Panevropski univerzitet

Apeiron
Banja Luka

Nastavni predmet:
Atletika

SEMINARSKI RAD
Tema:
Nastanak i razvoj atletike
- Razvoj skakakih discplina -

Student : Boris iak

Profesor :
April, 2012 god.

Uvod
Atletika je jedna od najraspostranjenijih sportskih grana, a koja obuhvata: trkake,
bacake i skakake discipline. Pa se i zbog toga danas zove, kraljica sportova. Atleskim
vebama stie se fizika snaga, izdrljiviost, brzina i okretnost a uvruju se svojstva volje,
kao to su hrabrost, odlunost i upornost. Discipline atletike se odlikuju motorikim
kretanjima, koja se uspeno mogu primenjivati u toku obrazovnog procesa ili kroz druge
oblike vebanja. Atletika je temelj i polazite za sve druge sportove. Od 1896 godine je
ukljuena u redovni program Olimpijskih igara. Atletika je zapoela kao sport na otvorenom,
pa su se takmienja odvijala u skladu s vremenskim prilikama. Danas je uobiajeno da se
atletiari tokom zimskog perioda pripremaju i takmie u zatvorenim prostorima - atletskim
dvoranama..

1.

ISTORIJA ATLETIKE

Atletika je jedan od najstarijih oblika sportskih takmienja, jo od vremena orginalnih

Olimpijskih igara iz vremena stare Grke pa do modernih Olimpijskih igara dananjih dana.
Kako se radi o osnovnim disciplinama tranja, skokova i bacanja tradicija takvih takmienja
je stara koliko i tradicija sporta, te je istorija atletike u stvari i istorija sporta uopte.

Slika 1. Atletika na otvorenom

Atletika je zapoela kao sport na otvorenom, te su se takmienja odvijala u skladu s
vremenskim uslovima. Danas je uobiajeno da se atletiari tokom zimskog perioda
pripremaju i takmie i u zatvorenim prostorima - atletskim dvoranama.
Standardno borilite za atletska takmienja je atletski stadion. esto integriran s
fudbalskim stadionom, ovo se igralite sastoji od tipino 8 krunih eliptinih staza, od kojih je
duina unutaranje staze, koja se oznaava kao staza 1.400 metara. Na obe duine staza elipse
nalazi se ravan deo od 100 m. Staze su oznaane crtama koje odvajaju staze 1 do 8. Uz samu
stazu tipino se nalaze i zaletite i doskoite za skok u dalj, skok u vis te skok s motkom,
bazen s preponom za trku na 3.000 m s preponama, te bacalita, kugle, koplja i kladiva.
Atletski stadion je opremljen i brojnom pomonom opremom koja se koristi zavisno od
discipline: prepone za preponske trke, zatitne mree za bacake disicpline, nosai i letvice za
skok u vis i skok s motkom, itd.
Atletski stadion je poprite svih atletskih takmienja osim maratona, za koji se zbog
duine staze ne koristi kruna staza na stadionu, osim kao poetno i zavrno mesto trke.
Atletska dvorana ima gotovo sve elemente kao i atletski stadion, osim to je zbog
jednostavnosti konstrukcije dvorane najea duina krune staze 200 m te je borilite bitno
manje nego stadion na otvorenom. Neke discipline koje su na otvorenom standardne zbog
manje raspoloivog prostora se ne izvode u dvorani, tu spadaju bacanje kladiva i koplja, trka
na 3000 m prepone, maraton. Takoe, neke su discipline prilagoene dvorani, te se tako trka
na 100 m u dvorani najee smanjuje na 60 m, slino kao i 100/110 metara prepone na 60 m,
te neke discipline dugih staza.

2. ATLETSKE DISCIPLINE
Brojne su atletske discipline, koje uobiajeno delimo na trkake, bacake, skakake i
vieboj. Iako se najee koristi metriki sastav za meru udaljenosti ili ostvarene duine/visine
skoka ili duine bacanja, ponekad se javljaju i drugaije mere, pa je recimo uobiajena trka na
jednu milju.

2.1 Trkake discipline

Kratke staze ili sprint: trke na deonicama do 400 m. Uobiajene deonice su: 60 m
(uglavnom u dvorani), 100m, 200m i 400 m.
Srednje staze: trkake disicpline na udaljenosti od 800 do 3000 m. Uobiajene
dionice: 800m, 1500m, 3000m.
Duge pruge: trkake disicpline na udaljenosti vee od 5000 m. Uobiajene dionice:
5000m, 10000m, te maraton.
tafete: ove trke ukljuuju nastup po 4 takmiara iz jedne ekipe, koji naizmenino
tre pojedine deonice izmenjujui tafetnu palicu. Uobiajene tafete: 4x100m, 4x400m.
Preponske trke: ukljuuju tzv. visoke prepone (60m prepone u dvorani, 100m
prepone ene, 110m prepone mukarci), zatim tzv niske prepone (400m prepone) te stipl
(3000m prepone).
Brzo hodanje ukljuuje deonice 10km, 20km i 50 km.

2.2 Bacake discpline

Koplje
Disk
Kugla
Kladivo.

2.3 Skakake discpline

Skok u dalj
Skok u vis
Skok s motkom
Troskok
2.4 Vieboj
Sedmoboj (ene)
Desetoboj (mukarci)

2.5 Takmienja u atletici

Atletika je sigurno najraireniji sport na svetu. Vrste i nivoi takmienja su brojni.
Prema dobi takmienja razlikujemo predkolska i kolska takmienja, srednjokolska i
studentska, pa sve do takmienja veterana u razliitim kategorijama. Prema nivou takmienja
postoje amaterska takmienja za graane i rekreativce, pa sve do profesionalnih takmienja.
Kvalitativni vrhunac atletike su Olimpijske igre, koje su uvek do sada u istoriji imale u
programu neko od atletskih takmienja. Prema kvalitetu se istiu sledea atletska takmienja:
Atletika na Olimpijskim igrama
Svetska prvenstva u atletici
Evropska prvenstva u atletici
4

 Atletska prvenstva SAD

Dijamantna liga.

3.

SKOKOVI
3.1 Skok u dalj

U dalj se skae iz zaleta dugog 24-40 m. Zalet je ubrzanje za koje treba postii
maksimalnu brzinu u nekoliko poslednjih metara pred odraz. Odrazna noga postavlja se celim
stopalom na odrazno mesto, a odraz se izvodi napred i gore brzim opruanjem odrazne noge
istovremenim izmahom napred-gore savijene zamane noge. Posle odraza, odrazna noga se
donosi do zamane, obe se privuku zgrene u kolenima na grudi ili se zamana noga oputa
dole prema odraznoj, pa se obe savijaju u kolenima i odvode nazad uz uvinue u krstima. Pri
kraju leta mnogi se energino izbacuju napred, a ruke nazad. U trenutku doskoka ruke se
snano izbacuju napred.

Slika 2. Tehnika izvoenja skoka u dalj

3.1.1 Metodika obuavanja tehnike skoka u dalj
Osnovno za skok u dalj jeste povezivanje zaleta sa odrazom, a da se pri tom ne izgubi
steena brzina u toku zaleta. Stoga u procesu obuavanja i kasnije u toku usavravanja tehnike
tome treba posvetiti odgovarajuu panju.
3.1.2 Redosled obuavanja
1. Stvaranje jasne predstave o tehnici skoka u dalj pomou demonstriranja, filma,
kinograma i objanjavanjem. Ukoliko nemamo dobrog demonstratora, bolje je koristiti se
filmom, fotografijom i objanjavanjem.
2. Skok u dalj sa zaletom 10-12 m radi proveravanje znanja steenog na osnovu
prethodnih objanjavanja. Poveava se brzina zaleta i snaga odraza. Posle nekoliko skokova
zahtevati da se odraz izvri u zoni irine 20 cm, uz manje popravke poetka zaleta, dok
njegova duina ostaje ista. Dalje obuavanje treba nastaviti uenjem odraza. On je isti za sve
skokove u dalj. U poetku treba obratiti panju na izvoenje poslednjih koraka i ulaenje u
odraz.

3. Imitacija odraza u mestu i u hodu podizanjem na prste odrazne noge i zamane noge
na oko 40 cm pazadi: gurnuti se napred u odraz i doskoiti na zamanu nogu.
4. Stati na savijenu zamanu nogu, a zatim se gurnuti napred i odraznu nogu postaviti,
odraziti se sa doskokom na zamanu nogu.
5. Sa zaletom od 4 -8 treih koraka izvoditi skokove sa dodirivanjem obeenog
predmeta glavom ili rukom, doskokom na zamanu nogu i tranjem jo nekoliko koraka. Trup
treba da bude uspravan, a glava uz liniju trupa.
6. Isto kao i za vebu 5, samo sa naglaavanjem ubrzanja zadnja dva koraka zaleta i
ulaenjem u odraz ( snano guranje sa zamane noge u odraz).
7. Isto kao za vebu 6, samo na skakalitu. Obratiti panju na rad-podizanje
natkolenice zamane noge pri odrazu i njeno dalje kretanje bez zaustavljanja.
8. Isto kao za vebu 7, samo preko prepona viskokih 50-70 cm.
3.1.3 Obuavanje zgrne tehnike
Zgrna tehnika je najprirodniji, pa time i najjednostavniji nain skakanja u dalj.
Prisetimo li se da se pojedine tehnike skoka u dalj razlikuju jedino po nainu izvoenja faze
leta, a zalet, odraz i doskok su isti za sve tehnike, namee se prirodan zakljuak da prilikom
obuavanja zgrne tehnike panju moramo usmeriti jedino na panju leta. Dakle, zalet i odraz
obuavamo na nain objanjen u prethodnom poglavlju:
-odraz iz mesta sa naglaenim zamahom zamane noge doskok na zamanu nogu;
-izvesti istu vebu 3-4 trea koraka i doskokom opet na zamanu nogu;
-sa zaleta izvesti odraz , izbaciti zamanu nogu , a odraznu zadrati pozadi.
Nastojati da faza leta bude izvoena to due u toj iskoranoj poziciji, a neposredno pred
doskok privui i odraznu nogu do zamane i doskoiti na obe noge.
3.1.4 Obuavanje tehnike uvinue
-U hodanju podizanje noge napred gore uz pratei pokret suprotne ruke, a zatim
kruni pokret ove ruke nazad gore, zajedno sa pokretnom druge nazad gore. Za to vreme
zamana noga sputa se dole nazad. 25
-Zalet od nekoliko koraka, odraz i zamah rukama gore nazad, sputanje zamane
noge izvoenje uvinua a zatim sputanje ruku napred nadole i podizanje nogu sa
doskokom na obe noge.
-Zalet 4-8 treih koraka sa akcentom na pravilno izvoenje tehnike odraza i kasnije
uvinue . Obino se kod poetnika javlja tenja da, tako rei, ve u odrazu izvode
uvinue. Zbog toga se ne izvodi pravilan odraz i nema dobrog podizanja u fazi leta.
Najee se to manifestuje zabacivanjem glave u odrazu.
-Isto kao i gore, samo sa akcentom na izvoenje pravilnog doskoka. Radi boljeg
savlaivanja tehnike doskoka, mogu se koristiti i skokovi iz mesta energinim zamasima ruku
i izbacivanjem nogu. To treba kasnije uiniti sa zaletom i doskokom preko uzvienja od peska.
Bob Bimon sa svojim rekordom iz 1968. godine doneo je skoku u dalj iznenadnu i
neprolaznu slavu. U jednoj od najveih sportskih poduhvata u modernoj istoriji, dodao je,
tada, neverovatnih 55.24 cm na rekord. Razreeni vazduh Meksiko Sitija, usled nadmorske
visine od 2240 m, ponekad se pominje kao odluujui faktor, ali nema sumnje da su odlina
forma Bimona i fantastini napor doprineli njegovom velianstvenom nastupu (8.83 m).
Cilj je horizontalnu brzinu pretvoriti u jedan skok na gore; telo, svojom akcijom,
povecava rastojanje pre doskoka u prostor sa peskom.

3.1.5 etiri faze skoka u dalj

1) Zalet: poinje nagnutim, oputenim dranjem tela i postepenim ubrzanjem du staze
prekrivene sintetikim materijalom do mesta za odskok. Od velikog znaaja je kontrola
tanosti dolaska na mesto odskoka da se ne napravi greka.
2) Odskok: u poslednja 3-4 duga koraka, skaka sputa teite tela, tako to skrauje
poslednji korak. Odskona noga se postavlja punim stopalom na dasku za odskok. Kontakt sa
daskom je kratak, druga odnosno zamana noga zamahuje natkolenicom do horizontale. Ugao
odskoka je oko 25 stepeni.

Slika 3. Odskok
3) Let: mogu se zapaziti razni stilovi u vazduhu, ali je najea kombinacija tehnike
grenja, uvinua i koraaja. Posle odskoka, skaka nastavlja da "tri" u vazduhu, uz izvijanje i
grenje u sedeci poloaj na kraju leta.

Slika 4. Let
4) Doskok: kod skoka u dalj i troskoka ovo
je vana faza. Skakai se trude da "iznesu" noge
sto vie napred. U momentu dodira sa peskom
neki skakai se bacaju u stranu na bok ili naginju
trup dalje napred, a drugi savijaju kolena, dok se
karlica krece prema petama. Nain doskoka zavisi
od individualnog izbora skakaa.

Slika 5. Doskok
7

Literatura
-

Leksikon 40 sportova, Darko arenac, Beograd 1986.

Metodika sportskih aktivnosti, Nedeljko Rodi, 1999.

Teorija i metodika atletike, Dr ore Stefanovi Dr Rade Stefanovi,

2002.
-

Vikipedija. org