Bojan Dragievi

ZATO NE TREBA
POTOVATI
RELIGIJU

Prezirem rtve koje potuju svoje delate.- Sartr

Najtea je beda kojoj smo sami uzrok. - Euripid

ODGOVOR NA PITANJE: ZATO NE

TREBA POTOVATI RELIGIJU?
Pre nekoliko dana ponovo mi je postavljeno famozno i naizgled korektno pitanje, koje je
zasigurno veina vas ula ili postavila barem jednom: ,,Moda ti i ne veruje u sve to, ali zato
ne pokae malo dobre volje prema ljudima koji veruju uvaavajui njihovu religiju? Zato ne
biti pristojan i utati iz potovanja prema uverenjima drugih? Prividna dobrodunost koja
opsenarski navino zrai iz njega obavezala me je na ovaj esej.
Smatrajui da ovo pitanje zasluuje kompletan i argumentovan odgovor odluio sam da
svoje misli formuliem u redovima koji slede u najrazumljivijem i najsaetijem obliku, da ih
kanaliem prvenstveno sa namerom jasnog izlaganja i u duhu hladne logike, u nadi da e kratki
osvrt koji u ponuditi uticati na razvoj kritikog miljenja kod onih ija je sumnja tek u zaetku:
u tome smislu, on je prevashodno njima i namenjen. Postoji, priznajem, i u drugoj ravni:
predstavlja genezu jednoga shvatanja i njen zavrni oblik rastoen u vidu pristupanoga
izlaganja, koji sebe prepoznaje jedino u slobodnoj misli, umerenom hedonizmu, individualizmu,
nitenju lanoga autoriteta i uvaavanju naunoga metoda kao merila koje nam doputa da
stvarnost spoznamo pod najobjektivnijom moguom prizmom. Takav pristup, mora se primetiti
otvoreno, fundamentalno je i nuno antiteistiki i okrenut skepticizmu. On hoe da oveka
otrgne od jedne tiranske fantazije i vrati ga zemlji, imajui pred sobom jedino princip ovekove
slobode kao ustanovljen i neprikosnoven moe se stoga primetiti da je u biti i humanistiki i
beskompromisan u svojoj slobodoljubivosti.
Zapoinjui ovaj rad, moramo napomenuti da e on po svome sadraju biti posve
jezgrovit i donekle lian, osloboen nepotrebne slatkoreivosti i temeljnijeg razmatranja svake
crte problema ponaosobno, te da ne pretenduje na ideju prostog taksativnog nabrajanja (koje bi
verovatno trajalo ad infinitum), niti na preteranu filozofsku kompleksnost koja bi zbunjivala
neuke, na epohalnu inovativnost ili detaljnu socioloku analizu: zato su navedena reenja
iskljuivo plod promiljanja samog autora i ne treba ih smatrati nepogreivim ili konanim
izvodom kada je ovaj problem u pitanju, tim pre to su razumljivosti radi ponuena u
simplifikovanom stilu i uskoj formi na taj nain smatram da e znatno uspenije ostvariti svoju
svrhu pred irom publikom. Ona sumiraju i analitiki posmatraju zbir intelektualnih napora
sprovedenih u ovome pravcu, ali i nastoje da akcenat stave na nedovoljno zastupljene ili
nedovrene nagovetaje tih shvatanja, unosei u tumaenja prihvatljivu dozu kreativnosti i
njihovoga meusobnoga usaglaavanja i povezivanja, ali sa namerom da to povezivanje ne bude
izvetaeno, neskladno i nasilno izvedeno, te da se citiranjem drugih sluimo, kako kae
Montenj, samo da bismo izrazili sebe, da bismo bolje i slikovitije predoili tezu koju emo ovom
prilikom zastupati najubedljivije to moemo, moda i akademski sasvim nekonvencionalno,
sluei se pretpostavkom da je doza iskrenosti osloboena ulepanoga i podilazeeg tona
dovoljna, ako ne i neophodna, da bi na pojedincu ostavila neprijatan i otrenjujui intelektualni
ok, poetak njegovoga samopreispitivanja. Namera koja stoji iza njih nikako nije detaljno i
kvalitetno navoenje domena negativnog dejstva religije, ve pruanje contra argumenata u
4

formi dovoljno jasnoj da svakome zainteresovanom za zastupano gledite moe pruiti ubedljivu
osnovu za razumevanje spornog uticaja religije u savremenome drutvu i njene opake prirode,
kao i odnosa koji se prema toj nidoroznoj sri treba zauzeti u svetlu ljudskog dostojanstva i
oveanstvu na korist. Takoe, nee u ovome radu biti nanovo dubljih rei o kritici
pseudologikih dokaza za postojanje boanstva, koji su danas ve davno uniteni u potpunosti i
ijom dekonstrukcijom emo se baviti na drugom mestu, jer je autor miljenja da oni nisu uzrok
verovanja, nego, naprotiv, samo nesreni pokuaji opravdanja te iracionalne pozicije, kao i da bi
besmisleno vraanje na njihove brojne mane naruilo oblik i drastino produilo esej, uinivi ga
nepristupanim prosenom ukusu i interesovanju. Znatielja i elja za samousavravanjem su
kao polazne take sasvim dovoljne da se um izbrusi u umetnosti kritikog razmiljanja. Njemu
samo treba pruiti taj odista vaan prvi challenge - to donekle i jeste smisao i cilj ovog rada.
Usmeravanje njegovo preputa se starateljstvu dela obimnijih i dubljih.
Tri su glavna uzroka stava da religiju ne treba potovati:
1.) Religija je sasvim iracionalna i neistinita.
2.) Religija je bezmerno tetna kao fenomen i etiki je potpuno neprihvatljiva nieanski, ona
nije nita do parazitskog nitenja ivota, zadovoljstva i ovozemaljske sree. Ona je najotvoreniji
napad na kantovsku ideju autonomne moralnosti i dobre volje1 ucenom i nasilnim nametanjem.
Marksistiki, ona je poziv na trpljenje, lo izgovor za kontinuirano tlaenje, opijanje rtve
prividnom sreom i sveteniku povlaenost.
3.) Religija je pretnja za slobodu i progres oveanstva, ali i svakog pojedinca u istoj meri.
Prvi razlog naeg nepotovanja religija je sklonost ka intelektualnome potenju i
svojevrsna hrabrost, koja ne obara glavu pred oiglednim i ne dozvoljava da bude obmanuta
kurtoazijom: injenica da je u pitanju skup praznih naklapanja zamotanih u silu autoriteta koja
nikakvog dokaza, nikakve logike doslednosti i nikakve tanosti u sebi nemaju jasna je religija
je, dakle, isto to i puko sujeverje, nita to je utemeljenije u razumu od njega ili to se u
vrednosnom smislu nalazi nad njim. Drugim reima, iskrivljeno i vrlo primitivno etiko uenje
namenski usmereno na ureivanje strukture nerazvijenih drutava, odeveno u prastare haljine
mistifikacije i odreeno svirepim vremenom u kom je nastalo, koje nikako ne zasluuje ita
privilegovaniji ili blai tretman od bilo kojeg drugog, pogotovo ako se patografski osvrnemo na
njegovu agresivnu i vrlo argonatnu crtu, kao i na neosporno nasilnu prolost i sadanjost
prilikom izvoenja ovog postojanog zakljuka. Poetak smrti religije je trenutak kada se slomi
njena aura lane svetosti i nedodirljivosti u ogledalu kritike: to je, smatramo, kljuno, poto se
iza mlake utivosti koja jednako tretira dobro i loe, istinitno i lano, slobodno i porobljeno,
pravedno i nepravedno, izmiljeno i stvarno, slutimo, krije najobiniji kukaviluk
i
snishodljivost. Nju treba posmatrati kao ono to jeste: objanjiv drutveni fenomen koji ne
zahteva gorivo transcendentnosti da bi funkcionisao, niti uda i upliv natprirodnog da bi se
objasnilo njegovo istorijsko razvie u najsitnijim pojedinostima. Naprotiv, naturalistiko
objanjenje je umnogome elegantnije, preciznije, detaljnije i pravilnije, te je u skladu sa
1

Vilijem Riz: ,,A volja je dobra kada potuje naela autonomije, to jest, kada svoj zakon uzima iskljuivo iz sebe
same; a to znai kada sledi prethodno navedene principe. Takva volja je autonomna. Ako volja uzima sebi zakon
izvan sebe same, onda je ona heteronomna; ona time rtvuje i autentinu etiku i sopstvenu slobodu. Kant smatra
da je ljudski razum sposoban da oseti bezuslovni autoritet moralnog zakona, a da je ljudska volja sposobna da
odbaci sve alternative koje se s ovim zakonom ne slau.

Sejganovom2 i Okamovom britvom3. Ujedno, ono je potkrepljeno mnotvom dokaza i pokorava

se naunom metodu bez izuzetaka. Usudio bih se da kaem da je praenje njegovih istorijski
korena zaista fascinantan posao, moda jedan u kojem i sam pronalazim izvesnu dozu
zadovoljstva. To bi bio ve sasvim dovoljan razlog da odbacimo ovu la kao najstraniju masku
ljudske istorije i njeno najpogubnije snovienje. Stavljajui bilo koju tvrdnju sem religijske bez
ikakvog dokaza pred na um i zahtevajui od sebe da prihvatimo njenu tanost na osnovu vere,
to po prirodi pojma znai slepo i nekritiki, uvideemo koliko je zapravo naa svest iskrivljena
pod pritiskom verskih besmislica i onih koji u njih veruju, kao i koliko vera po sebi i, raselovski
reeno, potreba-za-verom ne dokazuju apsolutno nita. Valja se setiti Nieove ludnice i
nesrenika koji su u njoj zatvoreni. Vera, bez obzira na stepen fanatinosti, nije sposobna da
pomeri jednu travku, a ne itavu planinu, kako je Nazareanin propovedao (ali ne i
demonstrirao). Njena jedina i strahovita mo je zapravo u injenici da je spremna da teite
ljudskoga poimanja prebaci sa racionalnog na iracionalno tlo, sa uma i razuma na prostu veru, u
kojoj sve bezumne pseudohipoteze postaju opravdane i dozvoljene, izgubljene u oiglednom
nedostatku ozbiljne metodologije, proverljivosti i sigurnosti. Ako se oslonimo iskljuivo na veru,
praktino moemo tvrditi najrazliitije neistine, koliko god neverovatne bile, bez potrebe za
najskormnijim pokriem. I Poslanica Jevrejima 11:1 kae da je ,, vera pak tvrdo ekanje onoga
emu se nadamo. I to je prva napomena koju treba uiniti: realnost se ne savija pred naim
eljama i nadama. Jedan od razloga to se o teistikim boanstvima jo bez ikakvih izgleda za
krajem vode brojne polemike ne lei u neukrotivoj tanosti religijskih argumenata, razorenih
davno do temelja, nego u injenici da je drutveni i istorijski razvoj oveanstva, blisko povezan
sa religijom, uspostavio versku dogmu i institucionalizovanu religiju kao drutveno prihvatljivu
pojavu, tavie pojavu od koje su privilegovani slojevi odvjakad imali koristi, bez obzira koliko
ova tvrdnja zvuala beznadeno marksistiki. Drugi razlog, ako bi se mogao priznati kao neto
vie uticajan, mogao bi se lako pronai u naizgled uroenoj ljudskoj potrebi-za-verom 4 ,
svojevrsnom moralnom placebu koji pod orkiljem eljene podreenosti sebe i sveta vioj volji,
pod okriljem ureenosti i ontoloki prestraene udnje za sigurnou koju prua veliki brat ne
preza od krivljenja realnosti i njenih zakonitosti, od veanja zdravog razuma i skrnavljenja
njegovog lea. Zapanjujue tvrdoglavo, ta rupa je na svaki empirijski ili logiki dokaz, ma koliko
ubedljiv bio, sposobna da drsko odgovori: ,,Da, ali ja tako verujem, zato 5 Zanimljivo iz
2

Karl dolazi do jednostavno formulisanog pravila: ,,Izuzetne tvrdnje zahtevaju izuzetne dokaze. Drugim reima,
to je izreena tvrdnja neverovatnija, to dokazi za nju moraju biti vrdi. U svom eseju Zmaj u mojoj garai, on dalje
razrauje ovu poziciju, koja je u sutini na brdu umerenog skepticizma i koja analitiki secira taktiku izbegavanje
tereta dokazivanja kroz empirijsku proverljivost. Moda zbog injenice da sam cepidlaka i perfekcionista u logikom
smislu, priznajem da do sada nisam video ne samo izuzetan, nego najsiduniji validni teoloki pro dokaz.
3
Lex parsimoniae tvrdi da od dve hipoteze pri nedostatku potpunog uvida u problem uvek treba odabrati
jednostavniju, odnosno onu koja u sebi nosi najmanje nepotrebnih i neproverljivih pretpostavki. Laplasov odgovor
Bonaparti je sjajna primena ovoga principa.
4
Bertrand Rasel, Zato nisam hirdanin?
5
Ovo bi bez sumnje pripadalo jednoj srodnoj logikoj zabludi i potpalo bi pod red herring. Najpriblinije je uvenom
poviku: ,,Ja imam pravo na miljenje. Iako samo pravo na miljenje ili, u ovom sluaju, verovanje, nije sporno,
sporna je zasnovanost istog na adekvatnoj argumentaciji i njegova utemeljenost u stvarnosti, to uistinu i jeste
predmet polemike. (Primedbu treba uzeti sa rezervom jer vera i poiva na nedostatku bilo kakve argumentacije.)
Po pravilu se koristi kao isto izbegavanje odgovora ili nadmeno i tvrdoglavo odbijanje sa eljom da se ne prihvati
valjani logiki argument koji nam ne ide u korist i da se ostane na prethodno zauzetoj poziciji. U tom smislu Sejgan

psiholokog ugla, moda. Ona prekraja svet kakav jeste i vidi samo obris poeljnog, unitavajui
sve to se protivi stvaranju kompletne iluzije. Nju ne zanima istina ona stvara svoju istinu, ak
u veoj meri i uverljivije nego to su to inile ideologije; ba zbog toga je verovanje toliko bitno.
Vera nije mera stvarnosti, nego njeno nitenje. Uspostavljajui je kao nepromenljivu i
neprikosnovenu, ona je postavlja nasuprot stvarnosti. U tome joj pomae nesrena ljudska
slabost koja eli da vidi svet oima elje, a ne realistiki. Postepeno naporno i pouzdano
prouavanje i njegove male pobede, njegova tiha zadovoljstva koja mozaik ljudskog znanja ine
toliko velianstvenim i svakodnevno ga najpalivije upotpunjavaju, ne interesuju religiju
sutinski: ona halapljivo grabi, prisvaja i objavljuje celu istinu. Verifikacija je ni najmanje ne
zanima. Ona ne prouava jer ona ve ,,zna, samo to tu re treba uzimati sa vidno drugaijim
znaenjem od onog koje mu se obino pridaje ist primer novogovora6. (Zaista, ne postoji
jedno dostignue u istoriji nae planete kojim je religija ,,objave dokazala da je po bilo emu, a
ponajmanje po znanju, ispred svog vremena: naknadno je bila prisiljena da ne samo prizna
unapreenja svakim korakom koji je nainjen, naunim, politikim, pravnim ili etikim, ve da
ih naposletku usvoji i ugradi u svoj mehanizam lai. 7 ) Da smo kao vrsta ostali na verskom
znanju, sumnjam da bi prosean ivotni vek drastino premaio trideset godina. Upravo stoga je
sasvim uzaludno pokuavati svesti je u prostor racionalnog ona se vekovima zidala i
pobeivala ba na iracionalnom i podsvesnom, na krivotvorenom i na usavravanim sofizmima,
na lanome predstavljanju propraenom privilegovanim pravnim poloajem verskih organizacija
i njihovoj prilagodljivosti i korisnosti svakoj vlasti, odnosno mogunosti da prisvoje monopol
fizike prinude i primenjuju ga u svom interesu, ako bi njegovim upravljaima ponudili neto
zauzvrat otuda teokratske teorije o njihovoj legitimnosti. (Drava i Crkva dvoglavo udovite
tesno spojeno telom neslobode, pogotovo kada je personalizovano i kada se ne doivljava
apstraktno: jedna glava potinjava spoljanjost, a druga zadire dublje, savlaujui i umrtvivi
um, kastriravi sposobnost miljenja i na taj nain onemoguavi nepoeljnu manifestaciju ab
intra bunta u spoljnome obliku.) U racionalnoj i slobodnoj debati koja se bazira na dokazima i
pravilima logike nikada nije bila sposobna da izdri due od pet minuta pre nego to bi bila
krajnje osramoena nevolja je samo u tome to publika uglavnom nije bila dovoljno pronicljiva
i bistroumna da to shvati. Setimo se Pavlovog samouverenog i karakteristino napadnog
propovedanja u Atini i hladnog podsmevajueg prijema koji je imao u prestonici filozofske
misli Gledajmo zatvorenost verske psiholologije: na njega se bacaju nevini podsmesi
istinoljubivih duhova koji bi otreznili i najnaduvaniju linost, ali ta Pavle radi? Da li shvata da
je njegova propoved naprosto smena, nita vie od toga? Da li priznaje intelektualnu nedoraslost
i poraz? Ne, bei i povlai se u svoju auru jo vie, zatvara se u pogrenu premisu, u zanesenost
u najdoslednijoj tradiciji jevrejstva, dalje filuje preuzeto uenje, daje mu jedan duboko
antifilozofski, antiskeptiki ton, ton antirealistiki i nesavitljivi, koji e ga poput sablasne utvare
kae kako je ,,nemogude ubediti vernika u bilo ta, sa obzirom da njegova vera nije bazirana na dokazima, nego na
duboko usaenoj potrebi.
6
Pravilna upotreba rei od teologa se ne oekuje iz prostog razloga to teolozi nastupaju na pozornici izmenjene
stvarnosti. Njihovi pojmovi su iskrivljeni koliko i njihov logiki sud van svake nade za pravilnim i objektivnim, oni
su, naalost, podjednako otrovni.
7
Fraj u jednoj debati prilino dobro predstavlja ovu poentu: ,,Ako Katolika crkva kae: Oh, pa tada nismo znali za
bolje jer niko drugi nije , koja je njena poenta? Zbog ega ste vi zapravo ovde?

pratiti hiljadama godina, ostavljajui iza sebe krvavi trag... Izvre realnost po meri propovedi i
okree je kao oruje na ono to se u njegovoj uobrazilji prikazuje kao neprijatelj. Filozofi su zli,
greni, nevernici, pagani, prljavi, slepi za propovedanu istinu... komplikovani i sumnjiavi...
Kako samo mogu ne verovati u vasakrsenje mrtvih, taj empirijski potvreni sluaj...
U punoj meri hrianstvo je bez sumnje iznova poraavano jo od otkria tampe u
Evropi8: te udarce bia, koji se iznad svega duguju ubrzanom razvoju slobodne misli i znatno
izmenjenim drutvenim prilikama, ono je u poetku dobijalo sa stoikim izrazom reenosti i
neosetljivosti na licu, da bi XIX vek predstavljao njegovu konanu sahranu na svim poljima:
hrianstvo je vrlo silovito dotueno na nivou prirodnih nauka9, sa Francuskom revolucijom10 i
njenim dalekosenim i korenitim posledicama na razvie evropskih drava ono je bilo gadno
ranjeno u politikom smislu (to je, naravno, bio uslov da se njegovi okovi skre i u okviru
prava)11, da bi ga filozofi naposletku slomili i posve ubedljivo razvlastili i razobliili na etikom
planu, ostavivi od njegove esencije tek toliko da se podigne jedno emocionalno strailo (zato je i
Nie smatrao da, ma koliko ubedljive bile pobede nauke, konani trijumf nad hrianstvom nee
nastati iz njih, ve iz sloma hrianske etike i idola raspetog boga). Marksistika sociologija je
bila sposobna da pouzdano koliko je mogue za drutvenu nauku zaokrui ovaj zakljuak
smestivi ga u drutvenu emu Poslednji ekser na njegovom kovegu u naunom smislu
verovatno je zakucao Darvin objavljivanjem svoje slavne knjige O poreklu vrsta, koja je uspela
da izmakne jo jednu polugu teolokoj obmani poznatijoj kao God of the gaps12. O logikoj
8

Neometana, stabilnija i plodonosnija transmisija znanja pokazala se kao kobna po prevlast klira. Bri protok
informacija omogudava vedu povezanost i podie nivo produktivnosti, to za posledicu ima vrtoglavi napredak i
izmenu drutvenih uslova. Sam tekst svetih spisa postaje dostupan svima: svetenik vie nema iskljuivo pravo na
tumaenje prevedenih i pristupanih izdanja Biblije, pa se neodreenost beseda gubi pred konkretizacijom
materije u pruenom zavrnom obliku, koji je otvoren za prouavanje u celini. Samostalno istraivanje raa pitanja
jer prvi put dozvoljava da se o spisima promisli. Reformacija, koja se raa iz ove injenice, otvara kapiju
prosvetiteljima.
9
U Raspravi o kulturnome obrascu kod Srba Slobodana Jovanovida moe se videti kako je ovo opaanje uticalo na
promiljanje i formiranje nekih delova nae onovremene intelektualne elite.
10
Miel Onfre: ,,Nema nikakve sumnje da Francuska revolucija znatno potresa zgradu (hridanske Evrope
primedba B.D.). Ne toliko zauzedem Bastilje ili ukidanjem povlastica, koliko sa toliko bitnim datumom u redosledu
toka raspadanja Evrope: 21.januarom.1793. godine, datumom pogubljenja Ludovika XVI, francuskog kralja, po
naelu Pavlovom, po kome 'nema vlasti koja nije od Boga (Poslanica Rimljanima XII), datumom usmrdenja Bojeg
predstavnika na zemlji... Glava Ludovika Kapeta koja pada u piljevinu u korpi na Trgu Sloge svakako odnosi sa
sobom glavu jednog oveka, ali isto tako i simbol, drugi deo kraljevog tela, odnosno otelotvorenje Boje u carstvu
zemaljskom. Pa i pored tog paganskog prinoenja rtve, pored tog obrednog ubistva, nebo se ne otvara na dvoje, a
ivot se nastavlja kao da se nita nije dogodilo. Toga dana umro je Bog, a Zemlja se nije prestala obrtati. Ipak,
Onfre posveduje panju Robespjerovoj potonjoj deistikoj struji i kultu Vrhovnog bida iskljuivo kao spoljanjoj
modifikaciji hridanstva u njemu on vidi samo bledu imitaciju i nuno dovoenje zamene na upranjeno mesto.
Onfre dalje zakljuuje kako je smrt svetosti na zemlji koja se zbila toga dana, uprkos kasnijim pokuajima obnove
religije u Francuskoj, koji su prolazili sa vie ili manje uspeha, neobrisivo izmenila stanje i nagovestila eljeno doba.
11
Promene su bile tako duboko sprovedene da svetenstvo u Francuskoj ni do danas nije uspelo da se sasvim
oporavi od njihovih posledica. One su prokrile put daljem evolutivnom toku sekularne misli.
12
Ideja je vrlo prosta: svaka rupa u naunom saznanju se mehaniki koristi kao dokaz za postojanje boanstva. Ako
neto jo ne razumemo, to definitivno znai da je Bog odgovoran jer ne moemo dokazati da nije (dokaz negativa
je, naravno, pod ovim uslovima takoe osnovna logika greka). Kako praznina polako biva popunjena pouzdanim
naunim saznanjem i ono biva uvrdeno van mogudnosti izbegavanja (teolog priznaje ,,greku tek kada ona
postane oigledna toliko da i samo priznanje deluje suludo kao kada je papa 2000. godine posredstvom kardinala

doslednosti je uzaludno govoriti, uzevi u obzir da je hrianstvo izgubilo i pre nego to se rodilo
jo u sjaju Epikurove filozofije i ,,njegovom ratu sa mediteranskim kultovima (koji mu,
uzgred, nikada nije oproten: pogledajmo samo Danteov pakao i shvatiemo kakav je odnos
prema epikurejstvu!). Spas se sada pokuavao pronai u besmislenom i hipnobatskom
hrianskom utilitarizmu, koji, na sramotu naeg vremena, ivi do danas: u njemu je hrianstvo
videlo svoju poslednju nadu za opstanak ono je tu slamku dograbilo sa ilavou i
usmerenou volje koja nalikuje davljenikoj ono je bezono svim silama grabilo da preivi.
Hrianski propovednici su odista ribari, ali ne dua, ve intelekta. Kad Nazareanin pleni
,,udima, on zarobljava svest, a ne ,,duu, ma ta podrazumevali pod tom rei... Hrianski
utilitarist je vrhunac apsurda, ba kao i hrianski filozof. Ono je, vidimo, pobeglo sa samrtnike
posetlje prilagodivi se bestidno novim uslovima, pa u izvesnom smislu kao fenomen uistinu i
jeste doivelo vaskrsenje! Ah, vaj za rad prosvetitelja, tako olako prokockan i udavljen u
najniim instinktima ,,krdskog oveka i ,,robovskog morala pucanj u grudi zdravog razuma,
u srce svih najlepih izdanaka mukotrpne trovekovne borbe prosvetiteljskog pokreta, u um
svakog zdravorazumnog bia i njegov tek probueni ponos! Instinktivno samoodranje zablude.
Sapere aude se izgubilo poput prerano ugaene svee iezlo je naglo i skoro sasvim, zajedno
sa onim velelepnim sjajem, nepomirljivou, otroumnou i satirom koja pogaa metu! Klju
naeg vremena je: misli, ali misli za sebe. Ne pokuavaj da primeni razum i logiku javno
obrazovanje u pravom smislu te rei i kritiko miljenje su nepoeljni i svako verovanje, ma
koliko suludo bilo, jednako je. To nas ui prosvetni sistem u istoj meri u kojoj nas ui i proseno
obrazovanje, a isto shvatanje usvaja i vaei pravni poredak to je naprosto naivni drutveni
obrazac koji veina upija i ne promislivi o njemu temeljnije jer, uostalom, ovekova priroda nije
priroda skeptika, sem u izuzetnim sluajevima. Zavrnica Platonovog mita o peini nije se
preterano izmenila. Istina koja nije doprela do nas je da prosvetiteljstvo nikad nije pobedilo, ili
da barem ono nije pobedilo sasvim. Postoje od tog asa dva pralalena toka, dve predstave o
daljem razvitku civilizacije: stara i statina, aristokratska i svetenika, koju i dalje podrava
veina tromih i koja oponaa svoju prolost, pravei se da se nita nije desilo, da nikakvih
potresa nije bilo, ali i nova i dinamina, prosvetiteljska13, koja je krvavo plaena i osloboajua,
realistika, graanska, racionalana i okrenuta oveku i njegovome uzdizanju ta druga je
najdragoceniji zavetani nam poklon; ona je najslavniji spomenik prosvetiteljskome pokretu.
Ipak, drugi toak se jo okree. Na mesto razuma zahvaljujui njemu dovedene su emocije i
prazne elje. Niko ne eli da slua razum: zato je Holbahov uticaj toliko slabaan... Ruenje
osnova na kome je izgraeno poimanje sveukupnog postojanja moe da podnese samo
nekolicina. Pejza razuma, prekopotreban oima i uokviren u daljini, prolazi pokraj brzog voza
priznao da je Galilej bio u pravu), vradamo se ignorisanju vlastitog prvog argumenta i drugoj neubedljivoj krajnosti:
kompleksnost opet znai da je Bog zasluan jer navodno savreno ustrojstvo nikako ne moe biti plod sluajnosti (u
ovoj reenici postavljena je lana dilema). Jako paradoksalno, da se blago izrazimo... Uplitanja fantoma se ne
moemo oterasiti ma kojom linijom promiljanja krenuli
13
Jedna misao Onfrea koja je od vanosti za pravilno shvatanje: ,,Pa ipak, razum i prosvetiteljstvo potiu od
hridanstva, ne u pozitivnom, ved u negativnom smislu: delovanje negativnog koje oni pretpostavljaju zahteva
nadilaenje istog predmeta: hridanskog saznanja. Pod tim uglom su i sami neprijatelji, protivnici Hristove vere,
vezani za predmet koji kritikuju. U civilizaciji se ne izimie dominantnoj ideologiji: bilo da se uz nju pristaje ili protiv
nje bori, u oba sluaja duhovni peanik i dalje je poboden u zemlju on oznaava da se stvari odvijaju ovde, na
ovom mestu, u ovoj taki.

izmamivi maleni broj znatiljenih pogleda i gubi se u magli dok civilizacija hita u ambis.
Prosvetiteljstvo pobeuje samo prividno i javno, prevremeno slavi, ali fideizam se u drutvu
latentno odrava kao dozvoljen, priznat, negde i poeljan: prirodno, vremenom evoluira
Hrianstvo je preivelo prvenstveno se oslanjajui na izvanredan blef: ono je iskoristilo
kapnomatsku vetinu poimanja ljudske odve lenje i povodljive prirode da ugradi u sebe njen
najranjivi i manipulaciji najpodloniji deo ono to je Nie oznaio kao lou optiku, Kant kao
maloletnost, a Marks kao prividnu sreu 14 . Ovaj potez se pokazao iznuenim budui da je
oslabljeni intelektualni i emocionalni teror od uenja polako gubio stvarnu mo da se zakonski ili
silom razrauna sa svojim neprijateljima, a, poto su delatnost prosvetitelja i zdrav razum
delovali higijenski na princip pseudomoralnosti zarobljen u odnosu ,,tapa i argarepe, bilo je
neophodno pronai novo opravdanje za njegovu dalju prisutnost u drutvu, koje bi se
istovremeno pokazalo i kao protivotrov za buntovnike trzaje svesti, jer bi u sebi nosilo i
nerealno visoku pretenziju na drutvenu neophodnost kao dominantni element, naravno u
saglasju sa opravdanjem omnipariteta racionalnog i iracionalnog. Izjednaiti veru i razum, ak
obezbediti malenu nadmo vere to je stajalo u sri porobljavanja svakom fanatzijom koja je
oveanstvu ikad nametnuta, bila njena priroda verska ili politika. Svaka tragedija je poinjala
obezvreivanjem prava razuma. Gospodin Bler, koji je iroj publici poznatiji pod pseudonimom
Dor Orvel, kae kako su ,,svi vladari u svakom dobu nastojali da uspostave pogrenu
percepciju sveta u glavama svojih sledbenika15. Isto vai i za svetenike. Kao i svaki arlatan i
demagog u ljudskoj istoriji, religija je uspela da ubedi drutvo da mu je njeno postojanje od
primarnog znaaja, da je ona takorei nezamenljiva i vekoveita, da je ona ureivaki faktor koji
ga odrava u redu i progresu prava kohezivna sila, koja pedantno i uspeno otklanja njegove
slabosti. ,,Mi smo vam neophodni, ta ete initi bez nas? To je povik svetenstva koji se
protee kroz vekove. ,,Ako nema Boga, sve je dozvoljeno. Puki eho Dostojevskog, kako ga je
preneo Sartr... ,,Izmaknite stub vere i sruiete drutvo. Pretenciozno, neukusno pretenciozno.
Jo jedna lana pretpostavka i logika greka koja slui kao maestralno izvedeno paniarenje i
duebrinitvo nad kantovski uoblienom idejom nezavisne moralnosti i dobre volje, koja izvire
iz samog pojedinca i koja je samodovoljna otimanje savesti iznova i iznova njeno
rasparavanje i potonja monopolizacija Zakucati moral za nebo kada nebo padne, pae i
moral Poslednji veliki lopovluk. Vid neljudskog najnieg razbojnitva. Gaenje koje nalazimo
u perima onovremenih divova sasvim je razumljivo.
Morao se ispuniti jo jedan uslov: kako se jasno i van sumnje videlo da sve to su
svetenici propovedali hiljadama godina kao uzvienu boansku tajnu i poverenu im apsolutnu
istinu nije nita do gomile zapetljanih neistina i sanjarija odevenih u neasnu i nedostojnu
igrariju teologije, kojom su obezbeivali svoj poloaj i tlaili zastraenu decu, nije se nikako
smelo insistirati na tanosti propovedanja ona je morala biti uklonjena u pozadinu. ,,Ne treba
nam razum, mi imamo veru! Pustite nas da verujemo! Nita se ne moe pouzdano znati, pa neka
vera bude izbor. Protagorin agnostiki perspektivizam je grdno zloupotrebljen i doveden do
granice pucanja, uz namerno manipulisanje Kantovim tvrdnjama. I od tog trenutka, svaki suludi
14

Marks: ,,Naputanje religije kao prividne srede ljudi je zahtev za njihovom stvarnom sredom. Pozvati ih da se
odreknu svojih iluzija znai pozvati ih da se odreknu stanja koje zahteva iluzije.
15
Orvel, 1984

10

potez teologa i prvosvetenika bio je opravdan. Moda to je ve dovoljno On je iveo i

delovao po veri, to e rei bez ijednog postojanog etikog osnova delanja po kome bi mu
realnost objektivno mogla suditi. On je pokorio realnost zamaglivi je. Teologija nije nita do
uspenog nastojanja da se banalna la odene u toliku komplikovanost da proseni lenji i
nemislei ovek nee zamarati sebe pokuavajui da je razmrsi, a uz to e mu panja biti
odvuena od najprostijih moguih pitanja na koja teolozi ni posle etiri hiljade godina nisu dali
zadovoljavajui odgovor praznim raspravama o trojakoj prirodi Boga ili pitanjem o izviranju
linosti Sina iz Oca, u kojima se moe bez kraja govoriti krasnoreivo, ali prazno i bez pokria.
Za svetenika ne vae pravila on odgovara samo svojim pravilima. Stekao je otpornost na
proverljivo i racionalno razumljivo je zato Hitlerovo divljenje prema fanatizmu svetenstva i
njegov pokuaj plagiranja ove nepokolebljive uzdranosti i neodstupanja pred optuujuim
teretom dokaza. Takav beg od odgovornosti, taj ogavni samododeljeni imunitet i samouzdizanje
dugo su potovani kao neto svetako ivimo posledicu. Lojolino: ,,Uvek moramo biti
spremni da ne oklevajui verujemo da je ono to vidimo kao belo zapravo crno, ako Crkva tako
odredi. To je srce problema, izloeno verno reima jednog fanatika i mistika, sugestivno i
autodeskriptivno: religija je ,,neprijateljstvo prema stvarnosti i nema ulepavanja koje e to
prepraviti. ,,Kolektivno ludilo, svakako Skrivanje od suda savesti izvedeno je jo solidnijim
negiranjem prava razuma i pozitivnog prava, te daljim ubrzanim begom u oslikane peine u
peine boanskog suda, boanske pravednosti, boanskog smisla i greha. ovek treba da odbije i
trpi on nema prava da dela i sudi. Naroito ne sveteniku, koga je obavezan da potuje, niti
vlasti, koja je od boga jer je on opravdava. Ova stravina pomisao opravdala je uspeno i
pedofiliju i svaku drugu zloupotrebu. Kritika zdravog razuma doivljavana je kao napad i progon
i to ba od onih koji su hiljadama godina proganjali. Kakav besmisao, ali kako suptilno i ludaki
smelo izveden podvig magarenja masa! Jer koje su dve pretpostavke na kojima poiva
hrianski utilitarizam, ta poslednja brana hrianstva, taj atrijum njegovoga pada? Prva
prepostavka se bavi njegovom drutvenom korisnou: ona tvrdi da je pitanje samoga uenja ak
izlino jer bi hrianstvo, i kada bi se sve njegove istine redom ogulile do uasnog lica gluposti i
neprosveenosti, do kostiju sujeverja, jo uvek imalo samo pozitivnoga efekta na razvitak i
funkcionisanje drutva iz te perspektive, ono se treba initi poeljnim, u njega se treba verovati
bez obzira na sud savesti i razuma. Vera u njega trebalo je da ga uini istinitim ili, u najmanju
ruku, prividno istinitim. Dokazi neka se tornjaju u vatru! Iskustvo i pozitivni primer u vatru!
Protivrenosti u vatru. Vera preuzima njihovu vanost vera postaje dokaz za sebe, jedini koji
je potreban i koji rui sve obzire, koji prekraja. Saeto reeno, trebalo je po zakoniku
meusobnog preutnog saglasja i drutvenoga interesa naravno onako kako je te interese
pojmilo svetenstvo izjednaavajui ih sa sopstvenim- verovati u njegovu istinitost, pa makar
ona bila javno i van poricanja izloena kao najgnusnija la. Koliko je drskosti trebalo da se
ovakve rei zapiu, koliko su morale biti odlune ruke koje su ih sainile i koliko je dubokovid
bio um iza njih svedoe i horde nad kojima isti gospodari jo uvek caruju, bez srama i, traginije,
bez izgleda da e u dogledno vreme tlaeni shvatiti svoj poloaj, jer ti tlaeni, oh, kakvi su to
meseari! Neverovatno dobro poznavanje finesa ljudske prirode i velike istine: kada ovek
jednom proguta apsurdnu la, bez obzira koliko oigledna i klimava bila, bez obzira na silinu
prvobitne pobune, on e je uz malo muke svariti i nadalje e je poeti u podsvesti doivljavati
kao posve normalnu pojavu, proprativi je katkad podrazumevanim prezirom i slabim povikom
11

neslaganja, mehaniki i bez ara. Big lie ima i suptilniju mo Ne obmanjivati stihijski, ve
sistematski, pa e i to mehaniko protivljenje biti u tiini. Snana i neukrotiva volja za
patolokim laganjem laganjem koje dostie cilj jer prodire u srce ljudske pasivnosti i
rastegljivosti! Vie je razloga za to: utemeljenost, finansijska snaga, propagandna mo, kao i ve
izgraen uticaj i prisutnost crkvenih organizacija u tadanjem drutvenom i politikom ivotu,
esto i zastupljenost u temeljima nacionalnih drava, pa i tradiciji sve je to doprinelo da
prividnim putenjem uzda moi (i rtvovanjem njenog miniskulnog dela) svetenstvo i dalje
zadri privilegovan poloaj i saeka kraj strahovite prirodnopravne oluje u bezbednoj zavetrini.
Sve je to slomilo kimu oveka prosvetiteljstva i nateralo ga da svoju Pirovu pobedu plati
prihvatanjem i navikavanjem na oiglednu la. Verske organizacije institucionalizovana la.
Verski upliv u zakone, aktivni ili pasivni legalizovana la. Prosvetiteljski ovek je prinuen da
popusti jer i dalje postoji more sledbenika kojima je opijumska funkcija previe draga da bi bili
spremni da je puste. On je izvojevao slobodu za sebe, ali ne i za druge. Sloboda od, da, ali ne i
sloboda za Ma koliko bio ispravljen, nemoan je pred pogrbljenim plebsom. Idiokratija.
Svetenik vie ne lae iz neznanja, on svesno lae to tako ogoreno urla Nie. Prosvetitelj ima
snage da odbaci svetenike, on to otvoreno i ponosno izjavljuje, ritualno objavljuje svoju
netrpeljivoost prema njima, prema njihovome vraarstvu, ali malo ko moe da se vine i van ideje
boanstva, da je preraste, pa ona postaje deus ex machina za klir izbegavanje drutva da se sa
njom suoi, odlaganje tog sudbonosnog asa, jeste njegovo ue spasa, neoekivano i prueno u
trenutku konfuzije i slabosti. Ateista je i dalje predmet podsmeha, pa i Voltera moemo uhvatiti
u plitkim ateofobinim promiljanjima koja vie prilie sedmogodinjem detetu Veliki je jaz
izmeu filozofa prosvetiteljstva i mase kojoj su njihova promiljanja neuhvatljiva i van granice
poimanja, sem ako su pojednostavljena posredstvom demagoga koji ih zloupotrebljava filozof
je i dalje osamljen i daleko ispred slualaca: zato im je frustrirajue dosadan U istoj zavetrini,
svetenstvo je potom preivelo i marksistiku oluju, koja je okrenula sve naopako. U
meuvremenu, amilo je u svojoj zatvorenosti, pomirljivo se odricalo monstruoznih delova
,,svetih spisa koji su izazivali osudu i prezir civilizovanoga sveta (zanimljivo je to je kruti
islam, kakav danas vidimo, moda najvaljaniji primer religije on jo nije oslabljen islamskim
pokretom prosvetiteljstva i sada postoji na svom najsamouverenijem stepenu) to je inilo
indirektno , pretvarajui jueranje doslovno u sutranju alegoriju, ibicarski zakomplikovavi
teoloka pitanja do nivoa potpune neshvatiljivosti i kontradiktornosti, mada je savremeno doba
videlo besmislen i po odgovornost poraavajui in kada se sam rimski papa javno i sigurno
odrekao ideje istilita kao zablude. Gde je nestalo istilite? Gde su najednom isparili svi
grehovi na osnovu kojih je otiman novac u zamenu za oprotajnice? Da li se Bog predomislio?
Prednost svetenike metafizike je to ona ne trai bilo kakvu postojanost i argumentaciju.
Prednost klira je kratkotrajno pamenje sluenog i dezorijentisanog drutva, kao i injenica da
njegovu delatnost krivini zakonici obino ne tretiraju kao istu prevaru. Uprkos ovom
krunskom dokazu koji bi i intelektualnom slepcu dokazao da je hrianstvo ,,najvea od svih
svetih lai, veih potresa izazvanih neverovatnom veu gotovo i da nije bilo, iako je ta izjava
logiki neizbeno znaila da je delovanje RKC u pitanjima istilita vekovima bilo lieno
najmanje svrhe i izgraeno na obinom pljakanju i ucenjivanju oseajem krivice. (Zato to sutra

12

ne bi bio sluaj i sa nekim drugim fragmentom uenja koji se ne uklapa u budue tokove
svetenikog interesa?16) Zato? Upravo stoga to je legalizovana pobeda iracionalnog i ,,svete
lai17, pobeda pokuaja da se istorijska odgovornost zamuti, da se razum otruje. S obzirom da
kvazinauna teologija ne poseduje nikakve zakonitosti, niti nauni metod, ona se zapravo svodi
na najbajkovitije laganje i najneodreenije izmiljanje po potrebi, koje je, nema sumnje,
podlono promenama pod pritiskom velikih zaokreta ljudske istorije i interesa onih koji dre
asu sa natpisom ,,tajna, kako govori Ivanov Inkvizitor18. Verovati nekom ko je samog sebe
proglasio nepogreivim kakvo nisko svedoanstvo o umnim sposobnostima prosenog
katolika. Ako postoji jedno od svih pravila teologije koje je zapravo potvreno, onda je to
pravilo fleksibilnosti. U teologiji sve i jeste dozvoljeno.
Kompleksne i divljake norme vladanja, koje su zraile primitivnou i nehumanou
kroz itavo mrano doba evropske civilizacije, zatoene su tako u zaborav 19 i svedene na
nekoliko naelnih ideja ukradenih od etikih sistema daleko razvijenijih i valjanijih (kritikovani
delovi Biblije, pa i kratki pasusi narativno-deskriptivne prirode posveeni Nazareaninovom
ivotu i propovedanju, kao i neslavni izleti starog Boga, koji su sijali idiotlukom, beaem,
robovanjem, divljatvom, despotizmom svake vrste i najpotpunijom fantazijom jednostavno su
zanemareni): te ideje trebalo je uiniti voljenim meu masom i trebalo je predstaviti ih kao
iskljuivo hrianske, uspostavivi pritom monopol nad njima i na taj nain prisvojivi drutvene
vrednosti kao hrianske vrednosti. Dobar i moralan ovek, odnosno ovek vredan potovanja,
jeste vernik. On jedino i moe biti vernik zato je veri dozvoljeno da se petlja u tue ivote...
Poto njegova ispravnost dolazi iz vere, onda je i ona po looj tautologiji a priori poteena bilo
kakve kritike I tako je baena jo jedna dimna bomba i stvoren je jo jedan stereotip, koji je
iao u prilog obmanjivaima... Kree se meu prividno slobodoumnijim vernicima jedan krug
koji odrie staro primitivno hrianstvo, hrianstvo rulje, kako ga naziva, pa pokuava da spas
nae u raznim shvatanjima hrianskog bivstvovanja, u misticizmu i prikrivenim ili linim
tumaenjima svetih spisa Neizbeno je da oni dou u orsokak, kao Berajev ili Tolstoj:
poricanje ne vodi nikud. I oni ponavljaju greku nekih prosvetitelja: pokuavaju da lutku
teistikog boga zadre bez svetenikih prstiju. Ne ide. Emancipacija verskog uenja, koja je
gotovo nasilno izvedena, u svojoj zavrnoj fazi ila je isto tako na korist religijskim voama jer
im je, makar i nesvesno, dozvolila da izmene sopstveno uenje bez posledica i bunta, da ga
16

Sa prorokom sigurnodu moemo tvrditi da demo svedoiti slinim fenomenima krivotvorenje dok je religiji
dozvoljeno da manipulie odnosno, dokle ona postoji.
17
Nie, Antihrist
18
Dostojevski, Brada Karamazovi
19
U engleskom jeziku usvojen je termin cherry picking za ovu neformalnu logiku greku, koja podrazumeva svesno
biranje prigodnog sadraja koji je u skladu sa nastojanjem govornika da dokae neku tvrdnju: ono to protivrei
njegovoj nameri se prosto zanemaruje, dok se akcenat stavlja na prijatne delove, koji treba da preokupiraju panju
slualaca i sutinski ih obmanu. Selektivnost. Tako nikada nedemo od svetenika sluati o tome kako je Lot ponudio
svoje derke na silovanje rulji, kako je dozvoljeno silovatelju da se oeni svojom rtvom i siluje je kao enu dokle i
kada eli, ukoliko plati nadoknadu njenom ocu, kako je sproveden biblijski pokolj nad paganskim svetenicima,
kako su dve medvedice masakrirale razdraganu decu koja su zadirkivala Jeliseja ili kako je Bog naredio Izraelcima
da pobiju sve svoje neprijatelje, pa ak i njihove bebe i ene (sem nevinih, koje treba da ostave za sebe) . Nikada se
nede provudi kroz maglu ironina slika Mojsija koji nosedi zapovesti nareuje ubistva. To nikako ne zvui moralno.
Makijaveli je potpuno u pravu kada Mojsija smatra naoruanim prorokom.

13

uklope u duh vremena. Istorija odista ima morbidan smisao za humor. Ovo je bilo izvodljivo
reenje za dobar deo nemislee gomile (pleonazam?) koja se odvajkad diila svojom
religioznou i u njoj van svake mere bila uvrena, a o prirodi vere koju ispoveda ostala je
alosno nesvesna, toliko da veliki njen deo nikada i nije dodirnuo korice knjige koja navodno
nosi re Tvorca kosmosa , ve veruje ,,po prostoj inerciji, iz istih nacionalnih oseanja ili zarad
potovanja tradicije i porodice (kakvo je, uostalom, bilo upranjavanje i rimske religije tokom
pozne Republike- farsa u kojoj su i glumci i publika podjednako svesni sopstvene gluposti i
besmislenosti radnje koju izvode, ali ipak odbijaju da od nje odustanu jer im je draga i jer se boje
kako to odstupanje moe politiki biti upereno protiv njih: praksa vladavine obiaja i krutosti
koju sa sobom ona nosi). Tako je hrianstvo, ironino, prisvojilo sve ono to je hiljadu godina
unitavalo i jo jednom pokazalo svoju vekoveitu tenju za otimanjem: vrednosti su postale
novii kojima su se kupovale due na pijaci ili, tanije i neutivije reeno, smetliu. Ogavnost
nad ogavnostima! ta je apstraktni dobri hrianin ako ne licemerjem preobueni model rimskog
,,dobrog domaina, uzornog atinskog graanina ili egipatskog valjanog oveka? itajui
egipatsku Knjigu mrtvih, moemo se odista lako uveriti da su univerzalne vrednosti koje
avramovske religije otimaju postojale znatno pre njih i u mnogo prefinjenijoj formi.20 Morao se
dopustiti -tada je to ve bilo prihvaeno- izvestan broj pojedinaca koji su po prirodi svog
izgraenog intelekta ili znatielje odudarali od stada, ali je veto raeno na njihovoj degradaciji i
blaenju, u toj meri da su svetenici svesno igosali takve individue najpodlijim laima,
stvarajui glasine koje su polakao postavile jo jedan postojani stereotip - ako je ma ko od njih,
po slavi uvaavan, bio u odreenoj meri ekscentrian, tu osobinu njegovu, koja se uveavala i
irila do kolosasnih razemra, olako je dobila grupa kolektivisti su uvek bolovalii od utvare
projekcije. Pobunjenik i individualista je za njih nepoeljni udak. Oklevetani kao satanisti,
nemoralni, pokvareni i skloni svakoj gadosti, izopteni, proganjani, mueni i ubijani, oni su ipak
uivali odobravanje i potovanje u malom krugu slobodnih i uvek ednih novih znanja katkad
su takve linosti bile i imuni plemii... ak su rei materijalista, hedonista i bezbonik postale
grdne uvrede, rei koje uniavaju, koje nagone na izoptavanje iz zajednice, na prezir, na
negativno, na samoskrivanje! A opet, ko bi novom iskrivljenom znaenju ovih pojmova vie
odgovarao od svetenika? Meutim, sve ovo ne bi bilo dovoljno da nije celokupni napor leao i
na drugom stubu, na drugoj pretpostavci, onoj koja tvrdi da je ogroman broj ljudi sklon da
odabere da veruje, jer bi drugaije ,,iveti bilo nesnosno. Taj svestan odabir samozavaravanja, u
kombinaciji sa neobrazovanjem, nezainteresovanou, konformizmom i potiskivanjem sumnje
usled nelagodonosti koju u vernicima budi pomisao da nema Velikog Brata 21 ili pomisao na
drutveno gnuanje, pritisak i osudu kojoj e biti izloeni ako se drznu da javno poreknu
opteprihvaenu la omoguilo je opstanak ovog virusa i njegovu drutvenu mutaciju u prvom
20

Najlepi primer je Anijev papirus, koji je preveden i dostupan na srpskom jeziku.

Ima li uasnijeg i sveobuhvatnijeg totalitarizma od onog koji nudi versko ludilo? Robovanje je trostruko:
imaginarnom Bogu, sveteniku i drutvenom konsenzusu. Kontrola je apsolutna jer se svaki ,,greh i privid ,,greha
belei u glavi samog poinioca. On je ubeen da je uradio neto loe i samog sebe ukorava, na taj nain izgubivi
vlastitu savest zarad besmislenoga sujeverja. Ne postoji efikasnija prinuda. Nema privatnosti. Nema individualnosti.
Nema izbora. Sve je opravdano otrovom religije. Posmatranje je konstantno, kao i strah. Nadzor je sveprisutan i od
njega nema bega, ak ni u smrt, kako je jednom prilikom primetio Hiens, koji je, uzgred, bio pasionirani ljubitelj i
kvalitetan tuma Blerovog stvaralatva.
21

14

redu u tome je hrianstvo bilo barem dosledno: i povampireno, dugovalo je svoj novi ivot
strahu. Sartrova ,,loa vera22 ovde stupa na scenu, dodatno ojaana iznuenim utanjem dece
skepse. I danas je u mnogim delovima planete javno priznanje sopstvenog ateizma dovoljno za
zatvor, mentalnu bolnicu ili veala. Pretpostavljam da treba biti zahvalan to je u naem drutvu
to samo potez koji se smatra jako neutivim i drskim. Da smo roeni na nekom drugom
kontinentu nae ,,male plave take23 nikada nam se ne bi ukazala prilika da o pitanju religije bez
ogranienja raspravljamo i bez rizika po sopstveni ivot. Jadna je istina koju podravaju batine.
Meutim, s obzirom da bi nam u nekim zemljama od najranijeg detinjstva bio dostupan
iskljuivo Kuran, sumnjam da bismo bili nagnani da to uinimo. Guenje slobode miljenja kod
dece i njihovo porobljavanje u periodu ranjivosti jo jedan je pokazatelj zla olienog u verskoj i
bilo kojoj drugoj dogmi Nesrea izazvana usaivanjem udovine vizije pakla i venog
muenja u glave bezbrinih, te njihovim optereivanjem krivicom u fazi u kojoj nisu sposobni da
razlue javu od nametnutog ploda imaginacije, ne proizvodi samo emotivnu, ve i medicinsku
tetu: za razliku od odraslih, deca nisu sposobna da gaje kontradiktorna verovanja paralelno i
pakao u pravom smislu te rei oseaju kao neto realno postojee, pa bivaju uvueni u
aneksioznost i slutnje bespotrebnim roditeljskim insistiranjem... Malo je ironino Pavlovo
opaanje kako je kao odrastao ovek odbacio detinji pogled jer je on svakako prihvatljiviji,
zreliji i zdraviji od onog koji je usvojio u zrelom dobu
Svako religijsko uenje bez izuzetka karakterie potpuni nedostatak bilo kakvog
ozbiljnog i objektivnog dokaza. Ono ne nudi nita to je proverljivo, u skladu sa naunim
objanjenjem stvarnosti i zdravim razumom ili ikako prisutno u iskustvu (zato je i posve
neadekvatno nazivati teologiju naukom, kada bolest fantazmoskopije odavno ima svoju
medicinsku definiciju). Empirijsko je za njega ispod asti, dok je logiki utemeljeno suvino i
skoro nepoeljno. (Uzgred, postoji jo jedan problem: religijski pseudodokazi se mogu primeniti
na ma koje boanstvo iz prolosti jer su bezlini. Ponovo, primeujemo, nailazi se na pogreno
postavljenu dilemu, koja zanemaruje injenicu da karakter bogova koje su razliiti narodi
potovali jeste u osnovama drugaiji, kao to su drugaiji i njihovi likovi, prie, imena i
meusobni odnosi. Nema niti jednoga dokaza da je hrianski Bog stvaran, a rimski Dispater,
nordijski Loki ili sumerski Enki nisu. Nema nikakvog dokaza ni da su oni stvarni vie od
riboglavih bia iji lik nalazimo u prastarim figuricama i spomenicima, niti da je hrianski mit o
stvaranju ita ispravniji od pet grkih mitova koje navodi Grevs.24 Nema dokaza da su hrianski
obredi smisleniji od enskih tajnih obreda u ast Dobre Boginje, niti da je Nazareanin bio sin
boga vie od Tezeja. Prosto ne postoji mrva dokaza koja bi nam ukazala zato tumaenje
Jelisejve ozlojeenosti i razmaenog inata koji je ubio decu zasluuje znatnije mesto od
tumaenja mita po kom je Apolon kou svog takmaca svirepo prikucao za bor. Nema ni jednog
razloga zato bi tvorac kosmosa odabrao da se umea na jednoj zabaenoj steni u miniskulnom
sistemu krajnje nebitne galaksije, kakvih ima preko etristo milijardi, jo manje zato bi to uinio
tek nakon vie od trinaest milijardi godina od stvaranja vasione eto korena zablude poznatije
pod imenom kreacionizam on je jadna reakcija koja nasilno i po svaku cenu hoe da ugura
22

Sartr, Bide i nitavilo

Sejgan, Mala plava taka: Vizija ljudske bududnosti u svemiru
24
Grevs, Grki mitovi
23

15

boanstvo u nauku, sluei se jedino beskompromisnom antropocentrinou i ne libei se

namernog prekrajanja naunog metoda koje zastupa, budui da je on kao ,,nauni pravac
poslednji rov u odbrani teologije od pozitivizma.) Uzmimo za primer hrianstvo, koje nam je
zasigurno najblie, ne bi li primer bio to shvatljiviji.
Hrianski teolozi su imali gotovo dve hiljade godina da neometano dokau svoje tvrdnje
i najbolje to su mogli ponuditi je ne previe inspirativna knjiga puna nasilja, moralnih postulata
koji bi postideli naciste i najuasnijih moguih grozota, koja takoe obiluje kontradiktornostima,
niskostima i terorom, kako emocionalnim, tako i fizikim, kao autoritet po svim pitanjima, kao
odgovor nad odgovorima i opravdanje za svako zverstvo. Mutna logika i fantazije ustajale su
katkad u jadan pokuaj odbrane i tumaenja ove nakazne tvorevine, u pokuaj njenog
opravdavanja to je bilo alosno doba reavanja apsurdnih problema roenih u fantaziji obuzetih
mozgova jo apsurdnijim debatama u kojima je oveanstvo protrailo deset vekova i nebrojano
ivota. Odista, moe li avo da stoji na vrhu igle? Ad nauseam Kad sabori nisu reavali usko
politiki ili represivno prema novopeenim jereticima, teoloke rasprave koje su se na njima
vodile zaista navode na cininu primedbu o mentalnom zdravlju ukljuenih. Od amaranja Arija
u Nikeji tokom debate o tome da li je Hrist jednak Bogu Ocu ili mu je podreen u inu
nastajanja, preko Nestorijevog umovanja u Efesu o tome da li je Marija majka Boja zbog
nemogunosti spajanja boanskog i ljudskog u savrenoj prirodi Spasitelja, do ludila
prepucavanja o monoenergizmu iz Konstantinopolja i doktrine o dve volje i dva htenja 25
Pored toga izvukli su jo tri bitna argumenta, podjednako nevalidna, koja poblie svedoe o
prirodi ove ovekove duhovne tamnice, koja se neretko materijalizovala na zemlji sa
neuporedivo veom proverljivou od onog sluaja ovaploenja i bezgrenog zaea 26: argument
iz uda, argument iz tradicije i argument batinom 27 . Prvi poiva na lakovernosti i
neobrazovanosti, drugi na pasivnosti i nekritikome prihvatanju, a trei na strahu i brutalnoj
primeni sile. Varijanta argumenta iz uda, koja posebno svedoi o monstruoznom duhu ovih
25

Evo kako izgleda prosena teoloka misao i dokazivanje sapient sat: ,,I dve prirodne volje ili htenja u Njemu, i
dva prirodna dejstva nerazdeljivo, neizmenljivo, neodvojivo, nesliveno, isto tako ispovedamo prema uenju Svetih
Otaca. I dve prirodne volje nesuprotsavljene: ne moe biti, kako su govorili bezboni jeretici, nego Njegova
oveanska volja sleduje, ne protivrei ili suprotsavlja se, ved tavie sleduje, ili, bolje redi, potinjava se Njegovoj
Boanskoj i svemogudoj volji, jer Njegova telesna volja tei da se potini Boanskoj volji, prema svemudrom
Atanasiju. Jer kao to se Njegovo telo zove i jeste telo Boga Logosa, kao to i On sam ree: Jer sam siao sa neba,
ne tvorim svoju volju, nego volju Oca koji me je poslao, nazivajudi svojom voljom volju tela, poto je i telo postalo
Njegovo. Jer na isti nain presveto i preisto oduhovljeno Njegovo telo, poto se oboilo, nije uniteno, nego je
ostalo isto u svojim granicama, tako i njegova oveanska volja oboena nije unitena, ved je tavie sauvana, po
reima Grigorija Bogoslova koji kae:,Jer to to On eli, podrazumeva po Spasitelju (volju) Onoga koja nije
suprotsavljena Bogu jer je cela oboena.
26
Hjum kae: ,,ta je verovatnije, da je ceo prirodni poredak stvari suspendovan ili da je jevrejska namigua izrekla
la? O Mariji i devianskom rporedak susperekla la?
27
Argumentum ad baculum najbra potvrda da je neko uenje lieno tanosti, poto se oslanja na umirujudi
uticaj sile radije nego na logiku i razum. Doslovno batinama na argumente. Stepen promaenosti jednak je stepenu
zagovarane ili sprovedene represije, ma kog oblika ona bila. Rasel izlae problem na slededi nain: ,,Ako mislite da
je vae verovanje bazirano na razumu, podradete ga argumentom i napustidete ga ako dokazi idu protiv vas. Ipak,
ako je vae uverenje bazirano na veri, shvatidete da su argument beskorisni i zato dete se osloniti na prisiljavanje,
bilo u formi progona ili oamudivanja i dezorijentisanja umova mladih u onome to se naziva obrazovanje.
Poslednje je prilino kukaviki, bududi da izvlai korist iz bespomodnosti nezrelih umova. Naalost, ovo je praksa u
manjem ili vedem stepenu u kolama svake civilizovane zemlje.

16

tamniara ljudskosti i koja je svojom opipljivou drala stado u kleeem poloaju, svakako
jeste uveno neosetljivo tumaenje kako su prirodne katastrofe posledice boijeg gneva, koje se
na sramotu civilizovanog sveta zadralo i danas kao sasvim legitiman stav, odnosno kao stav koji
ne otvara automatski vrata duevne bolnice. A boiji gnev je, ini nam se, odvajkad bio usko
povezan sa gnevom svetenika i njegovim parazitskim interesima, te se neznanjem idiotizovane
gomile i njenim deijim kukavilukom pred oratorski savenim nastupima arlatana-krvopija.
Boiji sud je bio povezan sa svetenikovim sudom, boiji prezir sa svetenikovim, boija kazna
sa onom koju je izricao svetenik ili vlastelin u svetenikovo ime, a boiji oprost i nagrada sa
hladnoom groba ili tamnice, konopcem na gubilitu ili toplinom lomae. Prilikom izvrenja
smrtne kazne negde je pojava dozivanja boje milosti prerasla u obiaj Sem toga, hrianstvo
je ponudilo malo ta drugo, to je vrlo nezadovoljavajue ukoliko uzmemo u obzir osnovno
pravilo logike da je onaj ko iznosi tvrdnju duan da prui i dokaz za nju. itav sistem bio je
izgraen na razgranatoj lai, lai koja se vremenom irila, rasla i donosila nove pupoljke, lai
koja je previe retko bila izazivana i preispitivana, koja je ostavljena na miru bujala, pa je postalo
nezamislivo uzdrmati je. Isto vai i za druge religije koje se baziraju na ,,svetim tekstovima,
kao i za svaku religiju koja je ikad nastala na ovoj planeti. I princip nedodirljivosti religije u
drutvenoj kritici savremenog sveta pokazuje koliko su klimave noge na kojima njena
egzistencija poiva ona se sudara sa stvarnou i svaki put kada zavesa padne, a prizor ostane
oguljen, ona neizbeno gubi. Najupeatljivi primer je dranje tokom sahrane. Ne izgleda li vam
da okupljeni nisu bezmerno obradovani smru voljenog, iako bi, uvereni da je pokojnik sada u
raju i da uiva, trebalo da pokau iskreno ushienje po logici stvari? (Bez obzira na mane
preminulog, porodica e uvek smatrati da je zasluio oprost i da je u raju, ili makar na putu za
raj. Racionalizacija U paklu, unieni i podvrgnuti torturi, zavravaju samo oni prema kojima
ne gajimo simpatije. Drugim reima, zapravo su naa oseanja bez izuzetka merilo kojeg e se
boanstvo pridravati pri razmatranju koga gde smestiti. Fojerbah i Frojd su i dalje svei u ovom
tumaenju...) Ne, zemlja pod njihovim nogama efikasno i nemo opominje i osveuje
Kritikovanje religije se smatra neutivim i nepoeljnim (takvim se smatralo odvajkad
kritikovati je oduvek bilo loe, premda religija nikad nije izala sa konkretnim odgovorom na
pitanje zato 28 ): jasno je da je religijsko emocionalno strailo osueno na propast pod
nesavladivom burom svesti i zdravorazumskog modernog prava. Kritike se plae samo ideje koje
su satrule i koje ne mogu da je otrpe: zdrave i snane, naprotiv, raduju joj se i u arenu ulaze
neustraivo, a iz nje izlaze sa lovorovim vencom ili barem neporaene. Zaista, ona je od svog
postanka pripadala trulim idejama, ona je u smislu logikih dokaza teko hendikepirana od
roenja i nemona je da se sama uspravi: zato treba spreiti bilo kakvu kritiku, uiniti je
ilegalnom i neprihvatljivom, odnosno uvesti uveni pojam bogohuljenja, koji bi se skraeno
mogao okvalifikovati kao ispravno poimanje svrhe religije i odbijanje da se o tome uti,
prigueno drutvenom netrpeljivou ili zakonskom sankcijom. Budite svesni da u intelektualnoj
ravni ne bi trebalo da postoji utivost i saaljenje prema miljenja-bogaljima jer nepoktrepljena i
neosnovana po pravilu izazivaju tetu: ako je misao loa, zasluuje da bude udarena svom silom
slobodne inteligencije. Ipak, da protivnici ostanu tihi arko eli oigledno svetenstvo i, ponovo
paradoksalno, same ovce, koje ne dozvoljavaju da im se uruava laan oseaj ispravnosti i
28

Volter: ,,Ukoliko elite da znate ko vlada vaim ivotima, samo pogledajte koga ne smete da kritikujete.

17

sigurnosti. One ne prihvataju da im se jasno ukae da ive u zabludi jer u podsvesti ve gaje to
znanje stoga se pokretanje teme koja je u vezi sa religijom smatra potpuno neprikladnim i
izazivakim, za razliku od teme koja se oslanja na bilo koji drugi drutveni fenomen (poput,
recimo, ekonomije, politike ili bilo koje druge teme iz javnog ivota, koja takoe polarizuje
javnost, iako je samo pomenuta oblast dovoljna da je naelektrie u neprijateljskom stavu) kroz
lanu svetost, verske stareine i izrabljivai su zatitili sebe od kritike, ustalivi svoj poloaj kao
svetaki. Napad na njih postao je napad na intimu pojedinca i njegovu emotivnu tananost, postao
je napad na njegove pretke, njegovo naslee i ugodni oseaj nastavljanja niza lienog bilo kakve
nade za menjanjem, ali i poboljanjem na ono to se sa iracionalnim ponosom pogreno zove
identitet. alosna psihologija ne shvata da najbitnija oznaka hvale vrednog karaktera nije
bezumna privrenost prastarim obiajima, ve mogunost suprotsavljanja pritisku usvojenih
zabluda, volja za poboljanjem i mudrost koja priznaje greke i nastoji da ih promeni, ne bi li
uzvisila i sebe i drutvo.29 Da ova zakonitost nije uzidana u oveanstvo, nikada se ne bismo
makli iz peine. Biemo shvaeni kao maliciozni ili maloduni, ali ne vidimo gde se ogleda
vrlina u prihvatanju zabluda naih predaka: doslednost je ponekad poslednje utoite dotrajale
zablude, a samo su smeli duhovi spremni da je pogledaju pravo u oi. Ono to je Dositej
razumeo pre dva veka ostalo je alosno van ruku modernog oveka. 30 Produkt tog udovino
izmenjenog sistema vrednosti je vee zgraavanje nad stripom koji predstavlja Muhameda nego
nad odseenim glavama u njegovo ime. Sirovost i neobina otupelost! Koliko je samo Makijaveli
imao pravo govorei o preziru slobode koji gaje porobljeni! 31 Ko je svikao na tamu ne moe
teiti svetlu, on ga se samo moe bezrazlono plaiti. Religija predstavlja generacijama
utabavanu stazu i lako reenje za sve brige, a poto veina ljudi preferira ugodne lai nad onim
to na prvi pogled deluje kao neprijatna istina, krdski mentalitet je dovoljan da ovoj besramnoj
tvorevini obezbedi autoritet i nepreispitivanje kod labilnijih jedinki, posebno kada su te jedinke
od najranije mladosti najnemilosrdnije ostavljene u procesu sistematske indoktrinacije, koja ih
ui da se prepuste vodenoj struji ili da neizmerno potuju ovo praznoverje. Imunitet krda ima jo
jedno znaenje, bojim se. Ta neprekidna i najsramnija indoktrinacija o, gluposti !- obino ne
samo da se ne prezire, nego se drutveno uvaava i namee. Posve pravilno Pelagievo 32
shvatanje krtenja kao otimanja slobode izbora detetu jo nije osvetlilo tradiciju. Holbahov
zakljuak podjednako je daleko Neispunjenost ivota olako dozvoljava da se pojedinac ugradi
u boanski, vii i pravi smisao kosmosa (kakva narcisoidnost i neverovatno pridavanje znaaja
sopstvenoj egzistenciji - kakav najuasniji teki egoizam, uskogrudost i poraavajua
antropocentrinost od samoproklamovanih skromnih dua!), a zavist i nagonski prezir prema
ivotu, slobodi i strasti slue kao pokretai jednog u biti mrziteljskog pokreta, koji je na krst
raspeo sreu i subjektivnu moralnost, a sa njom i stvarnu moralnu odgovornost za injenje.
29

Dositej: ,,Kad bi ljudi uvek isti ostajali, nikada nijedan narod ne bi se poboljao ni prosvetio.
,,Evo ta prostota i sujeverje vie: 'Tako su nai stari inili, tako hodemo i mi.' No, nai su stari zbog kojekakvih
stvari posle ljuto postradali: je li, dakle, pravo i pametno da i mi u njima ostajemo i stradamo? Nipoto.
31
Misli se na anegdotalno otroumno usmeno opaanje, koje na nau alost nije ostalo sauvano u izvorima, ved se
Makijaveliju pripisuje, mada je u duhu njegove filozofije sasvim dovoljno da bismo zakljuili da je verovatno da
zaista dolazi iz njegovog uma. Parafrazirano, Makijaveli veli kako je podjednako opasno pokuati osloboditi one koji
ele da ive u ropstvu kao i porobiti slobodne ljude.
32
Pelagid, Umovanje zdravog razuma
30

18

Govoriti o moralnosti svetenika, biblijskom moralu ili religiji kao izvoru morala izlino
je za svakog ko je ikada imao dodira sa organizovanom religijom ili njenim svetim knjigama, a
pritom nije uspeo da se oterasi nezgodne i u socijalnoj sredini nepoeljne navike miljenja, niti
da je uprlja logikim zabludama. Meutim, nameravam ukratko da se ovde svakako pozabavim i
problemima etike zatrovane religijom jer bih se, zaobilazei ih, oseao kao da sam neto krupno
namerno preutao, izostavljajui tako jedan veoma bitan i popularan detalj i stavljajui ga izvan
perspektive itaoca.
Pitanje postojanja i definicije Dobrog jedno je od najstarijih 33 , najteih i time
najkrupnijih pitanja istorije ovekovog postojanja, pogotovo u normativnom i metaetikom
smislu: ono, nema sumnje, prerasta epohe, naine ivljenja i pluralizam pravaca poimanja ivota,
uzdie se nad drutvenim i politikim okolnostima, iskuava filozofske teorije, poraa razliite
kole i stvara mnogobrojne koherentne sisteme, predstavlja svetionik pravu, vekoveiti krug
preispitivakog i sazrevajueg razmiljanja i motor planetarnih promena, zadravajui se kao
osobenost nae vrste, njena pokretaka i stvaralaka sila, te njeno blie odreenje. ta je
ispravno? To odjekuje naim boravkom na zemlji, svaki put sa drugaijim prizvukom sumnje.
Ipak, sama posebnost i znaaj ove zagonetke ljudskog roda, zaokupljenost duha koju izaziva,
njena hipnotika igra kojoj je nemogue posvetiti ita ispod jednog ivota, pretvara je u vrlo
opasnu stvar, gotovo oruje, kada se njome veto manipulie od strane fanatika ili pokvarenjaka.
Odista, etika u okviru teologije neodoljivo podsea na okovanog Prometeja iju digericu
svakodnevno izjeda strvinar, samo da bi ona tokom noi nanovo izrasl ne bi li se muenje
nastavljalo zauvek. U svakom sluaju, oseaj gaenja i saaljenja koji imamo kada pogledamo
na nju moe se porediti sa oseanjem koje u nama izaziva pomenuta slika.
Koje su, pitamo se, konkretne mane prihvatanja poimanja morala koje zastupa teoloka
misao od svog nastanka?
Poimo od oiglednih i uoptenih. Teistiki moralni principu su objavljeni, navodno od
strane samog boanstva (mi smatramo da je oigledno da su oni plod istorijskih okolnosti i
specifinih individualnih i drutvenih potreba, no toga emo se prihvatiti kasnije) to znai da su
33

Poetak tog niza nemogude je precizno utvrditi, pa demo smatrati da je on star koliko i prvi ovek: ono to je
izvesno je da se javlja ved u najdrevnijim poznatim zapisima svih civilizacija, kako kroz psiholoko prikazivanje
junaka, tako i kroz izbore koje on donosi, odnosno kroz vrednosti koje stoje iza tih izbora, kao i putem reagovanje
drugih na te odluke. U filozofskoj misli zastupljeno je kroz propovedanje Sidarte Gautame i uenje Konfuija, da bi
ga u antropolokom periodu grke filozofije kao vrlo vano uspostavio Sokrat (premda i kod sofista moemo uoiti
njegovu prisutnost u fragmentima ili negaciji). Od Sokratovog daimonion i poreenja Dobrog sa suncem, preko
Aristotelovog ostvarenja i dostizanja eudaimonia vrlinom, Epikurovog uenja o nepomudenosti i stoicizma Marka
Aurelija, preko Lokove ideje o prirodnom pravu, sve do nemake klasine filozofije, do uspona Imanuela Kanta i
njegovog kategorikog imperativa, pomalo depresivnog utilitarizma Mila i Bentama, do zemljotresa Nieovih novih
vrednosti i poricanja, tavie ruenja poznatog i procesa novog vrednovanja, do pragmatizma Djua i nedavno
skovane etike brige, koja naglaava neophodnost i centralno mesto empatije, ovaj klju ljudskog duha nije se
uklanjao sa svetske pozornice, premda je katkad nemarno bio na njoj zautren. Ono je i pitanje svih nas
pojedinano, pitanje koje svako od nas reava sa dozom specifinosti koja bi ga otrgla od ture klasifikacije, pa opet
pitanje koje sabija u odreeni broj grupa najuobiajnije poglede: nihilisti, pragmatisti i utilitaristi, skeptici i pojedini
anarhisti, zastupnici deontoloke teorije i relativisti, teolozi i humanisti, naturalisti, stoici i nieanci, epikurejci i
neokantovci, intelektualisti i egoisti, sve su to nazivi za nekoga ko je prihvatio opte upute i u vedoj ili manjoj meri
pravila i polazne take jednoga sklopa miljenja.

19

predstavljeni u konanoj formi i da neosnovano pretenduju na univerzalnost i apsolutnu

vrednost.34 Oni jednako ne shvataju da je ispravno previe sloena stvar da bi se obuhvatila u
jednoj knjizi. ta to povlai za sobom? Niz komplikacija. Pre svega, evidentno je da naredbe
svoju snagu pronalaze u autoritetu boanstva radije nego u ispravnosti. Njihova ispravnost,
objanjavaju nam lukavo teolozi, zagaratnovana je injenicom da ih je doneo Tvorac lino ona
je bezuslovna, a one su aksiomatine. Moemo rei da su izvan suda savesti koja proizilazi iz
razuma. Ma koliko nama udovino delovale pojedine norme, one su po sebi opravdane samim
tim to ih je navodno oveanstvu objavilo nepogreivo boanstvo, subjekt koji ih donosi,
odnosno to se nalaze u svetim spisima ne zaboravimo, boanstvo je takoe najvie dobro.
Zato? Zato to tako kau svetenik, teolog i pustinjak. Razapnimo kritiko miljenje, doavola
sa njim! Bukvalno! Mi smo obavezni da im se povinujemo ma ta mislili o njihovom sadraju. 35
To je pravi atentat na ljudskost initi prinudno ono to svetenik pod imenom boga zahteva!
Potovati verske norme, finalizovane u primitivnome obliku, znai, ma koliko se to uvijalo,
pokoriti se indirektno volji i koristi svetenika, tog sluajnog veitog posrednika, koji prepredeno
JA uvek stavlja iza imena boanstva. 36 Za ateistu ne postoji razlika izmeu svetenika koji
poziva na kleanje pred prikazom svog boga i Kaligule koji, obuen u ensko, tera patricije da
mu se klanjaju kao Venerinom ljubavniku : sutinski je u pitanju isto ludilo, samo to prvi
projektuje sebe prikriveno na boanstvo, dok drugi to radi otvoreno. Pavle, genije pokvarenosti i
istinski neimar transcedentne lai, Pavle homo unius libri, Pavle interpretator 37 , Pavle brini
savetodavac, Pavle zapovednik, Pavle zagaiva, Pavle polarizator, slepi i uskogrudi Pavle koji
sve vidi i vaga kroz veru, Pavle koji u bednom pokuaju da se podsmehne otkriva svoju plitkost,
Pavle kom je vrhunac sveta bez bogova prederavanje i bludnienje, Pavle koji je strovalio na
oveanstvo jednu od najkrupnijih, najpogubnijih i najtoksinijih nesrea istorije otvoreno i kae
u Poslanici Rimljanima: ,,Ako je Bog sa nama, ko e protiv nas? I potom: ,, ,,A ko si ti, ovee,
da se prepire sa Bogom? Zapravo, sa svetenikom, poto Bog nikada nije progovorio ni
najtiim glasom... Teokratija je zabuna u imenu: skoro38 nigde ne vlada samo boanstvo, ve
34

Ovo je evidentno jo jedna besmislica: poznato je da je moral drutva, takozvani javni moral, geografski i
istorijski razliit i promenljiv, pa je Kami izvrsno demaskirao bezobrazluk teze koju zastupaju svetenici.
35
Kakvo samoubistvo mutne logike! U izvesnoj meri ova igra komedijaa zabavlja, ali osmeh spada sa lica istog
minuta kada se shvati njen razorni uinak.
36
Da svetenik u svoje ime zahteva ono to zahteva u ime svog boga, nikada mu nijedan zahtev ne bi bio uslien.
Bog je malo ta do zbira svetenikih zahteva i prisiljavanja da se oni ispune.
37
The Mythmaker: Paul and the Invention of Christianity, Hyam Maccoby
38
U debati sa vernicima, smatram iskustvom pouen, najvedi problem ogleda se u slededem: svi oni su uvereni da
je ba njihovo boanstvo, od hiljada teistikih bogova ivih i mrtvih, ak zaboravljenih, pravo. ,,Svi drugi bogovi ikad
potovani su sujeverje, ali na je pravi. Neubedljivo, rekao bih, posebno pod neporicivim uticajem geografskih
prilika na pripadnost odreenoj veri. Oni koji su otili toliko daleko da prihvate tvrdnje ljudi o njihovom boanskom
poreklu ili vezama jo su u vedem problemu: spisak takvih sluajeva u ljudskoj istoriji je gotovo beskrajan (a svi su,
navodno, izveli barem neko ,,udo). Poimo od onih kojima je sila vlasti omogudila da se uzdignu na nivo bogova.
Egipatski faraoni, kineski carevi, Aleksandar Veliki i njegov ljubavnik Hefestion, rimski kralj Romul, polukrvni bog
(koga po nekim mitovima potuju kao uznetog boga Kvirina), zatim rimski imperatori (ukljuujudi deifikaciju Julija
Cezara, te proglaavanje prvog princepsa, naravno u smislu vladar, ne onoga to je titula predstavljala u Republici,
Oktavijana Avgusta, boijim sinom, kao i Tiberija, koji je uzgred deifikovao svog ljubavnika Antonija, potom
Kaligulu, Klaudija i Hadrijana, a, vrlo zanimljivo, i Konstantina, ravnoapostolnog cara), neki od potomaka Sargona

20

svetenik i prorok u njegovo ime. Cui bono? Drugim reima, ova pravila, koja se ne oseaju
obaveznim da se dalje opravdaju razlozima jer iza njih stoji autoritet imaginarnog boga i
opipljiva svetenika sila, sutinski oduzimaju oveku izbor, odnosno smatraju oveka
nesposobnim ili nedoraslim da taj izbor samostalno i ispravno naini bez hipnotisanja strahom i
nagradom. ta se sa time dobilo? Pravo svetenika da reava za svoju pastvu, procenjujui njene
odluke na vagi svoje volje... Ipak, ne birati, kako kae Sartr, takoe je izbor. Sa tim mu,
paradoksalno, oduzimaju ansu za istinski moralno delovanje, tim pre to sadre najgoru
kombinaciju nepromenljivosti sa bahatom prozelitskom nazadnou. Moralnost se i ogleda u
mogunosti dragovoljnog izbora, u svesnom, nesebinom i empatijom proetom odabriu dobrog,
ma koliko odluka bila teka ili zahtevala neskromnu linu rtvu i napor. Etika je za veru samo
lasti injenje iz oseaja ispravnosti je lina moralnost, a injenje iz straha od vekoveitog
muenja je izrazito neuspena trgovina ili dijagnoza. Placebo koji proistie iz privida zagrobnog
ivota pre sahranjuje ispravno nego to ga uvruje i omoguava. Oduzmimo slobodu
neoptereenog izbora i sruiemo kulu od karata. Da li je moralna osoba koja je uinila
iskljuivo ono to je morala da uini, to je jedino mogla uiniti u odreenoj situaciji i pod
postavljenim okolnostima? Nije li moralnije izabrati bez straha od vekoveite kazne, slobodno i
po svojoj savesti? Date u imperativnome obliku, ove dispozicije ne ostavljaju prostora za
arbitrau savesti i rasuivanje, koje vodi ka moralno ispravnijem ili savrenijem reenju
njihovo doslovno nepotovanje povlai bez izuzetka sankciju. One se, kao to smo ve
napomenuli, predstavljaju kao apsolutne i o njima nema rasprave, niti su korekcije mogue, iako
e primera radi veina roditelja smatrati da je prekomerna upotreba sile ubistvo sopstvenog
deteta koje im nije bilo vazalski posluno, iako to izriito savetuju literarni vodii njihovih
religija. Krivica je nametnuta, a odgovornost je objektivna (na nekim mestima kolektivna).
,,Uradie ili nee uraditi to, inae e biti kamenovan, izopten, iiban i proteran, a pored toga,
Velikog, osnivaa dinastije na tlu Mesopotamije, Tokugava Ijejasu, kao prvi ogun dinastije Tokugava, japanski
mikado sve do 1945. godine (kada se Hirohito pod politikim pritiskom odrekao vlastite boanske prirode), vladari
Inka, Hajle Selasije i dananji severnokorejski lideri, ak i oni pokojni. Zatim preimo na one koji su po
propovedanju ili nekoj izrazitoj vetini proglaeni za bogove: Imhotep, egipatski lekar, arhitekta, naunik i belenik,
potovan po prvi put dvesta godina nakon smrti. Sidarta Gotama (kog neke kole potuju kao boga, a druge kao
otelotvorenje boga Vinua), onda Homer potovan u Aleksandriji kao boanstvo, Empedokla koji se bacio u vulkanu
ako je verovati Diogenu Laertiju da bi dokazao da je bog, ak Dord Vaington kog potuju na Havajima kao
boanstvo i, ironino, Ernesto Gevara de la Serna, kog seljaci iz okoline mesta u kom je ubijen potuju kao lokalnog
boga ili sveca, moledi mu se za dobru godinu bez sue. ak je i Bertrand Rasel jedva izbegao da ga deifikuju nakon
to je, usled teke bolesti, grekom objavljeno da je preminuo jo 1921 . godine. On pie: ,,Reeno mi je da su
Kinezi eleli da me sahrane pored Zapadnog jezera i da u moj spomen sagrade svetilite. Osedam blago aljenje to
se ovo nije dogodilo, poto bih moda postao bog, to bi bilo vrlo ik za ateistu. Ovo je, naravno, osloboeno
manje poznatih ljudi koji su tvrdili da su u vezi sa proroanstvom Boga Avramovog, Isakovog i Jakovljevog, a kakvih
je bilo na stotine, u dokumentovanim sluajevima pretenzija na titulu mesije. Osloboeno je i siledija koji su pod
imenom dece boje esto krstarili drevnim svetom, izmeu mitova i stvarnosti. Svi oni odmah dolaze na um kao
ivi i zapovedajudi bogovi, ili bar ljudi koji su tvrdili da su bogovi, premda je realnost uinila sve u nastojanju da ih
demantuje i razotkrije kao neuverljive sebine i despotske varalice, opsenare ili ljude koji su, naprosto, postali
nevoljne rtve ljudske potrebe da se klanja, oboava i davi u sujeverju.

21

zaboravio sam da napomenem, veno e goreti u paklu zato to si nemoralan. Nita nije
moralno kao nasilno nametanje i obavezivanje pretnjom, iracionalno i u sopstvenu korist, sem
moda pristajanja na tu vrstu podanitva... Poslunost je najvea vrlina. Naterati nekog da voli,
da oprosti, da se raduje ili tuguje, da se rtvuje ili pomogne, da prihvati ucenu i pokori se celim
biem da slavi to je pokoren, da hvalospevima obasipa autoritarnost rab, sluga, suanj, prah,
crv, zemlja, poslunik, bogobojaljiv, nedostojni, prljavi, greni, nitavni, ali, iznad svega,
zavisni- da mu se oduzme ivot Savrena marioneta kao cilj. Jeziva udnja za potinjavanjem,
vidimo, ali i ujedno udna podudarnost sa totalitarizmom.
Meu takozvanim umerenim vernicima, koji su obino neinformisani jer nisu smatrali
neophodnim da izuavaju temeljnije svoje svete knjige, preovladava navino saglasje po pitanju
etike u svetim spisima: njihov je doivljaj tih postulata pogrean jer ih grupno smatraju
nedostinim i vrednim uoptenim moralnim vodiem, ispunjenim preporukama za dobar ivot i
proaranim asketizmom. Oni ih ne posmatraju realistiki jer im za to fali kritinosti i znanja, ve
idealistiki i ulepano, opijeno, kao to dovreni pijanac posmatra poslednju bocu vina koju e te
veeri ispiti. Ne poznajui materiju, oni potuju apstraktno, a ne konkretno. Humanistike
vrednosti koje sami gaje pokuavaju nasilno da uteraju u versku pozadinu, bez obzira koliko
protivrenosti to izazivalo. Ti su ljudi najtraginije i najbespotrebnije rtve sopstvenog neznanja,
lenjosti i skice koju su u glavi oiveli i obogotvorili, ne potrudivi se da sami paljivo proue
problem i prihvativi podjednako bezvredno iskustvo okoline bez rezerve: to je jedan od razloga
to na fanatike, koji su sri religije neuporedivo blii od njih i koji se objave svog boga vrsto i
dosledno dre, gledaju sa izvesnim gaenjem i prezirom, ne shvatajui da, prezirui njih, preziru
stub svoje odabrane vere.39 Odraz fanatika je najvernije nacrtano lice religije. Nema iskrenijih i
doslednijih sledbenika svetih spisa od fundamentalista neoptereenih licemerjem. Ipak, oni su
postali krvotok verskih organizacija na bizaran nain kroz ono to emo oznaiti kao teoriju
teatra. Ona kae da je sveteniku u dananjem svetu postojanje fanatika ide na ruku, da je
smemo li rei!- skoro bogodarovano: fanatik je krajnost na koju svetenik moe preneti sve
negativno iz sopstvene vere, na taj nain opravi sebe kroz lani stid nad tuim ,,pogrenim
shvatanjem i ,,drugom kulturom. Smektino dejstvo je ugodno, ali neopravdano.
Fundamentalisti ne shvataju pogreno izloene naredbe, oni ih shvataju tano onako kako ih
treba shvatiti, oni ih slede tano onako kako je zamiljeno da ih treba slediti... To zasluuje da se
otvoreno ponovi: tvrdokornost i necivilizovanost jeste religija, a ne njen falsifikat ili duplikat.
Falisifikat, i to jedan koji je ne odvie teko oboriti, mora biti ulepano tumaenje. Bestidna je
la, moda jedna od najveih lai istorije, da se agresivni nametljivici, glasni ratohukai,
krvoedni tlaitelji, teokratski nastrojeni etatisti i svemrzitelji koriste dobrim imenom vere i
skirvaju iza njega, inei pritom togod protivno njenim stubovima: situacija je evidentno
obrnuta oni samo sprovode negaciju jedne akardije modernog pseudovernika, zbunjenog i
ostavljenog na pola puta izmeu verovanja i neverovanja, u strahu od oba, oni verskome zanosu
ne postavljaju konice jer konice u svetu vere i ne mogu postojati. Neupuenom verniku, tom
branitelju i sledbeniku pro formo, ovo deluje neshvatljivo i on postaje plen svetenika, koji ugaa
njegovom ukusu. Taj licemer e u meri u kojoj uoava apsurdnost drugih religija, suludost
njihovih bogova, proroka, uda i dokaza, u meri u kojoj vatreno napada zloine poinjene u ast
39

Zbog indoktrinacije mnogi ne biraju u koju de religiju biti uveeni. Ono to biraju je da li de u njoj ostati.

22

tuih bogova braniti sopstvenu zabludu do poslednjeg daha, iracionalno i samoponiavajui se. I
dok se publika grozi nad zatucanou i glupou fanatika, nad njegovom prostotom, varvarstvom
i destrukcijom koju sprovodi, nad njegovim prezirom modernog prava, moderne nauke i
civilizacijskih tekovina, nastavlja da potuje svetenikovu ,,umerenost i ,,originalno
miroljubivo i mudro tumaenje, zamagljeni izvorni i neproitani tekst, kilometarski promaivi
uzrok nesree i zamenivi ga posledicom.40 Svetenikovo upiranje prsta u krivca omoguava mu
da odbaci odgovornost od sebe, a strah i arogancija dogmatskih kvazileviara ine predstavu
uspenom (njihovo ponaanje neodoljivo podsea na Poperov paradoks tolerancije), pa se
sveteniku estita na polumonstruoznosti manipulacija je uspela, po obiaju u takvim
situacijama sledi glasni aplauz. Glavni razlog za to je to ljudi nisu proitali pomenute tekstove,
ili ih nisu iitavali u kritikom duhu. Svetenik pokuava da suzbije sopstvenu svetu knjigu: to
mu ne treba dozvoliti ni po koju cenu, naprotiv, stalno treba potencirati tu razliku i ne ostavljati
je po strani - glas Boga nije promenljiv po potrebi. Zaista, postoje dve grupe koje zahtevaju a
priori potovanje religije: uglaeni teolozi koji postaju pomirljivi kad instiktivno osete ranjivost
zablude i iregilizoni koji e staviti glavu u pesak pretvarajui se da je religija ono to nije u
jadnom pokuaju da izmaknu odgovornosti koja ih obavezuje da neto uine kod njih je u
pitanju vrsta odbrambenog mehanizma. I za jedne i za druge fanatik je samo rtveni jarac
,,Nije vera problem, dosledno sprovoenje vere jeste. To je neizbean zakljuak: koreni su
loi... Ako su koreni loi, kako bilo ta to proizilazi iz njih moe biti valjano? Regula Catoniana
koju je Bogii sveo na narodni jezik moe se pozajmiti iz prava i primeniti i ovde: ,,to se grbo
rodi, vreme ne ispravi. Naravno, valja primetiti kako klir postaje manje gadljiv na fanatinost
nepomirljivih sledbenika starog kova kada proceni da mu nefleksibilno tumaenje religije moe
osigurati dolazak na vlast ili mu obezbediti ubedljivije preimustvo u pregovorima sa draocima
vlasti kroz pritisak koji stvara rulja ,,moralista i ,,uvara tradicije, podranih po potrebi
teroristikim napadima ili orujem. Vera je kvasac od kog svetenik pravi ono to mu je potrebno
sada: on bira koja je od kontradiktornih normi trenutno vaea, on ih ponitava i reaktivira, on
besmislenim reenicama daje smisao koji odabere i sklapa ih u celinu po volji. Rigoroznim
tumaenjem zamenjuje ,,umereno i kada je previe drutveno moan da bio izazvan.
No, pruimo bez odlaganja konkretne primere iz hrianstva, judaizma i islama, koji su
van poricanja i koji e bez sumnje dovoljno govoriti za sebe. Predlaem pritom itaocu da sam
proita pomenute pasuse, ne bi li se svojim oima uverio u tanost njihovog prenosa
otrenjujua gorina e tim biti osetnija. Biblija ui kako je ropstvo opravdano i dozvoljeno
(Levitski zakonik, 25:44; Knjiga izlaska 21:2-6 za jevrejske robove, a Poslanica Efescima 6:5 i
Prva poslanica Timoteju 6:1-2 kao dokaz da ni dolazak ,,Spasitelja i drugi deo knjige nita nije
40

Misao sa kojom sam se najvie sretao objanjava kako su sve monoteistike vere po prirodi miroljubive, ali ih
ljudi nepravilno razumeju. Koliko je ovo netano moe se uveriti svako samostalnim iitavanjem njihovih svetih
knjiga bez posrednika. Otkud takvo stanje? Ponovo nas vradam na izvrsnog francuskog filozofa: ,,Vekovima
svetenstvo zabranjuje neposredno itanje tih tekstova. Ono smatra njihovo istorijsko ispitivanje ljudskim, odved
ljudskim. ivimo danas manje-vie pod tim reimom. Intuitivno, verske sluge znaju da neposredan dodir,
inteligentno itanje, zdravorazumsko, ugroava ove nekoherentne stranice koje je ispisivao znatan broj linosti,
posle dugih vekova usmene tradicije u krajnje razvuenom istorijskom period, s tim to su sve to hiljadu puta
prepisivali bezobzirni i nedotupavni prepisivai, ak istinski i hotimino falsifikatori. Prestajudi da im se pristupa kao
svetinjama, vrlo brzo bi prestale da budu smatrane svetima. Otuda je korisno da se one istinski iitavaju, sa perom
u ruci.

23

promenio)41 . Pavle ide tako daleko da kae kako hrianski rob treba ostati rob i ako mu se
ukae prilika da se oslobodi, jer je takav ,,pozvan Ona predvia smrt za one koji nisu
posluni svetenicima (Peta knjiga Mojsijeva 17:12), one koji rade na abat (Knjiga izlaska
31:12), one koji su druge veroispovesti (Peta knjiga Mojsijeva 13:7-12), devojke koje nisu
nevine prve brane noi (Peta knjiga Mojsijeva 20:21-22), za vetice (Knjiga izlaska 22:17), za
uvredu roditelja (Levitski zakonik 20:9), za nevernike i bogohulnike (Levitski zakonik 25:10-16,
Druga knjiga Dnevnika 15:12-13), za homoseksualce (Levitski zakonik 20:13, Poslanica
Rimljanima 1:24-32) i one koji ive u gradu u kome ivi samo jedna osoba koja potuje drugog
boga (Peta knjiga Mojsijeva 13:13-19). Smrt vidovnjacima (Levitski zakonik 20:27) ,
preljubnicima (Levitski zakonik 20:10) i lanim prorocima (Knjiga Zaharijeva 13:3). I to nije sve
- smrt, smrt, smrt, svinjarija za svinjarijom... Pravi recept za jedno prosveeno, humanistiko i
iznad svega miroljubivo drutvo. Setimo se da su ova pravila zapravo dugo primenjivana i da
nije re o bezopasnim hiperbolama ili propisima koji ostaju u domenu fantazije, bar po primeni,
ve o zakonskim normama... Silovanje ponienje i nasilno unitavanje duha ene, otimanje
njene slobode i neizbrisiv oiljak na njenom ivotu. Ili ba i ne? Peta knjiga Mojsijeva jasno kae
da ako je silovatelj uhvaen u silovanju devojke koju nije zaprosio za njega sledi... Ne, promaili
ste, nije smrt, ve novana kompozicija i svadba. Sve to treba da uradi je da ocu nesrenice plati
pedeset srebrnjaka i onda e moi, pardon, bie primoran da oeni devojku koju je silovao i nee
im nikada biti dozvoljeno da se razvedu, to znai da e moi po volji da je nanovo napastvuje
(22:28-29). Dakle, prodaja erke za pedeset srebrnjaka je fini posao, ali prodaja uitelja za
trideset nije Moda je Juda trebalo da se dalje cenjka Kakav kiseo boanski smisao za
pravdu! Pa, makar sada usamljenici znaju ta je potrebno da urade ne bi li najzad nali svoju
buduu partnerku... Oh, da, postoji jo jedna sjajna i pravina odredba odmah pre toga: ukoliko
je udata ena silovana u gradu, a niko je nije uo, onda e i ona biti kamenovana do smrti jer se
nije vatrenije opirala i vritala dovoljno glasno (22:23-24). ena je, kao to vidimo, tretirana kao
imovina svoga mua, to nije iznenaujue, ukoliko ovo uporedimo sa nekim preanjim
zakonicima gde se prevara tretira kao povreda ,,svojinskog prava mua, ali je prilino
neuverljivo za ,,premudrost sveznajueg i pravinog Boga. Mizoginija je uklesana u zakon, to
uprkos duhu vremena nije bio sluaj sa susednim Egiptom, daleko ujednaenijim i naprednijim u
oblasti pravne regulacije poloaja ene. U ovom spisu koji deluje kao da je nastao u nekoj slabije
uvanoj ludnici moemo pronai i vrsne psihopatske karakteristike knjievnih aktera: crta
sadizma kod Boga najizraenija je kada prisiljava roditelje na rtvovanje sopstvene dece u slavu
41

Vrlo je zanimljivo da mnogi prevodi koriste re sluga, ne bi li se ublaila odvratnost izazvana ispravnim terminom.
Oni su stoga odlino sredstvo za manipulaciju koja izmie panji, jer je za njeno uoavanje potrebno bogato znanje:
tako su neki prevodioci smatrali da je apsurdno i vrlo neuverljivo da se jednorog pojavljuje u Bibliji, pa su umesto
njega ubacili mladog bivola Daniid-Karadid ostaje dosledan jednorozima u Isajiji 34:7, dok engleski The New
King James Version usvaja young bulls. Ipak, Daniid-Karadid prevod u Psalmu 29:6 radije bira mlad bivo, dok u
Knjizi o Jovu 39:13 ispravno navodi jednoroga, kao i u Brojevima 23:22 i Zakonima ponovljenim 33:17. The New
King James Version oito ne voli jednoroge jer ih svuda zamenuje mladim bivolima. Izvesno je da postoji neka
razlika izmeu bivola i jednoroga, sem ako nisam u grdnoj zabludi. Nema govora o jezikoj zabuni u pitanju je
nameran in prekrajanja. to se tie uverljivosti, mislim da su najbolji sudija bile Defersonove makaze Sada,
oprostidete mi, ali ne smatram da knjiga koja uporno pominje jednoroge zasluuje pravo da u svemu odreuje bilo
iji ivot, tim pre to su verzije koje danas preovlauju bazirane na kopijama kopija iz 1516., 1611. ili pak 1881.
godine (toliko o autentinosti ove izvrsne zbirke svih niskosti ovekovog uma) .

24

svoje sujete ili se sam prihvata tog posla u udnovatom zanosu. Filicid je omiljeni desert
Jeftaja prisiljava da zbilja rtvuje erku (Knjiga o sudijama, 11)4243, Avrama tera da odvede
voljenog sina Isaka na goru (Knjiga postanja), poloi ga na oltar kao rtvu i pripremi se da ga
zakolje pre nego to se ,,Milost umea44, ubija prvoroenu decu Egipana, bebe u potopu, decu
listom svih neprijatelja agresivnog izraelskog plemena, decu koja su zavitlavala Jeliseja, pa na
kraju, u zavrnom stupnju ludila, ak svog Sina kao Sebe Samog... 45 Mazohizam se moe
razumeti, ali ostaje pitanje krivice tek roenih. Za Boga, deca nisu nevina, to jasno Knjiga
izlaska 20:5-6. Psalm 137 takoe opisuje sreu onoga ko ubija bebe neprijatelja... Bebe su
dvostruko krive: optereene su prvobitnim grehom, kao i gresima svojih predaka. 46 Zaista
gnusno Jedino po emu je ova knjiga stvarno posebna je neverovatna koliina zla i gadosti
koju je uspela da uokviri, a da pritom zadri epitet sveta. Prie Solomunove preporuuju nasilje
koje proiava (20:30, mora da je ovo bila uputnica u sluaju Branislava Peranovia!), dok
13:24 zahteva preventivno premlaivanje od strane roditelja... Prva poslanica Timoteju
zabranuje eni da poduava i da vlada muem, nego treba da bude mirna i ovako je neto bolja
od stoke koja raa... Mora biti da su ovaj deo nae gorde i krute bogomoljke-propovednice
ispustile pri itanju Da, sve ovo vai i nakon Nazareanina, koji je, sudei po 5:17 Jevanelja
po Mateju, doao da ispuni stare zakone i proroanstva. Nazareanin nije moralno savreni
dobroudni asketa-reformator, to je od njega nainila obmana stara petnaest vekova i
sveteniko natezanje i prekrajanje njegove linosti do granice pucanja, ve figura koja takoe
nudi ne preterano pametne ili opratajue izjave: u Jevanelju po Mateju, 10:14-15, on izriito
veli kako e gradovima koji odbiju njegove uenike biti tee nego Sodomi i Gomori. Za nekog
ko na drugim mestima propoveda oprotaj, ovo zvui nedosledno i licemerno (uzgred, nema
veeg tiranina i niskog licemera od Starozavetnog Boga, koji ne potuje ni sopstvene zakone
samo se zapitajmo kakva bi naa predstava o njemu bila da je u pitanju ovek, posebno kakva
istorijska linost). Tanije, u 10:28 on poruuje da se iznad svega treba plaiti Boga, dok u 18:8
preporuuje telesno samosakaenje kao zatitu od paklene vatre, koja e prema 25:46 trajati
veno ovde vidimo kako poruka ljubavi, koja mu se svakodnevno stavlja u usta, nema dodirnih
taaka sa njegovim prikazom u Bibliji. Dvadeset vekova kasnije, Rasel e primetiti kako ne
veruje ,,da osoba koja je instinski humana moe da veruje u veni pakao. Krenuvi stopama
42

Ljudska rtva u najotvorenijem obliku... rtva deteta za naklonost boanstva u boju. rtva deteta za dobre
vetrove koji nose ahajsku flotu
43
Ova pria je mnogo nepoznatija od one o Avramu. Ne mogu se izmadi utisku da to nije sluajno, poto sam
primetio da monoteisti vide nekakvu dobrotu u slici oveka koji je spreman da zakolje svoje dete radi ljubavi prema
Bogu, ako to na kraju nije uradio. Jefetaj nam, pak, pokazuje da Bog nije uvek tako milosrdan.
44
Paralela sa spasom Ifigenije od noa oca je vidljiva zaplet je identian...
45
rtva je besmislena: filozofi su je nazivali varvarskom, ,,ostatkom paganizma i ,,smrdu nevinog za grehe krivih,
ali i vidno neloginim dogaajem. Ako je Bog eleo da oprosti ljudima, mogao je to da uini i bez nje. Postavlja se
pitanje i kakva je to rtva, ako je Nazaredanin, kao to spisi govore, bio svestan svoje prirode kao Sina Bojeg i ako
je znao da de ustati... Hiens naglaava i da je ona nemoralna, moda najnemoralnija od svih uenja: ukida
odgovornost i pokuava da je prebaci na drugog.
46
Ova odvratna doktrina, koja pokride ima u Jevanelju po Marku 16:16, razvila je ideju po kojoj nekrtena i
prevremeno preminula deca ne mogu da uu u raj: generacije i generacije roditelja su bile najuasnije ibane
milju da due njihove dece ne mogu da dostignu blaenstvo i mir, pogotovo to je smrtnost novoroenadi u
prolosti bila mnogostruko veda... Kao da im je lina tragedija bila malo. Isto vai i za one koji nikad nisu uli za
hridanstvo i umrli su ne znajudi za Nazaredaninov ivot. Poprilino fer

25

svog oca koji je podavio celo oveanstvo jer nije bio zadovoljan svojom kreacijom,
Nazareanin podrava antropocidni potop i, tavie, najavljuje novu katastrofu prilikom svog
ponovnog dolaska u 24:37. Svakako. ,,Volite svoje neprijatelje, a ja u svoje da satrem!
Zbrisau ih tako da ljudski jezik ne poznaje odgovarajui termin. Holokaust? I to deluje blago,
skoro kao nered koji je ostao u sobi nesmotrenog lenjivca Pomislili bismo da licemerje nije
nasledno... Antropocid, prisutan u monoteizmu koliko i u drevnim politeizmima. ta je
antropocid? Istrebljenje, konano brisanje oveka sa zemlje. Postao je pokvaren, dosadio nam je,
hajde da oistimo Zemlju najveim zloinom koji je ikada poinjen. Tri stupnja iznad etnocida,
dva iznad holokausta. Pored toga, on nedvosmisleno i otvoreno lae: kada najavljuje svoj
dolazak tvrdei da e neki od slualaca biti ivi kada se vrati, kada govori da e onaj ispunjen
verom moi da preivi ujed najotrovnije zmije, popije otrov bez posledica i pomeri planinu
(kakav odlian test za prvosvetenike!) nije iznenaujue to ovo sa podsmehom u svom
,,testamentu primeuje i Melije. Nema teolokog ludila koje ove oigledne lai moe da pretvori
u alegorije i nae im prikriveno znaenje. On nije ni ljubazan, ni staloen, niti blagonaklon
prema onima koje njegovo propovedanje ne zanima: odvie lako preti, proklinje i vrea, pada u
vatru i poziva se na svoju uroenu superiornost. ,,Sin Boiji vam kae, ne kae vam prosti
drvodelja Da, taj povik zrai iz njega: ad auctoritatem. Umereni savet iz Luke 14:26 mrzite
svoje porodice Matej 10:37 otkriva potrebu jednog egoiste za pohvalom i ljubavlju. ,,Onaj ko
voli oca i mater vie no mene nije me dostojan I onaj ko voli sina ili ker vie od mene nije me
dostojan. Stvarno? Pa ta? Skeptici su opazili i interesantnu ironiju u injenici da poziva druge
da ne koriste povik ,,budalo (u naim prevodima tipiniji je izraz ,,ludo), da bi ga sam
upotrebio nekoliko paragrafa kasnije. U Jevanelju po Jovanu, Nazareanin tvrdi da se ljudima
sudi na osnovu njihove vere, a ne njihovih dela. Nevernik je automatski osuen u raj se moe
samo krtenjem.47 Ipak, lino mi je najgnusnija pria o eni Hananejki i bolesnom detetu, koja
oslikava svu niskost njegovog ponaanja. 48 Nekako mi je teko da poverujem da je Tvorac
kosmosa optereen nacionalnou, a jo tee da bi ijedna humana osoba poniavala majku koja
pokuava da spase svoje bolesno dete, uz to je nazvavi psom jer joj ,,krv nije dovoljno ista.
Politikantski, pre nego boanski. Strano licemerje i nedoslednost od onoga ko je navodno dao
priu o Samarianinu: na jednom mestu je blinji svako, bez obzira na krv, a na drugom neemo
pomoi detetu koje strada zbog nacionalnosti. Na kraju je, posle daljeg samoponiavanja, u
kojem je izgleda pronaao posebnu slast, Nazareanin najzad udostojio muenicu pomoi, ali
mislim da je ova epizoda odlian pokazatelj njegove naravi, koja je daleko od neega plemenitog
i svakako daleko iza slinih istorijskih figura. Takoe mi deluje prilino neverovatno da Tvorac
47

Uzgred, pitanje kriterijuma ulaska u raj je takoe sporno, na razliitim mestima se nude objanjenja koja su
najblae reeno protivrena i iskljuujuda: uputstva iz istog Jevanelja, po Luki, sasvim su drugaija. U Jevanelju
po Jovanu dodaje se zahtev krtenja, te ispijanja krvi Isusove i konzumiranja tela (kakav najcrnji paganizam!). A
onda jo jedna izmena u Jevanelju po Marku!: ,, Jer vam kaem da ako ne bude veda pravda vaa nego knjievnika
i fariseja, nedete udi u carstvo nebesko.
48
Jevanelje po Mateju, 15:22-26: I gle, ena Hananejka izae iz onih krajeva, i povika k njemu govoredi: pomiluj
me Gospode sine Davidov! moju kder vrlo mui avo. A on joj ne odgovori ni rei. I pristupivi uenici njegovi
moljahu ga govoredi: otpusti je, kako vie za nama. A on odgovarajudi ree: ja sam poslan samo k izgubljenijem
ovcama doma Izrailjeva. A ona pristupivi pokloni mu se govoredi: Gospode pomozi. A on odgovarajudi ree: nije
dobro uzeti od dece hljeb i baciti psima.

26

kune drvo, koje je sam stvorio, jer u vreme u koje ne raa (i to po Njegovoj zamisli) nema voa
na granama. Zato je drvo krivo? Zar Bog nije mogao uiniti neto impresivnije ako je bio toliko
gladan? Ovaj detalj zvui kao da je potekao iz narodnih pria o Svetom Savi ili Svetom Patriku.
Apsurd je tim zanimljiviji jer na drugim mestima vidimo da Nazareanin nema problem da
nahrani hiljade ljudi sa nekoliko riba Verujem da bismo mogli provesti mesece izlaui
izopaenosti iz Biblije, nareene i opisane, ali poto nameravam da ne izgubim panju italaca,
niti da ih reim apetita bez preke potrebe, sada emo se osvrnuti i na Kuran, koji je tim znaajniji
jer je u islamskim zemljama izvor pozitivnog erijatskog prava. Naravno, ne na Kuran, poto je
autor u svom neznanju lien poznavanja arapskog, ve na njegove prevode.49
Krenimo od stiha 9:111 koji eksplicitno kae da e svako ko pogine u borbi sa
nevernicima za Alaha biti nagraen u rajskim vrtovima. Perverzna slika blaenstva u kome
Alahovog ratnika-ubicu (recimo samoubicu sa bombom u deijem vrtiu nevernika) oekuju 72
panje gladne device, ,,koje e biti zadovoljne jednim mukarcem, govori kako je lako zavarati
seksualno isfrustrirane ljude ponudivi im siloviti naboj erosa sa opisima kojih bi se postideo
treerazredni stvaralac komercijalnih erotskih romana. Dok hrianstvo niti ljubavniku strast,
islam je od posesivne seksualne elje napravio svoju privlanu nagradu. Dakle, on nije
miroljubiv, kao to mediji uporno naglaavaju, ve otvoreno poziva na nasilje protiv nevernika,
uvek i svuda, to potvruje tuna ruilaka praksa jednako koliko i 9:5 i 4:103. Vernici koji se
bore za Alaha su iznad onih koji samo sede u kui i mole se (4:95). Neki pisci su u pravu kada
tvrde kako je mir koji muslimani propovedaju zapravo slika planete kao muslimanske duevne
bolnice u vidu teokratije.50 51 Tu je nezaobilazna pedofilija (65:4), koju takoe odobrava lini
primer proroka Muhameda, koji se oenio estogodinjom Aiom, konzumiravi brak kada je
devojici bilo svega devet godina. Imali li slike koja u sebi sadri impresivnije koliine svetosti i
neega dostojnog potovanja? Pedofiliju i silovanje Muhamedu dozvoljava naroito i 33:50,
zajedno sa povlasticom da oeni i vie od inae dozvoljene etiri ene u islamu Prizor je
neshvatljiviji ako imamo u vidu 24:2, koji propisuje 100 udarca biem za enu-preljubnicu. Dva
mukarca je greh, ali etiri ene su odline? Vidi se da ene nisu petljale sa avramovskim
religijama... Opet, cui bono? Pitanje koje lomi religiju kao malj, koje je drobi u finu prainu.
Zatim 2:223 kae kako je ena polje mua u koje mukarac moe ui kad poeli, to legalizuje
silovanje u braku Jo naredbi za muenja i dekapitacije nevernika, 22:19-22 i 8:12, kao i
oekivano podravanje ropstva u 2:178. Stih 43 sure 4 neskriveno oznaava enu kao vlasnitvo
mua, koji ima versku obavezu da je prebije kad mu nije posluna. Komian je stih 41 sure 8, u
kom Alah zahteva deo plena za sebe. Pretpostavljeni svemoni stvaralac univerzuma trai deo
opljakanog zlata! Moe li neija ogranienost i ovo savakati? Alarmantnije je sirovo tumaenje
ovih opasnih i neljudskih zahteva: ajet 47:1 napominje kako se grehovi prataju onima koji
poveruju u Muhameda Obrazac je svuda isti. Veruj, budi udovite i bie ti oproteno dalje,
49

Muslimani smatraju da je samo originalni tekst pravi Kuran. Prevodi se ne smeju nazivati Kuranom, nego se mora
naglasiti da je u pitanju samo prepis na odreeni jezik.
50
Lambros u Bog se nikad ne smeje navodi da je vizija islamskog mira situacija u kojoj de ostali primiti islam,
pokoriti se islamskoj upravi ili ieznuti. Slian izbor nekima je dao i Hitler, kojeg su, uzgred, podravale i
hridanske i muslimanske frakcije. Lambros poredi pax romana i dominaciju Rima sa eljom islamista ne bi li
pojasnio analogijom.
51
Aluzija na Nievo poreenje hridanskog ideala sa ovim tipom zatvorene ustanove.

27

bie nagraen. Nemoj, budi dobra osoba i bie najsvirepije kanjen. Slino kao protestantska
sola fide, Luterov izum koji je izvukao od Pavla, dalje unapredivi izvorno bezumlje Izbor
nikog vie ne interesuje, izbor je dobar samo kad se na oveka treba natovariti kazna. Moralno
ostvarenje oveka je vera. Ovo eksplicitno kau listom sve svete knjige: to nije proizvoljni
zakljuak, nego obino opaanje. Dozvolite mi da vas podsetim da je Hegel zastupao slinu
ideju, samo u pogledu drave i na daleko kompleksnijem nivou (R. Luki). Meutim, postoji
taka koja neosporno difamira osobenost religijskog poimanja u odnosu na njegovo: sa Hegelom
se ne morate slagati, kao to je odista sluaj sa stavovima autora, moete ga otvoreno kritikovati,
moete ga ismejavati, moete ne mariti za njega, a opet biti sigurni da hegelijanci nee poeti da
vas proganjaju kao imoralne, da odreuju granice vae slobode potinivi je svojoj ili da otimaju
va novac pod parolom vlastite moralne savrenosti. Uprkos sve glasnijim tvrdnjama da su
religije izvor morala koje pokuavaju da nadglasaju preklinjanje i pla uzrokovan njima (Zar se i
u monolozima dramskih likova ne ponavljaju iskljuivo ideje u koje su najnesigurniji i kroz koje
nastoje da se samoobamnu, davajui im glasnu potvrdu!), mi vidimo da su one samo hranitelji
mrnje, bespotrebne tenzije, konflikata, zavisnosti i stradanja koje se lako moglo izbei. Svaki
sistem kom je ubistvo manji greh od sumnje ima nereivi etiki problem u sebi, kao i pojedinac
kome je neophodna prisila da ne bi divljao i zlostavljao druge - to samo svedoi o zanemoalosti
njegove savesti i patetinosti njegovoga servilnog karaktera.
Koja je, dakle, esencijalna razlika izmeu bogova politeizma i dominantnih monoteizama
u ravni etike, koji je plod evolucije verovanja? Stari bogovi, daleko ljudskiji52 od monoteistikog
izvitoperenog prikaza, ne polau pravo na nepogreivost, drugim reima oni nisu Dobro po sebi,
ve zakon za sebe, jedna nuno samodovoljna volja: oni nisu moralno savreni, niti tvrde da jesu.
Njihova mo im omoguava da ine i nepravedno u svojevrsnom imoralizmu, bez potrebe da se
pravdaju uzvienim razlozima, Oni nisu licemeri. Sujetni su, razdraljivi, bahati, katkad eljni
panje, nepotisti, slabi na pokude, plahoviti, ljubomorni, svaalice, lopovi, niski, lukavi, hiroviti,
ucenjivai, izdajnici, prevaranti, sladostrasnici, ubice, tamniari, silovatelji i otmiari, ali oni
prihvataju svoju ulogu bez rei i ne nastoje da je ulepaju. Kada se svete, ine to otvoreno za svoj
raun, ne izgovarajui se pravdom, ak ni ako prenagle unitivi celu porodicu zbog jedne
proputene rtve ili svo stanovnitvo velelepnog grada iz line ozlojeenosti. Njima opravdanje
nije potrebno. Moda pojedini mitovi latentno nose poruku o vladanju (Niobo, ne hvalisaj se!,
itd...), ali nema pomena imperativnog oblika sa uzviene moralne pozicije tipinog za
monoteiste. Njihovo mnotvo omoguava im da izraenije formiraju crte karaktera u meusobnoj
interakciji (sa sebi ravnim, meu jednakim) , da iskristaliu osobine i navike, kao i da ih potvrde
52

Motivi koji pokredu mnogoboake patrone takoe su ljudskiji od motiva koji pokredu avramovskog Boga.
Poudu nalazimo jako esto: od Zevsovih neverstava, preko Hadovog privremenog pada u ljubavni ar, Afroditinog
varanja Hefesta sa Aresom, pa i Apolonom, mita o Erosu i Psihi ili personifikaciji u nimfi Pejto. Tu je i ljubomora:
ljubomora koja je oborila Herakla, sruila Troju sa zemljom, proganjala nevine i unakazila Lamiju. Strast, zahvalnost,
zavist, lojalnost, ast, vlastoljublje koje nagoni u izdaju i pobunu, slavoljublje koje ostvaruje sukob, roditeljsko
nastojanje da se pomogne deci, tavie i sama dosada kao kreativni podsticaj: sve deluje mnogo razumljivije od
apstrakne i neobjanjive motivacije jednoboake smotane prilike Arhitekte. Grci biraju intrigu pre sirovog nasilja
svako se prilagoava stanju svog uma

28

u dodiru sa ljudima, a njihova snaga da svoje delanje nametnu drugima: postoji, vidimo,
ivotnjsko pravo, prirodno pravo u sirovom smislu sile, dakle prirodno pravo kako su ga shvatali
pojedini sofisti, da to i uine. Od tog prirodnog prava oni ne bee u lou savest i precenjeno
pretvaranje. Sizif je kanjen jer je uvredio Zevsa ocinkarivi ga za prevaru, a ne jer se ogreio o
vrlinu. 53 (Postoji mit po kom ga je ovaj lino osudio, izuzevi ga iz nadlenosti Minosa,
Radamanta i Eaka. Izgleda da pravosue u totalitarizmu uvek funkcionie isto, pa makar i pod
zemljom!) To je kljuna razlika. ,,Sluaj me ili u te zgromiti zvui potenije od ,,sluaj me jer
sam uvek u pravu, a ako mi ne poveruje zgromiu te krilatice. Jedno je otvorena opravdana
pretnja koja ne porobljava um, drugo je pretnja zamotana u podlu obmanu, bode koji dri aka u
rukavici. Tako nasilnik, ubica i silovatelj moe da se podigne na nivo poluboanstva i vratara
Olimpa, a cinkaro biva ostavljen uasnome fatumu i osuen. Kada Zevs zainje Herakla sa
enom kralja Amfitriona, on to radi kroz prevaru uzevi njegov lik, a ne nasilno kroz netelesno
silovanje i licemernu objavu da je ovo krenje pravila koje je sam propisao dobro iskljuivo u
jedinstvenom sluaju koji njemu odgovara, kao to to radi neodluni hrianski Bog, apsolutista
bez kime i tiranin par excellence.54 Zevs vezuje etiku za plimu i oseku svoje volje. Zevs svesno
kri zakone koji postoje mimo njega, nezavisno od njega, ak iznad njega, jer mu status
vrhovnog boga i nesavesnost to omoguavaju bez posledica, a hrianski Bog podsea na jednog
kralja koji je suspendovao ustav na nepuni sat ne bi li mogao da zavri poslove koji su mu doli
na um, samo to to nije preterano razumljivo ako se setimo njegove navodne omnipotencije.
(Div, naprotiv, nije svemoan, jasno je da je Sudbina iznad njega). Odakle ta potreba za
pravdanjem? Zevs, slaem se, moda jeste neotesani nasilnik, ali je dovoljno pristojan da nas
potedi nesuglasica sa sobom. Delanje monoteistikih boanstava nasuprot njemu previe je
ostentativno i putridno, takorei plenarna antiteza Helenima. Grka mitologija je naroito bogata
silovanjem, ali Apolon i Dionis nikada ne tvrde da je silovanje dobro jer ga oni sprovode, niti
nastoje da obljubljenoj nimfi upute izvinjavajue obavetenje i naredbu, jo manje da poniavaju
smrtne rogonje i time se slade. Oni egzistiraju u moralnom nihilizmu: u neku ruku jesu vitalisti
koliko i etiki egoisti. Kako olimpijski bog posmatra silovanje? Kao zadovoljavanje svog
seksualnog nagona, kao potinjavanje drugog svojoj potrebi. Da li time kri pravilo koje kae da
je silovanje loe linim primerom? Da, ali ne pokuava da to sakrije jer ga nije briga van
sankcije je po svojoj prirodi, jer je boanstvo. Zbiva li se katkad iz hira ispravlja nepravdu koju
je sproveo i pokrenuo, da li se saali na stradalnike? I te kako, Div alje bogatu nadoknadu za
otetog Ganimeda, postoji mrva pravednosti, moda i samoprekora, ali ona se ne uzdie do
univerazlnog principa, principa opteobavezujueg i razmetljivog. Nema rei: ,,Ja sam Pravda.
Drugim reima, starogrki bog je u stanju da prihvati svoju nemoralnost, dok monoteistiki nije.
To je glavni iskorak. Avramovski bog e izvrnuti svet da ne bi priznao sebi da je pogreio.
Tanije, njegovi sledbenici e to uraditi u njegovo ime. Kod politeista, zakljuujemo, etika
53

O injenici da bogovi ne kanjavaju grenike govori i Sekst Empirik, kada kae da je Dijagora sa Melosa, smatran
prvim evropskim ateistom, to postao nakon to je njegov prijatelj uspeo da se krivokletsvom izvue od optube na
sudu.
54
Sedam se odline ilustracije u kojoj Josip postavlja sledede pitanje: ,,Ako je Bog mogao da stvori Adama i Evu od
blata i praine, zar nije mogao isto da uini i sa svojim Sinom, umesto da ima seksualni odnos sa mojom enom?

29

prevazilazi bogove, kod monoteista oni prevazilaze etiku. Kod Grka ovek moe da bude u pravu
nasuprot bogu, kod hriana, jevreja ili muslimana je tako neto nezamislivo. Monoteistiki bog
ne moe da pogrei jer se moral ravna prema njegovom delanju. Ne moe se zamisliti, ini mi se,
stranije silovanje morala teko je ponuditi jau antitezu moralnom argumentu sledbenika
avramovskih religija, a ostati u polju njihove mate! Kako oekivati da boanstvo koje kri sve
zdrave etike ideje istovremeno bude njihov apsolutni izvor? Zapravo je u verskom, a ne
sekularnom moralu, sve dozvoljeno, pod uslovom da Bog tako kae: u verskom moralu bitan je
izvor, a ne sama norma. Ubiti je isto kao ne ubiti, a ispravno e biti ono to Bog odabere od ta
dva posredstvom svetenika u konkretnoj situaciji. ,,Bog je ljubav. Moda, ali to onda svakako
nije Bog Biblije. Za zavrni poduhvat krivotvorenja vrednosne stvarnosti neophodna je naravno
posve kontradiktorna knjiga, do koje politeisti nisu stigli, bar ne u takvom obliku Ta alosna
odbrana se uostalom saoptava Jovu pravo u lice: nebitno je to si oteen nepravedno iz neijeg
hira, to su ti ena, erke, sinovi, dom, zdravlje i stoka oduzeti, sukobljen si sa Bogom, nema
pravo da trai naknadu jer si samo igraka jednog silnika. Kakva depresivna i poniavajua
zamisao! I jedno i drugo uzrok ima u prirodi njihovih ljudskih tvoraca, koji su svoja boanstva
oblikovali prema sebi: upravo stoga Grci svoje bogove vide kao slavljenje ivota, a Jevreji kao
njegovo poricanje. Represija koju je jevrejski narod iskusio od strane osvajaa onemoguila mu
je da svog boga vee za sutu silu, bilo mu je potrebno neto dublje: bila je potrebna gola Pravda,
jedan uzvien princip banalizovan do varvarstva, prisvojen i upregnut u dnevnu politiku
Hrianstvo je njegov univerzalitet, a islam plagijat. Ipak, ne moe se oteti ironinoj opservaciji
da, nastojei da uvede plemensku pravdu u zapovednikom smislu, avramovsko boanstvo jeste
ono koje je najee suzbija na humanistikoj osnovi: vezavi se za jednu grupu, etniku ili
religijsku, ono ponitava vrednost svih drugih ljudskih ivota i otvoreno na nju udara.
Poslednja odbrana teologa je pusta relativizacija (mislim na hrianske teologe,
muslimanski se ne trude da poriu ove stavove jer u njima ne nalaze bilo ta upitno). ,,Morate da
razumete istorijski kontekst. Na stranu refleksno pitanje o mogunosti ogranienja
omnipotentnoga boanstva istorijskim okolnostima i svrhe koju ona suzbija, zar se taj kontekst
ne shvata i previe dobro kada kaemo da su obe knjige plod mistifikovanog propovedanja
sasvim prosenih, nimalo dalekovidih, sobom opsednutih, pod platom nasilnih i polupismenih
pustinjaka-sadista, histerino okrenutih apokalipsi, eljnih da prisile ljude na slepu pokornost
nategnutim i neutemeljenim tvrdnjama o linoj vezi sa bogom, proizvedene od niskog nivoa
svesti koji je tipian za divljake i njihove plemenske norme, a ne delom prosveenog oveka? Mi
i zastupamo to vienje, samo to ga primenjujemo dosledno i za celu knjigu. Izmenjene i
uvedene u kruti sistem od strane sledbeniko-svetenske gomile, a zaivele u punoj snazi
zahvaljujui silovitoj politikoj potrebi vladara... Kakva koincidencija, s obizorom da su do
naeg vremena opstale fantastine tvrdnje kako je autorstvo indirektno Boje, teorije o
nadahnuu autora, premda u ovim knjigama nema skoro niega normalnog, a ne inspirativnog,
elegantnog i sveproimajueg Teorije o meanju Provienja u istoriji kakve neutemeljene
nebuloze! Da je istorija krenula drugim tokom, isto bi se tvrdilo za bilo koju religiju iz
mediteranske plejade koja bi posluila umiljenosti rimskih imperatora kao vezivno tkivo
stogodinjim haosom i bratoubistvom razorene drave Uporedivi ih sa raspravama grkih
30

filozofa ili rimskih pravnika nastalim u priblino vreme, bez mnogo muke namee nam se istina
o njihovoj intelektualnoj vrednosti i civilizacijskome stupnju onih koji su ih stvarali. Vie vredi
jedan red Tulijev od hiljada stranica kojima su unitavani autentini zapisi njegovi ne bi li
ostavili mesta za versku ,,premudrost grdna teta za jednog od najveih majstora retorike! Ko
je dao smisleniji doprinos, Petar ili jedan Papinijan, Gaj ili Tribonijan? Ipak, Pavle u Delima
apostolskim se ne bi sloio sa mnom: on sa radou govori o spaljivanju rukopisa koji protivree
njegovoj opasnoj i uvijenoj doktrini, doktrini koja gui svaki intelektualni pluralizam, koja razara
i poslednju mrvu nezavisnosti, koja kri sve to joj se ne pokorava... Nita ne nudi akademsku
irinu kao prouavanje knjiga 55 Na daskama redovno prisutna besmislena tragedija sveta,
krvavija od Tita Andronika, delom je izvedena zbog injenice da su vekovima ljudi podizani
jednom knjigom koja je davila slobodnu inteligenciju i giljotinirala prekopotrebni pluralizam
svake vrste. Pisanih stranica se moe bojati samo idiot ili arlatan, prvi jer ne razume njihovu
mo, a drugi jer je razume.
Slika boga, monoteistikog ili politeistikog, hteli mi to da prihvatimo ili ne, slika je
nemilosrdnog despota koji u brutalnoj predstavi oholo uiva: sve smrti, bolesti, ratovi, silovanja,
prirodne katastrofe, kampovi za istrebljivanje, deca koja skapavaju od ei, trivijalnih bolesti i
gladi, sva tuga, emer i stradanje ljudske istorije a nije ga bilo malo! sve nepravde i patnje,
svi leevi i suze koje ih prate, sve ga to samo zabavlja. Sve je to razonoda. Heleni su imali
smelosti da to priznaju. ovek je njegova dvorska luda. On sa tribunala, nalik kakvom
ponositom i uzdignutom rimskom pretoru, odreuje ko ima pravo na ivot, a ko e umreti: on
daje i oduzima hirovito, nepredvidljivo i bez ikakvog oklevanja kroz jednu prostu re. 56 Na
ivot je tragedija za jedan podsmeljiv osmeh Moe da pomogne i da se umea, ali to nee. On
se naslauje posmatrajui lom na zemlji. On haos podstie, aplaudira, smeje se i uzdie.
Monoteistiki Bog, Bog Avramov, Isakov i Jakovljev, samo je po dranju nalik uzdranom
Rimljaninu stoike kole, u biti on je krvoloni, maliciozni, nepravedni, sadistiki nastrojeni i
dokazivanja suve moi eljni varvarin-siledija sa namerom da gordo sudi i iivljava se nad
svojom bespomonom tvorevinom. 57 Jedina logina reakcija pobuna, kakvu nalazimo kod
Geteovog Prometeja. Pobuna, pa neka je i bezizgledna: njena je vrednost u samome inu. Pobuna
zarad pobune; cirkularna vrsta etikog larpurlartizma, volja-za-mo kao volja-za-dostojanstvo.
Prosto je neverovatno to je ljudska fantazija ikad poelela da ova prilika ivoga otelotvorenoga
zloinstva i zlobe bude stvarna i na taj nain je uinila stvarnom Primo Levi, pisac i hemiar
koji je preiveo 11 meseci u Auvicu i tamo zanavek izgubio veru, kasnije je novinaru izjavio:
,,Postoji Auvic i zato ne moe postojati Bog. italac koji je religiozan e mi svakako
prigovoriti: ,,Ali, ta je sa zagrobnim ivotom? Nee li Bog onda sve izravnati? Krasna je
plemenitost i dobrodunost Boga koji eka da se zloin zavri i da rtva propati u svom bolu,
neizbeno proirujui taj broj lanano, dok ima mogunost da ga prekine po volji Opet, ta
bismo pomisli o oveku koji ne spreava maltretiranje drugoga? Verovatno da je jadnik, zlobnik
ili kukavica. Kakav nedostatak vitetva! ta bismo pomislili o lekaru koji moe da bez muke
izlei dete obolelo od kancera ili osobu osuenu na lagano umiranje amiotrofinom lateralnom
55

Stara je i valjana izreka da dobra biblioteka sadri bar jednu knjigu koja bi uvredila svakog ko u nju ueta.
Do, dico, addico.
57
Ovaj sluaj je baron Holbah zastupao pre vie od dva veka sa takvom izvanrednodu da je pokuaj da se ona
nadmai nepotreban.
56

31

sklerozom, ali umesto toga neosetljivo bira da uiva u jutarnjoj kafi? Zapitajmo se dalje kako bi
izgledala promiljanja jevrejskih zatvorenika o Bogu tokom njihovog boravka u nacistikim
logorima... Da li bi poeleli da mu sude? Da li bi se oseali izdano, naputeno i preputeno? Kao
na pozornici, kao lude, kao glumci u tragediji? Gospodin Vizel, koji je i sam takoe osetio
Auvic na svojoj koi kao tinejder, ve je to uinio i napisao je vrlo interesantnu dramu Suenje
Bogu, iji su kljuni dijalozi bazirani na konverzaciji koju je tada nauo. Radnja drame
izmetena je u sedamnaestovekovnu istonoevropsku pozadinu i prikazuje dogaaje prilikom
drugog, neto manjeg stradanja Jevereja, ali je njena ekranizacija iz 2008. godine zadrala
osnovnu misao kao noseu i zaista je toplo preporuujemo.
Ostavimo na stranu injenicu da ne postoji racionalni razlog zbog kog bi neko verovao u
zagrobni ivot, bez obzira na emotivnu ispunjenost koju donosi pomisao na jedan vid vlastite
besmrtnosti i povratak izgubljenih i oaljenih, pa mu pristupimo sa ledeno analitikog stanovita
ne bismo li ga bolje razumeli. Prva pretpostavka je da pakao i raj polarizuju: dobri idu u pakao,
a nevaljalce eka vena vatra. Tako nas ui uvena alegorija o ovcama i kozama. Naravno, u
najmanju ruku je upitno koliko konani zloin zasluuje beskonanu kaznu, koja nema nikakve
plemenite svrhe, sem u religiji toliko prisutnog neljudskog uivanja u bolu.58 Ono to je daleko
upitnije su kriterijumi po kojim se moe dospeti u ova bajkovita mesta: svaki verski sistem kao
jedan od kljunih uslova navodi pripadnost i potovanje njegovih bogova. Nesumnjivo je veina
oveanstva umrla nikad ne uvi za ispravnu religiju 59 . Jo jednom broju ona je bila samo
udaljena mitologija. Sveti spisi su kontradiktorni i svaka denominacija odnosne organizovane
religije ima svoju listu. Bez odgovora je i prosto: ,,ta je zloin? Postoji pregrt stvari koje svete
knjige nazivaju ispravnim, a koje su monstruozne, kao i gomila oznaena kao pokvarenost i
najtee zloinostvo, u kojoj ne vidimo ita sporno po sebi jer nikome ne nanosi tetu. Prva grupa:
antropocid, filicid, genocid, ateocid, antisemitizam, despotizam, ljudske i ivotinjske rtve,
pljaka, mizoginija, netolerancija, pogubljenja i ropstvo. Druga grupa: predbrani seks,
homoseksualnost, potovanje drugih bogova, ateizam, znatielja, poligamija, konzumiranje
svinjetine ili alkohol, et cetera. Zbrka sa grehovima, pratanjem, normama koje jesu i nisu
apsolutne istovremeno i linim misterioznim nenakolonostima zbog kojih neka boanstva
svesrdno kanjavaju odreene smrtnike jo dublje komplikuje lagariju i vodi je u subjektivni
doivljaj koji tone ispod praga uverljivosti i najlakovernijih: lina predstava raja e se razlikovati
koliko se razlikuju i linosti ljudi. Da li biste se oseali blaeno u raju sa milju da mnogi nai
susedi, prijatelji i lanovi porodice nemaju toliko sree, da su zauvek osueni na patnju, da
svakim dahom ispataju dok se mi zabavljamo? Svako ko je patio od zubobolje zna kroz koliku
58

Rasel: ,,Nanoenje okrutnosti s mirnom savedu uitak je moralistima. Zato su izmislili pakao.
Hiens: ,,Hajde da kaemo da postoji konsenzus oko toga da je naa vrsta, koja pripada viim primatima, Homo
sapiens, na planeti oko najmanje 100 000 godina, moda vie. Frensis Kolins kae moda 100 000. Riard Dokins
kae moda oko etvrtinu miliona. Ja du uzeti 100 000. Da biste bili hridanin, vi morate verovati da je 98 000
godina naa vrsta patila i umirala, da je vedina njene dece umirala jo pri poraaju, dok je ostatak imao proseni
ivotni vek od oko 25 godina i umirao usled bolesti zuba. Glad, borba, gorina, rat, patnja i mizerija, sve to za
itavih 98 000 godina. Nebesa gledaju sa potpunom ravnodunodu, a onda, pre dve hiljade godina, pomisle: To je
dosta, vreme je da se umeamo, a najbolji nain da to uradimo je da osudimo nekog na ljudsku rtvu u manje
pismenim delovima Srednjeg istoka. Nemojmo se obratiti recimo Kinezima, koji imaju razvijenu civilizaciju i umeju
da piu i prouavaju dokaze. Hajde da odemo u pustinju i imamo drugu objavu tamo. Ovo je glupost. Ovo je neto
u ta misleda osoba ne moe poverovati.
59

32

agoniju je morao proi dok nakon pola sata nije uspeo doi do zubarske ordinacije. Mislim da to
ne bi bio sluaj, sem ukoliko ne govorimo o sociopati ili psihopati potpuno osloboenom
empatije. I ko bi od te patnje imao bilo kakve koristi? Pravda? To definitivno nije pravda, to nije
ni iluzija o pravdi, to je, izvan svake debate, produetak najmunije nepravde. To je sadizam,
bezobzirna volja za naslaivanjem nad tuom mukom, jedno produeno prieljkivanje muenja
sa samoobjavljene pozicije pravednosti sakriveno iza maske lanoga morala. Nije ni udo to su
sadisti stvorili sadistikog boga Mogao bih da nastavim dalje i posvetim se kriticizmu
deistikog koncepta zagrobnog ivota, iako se ni sami deisti ne slau oko jedne take, pa ni
njegovog postojanja, ali poto se deizam teko moe smatrati religijom u uem smislu, neu to
ovde uiniti.
Rizikujem da zvuim odve sentimentalno, ali postoji jo jedan ugao posmatranja koji mi
je izrazito mrzak i zato nameravam da se pozabavim njegovom dekonstrukcijom. Re je,
naravno, o religijskom shvatanju ljubavi. Siguran sam da e se skoro svi sloiti da je ljudska
mogunost da voli i bezuslovno se rtvuje za one koje voli jedno od najizuzetnijih i
najnesebinijih svojstava oveka, moda ba ono koje njegovu sr najvie oplemenjuje. Vrlo
rasprostranjen i moan motiv, koji je najniu primenu naao u religiji. ta je pogreno sa
propovedanjem ljubavi kod tri dominantne vrste monoteizma (na njih emo se ograniiti ovom
prilikom, poto bi osvrt na politeizam oduzeo previe vremena)? Prva je kritika identina kritici
morala: imperativni oblik. Ne moe se narediti nekome da voli. Ljubav ne trpi prinudu, kao to je
ne trpi ni moralnost. To zna svako ko je makar jednom ozbiljno voleo. Druga kritika je predmet
ka kome naa srca moraju biti usmerena sve vreme i u punoj meri: boanstvo, koje smo obavezni
da volimo vie od sebe samih i nama dragih osoba. Zahtevam da se postavi izazov pred svakoga
od nas: da li neko zaista moe smatrati da voli apstraktnog boga vie od svoje porodice? Da li je
moralno zahtevati tako neto? Da li je zahtev stvarno ostvarljiv i smislen? Zato bi omnipotentno
boanstvo elelo bezuslovnu ljubav, i to pravu, a ne iznuenu, iako nije pokualo da je zaslui,
niti je ljudskom rodu dalo kapacitet za nju (sem ako pod njim ne podrazumevamo neznanje)?
Bezuslovna ljubav, kada se zahteva , najlanija je, najneostvarljivija i najpodlija. A opet, testirati
nekoga prisilivi ga da ubije sopstveno dete psihopatologija, izloena svetakim ukusom
Zaista ne vidim odgovore na ova pitanja. Razume se, ne u imaginaciji koja se namee kao
realnost. To pre zvui kao ponaanje u detinjstvu iskompleksirane linosti koja zbog nedostatka
pravovremeno usmerene panje manijakalno i opsesivno pokuava da je nadoknadi ne bi li
osvojila sigurnost koja joj osetno nedostaje. Da bi postupio u skladu sa pomenutom normom,
pojedinac bi morao da poini nasilje nad sobom i svojim oseanjima to je jo jednom nasilje
koje ne bi traila ni pristojna, a ne umereno moralna osoba... Drugi postulat, koji je takoe
precenjen, kae da volimo svog blinjeg kao sebe samoga (,,kao sebe samoga sobom obuzeta
psihologija ne shvata da postoji mogunost da stavimo drugog iznad sebe, sem ako taj drugi nije
nebeski tiranin, ma koliko se diila svojoj lanom nesebinou!) , samo to po alegoriji o
Samarianinu dolazimo do zakljuka da se pod pojmom blinji podrazumeva svako dete, ena i
ovek, sem... Sem bilo koga ko je ikad uradio ita to bi prekrilo biblijske norme, odnosno sem
ikoga ko je ikad iveo. Onda nam se u oi baca praina po kojoj ne treba da sudimo da bi nam
bilo oproteno, ali ako ne sudimo, mi emo stradati zbog zanemarivanja pravila iste knjige
Kontradikcije, kontradikcije, kontradikcije! Pregrt kontradikcija! A ta je pogreno sa izvornim
pravilom koje nalikuje humanizmu? To to ga je sainio neko ko uopte nije razumeo pravu mo
33

i istinu pojma ljubav i pritom je bio sklon preterivanju Mogu da osetim empatiju prema
onima koji stradaju, mogu da ih saaljevam i da im pomognem, mogu da steknem izvesnu
simpatiju prema njima vremenom, mogu da budem utiv prema strancima, da paljivo sasluam
njihove nevolje i delim njihove brige, mogu i da im pomognem ako sam ganut, ali ne mogu da ih
volim jednako kao to volim svoju enu, decu ili roditelje. Ne mogu da ivim za njih.
Humanizam se ne prostire toliko daleko jer nije protivan ljudskoj prirodi. Voleti ih - to mi je,
dakle, nametnuto i potpuno obezvreuje moja oseanja, odnosno panju i ljubav koju sam
nekome dragovoljno pruio, koju sam odabrao da dam: samim tim, obezvreuje i moju linost i
moju slobodu. Kolika je vrednost ljubavi ako se ona garantuje naoj deci i koljaima iz ustakih
logora podjednako, ako se rtve prisiljavaju da vole one koji ih masakriraju? 60 Zar to nije idealni
tip, naivno jagnje? Spremno i pokorno ii na klanje, voljno mu se predati, sve pod visokim
svetenikim pevanjem i znakom krsta, sa verom da e se Bog sve ispraviti i izravnati... Ali, ta
ako nee? I Pavle u Poslanici Korianima kae: ,,A ako Hristos ne usta (*iz mrtvih primedba
B.D.) , uzalud dakle propovedanje nae, a uzalud i vera vaa.
I koji je cilj, uostalom, koji me rukovodi pri ,,oprotaju sebina elja da uem u raj, da
bi mi bude oproteno? Ne elim da mi bude oproteno. elim da imam odgovornost, hvala lepo
na toj ponudi za slabie koji su u raskoraku sa svojom saveu. Sa druge strane, ne smatram da
imam moralno pravo da druge oslobodim njihove odgovornosti, da ih razreim savesti.
61
,,Oprosti nam kao to i mi opratamo dunicima svojim. Kupovina, ako se zagrebe ispod
povrine! Ko je na gubitku? rtva. Ko ima korist? Nesavesni i tlaitelji Mislim da nikada neu
biti u stanju da volim monstrume, ali to je opet verovatno deformacija uzrokovana shvatanjem da
su oni okonali mnogima jedini ivot koji stvarno imaju. Kako kae Emersonov Pilat, ljubav je
lina: individua sama slobodno odreuje kome e je pruiti, a katkad se desi da ta sila preovlada i
dejstvuje za sebe. Nemogue je kanalistati je, misterizonu kakva jeste, sve kad bismo i hteli da se
ulizivaki poniavamo pred tom naredbom neogranienog apsolutiste, premda ne vidim dobar
razlog za poslunost i pretvaranje oveka u ankoliza. Takoe ne gajim uverenje da je ona neto
to se a priori daje, niti smatram da je svako zasluuje, a jo manje se oseam obaveznim da bilo
kome za svoja oseanja podnosim raun. Uz to sam primetio i da je Nazareanin sklon da voli
samo one koji se slau sa njim, koji se prema njemu odnose podaniki: njegova ljubav ima
granice, to je sasvim shvatljivo i normalno, za razliku od onoga to govori. Ako nisam u stanju
da volim strance, jo manje sam u stanju da volim neprijatelje i da im oprostim. Ne znam da li
postoji neto nehumanije od prisiljavanja majke silovanog i ubijenog deteta da voli ubicu svoje
erke i da mu oprosti. Ivan Karamazov, jedini od likova Dostojevskog koji moe imati bistrinu,
otvorenost i pronicljivost filozofa, kao i izraenu empatinost prekopotrebnu za prihvatanje sveta
60

I tako smo ponovo doli do mora izuzetaka od takozvanih apsolutnih i univerzalnih pravila...
Hiens: ,, U svakom sluaju, smatram da postoji neto odbojno u ideji iskupljenja kroz drugog. Ne bih da svoje
bezbrojne grehe prebacim na rtvenog jarca i da oekujem da oni preu sa mene na njega: ispravno se
podsmevamo varvarskim drutvima koja su upranjavala ovu odvratnost u doslovnoj formi. Ne postoji svakako
moralna vrednost u gestu zamene. Kako je Tomas Pejn zakljuio, moete ako elite preuzeti dug drugog oveka,
ak njegovo mesto u zatvoru. To bi bilo rtvovanje. Ali ne moete preuzeti njegove stvarne zloine kao da su vai:
prvo ih niste poinili i moda biste pre umrli nego to biste ih poinili; kao drugo, ovaj neizvodljiv in bi mu oteo
individualnu odgovornost. itav aparat aboliranja i oprotaja zato me pogaa kao izriito nemoralan, dok koncept
otkrivene istine degradira koncept slobodne inteligencije navodno nam otkrivajudi teak zadatak pronalaenja
etikih principa za nas same.
61

34

kakav jeste62, u jo jezivijem slinom primeru naglaava da ona i nema prava da mu oprosti:
nemamo moralno pravo da pratamo u tue ime i za tue patnje, premda sam uveren da je i za
udarce nanete nama samima takva praksa retko svrsishodna.63 Oprostiti mogu, ali kada ja hou,
po svome nahoenju, po zakonu suda razuma, a ne jer sam prisiljen na to pretnjom ili ucenom.
Oprotaj je smislen i vredan jedino kada se prua osobi koja pojmi njegovu snagu koliko i teret
greke: u protivnom, on je samo pozivanje na udarac koji e stii u drugi obraz, na dalje
maltretiranje, na dalje razbijanje zuba, kao to je sluaj u etici ovog pustinjaka-propovednika. Ne
moemo poraziti Rim vojno odlino, onda emo poraz pretvoriti u pobedu, pokoravanje u
vrlinu, zatvorenost u sopstveni svet fikcije u najviu drutvenu vrednost I tako se istorijski
objanjava jedan stradalniki mentalitet koji je oblikovao svet. Sve emo preokrenuti na jedini
nain koji moe da proguta zapanjujuu koliinu izmiljotina i deluzije jer je sam najvea od
svih zagrobni ivot. Aegri somnia 64 Moralno pravo da prata za nae patnje nema ni
boanstvo jer ne postoji izvor iz koga bi to pravo proisticalo: zapravo, u teoriji bi ono tim
pravom radije bilo obavezano nego to bi moglo obavezivati. A ako rtva oprosti, gde je onda
pravda? Ako bi boanstvo postojalo i sudilo, odakle mu tee pravo da sudi za neto to je moglo
da sprei? Iz ovoga se moe izvui i jedna pouka: umesto da nastojimo da svoje grehe iskupimo
u odnosu na Boga, znatno je korisnije iskupiti se prema onome koga je naa odluka direktno
povredila priznanjem i ispravljanjem greke.
Poslednje ,,veliko i jednostavno pitanje sa kojim neki vernici nisu u stanju da se izbore
je pitanje objektivne svrhe ivota. Delirijum u kojem se nekad nalaze ide vrlo daleko i uoava
povezanost izmeu nedostatka boga i problema samoubistva. ,,Zato se ne ubiti ako nema boga,
pa ni venosti? Svakako emo umreti. U emu je razlika? Koliko je nezdrava ova zamerka,
koliko promaena, koliko ivotomrzaka i smrtoprizivajua! ta epikurejac i humanista vidi?
Smrt, svakako, on nije sanjar, niti budala, svestan je da e umreti i nestati, ali, pre nje, on vidi
ivot i priliku. Njega smrt ne uznemirava i ne zanosi: on je osveen prihvatanjem svoje
smrtnosti, pa joj pridaje znaaj jedino u motiviuem smislu, jer je samo kroz nju mogue uvideti
pravu dragocenost i neizricivu vrednost ivota. Ubiti se, po Kamijevom shvatanju, nuno je
defetistiko priznanje poraza, priznanje ideje da nas je ,,ivot prevaziao i da ga nismo
razumeli. Takvo samosaaljenje gnusno je i neukusno: ono pljuje je na mogunosti koje su
neograniene. Nema oveka koji uri na veala, ali nepotovanje vremena zarad iluzije venosti
jednako je suludo Izmeu prelepe prilike za nae samoostvarenje, izmeu znanja, ljubavi,
patnje, slobode, moi, prijateljstva, pesme, straha, borbe, pobeda i poraza sa jedne strane i
konopca i groba sa druge, mislim da samo ludak moe odabrati drugu opciju zbog razoaranosti
ivotom. Pogreno se tumaio simbol lobanje, izrazito mrzak hrianima, koji je zastupljen u
ritualima mnogih tajnih drutava: sve to on urla je memento mori! Ne poziva na oajanje,
naprotiv, nastoji da opomene i trgne, prisiljavajui nas da vreme koristimo na najbolji nain i
podseajui nas da ono neprekidno i nepovratno tee. Jorikovu lobanju gledajmo drugim oima...
Miel Onfre je novinarki odgovorio: ,,Ovaj sat koji smo vi i ja proveli zajedno vie se nee
ponoviti. Ako je promaen, to je onda smrtni greh, jer znai da smo izgubili jedan sat ivota. I Vi
62

Rasel: ,,Tajna srede je suoiti se sa injenicom da je svet uasan, uasan, uasan.

Pratanje je bojno polje na kome se sudaraju rimski i hridanski moral. Moralna dilema koju ono povlai
najuverljivije je prisutna u ivotu Kornelija Sule.
64
Horacije, Ars poetica, 7
63

35

i ja, ali i ljudi koji nas gledaju. Smrtni greh je iveti kao da nikad neemo umreti, kao da je
venost pred nama. To znai da ne uivamo u sri svakog trenutka, da ne elimo da pruimo
zadovoljstvo i sreu ljudima koje sreemo kroz neke sitnice, i to stalno. To je smrtni greh.65
Objektivna svrha ivota, kako je pojme teolozi, ne postoji. Subjektivna postoji: ona je naa
samodefinicija. Filozofski bi je Sartr uobliio kroz shvatanje da je ovek jedino stvorenje kod
koga egzistencija prethodi esenciji. Sami odreujemo svoje prioritete, a kroz izbore koje
nainimo odreujemo i svoju svrhu i sebe same. Poto nema univerzalnog obrasca, kreativne
sklonosti dolaze do otvorenoga podijuma: ovek sebi daje svrhu, ma kakva ona bila i ma u emu
se pronalazila. Njegova svrha nije homogena, ve je mozaika: sainjavaju je sve odluke, ciljevi,
zadovoljstva i elje. Teoloka svrha naprotiv je iskljuivo homogena: ona je svrha fanatika,
politikog ili religijskog, fokusirana na iscepkani deli fikcije ili realnosti, a ne na celinu i
sveobuhvatnost. I kada ima celinu pred oima, ona se rukovodi delom koji je obuzima njen je
izvor jedan. Njoj je sve proeto i odreeno bogom, direktno ili indirektno. Rasel naprotiv,
recimo, u Skeptikim esejima daje svoj lini sud kada kae da smatra da je dobar ivot ,,ispunjen
ljubavlju i usmeren znanjem. Moje je miljenje da je valjano iskoriena prilika onakvo
ponaanje i odluivanje, onakva volja kakva nastoji da se kreativno samoostvari i uvea kako
svoju, tako i sreu bliskih osoba, uz to umanjujui patnju drugih kada je to mogue bez ozbiljne
tete po nju samu. Nain na koji se to ostvaruje je sekundaran i razliit. Ovakav stav, sem to je
neuporedivo razumniji i realniji od prihvatanje uloge peaka, korisniji je, ispunjeniji
zadovoljstvima i vodi smirenijem, blaem, mudrijem i plemenitijem karakteru. On ne zahteva od
nas nita preko mere, nita izvan snage ljudskog bia. ta uznemirava teologe kod slobode?
Misao da neko moe da odabere da ini loe , da se moralistiki izrazimo bez posledica, ili bar
bez kosmikih zakonitosti koje e mu se osvetiti za taj izbor. To je, slaem se, vrlo neprijatna i
obeshrabrujua pomisao, ali opet se vraamo na razliku izmeu onoga to elimo i onoga to
naprosto jeste. Prei tu granicu znai odati se neizvesnom mesearstvu. Umesto borbe protiv
nepravednog stanja, teolozi nam preporuuju da mu se predamo pravei se da e negde nakon
smrti ono biti ispravljeno samo od sebe. Nisam opazio jedno meanje boanstva, jednu
intervenciju koja je spreila sveopti haos, iako bez natezanja memorije mogu da se setim par
stotina sluajeva gde je to bilo sasvim potrebno imajui uinak na umu. Konstatacija iz
Kamijevih Pravednika: ,,Bog nema nita sa tim, brate. Pravda je na posao.
Tako dolazimo do drugog motiva, do rtve, do naeg svesnog i dragovoljnog izbora da
pretrpimo izvesnu tetu zarad koristi i dobrobiti drugih. On je neprekidno zlouptrebljavan i nije
iznenaujue to e nam na um pasti upravo onaj koji je bio dovoljno skroman da tvrdi da umire
za itavo oveanstvo, da umire bezgrean, da svojom krvlju iskupljuju zanavek sve i svakog ko
ga prihvati... I ponovo nametanje. Trei put. Greani smo nasledno samim roenjem (dakle
nemogue je da budemo slobodni od poetka- kome treba spas u tom sluaju, a ako spas nije
potreban, kome je potreban svetenik!), a ne moemo ni da odbijemo trojanskog konja koji nam
je poslat rtva, koju nismo zahtevali, niti nam je potrebna, isisae nam slobodu istog sekunda u
kom prvi put uz pla ugledamo svetlo zbog neega to nismo uradili... Greh koji nismo poinili,
rtva koju nismo traili zato bi nas, za ime sveta, sve to doticalo? Zato bi na ivot bio
optreen stradanjem jednog jevrejskog drvodelje od pre dve hiljade godina, makar ono bilo i
65

Razgovor voen sa Nedom Vlaid-Lazovid u Parizu za seriju ,,Savremeni svetski pisci RTS-a.

36

nepravedno? Ne verujte svetenicima ni kada donose poklone. Pogotovo kada donese poklone.
Osnovna pretpostavka rtve je da je ona nainjena nesebino i bez oekivanja naknade, bez
namere da se neto dobije zauzvrat motivi su isti. Koliko je obinih ljudi umrlo pokuavajui
da spasu tu ivot, nekad i ivot potpunog stranca, koliko je bilo spremno da nesebino i herojski
stavi sebe na kocku, ne hvalei se iritantno time i ne traei nagradu, niti doivotnu poslunost
sauvanog itajmo Dikensa, razumeemo onoga koji se rtvuje znatno bolje nego nakon
itanja Biblije: Sidni Karton, pre pogubljenja za koje nije kriv, uzvien, umiren i zadovoljan
zbog dobra koje je uinio i porodica koje je sauvao. Pijanica i promaeni sluaj koji razume
iskupljenje ispravnije od Sina? Ne trai nagrade, ne trai priznanje. rtva jeste priznanje,
samopriznanje. rtva se ne moe zahtevati ona se daje U protivnom re je o prinudi.
Zadovoljan je i tiho srean pred giljotinom jer uvia razmere svog dela i tokova koje je ono
promenilo Napravilo je razliku. Za svoj trodnevni san, sa druge strane, Nazareanin oekuje ni
manje ni vie nego svet do kraja vremena. Ako nije umro, u emu se tano ogleda njegova rtva?
U spremnosti i volji da umre? Ali on zna da nee umreti, Jevanelja to jasno kau. U emu onda?
U bievanju koje je pretrpeo? U poniavanju? Prosena osoba propati mnogo vie za jedan ivot.
Uostalom, mogao je da ga izbegne samotorturu i jednostavno oprosti. On umire da bi sprao greh?
Koji greh? Prvobitni? Jedan ugriz voa 66 ? To je greh koji je uzrokovao sve nesree ljudske
istorije? Budite ozbiljni, ne odnosite se prema nama kao prema maloumnicima upljina do
upljine! Sve je greh, a greh je da bi veito bili krivi, odnosno veito u zavisnost od onih koji
grehove prataju greh je smrt slobodne savesti, greh je slovo srama intelektualnog roba. I od
koga spasava oveanstvo? Moda od slobodne volje koju mu je dao, pa ga je uporno kanjavao
zbog nje? Od sebe samoga, od greha koji je stvorio, za koji je znao da e biti poinjen i uinio
sve ne bi li postavio uslove da se to dogodi? Privlano drvo u sred vrta, dostupno ljudima koji
nemaju oseaj za dobro i loe po istoj toj izopaenoj prii, u kojoj je preutno postavljena sr i
svrha religije: kontrola, propraena pokoravanjem ili kanjavanjem! Zaista! Izbor nainjen u vrtu
bio je izbor sveznajueg boanstva, a ne Adama i Eve. Zlosrena sudbina namenjena oveku u
rajskom vrtu jeste sudbina nemislee stoke, ivotinjska nesvest, psea poslunost, koju kao
blaenu moe opisati samo neko ko se odrekao svoje ljudskosti i ko ne zasluuje razum. A
prioriteti, pa Potovanje tupave zapovesti iza koje ne stoji jedan podravajui razlog je dobro
samo jer je u pitanju zapovest odreenog subjekta: opet ad auctoritatem. To se podrazumeva. A
loe je, naravno, pobuniti se. Jedan moral bezuslovnog trpljenja, moral pokornosti, moral roba,
moral pretuene stoke nauene na komandu, dakle, prvi put se pokazuje jo u Prvoj knjizi
Mojsijevoj, Nazareanin samo nastavlja njegovim stopama, on ga posve uokviruje i pronosio i na
duhovnu prirodu kroz obogotvoravanje preziranja spoljanjeg sveta. Staviti iskuenje u vidu
izvrsnog slatkia pred nedresiranog gladnog psa, zagolicati njegovu njuku i onda ga tui jer je
podlegao dok ne umre jo dalje!- zbog toga maltretirati najbezumnije sve pripadnike jedne rase
dokle postoje Najsurovijem dreseru pasa ovo ne bi dolo ni u najcrnje komare. Nie
zaokruuje ovu tragikomediju humuristiki: ,,Umro je za svoju krivicu nema nikakvog
osnova, iako je to esto bilo tvreno, da je umro za krivicu drugog

66

Iako se nikada ne spominje vrsta voda koje su Adam i Eva kuali, opte je preovlaujuda misao da je u pitanju
jabuka. Jedno od potencijalnih objanjenja je da je u latinskom malum istovremeno izraz koji oznaava zlo i jabuku.

37

Ovo su jednostavna opaanja do kojih je svako mogao doi kroz iitavanje pomenutog
sadraja (uistinu, mnogi su to i uinili, premda su neki od niih bili zastraeni mogunou da ne
razumeju ispravno tekst, bespotedno krivei sebe, iako su ga razumeli valjanije od njegovih
tumaa). Ono emu posebno elim da posvetim panju je antagonizam izmeu religije i ivota.
ta smatramo pod pomenutim antagonizmom, ukoliko nau misao podignemo na jedan vii,
filozofski nivo? Nita ne rui sr religije kao ovozemaljska srea i, shodno tome, nita vie ne
raspaljuje njenu mrnju i ne izaziva njenu podlu zavist zamotanu u duebrinitvo od doivljaja
zadovoljstva, blagostanja i ovozemaljske pravde (otuda i besramno krenje, materijalizmom
dodatno razdraeno krivotvorenje i nasilna metamorfoza kamena temeljca Epikurove misli na
emu se prvenstveno treba zahvaliti bolesnom i po filozofiju pogubnom periodu hrianstva,
otuda i ideja o ,,venom sudu" i ,,boanskoj pravinosti", otuda osuivanje i potiskivanje
seksualnosti 67 , otuda i intelektualno samonitenje i moralno samoubistvo, kom se Rasel tako
utivo narugao, a Kami ga sasvim prozreo, otuda prieljkivanje patnje i stradanja -kakav sirovi
mazohizam!- otuda i prezir prema Rimu kao zemaljskom bogu, draocu zemaljske vlasti i
pravde, kao ,,bludnici", kao prolaznom i Nieovom stalnom ovozemaljskom pobedniku) :
zadovoljnom oveku je nebo i nada o nebu sasvim nepotrebna, jer je on po prirodi propovednik i
deo zemlje na kojoj vrsto stoji - on nije njen talac, ve gospodar, on je Hajdegerova slika68
Nieovog Zaratustre 69 , graditelj Vavilonske kule ili starogrki Sizif, on je Petronije koji sa
podsmehom upuenim Neronovom maloumlju odlazi svojevoljno, prkosno i patricijski,
naputajui ivot ,,kao zadovoljni gost" . Tek neizriciva patnja, muenje i nesrea, tek stradanje
uoblieno u liku raspetog boga i potreba da se ono iskupi postavljaju pozornicu za negaciju
celokupne realnosti i pad u ambis mizaletije i mizautije. Nema niega u osnovi suprotsavljenijeg
hrianstvu od pojma ataraksije 70 , kako ga shvataju Epikur i Piron. Iza svih velelepnih
trabunjanja o prolaznosti ovekove egzistencije, zadovoljstva i sile, krasnoreivo sklopljenih u
odista impresivno romantizovanim besedama crkvenih oratora, upravo je ovaj element ponajvie
omren i ocrnjen, upravo je on sinteza i poetak sve mantijake kuknjave: potrebno je stoga
nititi sve to je zdravo, to se ne savija i ne podlee, to ne klei pred idolom transcedentnog, jer
je za takvu samodovoljnu prirodu taj idol odve smean i nezavodljiv - potrebno je, dakle,
nanovo raskomadati Dionisa, potrebno je uiniti oveka nesrenim i od ivotne strasti otuenim,
pa mu prodati natprirodno udo i tihu sreu sa one strane groba. (Ironino, slab odgovor na ovo
nalazimo i u openhauerovoj kuknjavi preuzetoj iz francuskog skepticizma- ne biti srean, nego

67

Fuko razrauje hipotezu o represiji u svojoj Istoriji seksualnosti: ,,Uzmimo razvoj katolikog pastirskog
bogoslovlja i svete tajne ispovesti posle Tridentskog sabora. Malo pomalo zaodeva se golotinja pitanja izraenih u
srednjovekovnim prirunicima za ispovedanje i velikog broja pitanja koja su postavljena jo i u XVII veku. Izbegava
se zalaenje u onakve pojedinosti kakve su neki, kao Sanez ili Tamburini smatrali neophodnima da bi ispovest bila
potpuna: opis poloaja svakog partnera, stavovi koje su zauzeli, pokreti, pipanja, milovanja, taan trenutak
zadovoljstva cepidlakog pradenje celog polnog ina u samom njegovom odigravanju. Preporuuje se diskrecija, i
na tome se nastoji sve vie i vie. U odnosu na greh protiv ednosti potrebna je najveda uzdranost.
68
Hajdeger Zaratustru primarno doivljava kao proroka ideje natoveka: mi tu ideju koristimo u smislu
prevazilaenja avramovskog sputavajudeg obrasca evropske civilizacije.
69

Nie: ,,Preklinjem vas, brado, ostanite verni Zemlji i ne verujte onima koji vam govore o nadzemaljskim nadama!

Trovai su oni, znali to ili ne.

70
Duevno spokojstvo, duevni mir, nepometenost, nepomudenost.

38

patiti manje kao imperativ71. openhauer kao produetak agonije, a ne, kako se to obino misli,
kao dovoljno snaan odgovor na nju. Vrhunac religijske sree, posebno kada se ima hrianstvo
u vidu, zapravo je ovo: nedostatak slobode i nedostatak straha od kazne. Kako se to postie?
Potinajvanjem kakvo svet do tada nije video, umom i telom, potinjavanjem svesti, savesti i
nagona podjednako. Svojevrsna rastereenost sloboda od izazova, od oseanja, od
odgovornosti i opasnosti, sloboda od savesti i pritiska, a ponajvie od bola i oseaja neprijatnosti.
Sve to Bog apsorbuje umetniki izloeno, Bog je nalik Gojinom Kronosu on divljaki
prodire ivot, on je crna rupa koja usisava nektar bivstvovanja Zatiti se od gorine postie se
zatitom od ivota vrlo, vrlo opasna metoda. Izmaknuti se od bola pravdajui se time da je
beznaajan, da nas eka venost koja e sve ispraviti, umetnuti fikciju koja e nas spreiti da se
osetimo ljudski Biti ovek najstraniji greh! Dodatak nezaustavljivo neprijateljstvo prema
onome to godi ulima, tek toliko da otpadne i najmanja slinost sa epikurejstvom. (Uostalom,
epikurejac se ne plai nonih duhova!) Hrianin nee zadovoljstvo on ga po naopakoj definiciji
doivljava kao neto loe, izopaeno, greno i zabranjeno! on samo hoe da manje strada, ali
da ipak stradanja bude jer se njime gomilaju slasti u zagrobnome ivotu. Trajno vegetativno
stanje... Svetenik nee zadovoljstvo, zadovoljstvo za druge, podrazumeva se: ono je protivno
njegovom interesu jer je sasvim suprotno suvoparnom praznoslovlju kojim zavodi i gui.
Zadovoljnom oveku ne treba religija. U tom smislu je sveteniko delanje protivprirodno, ali,
znatno vanije, ono ima krajnje negativne posledice po linost, tim pre to se sudara sa njenim
osnovnim potrebama i ne nudi nita do njihovog senovitog odraza. Hrianska srea, moglo bi
se rei, previe je pasivna za prefinjeni ukus ona je u sri srea stradalnika. Ako se eli potvrda
ovoga opaanja, dovoljno je pogledati naelnu sliku raja.) Za hrianskog mistika, nita nije
stranija pojava od privlane ene koja asocira na polnu ljubav, jer nagon automatski implicira
ivot, a religija prezire ivot Pavle ovo takoe pominje skoro neprestano, ogoren to ne moe
da ubije sasvim seksualni nagon. ,,Imajte ene kad ba morate, i to je manje zlo od slobodne
ljubavi, odnosno nekontrolisane i nesputane, lake ljubavi
Pojednostavljeno, potrebno je bilo ubediti ovekovu slabost da ivot bez Boga i
besmrtnosti nije vredan ivljenja 72 73 : terorisati njegovo bie praznim strahom od gaenja i
nestajanja, ali ga pre svega uiniti bezvoljnim kroz morbidnu ideju opsenarske relativizacije
dragocenosti ivota iluzijom vekoveitosti - ogaditi mu zemlju zanavek i bez napora je oteti za
sebe, pritom iznudivi slepu poslunost najmatovitijim opisom venih muka za svakog ko se
ovom bezdunom despotizmu suprotstavi. ,,Smrt je strana ukoliko nam ne poveruje.
Neizbean prirodni proces izokrenut u najmranije muenje Tako je inio pokret antirealistiki
nastrojenih krvopija. Biti ravnoduan prema smrti i pozdraviti je blagim zadovoljnim osmehom,
71

openhauer, Paraneze i maksime

Odista, esto se od strane verujudih uje uasno pitanje: ,, Koja je poenta ivota u postojanju bez Boga? Zato
ustajati iz kreveta? Zaslepljenost gramzivodu koja eli veno i odbija da se preda arima najvede od svih lepota
samog ivota. Dokins kae: ,,Nakon spavanja koje je trajalo hiljadu miliona vekova, konano smo otvorili nae oi
na ovoj raskonoj planeti, koja blista bojom i koja je ispunjena ivotom. Za nekoliko decenija ponovo moramo
zatvoriti nae oi. Nije li plemenit i prosveden nain da provedemo nae kratko vreme na suncu da radimo na
razumevanju kosmosa i kako je dolo do toga da se probudimo u njemu? Ovako ja odgovaram kada sam upitan to se deava iznenaujude esto - zato se zamaram da ustanem iz kreveta ujutru.
73
Razmaenost koja bi pre odbacila ivot nego uivala u njemu jer joj je uskradena venost neodoljivo podseda na
maleno dete kome je zabranjena omiljena igraka, pa zato u nekontrolisanom gnevu unitava sve ostale.
72

39

prijateljski i bez uasa to je bauk svih onih koji pokuavaju ostvariti paraliui strah kao
osnovno oruje kontrole. Zakljuujemo , ipak, da religija nije toliko ivela na strahu od
zagrobnih muka, koliko je uspeno parazitirala na krivo izgraenoj percepciji realnosti svojih
robova. eljom da se ovaj svet prikae kao nedostojan i grean74 u esenciji, odnosno kao neto
to je van svake nade za bilo kakvim promenama, to je namenjeno u formi u kojoj postoji
voljom Provienja i stoga je nepromenljivo, namerno je izazivan i kanalisan oseaj beznaa,
nemoi, stravine nepravde i melanholine prolaznosti, koji je, zajedno sa barjakom nadmene
samoproklamovane pravednosti najbolje manifestovan u priklanjanju onostranom. Logika je
vulgarno trgovaka i lako uoljiva. Sve ovo, naravno, ne odgivara se u apstraktnom
metafizikom svetu, ve ba u onom materijalnom, ija se vrednost neprestano porie. Igra
ogledala i senki kroz koju je Lukrecije sjajno video. Ako je ikad ita svedoilo o ispraznosti
same religije i njenoj manipulativnoj funkciji, to je bestidna gramzivost njenih licemernih
propovednika, koji nikad nisu pokazali ni siuni znak gaenja prema ovostranom, koje su ipak
svesrdno preporuivali svom stadu kao uzvienu preicu ka spasu, pravednosti i iskupljenju.
Beda i stradanje su uvek bili dobri saptunici zatupljene sirotinje svetenstvo, koje je sa visine
plebs posmatralo kao obinu nemisleu i korisnu stoku, tu je bliskost sa bogovima sebi retko
dozvoljavalo. Svetenstvo nikada nije bilo neprijatelj ivota, ono je samo nastojalo da svoje rtve
dri u tom poloaju. Bordijski element edan moi ivee dokle bude i jednog svetenika na
zemlji. Svetenik je grabljivac - ,,ne otimaj! je samo krik obrnute psihologije. Ovozemaljska
srea kao jedan od postulate, a metafiziki naturalizam kao usvojeni princip - ne mora ovek biti
nauen, u tome je Nie odve grubo greio kada je govorio o ukidanju te ogavne ideje i po
dostojanstvo dekapitujue potrebe: da bi se narugao sili prezira prema ivotu, tom uasavajuem
dahu tanatosa koji izbija iz svake religijske misli, da bi ismejao zavisnost i ponizio je, dovoljno
je da pojedinac bude srean, pa makar i nevino srean. Vea poruga i pobuna je nezamisliva.
Srean, slobodan i intelektualno hrabar um nema potrebu da se samoobmanjuje i dalje porobljava
oborivi glavu pokorno i u stidu pred zavodljivou jedne fatalne i fatalistike iluzije, dostojne
udvaranja nierazrednoj pariskoj loreti, koja u svom neskladnom telu ne nosi nita do
najodvratnijeg nihilizima, na ta je sa pravom i donekle ogoreno ve ukazano: on iz sree crpi
nezavisnost. Nezavisan um, dakle, sa podsmehom i mrnjom posmatra tu farsu u nevetom
izvoenju netalentovanih glumaca-amatera, on se grozi zatvaranje savesti u kavez (kakva strana
sudbina i tiranija nad ovekom-najdugotranija i najefikasnije sprovedena u istoriji naeg ljudskog
plemena!), on odbija robovanje, odbija da bude uvuen u nametenu i prljavu igru ucene i hladno
kae: ,,Ja neu. U toj prostoj reenici on sebe sasvim potvruje kao slobodno bie i pronalazi
pobedu sopstvenog dostojanstva. Ima li istinitije i saetije definicije hrianina od one koju je
ak i Sjenkejevi morao provui kroz usta jednog racionalnog patricija-epikurejca u tom odvie
sentimentalnom romanu 75 ? ta je hrianin ako ne najtvrdoglavijii i najuvereniji neprijatelj
ivota, ivotne radosti i lepote?
Dozvolimo sebi da odemo dalje stazom nieanstva. Arbitar nikako nije pri tom opaanju
greio, pa neka se doda i ovo: hrianin je nemoni i bledi ljubavnik smrti i nestajanja. Ipak,
74

U Veseloj nauci, Nie kae kako je ,,hridanska reenost da svet vidi kao runo i loe mesto od sveta napravila
runo i loe mesto, to je uasavajude tana misao.
75
Sjenkejevi, Quo vadis?

40

iznad svega, on je nagonski mrzitelj slobode i strasti, udnovata vrsta nesuenog i ogorenog
delata, koji svoju odvranost prema ispunjenosti i zadovoljstvu voli kitnjasto i pohvalno nazivati
najviom vrlinom. I dok je antiki duh nuno duh estetiara, pesnika i atlete, duh ratnika,
ljubavnika i snalaljivca, duh osvetnika i mislioca, istraivaki duh Belerofontov, Heraklov i
Odisejev, duh Orestov i Hermesov, duh onog koji se usuuje (i koji nanovo ustaje sa Kamijevim
donuanstvom), hrianski duh je sitniavi duh alopojkama sklonog slepog i zavidnog prosjakazajedljivca i dekameronskog pustinjaka zanetog ,,isterivanjem avola. Ilustrativni primer ove
razlike je linija izmeu plemenitosti, odvanosti i skladnosti rimskoga patricija i bezumnog
oboavanja smrti koje proistie iz psihe muenika kao najdublji odjek njegovoga plamteeg
ressentiment-a76. Pobeda patricija je u injenju, a hrianina u nedelanju, u putanju da ga ivot
zaobie. Rimski ideal je pobeda, a hrianski je samo trpljenje. 77 Dok je Rim mukarac-ratnik i
satir, a Grka ena-stvaralac i nimfa, hrianstvo se moe opisati samo kao dangrizavi bezubi
starac, iz ijih usta se mora osetiti najneprijatniji smrad smrti. U toj bedi, njemu odista ne ostaje
nita do radovanja dogaaju koji e ga od daljeg mizernog postojanja osloboditi.
Iskreno govorei, sve ovo i nije bitno, niti je ikada bilo bitno za gomilu vlastoljubivih
leinara koji ive na raun tuih iluzija: oni su neretko savreno svesni snage fantazije kojom
unitavaju umove i slobodu ljudi, ali sami ni za trenutak u nju lino ne veruju, ve je gledaju kao
puko sredstvo za dostizanje i zadravanje moi. U tom smislu, oni su odista demagozi, tavie
najvei demagozi celokupne istorije ( a to odista neto govori). U obmanjivanju nema nieg
svetog, niti vrednog potovanja naprotiv... Zapravo, oduvek se samo o tome i radilo. Te lutkare
ne zanima kritika jer su i vie nego svesni da lau, dok je pastva istovremeno svesna da ima
potrebu da bude obmanuta. Tako pastva dobija utehu samodegradirajui se u jednom
mazohistikom kontinuitetu, a lutkari za svoju ulogu bivaju nagraeni velikom koliinom moi i
mnogim privilegijama. I jedni i drugi hrane se istim snom. Masa bei od odgovornisti i slobode,
a lutkari ih prihvataju ,,na svoja plea kao prokletsvo spoznaje dobra i zla! 78 Kakva
poraavajua amarina oveanstvu, kakav neveseo i prividno simbiotiki odnos primitivne
gomile i manipulativne elite! Kroz nemo jednih ostvaruje se prevlast drugih. Odricanje od
slobode raa viu slobodu, slobodu nad, slobodu manjine, koja se prikazuje kao kontrola.
Vernici, fanatini ili oni ,,po inerciji, dre svetenika u sedlu. Svetenici zato svesrdno
izbegavaju bilo kakvu debatu ili polemiku i, kada su priterani uza zid, namerno se vraaju svojim
proverenim logikim grekama, komplikovanim i besmislenim objanjenjima, opravdanjima i
autoritetu tradicije, to olako biva usvojeno od strane porobljenog i nenauenog stada, koje
ironino skae u odbranu svojih muitelja, jer u toj odbrani pronalazi spas svog podjednako
besmislenog i neosnovanog verovanja, koje eli zadrati po svaku cenu. Mislim da je istinitost
ove tvrdnje oigledna uzevi u obzir da se u teokratskim zemljama svaka debata o religiji
76

Pojam treba shvatiti onako kako ga je koristio Nie, kao neprijateljstvo izazvano osedajem vlastite nemodi i
usmereno prema imaginarnom krivcu na nain koji opravdava sopstvenu nedoraslost. Ressentiment je samo
prividno reakcija, sutinski on nije nita do opravdanja.
77
Za dalje shvatanje, preporuuje se paljivo itanje Genealogije morala.
78
Kao to smo ved naglasili, predstavljeno tumaenje nije inovativno: teorije su bazirane na njemu u okviru
sociologije, filozofije i psihologije, a sasvim pristojno je zastupljeno i u polju beletristike.

41

zavrava veanjem ili kamenovanjem. Svetenik nije nita do arlatana to su sinonimi. Kada u
rukama dri batinu, on nije previe zainteresovan za prazne rasprave. Njegov je sitni duh u
grudima koristoljubive varalice, hohtaplera, a ne otvorenog filozofa. On je dijametralno
suprotan onome to From definie kao revolucionarni karakter u istoimenom eseju. 79 Na njih je
osuen jedino kada mu se batina otme iz ruku, u strahu da bi mogao i sam iskusiti njen deblji
kraj. Tada e se samoponiavati i odrei svih istina koje je propovedao ako smatra da e to
sauvati njegovu kou. . Debatovati sa teologom iz pomenutih razloga jalov je, besmislen i
izrazito muan posao: teolog ne nastupa sa pozicije zakljuivanja, nego iz koristi koju jedna
obmana poznaje samo kao jo jedan mehanizam sopstvenog samoodranja i odbrane. U tome se
razlikuju um nauniki i filozofski od teolokog: prva dva ne trae put kojim e stii do unapred
tano odreenog reenja.
Poznato je da su od drevnih drutava svetenici uivali poseban pravni i drutveni
poloaj. Neretko su i sami nezgrapno vitlali silom prava, prvenstveno nastojei da zatite
sopstveni interes, koji gle uda!- nije bio orijentisan ka zagrobnom venom ivotu, koji su
preferirali da prepuste sledbenicima, nego ka ovozemaljskom postojanju, za koje su svesni da je
jedino koje zapravo jeste, osloboeno platonovske metafizike podvojenosti i ne previe skupog
misticizma. U tome su esto koristili i vrlo ovozemaljska i nesuptilna sredstva poput ubistva,
progona i javnih pogubljenja protivnika, a nisu prezali ni od otimanja njihove imovine - sve u
veu slavu dobroga boga Egipatski svetenici su jedini de facto mogli da prikriveno ogranie
faraona ili mu ,,pripomognu da se preseli u piramide, grki su uivali sve poasti i smatrani su
posveenima, a rimski su ak do 300. godine pre nove ere uspeli da zadre monopol nad pravom,
postavljajui se kao njegovi jedini tumai80. U oblasti plodnoga polumeseca stale sveteniki
uvek je bio privilegovan i sekundaran samo u odnosu na apsolutnu mo vladara, koji je neretko
proglaavan bogom ili potomkom bogova. Posredstvom helenizma, ovaj preteno istonjaki
princip preuzeo je i Rim81, sve dok ga nije redefinisao nakon usvajanja hrianstva umesto
samog boga, imperator je postao njegov najvaniji namesnik. Nomos empsychos, titula koju je
ponosno nosio svaki batina vere, svaki ,,naoruani prorok. Odista, drave u fazi raanja ili
krize imaju problem autoriteta: crpeti ga sa neba je najsigurnije. ama Hamurabiju prua ploe
zakon nije od Hamurabija, nego od amaa, koji se kroz nepotovanje normi vrea Asocira
li prizor na Mojsija, prvog ivog zakona, imena koje mu je Kliment nametnuo? Pored mitskog
nastanka, i uvod optereen boanstvima ima nemali broj pravnih tvorevina. Prosto je zanimljivo
79

From, izmeu ostalog, naglaava: ,, Revolucionarni karakter misli i oseda u onom to bismo mogli nazvati
kritikim raspoloenjem u kritikom kljuu, da upotrebimo simbol iz muzike. Latinska izreka De omnibus
dubitandum (u sve treba sumnjati) zauzima vrlo znaajno mesto u njegovom reagovanju na svet (uzgred, ovu
misao Marks je ponudio kao omiljeni epigram primedba B.D). Ovo kritiko raspoloenje, koje ni po emu ne
nalikuje cinizmu, jedan je uvid u stvarnost, nasuprot fikcijama koje postaju zamena za stvarnost.
80
Ta zavisnost je prozilazila iz zakoljice: svetenici su jedini posedovali kalendar koji je sadrao takozvane dies
fasti, dane kada je bilo dozvoljeno obavljati neke od najvanijih slubenih i pravnih poslova, koji su bili propradeni
adekvatnom verskom simbolikom. Poto graani nisu znali koji su to dani, bili su dovedeni u punu potinjenost u
odnosu na svetenike. Stanje je potrajalo sve dok Gnej Flavije, pisar cenzora Apija Klaudija Slepog, nije ukrao i
objavio kalendar na forumu, ime je praktino liio svetenike privilegovanosti.
81
Misli se prevashodno na dominat i dominues et deus princip, premda je praksa bila preuzeta jo u ranom
principatu.

42

to bogovi nikada nisu mogli da se usaglase kada su se igrali zakonodavaca, kao i to su njihovi
napori tako lako nadmaeni od obinih profesora prava Mora da im je posao bio zamoran, pa
su ga na kraju napustili. Zakonici mranog doba ljudske istorije uglavnom izdvajaju poloaj
svetenika kao povoljniji i omoguavaju mu izrazite privilegije, dok nanete mu nepravde
sankcioniu kao kvalifikovano delo, a kaznu koja se sputa na njega za poinjeno krivino delo
izrazito minimalizuju. Moglo bi se rei da ni Duanov zakonik nije izuzetak82, premda postoji i
dosta naglaenijih primera. Svetenik je po volji vezivao i razvezivao, osuivao ili pratao. On je
politiar, sudija, uitelj i veleposednik. Sve do Francuske revolucije, svetenik je bog na zemlji.
Srastao je sa dravom donekle kada upravlja, ali je rastavljen od nje kada treba da odgovara.
Ispod formalne povrine, ovome stanju svedoimo u nerazvijenim zemljama. Kasnije,
zahvaljujui deistikoj struji kole prirodnoga prava i marksistima, on poinje gubiti pravni
uticaj i pokrie, a sa njim i dobar deo drutvene moi. Ideja pravne jednakosti svodi ga tek na jo
jednog graanina, premda emo konanu pobedu ove plemenite misli ekati vekovima i u
nominalno sekularnim dravama. Preduslov za njeno konano i trajno ispunjenje takoe je
prestanak davanja bezuslovnog i nezasluenog potovanja religiji. Kada ovaj stav preovlada, bie
lako uobliiti, definisati i primeniti ga u pravu, a u zemljama gde je on ve davno usvojen,
postae neto vie od mrtvog slova na papiru i zbilja e biti ostvaren u praksi. Njihovi ustavi
nee vie biti Leventajnovi nominalni, niti Lasalovi papirni Tada e sekularnost biti
sutinska, a ne samo deklarativna i pro formo, kakva je oliena u podlom modelu kooperativne
odvojenosti, koji nije nita drugo do kontradikcije u pojmu. U budunosti e, uveren sam, biti
posmatran sa uenjem jednakim onom koje mi oseamo kada posmatrao ordalije. Razlog zbog
koga je usvojen, barem u domaoj teoriji, jeste logika greka ad populum. Potvruje se da
nema sudijeg dovoljnog dobrog da lo zakon ispravi, pa taj podsticaj mora doi od zakonodavca,
koji opet jedino moe nastupati samo u uslovima vremena i drutvenih shvatanja, kojima jeste
faktiki uvek ogranien.
Ma koliko ova fikcija bila nita do nakaznog ploda kolektivnog samozavaravanja
brodolomnika koji ne shvataju sav uas vlastite distopije 83 , njene posledice su nemerljivo
destruktvine i stvarne. Jer ta je religija ako ne najtei lanac primitivnosti i neprosveenosti na
vratu oveanstva, uasavajua matarija opsednutih totalitarista 84 , najverniji pomonik
politikih debelokoaca i gospodara, najmonije sredstvo za manipulaciju krdom i otrov
civilizacije, koji deluje unitavajui sve to oveanstvo ini vrednim i postepeno ubijajui sve
kvalitete svake individue ponaosobno? Ali, kako je moj profesor filozofije primetio, nemogue je
sasei misao. Premda bih se sa ovim sloio, izriito bih dodao da je mogue jako je usporiti.

82

Ubistvo svetenika kanjava se veanjem, dok se ubistvo sa predumiljajem kanjava sakadenjem i novanom
kompozicijom. Sabor ne moe prodi bez svetenstva, koje poseduje imanja i na njima ima sva prava, pa nad njim
dominium vladaoev ,,postoji samo u teoriji. U sluaju spora oko manastirske zemlje, sudi vladaoev sud, ime se
naglaava vanost Crkve. Svetenstvo i samo presuuje u branim pitanjima, a postoji i crkveni sud, koji kao
patrimonijalni sudi sopstvenim sebrima.
83
Rasel kae: ,,Moj zakljuak je da ne postoji razlog da se veruje dogmama tradicionalne teologije i, tavie, da ne
postoji razlog da se eli da su one tane. ovek, u meri u kojoj nije podreen silama prirode, slobodan je da
gospodari sopstvenom sudbinom. Odgovornost je samo njegova, ba kao i prilika.
84
Didro: ,,Drutvenih poremedaja se nikada ne treba plaiti vie nego kada oni koji nastoje da stvore nevolju mogu
neometano da koriste religiju kao izgovor, ne bi li tako maskirali svoje prave namere.

43

Postoje pojedinci i grupe koji su imali smelosti da zaobiu prvu zamerku reima: ,,Moda
je religija neistinita, ali ona je svakako korisna za drutvo. Zato ukidati neto to je korisno za
drutvo i njegov napredak? Ona nekima uliva nadu i bezbrinost, inei ih dobrim ljudima.
Pustimo ih da uivaju u izboru koji su nainili: komentarisati tua verovanja nije lepo. Ovo je
vrlo oajniko i apsurdno pitanje, koje zrai bezonou i glupou karakteristinom za
Paskalovu vagu 85 van svake mere, pa je nemogue tretirati ga sa ozbiljnou, premda emo
pokuati da damo sve od sebe. Napominjem i da je to pitanje koje uobiajno dolazi od infantilne
neoleviarske grupe iregilioznih rastrzane popustljivou, a ne od samih teologa.
Religija je oduvek nastojala da zadri drutvo u trenutnom stanju ili da ga dalje unazadi:
osnov za to nije teko uoljiv, budui da sa progresom civilizacije nepobitno dolazi do
osamostaljenja i jaanja ljudske svesti, to za posledicu ima otimanje moi iz svetenikih i
despotskih ruku, te njenu pravedniju preraspodelu. Kantovi su tutoti nepotrebni86 87, a dubak u
koji je oveanstvo zatvorno naputen je. Religija oboava drutveno mrtvilo i prezire potrese:
potresi mogu svetenika da izbace iz sedla, a sam pad moe da bude vrlo nezgodan i opasan.
Njoj pri izbegavanju tih burnih dogaaja glavni pomonici nisu fanatici, ve tiha veina ,,obinih
vernika. Evolutivni put takoe nije drag kliru: naueni pojedinac sa izgraenom kritikom
sveu nee poverovati u apsurdne i bajkovite Starozavetne i Novozavetne prie koje pretenduju
na naslov apsolutne istine, niti e nagonski nastojati da bude voen na povocu. Srena i
ispunjena osoba nee imati potrebe da u njih veruje ona e se zadovoljiti zemljom. Stabilan um
nee imati elju da finansira svetenika i grozie se obaveze da to ini. Slobodan ovek osetie
da mu se otima pravo i da se porobljuje pod maskom moralnosti, a epikurejac e namirisati
85

Evo ta nam zapravo Paskal prosto kae, ako svedemo taj zapis iz Misli na jednu reenicu: ,,Veruj protivno sebi
bez ikakvih dokaza da ne bi goreo zanavek. Moram da priznam da nisam ubeen ovom pretnjom. Kad bi i
postojalo neko boanstvo, tavie boanstvo zainteresovano za svakog od nas, sumnjam da bi bilo toliko
naklonjeno poltronima, a toliko surovo prema ljudima od intelektualnog integriteta. Sumnjam i da bi ogromno
znaenja pridavalo veri, te da bi zbog nedostatka iste ikoga muilo veno, prevashodno jer za nju nije ponudilo
jedno racionalno pokride, pa je umesto mere stvarnosti, vere do danas ostala najbrutalnije i najsebinije nasilje nad
njom. Ako bi to bio sluaj, onda je pomenuto boanstvo jedno koje svakako ne bih potovao, bez obzira na
posledice. Takav bog bio bi najstraniji despot-sadista, detinje razmaen i psihopatoloki zanimljiv: to bi bio bog
nepotenih, bog obmanjivaa, bog kukavica i idiota, bog intelektualnih trgovaca i prostitutki, bog neslobode i
neznanja, bog za koga bi jedini greh bilo miljenje. Ukratko, to bi bio avo filozofa i intelektualaca. Na svu sredu
nema ubedljivog dokaza da je ova svinjarija ita vie od bolesne sanjarije.
86
Imanuel Kant, ta je prosvetiteljstvo?
87
Rossi, Kant's Philosophy of Religion odlino saima Kantov odnos prema boanstvu, koji iz ved spomenutih
razloga ovde nede biti detaljno obraivan. Rasel, koji se moda ne treba shvatati kao neprikosnoveni autoritet po
pitanju Kantove filozofije bududi da su njegovi stavovi iz Istorije zapadne filozofije neretko osporavani zbog ne tako
kvalitetne analize i shvatanja Kantovog izlaganja, o Kantu na drugom mestu kratko i tano kae: ,, U stara vremena
postojala su tri intelektualna dokaza postojanje boga i sve ih je odbacio Imanuel Kant u svojoj Kritici istoga uma.
Ali im se oslobodio ovih dokaza, on je izmislio novi, moralni dokaz. On je bio poput mnogih drugih ljudi: skeptian
u intelektualnim pitanjima, ali spreman da u moralnima doslovno veruje u maksime koje je posisao sa majinim
mlekom. To ilustruje ono o emu govore psihoanalitiari da na nas najjae deluju najraniji uticaji, a ne oni
kasniji. Onfre se u Ateolokoj raspravi nadovezuje: ,,Budimo kantovci protiv Kanta, opkladimo se na odvanost, na
koju nas on poziva ne usuujudi se sam na nju bide da je gospoa Kant, majka, bogomoljka ozbiljna i stroga, ako
ima takvih, malo pridravala sinu ruku kad on zakljuuje svoju Kritiku istog uma neutraliudi potencijal ovog
izvanrednog eksploziva.

44

zadah smrti iz krezubih usta religije i sa gaenjem e je zaobii. Skeptiku e Jov uprkos svim
velianjima uvek delovati kao nesrena i namuena budala-igraka. Stokholmski sindrom ili bar
njegova pretea nikako ne uliva strahopotovanje, ve, u najboljem sluaju, saaljenje.
Drugo ime pobonosti je lakovernost. Zato je neophodno uzvisiti je na nivo prazne
nauke, pa oteti nezaslueno i iznueno potovanje; zato treba oveanstvo veito odravati u
bedi, krvoproliu i nesreama svih vrsta, ako prihvatimo da je po sebi ideja Boga ideja
ovozemaljskog ivota kao nedostojnog, a oveka kao sluge.88 Zato i treba ogaditi ovozemaljski
ivot, urpljati ga, uiniti ga nepodnoljivim, pa onda oajnoj gomili kukavica prepredeno
prodavati lepu budunost iza groba, na taj nain istovremeno eksploatiui strah od smrti. Poto
je ivot ve ogaen kao grean, nizak, nedostojan i prolazan, nee se nai niko da sprei
svetenika u njegovom prikvirvenom i izvesnom otimanju istog. Religija je najbednija smrt
svega lepog i vrednog, kapitulacija razuma i dostojanstva, opravdanje za nepostajanje ovekom,
nasilna smrt oveka i ideje o oveku ona nije ovekoljubiva, kao to se lano izdaje, ve,
naprotiv, u sri ne sadri nita sem iste i razjedajue mizantropije, otvorene i neotesane. Ona
oveka ne tretira kao intelektualnog maloletnika, ve kao maloumnika. Potovati takvu pojavu?
Nikako, sem ako se ne slaemo sa njenim potcenjivakim sudom o oveku. utati o tome pred
prijateljima prlikom pomena iste, tedei ih prividno i ostavljajui ih u tom poljubcu
intelektualnu i etike smrti? To bi bilo neiskreno, beskrajno neiskreno i podlo. ,,ovek je nizak
odjekuje uskim hodnicima oaja, agonije, prezira i samonitenja, previe zaguljivim da bi se u
njima mogao osetiti ljudski potencijal Opet je to vapaj Dostojevskog. Ako je iko od filozofa u
potpunosti razumeo ovaj nihilistiki i neljudski nagon, posebno uzidan u hriansko uenje, onda
je to Nie. Mi, sa druge strane, ljudsku prirodu posmatramo sa znatno vie optimizma: u oveku
vidimo slobodno bie sa gotovo neogranienim kapacitetom, koje kroz svoje znanje i vrednost
ima odista velike mogunosti i domet. U njemu vidimo kreatora i gospodara koji ima ansu da
se uzdigne do blistave budunosti, ako uspe da preraste svoje detinjaste strahove i suoi se sa
njima ispravljeno i srano. to se moralnosti tie, itav moral religije nikada nije bio nita sem
ucene i pretnje, izmiljenim i stvarnim, kao i omamljivanja poeljnom nagradom (koja je, za
razliku od sankcije, uvek bila iskljuivo imaginarna). ,,Postoji i drugi put, to kae Sartrov Orest
polako u momentu osveenja, a onda nastavlja sigurnije: ,,Niko mi sad ne moe izdavati
zapovesti. Takav moral, moral primanja naredbi, mnogima je prihvatljiv jer ga uzimaju zdravo
za gotovo, zaboravljajui da je njemu bitniji formalni od materijalnog smisla, to znai da mu je
draa postavka od objedinjujue niti, da je u tu konstrukciju mogue ubaciti ono to otvoreno
protivrei zlatnom pravilu (to je odista i uinjeno) : u njega se moe utisnuti bilo koja norma
Tek kada se ovo uoi, razume se zato je tako pogubno latiti se nametnutog morala koji ne
priznaje jurisdikciju zdravog razuma i, umesto da olaka ivot i umanji patnju, po obiaju je
uveava. Religija ljude ne ini dobrima, ona svoje sledbenike uverava da to jesu sve to treba
da urade je da prihvate sve njene postulate i odreknu se razmiljanja o etikom principu dobra,
tog munog i prekopotrebnog pitanja Samopoboljavanje, sazrevanje linosti, rast savesti,
izazovi, podrobnije razumevanje, uvianje greaka, uenje na njima i , naposletku, njihovo

88

Bakunjin: ,,Prva pobuna je protiv nedodirljive tiranije teologije, protiv fantomskog Boga. Dokle imamo gospodara
na nebu, bidemo samo sluge na zemlji.

45

ispravljanje, pa i izbori koji stoje pred nama ukratko, ono to nas ini ljudima: ,,Sve je to za
budale
Setimo se Hiensovog i Jaspersovog upozorenja. 89 Ne smemo zaboraviti ta je religija
inila na ovom polju do sada. ta je ona zapravo preduzimala? Ona je otimala znanje i nastojala
da ga uspori, ne bi li zadrala gomilu u to zavisnijem poloaju. Ona je zabranjivala knjige 90 i
spaljivala i pritiskala slobodne mislioce irom Evrope. Ona je razumela da znanje i prosveenost
oslobaaju i, prirodno, pokuala je da ih se rei 91 : direktno je odgovorna za najbrutalnije
progone i ratove u istoriji sveta, direktno je podravala neke od najudovinijih linosti iz
celokupne ljudske istorije, direktno je svojim primitivnim dogmama i pokoljima ljudi i ivotinja
odgovorna za najjezivije bolesti mranoga doba, direktno je stajala iza reima koji su vrili
genocid, direktno je unitila antiki duh i danas nastoji da nagonski uniti slobodu govora,
slobodu umetnikog izraavanja i, u islamom preplavljenim dravama, slobodu tampe. Ona
podstie cenzuru i autocenzuru. Ona se protivila vakcinama, ona se protivila kondomima, ona se
protivila pravima graanstva, pravima ena, pravima dece, pravima osoba drugaije boje koe,
razliite seksualne orijentacije, druge etnike pripadnosti ili, naravno najizraenije, druge
religije. Prava stvaraju nezavisnost, ergo prava su loa. Svaku naunu revoluciju gledala je
popreko. Sve to je moglo da olaka ovekov poloaj prezirano je ovek treba da strada. I da
bude uzak. Ovo je svet stradanje. Stradanje je naklonost boga. Majka Tereza je najizrazitiji
primer ovog dvolinog sadizma. Tu se interesi oveanstva i religije razilaze jer ovek nije
mazohista, niti to sme postati. Religija je itave narode svela na nivo bezumnih zveri koje su se
meusobno ubijale zarad profita i statusa svetenika. Deferson je potpuno u pravu u linim
prepiskama: svetenik i despot su odista uvek bili saveznici koje je povezivao zajedniki interes
tlaenja. 92 Svetenik je blagosiljao oruje, a vojnik je njime ubijao i od njega ginuo po
despotovoj zapovesti. Za to vreme, despot je uivao u drutvu konkubine , koja je ponekad bila i
vojnikova ena, u svom raskonom zamku, a svetenik se u svojim palatama zahvaljivao Bogu
na imbecilnosti ljudskog roda i njegovoj povodljivosti. Ona je opravdavala i podsticala
robovanje, ona je davala boansku dozvolu tlaiteljima93 i ljubila skute vladarima, ukoliko nije
bila dovoljno mona da ih zavede i izvitoperi im um. I danas ta ista bezumna robovska snaga po
navici pada niice pred svojim gospodarima i ljubi im krvave ruke, iako je slobodna od njihove
kontrole ukoliko se drzne da svoju slobodu uzme. Pacifizam, individualizam, humanizam,
89

ak je i Jaspersu kao antipozitivistikom predstavniku hridanskog egzistencijalizma (ma koliko nae miljenje o
ovoj ideji bilo kritiko) dunost da upozori na pravu prirodu vere.
90
Unitavanje je teklo i nenamerno, poto su spisi antikih autora izbeljivani ne bi li posluili kao mesto za uvanje
misli hridanskih filozofa. To je injeno zbog visoke cene pergamenta. Naravno, zabrana je formalizovana i
antiintelektualizam je uokviren kroz uveni Spisak zabraljenih knjiga RKC, na kom se nalo skoro sve to ima ikakvu
literarnu ili naunu vrednost. Apsurdno je to su i posvedeni katoliki pisci zavravali na njemu.
91
Nie u svom Antihristu prua odlinu sliku svetenike psihologije, nudedi nam nesrede ovog sveta kao
izvanrednu priliku za primoravanje oveka da se zanima drugim temama i odvlaenje njegovog miljenja i panje
od ,,zdravog poimanja uzroka i posledice, odnosno praduha nauke.
92
,,U svakoj zemlji i svakom dobu, svetenik je bio neprijateljski nastrojen prema slobodi. On je uvek u savezu sa
despotom, pratajudi njegove zloupotrebe zarad sopstvene zatite.
93
Boansko pravo kraljeva da vladaju samo je deo uspene trgovine sa svetenstvom. Nije sluajno to se ono gubi
istovremeno sa opadanjem modi klira i prodorom teorije o drutvenom ugovoru. U poetku preuzima i ,,voljom
narodnom kao taku, ne bi li na kraju sasvim nestalo.

46

slobodno promiljanje i prosveenost nema veih neprijatelja fanatika, svetenstva i same

dogme!
Zato je ovo bitno za nas? Zato ne ignorisati religiju, ako smo ve prozreli otrovnu
jabuku koju nam nudi i odbili je? Posvetiti se svom ivotu i ostaviti po strani niskog sejaa jada?
Moram da priznam da me u u ovome polju nita ne bi usreilo vie od pomenutoga reenja, ali
takvo posmatranje sutinski ne razume drutvenu pojavu o kojoj govorimo, niti je obdareno
solidarnou i podrazumevanim oprezom u svojoj idealistikoj naivnosti. Samozavaravanje je
tek njen prvi stupanj: im inficira svoju rtvu, ona nastoji da se proiri dalje. Nezasita je i
posebno destruktivna kada vernici deluju en masse. Dodatno, postoji jedna sitnica koju je zaista
lako primetiti: nijedna vera nije u stanju da pusti na miru one koji ne ele da joj se pokore,
prevsahodno jer je svaka prozelitska i diktatorski nastrojena. ovek je drutveno bie. Utiui na
drutvo i dravu retrogradno, religija nedvosmisleno utie i na nae ivote. U sri svih verskih
ideja je prosta podela: na one koji veruju i one koji su u najboljem sluaju ljudska bia drugoga
reda jer osporavaju mo svetenika, gospodara dogme. to je stav prema religiji pomirljiviji, to
je njenu ekspanziju tee zaustaviti. Mogli bismo utati i jednoga dana se probuditi u teokratskoj
zemlji, gde emo voljno ili nevoljno biti prisiljeni da oborimo glavu pred iluzijom poludelog
stada ili primimo neki oblik zakonom propisane kazne. Ko sumnja da ovako neto moe da se
desi treba da pogleda primere nekadanjih sekularnih zemalja koje sve vie dolaze pod pesnicu
islama i erijata: ak se u imigrantima preplavljenoj Francuskoj osea nadolazea pretnja, vesnik
mogue propasti i poetak klecanja, to je po Onfreovim reima jedan od uzroka uspeha njegove
filozofije. U Velikoj Britaniji najuestalije ime koje se daje detetu jeste Muhamed (isti je sluaj
sa Oslom). a Turska se davi u politikanskome uvoenju islama na scenu, poto ni sami
politikantni nisu svesni da nee moi da kontroliu svog prividnog sunja, kao to ni vizantijski
imperatori nisu sanjali o sopstvenoj propasti koju su propisali uvoenjem Turaka u dinastijske
razmerice. Islam je poznat kao destruktivna i totalitarna politika ideologija zamotana u kult
smrti koja spreava da bude opisana kao nasilna koristei se pretnjom nasilja i koristei
sentimentalnost i popustljivost evropske kulture prema religiji. Kondel vatreno kae da smo
postali kukavice kada trpimo svakodnevne pretnje uzimajui ih za normalno stanje zbog maske
vere koju nose i ja se slaem sa njim u potpunosti. Svaki je bog svojim sledbenicima obeao ceo
svet i sve na njemu - oni se nee zadovoljiti niim manjim, pogotovo dok ih predvodi i navodi
svetenik, koji po staroj navici nastoji da slobodne ljude pretvori u roblje. Predugo je
kompromis znaio da je ateista prinuen da uti i povue se, pridajui vanost i znaaj tuem
miljenju kao orijentiru kojim sputava svoje. Danas on nema ni potrebe, a ni interesa da to ini:
dunost mu je da energino reaguje. Sama pomisao na potovanje sujeverja sa krupnim
politikim posledicama apsolutno je neprihvatljiva.
Ne zavaravajmo se da su mukotrpno steene prednosti dananjeg sekularnog drutva
trajne i van mogunosti nestajanja, niti da je pobeda nad religijom i njenim fanatinim
propovednicima konana: religija nije bila ubijena, ve samo obuzdana. Sekularno drutvo je
vie vizija od osvojene i zajamene stvarnosti. Jako krhka vizija ako naa odlunost klone, dodao
bih. Poput Narcisa zagledanog u svoj idealizovani lik, zapadna civlizacija ne vidi da njena
tolerantnost i konstantno poputanje postaju Damoklov ma nad glavom sveta. Za nju, ime Boga
je dovoljno veliko da upije svu krv i zloinstva poinjena u njegovu ast. Vrlo je opasno kad se u
ime verske tolerancije oprataju i ,,razumeju ubistva iz ,,uvreenosti, veanja homoseksualaca i
47

prisilna venanja enske dece sa sedamdesetogodinjim mukarcima Bez maske vere, svi bi
ove zloine opisali upravo tako: sa tom maskom, naalost, i dalje postoji jedna hladna
uzdranost. Iza ljubaznosti kvazileviara i njihovog nastojanja da potovanje prema svakoj ideji,
ma koliko suluda bila, nametnu kao dobre manire stoji zatvaranje oiju, ija cena moe biti
stravina. Svuda vidimo destruktivne posledice i zabrinjavajuu povampirenost religijskog duha,
koja vodi njegovom oslobaanju od stega modernoga prava, a sa njim i racionalne kontrole:
islamske teokratske zemlje na nivou potpune neprosveenosti i varvarstva, sa diskriminiuim
pravima tako nazadnim da bi ih se postidela stara Evropa, Rusija u kojoj se kanjava govor
protiv crkve i verskih matarija zakonskim sankcijama i gde se govori o zabrani astronomije jer
se ta nauka ,,kosi sa hrianskim pogledom na svet (kao da se druge ne kose!), erijatski sudovi
u Britaniji priznati od strane drave, najbrutalnije izrabljivanje muenikog naroda u Africi, Aziji
i Junoj Americi pod paravanom vere, masovna pedofilija i podrka silovateljskoj kulturi od
strane verskih zajednica, kako u njihovim redovima, tako i van njih (samo u Holandiji je
zabeleeno preko 35 000 sluajeva seksualnog zlostavljanja od strane svetenika), konstantno
preutno podravanje i izazivanje dugotrajnih sukoba sa verskom notom (religija kao
katalizator), vera kao faktor koji utie na drastian porast broja silovanja u Skandinaviji (vrlo je
indikativno to je vedska druga zemlja po broju silovanja u svetu, kao i to broj muslimanasilovatelja procentualno pokazuje jasnu korelaciju), kao i opta invazija na tek izboreni poloaj
ene i njena prava i ulogu. Nije li udno to je gotovo svaki pokolj u istoriji oveanstva nosio
prefiks vere od biblijskih vremena do danas? Nisu li leevi konkretne posledice koje ukazuju da
postoji izvesna povezanost sa talasom nasilja visokog inteziteta, bezumnog i veno gladnog?
Nije li zanimljivo kako navodno nerazumevanje postulate vere uvek ide u istom pravcu, u pravcu
nasilja, varvarizam, tribalizma, mrnje, pokornosti, gluposti i sujeverja? Ne ini li se verovatnim
da od Boga koji Jevrejima nareuje da zbriu Amorite, Hanane i Hetite, 94 da ih sasvim istrebe
,,ne ostavivi ivu duu, postoji jedna ludaka strast za ubijanjem, jedno prizivanje smrti i
genocida, vredna fabrika unitenja svega to ne podlee, institucija ratniko-osvajake mrnje
kanalisana na otimanje, zastupnik porobljavanja i glomazni metafiziki aparat istrebljenja, koji
se u svakom trenutku moe okrenuti protiv bilo koga i ije se postojanje, najgore od svega, i
dalje porie ili opravdava najuvrnutijim razlozima? Svuda se moe sveteniki ogrta, bilo u
pozadini, bilo u samome srcu masovnog ubijanja: ostaje pitanje koliko jo ivota treba uzaludno
da propadne ne bi li se oveanstvo najzad probudilo iz none more i suprotstavila jednoduno
ovim kasapinima i otraima njihovih noeva. Tantum religio potuit suadere malorum. 95 I to
nekanjeno.
Od primitivnih plemenskih zajednica koje jo uvek spaljuju vetice do Vatikana i
Islamske Drave kao ozbiljnih politikih inilaca na svetskoj sceni, uticaj religije je jednosmerno
tetan i iz njega izivre jedino najnemirniji fanatizam i najpotpunije slepilo. Od antikih
krvoprolia u ime bogova, preko progona u kojima su progonjeni i oni kojih ih progone menjali
uloge, preko verskih ratova do savremenih sukoba: svuda je svirepost takvo svojstvena
94

Peta knjiga Mojsijeva 20:16-17: ,,A u gradovima ovih naroda, koje ti Gospod Bog tvoj daje u nasledstvo, ne ostavi
u ivotu nijedne due ive. Nego ih zatri sasvim, Heteje i Amoreje i Hananeje i Ferezeje i Jeveje i Jevuseje, kao to ti
je zapovedio Gospod Bog tvoj.
95
Lukrecije, I, 101. (Samo religija moe da vodi takvom zlu.)

48

ravnoapostolnom caru Flaviju Valeriju Konstantinu, koji je nezaslueno poneo Galerijev krst
istorijske krivice Ne greimo, da je imao sredstva koja su Konstantinu bila na raspolaganju,
slina zverstva poinio bi mirne due i Pavle, taj tvorac svega najodvratnijeg u hrianstvu, taj
,,najuasniji od svih fanatika, taj sitni i isfrustrirani mrzitelj slobode, filozofije, tela, ene,
zadovoljstva, znanja i sreetoliko se slobodno moe zakljuiti o njegovoj mrnji prema svemu,
svemu to se ne uklapa u ,,istinu koju kao prosti cirkuzant nosi Helenima...
U Republici Srbiji, protivno jedanaestom lanu Ustava koji definie Republiku Srbiju kao
svetovnu dravu, verske organizacije na elu sa Srpskom pravoslavnom crkvom imaju izrazito
jaku poziciju i njihove privilegije su oigledne i utvrene neustavnim zakonom: osloboene su
poreza (dok postoji porez na humanitarnu pomo!), veronauka kao privid od predmeta kojim se
zapravo vri najpodlija indoktrinacija dece, njihovo neprekidno zaglupljivanje i injenje
podobnima uvedena je u prosvetu (videti grupu gimnazijalaca koji bez ikakvog razumevanja
ponavljaju izreenu molitvu je odista poraavajui prizor!), SPC ima veoma snaan uticaj na
dravnu politiku i dnevno politikanstvo, u Predsednitvu se vre pravoslavni obredi, dravne
institucije praznuju paganski popravoslavljeni obiaj slave, predsednik svetovne republike obara
glavu pred patrijarhom, Ustavni sud kri Ustav tumaei ga u korist ,,tradicionalnih verskih
zajednica i ignoriui sve brojnije zahteve za potovanjem istog (!!), SPC redovno osporava
nauku i dostignua medicine (pa i direktno sprovodi i kreira druge mehanizme leenja,
primenjujui poseban tretman batinanja lopatom do smrti kao lek od narkomanije), de facto
ubijajui ljude alternativnim leenjem, ona kanonizuje osvedoene koljae dece i studenata 96, a
penzije svetenicima se dele iz dravnog budeta, dok se istovremeno oni putaju u RRA, vojsku
i prosvetu. Lano predstavljanje, nadrilekarstvo i nadriapotekarstvo (naravno za vernike,
poglavari se lee besplatno na najsavremenijim klinkama od novca poreskih obveznika),
nasilniko ponaanje, pretnje, ucene i prevare sve to nisu krivina dela, ako ih poini svetenik
i sakrije iza boanstva. Pedofilija je meu svetenstvom toliko rasprostranjena da je njihov odnos
postao poslovian. Drutvo je u celosti inficirano misticizmom i sujeverjem, od osnovne kole
do dravnog vrha. Od trubulovievog leenja raka za 40 dana do Radovievog bacanja drvea
bez ploda u vatru (jadni parovi koji ne mogu da imaju decu!) nije velika provalija oni su na
potpuno istoj grani gluposti i moralne nakaznosti Na sramotu nae drave, posle katastrofalnih
poplava bez srama patrijarh komentarie smrt svojih sugraana kao kaznu Gospoda za Paradu
ponosa. O toj sitnoj pakosti izlino je govoriti ona bi trebalo da povue krivinu odgovornost
ili, u najmanju ruku, interesovanje kvalitetnog psihijatra. Ta kazna nikako nije mogla biti plod
nasilnih seksualnih odnosa svetenih lica sa maloletnicima kakvo krasno istunstvo i nesebina
zatita dece... Deca se isteruju iz kola prisilno ne bi li doekala crkvene poglavare, poto je
poznato da oni, kao to smo napomenuli, posebno vole decu. Njihov poloaj je pravno faktiki
nedodirljiv (mantija izgleda nudi svojevrstan imunitet, ak za silovanje i premlaivanje), s
obzirom da im predmeti zastarevaju zbog straha sudija da se zamere idiotizovanom i moralno
umrtvljeno delu javnosti i gotovo svemonoj crkvenoj organizaciji, koja se kao zaboravljena
ljubavnica iz mladosti polako vraa u dravni krevet. Drugi uzrok je povodljivosti samih sudija
koje doputaju da im stavovi i versko opredeljenje utiu na mo jasnog linog i profesionalnog
rasuivanja. Potenja radi, treba napomenuti da je veina ovih sluajeva iskljuivo u vezi sa
96

Milorad Vukojiid i Slobodan iljak.

49

seksualnim nasiljem, na koje se i dalje uvek gleda preteno blagonaklono upravo zahvaljujui
uticaju religije. Paradoksalno, Srpska pravoslavna crkva istovremeno podstie diskriminaciju
osoba sa drugaijom seksualnom orijentacijom od heteroseksualne, demonizujui ih i pozivajui
aktivno na nasilje protiv njih. Jo jedna potvrda ludakog, paninog i iracionalnog straha od
seksualnosti, koji ilustruje mehanizam odbrane jedne impotentnosti, naravno intelektualne
prirode. Istovremeno, ute strane danima bruje o testamentu kojim jedan strogi i bogobojaljivi
vladika zavetava svoju imovinu striperu u celosti Odgovara li deavanje Gogolju ili Molijeru?
Uprkos zabrani negativne diskrimnacije i pozivanja na nasilje, kao i raspirivanja mrnje prema
odreenoj grupaciji graana, za sada ona to radi nesankcionisano. Nita bolje ne prolaze ni ateisti
i ostali koji ne vole da saviju glavu i stave je pod jaram sveteniki, kao ni pripadnici drugih
manjih verskih organizacija i etnikih grupa. U svemu ovome, treba naglasiti, ona ima preutnu
podrku drave i veine medija, kao i velikog dela zaslepljenog i neizgraenog ,,graanstva.
Ona namerno stvara napetost i stradanje, namerno ukazuje na ,,neprijatelje, naravno one koji su
najnezatieniji, a ne one koji alju raskone priloge Crkvi i zauzvrat bivaju ovekoveeni u
mermeru bez obzira na, utivo reeno, sumnjivu prolost kao i svaki diktatorski reim, za
kontrolu su potrebne rtve, potrebni su unutranji elementi koji rovare protiv veine to su
nezatieniji, zbog predrasuda prezraniji i uoljiviji, to bolje... Kada pogledamo kako se danas
postaje svetac, ostaje sumnja o navodnim kvalitetima mnogih istorijskih linosti. Sve nabrojano,
na nau iskrenu alost, predstavlja samo vrh ledenog brega, o kom bi se moglo govoriti danima,
ali je i ovoliko posve dovoljno za uvid u postavku pomenutog problema. Postavlja se pitanje: ,,U
emu je onda Republika Srbija zapravo svetovna i pravna drava? U imenu?" Zanimljivija je od
toga neverovatna ekumenistika meunarodna tenja koja religiju eli postaviti kao integriui
faktor prilino neverovatna misao u svetu koji je pet hiljada godina bio najdublje i najkvravije
podeljen ponajvie zahvaljujui toj hipnozi (bog, narod, drava tri komara koja su odenla
stravian broj ivota). U sutini ovog pokreta, kao i svakog drugog, latentno stoji udnja da se
svetenika povlaenost obezbedi i u dobu u kom je potpuno obesmiljena. Ne sekirajmo se,
nisu svetenici najednom postali plemeniti. Pokreta ovog projekta je sekularno drutvo, ije
postojanje svetenici svih religija doivljavaju kao zajedniku pretnju, poto uruava njihovu
ulogu i ograniava ih. Ograniiti svetenika da ne maltretira druge to se danas zove progon,
nasilje i satanizam.
Smatrajui da su ovakvi drutveni uslovi nedostojni oveka i da rue sve ljudske i
drutvene vrednosti slobodarskog tipa kao prirodnopravne vodie nadpravnog neba i ljudskog
dostojanstva, tvrdim da religija ne zasluuje bilo kakvo potovanje: tavie, smatram da
zasluuje aktivan i estok otpor, otvoreno ismevanje i to izraeniji revolt. Onog asa kada se
smogne dovoljno drskosti da se besmislice poteno izazovu, one gube svoju prividnu mo.
Sloboda veroispovesti svakako treba biti dozvoljena, ali religija se mora drati dalje od javne
ravni njoj i jeste mesto u privatnom, a ne javnom ivotu. To nije zagovaranje ateistike drave,
u kojoj mnogi nee verovati iz istih razloga iz kojih sada veruje, ve integralnog tipa
sekularnosti. Dokle religija ne istupi iz okvira drave, dokle ne ogranii vlastiti pritisak u okviru
graanskog drutva na prihvatljivu meru i ne skloni se u privatnu ravan, posledice njenog
delovanja bie izrazito negativne. To je kljuna razlika koju mnogi ne uviaju: potuje se pravo
na veroispovest, a ne sama veroispovest. Niko nije duan da potuje bajke i gomilu antinaunih
kvazilogikih gluposti, pogotovo kada one proizvode neizmernu tetu skoro svakodnevno. I zato
50

je zlatni postulat razvijenog drutva da se sloboda pojedinca zavrava tamo gde poinje sloboda
drugoga. Religiju ne zanima sloboda drugog. Sloboda drugog postoji samo ako to religiji
odgovara (primer islama je najuoljiviji, mada je neosnovano predubeenje da bi se hrianstvo
ponaalo ita bolje da mu se vrati stara snaga). Ako to nije sluaj, ista se prosto zanemaruje. Taj
najstariji oblik totalitarizma neuteno pokuava da iznova i iznova uredi svaiji ivot u
najsitnijim pojedinostima rob je stoga njegov zavrni ideal. Poputanjem i potovanjem samo
mu se otvara put za takvu gnusnost. Konformistiko trpljenje iz navike i pasivnost to je ve
sauenitvo u zloinu nad ovekom i njegovom slobodom. Suzbijati svoja promiljanja linijom
ustanovljenog potvrda je avetinjskoga samoporicanja, povodljivosti i nezrelosti. Ako bi postojalo
neto to bi se moglo smatrati istinskim intelektualnim nefasom, to bi bilo ovo. Kritiki misliti ne
znai samo misliti sumnjiavo u okviru uspostavljenih obrazaca, nego i misliti van njih. To nam
je neophodno. Najbedniji dogaaj koji je zadesio oveka nije pokuaj prevaranta da svoj interes
zatiti strailom boga, nego onaj as kada mu je od naivnih po prvi put ukazana nezasluena
panja i neprikosnoveno potovanje: tako se rodio prvi vra, a iz njega je nastao i prvi svetenik.
ovek, kako ga shvata religija, ne pripada sebi, nego dogmi. Ona slavi trpljenje, poslunost i
muenje. Ona slavi poraenog oveka, a prezire sve to bi ga moglo ispraviti. Ona pali lini
integritet i ini sve da uniti samopotovanje. Protiv toga se mora najnemilosrdnije boriti - to je
jedini nain da se zaustavi adaja propasti i vladavine iracionalnog koja e nas sve progutati
ukoliko se blagovremeno ne osvestimo i ne zauzdamo je jo vrim stegama zakona i drutvene
svesti. Mi drimo Sartrovu stranu kada on nagalaava da je ovek nita do onoga to sam od sebe
naini.
Nikada nita nije bilo nastrojeno tako uporno despotski kao ova intelektualna i moralna
zaraza, ovaj rasadnik zatucanosti, ksenofobije, uskogrudosti i nazadnosti svake vrste, ovaj
morfijum koji vrlo uspeno odstranjuje oseaj ljudskosti i od koga je oveanstvo postalo
zavisno. Ona je pretnja za pojedinani integritet, ona je zakleti neprijatelji samoizgraene
moralnosti koja joj ne dozvoljava da savest koristi i dresira kao cirkusku ivotinju, prvenstveno
to su takvoj moralnosti njena zloinstva jasna i to nju nije lako zastraiti praznim reima, niti je
odgoniti autoritetom. Ona stoji naspram tri ovekova odreujua svojstva i potrebe: slobode,
znanja i ljubavi. Organizovana religija je neman oveanstva i njegovog razvia jer je jedini
nain njenog opstanka produavanje noi civilizacije u kojoj e ljudi nastaviti da robuju strahu,
neznanju i sveteniku, kao savrenoj sintezi ova dva pojma. Ona je i krvnik svake individue,
budui da sama ideja nezavisnosti, uenosti, odgovornosti, samodovoljnosti, mogunosti
upravljanja vlastitom sudbinom i razliitosti udara na najdublje korene njenoga otrovnog bia.
Gramziva u svojoj tenji za irenjem, religija nikada nee biti spremna da samu sebe svojevoljno
ogranii. Ogranienje joj stoga treba nametnuti spolja dravnom silom i kontrolom, ne bi li se
barem ublaile nesumnjivo katastrofalne posledice inova njenih propovednika. Suprotstaviti joj
se sada znai suprotstaviti se sutranjem teototalitarizmu pre nego to nas potreba i posledice
nedelovanja bolno otrezne. Ismejavati ono to ismejava zdrav razum nije i ne sme biti zloin.
Trijumf ove proste misli je neizbean kao to je po ishodu bio siguran i pravedni bunt u sluaju
protivnika ropstva, koje, uzgred reeno ponovo, ,,svete knjige zajedniki zduno opravdavaju
takva izvesnost proistie iz njene neosporne etike ispravnosti, koja e pre ili kasnije odneti
prevagu i u pravima nerazvijenijih drava, emu nas nuno vodi proces pravne globalizacije.
Kritika koja je utemeljena u argumentaciji mora biti priznata i validna ukoliko su oseanja
51

previe tanana ili temeperament previe vatren da je podnese, to nikako nije dokaz njene
neispravnosti, au contraire. Kao to je vea dostupnost informacija pokrenula lavinu,
informatika i pravna globalizacija e je dovriti. Tek tada e u potpunosti biti iskoriena ansa
za uspostavljanje istinski sekularnog drutva, u kome ovek bez obzira na veroispovest ili
nedostatak iste jedino moe ostvariti sebe i svoje potencijale, prepoznavi se kao slobodno bie:
to slobodno bie, kao prvi akt svoje volje koji prkosi stupidnosti religije i njenih dogmi mora
prezrati svog nesuenog delata- ono mora pokazati bunt i nepotovanje prema svemu to preti
njegovoj slobodi. To je oito pitanje njegovog intelektualnog potenja i hrabrosti. To je ujedno i
pitanje njegove odgovornosti prema sebi, drutvu i oveanstvu u celini.
U Kraljevu, 14.9.2014.godine

52