima lutalicama,
Odluio da zakucam, i, evo, sada doputam sebi da uem.
Vinotoa:

Ako izvolite hteti, moete da pogledate prostorije. Vi ste zaista dobrodoli.

(Odlazi)

(ena:

Dorde, tela bi da neto izvedu, a ne mogu da kaem ta.

Graanin: A ta to, zekice?

ena:

Jao, Dorde, zar Ralf nee vie nikog da izbije? Ljubim te, srculence,
dopusti mu to!

Graanin: Pa i hoe, Nelice; a ako mu se jo i ja pridruim, sve emo, more, da ih

pobijemo.)

VII scena jedna soba u Venervelovoj kui

Pojavljuju se Hamfri i Venervel

(ena:

Joj, Dorde, evo ga opet sada gosn Hamfri, koji je izgubio gospojcu
Lucu; i evo ga gospa-Lucin otac. I gosn Hamfri e sada malo nekom da
smesti, sigurna sam.)

Hamfri:

Rukama je svojim prigrliti neu

Istina je, oe, tuna dovek;
Ukrae je, otee mi sreu,
Odvede je Dasper, Va ovek.

(ena:

Ta-ako sam i mislila da e da mu ispria.)

Venervel: Kukavan li sam, zar da izgubim svoje dete!

Sada mi na pamet dolaze rei Dasperove,
Koji mi je esto isticao tvoju trapavost:
Zato si samo dopustio da ode?
Ti je ne voli,
Kad si u stanju da donese kui svoj ivot
a da ne dovede nju.
Hamfri:

Oprostite mi, tata. Da l da Vam istinu kaem?

Glete mi ramena crna su i plava, zar laem?!

55

Dok smo evrdali tamo-amo ja i lepo moje lue,

Naie on, i vrljikom80 po meni pue81.
Venervel: Sakupi ljude i konje smesta: biemo tamo
Za manje od sata. Umee da se vrati na isto mesto?
Hamfri:

Upamtih dobro to mesto, gde mi bubrege posla u etnju82;

Doveu i konje, i po sedlo svakom, pa njemu u pretnju!

Venervel: Ja za to vreme idem da razgovaram sa Dasperovim ocem.

(Odlaze izlaze na razliite strane)
(ena:

Dorde, u ta e da se kladimo83 da e gospojica Luca jo i biti gosn

Hamfrijeva?! Kai, Dorde, u ta oe da se ti i ja opkladimo?

Graanin: Ne, abice. Kaem ti, Dasper je sigurno sa njom do sada ve stigao do
Pakerida84.
ena:

Ali, Dorde, mora da ima na umu da su u gospojice Luce stopala

nena; a osim toga pomrina je; i, vaistinu ti kaem, ne vidim kako bi do
sada ve iz Voltamske ume s njom!

Graanin: A je li, zekonja, u ta oe ti da se kladi sa mnom da e ona jo ispasti

Ralfova?!
ena:

Neu da se kladim na Ralfovu tetu, medu moj, zato to nita o tome od

njega nisam ula.)

8. scena jedna soba u Meritotovoj kui

Ulazi Meritot

(ena:

Ali gle, Dorde, pazi! Evo opet onog jebivetarskog starog gospodina.)

Meritot (peva):
80

Kad se mrana pono izborila

U originalu: hedge-binding neka ilava loza, puzavica, ili bilo ta vrsto to je korieno za vezivanje
bunja u ivicu, ivu ogradu.
81
U originalu: basted, u znaenju hit udarati, udariti, lupiti, potkeiti.
82
U originalu: swaddle, u znaenju beat tui, biti, udarati, izudarati, lupati, izlupati, lemati, izlemati,
izmlatiti.
83
U originalu: lay, u znaenju wager opklada, ulog; odnosno to lay a wager poloiti ulog (opkladu).
84
Pakerid (Puckeridge) je selo udaljeno nekih 37 kilometara na sever od tadanjeg Londona, a 36
kilometara na sever od Voltamske ume (Waltham Forest).

56

I kad svi vrsto pospae,

Mrgodna se njena sn stvorila
I momku kraj nogu stajae.
Imam para, i mesa, i pia za pre jela, do sutra u podne; pa zato da budem
snuden? ini mi se da u sebi imam pet-est vedrih duhova!
(Peva)
Ja sam triput veso ova,
Vala tri ove vesela
To mu doem ja!
Zbog ega bi ma ko na ovom svetu trebalo da tui?
Dajte mi oveka koji, dok ga vode na veala, uzvikuje:
Amo vr!
Daj vr ovamo!
i enu koja e da peva pesmu ljubavnog dozivanja dok trpi poroajne
muke!
Video sam jednom jednog oveka kako prolazi pored moje kue ozbiljna
lica, u crnoj kabanici, bez trake na eiru, glave pognute ko da trai iode
na ploniku; pogledao sam kroz prozor pola godine kasnije, i ugledao
glavu onog oveka na Londonskom mostu! Pa to je bar prosto: nikad ne
veruj krojau koji ne peva dok radi, taj misli samo kako da ukajari.

(ena:

Jesi l uo ovo, Dorde, ima u tome neeg; Gotfrid, moj kroja, zna ga ti,
nikada ne peva, i potroio je etrnajs jardi da mi napravi ovu anteriju; a
zaklela bi se, vere mi, gospa Peniston, suknarova ena, napravi isti takav
ogrta od dvanajs jardi.)

Meritot (peva):

Veselost je ta to ile krvlju puni

Bolje no vino, san, il hleb u furuni;
Nek svako pusti srce da uiva,
Od takve zaraze smrti ne biva;
Ko hoe telo da odri,
Nek suzama lice ne pri;
I niko ko se smeje i peva
Ne naleti zdravljem na bolesti sva,
Na groznice, kostobolje, il kijavice,
Lepo plua iri i ne treba pijavice!
Ne zna za bol u krstima,
Ve srean, u sjaju bele koe,
to se vie smeje vie moe!

57

(ena:

Pazi, Dorde! ta kae ti na ovo, Dorde? Zar nije on krvian stari?

Vala, Bog ti blagoslovio tvoja slatka usta! Kada e ti da bude tako
vedar, Dorde? Vere mi, ti si najmrgodnije stvorenje u itavoj dravi, kad
si ljut.

Graanin: Ku, zeiu; videe ti i njegovu propast, garantujem ti. Presee njemu, to
ti ja kaem.
Ulazi Venervel
Evo ga, doe Lucin otac.)
Meritot (peva):

S hodoaa stigoste85,
Iz one zemlje svete;
Moju pravu ljubu je l videste?
Zar je oko Vae ne srete?

Venervel: Jao, gospodaru Meritote, moja ker je nestala!

Ne prilii Vam to veselje; moja ker je nestala!
Meritot (peva):

ta i ako jeste?!
ta to briga mene?
Bubice su njene este,
Pusti da se vrati, da ide, il vene!

Venervel: Mom se ne rugajte zlu; Va sin

(Kog sam ja uinio svojim, kad je ostao bez nade),
Jeste taj to odvede mi dete, jedinu mi radost ukrade.
Meritot (peva):

Posadi je on na paripa belog ko sneg,

Na sivog se baci sm;
Bez osvrta se dade u bg,
Vene ljubavi nude joj plm.

Venervel: Ti nezahvalnie! Nedostojan si milosti koju sam ukazao

Tebi i tvome! Prekasno je, ali, avaj, sada jasno vidim
Da odobrava nestanak moje keri.
Meritot:

85

Vaa ker! ta ste, bre, zapeli s tom Vaom keri? Neka ide, ne mislite vie
na nju, ve pevajte na sav glas. Ja bi pevo i da oba svoja sina na vealima
vidim.

Ovde ceo stih glasi: As you come from Walsingham, a Volsingam je mesto u Norfoku u kom je
uvena kapela Device Marije, svetilite koje su hodoasnici pohodili u veem broju i ee nego ma
koje drugo u Engleskoj, a moda i u celoj Evropi.

58

(Peva)
Padaju, padaju, zauvek oni padaju;
Padaju, da ustanu se ne nadaju.
Venervel: Jao, da mi je da je samo jo jedared vidim,
I jo jednom da zagrli ona svog ostarelog roditelja!
Meritot:

Fuj, kako metiljavo to zvui! I da ona jo jednom zagrli svog ostarelog

roditelja!? Je l Vi to hoete da od nje napravite slepo psetance, ta li?!
Mnogo pa ona mari za njenog matorog roditelja, pazite ta Vam kaem.
(Peva)
Briga nju za njenog taticu,
Briga nju za njenu mamicu;
Moja je dragana ona, znaj,
Jeste, jeste, i kraj.

Venervel: Zbog ovakve tvoje poruge, juriu ja tvoga sina do Boije kue.
Meritot:

Vai; a kada ga ubije,

(Peva)
Podari mu cvea puno, hadijo,
Puno86 mu cvea daj!
Crvenog, i plavog, i belog, sudijo,
Zelenog i utog, i-haaaj!

Venervel: Vratiu ja moju ker

Meritot:

Ne mogu da sluam vie o Vaoj keri; to nagvadanje kvari mi

raspoloenje.

Venervel: Kaem preoteu ja svoju ker!

86

U originalu: enow, u znaenju enough dovoljno, dosta; dostatno.

59

Meritot (peva):

Je l ikad ova jedne cure radi,

Hej-haj,
Na muke bio stavljen ko jadno mome ja87,
Hej-ha-haj,
Rad Luce, divotice,
Hej-haj,
Najlepe mme koju ikad srete oko,
Hej-ha-hej-ha-haj!

Venervel: Osvetiu ti se, tako mi Neba!

(Izlaze na suprotne strane)
(ena:

Kako ti se svia ovo, Dorde?

Graanin: Pa, dobro je, zeiu; ali samo da se ve jednom Ralf popali, onda bi ti tek
imala ta da vidi.
/Muzika/
ena:

Evo se opet uju svirai, muu.

Graanin: Da, Neliice; al metiljava je to muzika. Dao sam kurvinom sinu

tupavom88 pare, i, evo, izgleda da mi nije pribavio one muzikante iz
Sadvarka. Ako ih smesta ovde ne zaujem, ui u da im poupam. Hej,
svirai, udrite ono Balu!
ena:

Ne, dobri moj Dorde, neka sviraju Lakrime!

Graanin: Pa to je, zekane, ovo to sada sviraju.

ena:

Utolko bolje, Dorde. A reci mi, jagnjece moje slatko, koja je to pria
naslikana na onom platu89? Je l to suenje Svetom Pavlu90?

Graanin: Ne, jagice; to su Ralf i Lukrecija91.

87

Na ovom mestu ceo stih glasi: Tormented as I poor Sir Guy, a aludira na Gaja od Vorvika (Guy of
Warwick), pustolovnog vitekog junaka jedne romanse u grubom, nedoteranom, stihu koja je dugo bila
popularna u Engleskoj. Gaj od Vorvika je bio i predmet pevanja mnogih balada.
88
U originalu: gallows, u znaenju gallows-bird liinar, razbojnik koji zasluuje veala.
89
U originalu: cloth, to se ovde odnosi na vunenu ili svilenu goblensku zidnu zastirku, esto oslikanu
nekim uvenim prizorom i korienu kao pozadinski tapet ili zavesa.
90
ena na ovom mestu kae: The confutation of Saint Paul? a van svake sumnje misli na The
Conversion of St. Paul dakle nije re ni o kakvom opovrgavanju ili suenju, ve o preobraanju, o
duhovnom buenju.
91
Jo jedna greka iz neukosti i brzopletog neznanja. Upotrebljeno je Rafe and Lucrece Ralf i
Lukrecija, umesto The Rape of Lucrece Nasilje nad Lukrecijom, koju je silovao Sekstus Tarkvinijus,
dakle jedan Tarquin Tarkvin, a ne nekakav Tartarian Tatarin. Iz ovoga saznajemo da ena svog
egrta zove Rejf, to je izgleda bio preovlauju izgovor njegovog imena u to vreme.

60

ena:

Ralf i Lukrecija! Koji Ralf? Je l na Ralf?

Graanin: Nee, miiu; ovo je bio jedan Tatarin.

ena:

Tatarin! Pa, dobro, ja bi da gudai zavre, da moemo opet da vidimo

naeg Ralfa!)

61

III I N
I scena Voltamska uma
Pojavljuju se Dasper i Luca

Dasper:

Hajde, moja drga drga; ako smo izgubili put,

Nismo izgubili jedno drugo. Nisi li malaksala
Od ovog nonog potucanja, trgnuta iz sna,
I preplaena strahotama to prate
Tamu ove divlje puste zabiti?

Luca:

Ne, moj najbolji prijatelju. Ne mogu ni da se bojim

Niti mi na pamet pada umor, dok ti
(Cilj svih mojih istinskih udnji), stoji tu kraj mene:
Neka oni to ostae bez nade, i to ive sahnui samotno
Ko mnogi to ih ljubav napusti,
Priaju o92 tekim smornim koracima, i nek mere vreme,
Strae se od seni, i krv im se ledi u ilama;
Dok ja, ispunjena potpunim blaenstvom i spokojem,
Ovako drim svoju slatku ljubav i ovako je grlim.

Dasper:

Stegla si me, Luco, tako vrsto da u, dok sam iv,

Biti tvoj odani suanj,
I nositi te lance zauvek. Hajde, sedi,
I odmora prui telu, suvie, suvie krhkom
Za ovakav urnebes.
(Sedaju)
Pa, hoe li da spava?
Ma, hajde, ne pravi se da si jaa no to si;
Znam da vina nisi ovakvim bdenjima,
Jer ene nisu vojnici: nemoj da se uvredi93,
Ve primi to kako ti kaem; spavaj, kad kaem.

Luca:

Ne mogu da zaspim;
Zbilja, ne mogu, drue moj.

Dasper:

Pa, onda emo da pevamo,

I da vidimo kako e to da deluje na naa ula.

92

U originalu: tell, u smislu count brojiti, brojati, izbrojiti, izbrojati, nabrojiti, nabrajati, prebrojavati,
zbrajati
93
Na ovom mestu Dasper kae: Be not nice, ali je nice upotrebljeno u znaenju fastidious gadljiv;
probiraki, izbiraki; onaj koji svemu zamera (zakera); koga je teko zadovoljiti; osetljiv, profinjen,
utanan, kritiki.

62

Luca:

Pevau, ili priati, ili ma ta drugo raditi, samo da ne spavam.

Dasper:

Hajde, nimfo mala, srce mi otmi

Tim bajnim glasom.

Luca:

Rugate mi se, Daspere!

(Pevaju)

Dasper:

Reci mi ta je ljubav, lepi cvete!

Luca:

Ona munja, s Neba to slete;

Ona je strela, i vatra najbelja,
Ona je mome zvano elja;
Ona je osmeh kojim ari se kazuju

Dasper:

Jadna srca muka koja to dokazuju!

Jo mi reci: verne li su ene?

Luca:

Neke vole promene, a i vi traite mne.

Dasper:

Jesu l one slatke ali ne i blage?

Luca:

Da, kad su muki prevrtljive bitange.

Dasper:

Jesu l one jogunaste?

Luca:

Uvek zar to ne znaste!

Prema onim s ljubavi darom,
Da bi voleli novim arom.

Dasper:

Ne pretvaraj se vie; vidim da je Bog

Dubokog sna poloio svoje teko ezlo
Tebi na kapke.

Luca:

Tako sam pospana.

(Zaspi)

Dasper:

Spavaj, spavaj; i nek ti blagi spokoj bude kruna

slaanim mislima!
Nek su daleko od njene blage krvi nemiri, trzavice,
Strahovi, i sva uasna oblija! Neka svi njeni sni
Budu radosti, i nevina uivanja, zagrljaji, elje,
I takva nova zadovoljstva kakva ushiena dua
Prua ulima! Tako; moje vraarije su uspele.

63

uvajte je, vi sile boanske, dok ja razmiljam

O bogatstvu i lepoti njene due!
Ona je jedina blaga i postojana, jedina nena,
I to samo prema tebi, Daspere. Oh, radosti moje!
Kuda me to nosite? Neka ispunjenje
Mojih jadnih pokopanih nada ne navali
I optereti moje moi! Ja sam slab.
Neki kau (svakako pogreno) da morem i enama
Upravlja Mesec; I more i ene imaju plime i oseke,
Puni su promena; ipak, za one koji znaju
I iskreno sude, to su samo jezici
I jeresi, koji donose slatki rat
Izmeu naih naravi, koje bi bez ovoga
Bile liene matanja o ljubavi94 i sadanjih strepnji,
A to je ono najslae to Amor daruje. Oh, ti plode95
Izrastao iz oaja, ne usuujem se da o tebi mislim,
Kad imam ljubu koja je bez enskih mana,
A u svojoj savrenoj dobroti vea od svih ljudi!
A to da potvrdim, i usreim sebe jo vie,
Mada, svakako, jesam siguran u njenu ljubav,
Iskuau je, tako da dok je sveta i veka
Moe da se peva o njenoj vernosti.
(Izvlai ma)
Luco! Luco! Budi se!

Luca:

Zato me strai, prijatelju,

Tim mahnitim pogledom? ta ti je stavilo ma
Isukan, u tvoju ruku? Ko te je to raestio?
Molim te, Daspere, spavaj; podivljao si od bdenja.

Dasper:

Hajde, kreni put Neba, i reci svetu,

Sa svim zlima koja ga pritiskaju,
Zbogom; Odlazi na drugi svet.

Luca:

Joj, Daspere,
Zar su to moje nene godine uinile zlo,
Pogotovu oveku kog volim,
Da budu tako prerano ponjevene?

Dasper:

Budalasta devojko,
Zar u stanju si da misli da bih mogao da volim ker
Onoga koji me srui iz blagostanja u nitavost?
Oterao me iz slube, zalupio vrata

94
95

U originalu: after-love ona ljubav koja nastupi posle pomirenja.

U originalu ovde stoji O thou child... i svakako je to obraanje Kupidonu.

64

Mome siromatvu, i prezro moja preklinjanja,

Putajui me, kao brod bez jarbola,
Da potonem il da plutam? Ovamo; Od ove e umreti ruke;
Moram da uzmem tvoj ivot i krv, da se osvetim
Nedelima tvoga oca.
(ena:

uri, Dorde, tri! Uzbuni strau u Ladgejtu, i donesi od sudije nalog96 da

se uapsi ovaj nitkov krvavi! Av-vaaj, zahtevam od vas, gospodo, da se
zauzmete da se sauva red i mir! Jao, moje srce! Kakav je to zloinac, da
preti ubistvom ovoj nevinoj gospoici!

Graanin: Ma, kaem ti, srculence, zaulariemo mi njega.)

Luca:

Jao, Daspere, ne budi okrutan!

Ako si ba reen da me ubije, nasmei se i uini to hitro,
I ne dopusti da mi se dugo smrt prikazuje;
Ja sam ena, sazdana od straha i ljubavi,
Jedna slaba, slaba ena; ne ubijaj me tvojim oima,
One me probadaju skroz-naskroz: bodi, spremna sam;
I, dok umirem, jo te volim.
Pojavljuju se Venervel, Hamfri i pratnja

Venervel: Gde mu doe to mesto?

Dasper:

Dosta je ludiranja; moram ponovo da sam koji sam.

/Za sebe, postrance/

Hamfri:

Tamo ga eno, on stoji tamo,

Isuko ma i uperio amo,
Ko ratoboran vitez u ratu;
Zato, borbe se klonte, da ne bude po vratu,
Ako mudri ste; jer, dopustite97,
Ne bih da mi prie, oprostite.

Venervel: Momak, vraaj mi erku!

Dasper:

Momak, neu!

Venervel: Onda na njega! Navalite!

(Oni napadnu Daspera, i otmu mu Lucu)
96

mittimus jeste warrant for arrest nalog za hapenje, dokument kojim se omoguuje hapenje, ali u
kolokvijalnoj upotrebi moe da je i otkaz slube.
97
Na ovom mestu Hamfri kae For were I good Sir Bevis... i tako pominje Bevisa od Hemptona (Bevis
of Hampton), koji je, kao i Gaj od Vorvika, junak jedne romanse u nedoteranom stihu. Ta romantina
pria o junakim vitekim dogodovtinama bila je dugo popularna u Engleskoj naroito kod pripadnika
srednje klase.

65

(ena:

Dobro je! Dole s njim, dole s njim, dole s njim! Oinite ga po nogama,
momci, po nozi ga raspalite!)

Venervel: Hodi vamo, mila moja; u kavez u

Ja tebe, tako si mi pitoma postala.
Posadite je na konja, i vodite!
(Hamfriju)
Hamfri:

Vaistinu, srean sam to uspesmo.

(Odlaze svi, sem Daspera)

Dasper:

Otili. A ja sam ranjen; ljubav sam izgubio,

Da je vie nikad ne povratim. Jao, nesrean li sam!
Krvari, krvari, i umri! Ne mogu. Oh, ludosti moja,
Ti me upropasti! Nado, kuda si odletela?
Reci mi, ako te je jo imalo igde preostalo,
Hou li ikad makar videti svoju ljubav? Jo-oj, ne!
Ona se nee smilovati da pogleda kasapina svog,
Nit bi bilo normalno da to uini; ipak, moram da se nadam.
Oh, Sudbino, ili Sreo, il ma ta da si,
Ti ije se moi ljudi plae, uj moj vapaj,
I dopusti da ivim u ljubavi, ili da umrem
Ako sam je zauvek izgubio!
(Odlazi)

(ena:

Je l otio, Dorde?

Graanin: Da, zeiu.

ena:

Srea; pusti ga, nek ide, srculence. ivota mi, takav mi je zort priredio, da
drhtim, to kau, ko trepetljika. Pogledaj mi mali, Dorde, kako se
trese! Bogme, stvarno, svaki deli tela mi se uznemirio.

Graanin: Hodi, uuri se u mojim rukama, slatki moj miiu; nee vie on tebe da
mi plai. Teko meni! I moje drago jadno srdace, kako podrhtava!)

66

II scena soba u Krmi Zvono, Voltam

Pojavljuju se gospoa Meritot, Ralf, Majkl, Tim, Dord, Krmar i Toilac

(ena:

Hej, Ralfe! Kako si mi, Ralfe? Kako si mi spavo noas98? Je l te ovaj

vitez lepo ugostio?

Graanin: Mi-ir, Nelice! Ostav Ralfa na miru.)

Toilac:

Gospodaru, raun jo nije plaen.

Ralf (Krmaru, vlasniku):

Pravi utivi vitee, ti koji u slavu vitekog reda
Kom si pristupio dri istaknuto ovo sveto Zvono,
Ko to ja pronosim svuda ovaj vatreni Tuak,
Mi izraavamo zahvalnost Vaoj silnoj linosti,
Vaoj bajnoj Gospi, i Vaim plemenitim titonoama,
Za ovakav oporavak koji ste omoguili naim
iznemoglim udovima
Ukoenim od tekih poduhvata u divljanoj pustinji.
Toilac:

Gospodine, ima da se plati dvanest ilinga.

Ralf:

Ti bodri titonoo Vinotoo, hvala Tebi

to nam okrepi due dvaput toei;
Stoga, i ako te pustolovna sudba podbode,
Ti srani titonoo, da ini podvige orujem,
Gledaj da potuje pobude svake dame,
Svakog istinskog viteza, i svaku lepu gospu;
A prolivaj krv podlih Saracena,
I nevernih volebnika koji su magijskim inima
U smrt oterali mnogog plemenitog viteza.

Krmar:

Ti vrli Vitee Plamenog Tuka, sluaj ta ti ja kaem: dvanajs ilinga treba

da se plati, i, tako mi asti mog vitetva, ne primam ni peni manje99.

(ena:

Dorde, molim te, reci mi, zar ba mora Ralf sada da plati tih dvanajs
ilinga?

Graanin: Nee, kuniu, ne; nita, to se stari vitez samo ali s Ralfom.
ena:

Aaa, tako, dakle?! Pa i Ralf e se oraspoloiti ko i on.)

Ralf:

Gospodine Vitee, ta ala Vaeg duha lepo Vam prilii;

98

Znaenje rei tonight u eninom pitanju How hast thou slept tonight? jeste last night, tako da ga je
ona u stvari pitala Kako si spavo prole noi?.
99
U originalu: bate, u znaenju rebate popust, odbitak, rabat (u trgovakom nainu izraavanja).

67

Ali, da uzvratim tu tedru ljubaznost,

Ako se ma koji od Vaih titonoa lti oruja,
Primie od moje herojske ruke
Vitetvo, darovano izvrsnou ovoga Tuka.
Krmar:

Dragi vitee, zahvaljujem Vam na Vaoj

Uzvienoj ponudi;
Meutim, plemeniti vitee,
Dvanaest ilinga morate da platite,
Il u morati da Vas zatvorim100.

(ena:

Pazi, Dorde! ta sam ti ja rekla! Vitez od Zvona se ne ali. Ralf nee

moi da mu ostane samo zahvalan. Daj mu te pare njegove, Dorde, i nek
se obesi!

Graanin: Da uapsi Ralfa! Nikako. Pruite ruku, Gospodine Vitee od Zvona; evo
Vam Vae pare. /Daje mu novac/ Je l sad imate neto da primetite Ralfu?
Zamisli ti, on da uapsi Ralfa!
ena:

Ou da upamtite, ima Ralf prijatelje koji nee dopustiti da ga uvate ni za

deset puta vee pare, ni za jo deset puta toliko. A sada, samo mirno
svojim putem, Ralfe!)

Ga Meritot: Hajde, Majkle; ti i ja idemo kui, tvome ocu; ostalo mu je valda da nas
hrani jo dan-dva, a mi emo poslati ljude u potragu za naim emerom i
naim koveiem. Eto, idemo li, Majkle?
Majkl:

Da, molim Vas, Majko! Zbilja, noge su mi pune plikova od ovog

peaenja.

(ena:

Dabome, i ti uljevi jesu gadna nevolja. Gospoja Meritotovice, kad Va

momi stigne kui dajte mu da istrlja cele tabane, i pete, i ukljeve
mijom koicom; ili, ako niko od Vaih u kui ne ume da uhvati mia, kad
krene na spavanje nek uvalja stopala u toplo ugljevlje, i, kad Vam kaem,
dobro e mu initi; a moete i da ga naterate da stavi prste me prste na
nogama, pa da ih onda do-obro pomirie to je stvarno jako lekovito, i za
glavu, i ako bi patio od tvrde stolice.)

Ga Meritot: Gospodaru Vitee Plamenog Tuka, moj sin Majkl i ja opratamo se od

Vas. Zahvaljujem od srca Vaem blagorodstvu na Vaoj ljubaznosti.
Ralf:

100

Zbogom, draga gospo, i Vi, neni titonoo.

Ako tumarajui kroz ove ume saznam
O kakvom izdajnikom vitezu koji bi se lukavstvom
Domogao vaeg koveia i vae kese,
Preoteu mu ih, i vratiti vam ih.

U originalu: cap, u znaenju arrest zaustaviti, zadrati; uhvatiti; zatvoriti, pritvoriti; uhapsiti.

68

Ga Meritot: Zahvaljujem Vaoj milosti.

(Odlazi s Majklom)
Ralf:

Patulje, tit mi ponesi; titonoo, domai mi moj dilit. A sada zbogom

Vama, Vitee od Svetog Zvona.

(Graanin: Da, da, Ralfe, sve je plaeno.)

Ralf:

Ali, jo neto, pre no krenem! Govorite mi, vrli Vitee,

Ukoliko neto znate o tunim dogodovtinama
Gde vitez koji luta moe kroz svoje junatvo da stekne
Venu slavu, i oslobodi neke nene due
Iz nesnosnih stega od elika i trajnog bola.

Krmar:

Mome, trk do berberina Nika, i kai mu da se pripremi, kako sam ti ve

objasnio; pouri!

Toilac:

Letim, gospodaru!
(Izlazi)

Krmar:

Gospodine Vitee, ova divljina i ne prua nita drugo

Do veliku opasnost, gde je mnogi vitez
Okuao svoje junatvo, a vratio se osramoen;
I gde ne bih eleo da izgubite ivot
Od nekog ko i nije ovek ve mahniti vrag pakleni.

Ralf:

Nastavite, gospodine Vitee; recite mi ta je on i gde je.

Jer, ovo se sveano zavetujem, nad svojim bukteim znakom,
Da neu straiti nijedan dan u mirovanju,
Ve u hleb i vodu samo jesti,
I zelena travka i kamen bie mi postelja,
Dok ne smaknem tog oveka, ili zver, il avola,
Koji priinjava takve strahote svim putujuim vitezovima.

Krmar:

Nedaleko odavde, uz krevitu liticu,

Na severnom kraju ovog napaenog grada,
Tamo, dakle, stoji jedna niska kuica,
Nemarno sklepana, i u njoj pilja
U kojoj jedan runi din sada obitava101,
Poznat102 kao Barbarosa: u svojoj ruci
On prevre ubojno koplje od najistijeg elika,
Rukava visoko zadignutih; spreda nosi prebaenu
arenu halju, da sauva odelo
Od krvi onih vitezova koje tranira,

101
102

U originalu: won, starinski oblik u znaenju live stanovati, prebivati, iveti, obitavati, boraviti.
U originalu: yeleped, starinski provincijalizam u znaenju named zvan, znan, poznat kao.

69
103

I dama plemenitih ; Ispred vrata mu je obeen

Bakarni lavor na otrom koplju104;
Po njemu plemenit vitez jo estito i ne pokuca,
A opaki Barbarosa ve uje taj metalni zvon,
I, pojuriv napolje, ubacuje unutra lutajueg viteza,
I posadi ga u nekakvu zaaranu stolicu;
Zatim nekakvom spravom, koju je unapred pripremio,
Sa etrdeset zuba, on zagrabi u njegovu otmenu ubu;
Potom ga natera da muri, a pod bradu mu
Stavi mesingani pleh105 ogromno irok106,
I udara ga pesnicom107 svuda po obrazima;
Dok prstima, i jednom napravom
Kojom mu satire kosu, ispunjava
Nesrenikove ui najgroznijom moguom bukom.
Tako svakog viteza-pustolova on oljuti,
I zato se niko ivi ne usuuje da mu se suprotstavi.
Ralf:

U ime Boga, ja u se boriti s njim. Ljubazni gospodine,

Samo me vodite toj sumornoj peini,
Gde taj ogromni din Barbarosa prebiva,
I, tako mi vrline kojom je hrabri Rozikler
Onaj mrski nakot gadnih dinova108 posekao,
A Palmerin Franarka109 obalio,
Ne sumnjam da u zauzdati tog zloinca bezvernog,
I Sotoni poslati njegovu grenu duu.

Krmar:

Vitee odvana duha, samo tolko se i usuujem

Da Vam udovoljim; vodiu Vas dok ne ugledate
To mrsko mesto, koje nastanjuje
Jo gadniji stvor; ali se neu usuditi da ostanem s Vama,
Jer njegova mona sila zbrie sve to ugleda.

Ralf:

Sveti ore, kreni ispred mene110! Idemo, titonoo i skutonoo!

(Odlaze)

103

U originalu: gent, u znaenju gentle otmen, gospodski, plemenit, uljudan.

A copper basin on a prickant spear Bakarni lavor na otrom koplju; prickant u znaenju pointing
upward okrenut iljkom u vis. Re je o stubu na kom je znak da tu ordinira berberin-hirurg. Lavor
podsea na praksu putanja krvi, a koplje je Krmarov romantian opis stuba koji dri berberinov znak.
105
mesingani pleh je reeno za brazen piece, u znaenju barbers bowl zdela, posuda koju berberin
stavlja muteriji ispod brade.
106
Na ovom mestu u originalu je ... of mighty bord, gde bord ima znaenje rim ivica, okvir.
107
And knocks his bullets... bullets u znaenju pellets of soap loptice, kuglice, grudvice sapuna. I
udara ga pesnicom svuda po obrazima je u stvari opis onoga to berberin radi dok razmazuje sapun po
licu svoje muterije.
108
Onaj mrski nakot gadnih dinova... giants se ovde odnosi na Brandagedeona i njegovih
trideset vitezova, koje je porazio Rozikler (Rosicleer) u Glavi XXXVI Prve knjige dela Ogledalo
vitetva (The Mirror of Knighthood).
109
Frannarco je onaj din za koga ujemo u I inu, kada Ralf ita odlomak iz dela Palmerin de Lovia.
110
Saint George, set on before! Sveti ore, kreni ispred mene! je bojni, jurini, pokli.
104

70

(ena:

Dorde, je l misli da e Ralf da satre tog dina?

Graanin: Nek mi ono to imam u glavi ne vredi ni piljiva boba ako ga on ne

oljuti; Boga ti, kuniu, gledao sam ga u rvanju s onim krupnim
Holananinom111; i, kako ga je samo zavitlao!
ena:

Stvarno! A vala je i taj Holananin bio propisno muko, samo ako mu je

sve onako veliko ko to je on ceo. A opet, kau da je bio neki
kotlananin jo vilji od njega, i da su se nji dvojca susreli s jednim
vitezom i pokazali se obojca ko onje. Ali od svih atrakacija u Londonu,
od kad sam ja udata, ini mi se da je najslai bio onaj malia s onoli-ikim
izme nogu; to, i onaj pola muko-pola ensko.

Graanin: Ne, ako nema nita protiv, kuniu, Ninivi112 je bila bolja.
ena:

Ninivi! Jao, to je bila ona pria o Doani i kiti113, je l tako, Dorde?

Graanin: Tako je, jagnjece.)

III scena Ulica, pred Meritotovom kuom

Pojavljuje se gospoa Meritot

(ena:

Vidi, Dorde, evo opet gospe Meritot! A ja bi da Ralf doe i da se bije sa

dinom; pravo da ti kaem, gorim od elje da to vidim.)

Graanin: Dobra gospa Meritotovice, tornjajte se odavde molim Vas, uinite mi to;
molim Vas, uzdrite se malo; brzo ete biti sasluani. Sad sam malo zauzet
neim drugim.

111

... the great Dutchman veliki, krupni Holananin se verovatno odnosi na jedan lik odnosno
pojavu iz nekog od programa s neobinim i nakaznim stvorenjima kakvi su prikazivani publici na
vaarima i trgovima.
112
Ninivi Ninivie je Nineva (Nineveh), s Jonom i kitom (Jonah and the Whale). Re je o popularnoj
lutkarskoj igri u tradiciji srednjovekovnih misterija.
113
... pria o Doani i kiti umesto ... pria o Joni i kitu je slobodan prevod greke koju iz brzopletosti
i neukosti ini ena kad u originalu kae ... the story of Joan and the wall umesto ... the story of
Jonah and the Whale. Ime Doana Joan je imalo skaredne, nepristojne, implikacije, kakve se
oseaju, na primer, u poslovinom izrazu Joan is as good as my lady in the dark Doana je dobra
ko moja u mraku. Tako ovaj enin biser moda aludira na jednu svima znanu priu ili vic.

71

ena:

Gospa Meritotovice, ako biste bili ljubazni da uzdrite vae napaljenje

samo malo, dok Ralf ne spakuje onog dina sa lica zemlje, mi bi vam bili
mnogo zahvalni.
(Odlazi gospoa Meritot)
Ja vam zahvaljujem, dobra gospa Meritotovice.

Graanin: Deko, dolazi vamo!

(Ulazi Deak)
Brzo poalji vamo Ralfa i tog kurvinog sina dinovskog, samo brzo!
Deak:

Tako mi vere, gospodine, ne moemo to da dozvolimo; pa Vi ete potpuno

da upropastite na komad, zbog Vas e publika da zvidi; a to kota; neete
nam zameriti ako nastavimo s naim zapletom. Molim vas, gospodo,
urazumite ga.

Graanin: Pusti ga neka samo jo ovo sada svri, i neu vie da vas remetim.
Deak:

Hoete li mi pruiti ruku u znak obeanja?

ena:

Daj mu ruku, Dorde, ajde; a ja u da ga poljubim. Kaem ti, ovo je

bistro mome.

Deak:

Odmah u vam ga poslati.

ena (ljubi ga):

Ja ti zahvaljujem, maleni moj.

(Odlazi Deak)

Vere mi, ovo dete ima sladak zadah, Dorde; al rekla

bi da ga mue gliste; dra blagosloveni i kobilje mleko su, bogme, jedino
to tu pomae.)

72

IV scena Voltam; ispred Berbernice

Pojavljuju se Ralf, Krmar, Tim i Dord

(ena:

Jao, evo ga Ralf, Dorde! Bog ti sreu podario, Ralfe!)

Krmar:

Silni vitee, ono tamo njegova je palata.

Glete, tamo, gde su ono koplje i bakarni lavor!
Vidite onaj kanap, gde visi mnogi zub114,
Izvuen iz nenih vilica lutajuih vitezova!
Ja se ne usuujem da ostanem ovde i gledam;
On e naii(Izlazi)

Ralf:

O, ne malaki, srce! Suzana, moja damo draga,

Slukinjo pendetara iz Mlene ulice115, zarad ijeg imena
Ja nosim ovo oruje, oh, neka pomisao na tebe
Nosi tvog viteza kroz sva vratolomna dela,
I, u slavu tvoje lepe linosti,
Daj da unitim udovite Barbarosu!
Udri, titonoo, po tom lavoru, dok se ne razbije
Od otrih udaraca, ili dok se din ne oglasi.
(Tim udara po lavoru)
Pojavljuje se Barbarosa (Berberin)

(ena:

Jao, Dorde, din! Din! Sada, Ralfe, bori se na ivot i smrt!)

Berberin:

Ko je taj zaneseni neupueni stvor, koji se usuuje

Da tako otro lupa pred Barbarosinom jazbinom,
Gde niko ivi nije uao a da svoje runo116 nije ostavio?

Ralf:

Ja, bezverni nitkove, koji sam poslat od Sudbine

Da naplatim sve tune grozote
Koje si poinio nad damama nenim
I vitezovima lutajuim. Izdajnie pred Bogom i ljudima,
Pripremi se; kucnuo je koban as
Dosuen tebi da poloi tane raune
Za sve tvoje gnusne nevernike podlosti.

114

... gde visi mnogi zub, ... on which hangs many a tooth je ilustracija i potvrda injenice da su se
berberi-hirurzi bavili i vaenjem zuba.
115
Mlena ulica Milk Street se pruala na sever od ipsajda (Cheapside) do Ulice Gream (Gresham
Street). Zapisi kau da je isprva bila deo pijace na kojoj su prodavani mleko i puter.
116
fleece runo je ovde upotrebljeno, svakako, u znaenju beard brada.

73

Barbarosa: Nepromiljeni vitee, za trenutak e se pokajati

Za ova prenagljena117 karanja: tvoje telo u isprepucati(Skida, uzima, motku-kolac)
I, vidi, na ovom kanapu klatie se tvoji zubi!
Pripremi se, jer e mrtav uskoro biti.
Ralf:

Sveti ore je uz mene!

(Bore se, tuku se)

Berberin:

Gargantua118 na mojoj strani!

(ena:

Na njega, Ralfe, na njega! Stegni dina! Podmetni mu nogu, Ralfe!

Graanin: Simuliraj udarac, Ralfe, fintiraj ga! Udri, otvoren je sleva!

ena:

Ukloni to s puta119! Savij ga jo! Tako je, mome! Jooj, Ralf je skoro
dole, Ralf je skoro na zemlji!)

Ralf:

Suzana, snage mi daj! Samo da se opet dignem.

(ena:

Dii se! Gore, gore! Gore, gore! Ta-ako je, Ralfe! Dole s njim, srui ga,
Ralfe!

Graanin: Drmni ga oko psa, mome!

(Ralf obori Berberina)
ena:

Braaavo, mome! Ubij ga, ubij, ubij, ubij! Ubij ga, Ralfe!

Graanin: Ne, Ralfe; prvo iscedi sve iz njega!)

Ralf:

117

Naduveni nitkove, vidi do kakvog te je beznadnog kraja

Dovela tvoja podmuklost! Pravedni bogovi,
Koji nikad ne pomau onima koji ih preziru,
Za sve nitkovluke koje si uinio
Vitezovima i damama, sada ti plaaju valjano,
Kroz moju vrstu ruku, ruku viteza pustolova.
Ali reci, prljava huljo, pre no to poaljem tvoju duu
U mraan podzemni svet120, gde joj je i mesto,
Kakve sunje dri u svojoj tavnoj pilji?

U originalu: fond, u znaenju foolish glup, glupav, pa u tom smislu i prenagljen.

Gargantua Gargantua je dinovski kralj u Rableovoj (Rabelais) satirinoj romansi objavljenoj 1535.
godine.
119
Na ovom mestu u originalu je Beart off!, u znaenju Resist the blow! Odbrani se od tog udarca!
ili Odbij taj udarac!.
120
Na ovom mestu u originalu je To sad Avernus, ..., a Avernus je Averno, jezero u junoj Italiji koje je
tradicionalno smatrano za ulaz u Pakao.
118

74

Berberin:

Ui unutra, i sve ih oslobodi; danas je tvoj dan.

Ralf:

Idite, titonoo i patulje, pretraite tu strahotnu peinu,

I oslobodite ojaene zatoenike njihovih okova.
(Izlaze Tim i Dord)

Berberin:

Ponizno molim za milost, poto si vitez,

I mrsko ti je da proliva krv onih koji mole.

Ralf:

Nikad milostiv nisi bio, pa nisi ni sm milost zasluio;

Pripremi se, jer sigurno e umreti.
Vraa se Tim, vodei jednog oveka koji mirka
a sebi pod bradom dri lavor121

Tim:

Vidite, hrabri Vitee, evo jednog zatoenika,

Kome je ovaj zlikovac uradio ono to i sami vidite.

(ena:

Prve mudre rei koje sam ula da ovaj skutonoa progovori!)

Ralf:

Reci ko si, i ta ti je uinjeno,

Da bi mogo da ga po zasluzi122 kaznim.

ovek:

Ja sam vitez, pojahao na put iz Londona ka severu;

a udvornou, lepim reima,
Ovaj din dovuko123 me u ovu odvratnu jazbinu
Hotei tobo da me izlei od svrabea;
I celo mi je telo nekom kredom posuo,
Koja pee i ari; i bradu mi okresao,
I moje loknaste uvojke u kojima
manice124 bile su vezane;
I nekakvom vodicom opro je moje bolne oi,
(Dok je gore-dole oko mene bez prestanka cupkao)
Koja je takva da, dok mi oi ne obrie
Suvim ubrusom, zbog ove moje gadne zaraze
Neu se usuditi ni psu da pogledam u lice.

(ena:

Kukuuu, siroma vitez! Oslobodi ga, Ralfe; pusti sve te napaene

vitezove, ivota ti tvoga!)

121

basin lavor je sluio za prikupljanje iskoriene i zaprljane pene prilikom brijanja, odnosno krvi
kada bi berberin-hirurg muteriji putao krv.
122
That I may give condign punishment. condign u znaenju zasluen, duan, podesan, dovoljan;
najee upravo u kombinaciji condign punishment zasluena kazna.
123
U originalu: This giant traind me ..., gde train ima znaenje lure (fig.) mamiti, namamiti,
namamljivati, domamiti, primamiti, primamljivati, draiti, privui, privlaiti.
124
ribands u znaenju ribbons pantljike; trake, traice. Uobraeni, gizdavi, kicoki vitezovi su ih
nosili u kosi.

75

Ralf:

Moj vrli titonoo, otpremi ga do grada, gde okrepljenje moe da nae.

Adieu, dobri vitee!
(Izlazi ovek s Timom, koji se malo posle vraa)
Vraa se Dord, vodei Drugog oveka,
koji ima flaster preko nosa125

Dord:

Moni Vitee, od Plamenog Tuka zvani,

Evo, vidi jo jednu rtvu, koju je ova krvolona zver
Parala i sekla126 na ovako neljudski nain.

Ralf:

Izreci mi tvoje ime, a takoe i mesto roenja,

I ta je s tobom raeno u ovoj rupi.

Drugi ovek: Ja sam vitez, ser Roavko je moje ime,

A po roenju ja sam Londonac,
S uverenjem o samostalnosti127, al su moji preci
Francuzi bili svi; a jaui bez odmora ovim putem
Na konju u kasu, u kostima sam bol oseao128;
I ja, slabani vitez, da odmora dm svojim umornim udovima,
Sjahah se kod ove peine; kad, bez oklevanja ovaj
razjareni zlotvor,
Najotrijom spravom od istog elika
Poreza mi rskavicu nosa,
I na tom mestu sad ovaj meki premaz stoji.
Slobodu mi daj, plemeniti Vitee, iz njegovih ruku!
(ena:

Dobri Ralfe, izbavi gospodina Roavka, i pusti ga nek ide; jer, vaistinu,
dah mu zaudara.)

Ralf:

Otpremite ga pravo za onim prvim vitezom. Ser Roavko, Bog Vam bio
u pomoi!

Drugi ovek: Ljubazni gospodine, laku no Vam elim.

(Izlazi sa Dordom, koji se ubrzo vraa)

125

... with a patch oer his nose. znai da taj ovek boluje od sifilisa, i to u odmaklom stadijumu. Sifilis
su esto nazivali francuskom umom, a bio je jedna od mnogih bolesti koje su leili berberi.
126
... scorchd and scord... i scorch i score ovde u znaenju cut, tako da je Parala i sekla... samo
jedna od brojnih moguih kombinacija u prevodu.
127
S uverenjem o samostalnosti, ... copy je ovde upotrebljeno u znaenju official document admitting
one to the freedom of the city slubena isprava o polaganju prava na graanski status i graanske
slobode.
128
... my bones did ache; ... ... u kostima sam bol oseao; ... Opet je u pitanju naznaka jednog
odmaklog stadijuma sifilisa.

76

Trei ovek
(iznutra):
Oslobodite nas! Izbavite nas!
enski glas
(uju se uzvici iznutra)
(ena:

Osluni, Dorde, kakav paeniki krik se uje! ini mi se da tamo unutra

lei neka ena.)

Trei ovek
(iznutra):
Izbavite nas! Spasite nas!
enski glas
Ralf:

Kakav je to uasan vapaj!? Govori, Barbarosa,

Ili e ti, od ovog blistavog elika, glava odleteti!

Berberin:

Zatoenici moji, koje na naroitoj dijeti drim.

Poaljite svoje posilne dole, u peinu,
I, u bavi ugrejanoj da se sve pui
Nai e oni njih, pa nek ih oslobode.

Ralf:

Trite, titonoo i patulje; izbavite ih to pre!

(Izlaze Tim i Dord)

(ena:

Ali zar nee Ralf da ucmeka dina!? Naravno da se bojim; ako ga pusti da
ide, i dalje e initi zlodela ko i do sada.

Graanin: Nemoj tako, miiu, nije ba tako, ako samo uspe da ga preobrati.
ena:

Jes, Dorde, kad bi mogo da ga preobrati; jednog dina nije tako lako
preobratiti ko nekog od nas obini ljudi. Ima jedna fina priica o jednoj
vetici, koja je imala avolov znak na sebi, Boe me sakloni, koja je
pretvorila jednog dina sebi u sina, koji se zvao Dzindzov Krajvatroleac;
zar je nisi nikada uo, muu moj, je li, Dorde?

Graanin: Mi-iir, kuniu, evo dolaze zatoenici.)

Vraaju se: Tim, vodei Treeg oveka,
koji u ruci nosi au nekakve vodice za ispiranje,
i Dord, vodei enu, koja nosi dvopek i nekakav napitak
Dord:
Ralf:

Evo tih alosnih muenika, odvani Vitee,

Koji ovih est nedelja nisu videli nijedno ivo bie.
Izjavite ta ste, i kako ste dospeli
U turobnu ovu peinu, i ta je s vama raeno!

Trei ovek: Ja sam vitez lutalica koji je pod orujem jezdio

Sa dilitom i titom; i u svojim mlaanim godinama

77

Ja pogoen sam bio Amorovom uarenom strelom,

I zaljubih se u ovu moju gospu dragu,
I oteh je od njenog drutva iz Ulice Turnbul129,
I vodio je tamo-amo od grada do grada,
Gde smo jeli i pili, i muziku sluali;
Dok na kraju u ovaj nesreni grad
Nismo stigli, i kako doosmo do ove peine
Ova zver nas uhvati i strpa nas u kupku,
Gde se ova dva meseca parimo, i nastavili bi tako
Jo jedan mesec, da nas niste Vi izbavili.
ena:

Ovaj tvrdi hleb i voda naa su ishrana bili,

Uz po rebro odseeno od grbine
Prepeene ovetine;
Muno je bilo nae gladovanje;
Pustite nas iz stega ovog odvratnog dina!

Trei ovek: To je bilo sva hrana koju smo primali;

Inae nam je samo dvaput dnevno, promene radi,
Po kaiicu davao ove estoke orbe,
Oboma nama, kroz ovu ovde tanunu cevicu.
(Vadi i pokazuje pric)
Ralf:

Otii ete od ove paklene nakaze,

Koja tako postupa s vitezovima i plemenitim damama!
Vodite ih!
(Treeg oveka i enu odvode Tim i Dord,
koji se ubrzo vraaju)

(Graanin: Zeiu, mogu ti rei, ovoj se gospodi Ralf dopao!

ena:

Bogme, Dorde, i sma to vidim. Gospodo, svima vam srdano

zahvaljujem na blagonaklonosti prema mom momku Ralfu; i obeavam
vam da ete ga ubudue ee gledati!)

Berberin:

Milost, uzvieni vitee! Ja se zbilja kajem zbog zla koje sam uinio,
I od sada vie nikada neu prolivati plemenitu krv.

Ralf:

Poklanjam ti milost; ali ipak se mora zakleti,

Nad mojim Plamenim Tukom, da e se drati
Zaveta koji si sad izrekao.

129

Turnbull Street je u srednjovekovnom Londonu bila poznata kao ulica razvrata i razuzdanosti, na zlu
glasu po brojnim burdeljima i kuama svakakvih poroka; meu takvima je bila i krma Dorda
Vilkinsa, podvodaa i bledunjavog pisca, za koga se, meutim, zna da je saraivao sa ekspirom na
dramskom delu Pericles.

78

Berberin:

Zaklinjem se i celivam.
(Ljubi tuak)

Ralf:

Gubi se, onda, i budi dobar ubudue.

Hajdemo, titonoo i kepee!
Sunce se kree prema zalasku,
A nas eka mnoga pustolovina jo.
(Izlaze)

(Graanin: Sada je Ralf u takvom raspoloenju, znam da bi prebio sve deake iz

komiluka kad bi sad naleteli na njega.
ena:

A-haa, Dorde, al ba je dobro, tako i treba; kaem ti, ova gospoda

svataju ta to znai obaliti jednog dina.)

V scena Ulica, pred Meritotovom kuom

Pojavljuju se gospoa Meritot i Majkl

(ena:

Ali, gle, Dorde! Evo je gospoja Meritotovica, i njen sini Majkl. Sad
ste dobrodoli, gospa Meritotovice; Ralf je svoje svrio, Vi sad moete da
nastavite.)

Ga Meritot: Majki, dete mojeMajkl:

A-haa, vaistinu, majko.

Ga Meritot: Raduj se, Majkle; opet smo kod kue; tu e, kaem ti, zatei sve to smo
imali rasfukano i kroz prozor baeno.
(Iznutra se uje muzika)
Sluaj! E-heej, psine, hej! Vere mi, pa to je ono isto staro drutvo s mojim
muem. Ako li samo uletim meu njih, takvu u vakelu da im oitam da
vie nee da im padne na pamet da dolaze ovamo da bane. He-ej,
gospon Meritote!
Meritot (Pojavljuje se gore, pevajui):
Ako e da peva, i igra, i smeje se,
I loe, na vinu greje se,
I podvriskuje i raduje se,
Jen, dva, tri i etri,
Veselo itav sat udri.

79

Ga Meritot: Pobogu, arlse, zar ne poznajete svoju vlastitu roenu enu? Otvaraj ta
vrata kad govorim, i poalji mi ovamo te tvoje drtave ortake; nimalo Vam
ne prilii da se s tima i takvima druite. Vi ste gospodin, arlse, i to star
ovek, i otac dva sina; a ja lino (mada moda ne bi trebalo to sma da
govorim) sa majine strane sam bratanica jednog uvaenog gospodina, i to
kraljevog koijaa130; tri puta je on ve, sluei odano Njegovom
Kraljevskom Velianstvu, bio u esteru, a sada je, Bog ga milou
blagoslovio, i njega i njegovu dunost, po etvrti put na takvom putovanju.
Meritot (peva):

Odlazi s mog prozora, ljubavi,

Idi u svoj svet ubavi!
Kad vetar dune i kia line samo,
Doletee ti ponovo amo,
Al mesta ti nema, to da znamo.

Sluajte me, gospoo Meritot, Vi to udite za silnim pustolovinama, i

naputate svoga mua zato to peva a nikad ni prebijene pare nema! taaa,
zar da sebe ja smatram krivim? Vala neu, nego u da se veselim. Ne
dolazite ovamo; ovde su sve same batice, vatreni i srani, roeni da ive
po sto godina i vie; briga im nikad nije muila duu, nit ih je beda terala
da zavijaju Aj-avaj, srce mi je bolno.
Ga Meritot: Zaboga, gospodine Meritote, ta Vam je, ta sam to ja da mi se tako
grubo i s prezirom podsmevate? Nisam li ja Va sapatnik, to bi se reklo, u
svim naim jadima? Vaa uteha u dobru i u zlu? Nisam li Vam sinove
izrodila i nisu li oni nalik na Vas, arlse? Pogledaj svoju sliku i priliku,
okrutni ovee! I opet, pored svega togaMeritot (peva):

Gubi se, nestani, slavujiu,

Odlazi, ljubavi, draguljiu!
Vreme je lepo na nebu,
Obrazi ti jo ne zebu,
A prenoita ovde nema!

Veselo, momci! Dajte neku ivahnu muziku, i jo vina!

(Izlazi, gore)
(ena:

Ne misli valda za ozbiljski, nadam se; Dorde, je li, ta kae?

Graanin: A ta ako je stvarno mislio, srculence?

130

Na ovom mestu u originalu je upotrebljena re conductor, koja je u tom vremenu znaila ak i

naval or military officer, ali je potrebama ovog prevoda svakako bilo blie neko od prizemnijih
znaenja vo, rukovodilac, putovoa; vozovoa, kondukter, sprovodnik; voza, vozar.

80

ena:

Kukuu, ako jeste! Ako jeste, Dorde, biu slobodoumna da mu kaem da

je on jedan neblagorodan131 starkelja, kad prema svojoj krevetskoj
drugarici postupa tako nitkovski.

Graanin: taaa! Kako kae da postupa spram nje, medenjaku?

ena:

Ajde, pokai se, izazivalo jedno! ini se meni da ti njemu dri stranu, a,
oe da kae da ne? Gospode, kako si se samo uskopistio! Dobra si mi ti
ptiica, a ima i s kim da se jati: ba ti je slatko drutvo!

Graanin: Ama, nee, preklinjem te, kuniu, ne praskaj! Jer, ako sam astan ovek i
poten bakalin hrianin, ne svia se ni meni ta ovaj radi.
ena:

Onda te molim da mi oprosti, Dorde! Zna i sm da smo svi greni i

puni mana. El me ujete, gospon Meritote? Mogu li da progovorim
koju s Vama?)

Meritot (Pojavljuje se gore): Udrite neku veselu, momci!

(ena:

Nisam mogla ni da pomislim, vere mi, gospon Meritote, da ovek Vaih

godina i razboritosti, to no kau, poto ste gospodin, i tako poznat po
Vaoj blagoj naravi, moe da upotrebi tako malo respekcije prema
slabostima svoje ene. Jer, Vaa ena je Vae vlastito telo, naslon Vaim
godinama, Va brani drug, uz iju pomo se vuete kroz kaljugu ovog
ovako nikakvog sveta; hej, pa ona je Vae vlastito rebro! I opet Vam-)

Meritot (peva):

(ena:

Nisam doo amo da mi pamet soli,

Crkvu nemam, da za mene moli;
Pre bi da me ljubi u guzice okoli,
Laka si roba, to ti voli!

taaa! Kakva drskost! Ja od srca alim tu sirotu gospou. Ali da sam ja

tvoja ena, vere mi, kaem starkeljo, vala-

Graanin: Preklinjem te, slatka moja pelice, smiri se.

ena:

Da tako neto kae meni, koja sam gospodskog roda! Obesite ga, matoru
vucibatinu! Donesi mi neto da popijem, Dorde; skoro da sam sva
iscurila od sikiracije; vala, nek mu je prokleta njegova nitkovska dua
zbog ovoga!)
(Izlazi Graanin)

Meritot:

Svirajte mi laganu lavoltu132! Hajdmo sad svi, nestani budimo; naspite

sebi vina, dobri momci!

131

... hes an ingrant old man... je primer za upotrebu zastarelog oblika prideva ignorant neznali,
neuk; koji ne zna, ne poznaje, ne ume.
132
lavolta je naziv jednog francuskog plesa. Igra se udvoje, a karakterie se visokim skokovima.

81

Ga Meritot: Pobogu, gospodaru Meritote, zar ste ba reili da me drite ovde, da

stojim!? Otvoriete Vi, nadam se; ako ne, doveu ja ko e da provali.
Meritot:

Dobra eno, ako e da peva, neto u da ti dm; ako ne

Nisi ti ljuba za mene, Margareto,
Za tebe nisam ljubav ja.
Hodite gore, momci, ovamo!
(Izlaze, gore)

Ga Meritot: Ma, bilmez ti u zube prdno, gospodine! Hajdemo, Majki, neemo ga

vie uznemiravati. Nee on nama vie da prebacuje svoj hleb i svoju orbu,
eto, nee, vala. Idemo, dete. Ja u tebe da hranim, kaem ti. Idemo kod
gospon Venervela, onog trgovca: uzeu od njega preporuke za onog naeg
gazdu u Zvonu voltamskom; tamo u te ostaviti uz Vinotou. Zar ti nee
tamo biti dobro, Majkle? A mene pusti smu da se pobrinem za ovog
blesavog matorog vetrogonju, tvog oca; dobie on od mene ta je zasluio,
ka ti kaem.
(Izlaze)
Vraa se Graanin, s pivom
(ena:

Ovamo, Dorde, gde ti je to pivo ve jednom!

Graanin: Evo ga, ljubavi, stie.

ena:

Stari kurvar mi jo ne izlazi iz glave. Gospodo, obraam se vama svima; i

zbilja od sveg srca elim da se bolje sprijateljimo.
(Pije)
Naspi gospodi piva, Dorde!
Ulazi Deak
Gle, Dorde, opet onaj malia: rekla bi da malkice lii na Princa
Narandu133 u ovim dugakim arapama, jo samo da ima mali (h)am134

133

Pominjanje Narande je jo jedan primer enine neukosti i brzopletosti. Njen Princ Naranda je the
Prince of Orange, to je ime koje se u to vreme odnosilo na Filipa Viljema (Philip William), najstarijeg
sina Viljema Mutavog (William the Silent). Taj prvi Viljem je William of Orange William I, Prince of
Orange (1533-1584), holandski dravnik koji se smatra stvarnim utemeljivaem holandske
nezavisnosti. Veina istoriara misli da je ime odnosno nadimak Viljem Mutavi (na holandskom
Willem de Zvijger) dobio zbog svoje pune diskrecije u ophoenju i tihog nastupa. U istoriju je uao i po
svom traginom kraju re je o prvom atentatu na poglavara drave koji je izvren runim vatrenim
orujem.
134
am ili ham oko vrata je opet jedno prevodilako sredstvo da se doaraju enina neukost i nespretnost u
izraavanju. Inae, harness je imalo i znaenje armor oklop, bojna oprema (danas iskljuivo
vojnoistorijska i zastarela upotreba).

82

oko vrata. Dorde, ou da mi igra Raspamealo135 To vam je jedna

fina poskoica, verujte mi, gospodo Poinji, burazeru!
(Deak igra)
Sad se uvri, srculence! Sad okret na prstima, pa onda lepo drusne dole!
Zar ne ume da se stropota, mome?
Deak:

Ne, zaista, verujte mi.

ena:

Ni da guta vatru ne ume?

Deak:

Ni to.

ena:

Pa dobro, onda, od srca ti hvala; evo ti dva penija da kupi sebi trufne136.)

135

Na ovom mestu u originalu je upotrebljena re fading, koja je u to vreme bila naziv jedne irske igre, ali
i termin u znaenju polni organ. Prevod je zato morao da bude sasvim slobodan.
136
U originalu stoji ... to buy you points..., a objanjenje za points je laces to secure the hose to the
doublet ipka (verovatno ipkana traka) kojom se dugaka arapa privruje, prikainje, za uzani
kaputi. Opredeljenje za enino trufne proisteklo je iz oekivanja da e ta re biti i bliskija i smenija
publici nego, na primer, podvezice, ili ma ta slino.

83

IV I N
I scena Ulica
Ulaze Dasper i Deak

Dasper:

Hajde, deko, predaj ovo; samo, pazi, lepo. Jesi li mi naao etiri snana
momka,
(Prua pismo)
Da mogu da me nose? I siguran si
Da si sve posvravao?

Deak:

Gospodaru, ne berite brige;

Ovde sam sve utuvio (Pokazuje na elo),
i ne mogu da omanem:
Ljudi su spremni za Vas, i sve to
spada u ovaj posao.

Dasper:

Evo, deko moj;

Uzmi, al zemlju sebi ne kupuj.
(Daje pare)

Deak:

Due mi, gospodaru, udo bi i bilo

Ovako mladom da mi je do zemlje. Letim,
A na krilima nosim Vau sudbinu.

Dasper:

Idi, i srean budi!

(Izlazi Deak)
A sada, poslednja moja nado,
Ne ostavljaj me, ve hitni svoj lenger137,
I usidri se! Stani vrsto, ti kotrljavi kamenu,
Dok ne okusim moju najdrau! Poujte me, sve
Vi sile, koje vladate ljudima, o nebeske!
(Izlazi)

(ena:

137

Ma, nosi se! Kriva si ibljika kakva u Londonu jo nije rasla. Nego,
kad mu ja kaem, gadno e on da zavri, ovako il onako; na licu mu sve
pie. A jo mu i otac zna ga ti, Dorde nije nita bolji; uli ste ga
kako on meni... ko da sam neka sokaara138, i peva mi one bezobratine;
samo, vere mi, nek sam iva i zdrava, Dorde,

anchor je kotva, lenger, sidro; sidro je bilo simbol i amblem nade, znak da ima nade.
Na ovom mestu u originalu je ... a flirt-gill, ..., to znai loose woman laka ena, laka enska, tako
da je sokaara samo jedno od brojnih moguih reenja u prevodu.

138

84

Graanin: Pusti me na miru, srculence! Imam ja u glavi igru za njega, da ga smestim

da odlei godinu pod Lkovima139, a jo da mi peva milost140 dok ga ne
ostavim; a opet nee nikada ni saznati ko ga je nasadio.
ena:

Ta-ako, dobri moj Dorde, taako!

Graanin: A ta emo da nam Ralf sada uradi, mome?

Deak:

Imaete ta je Vama po volji, gospodine.

Graanin: E, pa, gospodine; idi i dovedi mi ga, onda, i nekdoe Sofija od Persije i da
mu krsti dete141.
Deak:

Verujte mi, gospodine, to Vam nee biti naroito dobro; bajato je; ve se to
igralo kod Crvenog bika142.

ena:

Dorde, nek Ralf putuje preko silnih brda, i nek se strano umori, pa da
doe do kue krakovskoga143 kralja, a ono kua sva prekrivena crnom
kadifom; a tamo, neka kraljeva erka stoji na prozoru, sva u kovanom
zlatu, i elja svoje zlatne lokne eljem od slonovae; i nek onda ugleda
Ralfa, pa da se zaljubi u njega, pa da sie dole po njega, i da ga unese u
oevu kuu; onda nek Ralf pria s njom.

Graanin: Lepo si to rekla, zeko; tako ou da bude. Mome! Hajde, sve tako, uo
si; brzo!
Deak:

Gospodine, ako biste zamislili da je sve to ve bilo tako, onda da ih

ujete kako priaju; stvarno, mi ne moemo da prikaemo kuu prekrivenu
crnom kadifom, i gospu u kovanom zlatu.

Graanin: Gospodiiu moj, onda hajde da vidimo kako to vi moete.

139

Na ovom mestu u originalu je ... lodge him in the Arches for one year,..., a the Arches zasluuje
objanjenje: London je dvor, konak, kenterberijskog nadbiskupa odravao u crkvi Sv. Marije od Lka
(St. Mary le Bow), izgraenoj na svodovima, lkovima, pa otud i naziv. Iz ovog to Graanin kae
izgleda da je nekakav zatvor bio povezan s nadbiskupovim dvorom odnosno konakom.
140
Na ovom mestu u originalu je ... make him sing peccavi ..., gde peccavi na (iskvarenom) latinskom
znai I have sinned Zgreio sam, pa u familijarnom stilu upotrebe engleskog jezika postoje izrazi
to cry peccavi priznati (ili priznavati) krivicu, moliti za oprotaj; to make a person cry peccavi dati
da neko pokorno moli za oprotaj.
141
... and christen him a child. je aluzija pod uticajem vrhunske, klimaktine, scene iz dela Deja,
Raulija i Vilkinsa (Day, Rowly, Wilkins) pod naslovom Putovanja tri brata Engleza (The Travels of the
Three English Brothers), koje je tampano 1607. godine. Tu je neznaboac Sofi (Sophy) kum na
krtenju nezakonitog deteta svoje sinovice, iz njene veze sa Serom Robertom ajerlijem (Sir Robert
Shirely), jednim od trojice brae iz naslova dela.
142
Crveni bik (the Red Bull) je naziv javnog (popularnog) londonskog pozorita poznatog po izvoenju
komada koji su odgovarali najgrubljem ukusu masa.
143
Krakov je bio poljska prestonica sve negde do 1609. godine, tako da ena ovde misli na palatu Kralja
Poljske.

85

Deak:

Osim toga, nee biti ba omiljeno da se piljarski pomonik udvara

kraljevskoj keri.

Graanin: Ma ta mi napria, gospodine? Mnogo si mi se pa ti naito istorije! ta je,

molim te, bio ser Dagonet144? Je l nije on bio egrt nekom piljaru u
Londonu? Proitaj komad etri londonska egrta145, ta-akvi tamo koplje
hitaju. Molim te, dovedi ga vamo, mome, ovamo s njim!
Deak:

Bie kako kaete. Ne zamerite nama, gospodo.

(Izlazi)

ena:

E, sad emo lepe stvari da gledamo, ka ti kaem, Dorde.)

II scena Dvornica u dvoru kralja Moldavije

Ulaze Pompiona, Ralf, Tim i Dord

(ena:

Jao, evo i, stiu! Kako je slatka ova aljinica na erci krakovskoga kralja!

Graanin: Da, kuniu, tako se nosi u toj zemlji, ja ka ti kaem.)

Pompiona: Dobro doli, gospodine Vitee, na dvor oca moga,
Kralja Moldavije146; dobro doli meni, Pompioni,
Njegovoj keri voljenoj! Samo, sigurno, ne svia se Vama
Kako smo Vas ugostili, kad neete da ostanete kod nas
Nita due od jedne noi.
Ralf:

144

Gospo lepa i prva,

Mnoga me alobna pustolovina vue,
I zove dalje u divljinu;
Osim toga, konju su mi lea neto ojedena,
to e me primorati da jaem razumnim korakom.
Ali, mnogo hvala, lepa mlada gospo, neka je Vama
Za takvu naklonost vitezu lutalici.

Ser Dagonet, za koga Graanin pogreno smatra da je piljarski egrt, u stvari je jedan lik u
proslavljenoj romansi Morte dArthur Arturova smrt, gde je opisan kao Kynge Arthurs foole luda
kralja Artura.
145
Read the play of The Four Prentices of London... Proitaj komad etiri londonska egrta...
odnosi se na romantino delo Tomasa Hejvuda (Thomas Heywood, 1574-1641) namenjeno publici iz
srednjih slojeva, koje nije objavljeno do 1615. godine iako je verovatno izvedeno najmanje pet ili deset
godina ranije.
146
Moldavia Moldavija je nekada, davno pre svoje dananje nezavisnosti, bila samostalna, ali je u
shvatanjima i u obavetenosti prosenog uma u vreme renesanse esto brkana s Poljskom. Princ od
Moldavije je nainio zvaninu dravniku posetu engleskom Dvoru 1607. godine.

86

Pompiona: Ali reci, hrabri vitee, kako se zove i odakle si rodom.

Ralf:

Ime mi je Ralf; Englez sam

(Kao pravi elik, srani Englez),
I to egrt kod piljara na trandu 147,
Pod ugovorom148, od kog je primerak moj;
Ali Sudbina me zove da sledim oruje,
A na sebe sam samo ovaj red uzeo
Plamenog Tuka, koji pred svih ljudi oima
Ja nosim, dok satirem lepih dama dumane.

Pompiona: Mnogo sam puta ula o tvojim hrabrim zemljacima,

I o plodnoj zemlji i o bogatstvu jake hrane;
Otac bi mi esto priao o nekom piu
Kog u Engleskoj ima, a nipitato149 ga zovu,
Koje izgoni svu tugu i bol iz due.
Ralf:

Gospo, istina je; ne treba Vam da usnama taknete

Bolji nipitato od naeg.

Pompiona: I o divljai e on esto da progovori,

Koja se ko peeno150 meso sa senfom daje.
Jer, bilo je velikih ratova izme nas i vas,
Ali vaistinu, Ralfe, ne zbog151 mene.
Reci mi onda, Ralfe, da l bi pristao stoga
Da nosi damin blagoslov na svome titu?
Ralf:

Ja sam vitez pobonog reda,

I neu da nosim milost dame
Koja veruje u Antihrista i naopake obiaje.

(Graanin: Lepo si to reko, Ralfe! Pokrsti je, ako moe!)

Ralf:

147

Osim toga, ja imam svoju damu

U vedroj Engleskoj, u ije vrlo ime
Uzeh ovo oruje; a Suzana se ona zove,
I pendetarova je slukinja u Mlenoj ulici;

And prentice to a grocer in the Strand I to egrt kod piljara na trandu; trand je jedna od
velikih poslovnih ulica u (tadanjem) Londonu.
148
By deed indent, of which I have one part. Pod ugovorom, od kog je primerak moj. Misli se na
jednu klauzulu sporazuma izmeu egrta i poslodavca, koji je sainjavan iz dva meusobno uklopiva
dela.
149
nipitato je strong ale jko pivo.
150
U originalu: ... powderd beef..., gde je powderd u stvari salted soljen, posoljen, usoljen; ali se
prevod ipak opredelio za peeno meso kao reenje koje zvui ire prihvatljivo i spontanije nego, na
primer posoljeno meso.
151
long of u ... it was not long of me. u stvari je on account of - ... ne
zbog mene..

87

Njoj se zavetujem
Da je ne ostavim dok je ivota i Tuka.
Pompiona: Srena je ta pendetarova dama, ko je da je,
Kad je samo za sebe, dragi Ralfe, stekla tebe!
Nesrena ja, koja dan doiveti neu
Da te opet vidim, tebe koji mi srce odnosi!
Ralf:

Gospo, zbogom! Neizostavno zbilja moram da krenem.

Pompiona: Okrutni Ralfe, ti koji enska srca slama!

(Graanin: Paz se, Ralfe: evo ti malo para; /Daje mu novac/
Ostavi neto u kui kralja od Moldavije; ne dj da je bolji od tebe.)
Ralf:

Gospo, pre no to krenem, moram da se opsetim

Onih u slubi Vaeg Oca, koji, istinu da kaem,
Uloie marljiva truda oko mene;
Prui Tvoju snenu ruicu, ti uzviena curo!
Evo ti dve banke za oevog sobara;
I jo banka za kuvaricu,
Jer, istine mi, guska je bila lepo peena;
I dvobanka za oevog konjuara,
Koji mi je mazo konju lea, a za utroeni maslac
Evo mu jo banka; za slukinju
Koja mi je akire oprala evo engleski marja,
I dvobanka za deka to mi oisti izme;
I, najzad, lepa gospo, evo za tebe
Tri banke, da si kupi ukosnice na vaaru152.

Pompiona: Mnogo puno hvala; a ja u da ih uvam

Dok se sve ne izliu, u spomen na Tebe, Ralfe.
Ralf:

Napred, titonoo i patulje! Nema nam zadravanja.

Pompiona: Srce mi probada to tako odlazi.

(Izlaze)
(ena:

152

Ponajvie jo volim Ralfa to nee da klekne pred Krakovljankom; bolje su

enske u Londonu nego ma gde, znam ja.

Na ovom mestu u originalu je Threepence to buy you pins at Bumbo Fair., gde je Bumbo Fair u
stvari komian opti naziv za vaar; on moda aludira na bumbo (pie spravljeno od ruma, vode i
morskog oraeta), ili na bumbare (bumpkins re verovatno holandskog porekla, u znaenju klipan,
grmalj) koji se tamo okupljaju, a moda i na sve to zajedno.

88

III scena soba u Venervelovoj kui

Ulaze Venervel, Hamfri, Luca i Deak

(ena:

Nego, Dorde, evo opet ide gazda Hamfri i njegova ljubav.

Graanin: Da, zeiu; mirna!)

Venervel: Ajde, gore153; neumoljiv u ostati;
I, cmizdruo moja, drau te na sigurnom od sada
Da ne skitara opet s momcima i raskalanicima;
Hajde, enske su to suze; poznajem vas dobro.
Idi, mome, zakljuaj je, i uvaj klju
Dobro, ako ti je ivot mio.
(Izlaze Luca i Deak)
A sada, moj sine Hamfri,
Moete i da ste uvereni u moju naklonost
U ovome, i da anjete vlastitu elju.
Hamfri:

Vidim ljubav o kojoj govorite kroz Vau ker milu,

Mada uska je ona kljuaonica; a od sada, u tom stilu,
Davau od sebe isto u svemu to smem il mogu,
Dostojno hrianina i dentlmena, hvala Bogu.

Venervel: Zbilja Vam verujem, moj dobri sine, i zahvaljujem Vam;

Jer, bilo bi neumesno misliti da ste polaskani.
Hamfri:

I bilo bi, zbilja; al da Vam kaem zato, vaistini?

Dvaput sam se batina najo u toj neistini154.

Venervel: Dobro, sinko, neemo vie laskanja. Moja ker

Vaa je ponovo; odredite vreme i vodite je;
I neemo sada nikakve krae i otmice; ja lino
I neto malo naih prijatelja videemo vas venane.
Hamfri:

Ja bih da Vi biste tako! Jer, nek se zna,

Oduvek mi je spavati sm bilo kazna.

Venervel: Onda, recimo tri dana od danas.

153

Na ovom mestu u originalu stoji: Go, get you up, ... i ostaje nejasno da li Venervel nareuje Luci da
se podigne iz kleeeg poloaja, ili da se popne gore to jest u svoju sobu.
154
I have been beaten twice about the lie. Dvaput sam se batina najo u toj neistini donosi lie u
znaenju challenge to fight izazivanje, izazov, poziv na tuu.

89

Hamfri:

Tri dana! Da vidimo:

Jako dugo to doe; ipak, da se sloimo;
Jer, mislim da u reeni dan, u svom telu
Sve prijatelje posetim u novom odelu.
Ulazi Sluga

Sluga:

Gospodaru, neka gospoa napolju bi da razgovara s Vaom milou.

Venervel: Ko je ta?
Sluga:

Gospodaru, pitao je nisam.

Venervel: Uvedi je, nek ue.

(Izlazi Sluga)
Ulaze gospoa Meritot i Majkl

Ga Meritot: Spokoj nek je Vaem blagorodstvu! Dolazim kao siroti molilac Vama,
gospodaru, u ime ovog deteta.
Venervel: Niste li Vi udati za Meritota?
Ga Meritot: Da, istina je. Da mi je da ga nikad nisam videla! Upropastio je mene i
sebe i svoju decu; i, eno ga kod kue, i peva i bani i tereveni s gomilom
pijanih pajtaa! Samo, kad Vam kaem, gde e da doe do penija da mrvu
hleba u usta stavi to ne zna; i zato, ako se sloi Vaa milost, ja bih molila
za Vae pismo potenom domainu Zvona u Voltamu, da mogu da
smestim ovo moje detence pod zatitu njegovog vinotoe, da malo s redom
proivi.
Venervel: Srean sam to je Nebo usliilo moje molitve. Tvoj mu, kad sam tugom
ophrvan bio, ismejao me;
Tvoj sin, kao nezahvalan nitkov, meni,
Koji sam ga s dna uzdigao, i uinio ga svojim,
Da bi ljubav iskazao prvo mi je ker ukrao,
Onda se ogreio o ovog gospodina, i, na kraju,
Zadao mi bol koji bi me skoro sruio
U grob, da ne bee jae ruke
Da me lii patnje. Idi, i plai ko to sam ja,
I bez iije milosti budi; jer ja sada proglaavam
Venu omrazu na sve to je tvoje.

90

Ga Meritot: Tako Vi, gospodaru? Tim reima Vi meni?

Hajde, Majkle; pusti ga, nek duva sebi u supu. Idemo kod tvoje dadilje,
Majki! Ona plete dokolenice od svile, dete; i mi emo da pletemo, sine, i
da ne zavisimo ni od koga.
(Izlazi s Majklom)
Ulazi Deak
Deak:

Gospodaru, shvatam da ste Vi gazda ove kue?

Venervel: I, ta onda, momak?

Deak:

Onda Vama, gospodine, stie ovo pismo.

(Daje pismo)

Venervel: Od koga, lepi moj deko?

Deak:

Od onoga to Vam je sluga bio; ali nikad vie

Tog imena na svetu, jer on je mrtav:
Bol Vaeg pravednog gneva slomio mu je srce.
Videh ga gde umire, i iz njegove ruke primih
Ovaj papir, sa zadatkom da ga donesem amo:
Proitajte, i u svemu sebe zadovoljite.

Venervel (ita): Gospodaru, da sam se ogreio o Vau ljubav, moram da priznam; i da

sam time navukao na sebe, osim vlastite propasti, i omrazu na moje
prijatelje. Neka Va gnev, dobri gospodine, ne nadivi mene, ve me pusti
da poivam u miru s Vaim oprotajem: dopustite da moje telo (ako
samrtnik sme toliko od Vas da trai) donesu Vaoj keri, da se ona stvarno
uveri da je moj vreli plamen sada zapreten, i tako primite potvrdu zanosa
njenom vrlinom izazvanog. Zbogom zauvek, i vazda sreni bili!
DASPER.
Boiji je prst veliki u ovom: Zbilja mu opratam;
Ipak mi je milo to je umuknuo, tamo gde, nadam se,
Vie nee ujedati. Momak, donesi tu leinu,
I nek mu bude po volji, ako je to poslednje.
Deak:

Ovde je, napolju, gospodaru.

Venervel: Lepo, gospodine; ako elite,

Moete da ga unesete; ja ga se ne bojim.
Hamfri:

Ja u ti drati vrata, momak;

91

Jer, ipak moram rei,

Dugovo mi je jedan stavak,
A sad je iznos platio jo vei.
(Izlaze)

IV scena druga soba u Venervelovoj kui

Ulazi Luca

Luca:

Ako postoji kakva kazna da se srui

Na bedne, gora od one koju ve oseam,
Nek me sva zgrabi, i smesta mi
Duu zdrobi! Ne mogu da snosim bol
Ovih muka koje traju. Ti koja si
Kraj svega, i slatki smiraj svima,
Doi, doi, o, Smrti! Odnesi me svome miru,
I zbrii ovo seanje koje hranim
I na mog oca i na moga svirepog druga!
Jao, stradalna curo, koja ivi za jo jada,
Da izrekom svedoi o Sudbi prevrtljivoj,
I samo zbraja njene prevrate s jecajima!
Koliko bih srena bila da mi je, po roenju,
Kolevka bila grob!
Ulazi Sluga

Sluga:

S Vaim doputenjem,
Mlada gospodarice; ovde neki momak dono neki koveg:
ta mu to znai, pojma nemam; samo, Va otac mi
Naloio da Vam javim. Evo njih.
(Izlazi)
Ulaze Deak i dvojica koji nose koveg.

Luca:

Po mene je, nadam se, stigao, i blaeno nek je prispeo.

Deak:

Blaga gospodarice, nek Vam ne dodam bolu

Kakav naveliko ve u srcu nosite. Dasper
(Koji dok ivljee bee Va, sada mrtav
I ovde zatvoren) zapovedi mi da donesem
Njegovo telo amo, i da izmolim suzu
Iz tih lepih oiju (mada alost nije zasluio),

92

Da mu sahrani peat d; eto tako mi je traio

Da kaem onoj za koju je umro.
Luca:

Mnogu e dobiti suzu.

Dobri prijatelji, sklonite se naas, dok se ja
Oprostim od ovog pokojnika, kog sam nekad volela.
(Izlaze Deak i dvojica)
Saekaj ipak malo, ivote! A onda te dajem
Tvom prvom na nebesima biu. Jao, prijatelju!
Zar si me ostavio ovako, i skonao pre mene!?
Neu ni ja jo dugo, ve za tobom. Samo, veruj mi,
Suvie si svirep bio, Daspere, prema sebi,
Da kazni greku koju sam da oprostim mogla,
Ovako preranom smru: ti me nisi povredio
Ve si uvek bio najblai, najverniji, najljubavniji;
A ja nimalo mila, sasvim neistina, silno okrutna!
Zar si suzu samo traio? Dajem ti ih sve,
I sme oi mogu da mi iscure, i svi moji uzdasi,
I ja itava sva, pre no to mi te odnesu:
Samo, nitavne su to ini; al ako ti se dua
Jo vijori ovuda, i moe da vidi
I spazi ime spremam da te pokrijem,
Poi u gore, noena krilima spokoja,
I zadovoljna. Prvo u ti otpevati tubalicu,
Onda ti poljubiti blede usne, da potom sma umrem,
U jedan koveg i jedan grob sa tobom legnem.
(Peva)
Amo vi koje mrtve ljubavi slavite!
Dok ja jecam tuan pj
Jauk i oaj slijte svoj;
Svaka glavu i sve prste savijte
Uvijene u empres i tisovinu hude sree;
Crne trake i plave svee
Istini od koje ne bee vee!
Amo s uzdahom i bolom,
Bledom elu
I umrlom telu
rtvu poloite na grobu golom;
Latice mnoge i cvetove cele,
Purpurne, zelene, ute i bele,
U spomen vernosti neuvele!
Ti crni samure, tuni pokrove mojih veselja,
Diem te, i tako se sastajem sa smru.
(Podie pokrov, a Dasper ustaje iz kovega)

93

Dasper:

I tako se sastaje sa ivim!

Luca:

Sakloni me, Boe!

Dasper:

Ne, ne, ne bei od mene, mila; ja nisam duh:

Pogledaj me bolje; da l me sada poznaje?

Luca:

O, ti draga senko moga prijatelja!

Dasper:

Draga stvarnosti!
Kunem se da nisam senka; pipni mi ruku,
Ista je ko to je bila; ja sam tvoj Dasper,
Tvoj Dasper koji jo ivi, i jo voli!
Oprosti mom plahom pokuaju, mojoj glupavoj probi
Kojom htedoh da kuam tvoju postojanost;
Jer, pre bi moj ma pio moje krvi,
I moju ispustio duu, no izvukao
I najsitniju kapljicu iz tvoga tela: za koju sramnu drskost
Osudi me po volji; ako na smrt primam je,
I to rado.

Luca:

Ovakvu ti smrt za to dajem; (Ljubi ga)

Eto, sad sam i sigurna da nisi duh,
Ve moj najverniji, najistiniji, najiskreniji prijatelj.
Zato mi ovako dolazi?

Dasper:

Prvo, da te vidim;
Onda da te odnesem odavde.

Luca:

To nee moi;
Jer, pod kljuem sam ovde gore, pred oima vazda budnim,
Tako da mi je bg nemogu.

Dasper:

Nita mogunije nema. U ovaj koveg

Ti se skloni: mene pusti da delam,
Dvadeset je umova ljudskih uz mene;
Treba mi samo da se sklonim u tvoj sobiak
Naas, a dalje za mene ne brini. Uvuci se,
Da mogu odmah da te nose odavde:
Nemaj straha, ljubavi najdraa; ja u za tobom;
(Luca legne u koveg, a Dasper je prekrije pokrovom)
Mirno lezi: ta-ako; za sada sve ide lepo. Deko!

Ponovo ulaze Deak i ljudi

94

Deak:

Na usluzi, gospodaru.

Dasper:

Nosite ovaj koveg, i pazite!

Deak:

Ve kreemo
(Izlaze ljudi s kovegom)

Dasper:

Sada moram da se sakrijem.

(Sklanja se u sobiak, niu)
Pojavljuje se Venervel

Venervel: Momak, momak!

Deak:

Va sluga, gospodaru.

Venervel: Ovu mi milost uini, momak; (dri, evo ti kruna);

Pre no to pokopa le toga tipa,
Nosi ga njegovom starom aljivini ocu, i pozdravi ga
Od mene, i trai mu da peva; ima za ta.
Deak:

Hou, gospodaru.

Venervel: A onda doi da mi kae kakve note drma,

Pa da uzme jo krunu; samo, stvarno to uradi.
Udesio sam mu igru, sad e da se trese.
Deak:

Bog Vam zdravlje podario, gospodaru!

Venervel: Zbogom, dete!

(Izlaze na razliite strane)

95

V scena Ulica, pred Meritotovom kuom

Pojavljuje se Meritot

(ena:

A, matori Meritote, opet si ti tu!? Da ujemo neku tvoju pesmicu!)

Meritot (peva):

Ko veselije peva pesme stare

Od ove koj je bez prebijene pare!?

Ni cvonjka155 prebijenog, a opet mi srce poskakuje: zbilja sumnjam, i

ovako mator, da ima ove koji e da radi, ili da slui, kad moe da peva i da
se smeje i da tumara ulicama. ena i oba sina su mi Bog te pita gde; nita
vie nemam, niti znam kako u do mesa za veeru; a ipak sam razdragan, jer
znam da u ga zatei na stolu u est veeras; prema tome, brigu na veselje!
(Peva)
Ne bih da sam sluga,
Da druge od umora branim,
Nit bi sokolar bio
Da alave ptiurine hranim;
U dobroj bi kui da sam
I da dobrog gazdu imam
Za jelom i piem da ne kasam,
Nita teko da ne cimam.
To je ono to dri duu u ivotu veselje; to je onaj kamen mudrosti o kom
filozofi toliko piu, koji dri
oveka veno mladim.
Ulazi Deak
Deak:

Gospodine, kau da znaju da ste skroz bez para, i vie Vam ne daju pie na
veresiju.

Meritot:

Kae ne daju? Pa, nek im je na volju! Najlepe je to imam veselje u

domu, i ne treba mi da ga ko zna gde traim; neka ih, nek zadre pie za
sebe.
(Peva)
Julica krmarica, u kuici vr brega,
Nudi pivo, vino, ima svega,
Pred dobrim momcima ta ne bega;

155

Na ovom mestu u originalu je Not a denier left, ..., gde je denier naziv za skoro sasvim bezvredan
bakarni novi; preciznije misli se na jedan francuski novi koji vredi dvanaesti deo sua, zbog ega
je poslovino pominjan kao pojam najmanje postojee vrednosti.

96

Tamo emo sada, sada,

Julka nam je nada.
Kod nje se umiljavaj malo,
Do plaanja joj nije stalo;
Ljubi domaicu kolko ti je srce dalo!
Tamo emo sada, sada,
Julka nam je nada.

Ulazi Drugi deak

Drugi deak: Gospodine, ne mogu da dobijem hleb za veeru.
Meritot:

Mani hleb i veeru! Sauvajmo vedrinu, i nikad neemo oseati glad, kad ti
ja kaem. Zapevajmo zajedno, momci; za mnom, hajde!
(Pevaju)
Ho, ho, nema nikog kod kue!
Ni mesa, ni pia, samo srce vrue.
Ovamo, vreve napuni,
Pa iz due pesmu suni!

Meritot:

Tako je, momci; dosta sada. Za mnom! Promenimo kafanu, pa emo

iznova da se smejemo.
(Izlaze)

(ena:

Pusti ga, nek ide, Dorde; taj nee doiveti da se mi malo zauzmemo za
njega, niti lepu re od ma koga u ovom drutvu, ako se samo ja tu neto
pitam.

Graanin: Vala, gotovo je s njim, ljubavi. Nego, enice, sa u da Ralf uradi neto
strano otmeno, zarad vene asti i slave svih piljara. Dete! Ti tamo,
momak! Zar ste svi tamo ogluveli!?
Pojavljuje se Deak
Deak:

Gospodine, izvoleli ste?

Graanin: Nek se Ralf pojavi na Praznik prolea, u rano jutro, pa da dri govor nad
vodovodom, sav u arenim maramama, i u perjanicama, i pun brezletni i
raznih drangulija.
Deak:

Jao, gospodine, pa Vi ne mislite na zaplet naeg komada; ta e od njega

onda da ispadne, ta?

97

Graanin: Vala, gospodiiu, mnogo me pa briga ta e da ispadne. Ou da se on

pojavi, il u sm da ga izvuem ovamo. Ima da uradim neto u ast ovog
grada; osim toga, dosta se on ve nalomatao u raznim peripetijama.
Dovlai ga ovamo, brzo! Ili, ako vam ja uletim tamo
Deak:

Dobro, gospodine, izai e on, al ako nam komad propadne, gospodine, Vi

ete to da snosite.

Graanin: Onda, daj ga ovamo!

ena:

Ovo e da bude krvina stvar, vere mi! Dorde, a zar nee on i da uska
malo, na ast celom trandu?!

Graanin: Ne, srculence, bilo bi to premnogo za mladia. Nego, evo njega, malecka!
Dosta je dobro natrontan; jedino nema dovoljno inuva.)
Pojavljuje se Ralf,
obuen kao Gospodar prolea (Kralj maja)
Ralf:

Londone! Tebi sada predajem vedri mesec maj;

Nek svaki iskreni podanik voljno uje ta u da kaem:
Jer s vrha vodovoda, kako lepo moe da se vidi,
Rei u vam svima i svoje ime, i kojim poslom dolazim.
Zovem se Ralf, porekla obinog, mada ne i nitak, ja sam,
A opet daleko ispod milostivog piljarskog sloja;
I po slonoj odluci mojih drugova na trandu,
Sa zlatnom palicom i prekrtenom lentom, kao Kralj maja ovde stojim.
Veselite se, o engleska srca, veselite se! Radujte se, o, vi koji se volite!
Veseli se, o, grade, i varoi, i zemljo! Veseli se,
svako seoce malo!
Jer, sada mirisno cvee pupi i buja, od divnih vrsta,
Ptiice skakuu i pevaju, jaganjci se ivahno preskau;
Sada brezove grane pupe, od kojih nestani kolarac plae;
Kolo se vrti, dok drveni konjii nose junake u podvige;
Gospoda i dame sad su u polju, da se razonode i igraju,
I ljube se ponekad usred trave, a pokatkad u senu;
Sad je lanilist, uz malo alfije, dobar da proisti vene;
Daleko bile pijavice i putanje krvi, jer nijedno ne valja;
Sada ribice o oblo kamenje taru stomake da se presvuku,
A tromi puevi, koji su spavali u kuicama, puze polako iz svojih koljki;
Brbotave reke sve su toplije, da bi maliani mogli u vodu;
Snani paripi sada odlaze na pau, dok sedla vise i ekaju;
Matori jelen, rikavi srnda, mravko i dvogodac
Sad su seljaku me lejama graka, sve beei iz mranih uma:
I, budite kao oni, o, vi, obraam vam se, vi iz ovog uzvienog grada,
I diite visoko svoje barunaste glave, i zbacujui teke ogrtae,
Sa zvoniima na nogama i maramicama istim na ramena privezanim,

98

S maramama i podvezicama, kako vam je volja, i uz povik iveo na

grad!,
Napolje izletite, i pokaite revnosnu volju, sve po dvadeset vas,
U Hogzdon ili u Njuington156, na gomile piva i kolaa;
I nek se nikad ne uje za sramotu da mi, omladina Londona,
Ostadosmo da leimo u kui i zapustismo na divan obiaj.
Diite se, onda, kaem ja, i mladi i stari, i muko i ensko, svi u susret
maju,
S bubnjevima i kuburama koje glasno kreu, dok veseli doboi bruje!
A da sve to traje, Bog nek poivi naeg kralja, i nek mu mir zemlji
podari,
A nek iskoreni izdajstvo iz drave ! I, u to ime, prijatelji, ja vas
pozdravljam.
(Izlazi)

156

... Hogsdon je srednjovekovni naziv dla Londona koji je danas poznat kao Hokston Hoxton. U
komediji Alhemiar The Alchemist Ben Donson (Benjamin Jonson, 1573?-1637) pominje Hogzdon
kao mesto ne naroito visoke reputacije, ali izletite i sredite jeftine zabave koje su pohaali doslovno
svi, od vitezova i dama do prodavaica ribe i koljki, kad bi im bilo do hrane, piva i razuzdanosti.
Slino se odnosilo i na NJuington Newington, stecite nonih dama i masovnog provoda u junom
delu Istonog Londona.

99

V IN

I scena soba u Venervelovoj kui

Ulazi Venervel
Venervel: Neu neku silnu bulumentu na venanju; najblie komije i njihove ene; a
imaemo debelog utrojenog petla u orbi od povra, s modinom, i jedan
dobar komad govedine, ruzmarinom157 pikovan.
Ulazi Dasper, nabranavljenog158 lica
Dasper:

Dabe se trudi, brbljivko matori! Kasno ti je.

Venervel: Joj, pomozi Boe! Dasper!

Dasper:

Da, ja sam duh onoga

Kog si ranio zbog njegove stamene ljubavi;
aavi smrtni bednie! Ne razume
Da u smrti verna srca ne mogu biti rastavljena.
Znaj prvo, ker ti je daleko odletela odavde
Na krilima anela, kroz vazduh lepravi,
Daleko od tvoga dohvata, i nikada vie
Ti nee ugledati njeno lice; ve emo ona i ja
U drugom svetu uivati svoju ljubav;
Gde ni oev gnev, ni siromatvo,
Ni ma kakva muka koja gnjei zemaljske ljude,
Nee nas naterati da razdvojimo naa sjedinjena srca.
A ti nikada nee sedeti u drutvu niti biti sm
Ma gde a da te ja ne pohodim
S jezivim izgledom, i vratim ti u m
One silne grehe koje meni si naneo.
Kad si za stolom s tvojim prijateljima,
Veseo u srcu i naduven od silnog vina,
Ja u ti doi usred ponosa i veselja,
Nevidljiv za sve ostale sem za tebe,
I apnuti tako tunu priu tebi na uvo
Da e od nje ispustiti vr iz ruke,
I stajati nm i bled ko Smrt sma.

Venervel: Oprosti mi, Daspere! Joj, ta bi mogo da uradim,

Kai mi, da udovoljim tvom uznemirenom duhu?

157

rosemary ruzmarin je simbolino sluio za seanje, za uspomenu, za spomen; bio je obiaj da se

iznosi uz meso na svadbenim proslavama, i povodom sahrana.
158
... his face mealed. znai da mu je lice nabeljeno branom (whitened with flour).

100

Dasper:

Nema naina; kasno si se setio.

Venervel: Ali, reci mi, ta bi mi bilo ipak najbolje?

Dasper:

Pokaj se za ono to si uinio, i odui se mom ocu,

A bubotkama benavog Hamfrija kroz vrata izguraj.
(Izlazi)

(ena:

Pazi, Dorde! ak mu i duh njegov nameta ljudima batine!)

Ulazi Hamfri

Hamfri:

Oe, moja nevesta je nestala, lepa gospojca Luca;

Moja dua osvete je vrlo, na pokoru strelama puca.

Venervel: Bei, budalo, sklanjaj mi se s oiju, s tom tvojom blesavom strau! Ti me

upropasti!
(Bije ga)
Hamfri:

Stani, moj oe najdrai,

Za ljubav Luce, tvoje keri,
koju dua veno trai!

Venervel: Kakav tvoj otac, blesavko! Evo ti jo uka;

Gubi se!
(Tue ga)
Daspere, nadam se da je tvoj duh lepo stian
Kad vidi da se tvoja sprovodi volja. Sada hitam
Da tvom se ocu oduim za neprevdu tebi nanesenu.
(Govori to postrance, i izlazi)
Hamfri:

ta jadan ja da radim? Istuen sam i opet modar,

A gospojice Luce nema. Nek mi je u pomoi due gospodar,
Kad je moja prava ljubav nestala, vie nikad ja
Dok sam iv videti neu Sunce dok sja;
Ve u u mraku, zgrbljen, troiti pendeta
U skruenoj molitvi159, spod Kapele Svete Vere kubeta160.
(Izlazi)

159

U originalu je In passion ..., i to passion ima znaenje grief jad, jadi, muka, bol, alost, tuga,
kidanje; zastarelo znaenje aludira i na povredu, ozledu, stradanje, propast.
160
... Saint Faiths Church under Pauls. je jedna mala crkva, kapela, u kripti ispod pevnice stare
Katedrale Sv. Pavla u Londonu Crkva Svete Vere, pod Pavlovom.

101

(ena:

Dorde, zovi Ralfa vamo; ako me voli, zovi Ralfa vamo: imam neto
straobalno veliko za njega da uradi, Dorde; joj, zovi ga, brzo, ljubim te!

Graanin: Ralfe! uje, Ralfe, deko!

Pojavljuje se Ralf
Ralf:

Evo sam, gospodine.

Graanin: Doi ovamo, Ralfe; doi kod tvoje gazdarice, deko.

ena:

Ralfe, ou da ti okupi sve mladie u ratnoj opremi, s doboima, i

tandarama, i barjacima, pa da marirate do na kraj Londona, onako
naveliko, pa da tamo osokoli svoju vojsku, da budu ili i mudri, al da
paze brade da im se ne oprlje, Ralfe; a onda ono postrojavanje, i nek ti se
barjaci viju, i urlaj Smrt! Ubijaj! Bodi!. Moj e mu da ti pozajmi njegov
koporan, Ralfe, a evo ti od mene marama; a sve ostalo ima ovi ovde da ti
nabace, a mi emo da platimo. Samo skupi kura, Ralfe; i pamti pred kim
ti to glumi i koju linost ti zastupa.

Ralf:

Ne berte brige, gazdarice; ako ne izvedem ja to, u slavu grada i za obraz

moga gazde, nek sam egrt doveka!

ena:

Lepo si to reko, Ralfe, na asnu re. Ajde sada na svoj zadatak; ba si

pelica mudrica, nego ta si!

Graanin: Ralfe, Ralfe, udvoj redove hrabro, Ralfe!

Ralf:

Garantovano, gospodine.
(Izlazi)

Graanin: Nek se samo lepo pripremi za manevre; ako ne, glavu u da mu otkinem,
ja u mesto njega. I sm sam jednom tamo bio peak kopljanik, po
najvrelijoj ezi, curo moja! Peruku mi zrno naisto oduvalo, resa na
koplju mi od baruta izgorela, tintaru mi rascopali drkom od partvia, a
opet, Bogu hvala, evo me sada ovde.
(uju se doboi)
ena:

Sluaj, Dorde, bubnjevi!

Graanin: Ran, tan, tan-tan, tan-tan! Jao, curo moja, da si samo onda videla malog
Neda iz Aldgejta161, doboara Neda, kako je to njemu bubanj grmeo! Pa
onda treska ko despot, pa onda doboa polako dok se vojska skupi, pa
onda ponovo zagrmi i onda svi krenemo! Ta, ta, ta, da-ammm! gruvaju
one tandare; Hrabro, junaci moji! urlaju kapetani; Za Svetoga
161

Aldgejt Aldgate je nekadanja najistonija kapija u Londonskom zidu London Wall. Kroz taj
prolaz se ilo od Grada Londona the City of London do Vajtepela i londonskog Ist Enda.

102

ora! cie kopljanici; i u svoj toj furtutmi, ovamo ve lee; i onamo

lee, i tamo se prostrli; i opet, pored svega toga, mene evo ovde, curo moja.
ena:

Bogu reci hvala, Dorde; jer, zbilja, pravo je udo.)

II scena ulica, a posle toga Majlend162

Pojavljuju se Ralf i eta vojnika (meu kojima su
Viljem Hamerton i Dord Gringus), s doboima i zastavama

Ralf:

Propisno mariraj tamo; hajde, junaine! Kaplare, podbodi malo zaelje.

Stegonoo, razmotaj barjak; samo dobro pazi na kasapske kuke u
Vajtepelu163; mnogu su slavnu zastavu one pocepale. U vrstu stanite, da
mogu da osmotrim i vas kakvi ste, i vau opremu. Kaplare, nareuj zbor!

Narednik: Mir-no! Viljem Hamerton, kalajdija!

Hamerton: Ja, kaptane!
Ralf:

Grudni tit i pansko koplje; dobro je. A ume li da vitla njim i da zadaje
zort?

Hamerton: Valda umem, kaptane.

Ralf:

Jurni na mene. (Hamerton krene na Ralfa) To ti je ba slabo. Mora to

jae, Viljeme Hamertone, snanije. Na svoje mesto! Nastavi, narednie!

Narednik: Dord Gringus, ivinarski trgovac!

Gringus:

Izvolte!

Ralf:

Da ti vidim oruje, komo Gringuse: kad je ispucano?

162

Naziv Majlend Mile End potie od miljokaza milestone kamene oznake pored druma koja je
pokazivala kraj prve milje (1,6 km) od istonog oboda Grada Londona u Aldgejtu.
163
Whitechapel Vajtepel je predgrae koje je narastalo, spajalo se s okolinom, i krajem XVI veka
uveliko postajalo druga polovina Londona. Istono od Aldgejta, izvan gradskih zidina, to znai i van
neke stroge zvanine kontrole, jaalo je sredite onih ne naroito istih i miomirisnih delatnosti za
potrebe Grada kao to su tavljenje koe, varenje piva, pa i klanje i traniranje stoke otuda aluzija na
kasapnice i kasapske kuke. uvena je i Livnica zvona u Vajtepelu, koja je kasnije izlila Zvono slobode
u Filadelfiji, SAD, kao i londonskog Velikog Bena Big Ben.

103

Gringus:

Ako dopustite, gazda kaptane, ja opalio pucanj ba maloas malko da

probam, a i malo da skupim petlju.

Ralf:

Pa i reklo bi se tako, jer dah joj jo pri; a osim toga, ima i gadan kvar na
praniku evo, curi i smrdi; a ja jo da ti kaem, sluaj me, deset takvih je
gore nego tria meu vojskom. Nai etkicu, komo, uzmi neku peruku,
zejtina i hartije, pa ti puca moda jo ispadne kako valja. Gde ti je barut?

Gringus:

Evo.

Ralf:

taaa, u novini! Oficirske mi i gospodske asti, pa ovo je za preki sud!

Imalo bi da te nema za ovo. Gde ti je rg? Odgovori mi ta te pitam!

Gringus:

Ako dopustite, gospodine, poboravio sam.

Ralf:

Boga mi, ne valja ti poso, ne svia se meni to; sramota za tebe, i bruka za
sve nae komije, kad si ovek od imetka i ugleda da tako zaboravi na
rg: bojim se da ne ponu tako i drugi. Ali, da ti vie ne priam o tome.
Na mesto, da vas sada sve pogledam. ta se tebi desilo s kljunom od
barutnice?

Prvi vojnik: Stvarno, due mi, kaptane, barut je razvalio.

Ralf:

Stavi novu, na troak grada. Gde je kremen u ovoj pucaljki?

Drugi vojnik: Doboar mi ga uzo da pali duvan.

Ralf:

Ne valja, drugar; da ga vrati na mesto! Tebi fali kljun, ... tebi kremen.
Kaplare, zabelei deder ovo, moram ipak da im odbijem od plate. Na
mesto, i mar!
(Mariraju)
Polako i propisno, gospodo, lepe to! U dvojne redove! Ponovo u vrstu! Na
le-vo! Sada, ti, ti s kiselim licem, prii tamo! Pazi na fitilj, momak, samo
to ti nije upao onome u rg. Dobro; stante sad u polukrug; napred koplja.
Na mestu voljno, i sluaj ovamo! Gospodo, zemljaci, prijatelji, i moji
saborci vojniine, izvuko sam vas danas iz sigurnosti radnji i od mira
vaih tezgi, da mi na ovim divljim utrinama premerimo ast arinima, a
junatvo tonama. Nemoj da mi se, jao, nemoj da mi se, sluaj kad vam
kaem, posle pria da je otmeni podmladak ovoga grada padao u nesves;
ima da se drite u ovim odvanim delima ko mukarci, ko prave kuronje i
slobodni ljudi! Ne bojte se mrskog neprijatelja, niti puka kad grune, jer,
verujte mi brao, grubo tandrkanje pivarovih kolica daleko je uasnije, a na
njega ste vi svakodnevno navikli; nemoj ni da vam miris baruta vrea njuh,
poto jo gui smrad noom pod krevetom drite.
Odlunom umu dom je svuda:
Ne govorim ovo da zbriem vam

104

Nadu u va povratak; jer, videete vi

(Ne sumnjam ja) i to uskoro sasvim
Vae voljene enice ponovo, i slatku deicu vau,
ija vam briga drutvo pravi u kotaricama koje poneste.
Pamtite, onda, iju sudbinu drite u rukama,
I ko roeni leinari da ste,
Zbriite mi ovo uveno neprijatelja carstvo.
Nema vie ta da vam priam, do ovo: drte se svoje opreme, ljudine, i
nek svet vidi da umete da vitlate maem isto ko to tresete kecelju. Sveti
ore i svi sveci! Napred, delije!
Svi:

Sveti ore! Sveti ore164!

(Izlaze)

(ena:

Lepo izvedeno, Ralfe! Poslau ti peenog pevca na teren, i flau jkog

piva; a moda i sma zapucam tamo, da te obiem.

Graanin: Nelice, ovaj me deko mnogo bio prevario; nisam mogo da mislim da ba
ovolko ima u sebi! Pa on je izveo takvu stvar, curo, da, samo nek sam
iv, idue godine ima da mi glumi kapetana lae, il ne bio ja koji sam!)

164

St. George Sveti ore je svetac zatitnik Engleske, tradicionalno prizivan naroito kad je potrebna
pomo u dvoboju, ratu, juriu na neprijatelja, kad se zaklinje na veru i poziva na istinu. Sveti ore koji
ubija adaju zato je esto prisutan i na zastavama, grbovima, medaljama, ordenju.

105

III scena soba u Meritotovoj kui

Pojavljuje se Meritot

Meritot:

Opet, Boga hvalim, na meni ni borice vie no to sam ve imao. Niste

valda klonuli165, momci? Brigo moja, brigice, prei na kucice i na
macice166: plezim ti se! Srce mi je zdravo ko dren; i, mada mi treba pie
da okvasim pitaljku, da zapevam mogu;
(Peva)
Ne odlaste tamo, momci, ne odlaste vie tamo;
I neemo vie dok smo ivi, neemo vie tamo!
Ulaze Deak i dvojica, koji nose koveg

Deak:

Bog Vas uvao, gospodine!

Meritot:

Ovo je neko dobro mome. Je l ume da peva?

Deak:

Da, gospodine, umem da pevam; samo, nije ba za pesmu u ovom trenu.

Meritot (peva):

Deak:

165

Zapevajmo, i neno animo:

Dok ljubavi ima ivimo!

Gospodine, gospodine, da znate ta sam Vam doneo malo bi Vam do

pesme bilo.

stoup je krag, testija, tako da pitanje Not a stoup, boys? znai Neete (vie) krag, momci?,
odnosno Niste se valda umorili...? ili Niste valda klonuli...?.
166
Na ovom mestu u originalu je: Care, live with cats..., to doslovno znai Brigo, ivi s makama...
ili Brigo, ivi kod maaka....

106

Meritot (peva):

Deak:

O, Vrag na vidiku!
Odavno sam te i dugo eko,
A sad najzad imam priliku;
I, ta sam to od tebe steko?

Koveg, gospodine, i Vaeg mrtvog sina Daspera unutra.

(Izlazi, s ljudima)

Meritot:

Mrtvog!
(Peva)
Pa, zbogom poi izvoleo!
Bio si lepota deko,
I zbilja sam te voleo.

Ulazi Dasper
Dasper:

Onda, molim Vas, gospodine, volite me i dalje.

Meritot:

Dasperov duh!
(Peva)
Dobro doao sa Stigijskog jezera167 tako brzo, sine;
Priaj mi kakva se udesa na Plutonovom dvoru ine!

Dasper:

Ruku na srce, gospodine, nikad nisam ni silazio tamo; nije ona vruina za
mene.

Meritot:

Veso neki duh, aljivko prvi!

(Peva)
A gde je tvoja verna ljuba?
Gde je ljubav tvoja?

Dasper:

Srea, gledajte, gospodine!

(Skida pokrov, a Luca ustaje iz kovega)

Meritot:

A-ha-ha! I tu si aroliju uvebao, je li!?

(Peva)

167

Stigijsko jezero je u stvari reka Stiks Styx, prema grkoj mitologiji glavna u podzemnom svetu; poto
nju pree, ovek se nalazi u zemlji mrtvih.

107

Dok seno bocka i grebe,

Vrti se celog sveta lice;
Kad mlad momak- ....
U vis lete bele noice.

Spolja se uju gospoa Meritot i Majkl

Ga Meritot (spolja): Jao, gazda Meritote! Ne putate nas unutra? I, ta mislite da

bude s nama?
Meritot (peva):

Kakav to glas doziva me pred vratima?

Ga Meritot (spolja): Dobro Vi mene znate! Sigurna sam da Vam nisam bila ba
stranac.
Meritot (peva):

I neki su zvidali, a neki pevali,

Hej, Bog te se otarasio!
I neki su glasovi brundali tei;
A kad se lordov rg oglasio,
Bei, zveri, bei!

Ga Meritot (spolja): Neete valda da skapamo od gladi ovako, kaite, gazda

Meritote?
Dasper:

Nemojte, dobri gospodine, popustite; majka mi je:

Ako Vam je uvredu veliku nanela,
Nek Vas vlastita ljubav podseti da je ona Vaa,
I tako joj oprostite.

Luca:

Dobri gospodine Meritote,

Kad Vas ja preklinjem; nemojte mene da odbijete!

Ga Meritot (spolja): Jao, gazda Meritote, zar ete jo da se na nas durite?

Meritot:

eno, primam te pod svoju ljubav ponovo; al ima da peva pre no to

ue! Hajde, da ujem pesmu, to ti je ulaznica!

Ga Meritot (spolja): Pa, nek Vam bude, na kraju krajeva. Majki, dete, koju
pesmicu ume da peva?
Majkl (spolja): Ne znam nijednu, majke mi, samo Leptiriu areniu168.
168

Na ovom mestu Majkl u stvari kae: I can sing none, forsooth, but A ladys Daughter, of Paris
properly.... To je potpuno redukovan naslov balade koji u celini glasi: A Rare Example of a Virtuous
Maid in Paris, who was by her own Mother procured to be put in Prison, thinking thereby to compel
her to Popery, but she continued to the end, and finished her life in the fire Redak primer vrle deve u
Parizu, kojoj je roena majka namestila zatvor, mislei tako da je privede papskoj veri, ali je ona

108

(Peva(ju) napolju)
Lep-ti-riu, a-re-niu, ...
Meritot otvori vrata; ulaze gospoa Meritot i Majkl
Meritot:

Hajde, dobro se vratili domu svomu.

(Peva)
Ako je igra opasnosti garancija,
I sprdnja mora da se vrati zbilji,
Presee vam vie zajebancija

Venervel (spolja): Ima li koga!? Gospodine? Gazda Meritote!

Dasper:

Moga gazde glas! Dobri gospodine, hajte zadrite ga priom Vaom, dok
se mi sklonimo unutra, u sobu.
(Izlazi s Lucom)

Meritot:

Koji ste sad pa Vi? Veseljak li ste?

Morate ale da ste puni, ako oete vamo.

Venervel (uje se spolja): Hou, gospodine.

Meritot: Onda pevajte!
Venervel (spolja): Ne, dobri gospodine, otvorite mi!
Meritot:

Pevajte, kad kaem,

Ili, tako mi due vesele, ostadoste napolju!

Venervel (spolja):

Dobro, gospodine, pevam.

(Peva)
Prokleta bila, Sudbo kleta,
Sudbino moja zla!
O majko, majko, to me rodi
Kad sree nemam ja?! ...
Meritot otvori vrata; ulazi Venervel

gurala do kraja, pa je skonala u vatri. Prva strofa glasi: It was a Ladies Daughter / of Paris properly,
/ Her mother her commanded / to Mass that she should hie: / O pardon me, dear mother, / her
daughter dear did say, / Unto that filthy Idol / I never can obey. Ceo tekst ove balade tampan je u
Roksburkim baladama The Roxburghe Ballads urednika Viljema apela (William Chappell).

109

Meritot:

Dobro doli, gospodine, dobro mi doli: vidite koja Vas lepa zabava
oekuje; veseli budite, molim Vas!

Venervel: Joj, gazda Meritote, tu sam da od Vas molim

Oprotaj za grehe koje Vam nanesoh,
I Vaem punom vrline sinu! Neizmerni su oni;
Ipak, moja poniznost bie jo vea od greha:
Priznajem, zbilja, moja mu okrutnost srce salomi,
Za koju mi je pravedno Nebo kaznu odredilo
Teu no to moja stara plea podnose; njegov vrludavi duh,
Neuspokojen jo, proganja me svuda,
I krii Ne dm ti mira, tvrdokorna ludo.
Moja ki, nestala je, i to ne znam kako,
Nevienom rukom odnesena, i da li ivi
Il u grobu lei pametan nisam.
Joj, gazda Meritote, ti e me tegovi
U grob potopiti! Pratajte meni, gospodine.
Meritot:

Pa, gospodine, zbilja Vam je oproteno; i veselte se;

I, ako je moj lola za ivota igrao se barabe,
Moete li i Vi njemu da oprostite?

Venervel: Od sveg srca, gospodine.

Meritot:

Opet da Vas ujem, glasnije!

Venervel: Opratam, gospodine;

Evo, due mi, opratam!
Ponovo se pojavljuju Luca i Dasper
Meritot (peva):

Na to se pojavi njegova dragana,

Bila je bela k'o cvet ljiljana;
Hej-la, di-da, di-da!
Na to izae vitez, njena ljubav,
Ko u svakoj bici pre prav i ubav....

Gospodine, ako ete im oprost dati, vrsto im ruke

spojite; nema tu vie ta da se pria.

110

Venervel: Hou, hou.

(Graanin: Ne svia se meni ovo. Miiir, momci! ujte me, ko je tu zaduen: svako je
ulogu odigro do kraja, samo nije Ralf! Njega ste ispikali!
Deak:

Ali to je na Vama, gospodine; mi nemamo veze s njegovom ulogom.

Graanin: Ralfe, dolazi vamo! Nek se s njim svri, kad ste svi vi ve gotovi;
ajde!
ena:

Sad, sad, muiu moj dobri, ajde nek se pojavi on, i nek umre!

Graanin: Oe, vala, enice. Ralfe, dolazi vamo, brzo, i da umre, mome!
Deak:

Bie ba nezgodno da umre, gospodine, bez veze i to jo u komediji...

Graanin: Ne beri ti brige za to, gospodiiu; zar nije i njegovoj ulozi kraj, ajde reci,
kad lepo umre? Ajde, Ralfe, izlazi, ajde ovamo!)
Pojavljuje se Ralf, s dvozubom (ravastom169) strelom
probodenom kroz glavu
Ralf:

169

Kad sam smrtnik bio, ovo moje od zatvora patno telo

Lapalo je smokve i groice kraj Temze;
I, tako sedei, ugledah damu ljupku,
iji je gazda poso radio ilom i katranisanim koncem170,
A u svom podrumu je taj zakrpio mnogu izmu.
Smesta je njena ljubav podbola mene, nenu mladicu,
Da sledim podvige oruja u ratobornom duhu
Kroz Voltamsku pustaru; u kojoj ostvarih
Podvige mnoge, i gde tresnuh o zemlju
Dinovskog Barbarosu, tog nagrdnog diva,
Da sve njegove sunje potom u slobodu vratim.
Onda me je ast povela s moga rodnog tla
U Moldaviju, gde ljubav zadobih
Pompione, kraljeve mile keri;
Al opet dokazah vernost devi prebijenog palca
Suzani, i prezreh ljubav Pompioninu;
A opet irokogrud sam bio, te darovah joj ukosnice,
I pare joj dadoh za oeve inovnike
Onda sam se kui vratio, i bacio sebe
U delanje, i od svih ljudi izabran bih
Da budem Gospodar Prolea, gde sam rascvetano se proslavio,
S maramama i brezletnama, i s kiticom u ruci.
Posle te sveanosti namolili su me
I izabrali za ratnog kapetana na kraju Londona,

Original opisuje tu strelu kao ... a forked arrow..., gde forked ima znaenje barbed bodljikav,
s kukicama.
170
lingel je jk (katranom ulepljen) konac koji je korien pri ivenju koe.

111

Sa eirom i perukom, i s komandnom palicom,

Gde sam vebao vojsku, i sve ih ive-zdrave iz podviga vratio,
Osim jednog koji je odlepio171 od gruvanja vatre silne.
Ali sva sam ta junatva ja, Ralf, preduzeo
Samo za moje ljubljene Suzane ime.
Onda, kad kui dooh, dok sam u radnji sedeo
S keceljom plavom, Smrt doe pred moju tezgu
Da se cenka172 oko muenice prepeenice; al pre no
Skidoh flau s rafa da uspem da proba,
Smrt zagrabi kilo bibera svojom crnom akom
I zasu mi lice i naskroz telo,
I u trenu ispari.

(Graanin: Lepo smiljeno, majke mi.)

Ralf:

Tad dohvatih svoj lk, i dilit zgrabih,

I pourih na Bare173 da se oladim;
Al tamo mrana okrutna Smrt prepade me opet,
I svoju mi zubatu strelu prosvira kroz glavu;
I sada polako ja jenjavam; stoga posluajte mene,
Moji dragi svi do jednog glavu uvajte od strela!174
Zbogom, svi vi dobri momci u veselom Londonu!
Nikad se vie na poklade175 neemo sresti,
Da erupamo i koljemo iskuenja mrsnog greha;
Bolovi sve jai; nikada vie neu ja
Kriti, dok moj deo pumpa, lepe noice u stranu,
Niti flekati satenske halje pokvarenim jajima;
Opklade praviti, jao, nikada vie ja!
Umirem! Leti, leti, duice moja, u Piljarski esnafski dom!
Jao, jao, jo-ooj, ...

(ena:

Fino si to reko, Ralfe! Ajd se sada lepo pokloni ovoj gospodi, pa idi,
slobodno, gotov si. Ba si pametno deklamovo, Ralfe!)
(Ralf ustaje, klanja se duboko, i odlazi)

171

U originalu: ... one man that berayd him with the noise., gde berayd him ima znaenje befouled
himself isprljao se, ukaljao se, ublatio se; dakle upropastio se, stradao (poludeo).
172
U znaenju bargain for cenkati se, nagaati se, original koristi To cheapen..., to bi doslovno
znailo: sniziti cenu, obarati cenu, oboriti cenu, ubiti cenu.
173
Bare su Moorfields movarni teren severno od Londona, koji je (poev od) 1606. godine ureen
stazama i drvoredima, tako da je postao omiljeno letnje etalite i mesto za izlaske i okupljanja graana.
Ima pria i zapisa da su se na Barama esto odigravali dvoboji.
174
Na ovom mestu u originalu je ... Therefore be warned by me, / My fellows every one, of forked
heads., gde forked heads ima znaenje cuckolds, to je aluzija na rogove, odnosno na prevaru,
prevarene mueve, rogonje.
175
Na ovom mestu u originalu je Shrove Tuesday; isprva je to bio dan za ispovedanje, ispovest, ali je
kasnije postao posebno praznik egrta, koji su ga obeleavali navalom na burdelje.

112

Meritot:

A ja mislim da svi mi, ovako sreno i sasvim iznenada meu sobom

pomireni, ne bi trebalo da se raziemo bez jedne lepe pesme.

Venervel: Dobar predlog.

Meritot:

Raspalimo, onda!
Pesma - Song
Za lepu muziku ne u niko od nas
Od hora srca spojenih u glas;
Nauimo jedno drugo,
Svi koje u je pekla dugo,
Kako da drimo elo
Glatko i vedro, lice veselo;
Pevajmo, makar pred smrti as;
On e se dii i ozariti nas:
Hej-ho, sve je nita do veselje
Da zadri telo od grobne postelje!
(Izlaze)
-----------

Graanin: Hajde, enice, oemo i mi polako? Komad je gotov.

ena:

Jok, majke mi mile, Dorde, nije meni fino da odemo tek tako; ou prvo
da se obratim ovim gospodinima. Zahvaljujem vam svima, otmeni, na
vaem strpljenju, i to ste prihvatili Ralfa, siroto dete od neznanog oca; a
ako moda mogu da vas primim kod mene kui, to bi, dodue, ilo malo
tee, al imala bi flau176 vina i po lulu duvana za vas; vaistinu, nadam se
da vam se stvarno mome svidelo, al bi me radovalo odistinski da znam;
ostavljam to vaoj diskretenciji, da l ete da mu pljeskate il neete; evo,
ja da zamurim, da ne vidim, a vi onda kako vas je volja. Od svega vam
srca hvala. Boija vam milost laku no dala! Idemo, Dorde.

K r a j

176

U originalu: pottle mera za tenost, jednaka dva kvarta, a kvart quart je neto malo manje od
jednog litra.

113

CIP -
,
821.111-2
, , 1584-1616
Vitez plamenog tuka [Elektronski izvor]
/ Fransis Bomont ; s engleskog preveo
Slobodan D. Jovanovi. - 1. srpsko izd. Beograd : Fokus - forum za interkulturnu
komunikaciju, 2013. - 113 str.
Nain dostupa (URL):
http://www.kominikacijaikultura.org/Ebooks.ht
ml. - Izv. stv. nasl.: The Knight of the
Burning Pestle / Francis Beaumont. - Nasl. sa
matine strane. - Opis izvora dana 10. 09.
2013.
ISBN 978-86-88761-04-8
COBISS.SR-ID 200915724