LOKALNI AKCIONI PLAN ZA MLADE

2013.
(NACRT)

Uvodna re gradonaelnika

Gradonaelnik:
Modest Duli

Sadraj
Uvodna re gradonaelnika ..................................................................................................................... 2
Uvod ........................................................................................................................................................ 5
Regionalna kancelarija za mlade ......................................................................................................... 5
Lokalna kancelarija za mlade ............................................................................................................... 6
Lokalni akcioni plan za mlade .............................................................................................................. 7
Predmet akcionog plana .................................................................................................................. 7
Nosioci procesa izrade akcionog plana za mlade ............................................................................ 8
Principi i vrednosti ................................................................................................................................. 13
Kontekst................................................................................................................................................. 14
Demografski podaci ........................................................................................................................... 14
Stanovnitvo .................................................................................................................................. 14
Opti podaci o populaciji mladih ................................................................................................... 15
Analiza kljunih aktera....................................................................................................................... 15
Omladinski programi i aktivnosti................................................................................................... 23
Presek stanja i poloaja mladih ......................................................................................................... 23
Demografske karakteristike ispitanika .......................................................................................... 25
Obrazovanje (odnosi se samo na uenike i studente)................................................................... 26
Slobodno vreme ............................................................................................................................ 27
Zdravlje .......................................................................................................................................... 28
Kultura ........................................................................................................................................... 32
Aktivno ukljuivanje mladih u drutvo .......................................................................................... 33
Mobilnost i informisanje mladih ................................................................................................... 34
Zapoljavanje ................................................................................................................................. 37
Socijalna politika ............................................................................................................................ 37
Ekologija ........................................................................................................................................ 39
Centralni problem mesta u kojem ive.......................................................................................... 39
SWOT analiza ..................................................................................................................................... 40
S: Prednosti.................................................................................................................................... 40
W: Slabosti ..................................................................................................................................... 40
O: Mogunosti ............................................................................................................................... 41
3

T: Pretnje ....................................................................................................................................... 41
Prioriteti................................................................................................................................................. 43
Opti i specifini ciljevi ...................................................................................................................... 43
Obrazovanje mladih ...................................................................................................................... 46
Zapoljavanje mladih ..................................................................................................................... 48
Zdravlje i socijalna politika prema mladima .................................................................................. 50
Bezbednost mladih ........................................................................................................................ 52
Informisanost i mobilnost mladih ................................................................................................. 54
Slobodno vreme, kultura i sport mladih ........................................................................................ 56
Aktivno uee i volonterizam mladih ........................................................................................... 58
Mladi u ruralnim sredinama .......................................................................................................... 60
Ekologija i odrivi razvoj ................................................................................................................ 62
Smernice za izradu narednog LAP-a .................................................................................................. 64
Povezanost sa drugim stratekim dokumentima .................................................................................. 70
Usklaenost sa Nacionalnom strategijom za mlade ......................................................................... 70
Usklaenost sa akcionim planom politike za mlade Vojvodine ........................................................ 70
Usklaenost sa drugim lokalnim strategijama .................................................................................. 71
Strateki plan razvoja socijalne zatite optine Subotica, 2008-2012 ........................................... 71
Strategija ekonomskog razvoja grada Subotice, 2013-2022 ......................................................... 71
Zakon o ravnopravnosti polova ..................................................................................................... 72
Mehanizmi sprovoenja strategije........................................................................................................ 73
Implementacija strategije za mlade .................................................................................................. 73
Ko ini Kancelariju za mlade? ............................................................................................................ 74
Promocija Lokalnog akcionog plana za mlade ....................................................................................... 76

Uvod
Regionalna kancelarija za mlade
Aprila 2008. god. otvorena je Regionalna kancelarija za mlade (u daljem tekstu RKZM) u Subotici, u
okviru Ministarstva omladine i sporta, a tehniki opremljena od strane meunarodnog donatora
(Meunarodna organizacija za migracije i Italijansko Ministarstvo inostranih poslova), u okviru SHAPE
projekta za osnaivanje ljudskog kapitala u Srbiji kroz aktivno uee mladih. RKZM je prestala da radi
u maju 2011. zbog nedostatka finansijskih sredstava i regionalizacije, koja podrazumeva teritoriju
Vojvodine kao jedan region, te samim tim je dovoljna jedna regionalna kancelarija za mlade na nivou
Vojvodine.
Regionalna kancelarija za mlade u Subotici podrazumevala je koordinisanje rada lokalnih kancelarija
unutar optina Baka Topola, Mali Io, Senta, Kanjia, Ada, oka, Sombor, Kula, Odaci, Apatin i
Kikinda.

Oblast rada RKZM Subotica

Direktna supervizija i pruanje savetodavne pomoi lokalnim kancelarijama, omladinskim

organizacijama i neformalnim grupama mladih.
Redovno obavetavanje, informisanje OCD i lokalnih kancelarija u regionu o tekuim
seminarima, trenizima i konkursima vezanih za omladinu i omladinsku politiku.
Umreavanje i povezivanje grupa mladih, organizacija civilnog drutva kao i kancelarija za
mlade u regionu.
Konsultacije i koordinacija izrade lokalnih akcionih planova za mlade.
Organizacija i realizacija radionica i treninga za mlade.

Rezultati

U periodu od marta do juna 2009. realizovano je 8 radionica sa mladima iz kolskog centra za

obrazovanje sluno oteenih lica, iji je osnovni cilj bio razvoj samopouzdanja i svesti o
mogunostima, radi njihovog lakeg integrisanja u drutvo.
Kroz saradnju Regionalne kancelarije za mlade i 14 omladinskih organizacija, organizovana je
manifestacija povodom proslave Meunarodnog dana mladih u Rajhl parku. Zajednika
poruka organizacija i mladih za ovaj dan je bila Mladi su ogledalo".
Regionalna kancelarija je inicirala i koordinisala izradu Lokalnog akcionog plana za mlade od
septembra do decembra 2009.
U okviru izrade LAP-a za mlade, bilo je ukljueno preko 30 organizacija, instuticija i kola, te
su na taj nain temeljno i sistematski razraeni osnovni prioriteti i ciljevi, kao i aktivnosti za
mlade za 2010/2011. godinu.
U januaru 2010. organizovan je Svetski dan borbe protiv duvanskog dima u saradnji sa
Zavodom za javno zdravlje, gde su volonteri RKZM na klizalitu delili promo materijale.
Tokom 2010. oformljena je Forum teatar grupa u okviru RKZM, koja je godinu dana
pripremala i izvodila predstave na razliite teme koje se tiu mladih u Subotici.
2010. RKZM i OCD Centar za lokalnu demokratiju su organizovali Meunarnodni dan
mladih u saradnji sa lokalnim OCD, a manifestaciju je posetilo preko 700 mladih ljudi.
2010. realizovan je okrugli sto povodom izrade Zakona o mladima.
5

U okviru IOM SHAPE projekta, u Subotici je od januara 2009. do septembra 2011. odrano
ukupno 30 treninga, a vie od 370 mladih ljudi je uestvovalo u njima.
U periodu od 2009. do 2011. odran je ukupno 31 sastanak sa mladima u okviru
psihosocijalnog programa. Grupa podrke je bila grupa od 6 mladih ljudi koji su imali priliku
da sve line teme, koje se tiu adolescentnih problema sa vrnjacima, porodicom i ostalim
dilemama diskutuju i slobodno izraavaju svoja oseanja u sigurnom prostoru.

RKZM Novi Sad je deo Ministarstva omladine i sporta koja ima za zadatak podrku u radu lokalnim
kancelarijama za mlade u Vojvodini.
Osnovni delokrug rada RKZM Novi Sad je da:
Inicira, koordinie, prati i izvetava o uspostavljanju mree lokalnih kancelarija za mlade (u
daljem tekstu KZM), razvija partnerstvo i pregovore sa lokalnim samoupravama, zagovara
formiranje Saveta za mlade i budetske linije za mlade.
Sistematski podrava KZM u regionu putem supervizije i praenja.
Kreira bazu podataka udruenja graana u zemlji i regionu, pravi kontakt i razvija odrivo
partnerstvo sa vladinim i nevladinim organizacijama u regionu.
Kreira kanale komunikacije izmeu Ministarstva omladine i sporta i KZM.
Uestvuje, prati i izvetava o realizaciji LAP-a za mlade na lokalnom nivou.
Uestvuje, predlae, podrava i prati programe KZM.
Prati efekte osnaivanja koordinatora.
Daje analizu dosadanjih programa na lokalu.
Mentorski podrava programe KZM.
Usmerava projekte udruenja graana ka KZM.
Medijski promovie rad KZM u regionu.

Lokalna kancelarija za mlade

U Subotici je 2008. formiran Savet mladih, neformalno telo koje su inile organizacije civilnog drutva
koje se bave mladima. U saradnji sa optinskim vlastima, a uz celokupno koordinisanje RKZM, Savet
mladih je izradio plan za izradu Lokalnog akcionog plana za mlade 2009. godine, te i plan aktivnosti
KZM. Taj plan je podnet u okviru projekta Generator omladine sa kojim je grad konkurisao kod
Ministarstva omladine i sporta, te je nakon dobijanja sredstava dobijena prostorija za rad Kancelarije
koja je tim sredstvima opremljena tehnikom opremom.
U septembru 2008. su u organizaciji RKZM odrana tri treninga Omladinska politika i implementacija
Akcionog plana za mlade za predstavnike interesnih grupa (kole, Centar za socijlani rad,
Savetovalite za mlade, Ueniki parlamenti ) gde su upoznati sa ciljevima i planovima izrade
Akcionog plana za mlade. Nakon ovoga, izraen je nacrt istraivanja o potrebama mladih u saradnji
sa Studentskom unijom Ekonomskog fakulteta. Istraivanje je obavljeno na uzorku od 800 ispitanika
uzrasta od 15 do 30 godina na srpskom i maarskom jeziku.
U aprilu 2008. godine kroz projekat Generator omladine imenovan je koordinator na 6 meseci za
pitanja mladih, ije je osnovno zaduenje bilo komunikacija sa omladinskim organizacijama i sa
RKZM, radi uspostavljanja aktivnosti Kancelarije i njenog osnovnog cilja za tu godinu, to je izrada
Lokalnog akcionog plana za mlade.
U 2009. godini, izraen je Lokalni akcioni plan za mlade za 2010/2011. godinu sa sedam oblasti koje
su tada prepoznate kao kljune: obrazovanje mladih; zapoljavanje mladih; zdravlje; bezbednost
mladih; informisanost i mobilnost mladih; slobodno vreme, kultura i sport mladih; aktivno uee i
6

volonterizam mladih. Isti dokument je predat, tada nadlenom lanu Gradskog vea zaduenog za
omladinu i sport kako bi dokument doao na skuptinsko glasanje i bio usvojen od strane grada.
Meutim, dokument nije usvojen i samim tim nisu odvojena sredstva za realizaciju istog. To je
povuklo sa sobom i tehniku nemogunost KZM da funkcionie, jer se ni za to nisu obezbedila
potrebna sredstva. U nemogunosti formiranja KZM, RKZM je preuzela na sebe da organizuje
aktivnosti koje su u opisu delatnosti KZM.
Po zavretku izrade Lokalnog akcionog plana, isti je postavljen na zvanian sajt grada1.

Lokalni akcioni plan za mlade

Akcioni plan za mlade grada Subotice je dokument koji definie

Presek trenutnog stanja i poloaja mladih i analizu (najizrazitijih) potreba mladih.

Formulisanje mera za reavanje definisanih i istraenih potreba mladih.

Izradi Akcionog plana za mlade prethodilo je:

Istraivanje poloaja mladih na podruju grada Subotice iz 2009.

Utvrivanje problema sa kojima se mladi i lokalna zajednica suoavaju, na sastancima
zainteresovanih lokalnih aktera i mladih (2012.)
Analiza relevantnih dokumenata (Nacionalna strategija za mlade, Akcioni plan politike za
mlade Vojvodina, evropski Beli dokument o ueu mladih u Evropskoj Uniji, Zakon o
mladima)

Iako je Akcioni plan dokument koji propisuje redosled i skup aktivnosti sa tano odreenim
rokovima i nosiocima, on u svojoj sutini predstavlja i osnovu koja se stalno oplemenjuje, dograuje i
iri u skladu za zahtevima vremena i trenutnim prilikama.
Predmet akcionog plana

Ovim dokumentom se definiu stavovi i miljenja mladih i lokalnih aktera u gradu Subotica, te
iskazuju konkretne potrebe mladih. Takoe se podstiu svi zainteresovani i odgovorni da odgovore
potrebama mladih te se utvruje konkretan plan akcije u reavanju problema mladih sa nosiocima,
rokovima aktivnostima i ciljevima.
Akcioni plan treba da obavee odgovorne i podstakne zainteresovane u lokalnoj zajednici da
odgovore na potrebe mladih, da utiu na reavanje problema mladih, poveaju participaciju mladih u
drutvenom ivotu grada i zatite ugroene grupe mladih.
Oblasti koje obuhvata politika za mlade grada Subotice su sledee: obrazovanje mladih; zapoljavanje
mladih; zdravlje i socijalna politika prema mladima; bezbednost mladih; informisanost i mobilnost
mladih; slobodno vreme, kultura i sport mladih; aktivno uee i volonterizam mladih; i dve dodate
oblasti u ovom lokalnom akcionom planu: mladi u ruralnim sredinama; ekologija i odrivi razvoj.
Takoe, oblast zdravlje je proirena na zdravlje i socijalna politika prema mladima.

http://www.subotica.rs/pdf/lap.pdf

Nosioci procesa izrade akcionog plana za mlade

U januaru 2010. godine, petnaest organizacija civilnog drutva (u daljem tekstu Mrea) iz Subotice
koje u svom opisu delovanja imaju rad sa mladima, okupile su se oko ideje da se pitanje osnivanja
KZM i kreiranje omladinske politike na lokalu pokrene. Organizacije civilnog drutva su vodile
dvogodinji proces zagovaranja sa lokalnom samoupravom da se stvore tehniki uslovi za osnivanje
KZM i Saveta za mlade.
Lokalnim izborima u maju 2012. dolo je do razdvajanja tadanjeg resora za omladinu, sport i
turizam. Ovo je umnogome doprinelo da se resor za omladinu osamostali i preuzmu odreene mere
u reavanju vanih pitanja sistemske brige mladih na lokalu.
Predstavnici Mree su u periodu avgust-septembar, 2012. odrali niz sastanaka sa lanom Gradskog
vea zaduenog za mlade i predoili mu potrebu kreiranja sistemske brige o mladima na teritoriji
grada Subotice. Mrea je takoe izrazila spremost da uestvuje u realizaciji i koordinaciji
konsultativnog procesa vezanog za izradu stratekog dokumenta Lokalnog akcionog plana za mlade,
kao i opisa delatnosti KZM i Saveta za mlade.
Organizacije civilnog drutva koje su deo Mree:

Edukativni centar Roma"

SPOT"
VIFO Vojvoanski omladinski forum
Otvorene perspektive"
Photowalkers
Polisfest"
Edukativna kua
ZaJedno"
Urban Village
Stav +"
Omladinski eko ivot
kolsko zvono"
CEKOR Centar za ekologiju i odrivi razvoj
Femina Creativa"
Centar lokalne demokratije"

Voditelji radnih grupa:

Suzana epo: Obrazovanje mladih; Aktivno uee i volonterizam;

Verona Molnar: Zapoljavanje mladih;
Dejan Hornik: Zdravlje i socijalna politika prema mladima;
Sonja Veli: Bezbednost mladih;
Dejana Bibi: Informisanost i mobilnost; Aktivno uee i volonterizam;
Sanja Mati: Slobodno vreme, kultura i sport;
Ksenija Lazi: Mladi u ruralnim sredinama;
Zvezdan Kalmar: Ekologija i odrivi razvoj.

Tokom procesa izrade Lokalnog akcionog plana za mlade, formirane su tematske grupe u kojima su
uestvovale sledee institucije i organizacije, kojima ovim putem zahvaljujemo za neizmeran doprinos
razvoju plana aktivnosti za reavanje problema mladih.
8

Uesnici tematskih radnih grupa za izradu Lokalnog akcionog plana za mlade 2012.
Oblast: Obrazovanje mladih

1. Marko Dropi: Hemijsko-tehnoloka kola, lan uenikog parlamenta

2. Jovan Liina: Tehnika kola Ivan Sari, predstavnik Uenikog parlamenta
3. Dragana Vukoti: Tehnika kola Ivan Sari, predsednica Uenikog parlamenta
4. Geldijana Rami: Srednja ekonomska kola, uenica
5. Nemanja Mandari: Muzika kola, uenik
6. Dajana Vugdelija: Muzika kola, uenik
7. Noemi Na: Muzika kola, uenik
8. Elizabeta Pai: OIS arko Zrenajnin, uenica
9. Elsana Emini: OIS arko Zrenjanin, uenica
10. Zoltan Keresztenyi: Studentski parlament Visoke Tehnike kole, predstavnik
11. Gordana Radovi: OCD kolsko zvono, predsednik
12. Marija Skala: OCD Proactive communications
13. Nada Dimovi: OCD Edukativni centar Roma, program menader
14. Jadranka Vojni Purar: Hemijsko-tehnoloka kola, koordinator uenikog parlamenta
15. Uro Ili: Tehnika kola Ivan Sari, nastavnik graanskog vaspitanja
16. Alisa Jovani aki: Muzika kola, pedagog
17. Bojana Vujnovi: OIS arko Zrenjanin, defektolog
18. Ivana ankovi: OIS arko Zrenjanin, logoped
19. Dragana ukovi: uesnica
20. Sanja Jovi: kolski centar za vaspitanje i obrazovanje sluno oteenih lica, defektolog
21. Olga Terek: Zavod za javno zdravlje sluba za zdravstvenu zatitu radnika, psiholog
22. Danijela Majstorovi: kolski dispanzer, lekar opte prakse
23. Draginja Rapi: kolski dispanzer, specijalista pedijatar
24. Marina Pareanian: Dnevni centar za mlade sa poremeajem u drutvenom ponaanju,
pedagog
25. Brigita Barati: Dnevni centar za mlade sa poremeajem u drutvenom ponaanju, psiholog
26. Violeta Markovi Lui: Otvoreni univerzitet Subotica, koordinator Centra za menadment
27. Ivona Ivelji: Otvoreni univerzitet Subotica, koordinator Centra za obrazovanje odraslih
28. Dragan Stokin: Srpska pravoslavna crkva, svetenik
29. Jelena Dubovi: Liberalno demokratska partija, predsednica mladih
30. Jelena Dukari: Liberalno demokratska partija, simpatizer
31. Sanja Vasi: Demokratska stranka, potpredsednica Demokratske omladine
32. Timea Egedi: Savez vojvoanskih Maara
33. Sonaj Vasiljevi: Demokratska stranka Srbije, predsednik GO
34. Milan Raenovi: uesnik
Oblast: Zapoljavanje mladih

35. Sran Mati: Evropski pokret u Srbiji, aktivista

36. Dejana Bibi: OCD Spot
37. Suzana epo: OCD Edukativni centar Roma, Udruenje za podrku osobama sa psihofizikim
smetnjama ZaJedno, asistent na inkluzivnim programima
38. Duan Torbica: Nacionalna sluba za zapoljavanje - Filijala Subotica
39. Sran Pareanin: Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj
40. Bosiljka Baji: Liga socijaldemolrata Vojvodine
41. Aleksandar Medakovi: Demokratska stranka
9

42. Ivan Uumovi: Demokratski savez Hrvata Vojvodine

Oblast: Zdravlje i socijalna politika prema mladima

43. Leonaora Medve: Gimnazija Kostolanji Dee, uenica

44. Danijel Onhaus: Crveni krst - Omladina crvenog krsta
45. Viktor Vojni: Crveni krst - Omladina crvenog krsta
46. Andrej Tilinger: Crveni krst Omladina Crvenog krsta, aktivista
47. Radomir Balaban: OCD Stav +
48. Marija Skala: OCD Proactive communication, predsednica
49. Erika Balaevi: Udruenje za podrku osobama sa psihofizikim smetnjama ZaJedno,
predsednica
50. Svetlana Mii: OCD Edukativna kua, predsednica
51. Suzana epo: OCD Edukativni centar Roma, asistent na inkluzivnim programima
52. Geza Kova: Caritas Subotica, aktivista
53. Bojana Juri: Rotarakt, lanica
54. Gordana Peinovi: roditelj
55. dr Kosi Bibi: Zavod za javno zdravlje
56. dr Draginja Rapi: kolski dispanzer, specijalista pedijatar
57. eljko Otaevi: Deiji dispanzer sluba za zdravstvenu zatitu zdravlja i dece, socijalni
radnik
58. Ljiljana Popovi: Centar za socijalni rad, socijalni radnik
59. Sneana Buji: Centar za socijalni rad, sociolog
60. Bea arevi: Fondacija mentalne higijene Expecto, socijalni politikolog
61. Leonora Miik: Gimnazija Kostolanji Dee, psiholog
62. Sanja Jovi: kolski centar za vaspitanje i obrazovanje sluno oteenih lica, defektolog
63. Andrea Danji: kolski centar za vaspitanje i obrazovanje sluno oteenih lica, defektolog
64. Tijana Nimevi: kolski centar za vaspitanje i obrazovanje sluno oteenih lica, defektolog
65. Gordana Bogi: kolski centar za vaspitanje i obrazovanje sluno oteenih lica, defektolog
66. Neda Popovi: Demokratska stranka Srbije, lanica
67. Dragana Stani: kolski centar za vaspitanej i obrazovanje lica sa oteenim sluhom,
defektolog
68. Hajnalka Laslo: Savez vojvoanskih Maara
Oblast: Bezbednost mladih

69. Muhamet Bunjaku: Edukativni centar Roma, aktivista

70. Stevan Nikoli: Edukativni centar Roma, predsednik
71. Ljiljana Vukovi Simi: Zatitnik prava graana Subotica, zamenica
72. Laura Morel: Policijska uprava Subotica, oficir
73. Vuk Radoevi: Policijska uprava Subotica, inspektor
74. Jelena Bebek: kolski centar za vaspitanje i obrazovanje sluno oteenih lica
75. Marina Pareanin: Dnevni centar za mlade sa poremeajima u drutvenom ponaanju
76. Brigita Barati: Dnevni centar za mlade sa poremeajima u drutvenom ponaanju
77. Batu Bela: Maarsko nacionalno vee
78. Nemanja Naki: Demokratska stranka
79. Nikola Markov: Demokratska stranka Srbije

10

Oblast: Informisanost i mobilnost mladih

80. Silvija Patari: Centar lokalne demokratije Subotica"

81. Darko Stojkovi: Infostud"
82. Lea Lenel: Evropski pokret za Srbiju, aktivista
83. Sran Mati: Evropski pokret za Srbiju, aktivista
84. Natalia Bonjak: OCD VIFO, potpredsednica
85. ore Mihajlovi: JCI, lan
86. Milka Matkovi: Su novine, novinar
87. Vojislav Dedijer: GO Demokratske stranke Srbije
88. Dejan Binder: uesnik
89. Marija Skala: OCD Proactive communications,
90. Jugoslav Ivi: sajt svatamuzika.com"
Oblast: Slobodno vreme, kultura i sport

91. Tatjana Ki egar: Narodno pozorite Subotica

92. Branko Kozari: sajt svatamuzika.com"
93. Jugoslav Ivi: sajt svatamuzika.com"
94. Dragana Stani: kolski centar za vaspitanje i obrazovanje sluno oteenih lica, defektolog
95. Andrea Danji: kolski centar za vaspitanje i obrazovanje sluno oteenih lica, defektolog
96. Goran Nikoli: OCD Polisfest, predsednik
97. Angela Sadovi: Osnovna kola arko Zrenjanin, uenica
98. Marika Bite: Osnovna kola arko Zrenjanin, uenica
99. Nemanja Babovi: Osnovna kola arko Zrenjanin, profesor
100. Dejana Bibi: Udruenje graana Spot
101. Kertis Kajtaz: Edukativni centar Roma"
102. Eran Bunjaku: Edukativni centar Roma"
103. Sonja Veli: OCD Spot
104. Dragana Vukoti: Tehnika kola Ivan Sari
105. Demijan Palanai: Tehnika kola Ivan Sari
106. Pera Markovi: LDP, zamenik menadera
107. BojanRace: LDP, trener plivanja
108. Damir Tahiri: Studio 11, jedan od osnivaa
109. Silvia Sulovski: Maarski kulturni centar Nepker, instructor plesa
110. Nikola Miloevi: DSS, master ininjer et.
111. Tamara Duli: OCD Hrvatski Majur, student
112. Zoran Olaji: Sportski savez Subotice
113. Viktorija imon Vuleti: Art bioskop Lifka
114. Nataa Nimevi: kola za sluno oteene
115. Dragan Stokin: Srpska pravoslavna crkva
116. Branko Vidovi: JCI"
117. Nela Tonkovi: Moderna galerija Likovni susret, kustoskinja
118. Suzana epo: Udruenje graana ZaJedno
Oblast: Aktivno uee i volonterizam mladih

119. Saiti Rejhana: Edukativni centar Roma, aktivista

120. Anamarija Bai Palkovi: Edukativni centar Roma, volonter
121. Stefan Kolar: Caritas Subotica, volonter
11

122. Danijel Onhaus: Crveni krst Podmladak crvenog krsta, aktivista

123. Sanja Veli: OCD Spot
124. Sran Marjanovi: Omladina demokratske stranke Srbije
125. Pavle Melano: uesnik
Oblast: Mladi u ruralnim sredinama

126. Mihaljevi Nikola: Srednja medicinska kola, predstavnik Doma uenika

127. Lidija Jaku: OCD VIFO
128. Agota Jaku: OCD ORO, predsednica
129. Dejan Hornik: NFO Subotiani
130. Hermina Trajkovski: Dom uenika, pedagog
131. Sran Pareanin: Lokalni ekonomski razvoj
132. Miran Dmitrovi: Liga socijaldemokrata Vojvodin
Oblast: Ekologija i odrivi razvoj

133. Dragana Sari: Gimnazija Svetozar Markovi, uenica

134. Bojan Kopilovi: Hemijsko-tehnoloka kola, predstavnik uenikog parlamenta
135. Vlcek Lidija: Politehnika kola, uesnica
136. Vasi Maja: uesnica
137. Tamara Gulka: uesnica
138. Leona Mezei: uesnica
139. Larisa Igraev: CEKOR"
140. Bjanka uturilo: Arhus centar"
141. Dragan Stokin: Srpska pravoslavna crkva, svetenik
142. Dragan Krasi: Liga socijaldemokrata Vojvodine
143. Ivan Uumovi: Demokratski savez Hrvata Vojvodine
144. Poar Andrea: Demokratska stranka Srbije
145. Dijana Vilov: Demokratska stranka

12

Principi i vrednosti
Lokalni akcioni plan za mlade grada Subotice, u toku svog rada i kreiranja mera za poboljanje statusa
mladih, koristie principe na kojima je raena Nacionalna strategija za mlade, jer proizilaze iz
vrednosnog sistema iji su osnov Ustav Republike Srbije, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima,
Konvencija UN o pravima deteta sa Protokolima, Konvencija Saveta Evrope o ljudskim pravima i
osnovnim slobodama i Meunarodni paket o graanskim i politikim pravima.
Principi lokalnog plana akcija su:
Potovanje ljudskih prava: Obezbeuje se da svi mladi imaju ista prava bez obzira na pol, rasnu i
nacionalnu pripadnost, religijsko i politiko opredeljenje, seksualnu orijentaciju, socijalni status, kao i
funkcionalne smetnje/invaliditet. Obezbeuju se ravnopravne mogunosti za razvoj mladih
zasnovane na jednakim pravima, a u skladu sa potrebama, vlastitim izborima i sposobnostima.
Ravnopravnost: Omoguava se da svi mladi imaju pravo na jednake anse, na informisanje, na lini
razvoj, doivotno uenje, zapoljavanje u skladu sa raznovrsnim sopstvenim karakteristikama,
izborima i sposobnostima. Obezbeuje se potovanje rodne ravnopravnosti, nediskriminacije,
slobode, dostojanstva, bezbednosti, linog i drutvenog razvoja mladih.
Odgovornost: Podstie se i razvija odgovornost onih koji rade sa mladima, kao i odgovornost mladih
u skladu sa njihovim mogunostima.
Dostupnost: Prepoznaju se i uvaavaju kapaciteti mladih kao vanog drutvenog resursa i iskazuje se
poverenje i podrka njihovim potencijalima: mladi znaju, mogu, umeju. Omoguava se i obezbeuje
dostupnost svih resursa mladima. Obezbeuju se uslovi za ouvanje zdravlja mladih i kvalitetno
sprovoenje slobodnog vremena. Afirmie se i stimulie postepeno uvoenje i razvijanje inkluzivnog
obrazovanja na svim nivoima.
Solidarnost: Razvija se intergeneracijska solidarnost i uloga mladih u izgradnji demokratskog
graanstva. Podstiu se svi oblici vrnjake solidarnosti, podstie se kultura nenasilja i tolerancije
meu mladima.
Saradnja: Podrava se i obezbeuje sloboda udruivanja i saradnja sa vrnjacima i podstie
intergeneracijska saradnja, na lokalnom, nacionalnom i meunarodnom nivou.
\item[Aktivno uee mladih:] Obezbeuju se prava, podrka, sredstva, prostor i mogunost kako bi
mladi uestvovali u procesu donoenja odluka, kao i u aktivnostima koje doprinose izgradnji boljeg
drutva.
Interkulturalizam: Omoguava se potovanje razliitosti u svim oblastima ljudskog ivota, tolerancija,
kao i afirmacija umetnikih i kreativnih pristupa usmerenih na negovanje i razvijanje interkulturalnog
dijaloga meu mladima.
Celoivotno uenje: Promovie se celoivotno uenje u kojem se afirmiu znanje i vrednosti i
omoguava sticanje kompetencija. Obezbeuje se povezivanje formalnih i neformalnih oblika
obrazovanja, razvijanje i uspostavljanje standarda u obrazovanju.
Zasnovanost: Obezbeuje se da svi strateki koncepti, principi i aktivnosti koji se odnose na mlade
budu zasnovani na utemeljenim, relevantnim podacima i rezultatima istraivanja o mladima.

13

Kontekst
Demografski podaci
Grad Subotica se nalazi na severu Republike Srbije i Autonomne Pokrajine Vojvodine u sastavu
Severnobakog okruga (sa optinama Baka Topola i Mali Io), uz granicu sa Republikom
Maarskom.
Pored Subotice prolazi meunarodni put E-75. Do graninog prelaza Kelebija ima 10 a do Horgoa 26
kilometara.
Stanovnitvo

Prema popisu iz 2002, optina Subotica je imala 148.401 stanovnika: Maara, Hrvata i Bunjevaca,
Srba i drugih nacionalnosti. A prema popisu iz 2011, primeuje se pad broja stanovnika na teritoriji
grada Subotice. Ukupan broj prema najnovijim podacima je: 141.554 stanovnika. Vidimo iz ovih
podataka da je smanjen broj stanovnika Subotice izmeu dva popisa u iznosu od 6847 stanovnika.
Oko grada podignuto je 18 veih naselja: Bajmok, Baki Vinogradi, Bako Duanovo, Bikovo,
Vinjevac, Gornji Tavankut, Donji Tavankut, urin, Kelebija, Ljutovo, Mala Bosna, Miievo, Novi
ednik, Pali, Stari ednik, Hajdukovo, antavir i upljak2.
Subotica je danas savremena, urbana, multinacionalna, multikulturalna i multikonfesionalna
zajednica graana i graanki sa razvijenom mreom kulturnih, obrazovnih, zdravstvenih i socijalnih
ustanova.
Analizirajui kretanje ukupnog broja stanovnitva optine Subotica do 1981. evidentirana je
tendencija rasta, a od 1981. do popisa 2002. ta tendencija je obrnuta a pogotovo nakon popisa iz
2011. Prema podacima iz 2002. smanjenje broja stanovnika je naroito izraeno u manjim naseljima,
dok je broj stanovnika u gradu skoro identian sa brojem stanovnika iz prethodnog popisa.
Kao posledica nepovoljnih demografskih kretanja subotike optine, sa aspekta starosne strukture
karakteristina je kvalifikacija duboka starost, to je rezultat sledeih promena:
1. Smanjeno uee populacije do 15 godina starosti sa 30,9% iz 1948. godine na 22,9% u
1991. godini i na 15,4% u 2002. godini.
2. Istovremeno je uoeno poveanje uea populacije preko 65 godina starosti sa 5,6% iz
1948. godine na 10,5% u 1991. godini i na 15,5% u 2002. godini3.

http://www.subotica.rs/pdf/sluzbeni_list/2007_40_sr.pdf, Slubeni list optine Subotica.

http://www.subotica.rs/pdf/strategija_usvojena_2007_2011.pdf, Strategija ekonomskog razvoja optine
Subotica, 2007-2011.
3

14

Opti podaci o populaciji mladih

Podaci dobijeni popisom stanovnitva iz 2002. pokazuju da je unutar Subotice ivelo ukupno 30512
mladih doba od 15 do 29, to je predstavljalo 20,56% od ukupnog broja stanovnitva. Od toga je bilo
15468 mukaraca i 15044 devojaka4.
Podaci dobijeni popisom stanovnitva iz 2011. pokazuju da unutar Subotice ivi 25789 mladih ljudi
dobi od 15 do 29 godine, to iznosi 4723 osoba manje nego za vreme popisa 2002. Tada je broj
mladih uzrasta od 15 do 29 iznosio 30512. Broj mladih dobi od 15-29 sada ini 17,4% od ukupnog
broja stanovnika a 2002 je iznosilo 20,56%. Od toga je danas 13123 momaka i 12666 devojaka.5.

Ilustracija 1: Popis stanovnitva, domainstva i stanova u 2011: stanovnitvo, pol i starost (2012).
Starost
15-19
Subotica grad,
ukupno

muko
ensko

Gradsko
stanovnitvo

muko
ensko

Ostalo
stanovnitvo

muko

20-24

25-29

Ukupan broj
mladih (15-29)

Udeo mladih prema

ukupnom broju
stanovnika

7733
3903

8480
4390

9576
4830

25789
13123

18,2 %
9,3 %

3830
5613
2830

4090
6258
3227

4746
7302
3652

12666
19173
9709

8,9 %
13,5 %
6,9 %

2783
2120
1073

3031
2222
1163

3850
2274
1178

9664
6616
3414

6,8 %
4,7 %
2,4 %

ensko
1047
1059
1096
3202
2,3 %
Tabela 1: Struktura mladih od 15 do 29 godina, stanovnitvo, pol i starost (2012).

Izvor: Popis stanovnitva, domainstva i stanova u 2002: Stanovnitvo, Pol i starost (2003): Republiki zavod za
statistiku, Beograd.
5
Izvor: Popis stanovnitva, domainstva i stanova u 2011: Stanovnitvo, Pol i starost (2012): Republiki zavod za
statistiku, Beograd.

15

Analiza kljunih aktera

Institucija
Lokalna samouprava

Strukture koje rade sa mladima

Lokalna kancelarija za mlade (KZM)

Socijalna zatita

KZM u Subotici ne postoji. Postojao je ranije prostor i tehnika oprema,

ali su isti sada u nefukciji iz razloga ne reavanja pravnog okvira KZM.
Trenutno programe kancelarije sprovode organizacije koje rade sa
mladima na temu ekologije, interkulturalnosti, prevencije elektronskog
nasilja, prevencije diskriminacije i razni projekti umetnikih i kulturnih
sadraja.
Centar za socijalni rad grada Subotice
Ekipa za zatitu dece i omladine se sastoji iz tima za zatitu dece i
omladine bez roditeljskog staranja, tima za zatitu dece i omladine iz
porodica sa poremeenim porodinim odnosima i tima za zatitu dece i
omladine sa problemima u drutvenom ponaanju.
U okviru Centra za socijalni rad postoji Dnevni centar za decu i omladinu
sa poremeajima u drutvenom ponaanju kao usluga sistema socijalne
zatite kojom se prua pomo i podrka deci i mladima koji ispoljavaju
probleme u ponaanju ili ne umeju da na adekvatan nain zadovolje
svoje potrebe ili ih zadovoljavaju na drutveno neprihvatljiv nain, kao i
njihovim roditeljima i starateljima. Programi koje nude su sledei:
Program linog i socijalnog razvoja;
Program prevencije narkomanije;
Program seksualno zdravstvenog vaspitanja;
Program kvalitetnog provoenja slobodnog vremena;
Ekoloki program;
Program radne terapije;
Program individualnog rada sa mladima;
Program rada sa roditeljima (kola za roditelje);
Program strunog opismenjavanja i usmeravanja (profesionalna
orijentacija).
Osnovno obrazovanje

Prosveta

U gradu postoji 25 osnovnih kola, koje pohaa 12512 uenika/ca u

kolskoj 2007/2008. (prema podacima iz 2009.). Nastavni jezik
korespondira sa roditeljskim izborom i etnikom strukturom stanovnika.
U Subotici, zvanino se nastava odvija na srpskom, maarskom i
hrvatskom jeziku, a od 2008. je uveden i bunjevaki jezik kao izborni
predmet u niim razredima osnovne kole. Postoji i Osnovna kola za
obrazovanje odraslih u okviru kole Jovan Jovanovi Zmaj".
Srednje obrazovanje
Postoji 10 srednjih kola koje pohaa 6334 uenika/ca (prema podacima
iz 2009.). Grad Subotica se smatra znaajnim srednjokolskim
obrazovnim centrom Vojvodine. Na nivou grada postoji Dom uenika
srednjih kola (smetajni kapacitet 350 mesta). Trenutni program koji
ukljuuje mlade direktno u projekat, jeste UNICEF-ova kola bez
16

nasilja, koja je potpisala sporazum sa Srednjom tehnikom kolom Ivan

Sari i sa Gimnazijom Svetozar Markovi. Srednjokolski program je
modifikovan u odnosu na osnovne kole i prilagoen uzrastu uenika koji
e imati znaajno aktivniju ulogu u ivotu kole kroz direktno uee u
realizaciji obuke i organizaciji kolskih akcija u partnerstvu sa odraslima.
Razliite aktivnosti povezivae kolu, roditelje i lokalnu zajednicu u
prevenciji i adekvatnoj intervenciji na nasilje.
Visoko obrazovanje
Visoka kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa;
Visoka tehnika kola strukovnih studija;
Graevinski fakultet;
Ekonomski fakultet;
Uiteljski fakultet na maarskom nastavnom jeziku;
Univerzitet Singidunum;
Univerzitet u Novom Pazaru.
Studentski domovi:
Studentski dom Bosa Milievi (150 dvokrevetnih soba);
Studentski dom Ivo Lola Ribar (450 kreveta).
Zapoljavanje

Nacionalna sluba za zapoljavanje (prema podacima iz 2009.)

Zdravstvo

Finansijska podrka:
Nezaposlenima: subvencije za samozapoljavanje, jednokratna
isplata novane naknade, obuke za potrebe trita rada,
stipendiranje postdiplomaca.
Poslodavcima: struno usavravanje i zapoljavanje pripravnika,
volontera i praktikanata; zapoljavanje osoba sa invaliditetom,
olakice poslodavcima shodno Zakonu o doprinosima za
obavezno socijalno osiguranje (olakice doprinosa poslodavcima
koji zapoljavaju odreenu kategoriju lica sa evidencije NSZ,
subvencije doprinosa poslodavcima koji zapoljavaju lica sa
evidencije NSZ), obuke za poznatog poslodavca, javni radovi.
Nefinansijska podrka:
Nezaposlenima: motivacioni treninzi, klubovi za traenje posla,
obuka za zapoinjanje sopstvenog biznisa, sajam zapoljavanje,
usluge poslovnog centra.
Poslodavcima: selekcija i klasifikacija, poslovno savetovanje,
sajmovi zapoljavanja.
Zavod za javno zdravlje (prema podacima iz 2009.)
Zavod za javno zdravlje se, izmeu ostalog bavi i promocijom zdravlja
kod dece i mladih putem organizovanja razliitih akcija i programa.
Putem razliitih akcija ukazuje se na razvoj svesti i vanost zatite i
prevencije kod dece i mladih, i u sklopu toga je razvijena saradnja sa
drugim organizacijama i institucijama.
Savetovalite za mlade
Savetovalite za mlade funkcionie u okviru Doma zdravlja od 2000.
17

godine. u sastavu pedijatar, psiholog, ginekolog i 2 medicinske sestre i u

svom radu primenjuje metode individualnog i grupnog rada, na oba
jezika sredine. Kroz svoj rad savetovalite obuhvata populaciju uzrasta od
10-24 godina sa gradskog i ruralnog podruja. U toku godine za pomo
savetovalitu se obrati oko 1800 do 2000 mladih ljudi. Pored
savetodavnog rada savetovalite se bavi i edukativnim preventivnim
radom u okviru kola na temu:
Reproduktivno zdravlje;
Prevencija zloupotrebe alkohola i droge;
Prevencija poremeaja ishrane;
Prevencija puenja.
Preventivne radionice pohaa u proseku 785 mladih godinje.
Savetovalite za polno prenosive bolesti
Savetovalite funkcionie od 2002, u okviru odeljenja za epidemiologiju
Zavoda za zdravstvenu zatitu u sastavu 3 specijaliste za epidemiologiju
sa edukacijom, za savetovanje o HIV-u. U okviru svog rada savetovalite
prua sledee usluge:
Besplatno testiranje na polno prenosive bolesti bez zakazivanja i
bez neophodnosti postojanja zdravstvenog osiguranja (hlamidia,
sifilis, gonorea, HIV, itd.);
Savetovanje pre i posle testiranja (epidemiolog, psiholog i sl.).
Edukacija zdravstvenih radnika;
Edukacija opte populacije kroz saradnju sa medijima, okrugle
stolove, predavanja, tribine, deljenje agitki, obeleavanje
Svetskog dana borbe protiv side;
Projekti: Imunizacija marginalizovanih populacionih grupa
(deca do 15 i ene od 15-45 godina);
POP gradovi istraivanje HIV-a meu seksualnim radnicima;
Kampanjska catch-up imunizacija dece 7. i 8. razreda O u
Subotici, Hep. B vacc;
RAR brza procena stanja i odgovor na HIV AIDS meu
adolescentima oba pola, najosetljivijima na HIV rizik.
Fondacija mentalne higijene Exspecto (podaci iz 2009.)
Fondacija za mentalnu higijenu Expecto radi na polju prevencije mladih
kod bolesti zavisnosti. Godinje oko 4000 dece i mladih proe
edukativnu izlobu Metamorfozis droga. Svaka izloba traje oko 2,5
sati i ima interaktivni pristup mladima. Nakon izlobe svi uesnici dobijaju
i informativno edukativne materijale. Pored ovoga Expecto organizuje i
susrete mladih sa leenim narkomanima i edukaciju za prosvetne
radnike. U okviru fondacije postoji i grupa samopomoi za porodice
zavisnika.
Komisija za borbu protiv bolesti zavisnosti
Komisija je do sada nekoliko puta menjala svoj sastav. Trenutno komisiju
ini 5 ljudi koji se najvie bave koordinacijom rasporeda sredstava
dodeljenih od strane grada za namene borbe protiv bolesti zavisnosti.
18

Kultura

2009. komisija je podelila oko 600000 dinara za razliite projekte koji se

bave ovom tematikom, raznim organizacijama i institucijama. Jedan od
veih nedostataka komisije jeste upravo menjanje dugogodinjih lanova
kao posledica politikih promena na lokalnom nivou.
Danilo Ki, Fondacija za omladinsku kulturu i stvaralatvo

Organizacije civilnog
drutva

Osniva i glavni donator je Skuptina optine Subotica. Fondacija ima za

cilj oblikovanje novog kulturnog prostora grada realizacijom svojih
projekata i finansiranjem pojedinaca i organizacija putem konkursa i
deavanja vezana za kulturu, kao to su organizacija tribina, knjievnih
veeri, koncerata, festivala i podrke mladima u podruju kulture i
umetnosti.
OCD Mladi i igra Udruenje graana koje se bavi mladima kroz
sportske i rekreativne aktivnosti, kao i razliite radionice kreativnog tipa.
OCD Omladinski eko ivot Udruenje graana koje se bavi
promovisanjem i razvojem ekoloke svesti kod mladih putem razliitih
meunarodnih projekata i akcija unutar lokalne zajednice.
OCD ZaJedno Udruenje za podrku osobama sa psihofizikim
smetnjama je udruenje roditelja i profesionalaca, koje se zalae za
unapreenje kvaliteta ivota dece i mladih sa smetnjama u razvoju, kao i
odraslih osoba sa invaliditetom i njihovih porodica. Cilj udruenja je
obezbeivanje to boljih uslova za ukljuivanje osoba sa ometenou u
socijalni ivot zajednice. Aktivnosti su usmerene na decu, mlade i odrasle
osobe sa invaliditetom, na roditelje kao kljune aktere u borbi za
ostvarivanje i zatitu prava svoje dece, na lokalnu zajednicu, graane i
slube sistema.
OCD Komora mladih Subotica Udruenje je meunarodno i lokalno
registrovano, koje se bavi projektima u oblasti biznisa, razvoja
individualnih sposobnosti, obrazovanja, kulture, drutvene zajednice i
meunarodnog razvoja.
OCD VIFO Vojvodjanski omladinski forum/Vajdasgi Ifjsgi Frum
VIF". Negovanje jezikog i kulturnog identiteta vojvoanskih Maara,
delotvorno zastupanje interesa maarske omladine. Jaanje kulturnih i
drugih veza maarske omladine sa drugim nacijama i nacionalnim
manjinama, organizovanje drutvenog i kulturnog ivota omladine i
graana.
OCD VAMADISZ Savez Maarskih uenika Vojvodine (SMUV").
Osnovna aktivnost SMUV-a je usmerena na zastupanje interesa
studenata i uenika maarske nacionalnosti, nezavisno od drave i
politikih partija. U osnovnu delatnost organizacije pored zastupanja
studenata spada i organizovanje sportskih, kulturnih i strunih
manifestacija, distribucija stipendija, organizovanje razmene studenata u
zemlji i inostranstvu.
OCD ECR Edukativni centar Roma. Aktivnosti ECR-a su usmerene na
inkluziju Roma u lokalnu sredinu na teritoriji Republike Srbije. Cilj je
19

jaanje romskih kapaciteta, poboljanje uslova ivota i aktivno

ukljuivanje u integrativne drutvene procese. Aktivnosti inkluzivnog
karaktera su usmerene ka deci i mladima i njihovim roditeljima kao i
senzibilizaciji masovne populacije radi ublaavanja predrasuda.
Konkretne aktivnosti: ukljuivanje romskih asistenata u formalno
obrazovanje tj. rad vrtia i kola, kao i neformalno obrazovanje u vidu
radionica edukativnog i kulturnog karaktera, naknadni upis dece koja su
bez JMBG i integracija roditelja u drutvenu sredinu.
OCD Femina Creativa Asocijacija za ensku ekonomsku inicijativu,
zalae se za integraciju principa jednakih mogunosti i rodne
ravnopravnosti u razvojne programe i strateko planiranje. Ukljuivanje
enskih potencijala u ruralni razvoj, socio-ekonomsko osnaivanje ena.
OCD Studio Medijala - Udruenje graana koje se bavi
organizovanjem umetnikih radionica i kulturnih dogaaja za mlade i iru
zajednicu.
OCD Otvorene perspektive Udruenje graana koje se bavi
realizacijom projekata na temu tolerancije, ljudskih i manjinskih prava i
razvoja socijalnih vetina.
OCD Know How Organizacija koja se bavi razvojem regionalnog
identiteta grada Subotice, i izmeu ostalog zalae se za pravilan razvoj
svesti mladih kroz afirmaciju kreativnosti i naunoistraivakog rada,
bavljenja sportom i rekreacije.
OCD SPOT Osnovano 2006. godine radi ostvarivanja ciljeva u oblasti
edukacije radi izgraivanje civilnog drutva na lokalnom, reginalnom,
nacionalnom i internacionalnom nivou-kao i procesa odrivog razvoja,
podrke i konsaltinga za civilna i druga drutva, omladine i kulture, na
lokalnom-nacionanom, regionalnom i internacionalnom nivou.
OCD Authentic Vojvodina Organizacija koja se bavi promocijom
kulture i afirmacijom Subotice kao turistiko kulturnog centra, putem
razliitih projekata.
OCD Centar za lokalnu demokratiju Promovisanje i razvoj lokalne
demokratije, podrka demokratskoj participaciji graana u lokalnoj
samoupravi, zatita ljudskih i manjinskih prava.
OCD Polisfest U elji da se pojmovi kultura, meuetnika tolerancija
i ljudska prava etabliraju u naoj zajednici, kao pokretai napretka i
neophodni faktori demokratskog drutva organizacija, kroz saradnju sa
partnerima u regionu, utie na razvoj i promociju multikulturalnosti,
interkulturalnosti i potovanje manjina.
OCD Stav+ Udruenje se zalae za drutvo bez diskriminacije i
stigmatizacije osoba koje ive sa HIV/Sidom. Svoj rad sprovodi na
teritoriji Republike Srbije kroz edukaciju, psihosocijalnu podrku i
izgradnju stavova i znanja opte populacije i mladih o HIV-u. Sprovodi
programe i projekte za mlade koji se tiu zatite reproduktivnog zdravlja,
20

prevencije polno prenosivih infekcija kao i smanjenja stigme i

diskriminacije prema osobama koji su pripadnici vulnerabilnih grupa.
Programske aktivnosti se ogledaju u savetodavnom radu sa mladima i
neformalnim edukacijama za omladinu.
OCD Photowalkers Udruenje koje radi na unapreenju i
popularizaciji fotografije kod dece, mladih i ostalih ljubitelja fotografije.
Uestvovali su na vie foto radionica i organizovali iste, organizovali
uspene medijski propraene izlobe, organizovali svetski poznato
deavanje Help portrait godine 2011. u gerontolokom centru.
OCD kolsko zvono Prua podrku reforme obrazovnog sistema i
lokalnog drutva na putu svog ukljuivanja u svetski obrazovni sistem i u
graansko drutvo kroz seminare, edukativne radionice, prodaja sirovina
i proizvoda prikupljenih tokom realizacije akcija.
OCD Edukativna kua Realizovala predavanja o pravilnoj ishrani u
saradnji sa zdravstvenim radnikom. Tema predavanja je bila Ishranom
do zdravlja". Bavi se edukacijom omladine, promovisanje celoivotnog
uenja i neformalnog obrazovanja.
OCD Ai Bavi se ukazivanjem na talentovanu decu, mlade i pomo u
smislu pribor za sredstava za njihovo ostvarivanje, njhovih ciljeva,
stipendije i donatora.

Verske zajednice

OCD Urban Village Ciljevi udruenja su: ukljuivanje mladih ljudi u

cilju razvitka njihovih potencijala, podsticanje graana na ukljuivanje u
humanitarne akcije, podizanje moralne sveti graanstva, jednom reju
razvijanje lokalne zajednice. Oblast ostvarivanja ciljeva je kultura. Kroz
razne kulturne projekte pribliavaju graanima odreene problematike u
zajednici.
Katolika crkva Caritas: programi prevencije zloupotrebe opojnih
supstanci za decu i mlade.
Pravoslavna crkva;
Islamska verska zajednica;
Jevrejska optina;
Evangelistika crkva;
Reformatska crkva;

Sudstvo

Adventistika crkva.
SUP Subotica, u okviru svog delovanja bave se i suzbijanjem maloletnike
delinkvencije.
Osnovni sud;

Mediji

Vii sud.
Subotike novine, nedeljnik;

Policija

21

Radio Subotica, prvi program 91,5 MHz i drugi program 89,6 MHz;
YUECO, radio, 101,1 MHz;
YUECO, TV kanal;
Ht Nap, nedeljnik na maarskom jeziku;
Hrvatska rije, nedeljnik na hrvatskom jeziku;
Radio City, 106,4 MHz;
City TV, TV kanal;
Radio Pali, 102,3 MHz;

Sportske organizacije i
udruenja

K23 TV kanal.
Sportsko drutvo Jovan Miki Spartak, Subotica. Drutvo broji 19
klubova lanica.
Omladinsko sportsko drutvo Pali, Pali U drutvu je ukljueno 6
klubova.
Sportsko drutvo Radniki, Bajmok Drutvo ima 5 klubova.
Omladinsko sportsko drutvo antavir, antavir U okviru drutva
deluje 4 kluba.
Sportsko drutvo Sever, Subotica Sportsko drutvo deluje u okviru
fabrike Sever i ima 4 kluba.
Sportsko drutvo Zorka, Subotica Sportsko drutvo organizovano je
u okviru fabrike Zorka i ima 3 sportska kluba.
Sportsko drutvo Pionir, Subotica Drutvo broji dva kluba lana.
Sportsko drutvo Atletico, Subotica Broji jedan klub lan.

Druge drutvene
organizacije i udruenja
koja se bave mladima

Na podruju Subotice postoji 18 fudbalskih klubova, a pored toga i jo 14

ostalih sportskih klubova (bilijar klub, karate klub, hokej na travi,
tekoatletski klub, stonoteniski klub, rvaki klub, aero klub, konjiki klub,
udruenje sportskih ribolovaca i dr.). Na teritoriji optine Subotica postoji
ukupno 75 registrovanih klubova (prema podacima iz 2009.).
Npkr Maarsko kulturno-umetniko drutvo;
Bunjevako kolo Hrvatski kulturni centar;
Sveti Sava Srpski kulturni centar;
OKUD Mladost;
22

AKUD Bratstvo";
KUD Bunjevka";
Crveni krst Subotica Socijalno humanitarna organizacija koja okuplja
mlade volontere, i bavi se promocijom humanih vrednosti kod mladih,
kao i bezbednosti u saobraaju dece i mladih;
Savez izviaa Subotice Organizacija koja se bavi sportskim
aktivnostima, ouvanjem ivotne sredine i razvojem volonterizma;
Omladinski programi i aktivnosti

Teme koje se povremeno pojavljuju u okviru programa koje organizuju i realizuju institucije i OCD na
teritoriji Subotice:

Reproduktivno zdravlje;
Prevencija zloupotrebe psihoaktivnih supstanci (droga, cigarete, alkohol);
Prevencija poremeaja ishrane;
Edukacija mladih o seksualno prenosivim bolestima i zatiti;
Umetnike radionice i kulturne manifestacije za mlade i iru zajednicu;
Resocijalizacija lica sa poremeajima u drutvenom ponaanju;
Programi tolerancije i razvoja graanske svesti kod mladih;
Program za prevenciju vrnjakog zlostavljanja;
Ekoloke akcije i informativne kampanje za razvoj ekoloke svesti kod mladih;
Programi za razvoj interkulturalnosti kod mladih;
Programi za promociju humanih vrednosti kod mladih;
Promocija lokalnog i internacionalnog volonterizma;
Programi za integraciju principa jednakih mogunosti i rodne ravnopravnosti;
Program za obezbeivanje to boljih uslova za ukljuivanje osoba sa ometenou u socijalni
ivot zajednice;
Programi za poboljanje uslova ivota i aktivno ukljuivanje Roma u integrativne drutvene
procese.

Presek stanja i poloaja mladih

U okviru projekta Generator omladine, finansiranom od strane Ministarstva omladine i sporta
2009. godine, Lokalna samouprava sa neformalnom mreom Savet mladih Subotice, pokrenula je
saradnju na ispitivanju potreba i problema mladih u Subotici na jedan sveobuhvatan i temeljan nain.
Istraivanje je sprovela studentska organizacija CeMar u saradnji i za potrebe Regionalne i Lokalne
kancelarije za mlade u Subotici. CeMar je organizacija u okviru Ekonomskog fakulteta u Subotici.
Istraivanje su takoe potpomogli volonteri RKZM.
Cilj istraivanja je bilo identifikovanje problema mladih, uzrasta od 15 do 30 godina, da bi se mogle
osmisliti strategije njihovog reavanja.

23

Podaci su prikupljani putem anketiranja. Anketiranje su sproveli lanovi CeMar organizacije (inae
studenti Marketing smera Ekonomskog fakulteta). Upitnik se sastoji od 153 pitanja, podeljenih u 11
oblasti. Ispitanici su podeljeni u 3 kategorije: srednjokolci, studenti i zaposleni i nezaposleni.
Istraivanje je trajalo u periodu od 1. oktobra 2008. do 1. marta 2009. godine.
Za potrebe izrade ovog LAP-a, a u skladu sa finansijskim i vremenskim uslovima, preuzete su
informacije iz istraivanja 2009. Naredno istraivanje planirano je da se realizuje sredinom 2013, koje
bi prethodilo izradi narednog LAP-a, za period 2014-2017. Istraivanje iz 2009. je uneto u LAP jer
predstavlja najskoriju analizu potreba mladih raenu uz podrku Grada.
Nezaposlenost mladih

Na teritoriji cele drave, nezaposlenost mladih jeste jedan od veih prioriteta i problema, ali svaka
lokalna zajednica poseduje svoje specifinosti, kao i mogunosti za reavanje ovog problema.

Stanje nezaposlenih lica na dan 30.11.2012

Mukarci
ene
Ukupan broj nezaposlenih lica
5631
5659
Ukupan broj nezaposlenih lica do 30 god.
1527
1731
Nezaposlena lica, I stepen strune spreme do 30 god.
395
371
Nezaposlena lica, II stepen strune spreme do 30 god.
19
11
Nezaposlena lica, III stepen strune spreme do 30 god.
580
408
Nezaposlena lica, IV stepen strune spreme do 30 god.
364
531
Nezaposlena lica, V stepen strune spreme do 30 god.
1
1
Nezaposlena lica, VI-1 stepen strune spreme do 30 god.
25
38
Nezaposlena lica, VI-2 stepen strune spreme do 30 god.
37
123
Nezaposlena lica, VII-1 stepen strune spreme do 30 god.
105
247
Nezaposlena lica, VII-2 stepen strune spreme do 30 god.
1
1
Tabela 2: Statistiki podaci o nezaposlenosti mladih u gradu Subotici.

Ukupno
11290
3258
766
30
988
895
2
63
160
352
2

Nalaenje posla, kreiranje novih radnih mesta, kreiranje vlastitog biznisa su podjednako veliki izazovi
kako za mlade tako i za razliite dravne institucije, institucije lokalne samouprave, slube za
zapoljavanje, poslodavce, razliita udruenja i organizacije poslodavaca, naune i obrazovne
institucije, razvojne agencije, organizacije graana, razliite fondacije, strane i domae medije6.
U Tabela 2 nalaze se statistiki podaci o trenutnom stanju nezaposlenih mladih ljudi na teritoriji grada
Subotice. U nastavku teksta, odnosno u delu koji se odnosi na konkretne mere predoiemo osnovne
korake kojima se moe unaprediti poloaj mladih na tritu rada.

Prema podacima Nacionalne slube za zapoljavanje, na dan 16.09.2008, ukupan broj registrovanih
nezaposlenih lica izmeu 15 i 30 godina u Subotici 2376. Zaposlenih prema procenama ima 7128.
Prema podacima iz 2012. na dan 30.11.2012, ukupan broj registrovanih nezaposlenih lica (15-30
godina) je 3258.
Studenata ima oko 7847, a srednjokolaca 6470.
Ukupan broj ispitanika je 800 od ega
uenici (287),
6

Izvor: Filijala Nacionalne slube za zapoljavanje Subotica

24

studenti (386),
zaposleni (83),
nezaposleni (49).

Istraivanje je sprovedeno u sledeim srednjim kolama u Subotici: Gimnazija Svetozar Markovi,

Ekonomska kola Bosa Milievi, Politehnika kola, Hemijsko-tehnoloka kola Lazar Nei,
Medicinska kola, Tehnika kola Ivan Sari, Gimnazija Kostolanji Dee, Muzika kola, kolski
centar za vaspitanje i obrazovanje sluno oteena lica.
Ispitivanjem su obuhvaeni i sledei fakulteti i vie kole: Ekonomski fakultet, Graevinski fakultet,
Uiteljski fakultet na maarskom nastavnom jeziku, Visoka strukovna kola za obrazovanje vaspitaa,
Via tehnika kola.
Demografske karakteristike ispitanika

Mukaraca: 323
ena: 477

Ilustracija 2: Polna distribucija ispitanika.

Uzrast:
od 15-18 godina: 271;
19-24 godina: 420;
25-30 godina: 109.

Nacionalnost:
Srbi: 409;
Madjari 220;
Hrvati: 43;
Bunjevci: 30;
Crnogorci: 13;
Romi: 3;
Ostale nacionalnosti: 6.
25

Osnovna kola III stepen

IV stepen
V stepen
VI stepen
VII stepen
35,88%
0,38%
53,38%
0,13%
2,13%
5%
Tabela 3: Stepen obrazovanja (3,1% ispitanika nije odgovorilo na ovo pitanje). to se tie strukture
porodica, dominira etvorolana porodica. Jedan deo ispitanika ine studenti koji ive sa kolegama
ili cimerima.
Obrazovanje (odnosi se samo na uenike i studente)

Struktura: 287 uenika i 386 studenata.

ak 35,07% uenika i studenata je pod stalnim pritiskom obaveza u koli i na fakultetu, a 8,77% je
imalo loe iskustvo sa profesorima. U koli se osea prijatno i steklo je mnoge prijatelje njih 53,5%.
Najvie uenika i studenata izostaje zbog bolesti, a na drugom mestu je beanje s asova. Najvei broj
ispitanih ivi sa mamom i tatom, osim studenata koji uglavnom ive sa kolegama. Ima svoju sobu
78,3% uenika i studenata. Uenici i studenti uglavnom imaju nedeljni deparac od 500 dinara.
Uenici i studenti kao razloge uenja istiu na prvom mestu: laki ivot, bolji posao (34,92%), a na
drugom mestu obrazovanje i diplomu (30,91%). Ispitanici su takoe naveli jo neke motive uenja,
kao npr. satisfakcija, uspeh, pritisak od strane roditelja. Zaslueno dobija ocene 83,66%, a
nezaslueno 12,63%. Pohaa privatne asove 33,80% uenika, i 10,88% studenata, zbog toga to
profesor nije objasnio gradivo 25,18% i eli da naui vie 28,06% ispitanika. Nema potrebe za
odlaenjem na privatne asove kod 70,51% uenika i studenata, a zbog finansijskih mogunosti na
privatne asove ne moe da odlazi 10,30% ispitanika.
Uenici se najee ale na nepravdu i subjektivnost profesora pri ocenjivanju. Takoe, mnogi
studenti i uenici se ale na nerazumevanje gradiva koje profesori predaju (50%), to esto utie na
njihove loe ocene, ukoliko nemaju mogunosti da pohaaju privatne asove. Oni koji idu na privatne
asove, najee pohaaju: matematiku (38%), engleski (19%), fiziku (kao opte predmete), i neke
strune predmete. Uenici i studenti bi eleli da se promeni:
Smanjenje kolarina (za studente)
69,54%
Nain predavanja i odgovaranja
34,77%
(vie testova i manje odgovaranja)
Gradivo
33,43%
Odnos uenik-profesor
32,1%
Profesori
23,03%
Knjige
18,42%
Gradivo
16,79%
Dodatne sekcije
10,70%
Nita
5,2%
Tabela 4: Stvari koje bi uenici i studenti promenili.
Idealan as za uenike je: praktian sa puno primera 9,06%, zanimljiv 19,32%, interaktivan 19,76%.
Idealan profesor: koji zna da objasni gradivo (14,59%), oputen, razuman, posveen i tolerantan
(19,5%).
Nezadovoljno postojeim sistemom kolovanja na fakultetima 42,75%, a zadovoljnih 47,15%. U
srednjim kolama zadovoljno je 76%, a nezadovoljno 19,86%. Studenti su nezadovoljni bolonjskim
procesom zbog velikog broja obaveza, nedovoljno dobro organizovane obaveze (predavanja, npr.),

26

bolonjski proces nije svuda isti (nije prava bolonja), razliiti kriterijumi ocenjivanja. Srednjokolci se
ale na razliite kriterijume ocenjivanja, subjektivnost profesora i mnotvo obaveza.
Slobodno vreme

Uenici i studenti

to se tie slobodnog vremena, uenici i studenti ga provode na slian nain.

Ilustracija 3: Navike u slobodnom vremenu uenika i studenata.

Uenici i studenti najee treniraju fudbal, zatim koarku, odbojku, aerobik i plivanje. Ne bavi se
sportom 41% ispitanika jer ne eli.
Rekreativno, studenti i uenici najvie vole da tre i to 5,65%, a zatim da igraju fudbal 5,35% i da idu u
teretanu i na fitnes 4,31%. Takoe, ispitanici istiu da nemaju vremena za treninge zbog obaveza u
koli i na fakultetu 26,6%. 11,29% ispitanika ne eli da se rekreativno bavi neim. Ispitanici koji
treniraju neki sport odlaze na treninge svaki dan 7,58%, 4-6 puta nedeljno 7,58%, 2-3 puta nedeljno
18,57%. 3,05% ide na treninge redje od jednom meseno.
Polovina ispitanih smatra da je bavljenje sportom zabavno, a vie od 70% njih da je zdravo. 94%
ispitanih koristi kompjuter, a 88% koristi internet.

27

Zaposleni i nezaposleni

Zaposleni i nezaposleni imaju neto drugaije navike.

Ilustracija 4: Navike u slobodnom vremenu kod zaposlenih i nezaposlenih ispitanika.

62% zaposlenih i nezaposlenih se ne bavi sportom, a 10% ne moe nita da trenira zbog zdravstvenih
problema. Ispitanici su naveli da esto nemaju vremena zbog obaveza. Rekreativno uglavnom tre,
voze bicikl ili etaju. 8% ispitanika odlazi na treninge svaki dan, a 19% dva do tri puta nedeljno. 81%
smatra da je bavljenje sportom zdravo i zabavno, a samo 4 osobe (3%) smatraju da sport izaziva veliki
fiziki napor.
5% ispitanih zaposlenih i nezaposlenih lica ne koristi kompjuter ni internet.
Zdravlje

Uenici i studenti

60% uenika i studenata smatra da ima dovoljan broj lekara, ali nisu zadovoljni zdravstvenom
uslugom i to najvie zbog guve u ekaonicama (68,6%), neljubaznosti osoblja 73,87%,
neposveenosti lekara 56,53%, korupcije 39%, ekanje na zakazani pregled 55,78%. Zbog toga se
najvei broj ispitanih opredeljuje za odlazak na privatne klinike i to zbog detaljnog pregleda i
odsustva guve 49,33%, zbog mogunosti breg zakazivanja 25,56%. Postoje i oni koji nemaju
finansijske mogunosti za odlazak na privatne klinike 30%.
Na redovne lekarske preglede (jednom godinje i ee) odlazi samo 30,5%, a ree od 4 godine odlazi
ak njih 23,92%. Ostali ispitanici odlaze na preglede izmeu jedne do etiri godine.
Za 24,67% ispitanih zdrava ishrana je veoma bitna i zbog toga je se obavezno pridravaju. To
ukljuuje minimum 3 obroka dnevno, uinu, kuvani ruak i slino. 42% smatra da im je zdrava ishrana
bitna, ali nemaju uvek vremena da pripremaju takvu hranu. Ponekad pojedu brza jela njih 22%, ali se
trude da je izbegnu. Upoznato je sa poremeajima ishrane 42%, ali se i dalje informiu na tu temu,
dok 83 ispitanika (12,3%) nisu upoznati sa poremeajima ishrane.
90% ispitanika smatra da je svakodnevna higijena (pranje ruku, kupanje, pranje zuba) veoma bitna i
obavezno je se pridravaju.

28

Bilo je izloeno fizikom nasilju u porodici 0,89%, 1,5% u koli, 1,04% ispitanika na javnom mestu,
4,16% na ulici, 0,89% drugde. to se tie psihikog maltretiranja, u porodici ih je bilo izloeno 4,31%,
u koli 10,10%, na javnom mestu 1,63%, na ulici 2,82%, drugde (na stadionu, telefonom) 2,67%.
Svakodnevno pui 15,6%, a ponekad 6,69%. Ranije je puilo, ali vie ne 5,5%, a samo je probalo
13,22% uenika i studenata. Do 14. godine je poelo da pui 7,28%, od 15.-17. godine njih 16,05%, od
18.-20. 4,31%. Preko 20. godine 6 studenata (1,55%). Manje od jedne godine pui 9,62%, od 1-5
godina 44,87%, due od 5 godina 10,26%. Pola kutije dnevno potroi 37,18% ispitanika, jednu kutiju
29,49%, jednu i po do dve 6,41%.
Svaki dan konzumira alkohol 14 ispitanika (2,08%). Ponekad konzumira 16,79%, vikendom 36,40%.
Ranije je konzumiralo, ali sada ne 3,86%, a samo probalo njih 24,67%. Kada smo ih upitali da li znaju
posledice konzumiranja alkohola, mnogi su rekli da znaju, ali i da pored toga ne ele prestati da
konzumiraju alkohol. Zna posledice i prestae zbog njih da konzumira alkohol 18,28%, zna i nee
prestati 40,12%. Nije znalo dok im nismo rekli, ali e prestati 3,12%, nije znalo ali ni nee prestati
8,62%. Mea alkohol sa tabletama njih 1,9%. Do 14. godine alkohol je probalo 22% ispitanika, a od
15. godine do 18. godine njih 45,77% (uzimajui u obzir i uenike i studente). Odvojeno, u srednjim
kolama je do 14. god. probalo 35,89%, a preko 15. godine 33,1% uenika. Na fakultetima do 14.
godine je probalo 11,66%, a preko 15. godine 55,18% studenata.
Redovno
Ponekad
Prestao
Probao
Spid
0,59%
0,15%
0,74%
Barbiturati
0,30%
0,59%
Marihuana
0,89%
2,38%
0,74%
8,62%
Lepak
0,89%
Ekstazi
0,15%
0,15%
0,74%
LSD
0,15%
0,15%
Kokain
0,15%
0,30%
Heroin
0,15%
0,30%
Krek
0,15%
0,15%
Sred. za umirenje 0,15%
1,04%
2,08%
Tabela 5: Korienje opojnih supstanci od strane uenika i studenata.
Opojna sredstva je do 14. godine probalo 3 (0,45%), u srednjoj koli 51 (7,58%), i posle 20. godine 5
(0,74%) ispitanika. Podeljena su miljenja o tome da li su opojna sredstva lako dostupna u mestu u
kojem ispitanici ive.
Prema podacima Komisije za borbu protiv bolesti zavisnosti pri SO Subotica i Optinske fondacije za
mentalnu higijenu Exspecto od 1997. godine, zakljuno s 2005. godinom, broj registrovanih lica
koja su bila u kontaktu sa narkoticima je 1334, pri emu je najkritiniji uzrast izmeu 17 i 18 godina
ivota. Na uzrastu od 16-19 god. meu srednjokolcima narkotike je koristilo njih oko 30%, pri emu
se najvei procenat njih u okviru ove grupe nalazi meu 19.-godinjacima (47%), to izmeu ostalog
govori u prilog neophodnosti preventivnih aktivnosti na niim uzrastima. Kao problem istie se
injenica da nedostaju podaci za one koji ne pohaaju kolu, kao i za mlade koji su stariji od 19
godina.

Ima seksualne odnose i zatien je kod 42,8%, a 6,09% nema zatien odnos. Nema seksualne odnose
31,5%. Ispitanici su uglavnom upueni ta treba raditi u sluaju neplanirane trudnoe, polnih bolesti,
kontracepcije, itd. 83,51%.
29

Na fakultetima, studenti se uglavnom informiu na tu temu preko interneta. Na drugom mestu je

lekar, zatim TV, drutvo, porodica, asopisi i knjige, predavanja u koli.
U srednjim kolama, uenici se najvie informiu preko predavanja u koli, zatim porodice, interneta,
lekara, drutva, asopisa, TV-a.
Podrava abortus 8,32%, protiv abortusa je 25,56%, smatra da je to ubistvo 6,84%, potuje tue
odluke 3,71%, ne zna 3,12%, nema stav 2,23%.
Zaposleni i nezaposleni

Zaposleni smatraju da ima dovoljan broj domova zdravlja (85%), a nezaposleni (25%). Polovina
zaposlenih lica smatra da ima dovoljan broj lekara u domovima zdravlja, a meu nezaposlenim licima,
samo 25% smatra da ima dovoljan broj lekara. Meutim, zaposlena lica nisu zadovoljna
zdravstvenom uslugom i to 82%, a nezaposlena lica nisu zadovoljna u 81,6%.
Zaposlena lica su najee nezadovoljna zbog neljubaznosti osoblja (65%), zatim zbog nedovoljne
posveenosti lekara kao i zbog dugog ekanja na zakazani pregled (62%), zbog guve (56%), korupcije
(29%). Nezaposleni su nezadovoljni zbog guve (90%), neljubaznosti, korupcije i dugog ekanja (75%),
nedovoljne posveenosti lekara (50%). 71% zaposlenih se opredeljuje za privatne klinike zbog
detaljnog pregleda i odsustva guve; 56% zbog mogunosti breg zakazivanja; 12% se ne opredeljuje
zbog finansijske situacije. 25% nezaposlenih se opredeljuje za privatne klinike zbog detaljnog
pregleda i odsustva guve, a 51% ne poseuje zbog finansijske situacije.
Jednom godinje ide na lekarske preglede 41% zaposlenih lica, a jednom u etiri godine 5,8%.
Jednom godinje na lekarske preglede ide 75% nezaposlenih lica, a vie puta godinje 25%.
Ponekad pojede brzu hranu 50% zaposlenih, bitna im je zdrava ishrana ali nemaju vremena da
spremaju ta jela 32%; obavezno se pridrava 17,6%.
51% nezaposlenih ponekad pojede brzu hranu, 20% njih voli brzu hranu; zdrava ishrana je veoma
bitna kod 10% nezaposlenih ispitanika; 6% nema vremena da pripreme ta jela.
47% je upoznato sa simptomima i posledicama poremeaja ishrane, ali se i dalje informie; 41% je
upoznato; 11,7% nije upoznato s poremeajima.
Zaposlena i nezaposlena lica istiu da im je svakodnevna higijena veoma bitna i da se obavezno
pridravaju (86,8%), dok je samo jedna osoba navela da joj higijena nije uopte bitna.
Najvei deo ispitanika nije bio izloen ni psihikom (73,7%) ni fizikom (89,5%) nasilju. 8% je bilo
izloeno fizikom nasilju na ulici. 10,5% je bilo izloeno psihikom nasilju na radnom mestu; 13% u
porodici, a 5% u zdravstvenim ustanovama.
Svakodnevno pui 18% ispitanika, povremeno i to najee za vikend uz alkohol pui njih 8%, a
ostavilo je cigarete njih 13%. Samo par puta je probalo cigare 8% ispitanika. Prvi put je probalo cigare
do 14. godine 8% ispitanika, u periodu od 15-17. godine 16% ispitanika, izmeu 18. i 20. godine 13%,
a posle 20. godine 5%. Godinu dana pui 2,5%, izmeu jedne i pet godina (5%), due od pet godina
(13%). Dnevno potroi jednu kutiju cigara 18% ispitanika.
Mogli bismo da utvrdimo u kom uzrastu ljudi poinju da pue uporeujui podatke iz prethodne
kategorije (uenici i studenti) i zaposlenih i nezaposlenih ispitanika.

30

Ilustracija 5: Starosna godina u kojoj je ispitanik poeo koristiti duvan.

Moe se primetiti da sa konzumiranjem cigara poinje ve u osnovnoj koli, a naroito u srednjoj
koli.
Kao i kod srednjokolaca, zaposleni i nezaposleni konzumiraju alkohol uglavnom pri izlascima ili
slavljima i to 80%, a nikada nije probalo nijedno alkoholno pie 8%. 13% ispitanika zna kakve
posledice na zdravlje ima konzumiranje alkohola i stoga nameravaju da prestanu sa konzumiranjem,
dok je 44% ispitanika upoznato sa posledicama, ali ne planira da prestane sa konzumiranjem. 10,5%
nije ni ulo za ove posledice. Do etrnaeste godine, alkohol je probalo 26% ispitanika, izmeu
petnaeste i osamnaeste 42%, posle dvadesete 2% ispitanih.
Moemo takoe ukazati na uzrast kada su ispitanici poeli sa konzumiranjem alkohola. Moe se
primetiti jedna zanimljivost. Studenti su uglavnom odgovarali da su prvi put probali alkohol posle 15.
godine, a veliki broj srednjokolaca je probao alkohol jo u osnovnoj koli.

Ilustracija 6: Starosna godina u kojoj je ispitanik poeo koristiti alkohol.

31

Ispitanici su takoe naveli da su opojna sredstva probali tokom kolovanja.

Redovno
Ponekad
Prestao
Probao
Spid
5%
Barbiturati
2,5%
5%
Marihuana
5%
18,5%
Lepak
2,5%
Ekstazi
5%
Kokain
5%
Heroin
2,5%
Sred. za umirenje
8%
5%
Tabela 6: Korienje opojnih supstanci od strane zaposlenih/nezaposlenih ispitanika.
Abortus podrava 13% ispitanika, a 26% smatra da je abortus mogue reenje u odreenim
sluajevima: malformacije ploda, mentalnih oboljenja, neadekvatnih socio-ekonomskih uslova i
slino. 5% ispitanika je kategoriki protiv abortusa.
Kultura
Uenici i studenti

Ilustracija 7: Poseenost kulturnih deavanja kod studenata/uenika.

Srednjokolci su zadovoljni obimom i repertoarom kulturnih manifestacija i to 51%, dok studenti
izraavaju svoje nezadovoljstvo i to 37,5% studenata. Oni se ale da im nedostaje vie manifestacija i
da bi mnogo toga menjali (promociju dogaaja, cene ulaznica i slino).
Obe grupe ispitanika su ili na folklor (34,3%), na drugom mestu je moderan ples (28%), ostalo je
manje od 20%: gluma, slikanje, balet. Meutim, vie od polovine ispitanika se ne bavi nijednom od
navedenih aktivnosti. Studenti i uenici koji se nisu ni bavili ovim aktivnostima smatraju da su one
dosadne i zbog toga nisu zainteresovani za njih.

32

Zaposleni i nezaposleni

Poseenost kulturnih deavanja u gradu od strane zaposlenih i nezaposlenih ispitanika moe se videti
na Ilustracija 8.
U vremenu kada je raeno istraivanje 32% ispitanika ove grupe na nekom od kulturnih
manifestacija, a do pre 6 meseci 29%. Razlog manje poseenosti ovakvih manifestacija je nedovoljno
interesantan program kao i obim programa (50%). Ispitanici smatraju da mnoge ovakve manifestacije
nisu dovoljno ili adekvatno promovisane, pa stoga mnogi nisu ni znali za njihovo postojanje (13%).

Ilustracija 8: Poseenost kulturnih deavanja kod zaposlenih/nezaposlenih.

Najvie ispitanika je ranije ilo na folklor (31,5%), kao i na glumu (24%). Mali broj ispitanika je naveo
da je pohaao asove violine, klavira, iao na hor, kao i da se bavio pisanjem. Kao razloge zbog kojih
se nikada nisu bavili navedenim aktivnostima istiu nezainteresovanost i nedostatak vremena.
Aktivno ukljuivanje mladih u drutvo
Uenici i studenti

Mladi uglavnom nisu zainteresovani za reavanje lokalnih problema, ili zbog obaveza nemaju
vremena za njih. Samo 17% studenata i uenika je uestvovalo u reavanju ovih problema kao to su:
skupljanje smea, preventiva protiv nasilja, izgradnja puteva, borba protiv puenja, ambrozije,
projekat Graanin, poumljavanje. Mladi takoe smatraju da nisu dovoljno informisani o
postojanju ovakvih akcija.
38 studenata jesu lanovi politikih stranaka, odnosno 3 srednjokolca. lanovi organizacija
udruenja graana su 17 studenata i 9 uenika. Pripadnici crkvenih organizacija su 34 studenta i 31
uenik. lanovi kulturno-umetnikog drutva su 35 studenata i 37 uenika.
42,8% uenika i studenata uestvuje u humanitarnim akcijama (najee davanju krvi). Kao razlog
istiu da vole da pomau drugima i da je to neophodno s obzirom na to da e moda i njima nekad
zatrebati takva pomo. Oni koji ne uestvuju u ovim akcijama navode kao osnovni razlog za to
zdravstvene probleme (malokrvnost, nizak pritisak), nedostatak vremena i prilika, a mnogi uenici
nemaju 18 godina zbog ega su takoe spreeni u pruanju ovakvog oblika pomoi.
16,6% uenika i studenata volontira u razliitim organizacijama i institucijama poput: Crvenog krsta,
Kolevke, domovi za stara lica, Zoo vrt. Budui da je u pitanju volonterizam, uenici i studenti su u
mogunosti da prue ovakav vid pomoi drugima kada imaju vie vremena. Obino se o volonterizmu
informiu preko prijatelja i medija i smatraju da im on prua mogunost sticanja iskustva, ali i
33

druenje. Najei razlog zbog kojeg ispitanici ne volontiraju je nedostatak vremena,

nezainteresovanost, ali i injenica da se radi o aktivnostima za koje se ne prima nadoknada. Moramo
da napomenemo da mnogi ispitanici nisu upoznati sa pojmom volonterizma.
Zaposleni i nezaposleni

U reavanju lokalnog problema uestvovalo je 16% ispitanika: pitanje mladih, nezaposlenost, lokalna
privreda, deponije, itd. Oni koji nikada nisu uestvovali u ovakvim akcijama navode da nisu imali
prilike za to (18%) ili da nemaju vremena (8%). U humanitarnim akcijama je do sada uestvovalo 61%
ispitanika koji smatraju da bi trebalo pomoi svima kojima je ta pomo neophodna. 8% misli da su
takve akcije ispolitizovane, umesto da se stvarno preduzme neto za pomo drugima, a 8% nema
vremena za takve akcije.
18% volontira u organizacijama poput Crvenog krsta i Kolevke". O volonterstvu se najee
informiu preko porodice i prijatelja, a najmanje preko medija.
10% ispitanih su lanovi politikih stranaka, a 11% udruenja graana. 11% ispitanih su pripadnici
neke od crkvenih organizacija.
U dosadanjoj analizi, identifikovan je vei broj udruenja i organizacija, oko 10 OCD-a koji se aktivno
u svojim programima bavi sa mladima ili za mlade organizuje iste. OCD sektor se veinom finansira u
intervalima, od strane stranih donatora, a ree dolaze do sredstava od strane domaih donatora.
OCD-i se uglavnom bave programima edukacije i informisanja mladih, organizacijom konferencija i
seminara, kao i povremenim internacionalnim razmenama.
Mobilnost i informisanje mladih
Uenici i studenti

Od ukupnog broja ispitanih uenika i studenata 22 osobe ne vole da putuju zbog toga to im je put
naporan ili imaju zdravstvenih problema u toku vonje.
Na grafikonu je prikazano koliko esto uenici i studenti putuju u inostranstvo.

Ilustracija 9: Koliko esto uenici i studenti putuju u inostranstvo.

34

2008. godine u inostranstvu je bilo 42,8% studenata i uenici. U prethodne 3 godine (2005-2007.
godine) u inostranstvu je bilo 23,7% ispitanika. Ispitanici najee putuju autobusom, a na drugom
mestu je automobil, a potom voz.

Ilustracija 10: Koliko esto uenici i studenti putuju po Srbiji.

Uenici i studenti vole da putuju zbog mnogih razloga: razgledanje spomenika kulture, nacionalnih
parkova, poseta kulturnim i sportskim dogaajima, obilazak atraktivnih mesta za izlaske, banje i
mesta za odmor, oping centre i slino. Najvie su zainteresovani za noni ivot i dobar provod.
Finansijske mogunosti ispitanika su razliite, ali je moda najbolje izdvojiti one koji nemaju dovoljno
sredstava za putovanje 18,2%. Postoji i zainteresovanost mladih za uee u meunarodnim
programima razmene, ali je ona jo uvek na niskom nivou. Takoe, mladi vole da preuzimaju
inicijativu i vole da pohaaju razliite seminare, ali jo uvek u nedovoljnom broju (samo 11%).
46% mladih se slae da na televizijskim programima nema dovoljno zanimljivih emisija za mlade. Vie
od polovine srednjokolaca gleda filmski i zabavni program svaki dan, dok studenti gledaju 2-4 puta
nedeljno. Neto manje od polovine ukupnog broja ispitanika prati muzike emisije svaki dan, dok
informativni program u neto veem broju gledaju studenti, kao i nauno-obrazovne emisije. Uenici
preteno koriste kompjuter za zabavu i odmor, pa tako najvei broj njih svaki dan igra igrice na
kompjuteru i slua muziku. Oni ba nisu zainteresovani za rad u programima. Studenti retko igraju
igrice na kompjuteru, ali zato svaki dan sluaju muziku ili gledaju filmove. Studenti u neto veem
broju u odnosu na srednjokolce rade u programima, najvie za potrebe uenja. Internet mladi
koriste preteno za razmenjivanje poruka sa drugima putem email-a ili chat-a, zatim sajtove za
upoznavanje (facebook, myspace, subotica.com i slino) i diskusije u forumima, surfovanje za
potrebe kole/fakulteta.
Zaposleni i nezaposleni

2% ispitanih ne voli da putuje, ali nisu naveli razloge za to. Ispitanici putuju u inostranstvo ree od 12 puta godinje to se moe videti na slici \ref{fig:inz}.
Najvei broj ispitanika je u inostranstvu bilo 2008. godine (53%). Najee prevozno sredstvo ove
kategorije ispitanika je respektivno: autobus, automobil, voz, avion, brod. Ispitanici najvie poseuju
spomenike kulture i nacionalne parkove prilikom putovanja (60,5%), a na drugom mestu su
atraktivna mesta za izlaske (52,6%). Ispitanici, takoe, poseuju i banje za odmor, planine, oping
centre, razne sportske i kulturne manifestacije. 24% ima dovoljno finansijskih sredstava za putovanja,

35

dok je najvei procenat onih koji nemaju onoliko sredstava koliko bi eleli da izdvoje za putovanje
(58%).
U meunarodnim programima razmene je uestvovalo 13% zaposlenih i nezaposlenih ispitanika.
Seminare je do sada pohaalo 47% ispitanika.

Ilustracija 11: Koliko esto zaposleni/nezaposleni putuju u inostranstvo.

Ilustracija 12: Koliko esto zaposleni/nezaposleni putuju po Srbiji.

Podeljena su miljenja oko toga da li postoji dovoljno emisija za mlade na televiziji. Najvie njih gleda
informativni program (svaki dan), a zatim zabavni i filmski program (svaki dan). Najmanje gledaju
muzike emisije i nauno-obrazovne emisije.
Kompjuter preteno koriste za rad u programima (najee za potrebe posla), potom za sluanje
muzike i gledanje filmova i na kraju, za igranje igrica. Internet sadraj koji ispitanici razgledaju je
veoma raznovrsan: najvie obilaze sajtove za potrebe posla, konkursi za poslove, pregled tampe i
slino, a potom, sajtove poput facebook-a kao i chat za komunikaciju sa bliskim prijateljima.

36

Zapoljavanje

Uenici i studenti

62,5% studenata i uenika smatra da postoji visoka stopa nezaposlenosti mladih u Subotici, to ih
veoma brine, budui da e uskoro i sami biti suoeni sa tim problemom. Ovaj problem se po miljenju
ispitanika javlja pre svega zbog neusklaenosti obrazovanja i potreba trita (57%), a zatim redom:
korupcije, sive privrede, nerazvijenosti preduzetnikog duha, straha od neuspeha, malih plata,
nezainteresovanosti mladih, lenjosti. Pomo pri zapoljavanju, studenti i uenici e potraiti najpre
kod prijatelja i rodbine (50%), to svakako nije povoljno za drutvo jer se radna snaga ne vrednuje
prema kvalifikovanosti i sposobnostima, ve prema rodbinskim vezama. Takoe, mladi imaju
poverenje i u Nacionalnu slubu za zapoljavanje, ali i u privatne agencije za zapoljavanje. 10%
uenika i studenata nema kome da se obrati.
Zaposleni i nezaposleni

76% zaposlenih ispitanika je zadovoljno poslom kojim se bavi zbog toga to im je zanimljiv,
omoguava lini razvoj, prua satisfakciju. Meutim, nisu svi zadovoljni platom, jer smatraju da bi
trebalo da bude vea (45%).
11% zaposlenih je odgovorilo da u njihovom preduzeu postoji diskriminacija, ali bez preciznih
odgovora o obliku diskriminacije. Takoe, 11% je odgovorilo da ima problema na radnom mestu u
vidu vreanja, omalovaavanja.
Kurseve i seminare koji su pomogli zaposlenim ispitanicima pri zapoljavanju i unapredili lini razvoj
pohaalo je 45% zaposlenih ispitanika. U najveem broju sluajeva, te kurseve i seminare je
organizovalo preduzee, ili neka od OCD. Ispitanici se u velikoj meri samoinicijativno odluuju za
pohaanje ovih seminara. Neki od kurseva koje su pohaali su vezani za prodaju, timski rad,
planiranje karijere.
I zaposleni i nezaposleni ispitanici su saglasni da je u njihovom mestu stanovanja visoka stopa
nezaposlenosti meu mladima (89%). Smatraju da mladi ne mogu da nau posao pre svega zbog
neusklaenosti obrazovanja i potreba trita (68%), korupcije i sive ekonomije (39%) i nerazvijenosti
preduzetnikog duha (34%). Istiu, takoe, da postoji velika nezainteresovanost mladih za bilo kakav
posao.
Prilikom traenja posla i zaposleni i nezaposleni ispitanici bi se prvo obratili rodbini i prijateljima, a
tek posle toga nekoj od strunih slubi. Najvie poverenja ispitanici imaju u Nacionalnu slubu za
zapoljavanje i agencijama za zapoljavanje.
Socijalna politika

Uenici i studenti

kolski centar za sluno oteena lica nam je izaao u susret i omoguili nam da izvrimo anketiranje
u toj koli, da bismo saznali sa kakvim problemima se suoavaju uenici te kole i ispitali smo dva
uenika. Oba uenika su gluve osobe, koje svoje egzistencijalne uslove ocenjuju kao podnoljive.
Omoguen im je prilaz u kolu, kao i svim uionicama. Omogueni su im jednaki uslovi obrazovanja
kao i zdravim osobama i profesori imaju razumevanja za njihove potrebe. Jedan uenik smatra da
postoji diskriminacija pri zapoljavanju, a drugi ne. Takoe, jedan uenik smatra da su stambeni i
poslovni objekti prilagoeni njihovim potrebama, a drugi misli da nisu. Oba uenika mogu
samostalno izvravati obaveze u gradu. Uenici nisu upoznati sa pravima osoba sa invaliditetom.
37

19% ispitanih lica je upoznato sa problemima s kojima se suoavaju osobe sa invaliditetom (uslovi za
rad i normalan ivot, diskriminacija) i misle da osobe sa invaliditetom mogu normalno da izvravaju
svoje obaveze kao i zdrave osobe.
23% uenika i studenata je upoznato sa problemima sa kojima se suoavaju mentalno nedovoljno
razvijene osobe, budui da ih poznaju. Smatraju da treba vie voditi rauna o potrebama MNRO,
razumeti ih.
29,3% smatra da postoji nacionalna diskriminacija u Subotici izmeu Srba, Maara i Roma. Ono to
treba da se istakne je da veliki broj nacionalnih manjina u gradu smatraju da ne postoji diskriminacija.
Moe se izvui zakljuak, da su miljenja podeljena i da nacionalne manjine ne smatraju da su
diskriminisani na bilo koji nain.
to se tie porasta nasilja u porodicama, ulicama, na javnim mestima, uenici i studenti navode
mnogobrojne mogue uzroke te pojave. Pre svega, smatraju da je stanje u dravi i drutvu doprinelo
takvoj situaciji, a naroito materijalna situacija. Takoe, na vrhu lestvice jeste i porast konzumiranja
alkohola i droge. Navode da se u dananjim uslovima ljudi lako iznerviraju to takoe dovodi do
nasilnog ponaanja. Uzrok nasilja jeste i problematino ponaanje omladine, odnosno loe kuno
vaspitanje. Ovaj problem bi se mogao reiti na vie naina prema ispitanicima. Prvo, ugroenima
obezbediti socijalnu zatitu kao i razgovor porodice, veu angaovanost policije kada doe do pretnji,
a ne kada se ve nanese povreda, kazne i zakoni.
Svedoci smo i porasta broja saobraajnih nesrea do kojih dolazi najee usled nepanje, odnosno
brze vonje i vonje u alkoholisanom stanju i pod uticajem droge. Ispitanici su naveli jo neke razloge,
kao npr. kupovina saobraajnih dozvola, loi putevi, umor, nervoza, itd.
Zaposleni i nezaposleni

50% ispitanika poznaje neku osobu sa invaliditetom, a samo 16% smatra da te osobe mogu normalno
da izvravaju svoje obaveze.
32% poznaje mentalno nedovoljno razvijenu osobu i upoznato je sa problemima sa kojima se ona
susree. 16% smatra je da je u mestu u kojem ivi nedovoljno zastupljena briga o MNRO.
29% smatra da postoji diskriminacija prema ljudima: prema drugim nacionalnostima, zbog
nepoznavanja jezika sredine, prilikom zapoljavanja. Takoe, mnogi smatraju da je diskriminacija
uvek prisutna i u svim sferama ivota, ali da se mnogi sluajevi medijski bespotrebno napumpavaju".
Porastu nasilja u porodicama, na ulicama po miljenju naih ispitanika doprinosi: materijalna situacija
(29%), alkohol i droga (13%), stanje u dravi i drutvu (29%), problematino ponaanje loe
vaspitanje (16%). U porodicama se ovi problemi mogu spreiti: adekvatnom socijalnom zatitom
(16%), veim kaznama koje e se jednako primenjivati za sve nasilnike (16%). Na ulicama i javnim
mestima, ovi problemi se mogu spreiti: pravovremenou policije (26%), strogim kaznama koje vae
za sve graane podjednako (18%).
Najei uzrok saobraajnih nesrea, po miljenju ispitanika je konzumiranje alkohola i droge (26%).
Ispitanici navode jo neke uzroke: nepanja i bahatost vozaa, nervoza, loi putevi, dokazivanje
mladih, itd.
26% ispitanika zna da u gradu postoje sekte poput Jehovinih svedoka i Hare Krina.

38

Ekologija
Uenici i studenti

Vie od polovine uenika i studenata smatraju da je njihova okolina zagaena. Uestvovali su u

akcijama vezanim za zatitu ivotne sredine uglavnom u okviru kolskih akcija. Kao razloge ne
uestvovanja u ovim akcijama najvie navode nedostatak slobodnog vremena, kao i neinformisanost
o postojanju takvih akcija.
Zaposleni i nezaposleni

79% ispitanika smatra da je njihova okolina zagaena. Naini za suzbijanje zagaenosti po njima su:
edukacija ljudi da bi se podigla svest o zatiti ivotne sredine, zakonske mere, postojanje institucija
koje e kontrolisati nain odlaganja smea, adekvatno reavanje pitanja deponija. Vie od polovine
ispitanika nije uestvovalo u akcijama vezanim za zatitu ivotne sredine zbog nedostatka vremena ili
nezainteresovanosti za takve akcije.
Centralni problem mesta u kojem ive

Odgovori na ovo pitanje u anketi su veoma raznovrsni, pa ih ne bismo mogli ni izraziti u procentima.
Dva problema koja se provlae kroz veinu anketa jeste problem zapoljavanja i problem
obrazovanja.
to se tie prvog problema, ispitanici su svesni da ovaj problem postoji i na dravnom, a ne samo na
lokalnom nivou. Meutim, smatraju da postoje ipak neke stvari koje bi se mogle reiti u gradu i
omoguiti vee zapoljavanje mladih. Pre svega treba omoguiti zapoljavanje na osnovu strunosti, a
ne preko rodbinskih i prijateljskih veza. Po njima bi, takoe, trebalo spreiti zapoljavanje mladih
otputanjem starijih radnika i radnika pred penzijom.
Drugi problem se odnosi na potrebu za dodatnim kolama i fakultetima, kako bi se vie ljudi zadralo
u ovom gradu, ali i omoguio dolazak veeg broja uenika i studenata to bi dovelo do priliva novih
ideja.
Ispitanici bi eleli da ima vie kafia, ive muzike, kulturnih manifestacija, ali bi isto tako eleli i da se
povea bezbednost u gradu, naroito vikendom. Poveanje bezbednosti u gradu mora biti praeno i
poveanom edukacijom mladih o spreavanju nasilja i to ve u osnovnoj koli.
Zdravstvo je takoe veliki problem po miljenju ispitanika. esta je pojava nepravilnosti i nestrunosti
rada lekara, ali pacijenti ne znaju ili nemaju kome da se obrate.
to se tie slobodnog vremena, veliki broj dece i mladih slobodno vreme provodi nestrukturirano, bez
adekvatne roditeljske brige, bez kreativnih, razvojno podsticajnih sadraja, to se posebno odnosi na
marginalizovanu decu, koja ne pohaaju kolu, siromane, kao i od javnosti negativno etiketirane
grupe dece, poput dece sa poremeajem u ponaanju i Romske dece. Poznato je da neorganizovano
slobodno vreme predstavlja jedan od najvanijih faktora nastajanja maloletnike delinkvencije.

39

SWOT analiza
S: Prednosti

Postojanje velikog broja institucija kao to su: Centar za socijalni rad, Savetovalite za mlade,
Zavod za javno zdravlje, Nacionalna sluba za zapoljavanje, Regionalna kancelarija za mlade,
Crveni krst, Studentske organizacije.
Postojanje 10 srednjih kola koje pohaa 6334 uenika/ca. Grad Subotica se smatra
znaajnim srednjokolskim obrazovni centrom Vojvodine.
Postojanje 7 visokokolskih ustanova na nivou grada: Visoka kola strukovnih studija za
obrazovanje vaspitaa, Visoka tehnika kola strukovnih studija, Graevinski fakultet,
Ekonomski fakultet, Uiteljski fakultet na maarskom nastavnom jeziku.
Postojanje veeg broja udruenja graanja koji se bave mladima, kao i razliitih programa za
mlade.
Postojanje optinske fondacije za omladinsku kulturu i stvaralatvo ("Danilo Ki").
Postojanje Komisije za borbu protiv bolesti zavisnosti.
Postojanje optinske fondacije za mentalnu higijenu ("Exspecto").
Brojni sportski klubovi i kulturno umetnika drutva.
Razvijeni elektronski mediji na svim jezicima sredine.

W: Slabosti

Nepostojanje pravnog tela kao to je Savet za mlade na gradskom nivou.

Slaba zatita mladih prilikom krenja njihovih prava prilikom zapoljavanja.
Velika diskriminicacija mladih u zapoljavanju i na tritu rada.
Nezainteresovanost mladih za aktivno delovanje u drutvu.
Nepostojanje infrastrukture za kvalitetno provoenje slobodnog vremena mladih
(nepostojanje Omladinskog kulturnog centra).
Mladi iz ruralnih sredina imaju slab pristup kulturnim deavanjima i programima za mlade
Nedovoljno razvijene kulturne vrednosti kod mladih.
Nedovoljno sprovoenje zakonskih mera vezanih za prodaju alkohola i duvana mladima, kao i
dostupnost kladionica i kockarnica.
Nedovoljno razvijen sistem podrke mladima sa rizikom od suicida i autodestruktivnog
ponaanja.
Nedovoljna komunikacija mladih razliitih etnikih grupa.
Nedovoljno korienje sportskih terena i objekata za rekreativno bavljenje sportom(izdavanje
sala drugim licima od strane kola).
Nepostojanje adekvatnog prostora za mlade da se okupljaju, informiu.
Nedovoljna informisanost mladih o mogunostima putovanja.
Nedovoljan broj emisija za mlade (TV, radio).
Nedovoljna bezbednost mladih na javnim mestima i u saobraaju.
Nedovoljna implementacija neformalno obrazovnih principa u formalno obrazovanje.
Manjak saradnje i podrke izmeu svih aktera ukljuenih u obrazovanje.
Nepostojanje lokalne strategije zapoljavanja.
Neodgovarajua praktina nastava u odnosu na trite rada.
Nedovoljno poznavanje osnovnih preduzetnikih vetina kod mladih.
Nerazvijen volonterski servis za mlade.

40

O: Mogunosti

Grad Subotica je pogranini grad, te ima velike mogunosti prekogranine saradnje u pogledu
razmena mladih kroz apliciranje razliitim fondovima.
Postojanje stratekih dokumenata na nacionalnom i pokrajinskom nivou, kao smernice u
pogledu poboljanja poloaja mladih.
Vea vidljivost mladih u medijima putem oglaavanja aktivnosti i svrhe Regionalne kancelarije
za mlade.
Saradnja institucija i organizacija koje se bave mladima na zajednikim akcijama, kao i na
inicijativama za poboljanje usluga za mlade, na polju kako prevencije autodestruktivnog
ponaanja, tako i na razvoju volonterizma.
Multinacionalna i multikulturalna sredina koja samim tim predstavlja veliku ansu za razvoj
interkulturalnosti (uenje i razumevanje razliitih kultura, obiaja, jezika i sl.).

T: Pretnje

Nestabilna politika situacija, koju neminovno prati stvaranje nacionalne netrpeljivosti,

posebno izmeu nacionalnih politikih stranaka.
Poremeen sistem vrednosti u drutvu.
Nedovoljna umreenost institucija koje se bave mladima, koju karakterie slab protok
informacija.
Nepostojanje lokalnih fondova za zapoljavanje mladih.

injenica nepostojanja KZM i Saveta za mlade u Subotici dovela je izmeu ostalog i do nepostojanja
tela za bavljenje sveobuhvatnim istraivanjima kako o poloaju mladih, tako i o svim akterima koji
realizuju politiku prema mladima na nivou grada.
Prilikom procesa revidiranja LAP-a, iz tog razloga nije uraena, pored istraivanja ni SWOT analiza od
strane razliitih aktera koji se bave mladima. Uzimajui to u obzir, u ovom delu dokmenta LAP-a,
pored SWOT analize iz 2009. godine, naveemo i zakljuke koje se odnose na prednosti, slabosti,
pretnje i mogunosti delovanja aktera omladinske politike do kojih se dolo kroz razgovore i diskusije
na radnim grupama.
Prednosti politike prema mladima na nivou grada i dalje predstavlja veliki broj institucija, ustanova i
slubi iji su osnivai drava ili grad i koji u opisu svojih delatnosti imaju poseban segment rada sa
mladima.
Slabosti su kao i do sad najvie izraene kroz nepostojanje tela koja bi se direktno bavila kreiranjem,
koordinacijom, implementacijom i monitoringom omladinske politike na lokalu (Savet za mlade,
Kancelarija za mlade, Omladinski centar/klub, Info centar za mlade, Omladinski volonterski servis). U
slabosti takoe spadaju i nedovoljna saradnja i umreenost institucija i ustanova koje se bave
mladima to se ogleda kroz razjedinjeno, neintegrisano i multiplicirano delovanje istih u oblasti rada
sa mladima. Poseban segment ovog problema predstavlja i nedovoljna razvijenost partnerske
saradnje izmeu institucija i ustanova sa jedne i organizacija civilnog drutva sa druge strane.
Naroito zabrinjavajua injenica koja predstavlja i jednu od najveih slabosti omladinske politike na
lokalu je nedovoljan broj omladinskih organizacija koje kontinuiranirano sprovode programe za
mlade i podiu kadrovske kapacitete svojih organizacija.
Kao dobre mogunosti i dalje ostaju: ostvarivanje projekata prekogranine saradnje koje ve sada u
velikoj meri poveavaju stepen mobilnosti mladih (kroz omladinske razmene). Posebnu mogunost i
41

dobru osnovu za razvoj interkulturalnosti a samim tim i aktivizma i participacije mladih predstavljaju
programi nacionalnih zajednica i organizacija civilnog drutva. Takoe se dobre mogunosti za razvoj
omladinske politike javljaju i kroz implementaciju obavezujuih i preporuenih mera poboljanja
poloaja razliitih kategorija mladih u drutvu.
Osnovnu pretnju stvaranju kvalitetne omladinske politike preme mladima predstavlja genaralno
nestabilna politika situacija na lokalu. Ovome u mnogome doprinosi i elja pojedinih predstavnika
politikih partija da se pitanja osnivanja i pokretanja tela koja kreiraju, implementiraju i vre
monitoring lokalne omladinske politike politizuju. Velika prepreka postoji i u nedovoljno razvijenoj
svesti graana o potrebi sistemske brige o mladima nastaloj neadekvatnim predstavljanjem uloge i
znaaja Lokalne kancelarije za mlade kao i graenjem pogrenih pretpostavki u javnosti da se briga o
potrebama mladih moe svesti na kreiranje i realizaciju programa iz oblasti sporta i kulture.
Nakon analize lokalnih aktera 2009. izvrena je analiza tadanjih slabosti i prednosti same lokalne
zajednice. Podaci su skupljani putem fokus grupa, diskusija u tematskim radnim grupama, analize
lokalnih aktera i na osnovu samih rezultata istraivanja koje je sprovedeno na uzorku od 800 mladih
ljudi od 15 do 30 godina.

42

Prioriteti
U okviru procesa izrade Lokalne strategije za mlade, utvreni su prioriteti za period 2013, da bi se
kreirao jasan i realan plan aktivnosti za narednu godinu, a na osnovu utvrenih i definisanih
problema od strane mladih, kao i od strane institucija i organizacija koje se bave mladima.
Za narednu godinu planirano je da se implementiraju mere revidiranog Lokalnog akcionog plana koji
u sebi sadri 9 oblasti. Ovaj dokument se oslanja na istraivanje iz 2009. godine kada je i raen
prvobitan strateki plan za mlade. Revidirani dokument LAP-a predstavlja produkte dobijene
realizacijom radnih sastanaka grupa u periodu oktobar-novembar 2012. godine.
Osnovni kriterijumi u odreivanju prioriteta su bili:
Uzimajui u obzir kratak vremenski rok za realizaciju planiranih mera i aktivnosti, sa
uesnicima u svih devet grupa odreena su 3-4 prioritetna problema. Prilikom izrade
narednog LAP-a koji je planiran za period 2014-2017. uesnicima radnih grupa e biti
predoeni i preostali problemi o kojima su uesnici diskutovali.

Opti i specifini ciljevi

Opti ciljevi predstavljaju generalne smernice u strategiji poboljanja poloaja mladih u narednoj
godini a proizilaze iz analize stanja i problema mladih na lokalu kao i poloaja mladih utvrenih
Nacionalnom strategijom za mlade, dok su specifini ciljevi utvreni u odnosu na prioritete za period
2013. god.
Specifini ciljevi proizilaze iz definisanih problema, koji su utvreni sistematskom analizom u radu
radnih grupa za svaku od oblasti. Poto se Akcioni plan odnosi za narednu godinu i obuhvata
aktivnosti u trajanju od 12 meseci, utvreni su relevantni prioriteti kojima e se Akcioni plan za mlade
baviti.

43

Relevantni prioriteti kojima e se Akcioni plan baviti.

Oblasti
Obrazovanje mladih

Opti cilj
Poveanje uea mladih u razliitim vidovima formalnog
i neformalnog obrazovanja.

Zapoljavanje
mladih

Podsticanje i stimulisanje samozapoljavanja, novog

zapoljavanja kao i sve oblike edukacija za konkurentnost
na tritu zapoljavanja, samozapoljavanja i
preduzetnitva kod mladih.
Razvijanje zdravih ivotnih stilova, unapreenje
psihosocijalnih vetina i preventivno delovanje na zdravlje
mladih grada Subotice.

Zdravlje i socijalna
politika prema
mladima

Bezbednost mladih

Unapreivanje uslova za bezbedan ivot mladih na

teritoriji grada Subotice.

Informisanost i

Razvijanje sistema informisanja mladih u svim oblastima

44

Specifini ciljevi
Razvijanje i otkrivanje sposobnosti prepoznavanja i
iskoriavanja mogunosti za lini razvoj mladih.
Razumevanje vanosti uenja kao celoivotnog procesa.
Razvijanje samosvesti i sposobnosti mladih za zastupanje svojih
potreba.
Unapreenje praktinih znanja mladih o preduzetnikim
vetinama i pruanje podrke razvoju uspenih i perspketivnih
preduzetnika.
Razvoj modela podrke start-up poslovanja mladih.
Osnaivanje mladih za adekvatno ukljuivanje u drutvo.
Osnaivanje mladih osoba iz vulnerabilnih grupa za adekvatno
ukljuivanje u drutvo i senzibilizacija ire javnosti za isto.
Razvijanje zdravih ivotnih stilova.
Jaanje koordinacije i komunikacije izmeu institucija i
organizacija koje se bave bolestima zavisnosti (zdravstvene,
obrazovne i OCD).
Jaanje saradnje izmeu institucija i organizacija koje se bave
zatitom reproduktivnog zdravlja i prevencijom polnoprenosivih
bolesti (zdravstvene, obrazovne i OCD).
Razvijanje programa prevencije i intervencije u oblasti vrnjakog
nasilja kroz podizanje svesti mladih o uzrocima i posledicama
nasilja.
Razvijanje svesti kod mladih o ozbiljnosti uzroka i posledica
injenja krivinih dela.
Podizanje svesti mladih o pravima i obavezama uesnika u
saobraaju, sa posebnim osvrtom na opasnost vonje pod
dejstvom psihoaktivnih supstanci i alkohola.
Kreiranje gradskog servisa za informisanje mladih u oblastima

mobilnost mladih

definisanim Lokalnim akcionim planom mladih grada

Subotice.

umetnosti, preduzetnitva i volonterizma.

Pokretanje sveobuhvatnog internet informacionog sistema za
mlade na lokalu koji e sluiti za informisanje i edukaciju mladih
iz oblasti: obrazovanje, kultura, umetnost, preduzetnitvo i
volonterske mogunosti.
Podizanje nivoa svesti o znaaju kulture kod mladih.
Stvaranje uslova za adekvatno ukljuivanje mladih sa posebnim
potrebama u drutveni ivot.
Stvaranje uslova za korienje infrastrukture mesnih zajednica
kao i drugih javnih prostora (nekoritene prostorije, podrumi,
itd.) za kavalitetno provoenje slobodnog vremena mladih.
Podizanje svesti kod mladih o znaaju sporta u razvijanju
psihofizikih sposobnosti i zdravlja.
Podizanje nivoa svesti kod predstavnika institucija i organizacija
o vanosti ukljuivanja mladih u proces volonterizma i aktivnog
uea u zajednici.
Podizanje nivoa svesti kod mladih o prednostima aktivnog
ukljuivanja i volontiranja.
Kreiranje baze podataka o mladima u ruralnim sredinama u
okviru grada Subotice.
Omoguavanje uslova za osnaivanje mladih za njihovo aktivno
uee u ruralnim sredinama.
Podizanje svesti mladih i starijih o neophodnosti prelaska na
zelenu ekonomiju.
Obuka mladih za izradu poslovnih planova u oblasti zelene
ekonomije.
Ispitivanje javnog mnjenja o problemima ivotne sredine
edukativno snimanje javnog mnenja.
Ukupno:

Slobodno vreme,
kultura i sport
mladih

Unapreivanje mogunosti za kvalitetno provoenje

slobodnog vremena mladih na teritoriji grada Subotice.

Aktivno uee i
volonterizam mladih

Podsticanje mladih za aktivno uestvovanje u ivotu i

radu lokalne zajednice.

Mladi u ruralnim
sredinama

Unapreenje ivota mladih u ruralnim sredinama, u

kontekstu njihovog osnaivanja i delovanja u svojim
zajednicama.

Ekologija i odrivi
razvoj

Razvijanje resursne efikasnosti na bazi izgradnje

meugeneracijske solidarnosti kao osnovnog principa
odrivog razvoja.

45

Obrazovanje mladih

U okviru radne grupe utvreni su problemi vezani za nedovoljnu sposobnost prepoznavanja zdravih
ivotnih vrednosti i iskoriavanja mogunosti za lini razvoj kod mladih, nerazumevanje obrazovanja
kao trajnog procesa kao i nedovoljno razvijene vetine mladih za razumevanje i zastupanje svojih
potreba.
Opti cilj: Poveanje uea mladih u razliitim vidovima formalnog i neformalnog obrazovanja.
Specifini ciljevi:
Razvijanje i otkrivanje sposobnosti prepoznavanja i iskoriavanja mogunosti za lini razvoj
mladih;
Razumevanje vanosti uenja kao celoivotnog procesa;
Razvijanje samosvesti i sposobnosti mladih za zastupanje svojih potreba.

46

Oblast: Obrazovanje
Problem
Nedovoljna sposobnost
prepoznavanja zdravih
ivotnih vrednosti i
iskoriavanja
mogunosti za lini
razvoj kod mladih.

Cilj
Razvijanje i otkrivanje
sposobnosti
prepoznavanja i
iskoriavanja
mogunosti za lini
razvoj mladih.

Mera
Kreiranje i realizacija programa
prepoznavanja zdravih ivotnih
vrednosti. Kreiranje timova
profesora u srednjim kolama za
podrku u profesionalnoj
orijentaciji i otkrivanju
vetina/talenata sposobnosti
uenika.

Nerazumevanje
obrazovanja kao trajnog
procesa.

Razumevanje
vanosti uenja kao
celoivotnog procesa.

Promovisanje vrednosti znanja i

ideje celoivotnog uenja.

Nedovoljno razvijene
vetine mladih za
razumevanje i
zastupanje svojih
potreba.

Razvijanje samosvesti
i sposobnosti mladih
za zastupanje svojih
potreba.

Osnaivanje kapaciteta uenikih

parlamenata i vrnjakih grupa za:
promovisanje znaaja razvijanja
samosvesti kod mladih,
intenziviranje angaovanja u
pokretanju i sprovoenju
programa za mlade. Promovisanje
grupnih istraivakih radova.

Aktivnost
Takmienja i razmene
poznavanja vetina i znanja
(unutar i izmeu drugih
obrazovnih ustanova).
Radionice uenja stranih
jezika. Radionice starih
zanata. Sportsko-rekreativne
aktivnosti. Manifestacije: Info
dani, No istraivaa,
smotra horova, Sajam
volonterizma". Aktivnosti
volonterskih timova
nastavnika i timova nastavnika
za otkrivanje talenata.
Radionice, seminari,
promocije, debatne veeri,
vrnjake edukacije.

Umreavanje uenikih
parlamenata. Promocija
aktivnosti uenikih
parlamenata. Grupni
istraivaki radovi i njihova
promocija. Aktivnosti
neformalnih vrnjakih grupa i
njihova promocija.

47

Indikator
Broj odazvanih mladih na
promovisane aktivnosti. Broj
uesnika u pokrenutim
aktivnostima. Izvetaji o
odranim aktivnostima. Broj
kreiranih timova profesora u
srednjim kolama.

Nosilac aktivnosti
Obrazovne institucije
(srednje i visoke kole,
fakulteti), OCD,
Nacionalna sluba za
zapoljavanje, biznis
sektor; u saradnji sa
KZM.

Rok
2013.

Broj realizovanih
promotivnih/edukativnih
programa. Broj uesnika
promotivnih/edukativnih
programa. Broj uesnika
promotivno/edukativnih
programa ukljuenih u
programe celoivotnog uenja.
Broj edukativnih/promotivnih
programa za uenike i
studente. Broj uesnika
edukativnih/promotivnih
programa za uenike i
studente. Broj novopokrenutih
i realizovanih programa za
mlade. Broj realizovanih
grupnih istraivakih radova.
Broj mladih uesnika u grupnim
istraivakim radovima.

Obrazovne institucije
(srednje i visoke kole,
fakulteti), OCD, biznis
sektor; u saradnji sa
KZM.

2013.

Obrazovne institucije
(srednje i visoke kole,
fakulteti), OCD; u
saradnji sa KZM.

2013.

Zapoljavanje mladih

Problemi koji su istaknuti u radnoj grupi su nedovoljno poznavanje osnovnih preduzetnikih vetina
od strane mladih kao i neadekvatne i nedovoljno stimulativne mere za poetnike u preduzetnitvu.
Opti cilj: Podsticanje i stimulisanje samozapoljavanja, novog zapoljavanja kao i svih oblika
edukacija za konkurentnost na tritu zapoljavanja, samozapoljavanja i preduzetnitva kod mladih.
Specifini ciljevi:
Unapreenje praktinih znanja mladih o preduzetnikim vetinama i
razvoju uspenih i perspketivnih preduzetnika.
Razvoj modela podrke start-up poslovanja mladih.

48

pruanje podrke

Oblast: Zapoljavanje mladih

Problem
Nedovoljno
poznavanje osnovnih
preduzetnikih vetina
od strane mladih.

Neadekvatne i
nedovoljno
stimulativne mere za
poetnike u
preduzetnitvu.

Cilj
Unapreenje praktinih
znanja mladih o
preduzetnikim vetinama i
pruanje podrke razvoju
uspenih i perspketivnih
preduzetnika.
Razvoj modela podrke startup poslovanja mladih.

Mera
Obuiti mlade o znaaju
preduzetnitva. Sprovoenje
kampanja za razvoj preduzetnikog
duha kod mladih. Osnivanje kluba
mladih preduzetnika. Finansiranje
razvojnih program mladih.
Izrada modela finansiranja
poslovnih ideja mladih. Finansiranje
start-up programa u skladu sa
ekolokim principima i odrivim
razvojem.

49

Aktivnost
Obuke, organizovane
kampanje, osnivanje kluba
mladih, realizacija konkursa
za finansiranje razvojnih
programa mladih
preduzetnika.
Organizovanje strune radne
grupe, implementacija
programa finansiranja.

Indikator
Broj informisanih
mladih, kvalitet i
kvantitet obuka za
preduzetnitvo,
izvetaji, evaluacije.

Nosilac aktivnosti
Filijala NSZ, OCD,
obrazovne institucije
(srednje kole); u
saradnji sa KZM i
lokalnom samoupravom.

Rok
2013.

Kvantitet i kvalitet biznis

planova. Broj
novoosnovanih
preduzea od strane
mladih.

Nadlene institucije, u
saradnji sa KZM i
lokalnom samoupravom.

2013.

Zdravlje i socijalna politika prema mladima

Uoeni problemi za ovu oblast su: nedovoljna podrka mladim osobama u sticanju vetina u procesu
osamostaljivanja i ukljuivanja u drutvenu zajednicu. Takoe je kroz diskusiju u grupi naglaena
nedovoljno razvijena svest kod mladih o prihvatanju i voenju zdravih ivotnih stilova. Zatim,
nedovoljno razvijena koordinacija i komunikacija izmeu institucija i organizacija koje se bave
bolestima zavisnosti i nedovoljno razvijena koordinacija i komunikacija izmeu institucija i
organizacija koje se bave zatitom reproduktivnog zdravlja i prevencijom polnoprenosivih bolesti.
Pored navedenih problema sa kojima se mladi susreu, postoji i potreba za zatitom reproduktivnog
zdravlja mladih, prevencijom polno prenosivih infekcija, sa posebnim osvrtom na smanjenje stigme i
diskriminacije osoba koje su pripadnici vulnerabilnih grupa.
Opti cilj: Razvijanje zdravih ivotnih stilova, unapreenje psihosocijalnih vetina i preventivno
delovanje na zdravlje mladih Subotice.
Specifini ciljevi :
Osnaivanje mladih za adekvatno ukljuivanje u drutvo.
Osnaivanje mladih osoba iz vulnerabilnih grupa za adekvatno ukljuivanje u drutvo i
senzibilizacija ire javnosti za isto.
Razvijanje zdravih ivotnih stilova.
Jaanje koordinacije i komunikacije izmeu institucija i organizacija koje se bave bolestima
zavisnosti (zdravstvene, obrazovne i OCD).
Jaanje saradnje izmeu institucija i organizaciaja koje se bave zatitom reproduktivnog
zdravlja i prevencijom polnoprenosivih bolesti (zdravstvene, obrazovne i OCD).

50

Oblast: Zdravlje mladih

Problem
Nedovoljna podrka mladim
osobama u sticanju vetina u
procesu osamostaljivanja i
ukljuivanja u drutvenu
zajednicu.

Cilj
Osnaivanje mladih za
adekvatno ukljuivanje u
drutvo.

Mera
Kreiranje i organizacija
edukativnih sadraja i
programa direktne
podrke.

Nedovoljno razvijen sistem

podrke na polju smanjenja
stigme, diskriminacije i razvoja
psihosocijalnih vetina kod
vulnerabilnih grupa za njihovo
pravovremeno ukljuivanje u
drutvo.

Osnaivanje mladih osoba

iz vulnerabilnih grupa za
adekvatno ukljuivanje u
drutvo i senzibilizacija
ire javnosti za isto.

Nedovoljno razvijena svest

mladih o prihvatanju i voenju
zdravih ivotnih stilova.

Razvijanje zdravih
ivotnih stilova kod
mladih.

Nedovoljno razvijena
koordinacija i komunikacija
izmeu institucija i organizacija
koje se bave bolestima
zavisnosti (zdravstvene,
obrazovne i OCD).
Nedovoljno razvijena
koordinacija i komunikacija
izmeu institucija i organizacija
koje se bave zatitom
reproduktivnog zdravlja i
prevencijom polnoprenosivih
bolesti (zdravstvene,
obrazovne i OCD).

Jaanje koordinacije i
komunikacije izmeu
institucija i organizacija
koje se bave bolestima
zavisnosti (zdravstvene,
obrazovne i OCD).
Jaanje saradnje izmeu
institucija i organizacija
koje se bave zatitom
reproduktivnog zdravlja i
prevencijom
polnoprenosivih bolesti
(zdravstvene, obrazovne i
OCD).

Kreiranje i organizacija
edukativnih sadraja i
programa direktne
podrke za mlade
osobe iz vulnerabilnih
grupa. Kreiranje i
organizacija programa
za senzibilizaciju
javnosti.
Kreiranje i
implementacija
programa promocija
zdravih ivotnih stilova
u obrazovnim
ustanovama.
Kreiranje i
implementacija
edukativnih programa.
Ukljuivanje roditelja u
implementaciju
edukativnih programa.
Kreiranje i
implementacija
edukativnih programa
za mlade i roditelje.

Aktivnost
Radionice,
seminari,
promocije,
debatne veeri,
vrnjake
edukacije, okrugli
stolovi.
Radionice,
seminari,
promocije,
debatne veeri,
vrnjake
edukacije, okrugli
stolovi.

Indikator
Broj realizovanih edukativnih
programa. Broj realizovanih programa
direktne podrke mladim osobama.
Broj uesnika u edukativnim
programima. Broj korisnika programa
direktne podrke.

Nosilac aktivnosti
Centar za socijalni rad, OCD
koje se bave zatitom
zdravlja mladih, srednje
kole; u saradnji sa KZM.

Rok
2013.

Broj realizovanih edukativnih

programa. Broj realizovanih programa
direktne podrke mladim osobama.
Broj uesnika u edukativnim
programima. Broj korisnika programa
direktne podrke.

Centar za socijalni rad, OCD

koje se bave zastupanjem
mladih osoba koje su
pripadnici vulnerabilnih
grupa, kole za specijalno
obrazovanje; u saradnji sa
KZM.

2013.

small Radionice,
seminari,
promocije,
debatne veeri,
vrnjake
edukacije.
Radionice,
seminari,
promocije,
debatne veeri,
vrnjake
edukacije.
Radionice,
seminari,
promocije,
debatne veeri,
vrnjake
edukacije, okrugli
stolovi.

Broj mladih obuhvaenih promotivnim

programima. Broj realizovanih
programa promocije. Broj mladih osoba
koji su korigovali i/ili promenili svoje
ivotne stilove.

Zdravstvene institucije,
obrazovne ustanove, OCD;
u saradnji sa KZM.

2013.

Broj uesnika edukativnih programa.

Broj implementiranih edukativnih
programa. Rezultati
anketnih/evaluacionih listova.

MUP, srednje kole, OCD,

zdravstvene institucije; u
saradnji sa KZM.

2013.

Broj implementiranih edukativnih

programa. Broj uesnika edukativnih
programa. Rezultati
anketnih/evaluacionih listova.
Statistiki podaci Zavoda za javno
zdravlje.

Zdravstvene institucije,
OCD; u saradnji sa KZM.

2013.

51

Bezbednost mladih

U pogledu oblasti bezbednosti mladih uoeni su problemi velike zastupljenosti vrnjakog nasilja u
kolama, na javnim mestima, na internetu kao i visok stepen izvrenja krivinih dela pljaki i
razbojnitva, od strane mladih osoba. Saobraajne nesree u kojima stradaju mladi ljudi predstavljaju
veliki problem koji je takoe prepoznat od strane uesnika ove radne grupe.
Opti cilj: Unapreivanje uslova za bezbedan ivot mladih na teritoriji grada Subotice.
Specifini ciljevi:
Razvijanje programa prevencije i intervencije u oblasti vrnjakog nasilja kroz podizanje svesti
mladih o uzrocima i posledicama nasilja.
Razvijanje svesti kod mladih o ozbiljnosti uzroka i posledica injenja krivinih dela.
Podizanje svesti mladih o pravima i obavezema uesnika u saobraaju sa posebnim osvrtom
na opasnost vonje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci i alkohola.

52

Oblast: Bezbednost mladih

Problem
Visok stepen
vrnjakog nasilja
u kolama, na
javnim mestima i
na internetu.

Cilj
Podravanje programa
prevencije i
intervencije u oblasti
vrnjakog nasilja kroz
podizanje svesti mladih
o uzrocima i
posledicama nasilja.

Visok stepen
izvrenja
krivinih dela
pljaki i
razbojnitva, od
strane mladih
osoba.
Visok stepen
saobraajnih
nesrea u kojima
stradaju mladi
ljudi.

Razvijanje svesti kod

mladih o ozbiljnosti
uzroka i posledica
injenja krivinih dela.

Podizanje svesti mladih

o pravima i obavezema
uesnika u saobraaju
sa posebnim osvrtom
na opasnost vonje pod
dejstvom psihoaktivnih
supstanci i alkohola.

Mera
Promovisanje
institucija direktno
zaduene za
prevenciju i
intervenciju prilikom
vrnjakog nasilja i
bezbednosti na
internetu.
Organizovanje
aktivnosti
edukativnog i
informativnog
karaktera.

Ukljuivanje mladih u
projekte prevencije
saobraajnih nesrea
i razvoja svesti o
bezbednosti u
saobraaju.

Aktivnost
Edukativne radionice za mlade i
njihove roditelje. Kreiranje
interaktivnih aplikacija na
socijalnim mreama. Promotivne
akcije.

Indikator
Broj odranih edukativnih radionica.
Broj korisnika aplikacija. Broj mladih
direktno ukljuenih u promotivne
aktivnosti.

Nosilac aktivnosti
Obrazovne ustanove (ueniki,
studentski
parlament), OCD, PU Subotica,
Dnevni centar za decu i omladinu
sa poremeajima u drutvenom
ponaanju; u saradnji sa KZM.

Rok
2013.

Radionice i tribine. Predavanja u

srednjim kolama. Sprovoenje
medijskih kampanja. Podsticanje
saradnje izmeu institucija koje
se bave prevencijom i
intervencijom u oblasti
delikvencije.
Izrada kratkih video klipova i
distribucija istih kroz socijalne
mree. Edukativne radionice o
pravima i obavezema mladih
uesnika, praenih akcijama
volontera. Radionice na kojima
se koriste simulacije saobraajnih
nesrea. Predavanja i tribine na
kojima su govornici rtve
saobraajnih nesrea.

Broj odranih predavanja. Broj

eksperata/predstavnika institucija
ukljuenih u predavanja. Broj
uesnika na radionicama i tribinama.
Broj odranih sastanaka sa ciljem
umreavanja. Broj zajednikih
projekata nastalih iz saradnje.
Broj pregleda video klipova na
socijalnim mreama. Izvetaji i
evaluacije sa radionica. Broj mladih
uesnika na predavanjima.

Obrazovne ustanove (ueniki,

studentski parlament), OCD, PU
Subotica, Dnevni centar za decu i
omladinu sa poremeajima u
drutvenom ponaanju; u
saradnji sa KZM.

2013.

Obrazovne ustanove (ueniki,

studentski parlament), OCD, PU
Subotica/saobraajna policija,
Dnevni centar za decu i omladinu
sa poremeajima u drutvenom
ponaanju; u saradnji sa KZM.

2013.

53

Informisanost i mobilnost mladih

U pogledu oblasti informisanja i mobilnosti mladih konkretizovani su problemi koji se tiu

nepostojanja jedinstvenog info-servisa za mlade preko kojeg bi mladi lino ili elektronskim putem,
mogli da dobijaju informacije koje se tiu obrazovanja, kulture, umetnosti, preduzetnitva i
volonterizma. Zatim, problem nepostojanja sveobuhvatnog informativnog web portala za mlade na
lokalu je takoe prepoznat.
Opti cilj: Razvijanje sistema informisanja mladih u svim oblastima definisanim Lokalnim akcionim
planom mladih grada Subotice.
Specifini ciljevi:
Kreiranje gradskog servisa za informisanje mladih u oblastima umetnosti, preduzetnitva i
volonterizma.
Pokretanje sveobuhvatnog internet informacionog sistema za mlade na lokalu koji e sluiti
za informisanje i edukaciju mladih iz oblasti: obrazovanja, kulture, umetnosti, preduzetnitva
i volonterizma.

54

Oblast: Informisanost i mobilnost mladih

Problem
Nepostojanje
gradskog servisa za
informisanje mladih.

Cilj
Kreiranje gradskog servisa za
informisanje mladih u oblasti
umetnosti, preduzetniva i
volonterizma.

Mera
Kreiranje baze podataka i pruanje
informacija koje se tiu obrazovnih,
kulturnih, umetnikih,
preduzetnikih, volonterskih
mogunosti za mlade.

Nepostojanje
sveobuhvatnog
informativnog web
portala za mlade na
lokalu.

Pokretanje sveobuhvatnog
internet informacionog sistema za
mlade na lokalu, koji e sluiti za
informisanje i edukaciju mladih iz
oblasti obrazovanja, kulture,
umetnosti, preduzetnitva i
volonterizma.

Kreiranje sveobuhvatnog internet

informacionog sistema na lokalu koji
e sluiti za informisanje i edukaciju
mladih iz oblasti: obrazovanja,
kulture, umetnosti, preduzetnitva i
volonterizma sa fokusom na lokalnu
zajednicu.

55

Aktivnost
Anketiranje mladih, fokus
grupe, informisanje mladih
(putem KZM-a i internet
stranice KZM-a).
Umreavanje aktera
omladinske politike.
Kreiranje i odraavanje
web sajta. Postavljanje
video sadraja, novosti i
blogova od strane mladih.
Edukacija mladih o
istraivakom novinarstvu.

Indikator
Broj mladih koji su
posetili web sajt KZM.
Broj mladih koji su se
interesovali direktno u
KZM. Broj upotrebljenih
informacija.
Broj mladih ukljuenih u
ispunjavanje sadraja.
Ispunjeni sadraji na
Web portalu.

Nosilac aktivnosti
Obrazovne,
zdravstvene,
sportske, kulturne
institucije i OCD; u
saradnji sa KZM.

Rok
2013.

Obrazovne,
zdravstvene,
sportske, kulturne
institucije i OCD; u
saradnji sa KZM.

2013.

Slobodno vreme, kultura i sport mladih

U gradu Subotica postoji veliki broj institucija i organizacija koje organizuju razliite aktivnosti za
ispunjavanje slobodnog vremena mladih, meutim uoeni su razliiti problemi koji se tiu
neiskorienosti infrastrukture mesnih zajednica kao i drugih prostora u vlasnitvu grada za kvalitetno
provoenje slobodnog vremena mladih. Takoe su uoeni problemi nedovoljne promocije kulturnih
vrednosti kod mladih i nedostatka podrke za ukljuivanje mladih sa posebnim potrebama u kulturne
i sadraje kvalitetnog provoenja slobodnog vremena.
to se tie sporta, zanimljivo je da istraivanje iz 2009. govori da iako postoji veliki broj sportskih
klubova, uoeno je nedovoljno razvijeno rekreativno bavljenje sportom kod mladih, kao i nedovoljan
broj besplatnih usluga za bavljenje sportom. U pogledu statistike, uenici i studenti najee treniraju
fudbal, zatim koarku, odbojku, aerobik i plivanje. Ne bavi se sportom 41% ispitanika od ukupno
ispitanih jer ne eli.
U pogledu bavljenja rekreativnim sportom u radnoj grupi je primeen problem nedovoljno razvijene
svesti u iroj zajednici o vanosti bavljenja rekreativnim sportom kod mladih.
Opti cilj: Unapreivanje mogunosti za kvalitetno provoenje slobodnog vremena mladih na
teritoriji grada Subotice.
Specifini ciljevi:
Podizanje nivoa svesti o znaaju kulture kod mladih.
Stvaranje uslova za adekvatno ukljuivanje mladih sa posebnim potrebama u drutveni ivot.
Stvaranje uslova za korienje infrastrukture mesnih zajednica kao i drugih javnih prostora
(nekoritene prostorije, podrumi) za kvalitetno provoenje slobodnog vremena mladih.
Podizanje svesti kod mladih o znaaju sporta u razvijanju psihofizikih sposobnosti i zdravlja.

56

Oblast: Slobodno vreme mladih, kultura i sport

Problem
Nedovoljna
promocija kulturnih
vrednosti kod
mladih.

Cilj
Podizanje nivoa
svesti o znaaju
kulture kod
mladih.

Nedostatak
podrke za
ukljuivanje mladih
sa posebnim
potrebama u
kulturne i sadraje
kvalitetnog
provoenja
slobodnog
vremena.

Stvaranje uslova
za adekvatno
ukljuivanje
mladih sa
posebnim
potrebama u
drutveni ivot.

Neiskorienost
infrastrukture
mesnih zajednica
kao i drugih
prostora u
vlasnitvu grada za
kvalitetno
provoenje
slobodnog
vremena mladih.

Stvaranje uslova
za korienje
infrastrukture
mesnih zajednica
kao i drugih
prostora u
vlasnitvu grada
za kvaliteno
provoenje
slobodnog
vremena mladih.
Podizanje svesti
kod mladih o
znaaju sporta u
razvijanju
psihofizikih
sposobnosti i
zdravlja.

Nedovoljno
razvijena svest ire
zajednice o
vanosti bavljenja
rekreativnim
sportom kod
mladih.

Mera
Kreiranje i sprovoenje
medijskih i edukativnih
kampanja/programa
usmerenih ka mladima sa
tematskim porukama
koje se tiu vanosti
kulturnih vrednosti.
Osnivanje
meusektorskog
Operativnog tima za
podrku ukljuivanju
mladih sa posebnim
potrebama u drutveni
ivot. Kreiranje i
organizovanje inkluzivnih
rekreativno-kulturnih
sadraja prilagoenih
mladima sa posebnim
potrebama.
Promovisanje upotrebe
prostora koja su u
gradskom vlasnitvu za
kvalitetno provoenje
slobodnog vremena
mladih. Stvaranje uslova
za besplatno ustupanje
fiskulturnih sala i mesnih
zajednica za drutvene i
rekreativne aktivnosti
mladih.
Sistematsko stvaranje
mogunosti za
rekreativno bavljenje
mladih sportom.
Medijska promocija
popularizacije bavljenja
rekreativnim sportom.

Aktivnost
Koncerti, seminari, tribine, radionice,
promo-filmovi, besplatne novine.

Indikator
Broj odranih koncerata,
seminara, radionica, tribina.
Broj mladih
aktivista/realizatora programa.
Broj korisnika programa. Broj
kreiranih izdanja besplatnih
novina. Broj podeljenih novina.
Broj ukljuenih aktera u tim.
Broj odranih sastanaka tima.
Broj realizovanih inkluzivnih
sadraja za mlade. Broj
ukljuenih mladih sa posebnim
potrebama u inkluzivne,
kulturno-rekreativne sadraje.
Broj samoinicijativno
ukljuenih mladih sa posebnim
potrebama u inkluzivno
kulturno-rekreativne sadraje.

Nosilac aktivnosti
Kulturne institucije, obrazovne
institucije, OCD; u saradnji sa
KZM.

Rok
2013.

Kulturne institucije, obrazovne

institucije, kole za specijalno
obrazovanje, udruenja OSI,
sportske organizacije, OCD; u
saradnji sa KZM.

2013.

Okrugli stolovi i sastanci sa

predstavnicima mesnih zajednica i
Lokalne samouprave. Edukacija za
rukovodstvo mesnih zajednica.

Broj odranih sastanaka sa

predstavnicima mesnih
zajednica i lokalne
samouprave. Broj realizovanih
drutveno-rekreativnih
aktivnosti za mlade koji su
organizovani u javnim
prostorima.

OCD, kulturne institucije,

sportske organizacije; u saradnji
sa KZM.

2013.

Organizovanje sportskih manifestacija.

Organizovanje rekreativnih aktivnosti u
prostorijama kola i mesnih zajednica.
Angaovanje mladih strunjaka iz
oblasti sporta na osnovu ugovora o
volontiranju (sprovoenje besplatnih
rekreativno-sportskih programa).

Broj odranih sportskih

manifestacija. Broj mladih
ukljuenih u aktivnosti. Broj
profesora i strunih radnika
ukljuenih u aktivnosti. Broj
kola i mesnih zajednica
ukljuenih u aktivnosti.

Obrazovne institucije, sportski

savez, mediji, OCD; u saradnji sa
KZM.

2013.

Sastanci meusektorskog Operativnog

tima (izrada vremenskih i programskih
planova). Organizovanje inkluzivnih
programa za mlade. Ukljuivanje
mladih sa posebnim potrebama u
postojee programe kulturno
rekreativnog sadraja.

57

Aktivno uee i volonterizam mladih

Probleme uoene u oblasti aktivnog uea i volonterizma predstvlja sa jedne strane nepostojanje
dovoljnog razumevanja i podrke lokalnih institucija i organizacija o pojmu volonterizma i aktivnog
uea mladih i sa druge nizak nivo uea i volonterizma kod mladih.
Opti cilj: Podsticanje mladih za aktivno uestvovanje u ivotu i radu lokalne zajednice.
Specifini ciljevi:
Podizanje nivoa svesti kod predstavnika institucija i organizacija o vanosti ukljuivanja
mladih u proces volonterizma i aktivnog uea u zajednici.
Podizanje nivoa svesti kod mladih o prednostima aktivnog ukljuivanja i volontiranja.

58

Oblast: Aktivno uee i volonterizam mladih

Problem
Nepostojanje dovoljnog
razumevanja i podrke lokalnih
institucija i organizacija o pojmu
volonterizma i aktivnog uee
mladih u zajednici.
Nizak nivo uea i volonterizma
kod mladih.

Cilj
Podizanje nivoa svesti kod
predstavnika institucija i
organizacija o vanosti
ukljuivanja mladih u proces
volonterizma i aktivnog uea u
zajednici.
Podizanje nivoa svesti kod mladih
o prednostima aktivnog
ukljuivanja i volontiranja.

Mera
Pokretanje zajednike
saradnje institucija i OCD radi
aktivnijeg ukljuivanja mladih
u proces volonterizma i
aktivnog uea.

Aktivnost
Sastanci,
zajednike akcije,
edukacije,
seminari,
radionice, tribine.

Indikator
Broj mladih ukljuenih u
institucije i OCD. Broj institucija
i OCD koje su ukljuile mlade.
Broj zajedniki organizovanih
akcija.

Nosilac aktivnosti
OCD, institucije,
obrazovne
ustanove; u
saradnji sa KZM.

Rok
2013.

Pokretanje volonterskog
servisa na lokalu za podrku
aktivnom ueu mladih i
volontiranju.

Web sajt,
promocije,
Otvorena vrata,
tribine, javne
kampanje.

Broj mladih ukljuenih u

institucije i organizacije. Broj
institucija i organizacija koje su
volonterski angaovale mlade.

OCD, institucije,
obrazovne
ustanove; u
saradnji sa KZM.

2013.

59

Mladi u ruralnim sredinama

Mladi ljudi koji ive u ruralnim sredinama u okolini Subotice imaju potrebe i probleme kao i ostali
njihovi vrnjaci u gradskoj sredini, no ono to mladima iz ruralnih sredina manjka jeste nedostupnost
kulturnih sadraja i infrastrukture, nedostatak ljudskih resursa, tj. obuenih edukovanih mladih ljudi
koji bi preuzeli odgovornost za organizovanje aktivnosti u svojim zajednicama.
Takoe, ono to je uoljivo jeste nedostatak validnih informacija, odnosno istraivanja o mladima u
ruralnim sredinama i njihovim potrebama kao osnova od koje bi se moralo poi u kreiranju mera za
to kvalitetniji odgovor na njihove potrebe.
Opti cilj: Unapreenje ivota mladih u ruralnim sredinama, u kontekstu njihovog osnaivanja i
delovanja u svojim zajednicama.

Specifini ciljevi:
Kreiranje baze podataka o poloaju i mogunostima ukljuivanja mladih u drutveni ivot
svoje ruralne sredine.
Omoguavanje uslova za osnaivanje mladih za njihovo aktivno uee u ruralnim sredinama.

60

Oblast: Mladi u ruralnim sredinama

Problem
Nepostojanje relevantnih
istraivanja o poloaju i
mogunostima ukljuivanja
mladih u drutveni ivot svoje
ruralne sredine.
Nedovoljan broj programa za
osnaivanje mladih ljudi i
njihovo aktivno uee u
ruralnim sredinama.

Cilj
Kreiranje baze podataka o
poloaju i mogunostima
ukljuivanja mladih u
drutveni ivot svoje ruralne
sredine.
Omoguavanje uslova za
osnaivanje mladih za
njihovo aktivno uee u
ruralnim sredinama.

Mera
Realizovanje istraivanja o mladima u
ruralnim sredinama (postojei
kapaciteti i programi za njihovo aktivno
ukljuivanje).

Aktivnost
Anketiranje,
intervjuisanje, fokus
grupe.

Indikator
Kreiran dokument koji
predstavlja relevantno
istraivanje.

Nosilac aktivnosti
OCD, u saradnji sa
KZM i mesnim
zajednicama.

Rok
2013.

Kreiranje projekata i programa za

osnaivanje mladih u ruralnim
sredinama na temu unapreenja
vetina za aktivno uee i samostalnu
organizaciju aktivnosti u svojim
lokalnim zajednicama.

Radionice, seminari,
treninzi,
prezentacije,
studijske posete.

Evaluacije i izvetaji sa
radionica. Broj mladih
ukljuenih u programe
osnaivanja. Medijski
izvetaji.

OCD, kole, KUD-ovi,

sportska drutva; u
saradnji sa KZM i
mesnim zajednicama.

2013.

61

Ekologija i odrivi razvoj

Ekoloka akcija mladih u Subotici voena je idejom meugeneracijske solidarnosti koja se brine o
odrivom korienju resursa. Resursna efikasnost dananjih generacija je uslov mogunosti ekoloki
prihvatljivog ivota dananjih i buduih generacija. Da bi se prepoznala sutinska obaveza racionalne
upotrebe resursa neophodno je pokazati socijalne, ekonomske i ekoloke posledice dananjih
resursno neodgovornih razvojnih politika i praksi. Starije i mlae generacije moraju zajedno da deluju
sa svojih pozicija i u skladu sa svojim kapacitetima i idejama u pravcu zajednikog cilja odrivog
drutvenog duhovnog i materijalnog ivota.
Opti cilj: Razvijanje resursne efikasnosti na bazi izgradnje meugeneracijske solidarnosti kao
osnovnog principa odrivog razvoja.
Specifini ciljevi:
Podizanje svesti mladih i starijih o neophodnosti prelaska na zelenu ekonomiju.
Obuka mladih za izradu poslovnih planova u oblasti zelene ekonomije.
Ispitivanje javnog mnjenja o problemima ivotne sredine.

62

Oblast: Ekologija i odrivi razvoj

Problem
Nedovoljan nivo svesti
mladih i starijih o
nephodnosti prelaska
na zelenu ekonomiju.

Cilj
Podizanje svesti mladih
i starijih o
neophodnosti prelaska
na zelenu ekonomiju.

Nedovoljan broj
obuenih mladih za
izradu poslovnih
planova u oblasti
zelene ekonomije.
Nedovoljan broj
istraivanja kod mladih
o problemima ivotne
sredine.

Podizanje kapaciteta
mladih za izradu
poslovnih planova u
oblasti zelene
ekonomije.
Pokretanja
istraivakog rada u
oblasti ekologije.

Mera
Kreiranje komunikacione
strategije Ekolokog akcionog
plana. Organizovanje edukacija
o globalnimi konkretnim
lokalnim ekolokim problemima.
Organizacija edukacija o izradi
poslovnih planova iz oblasti
zelene ekonomije i njihovo
prezentovanje.

Aktivnost
Treninzi/seminari. Foto-video
takmienja( sa temom zelene
ekologije). Medijske promotivne
akcije (TV, radio, pisani mediji,
novi mediji).
Radionice/treninzi. Prezentacija
izraenih poslovnih planova
zainteresovanim finansijerima.

Organizovanje istraivanja
mladih o problemima ivotne
sredine.

Sprovoenje upitnika. Prezentacija

istraivanja u javnosti. Radionica
strateko planiranje: razvijanje
srednjoronog plana razvijanja
ivotne sredine.

63

Indikator
Broj napisanih ekolokih radova.
Broj zainteresovanih mladih
uesnika u edukacijama. Broj
medijskih izvetaja.

Nosilac aktivnosti
OCD, u saradnji sa
ekspertima,
medijima i KZM.

Rok
2013.

Broj uesnika na radionicama

/treninzima. Broj izradjenih
biznis planova. Broj prihvaenih
planova (finansijski podranih).
Broj medijskih izvetaja.
Broj popunjenih upitnika. Broj
uesnika na radionici. Broj
medijskih izvetaja.

OCD u saradnji sa
medijima, Missy,
bankama i KZM.

2013.

OCD, u saradnji sa
kompanijom koja e
voditi izradu
upitnika,
ekspertima,
medijima i KZM.

2013.

Smernice za izradu narednog LAP-a

Nakon realizovana tri sastanka sa voditeljima radnih grupa, uraena je evaluacija kako bi se dobile
relevantne informacije koje bi sluile kao smernice za naredni razvoj i implementaciju LAP-a koji je
predvien da se radi krajem 2013 godine. Naredni LAP bi obuhvatao istraivanje potreba mladih i
ciljeve koji bi se odnosili na implementaciju aktivnosti za period 2014-2017.
U procesu revidiranja Lokalnog akcionog plana, uee u 9 oblasti uzelo je ukupno 145 uesnika. Od
ukupnog broja uesnika, vie od polovine je ispunilo evaluacioni upitnik.
Kategorija uesnika koji su se odazvali na sastanke radnih grupa dolaze iz sledeih sektora (poreane
po brojnosti):
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Institucije;
Organizacije civilnog drutva;
Podmladci politikih partija;
Volonteri i aktivisti OCD;
Uenici i predstavnici uenikih parlamenata;
Studenti.

Godine starosti uesnika su predstavljeni na Ilustracija 13, a kolska sprema Ilustracija 14.

Ilustracija 13: Godine starosti uesnika.

Ilustracija 14: kolska sprema uesnika.

64

Iz dela evaluacije koji se odnosi na iskustvo (Ilustracija 15) moemo videti da veina uesnika nikada
nije uestvovala u nekoj od radnih grupa koja se bavila izradom stratekih dokumenata na lokalnom,
pokrajinskom, dravnom ili meunarodnom nivou. Ovaj podatak nam govori o tome koliko su lokalne
institucije, organizacije i pojedinci angaovani po pitanju aktivne participacije kada je izrada
stratekih dokumenata u pitanju. Preostali ispitanici koji su uestvovali u izradi stratekih
dokumenata, uee su uzeli u sledeim aktivnostima: Pokrajinski akcioni plan za mlade, obrazovanje,
NAPOR-ov dokument, LAP iz 2009, zapoljavanje: lokalna samouprava, socijalna politika, Zakon o
volontiranju Republike Srbije, Nacionalna strategija za mlade Republike Srbije.

Ilustracija 15: Uee u radnim grupama do sada.

S obzirom da su se sastanci radnih grupa odrali samo tri puta i to u vrlo kratkom periodu, uesnici sa
prosenom ocenom 4,1 (max. 5) ocenjuju samu organizaciju rada (odabir prostora, vreme odravanja
sastanaka, pauze u radu), Ilustracija 16.

Ilustracija 16: Kvalitet organizacije rada. Legenda: (a) nisam zadovoljan, (b) delimino sam
zadovoljan, (c) uglavnom sam zadovoljan, (d) zadovoljan sam, (e) veoma sam zadovoljan.
Rad voditelja je ocenjen prosenom ocenom 4,2 (max. 5), sa raspodelom veoma bliskoj prethodnoj
(Ilustracija 16). Metodologija rada je bila prilagoena uesnicima, prosena ocena 3,8 (max. 5),
Ilustracija 17.

Ilustracija 17: Kvalitet primenjene metodologije. Legenda: (a) nisam zadovoljan, (b) delimino sam
zadovoljan, (c) uglavnom sam zadovoljan, (d) zadovoljan sam, (e) veoma sam zadovoljan.

65

Dinamika grupe ocenjena je od strane uesnika ocenom 3,8 (max. 5). Smatra se da su uesnici
doprineli zadovoljavajuem nivou aktivnog uea, atmosferi rada u grupi i timskom radu, Ilustracija
18.

Ilustracija 18: Procena dinamike grupe. Legenda: (a) nisam zadovoljan, (b) delimino sam
zadovoljan, (c) uglavnom sam zadovoljan, (d) zadovoljan sam, (e) veoma sam zadovoljan.
Pitanje procene linog uea, uesnici su ocenili sa srednjom ocenom 3,7 (max. 5) konstruktivnost,
fleksibilnost i doprinos timskom radu, Ilustracija 19.

Ilustracija 19: Procena linog uea. Legenda: (a) nisam zadovoljan, (b) delimino sam zadovoljan,
(c) uglavnom sam zadovoljan, (d) zadovoljan sam, (e) veoma sam zadovoljan.
Uesnici su zadovoljni krajnjim produktom, postignutim zakljucima i preporukom.
Neke od sugestija uesnika kao preporuka za narednu izradu LAP-a 2013. godine:

Mislim da je za jo kvalitetnije revidiranje LAP-a neophodan dui vremenski period. Ipak,

nadam se da smo i za ovaj kratak period, naim prisustvom doprineli revidiranju istog.
Dozvoliti mladima da vie uestvuju i da se vie pitaju u okviru radnih grupa.
Nedostatak stola.
Nedovoljno vremena za upotrebljenu metodologiju.
Treba podii nivo strunosti i realnog uticaja.
Ogranien uticaj na finalna reenja.
Previe kompromisa.
Organizacija od-dole, ukljuivanje lokalne zajednice i samih mladih.
Pomo u praktinoj primeni ciljeva trenutnog LAP-a, radi kvalitetne realizacije sledeeg
Akcionog plana.
Vie panje posvetiti omladini sa fakultetom kako bi ostala u Subotici, a ne izvrila migriranje
u bilo koji drugi grad i tamo doprinela razvoju sa svojim znanjem.
Vee uee mladih u izradi [LAP-a].
Vee uee relevantnih institucija.

66

Nastaviti rad sa postojeom idejom. Zadovoljna sam realizacijom, eventualno je moda bilo
potrebno jos vremena.
Vea podrska lokalne samouprave.
Treba ukljuiti vie organizacija i institucija, da dobijemo jo komleksniju sliku.
Da se uesnici bolje pripreme za diskusiju i da aktivnije uestvuju u njoj.
Buduci LAP za mlade se moze kvalitetno realizovati iskljuivo paljivim odabirom ljudi koji
e se ozbiljno zalagati.
U radnoj grupi koja se bavi ovom tematikom mora biti minimum tri strune osobe (u
sadanjoj je uzelo uee dve i na dva razliita sastanka).

Veina uesnika smatra da su delimino postignuti rezultati ostvarivanja ciljeva revidiranja LAP-a.

Ilustracija 20: Procena ostvarenosti ciljeva.

Zabrinjavajue je da uesnici nisu sigurni da li je uee u revidiranju LAP-a za mlade bilo podsticajno
za njihovo dalje angaovanje u kreiranju i realizaciji lokalnih politika za mlade.

Ilustracija 21: Uticaj revidiranja LAP-a na dalje angaovanje.

67

Iz evaluacije vidimo da postoji mala grupa ljudi koja je spremna da nosi promene i koja vidi uee u
revidiranju LAPa kao podsticajno za njihovo dalje angaovanje u kreiranju i realizaciji lokalnih politika
za mlade.
Neki od odgovora su:

Da, ohrabruje me da se ukljuim u rad KZM, konstruktivnim idejama, svojim znanjem i

iskustvom.
Bilo je podsticajno, jer mlade osobe zasluuju da se sa njima neko bavi i da ih usmerava. Plan,
iako je samo revidiranje postojeeg je prvi korak da se i Subotica pone ozbiljnije baviti i
razmiljati o mladim naratajima, ta im ostavljamo u naslee i kako da oni sami sebe
spoznaju da bi mogli da grade uspenu budunost u svom gradu.
Postoje jo mnogi problemi koji se tiu svakodnevnog ivota mladih i koji e se pojaviti kao
gorui problem. Lokalna politika bi se zaista trebala kreirati u partnerstvu sa mladima i treba
ih i uti a ne samo sluati. Kreiranje i realizacija samo na taj nain moze uspeti.
Dalo mi je nadu da se zaista udrueno moe postii pomak i poboljanje u reavanju
konkretnih problema.
Stekla sam uvid u problematiku mladih (koliko i gde je dolo do promena) i prepoznala koje
bih budue aktivnosti mogla preuzeti na sebe, tj. svoju organizaciju.
Kao podmladak politike partije i kao mlada osoba osecam dunost da pomognem i
uestvujem u razvoju, edukaciji i usmeravanju mladih.
Planiram da se na nivou nevladinih organizacija u kojima radim vie angazujem u oblasti
omladinske politike u naem gradu kroz javno zastupanje, lobiranje i ukljuivanje u tela koja
e se baviti monitoringom i koordinisanjem omladinske politike na lokalu.
Naa organizacija se bavi mladima i smatramo da je njihovo uese u kulturnom ivotu od
presudnog znaaja za uspjenu organizaciju kulturnih dogaaja. S obzirom da se dugi niz
godina bavimo mladima, kulturom i ljudskim i manjinskim pravima, imamo snaan motiv za
angaovanost u kreiranju lokalnih politika na ovom polju.
Da, jer sam u mogunosti da kaem svoje miljenje.
Ipak pokrenuto neto.
Volela bih dalje pratiti omladinsku politiku, dati doprinos radu kancelarije za mlade.
Uticalo je na mene da se informiem i budem upueniji u kompletnu situaciju omladine u
Subotici, samo to e samo izvravanje ovih planova biti mukotrpan proces sa neizvesnim
ishodom.
Pokusau kroz svoj posao da ispratim i pomognem kreiranju i realizaciji lokalne politike za
mlade, jer je veoma vano da se u javnosti uje i zna ta se radi po pitanju mladih.
Tokom sastanaka mogla se osetiti radna atmosfera i razgovori o problemima i reenjima su
ili manje-vie teno. To ukazuje da se u buduem radu moe osloniti na motivisanost i
podrku ostalih mladih ljudi u daljem anagaovanju za unapreenje lokalnih politika za
mlade. Drugim reima moe se osloniti na konstruktivni rad koji za posledicu ima konkretna
reenja ili smernice.
Da naravno, to je jedan od aktivnosti koje su mi u opisu posla.

68

Na osnovu izvetaja voditelja radnih grupa koji su vodili proces revidiranja, u cilju kreiranja narednog
LAP-a (2014-2017) potrebno je naroitu panju posvetiti sledeem:

Realizovanju istraivanja o potrebama i problemima mladih na teritoriji grada Subotice.

Kreiranju baze sa auriranim informacijama o predstavnicima institucija koji su posredno ili
neposredno ukljueni u rad sa mladima.
Obezbeivanju veeg prisustva svih relevatnih institucija kao i predstavnika OCD i mladih
(naroito srednjokolaca i studenata).
Odravanju jednog zajednikog sastanka u cilju predstavljanja metodologije koja e se
koristiti prilikom izrade LAP-a.
Omoguavanju dueg vremenskog perioda za realizaciju radnih sastanaka (od 4 do 6
sastanaka po oblasti).
Predstavljanju programa KZM koji su realizovani u 2013. godini od strane koordinatora u
saradnji sa lanom Gradskog vea zaduenog za mlade.

69

Povezanost sa drugim stratekim dokumentima

Usklaenost sa Nacionalnom strategijom za mlade
Nacionalna strategija za mlade usvojena je poetkom 2008. godine, njenu izradu vodilo je
Ministarstvo za omladinu i sport Republike Srbije i predstavlja prvi korak ka sistemskom reavanju
poloaja mladih u zemlji. Strategija za mlade treba, pre svega da odredi ulogu drave prema
mladima, moguu ulogu mladih prema drutvu, kao i naine za uspostavljanje partnerskog odnosa.
Zato su u Strategiji za mlade definisani prava, uloge i odgovornosti, kao i jasni, institucionalni
mehanizmi koji e mladima otvoriti prostor za delovanje i pomoi im da nau svoje mesto u drutvu.
Nacionalna strategija za mlade obuhvata oblasti koje su zastupljene i u Lokalnom akcionom planu za
mlade grada Subotice, i u skladu sa tim je usklaena sa samom strategijom na nivou drave.
Vizija Nacionalne strategije za mlade glasi:
Mladi u Srbiji u XXI veku su aktivni i ravnopravni uesnici u svim oblastima drutvenog ivota i imaju jednaka
prava i mogunosti za puni razvoj svojih potencijala.
To podrazumeva njihovu aktivnu ulogu u porodinom ivotu, obrazovanju, zapoljavanju, zdravlju i ukupnom
drutvenom ivotu.
Mladi stiu nova znanja i iskustva, drue se i takmie sa svojim vrnjacima irom sveta, putuju ali se i vraaju u
svoju zemlju, gde aktivno, odgovorno i vredno primenjuju sva steena znanja i ostvaruju kvalitet ivota.

Usklaenost sa akcionim planom politike za mlade Vojvodine

Skuptina Autonomne Pokrajine Vojvodine je u 2005. godini usvojila Akcioni plan politike za mlade u
Vojvodini. Ovaj Akcioni plan nastao je zahvaljujui naporima Pokrajinskog sekretarijata za sport i
omladinu, a u njegovom razvoju uestvovao je veliki broj mladih, kao i veliki broj omladinskih
organizacija. Implementacija Akcionog plana je zapoeta i realizovani su mnogobrojni projekti na
teritoriji AP Vojvodine. Analize definisanih problema u Akcionom planu na nivou Vojvodine su deo
utvrivanja poloaja i stanja mladih u gradu Subotici, te je samim tim Lokalni akcioni plan za mlade
usklaen sa Akcionim planom politike za mlade Vojvodine.

70

Usklaenost sa drugim lokalnim strategijama

Strateki plan razvoja socijalne zatite optine Subotica, 2008-2012

Podaci o deci i mladima na osnovu analize Stratekog plana razvoja socijalne zatite optine Subotica
za period od 2008. do 20127.
Ukoliko posmatramo strukturu dece i omladine koji su korisnici usluga socijalne zatite moemo
uoiti da najvei broj dece ine: deca i omladina sa problemima u porodici (u proseku 536 dece
godinje), deca i omladina sa poremeajem u ponaanju (u proseku 397 dece godinje), deca i
omladina ometena u fizikom i psihikom razvoju (u proseku 203 dece godinje) i ostala deca i
omladina (u proseku 32 dece godinje).
Savetovalite za mlade zbog razliitih problema iz godine u godinu poseti sve vei broj adolescenata,
posebno devojaka, pri emu je najvie poseta ginekologu, a najei problemi zbog kojih se obraaju
psihologu su: disfunkcionalnost u porodici, neuspeh u koli, strepnje i strahovi, psihosomatski
problemi, potekoe u komunikaciji i sl.
Prema podacima Komisije za borbu protiv bolesti zavisnosti pri SO Subotica i optinske fondacije za
mentalnu higijenu Exspecto od 1997. zakljuno s 2005. broj registrovanih lica koja su bila u
kontaktu sa narkoticima je 1334, pri emu je najkritiniji uzrast izmeu 17 i 18 godina ivota. Na
uzrastu od 16-19 god. meu srednjokolcima narkotike je koristilo njih oko 30%, pri emu se najvei
procenat njih u okviru ove grupe nalazi meu 19-godinjacima (47%), to izmeu ostalog govori u
prilog neophodnosti preventivnih aktivnosti na niim uzrastima. Kao problem istie se injenica da
nedostaju podaci za one koji ne pohaaju kolu, kao i za mlade koji su stariji od 19 godina.
Strategija ekonomskog razvoja grada Subotice, 2013-2022

Strategija lokalnog odrivog razvoja grada Subotice (u daljem tekstu Strategija) je opti strateki plan
razvoja koji treba da prui smernice i podsticaje za budui razvoj lokalne zajednice, ali i da bude
koristan instrument u prilagoavanju promenljivom okruenju u kome ivimo. Vremenski okvir za
implementaciju Strategije je od 2013-2022. godine, odnosno 10 godina8.
Strategijom se predvia podsticanje aktivne politike prema omladini kroz realizovanje sledeih
aktivnosti:
1. Formiranje saveta za mlade;
2. Otvaranje KZM u okviru lokalne samouprave;
3. Izrada i sprovoenje Lokalnog akcionog plana za mlade.
Mere i aktivnosti koje se tiu zapoljavanja mladih odnose se na promovisanje preduzetnitva kod
mladih. Razvijanje meusektorske saradnje izmeu javnog i nevladinog sektora u cilju zajednikog
delovanja na prevenciji zdravlja mladih je takoe mera koja je definisana Strategijom.
7

Preuzeto sa www.subotica.rs/pdf/sluzbeni_list/2008_sr.pdf, Strateki plan razvoja socijalne zatite optine

Subotica za period od 2008. do 2012.
8
Preuzeto sa http://www.subotica.rs/doc/SLOR_2012/SLOR_SR.pdf.

71

Specifian cilj koji se odnosi na unapreenje kvaliteta provoenja slobodnog vremena dece i mladih
na teritoriji grada realizacijom predvia otvaranje omladinskog kulturnog centra na teritoriji grada
Subotice.
Zakon o ravnopravnosti polova

Politika jednakih mogunosti

Modernizacija i evropeizacija Republike Srbije bie znatno unapreene politikom jednakih

mogunosti za ostvarivanje rodne ravnopravnosti u svim oblastima drutvenog razvoja i stratekog
partnerstva izmeu ena i mukaraca9.
Unapreenje rodne ravnopravnosti jeste jedno od kljunih razvojnih pitanja, jer omoguava
adekvatno korienje enskih ljudskih resursa i direktno doprinosi poboljanju kvaliteta ivota svih
graanki i graana. Preduslov ekonomskog razvoja jeste drutvena stabilnost, koja je zasnovana na
politici jednakih mogunosti, solidarnosti, socijalnoj inkluziji i drutvenoj pravdi.
Ravnomeran ekonomski razvoj nije mogu bez adekvatnog korienja enskih ljudskih resursa, pa je
zato neophodno da se posebnim merama ene podstaknu na vee ukljuivanje u trinu ekonomiju.
Donoenjem zakona o rodnoj ravnopravnosti i usvajanjem Strategije i Akcionog plana za poboljaanje
poloaja ena i unapreivanje rodne ravnopravnosti Republika Srbija je zaokruila zakonski okvir
odnosno strateki okvir za primenu politike rodne ravnopravnosti u skladu sa Ustavom.
Zakonske odredbe i strateki ciljevi obavezuju sve uesnike u javnom ivotu, nacionalne, pokrajinske i
lokalne institucije i izvrnu vlast da potuju i primenjuju usvojene principe i mere u svom
svakodnevnom radu. U tom cilju, prilikom implementacije LAP-a za mlade, pozivajui se na
gorepomenuti zakon preporueno je da mere i aktivnosti podjednako budu usmerene na
ravnomerno ukljuivanja mladih oba pola, kao i da se prilikom realizacije aktivosti uzimaju u obzir
specifine potrebe po polovima. O tome se posebno treba voditi rauna prilikom odreivanja
kriterijuma za raspisivanje konkursa i implementacije projekata. Neke od aktivnosti koje mogu da
utiu na razvijanje politike jednakih mogunosti su:

Edukacija u oblasti ljudskih prava, prava mladih i rodne ravnopravnosti;

Edukativne radionice prevenciji porodinog nasilja i nasilja prema enama
Sprovoenje kampanje i edukacija medija za spreavanje stereotipnog prikaza mladih
(naroito mladih ena kao seksualnih objekata u tablodima i na bilbordovima);
Omoguavanje podjednakog uea mladih oba pola, u subvencionisanom sportu (aerobik,
zumba i sl.).

Preuzeto sa http://www.minrzs.gov.rs/cms/sr/rodna-ravnopravnost.

72

Mehanizmi sprovoenja strategije

Implementacija strategije za mlade
U nastojanju da se postignu ciljevi Lokalnog akcionog plana za mlade Skuptina grada Subotice bi
njegovim usvajanjem obavezala Savet za mlade u jednogodinjem periodu (od 2013 do 2014), da
sprovedu mere u skladu sa operativnim planovima.
Predloene mere ili aktivnosti e imati jasno naznaene nosioce koji e biti ukljueni u razradu i
implementaciju zajedno sa organizacijama i ustanovama koje putem konkursa najbolje odgovore
projektima na postavljene uslove. Glavni koordinator bi bio Savet za mlade i KZM, kao skuptinsko
telo koje treba da koordinira rad svih nosilaca pojedinih mera ili aktivnosti.
Grad Subotica e iz sredstava gradskog budeta, predvidela sredstva potrebna za realizaciju Akcionog
plana politike za mlade u Vojvodini. Dinamika planiranja i troenja visine sredstava namenjenih
izvravanju odredila bi se u postupku donoenja gradskog budeta.
Sredstva za implementaciju Lokalnog akcionog plana za mlade e se raspodeljivati putem konkursa
onim organizacijama i ustanovama koje najbolje odgovore projektima na postavljene uslove na
osnovu predloenih mera i aktivnosti Lokalnog akcionog plana za mlade grada Subotice. Sredstva za
dalju implementaciju Lokalnog akcionog plana za mlade e se obezbediti u procesu donoenja
gradskog budeta u skladu sa njegovim mogunostima.
U sklopu ovog procesa implementacije, odnosno pre svega podnoenja prijave za tender, Savet za
mlade e imati ulogu komisije, iji lanovi e se sastajati jednom meseno i u okviru svojih ovlaenja,
odluivati o narednim projektima za mlade koji su navedeni kao prioriteti u Lokalnom akcionom
planu za mlade grada Subotice.
Da bi se osigurao kvalitetan nadzor i sprovoenje projekata, raspisae se konkurs za organizaciju ije
e osnovne aktivnosti biti vezane za odreivanje konkursnih kriterijuma u saradnji sa Savetom za
mlade, zatim za aplikacione procedure, izrada neophodnih dokumenata za praenje i izvetavanje o
projektima10.
Putem konkursa sredstva za implementaciju LAP-a za mlade rasporedila bi se na godinjem nivou
onim organizacijama i ustanovama koje najbolje odgovore projektima na postavljene uslove, na
osnovu predloenih mera i aktivnosti Lokalnog akcionog plana za mlade u oblastima:

Obrazovanje mladih
Zapoljavanje mladih
Zdravlje i socijalna politika prema mladima
Bezbednost mladih
Informisanost i mobilnost mladih
Slobodno vreme mladih, kultura i sport
Aktivno ukljuivanje mladih u drutvo i volonterizam

10

Organizacija za praenje i podrku implementacije Lokalnog akcionog plana je nezavisna organizacija civilnog
drutva, koja nee imati pravo da aplicira za sredstva za realizaciju projekata.

73

Mladi u ruralnim sredinama

Ekologija i odrivi razvoj

Implementacija plana aktivnosti je predviena u vidu apliciranja pojedinih organizacija, institucija i

lokalne samouprave domaim i stranim fondovima, radi realizacije zacrtanih ciljeva, te u skladu sa tim
ovaj dokument jeste smernica za sve lokalne aktere u pogledu planiranja svojih aktivnosti koji se tiu
mladih u gradu Subotici.
Kao neophodan mehanizam implementacije jeste formiranje Saveta za mlade, koji bi se bavio
utvrivanjem prioriteta i kriterijuma, te raspisivanjem konkursa za implementaciju aktivnosti
predvienih Lokalnim akcionim planom za mlade.
Grad Subotica za namenu realizacije aktivnosti moe osnovati i posebni razvojni fond u koji e
ukljuiti i sredstva pomoi koja je mogue dobiti iz drugih domaih i stranih izvora. Za realizaciju
pojedinih zadataka, koji e se ostvarivati u saradnji i partnerstvu s mladima, grad Subotica moe da se
povee sa zainteresovanim i ukljuenim subjektima na podruju grada te da oekuje i njihovo
uestvovanje u finansiranju programa, primereno mogunostima i potrebama grada u realizaciji
programa za mlade u Subotici.

Ko ini Kancelariju za mlade?

1. Savet za mlade je upravni odbor Kancelarije za mlade. Ovo telo treba da donosi najvanije
odluke iz delokruga KZM i predlae organima lokalne samouprave donoenje odluka koje se
tiu mladih. Savet za mlade bira skuptina lokalne samouprave, i njega bi trebalo da ine
mladi odbornici lokalne samouprave, lan gradskog vea zaduena za mlade, predstavnik
kabineta gradonaelnika, predstavnici OCD, predstavnici Mree i graani koji imaju iskustvo u
radu sa mladima.
Savet za mlade bi trebao naroito da:
Koordinie u saradnji sa KZM implementaciju LAP-a za mlade na teritoriji grada
Subotice;
Uestvuje u realizaciji istraivanja koje e se provoditi sredinom 2013. a koje e imati
direktan uticaj na izradu LAP-a za period 2014-2017.
Inicira i uestvuje u izradi lokalne omladinske politike u oblasti obrazovanja, sporta,
korienja slobodnog vremena, poveanja zaposlenosti, spreavanja nasilja i
kriminaliteta, informisanja, zdravstva, ekologije i odrivog razvoja, mladi u ruralnim
sredinama, i drugim oblastima od znaaja za mlade;
Uestvuje u izradi posebnih lokalnih akcionih planova, programa politika u saglasnosti
sa Nacionalnim strategijama za mlade i prati njihovo ostvarivanje;
Daje miljenje o pitanjima od znaaja za mlade i o njima obavetava organe grada;
Daje miljenje na nacrte propisa i odluka koje donosi skuptina u oblastima znaajnim
za mlade;
Usvaja godinje i periodine izvetaje o ostvarivanju lokalne omladinske politike i
lokalnih akcionih planova i programa za mlade i podnosi ih skuptini, gradonaelniku
i gradskom veu;
Inicira pripremu projekata ili uee grada u programima u projektima za mlade u
cilju unapreenja poloaja mladih i obezbeenja ostvarivanja njihovih prava koja su u
nadlenosti grada;
Podstie saradnju izmeu grada i omladinskih organizacija i udruenja i daje podrku
realizaciji njihovih aktivnosti;
74

Podstie ostvarivanje meuoptinske saradnje koja se odnosi na omladinu i o tome

obavetava organe grada;
Daje miljenje o predlozima projekata od znaaja za mlade koji se delimino ili
potpuno finansiraju iz budeta grada, prati njihovo ostvarivanje i daje miljenje
nadlenom organu grada.

2. Operativni deo Kancelarije za mlade ine ljudi koji su zaposleni u gradskoj upravi tj. u onom
njenom delu koji bi se zvao odsek za mlade. Oni predlau Savetu za mlade donoenje odluka
iz nadlenosti Saveta, sprovode odluke Saveta i donose odluke iz svoje nadlenosti.
Koordonator kancelarije za mlade bila bi osoba koja se nalazi na poloaju efa odeljenja za
mlade tj. kancelarije za mlade u lokalnoj upravi. Polazna osnova u radu na reavanju
problema mladih ljudi treba da bude analiza problema, a zatim definisanje koraka u
reavanju identifikovanih problema. Kada se izvri detaljna analiza drutva i drutvenih
faktora koji utiu na mlade i identifikuju problemi sa kojima se susreu mladi, neophodno je
informisanje o njihovim potrebama, tenjama, oekivanjima, ime uvaavamo i
demarginalizujemo mlade i njihove rastue probleme. Poslovima prikupljanja podataka o
mladima bavi se Omladinski klub, sa programima savetovalita, koji deluje u okviru
kancelarije za mlade i/ili u koordinaciji sa njom.
3. Omladinski klub/Omladinski centar sprovodi programe za mlade u okviru usvojene lokalne,
(pokrajinske) i nacionalne Strategije za mlade; uestvuje u promociji strategija za mlade.

11

Prua usluge o mogunostima zadovoljavanja potreba mladih i relevantnih OCD.

Omladinski klub, predvia osnivanje internet kluba, biblioteke, medija centra mladih;
Prua obuke i konsultantskih usluga od strane strunjaka ali i programe vrnjake
edukacije, obezbeivanje prostora i opreme za rad omladinskim organizacijama i
prostor za kreativno izraavanje mladih11.

Vodi: Na Ti sa lokalnom kancelarijom i planom za mlade (2010), Grupa Hajde da... , Beograd.

75

Promocija Lokalnog akcionog plana za mlade

Mrea organizacija civilnog drutva Subotice koja se okupila oko pokretanja sistemske brige o
mladima a nakon toga i koordinisala procesom revidiranja LAP-a, predvidela je nastavak
konsultativnog procesa sa akterima revidiranja LAP-a kroz izradu smernica za osnivanje tela koja e se
baviti kreiranjem, implementacijom i monitoringom lokalnih politika za mlade.
U okviru nastavka ovog konsultativnog procesa prvo e od strane predstavnika Ministarstva za
omladinu i sport biti odran sastanak na kojem e se predstaviti uloga i znaaj Lokalne kancelarije za
mlade i Saveta za mlade a nakon toga e sa predstavnicima radnih grupa biti odrano i nekoliko (do
tri) sastanaka koji e biti posveeni izradi smernica i preporuka vezanih za rad novoosnovanih tela iz
oblasti omladinske politike. Smernice i preporuke e biti vezane za prioritetne oblasti kojima KZM i
njen koordinator treba da se bave u toku prvih godinu dana postojanja. Takoe e biti napravljena i
preporuka za sastav i opis nadlenosti Saveta za mlade.
Lokalni akcioni plan je dokument kojim se omoguava:

Plansko i dugorono reavanje problema mladih, uz kreiranje mera i usluga prilagoenih

stvarnim potrebama mladih u konkretnoj lokalnoj zajednici.
Ekonominije korienje postojeih resursa kroz umreavanje lokalnih institucija i
organizacija.
Mogunost korienja alternativnih izvora finansiranja (izvori su dostupni samo uz validna
gradska dokumenta).

Promocija dokumenta stoga podrazumeva dostavljanje Akcionog plana svim relevantim lokalnim
akterima, predstavnicima lokalne samouprave, predstvanicima omladinskih organizacija i mladih.
Konkretni naini promocije su:
Postavljanje dokumenta u elektronskoj formi na gradski sajt.
Javne diskusije u elektronskim i tampanim medijima.
Okrugli stolovi i kampanje sa ciljem podizanja svesti javnosti o znaaju Lokalnog akcionog
plana za mlade, kao opteg dobra grada Subotice.

76

Fotografije sa radnih grupa.

Obrazovanje mladih

Zapoljavanje mladih

Zdravlje i socijalna politika prema mladima

Bezbednost mladih

Informisanost i mobilnost mladih

Slobodno vreme, kultura i sport mladih

77

Mladi u ruralnim sredinama

Aktivno uee i volonterizam mladih

Ekologija i odrivi razvoj

78