Stevan Opanarev, struk. in. spec.

NACRTNA GEOMETRIJA
PEDESET REENIH ZADATAKA SA ELABORATIMA ZA VEBE

Srbobran, 2013.

Stevan Opanarev, strukovni inenjer specijalista

NACRTNA GEOMETRIJA
PEDESET REENIH ZADATAKA SA ELABORATIMA ZA VEBE
Elektronska knjiga (E knjiga)
autor, urednik, tehniki urednik i grafiki dizajn

Stevan Opanarev, struk. in. spec.

recenzenti
prof. dr Katarina Jevti Novakovi, dipl. in. arh., profesor na Visokoj graevinsko geodetskoj koli u Beogradu
Milenko Petkovi, dipl. in. arh., urednik i autor internet portala koji je posveen nacrtnoj
geometriji http://nacrtna-geometrija.blogspot.com/
lektor
prof. Pavle Papulin
prodaja E knjige
Amazon Digital Services, Inc. (web sajt http://www.amazon.com/ )
izdava
samostalno
IZDANJE U BOJI
Umnoavanje i
tampa cd-a

Copy
Centar

Beograd
Zdravka elara 12

web sajt
http://www.copy.rs

tira
100 primeraka
CIP -
,
514 . 18 ( 075 . 8 ) ( 076 )
,
Nacrtna geometrija [Elektronski izvor] : pedeset reenih
zadataka sa elaboratima za vebe / Stevan Opanarev .
- Srbobran : S. Opanarev , 2013 (Beograd : Copy Centar) . - 1
elektronski optiki disk (CD-ROM) : tekst , slika ; 12 cm
Tira 100 .

ISBN 978-86-914831-2-8
a ) -

COBISS . SR - ID 277788167

NAPOMENA: Svako neovlaeno korienje, umnoavanje, izmena, prodaja i distribuiranje materijala, u celini ili delimino, sa
ovog CD medija je nezakonito. Svako krenje autorskih prava bie sankcionisano u skladu sa zakonom.

RECENZIJA ELEKTRONSKE KNJIGE

NACRTNA GEOMETRIJA
PEDESET REENIH ZADATAKA SA ELABORATIMA ZA VEBE

autor: Stevan Opanarev, struk. in. - spec.

recenzent: dr Katarina Jevti Novakovi, dipl. in. arh.

Elektronska knjiga NACRTNA GEOMETRIJA - PEDESET REENIH

ZADATAKA SA ELABORATIMA ZA VEBE predstavlja bogatu zbirku
geometrijskih problema, namenjenu ne samo studentima tehnikih fakulteta i
grafikog dizajna nego i iroj italakoj publici. Moemo je preporuiti i
profesorima srednjih kola, koji bi zanimljivim zadacima inspirisali uenike i
pribliili im logiku prostornog razmiljanja. Redosled zadataka, u okviru svakog
poglavlja odraava iskustvo autora za prirodan tok i razvoj ideja u okviru jednog
uvodnog kursa nacrtne geometrije.
Kroz pet poglavlja - 1. OKTANTI, 2. TAKA, PRAVA I RAVAN,
3. TRANSFORMACIJA, 4. ROTACIJA i 5. OBARANJE U PROJEKCIJSKIM
RAVNIMA, na 263 strane, bogato ilustrovane grafikim prikazima i 14 strana
elaborata, namenjenih za samostalnu vebu, autor postupno, reavajui
zadatke, korak po korak, omoguava itaocu lako praenje materije. Detaljnim
reavanjem svakog zadatka autor je eleo da pomogne studentu da samostalno
naui ili ponovi onu nastavnu celinu koja e mu biti odlina priprema za ispit.
Ova knjiga e popuniti prazninu na opustelom tritu knjiga iz oblasti nacrtne
geometrije i recenzent je preporuuje za objavljivanje.

U Beogradu, 15. mart 2013. god.

_________________________________
dr Katarina Jevti Novakovi,
dipl. in. arh.

RECENZIJA ELEKTRONSKE KNJIGE

NACRTNA GEOMETRIJA
PEDESET REENIH ZADATAKA SA ELABORATIMA ZA VEBE

Gospodina Stevana Opanareva

U vremenu kad se uopte ne izdaju ovakve knjige ova knjiga predstavlja pravo
otkrovenje. Zadaci su paljivo odabrani tako da svaki predstavlja mea u odreenoj
oblasti iz same nacrtne geometrije. Autor knjige ih je poreao stepenasto po teini,
od najlakeg do najteeg, i naravno uz svaki dao detaljno objanjenje. itajui ovu
zbirku moete da uete u ceo taj proces reavanja zadataka iz nacrtne geometrije,
iako moda ranije i niste bili vini tome.
Zadaci su detaljno opisani i osmiljeni od strane samog autora a to je sasvim novo u
ovoj vrsti literature. To kaem zbog toga to veina ovakvih udbenika ipak
implementira tue zadatke. No sa ovom knjigom to nije sluaj.
Crtei su nacrtani kompjuterski i u jasnim i jarkim bojama. Take su definisane
prostorno bez ikakvih dvosmislenosti. Svaki zadatak je jedinstven u svojoj oblasti.
Moda da su raeni u malo veoj rezoluciji i to kao mape na formatu A3 bili bi jo
instruktivniji.
Smatram da je ova knjiga podjednako dobra i acima srednjih kola i studentima
tehnikih fakulteta.

U Beogradu, 17. maj 2013. god.

____________________
Milenko Petkovi,
dipl. in. arh.
http://nacrtna-geometrija.blogspot.com

SADRAJ

PREDGOVOR............................................................................................. str. ii
UVOD.......................................................................................................... str. 3
NAPOMENE ZA CRTANJE.........................................................................str. 8
PEDESET REENIH ZADATAKA IZ NACRTNE GEOMETRIJE
ZADACI............................................................................................ str. 12
REENJA......................................................................................... str. 18
Deo 1 OKTANTI..................................................................... str. 19
Deo 2 TAKA, PRAVA I RAVAN .......................................... str. 27
Deo 2.1
TAKA.............................................................. str. 27
Deo 2.2
PRAVA I DU................................................... str. 35
Deo 2.3
RAVAN............................................................. str. 72
Deo 3 TRANSFORMACIJA................................................... str. 124
Deo 4 ROTACIJA................................................................... str. 164
Deo 5 OBARANJE U PROJEKCIJSKIM RAVNIMA.............. str. 201
LITERATURA.............................................................................................. str. 261
ELABORATI ZA VEBE ............................................................................ str. 264

| SADRAJ | strana i

NACRTNA GEOMETRIJA
pEDESET reenih ZADATAKA SA ELABORATIMA ZA VEBE

Predgovor
Namera autora je da kroz pedeset izabranih i potpuno reenih zadataka upozna
itaoca sa nacrtnom geometrijom i postupkom reavanja zadataka.
Zadaci su podeljeni po oblastima i reavani su postupno, da bi itaocu bilo lake da
ih razume. Autor preporuuje da italac prethodno dobro usvoji teorijska znanja iz
nacrtne geometrije da bi mogao pravilno da razume ovu e-knjigu. Takoe, polo se
od pretpostavke da italac ima osnovna znanja iz geometrije (planimetrija i
stereometrija) i geometrijskih konstrukcija.
Nain reavanja zadataka, slui da itaoca dovede do samostalnosti u reavanju
zadataka iz ove oblasti.
Najvei problem moe predstavljati nerazumevanje prostora (3-D) i njegovo
predstavljanje u dve dimenzije (2-D)1. Zbog toga je autor vodio rauna da svaki
zadatak bude jednostavno objanjen i razumljiv.
Da bi se jedan predmet kao to je nacrtna geometrija pribliio studentima, potrebno
je u zadacima predstaviti manji broj problema. Te zadatke reavati korak po korak, u
interakciji student - profesor. Potrebno je studente obuiti da 3-D objekte znaju
preneti u 2-D ravni. Korisno je uporediti tradicionalni (tabla, kreda, lenjiri, estar,
uglomer) i novi (kompjuter, softver za crtanje CAD) metod i izabrati najpogodniji.
Svako ko uspe da ovlada vetinama jedne nacrtne geometrije, imae znanja da
razvija trodimenzionalni (3-D) pogled.
Istakao bih da se specijalne sposobnosti2 najefikasnije razvijaju slobodnorunim
crtanjem, potom tradicionalnim priborom, a tek na kraju primenom kompjuterskih
softvera3.
U eri napretka tehnologije i interneta i sve vee upotrebe kompjutera u uenju,
izabrao sam da ovo bude elektronska verzija knjige (e-knjiga). Ve u aprilu 2011.
god. prodaja elektronskih knjiga je premaila prodaju tampanih4.
1

Prostorno razmiljanje na osnovu 2-D slike

Vizuelizacije, prostornog razmiljanja i logike
3
Prema istraivanjima Comany P., Piquer A., Contero M. and Naya F. A Survey on Geometrical
Reconstruction as a Core Technology to Sketch Based Modeling, Computer & Graphics 29
(2005.)
4
Kompanija za onlajn trgovinu Amazon.com
2

| PREDGOVOR | strana ii

U Srbiji, najpoznatiji sajt koji se bavi prodajom elektronskih knjiga je

http://www.naseeknjige.com/5. Bitno je naglasiti da u Srbiji prodaja elektronskih knjiga
nije zaivela u potpunosti.
Za prodaju elektronskih
http://www.amazon.com/6.

knjiga

svetu

najpoznatiji

je

web

sajt

Postoji i web sajt http://www.korisnaknjiga.com/elektronske-knjige7 koji

besplatno preuzimanje e-knjiga.

nudi

Knjiga je napisana u .pdf formatu. Preporuljivo je koristiti jedan od besplatnih

programa:
1. http://get.adobe.com/reader/ (Adobe Reader XI)
2. http://www.foxitsoftware.com/Secure_PDF_Reader/ (Foxit Reader 6)
Pomenuo bih i web sajt http://nacrtna-geometrija.blogspot.com/, web portal o nacrtnoj
geometriji, nezaobilazno mesto za sve one koje zanima nacrtna geometrija. Autor
gorepomenutog web sajta iskljuivo postavlja zadatke uraene na papiru, u olovci.
Iskreno se zahvaljujem recenzentima ove e-knjige, prof. dr Katarini Jevti Novakovi i
Milenku Petkovi, dipl. in. arh. na paljivo pregledanom tekstu i iznoenju strunog
miljenja koje je pomoglo da knjiga koja se nalazi pred vama bude struno obraena.
Profesor Pavle Papulin je lektorisao knjigu i na tome mu se zahvaljujem.
Svoja zapaanja itaoci mogu da upute autoru elektronskom potom na adresu
stevan.op@gmail.com.
U Srbobranu, 07. jun 2013. god.
Stevan Opanarev, struk. in. spec.
___________________________

web sajt nastao krajem 2011. god., prva e-knjiga arko Lauevi Godina proe, dan nikada
autor od 14.01.2013. god. prodaje svoje elektronske knjige na ovom web sajtu
7
web sajt www.baneprevoz.com/e-knjige/ je takoe nudio besplatno preuzimanje e-knjiga. Ovaj web
sajt koji je ve godinama bio dobro poznat svima u virtuelnom elektronskom prostoru Srbije da
piraterie knjige, 18. IV 2012. god. stavljen je van funkcije.
6

| PREDGOVOR | strana iii

Meu
svim
matematiarima,
geometriari imaju prednost da mogu
videti ono to prouavaju. 8

Feliks Kristijan Klajn (nem. Felix Klein; Diseldorf, Nemaka, 25. april 1849. Getingen, Nemaka,
22. jun 1925.) je bio nemaki matematiar, poznat po svome radu na teoriji grupa, teoriji funkcija,
neeuklidskoj geometriji i na povezivanju geometrije sa teorijom grupa

UVOD
Nacrtna geometrija je metoda za prouavanje 3-D geometrije preko 2-D slika. Ona
nudi uvid u unutranju strukturu i metrika svojstva prostornih objekata, postupaka i
principa. Kao takva ona omoguuje razvijanje intelektualnih sposobnosti studenata
za prostornu percepciju. Crtei nas vode kroz geometriju ali nisu njen glavni cilj.
Za NG je tipino uzajamno delovanje:
a) izmeu 3-D situacije i njene 2-D
reprezentacije,
b) izmeu intuitivnog razumevanja i
strogo logikog zakljuivanja.
NG ima dva cilja:
1) Ona odreuje metode po kojima
se na crtaem papiru, mogu
prikazati sve prostorne tvorevine,
a uz pretpostavku da se te
tvorevine mogu tano definisati.
2) Odreuje postupak, po kojem se iz
crtea neke prostorne tvorevine
moe upoznati njen oblik. Tako se
mogu izvesti svi zakoni koji su
sadrani u predstavljenom obliku
kao i meusobnim poloajem
njegovih delova.
To dokazuje da je dva glavna cilja
nacrtne geometrije - zamiljanje i
analiziranje 3-D objekata utvrdio ve
njen osniva, Gaspard Monge (1746. 1818.).
U poslednje vreme se runo crtanje u
nacrtnoj geometriji sve vie zamenjuje sa
CAD-om ili matematikim softverom sa slika u.1
Spomenik G. Mongeu, Place de Monge,
grafikim outputom. Dobri poznavaoci
Cte-dOr,
nacrtne
geometrije
uglavnom
se Beaune (mesto roenja), Dep.
9
Francuska
opredeljuju za ovo drugo reenje.
9

Izvor fotografije: Stachel H. emu slui nacrtna geometrija? (prevela Ksenija Horvati Baldasar),
Zbornik radova Dresdenskog simpozija o geometriji, 2003. god., 39. str.

| UVOD | strana 3

to je snaniji i sofisticiraniji softver za modeliranje, to je potreban vii nivo

geometrijskog znanja. Lo dizajner nee nikad postati dobar samo upotrebom CAD-a
umesto tradicionalnih pomagala. Zbog slinih se razloga vanost matematike i dalje
poveava, iako raunari preuzimaju deo raunanja.
Druga pogrena interpretacija nacrtne geometrije je u tome to se ona smatra samo
teoretskim, akademskim predmetom. F. Hohenberg10 uverljivo osporava to miljenje
u svom udbeniku. Na mnogim je primerima pokazao da je za stvarni svet bitna
primena nacrtne geometrije.
Lekari esto cene svoje obrazovanje iz nacrtne geometrije. U anatomiji mnogo
jednostavnije shvataju mreu krvnih ila ili ivaca. I u ortopediji geometrija pomae
da se shvati kako ljudski zglobovi funkcioniu i zato iaenje uzrokuje razliite
smetnje.

slika u.2
Objanjenje glavnih pogleda u udbeniku za stomatologe11
U predoperativnom zahvatu ispravan poloaj kosti bio je oznaen na ekranu. U
pretapanju slika taj je virtuelni poloaj kombinovan sa aktuelnim. Rad se hirurga,
dakle, sastojao u tome da ta dva poloaja runo izjednai na pacijentu. Kako je hirurg
kontrolisao svoj rad? Paljivo je ispitao tri glavna pogleda jer su oni omoguavali da
se rastavi stvarni 3-D pomak u ravanske pokrete.
Za detaljnu analizu 3-D objekta posebni pogledi esto (pomoni pogledi) otkrivaju
stvarnu prostornu situaciju. Takvi pogledi esto su klju reavanja 3-D problema.
Smatram da su ti posebni pogledi pravo umee nacrtne geometrije.

10

Hohenberg F. Konstruktive Geometrie in der Technik, 3. Aufl., Springer-Verlag, Wien 1966.

Izvor fotografije: Stachel H. emu slui nacrtna geometrija? (prevela Ksenija Horvati Baldasar),
Zbornik radova Dresdenskog simpozija o geometriji, 2003. god., 40. str.
11

| UVOD | strana 4

Sledei primer (slika u.3) predstavie poseban znaaj posebnih pogleda.

Primer: Gde sunce ranije izlazi 21. juna, u Oslu ili u Beu?
grad
Oslo
Be

istona duina
10,6
16,4

severna irina
59,9
48,2

Na slici u.3 odreujemo pogled spreda sa

sunevim zracima koji su paralelni s ravni
slike. Tada pretpostavimo da je to pogled u
trenutku kada sunce u Oslu izlazi 21. juna.
im se Be prikae u tom pogledu, lako se
uoava odgovor na postavljeno pitanje. Taj
pogled je koristan jer moe razjasniti dodatne
probleme kao i one s vie detalja, na primer:
a) Moe li se dogoditi da u jednom danu,
tokom
jednogodinjeg
razdoblja,
sunce izae istovremeno u Oslu i u
Beu?
b) Obratite panju na injenicu da je
sunce, zbog prelamanja svetlosti u
atmosferi priblino 0,6 ispod lokalnog
horizonta kada se posmatrau na
zemlji ini da izlazi.
c) U zoni astronomske zore sunce je
izmeu 6 i 18 ispod lokalnog
horizonta. Istraujui poseban pogled
koji smo pre predstavili, lako je shvatiti slika u.3
zato je vreme dnevne zore krae to
Gde sunce 21. juna ranije izlazi,
12
je posmatra blie ekvatoru.
u Oslu ili u Beu?13
Vizuelne informacije ovek prima putem oiju koje su u osnovi dvodimenzionalni
detektori, osetljivi da detektuju dvodimenzionalnu informaciju koja se nalazi u
likoravni upravnoj na pravac gledanja i pri tom neosetljivi na objekte koji su u
poloaju zraka. Stoga je uvek neophodno izabrati dobar pravac posmatranja da bi se
trodimenzionalnost objekta pravilno shvatila.14
12

Stachel H. emu slui nacrtna geometrija? (prevela Ksenija Horvati Baldasar), Zbornik radova
Dresdenskog simpozija o geometriji, 2003. god.
13
Izvor fotografije: Stachel H. emu slui nacrtna geometrija? (prevela Ksenija Horvati Baldasar),
Zbornik radova Dresdenskog simpozija o geometriji, 2003. god., 40. str.
14
tuli R., Hiel K. ZNAAJ SPOSOBNOSTI PROSTORNE VIZUELIZACIJE U OBRAZOVANJU
ARHITEKTONSKE STRUKE - NOVE TENDENCIJE U NASTAVI GEOMETRIJE I GRAFIKE,
Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehnikih nauka, 2006. god.

| UVOD | strana 5

Duval15 je 1998. god. opisao, kroz trostruki

proces, vezu izmeu prostorne vizuelizacije i
razmiljanja. Ona ukljuuje vizuelizaciju,
konstruisanje i proces rezonovanja. Na slici
u.4 je prikazano kako kognitivni procesi utiu
jedan na drugi tokom uenja 3-D nacrtne
geometrije. Takoe, pokazuje da rezonovanje
nije uvek pod uticajem vizuelizacije (3-D u 2-D
i obrnuto), ali i da se moe razvijati sasvim
odvojeno od ostalih procesa. Vizuelizacija
(zamiljanje), moe odvojeno da se razvija i
ova studija pokazuje da proces prostornog
zamiljanja i razmiljanja zajedno ne vri uticaj
na praksu. Brison16 (1992.) sugerie da je
zamiljanje osnova za razumevanje ostalih
komponenti.

slika u.4
Sinergija veze prostorne vizuelizacije
i rezonovanja, koja dovodi do
poznavanja geometrije u praksi

slika u.5
Vizuelna iluzija: Sandro Del-Prete,
Kvadratura toka, crte, 1970. god.

injenica je da nacrtna geometrija simultano aktivira levu i desnu modanu

hemisferu. Ona povezuje analitiko sa sintetikim, to jest, apstraktno sa konkretnim.
Tako se razvijaju mentalni procesi poboljavajui kreativne sposobnosti studenata i
poveavajui njihove intelektualne kapacitete. To je dokazano eksperimentalnim
rezultatima. Ovo stavlja nacrtnu geometriju u red bazinih disciplina potrebnih u
obrazovanju ne samo inenjera nego i studenata ostalih prirodnih nauka, pa ak i u
medicini, filozofiji i umetnosti17.
15

Duval R. (1998.) Geometry from the cognitive point of view, In: C. Mammana and V. Villani
(eds.), Perspectives on the Teaching of Geometry for 21st Century: an ICMI Study, Dordrecht:
Kluwer
16
Brisson H. E. (1992.) Visualization in art and science, Leonardo, Visual Mathematics Special
double issue, Vol. 25, No. 2 (4)
17
Gitller G., Gluck J. Differential Transfer of Learning: Effects of Instruction in Descriptive
Geometry on Spatial Test Performance, JGG, Vol. 2, (1998.)

| UVOD | strana 6

NAPOMENE ZA CRTANJE
Pribor potreban za crtanje

papir A3 formata (mere: 297 x

420 mm) poluhamer (80
gr./m2) obian papir za
fotokopiranje ili hamer,
grafitna i drvena olovka H
(2H) tvrda i B (2B) meka,
gumica za brisanje,
lenjiri:
pravi lenjir (duine 30 cm),
trouglovi (sa uglovima od
30-60-90 i 45-45-90),
uglomer,
estar i
minimum dve drvene boje
(plava i crvena).

Slika n.1
Deo pribora koji se koristi u nacrtnoj geometriji

Slika n.2
Primer savijanja papira A3 (297 x 420 mm) formata - uzduno savijanje
Obeleavanje elemenata

ose u koordinatnom sistemu (centar koordinatnog sistema - 0) sa x (1x2), y,

yo i z, a njihove projekcije sa x', x'', x''' (itaj: x prvo /prim/, x drugo /sekund/, x
tree), y', y'', y''', yo', yo'', yo''', z', z'', z''',
oktanti su obeleeni rimskim brojevima I, II, III, IV, V, VI, VII i VIII,
ravni sa H horizontalna (ili 1), V (ili F) vertikalna (frontalna ili 2) i P
profilna (ili 3) ravan,
take u kosoj projekciji (u prostoru, 3-D) i rogljevi geometrijskih tela su
obeleeni velikim slovom A, B, C, ... , a njihove projekcije (u ortogonalnim
projekcijama, 2-D) A', A'', A''' (itaj: A prvo /prim/, A drugo /sekund/, A tree),
take koje lee na koordinatnim osama (udaljenost take od koordinatnog
sistema) sa Ax (lei na x osi), Ay (lei na y osi), Az (lei na z osi),
prave, stranice trougla su obeleene malim slovom a, b, c, ... , a projekcije
pravih a', a'', a''', ... ,
normala je obeleena malim slovom n,
dui su obeleeni velikim slovima AB ( ili du AB), ... ,
projekcijski prodori P1 (1) prodor kroz horizontalnicu, P2 (2) prodor kroz
vertikalnicu, P3 (3) prodor kroz profilnicu, a njihove projekcije P' (1', 2', 3'),
P'' (1'', 2'', 3''), P''' (1''', 2''', 3''') (itaj: P (1, 2, 3) prvo /prim/, P (1, 2, 3) drugo
/sekund/, P (1, 2, 3) tree),
| NAPOMENE ZA CRTANJE | strana 8

pomone spone su obeleene brojevima 1 (), 2 (), 3 (), 4 (), ...

simetrala dui (deli du na dva jednaka dela), presena taka dve prave koje
se seku, kao i centar opisane krunice trougla (npr. ABC) su obeleeni
velikim slovom S,
simetrala stranica (dui) trougla (npr. ABC) je obeleena malim slovom s,
poluprenik kruga, poluprenik upisanog kruga je obeleen malim slovom r,
poluprenik opisanog kruga je obeleen velikim slovom R,
ravni, unutranji uglovi trougla su obeleeni grkim slovima , , , , , ... , a
projekcije ravni 1, 2, 3 (itaj: alfa jedan, alfa dva, alfa tri), osni prodori ravni
x, y, z (prodori osa x, y i z kroz ravan ), ... ,
trougao (npr. ABC), ... ,
simboli: normalno - , paralelno - , ugao - ,
sutranica je obeleena malim slovom s1 (h) prva sutranica, s2 (f) druga
sutranica, ..., a njihove projekcije s1' (h'), s1'' (h''), s1''' (h''') (itaj: s1 (h) prvo
/prim/, s1 (h) drugo /sekund/, s1 (h) tree),
presenica dve ravni je obeleena malim slovom p,
transformacione ravni sa 1x2 (1), 2x3 (2), 3x4, .... ,
smer posmatranja tela iz prve projekcije je obeleen malim slovom m,
smer posmatranja tela iz tree transformisane projekcije je obeleen malim
slovom n,
prava veliina rastojanja (udaljenosti) je obeleena malim slovom d,
rotirane take u kosoj projekciji (u prostoru, 3-D) su obeleene velikim
slovom Ar, Br, Cr, ... , a njihove projekcije (u ortogonalnim projekcijama, 2-D)
Ar', Ar'', Ar''',
krunica rotacije (za neku taku, npr. za taku A) je obeleena malim slovom
kA,
osa rotacije je obeleena malim slovom c ( prolazi kroz taku N i normalna je na
vertikalnicu),
taka kroz koju prolazi osa rotacije c je obeleena velikim slovom N,
obrnut poloaj take (npr. A) je obeleen velikim slovom Ao, obrnut poloaj
prve projekcije take (npr. A') - Ao', obrnut poloaj druge projekcije take
(npr. A'') - Ao'', ....
nagibnica je obeleena malim slovom q (q1 prva nagibnica, q2 druga
nagibnica, q3 trea nagibnica),
uglovi su obeleeni grkim slovima , , ....
take u oborenoj ravni (horizontalnoj, vertikalnoj ili profilnoj) Ao, Bo, .... , prave
u oborenoj ravni ao, bo, .... , sutranica u oborenoj ravni s1o (ho), s2o (fo), ....
ravni u oborenoj ravni o, o, ....

U zadacima svi podaci su dati u cm (osim ako nije drugaije reeno). Uglovi su dati u
stepenima [].
Kod izrade zadataka nevidljive linije crtaju se isprekidanom linijom. Linije koje su
manje vane crtaju se debljom linijom; dati elementi i reenja zadatka
najdebljom linijom, a prava veliina rastojanja - linijom: crta, taka, crta.
Pisati tehnikim slovima (vidi slike n.3 i n.4).

| NAPOMENE ZA CRTANJE | strana 9

Slika n.3
Latinino pismo (kosa slova), brojevi i oznake, SRPS EN ISO 3098-2:2011

Slika n.4
Grko pismo (kosa slova), SRPS EN ISO 3098-3:2011
Tehnike crtee ne crta program ili raunar, ve ovek koji ume da crta tehnike crtee.
Ko ne naui da crta rukama i priborom za crtanje nee umeti ni raunarom.
Program za crtanje i raunar je bolji pribor od olovke, trouglova, estara, gumice i
lenjira, ali je i dalje samo pribor.
Student bi prvo morao da radi elaborate samostalno, na papiru u olovci, koristei sav
neophodan pribor, bez upotrebe kompjutera za crtanje. Samo tako e nauiti da crta i
da prostorni izgled tela (u tri dimenzije) prikae u dve dimenzije (na dvodimenzionalnu
ravan crtea) i obrnuto.
| NAPOMENE ZA CRTANJE | strana 10

ZADACI

ZADACI
Deo 1 OKTANTI
1. U kom oktantu moe da se nalazi jedna taka A, ako sve tri njene projekcije
lee u jednoj taki? (Skicirati i obrazloiti).
2. Oko koje ose se rotira horizontalnica? Skicirati i obrazloiti na primeru
horizontalnice I i IV oktanta.
3. Kroz koliko najvie odn. najmanje oktanata moe prolaziti jedna prava a?
(Skicirati i obrazloiti).

Deo 2 TAKA, PRAVA I RAVAN

Deo 2.1 TAKA
4. Nacrtati sve tri projekcije take B (II oktant) tako da je 0A = 0B (0 centar
koordinatnog sistema). A(-3; 7; -4)
5. Data je taka M(-6; -2; 7), odrediti koordinate take A ako je ona simetrina
datoj taki M u odnosu na profilnicu.
6. Odrediti taku A koja je udaljena 5cm od y ose, lei na horizontalnici, a iza
vertikalnice je 2cm.
7. Taka M lei na y osi i profilnici i udaljena je 4cm od koordinatnog poetka (iza
vertikalnice). Nacrtaj.
8. Odrediti sve tri projekcije take L (II i VI oktant), koja je udaljena 7cm od
koordinatnog poetka. Ly = -3cm.
Deo 2.2 PRAVA I DU
9. Nacrtati pravu j ako su poznati njeni prodori kroz projekcijske ravni P1(4; 5; 0) i
P2(9; 0; -3).
10. Ako je data druga i trea
projekcija prave a (vidi sliku),
potrebno je odrediti:
a) prvu projekciju prave a,
b) vidljivost projekcija i
c) oktante kroz koje prava a
prolazi.

| NG50 - ZADACI | strana 13

11. Nacrtati sve tri projekcije prave b koja prolazi kroz IV i VI oktant. Naznaiti
vidljivost projekcija prave b kroz projekcijske ravni.
12. Kroz taku A(-3; 1; -4) povui pravu a tako da bude paralelna sa
horizontalnicom, a sa vertikalnicom da gradi ugao od 30.
13. Utvrditi meusobni poloaj prav a { A(-8; 5; 2) B(0; 1; 2) } i b { C(-8; 2,5;
3,5) D(0; 6,5; 6,5) }.
14. Nai b unakrsno sa a (see pravu a). Prava b prolazi kroz taku K. Prava b
je paralelna sa vertikalnicom. a { A(2; 1; -8) B(-7; 4; 2) } K(0; 2; -1)
15. Nacrtati taku M na pravoj a, tako da je taka M udaljena 3cm od vertikalnice.
a { A(6; 7; -4) B(-2; -4; 5,5) }
16. Postaviti taku M koja je najblia y osi na pravu a {A(1; 4; 3) B(6; 3; 0)}.
17. Odrediti nepoznatu taku B, koja lei na dui AV i deli je na dva jednaka dela,
tako da je du AV 3. Taka V(?; ?; 5) lei na vertikalnici. A(-4; 2; -3)
18. Nai take M i N. Taka M lei na pravi a { A(-4; 7; -2) B(4; 6; 7) } i
horizontalnici. Taka N lei na pravi b { bH, B } i nalazi se 2cm iznad 1.
19. Nacrtati najkrae rastojanje prave a {D(-1; 1; 8) E(8; -3; -4)} od z ose.
Deo 2.3 RAVAN
20. Nacrtati tragove ravni alfa koja prolazi kroz pravu a {A(2; 0; 5) B(8; 5; -4)} i
koordinatni poetak.
21. Nacrtati ravan alfa normalno na pravu a { M(-3; 1; -2) N(6; 4; 5) }, tako da
prolazi kroz simetralu dui MN.
22. Nacrtati ravan alfa, ako je prvi trag ravni alfa 4cm udaljen od y ose.
(? ; ? ; -7)
23. Nacrtati ravan tako da prolazi kroz taku F(-5; 7; -2) i x osu.
24. Odrediti zajedniku du ravni (-2; 2; 3) i ABC { A(3; 7; 1) B(0; 3; 7)
C(6; 1; 3) }.
a) Israfirati deo trougla ABC koji se nalazi iznad ravni .
b) Odrediti vidljivost trougla ABC u prvoj i drugoj projekciji pod pretpostavkom
da su projektne ravni i ravan neprovidni.
25. U ravni (10; 8; 6) nai taku R koja je od frontalne ravni udaljena 1cm, a od
profilne ravni 6cm.
26. Nacrtati ravan (-8; 9; ?) koja prema horizontalnici ima nagib 60.

| NG50 - ZADACI | strana 14

27. Nacrtaj projekcije prave a koja se nalazi u ravni (-6; -4; 6), normalna je na
njen prvi trag 1 i prolazi kroz osni prodor sa z osom z.
28. Nacrtati zajedniku taku z ose i ABC. A(7; 0; 0) B(0; -6; 0,5) C(-8; 4; 9)
29. Odrediti koliki ugao zaklapa prava a {M, N(4; 0; ?)} sa vertikalnicom. Prava a
je paralelna sa horizontalnicom. Taka M je zajednika taka ravni (-4; 6; -9)
i prave b {B(-8; 4; -5) C(7; -4; 2)}.

Deo 3 TRANSFORMACIJA
30. Odrediti koliko se cm dui AB {A(5,5; -6; -3,5) B(-5,5; 3,5; 6)} nalazi ispod
horizontalnice. Zadatak reiti transformacijom.
31. Odrediti koliko se cm dui MN {M(2; 2; 1)
(8; ; 5).

N(9; 5; 5)} nalazi ispod ravni

32. Na pravi a {A(6,5; -6; 2) B(-4; 0; -8)} odrediti sve take koje su od date take
G(-3; 7; -6) udaljene 9cm.
33. Odrediti udaljenost prave p od take A(7; 4; 5). Prava p predstavlja
zajedniku du ravni (3; -1; 7) i (1; 1; ). Zadatak reiti transformacijom.
34. Odrediti koliko je taka A udaljena od take T. Taka A lei na profilnici.
Udaljena je 5cm od koordinatnog poetka i nalazi se u III i VII oktantu. Taka T
lei na x osi 7cm levo od profilnice. Nai pravu veliinu AT transformacijom.
35. Odrediti pravu veliinu najkraeg rastojanja prave a {A(0; 3; -4) B(5; -2; 4)} od
prodora x ose kroz ravan (2,5; -9; ).
36. Odrediti ugao izmeu
presenih pravi a i b.
Zadatak reiti
transformacijom.
Podatke uzeti
proporcionalno sa
slike.

| NG50 - ZADACI | strana 15

37. Izvriti dve transformacije

datog tela (date su
njegove ortogonalne
projekcije i obeleeni
rogljevi) prema zadatoj
slici.
Gde je:
1 - prva ravan
transformacije, a
2 - druga ravan
transformacije.
Napomena
Podatke uzeti
proporcionalno sa crtea.

Deo 4 ROTACIJA
38. Nacrtati taku A koja je rotirana za 120 oko ose c. Ta osa prolazi kroz taku
N(-4; 5; 2) i normalna je na vertikalnicu. Ar(-7; 5; 6) <<-- rotirana taka A
39. Nacrtati pravu a (vidi sliku) tako da
prolazi kroz take A i B i da je pod
uglom od 45 u odnosu na
vertikalnicu. Taka A je 7cm
udaljena od koordinatnog poetka.
Napomena
Zadatak reiti rotacijom. Podatke
uzeti sa crtea. Sve mere su u cm.

40. Odrediti projekcije dui AB ija je prava veliina 4cm ako je A(1; 0,5; 1)
B(3,5; ?; 2,5).
41. Rotirati taku Q(5; 6; 2) oko ivice AC sve dok ne padne u ravan ABC
{ A(0; 7; 1) B(2; 1; 6) C(6; 3; 1) }.
42. Nacrtati pravu a tako da prolazi kroz take A i B, a da zaklapa ugao od 30 sa
horizontalnicom. a { A(6; 6; 3) B(-4; ?; -4) }

| NG50 - ZADACI | strana 16

43. Odrediti udaljenost izmeu dve

paralelne ravni i (vidi sliku).
Napomena
Zadatak reiti rotacijom.
Podatke uzeti sa crtea.
Sve mere su u cm.

Deo 5 OBARANJE U PROJEKCIJSKIM RAVNIMA

44. Nacrtati taku S u ravni (11; 9; 10) koja je podjednako udaljena od sve tri
take A, B i C, a koje lee na datoj ravni . A(2; 4; ?) B(4; ?; 5) C(7; 2,5; ?)
45. Date su take A(2; 2; 3) i B(5; 3; 2). Odrediti taku M na horizontalnici koja je
udaljena 3cm od taaka A i B.
46. Nacrtati projekcije jednakostraninog trougla ABC { a = 5cm } koji se nalazi na
ravni (10; 6; 7). Taka A(5; ?; 2) lei na ravni , a taka B lei na 2.
47. U ravni (-7; 6; 6) nacrtati pravu a { T(-2; 2; ?) <- pripada ravni } koja sa 2
zaklapa ugao od 60.
48. Nacrtati pravu b koja je paralelna sa pravom a { A(0; ?; 6) B(?; 4; 3) }. Obe
prave se nalaze u ravni (5; 3; 9). Prava a je udaljena 2cm od prave b.
49. Nacrtati pravu a { A(3; 2; 4), B }. Taka B lei na y osi, a ugao izmeu y ose i
prave a je 60.
50. Nacrtati ravan beta koja je paralelna ravni alfa, a nalazi se na 2cm rastojanja
od nje. (4; 6; -6)

NAPOMENA
Svaki problem treba najpre dobro prostorno shvatiti i misaono reiti, pa tek onda
metodama nacrtne geometrije reiti crtanjem.

| NG50 - ZADACI | strana 17

REENJA

REENJA
Deo 1 OKTANTI
1. U kom oktantu moe da se nalazi jedna taka A, ako sve tri njene projekcije
lee u jednoj taki? (Skicirati i obrazloiti).
REENJE
Tri meusobno ortogonalne ravni, u preseku, dele ukupni prostor na osam jednakih
potprostora (slika 1.1). Svaki od ovih potprostora omeen je sa tri poluravni. Iz
prikazanog sistema oktanata (osmine ukupnog prostora) koristie se jedan (I oktant),
i to onaj najpovoljniji za jednostavno prikazivanje i definisanje elemenata nacrtne
geometrije (NG).

slika 1.1
Sistem oktanata (horizontalnica je obeleena zelenom bojom, vertikalnica je
obeleena plavom bojom, a profilnica je obeleena crvenom bojom)

| NG50 REENJA | strana 19

Prvo emo poi od prvog oktanta,

koji predstavlja osnovu nacrtne
geometrije. On je izdvojen iz sistema
oktanata i postaje osnovni triedar18
(slika 1.2). Zadrava se poloaj
koordinatnog poetka (0) i orjentacija
osa (x, y i z) kao i u izvornom
sistemu oktanata.
Uputstva
za
otvaranje
kako
osnovnog triedra, tako i sistema
oktanata, date su na slici 1.3 i 1.4.

slika 1.2
Osnovni triedar

slika 1.3
Osnovni triedar - rotacija dve projektne ravni (H i P) otvaranje osnovnog triedra,
kako bi se one dovele u vertikalnu ravan

18

sklop tri ravni

| NG50 REENJA | strana 20

slika 1.4
Oktanti - rotacija dve projektne ravni (H i P) - otvaranje sistema oktanata, kako bi se
one dovele u vertikalnu ravan
Oznake osnovnih projekcijskih ravni su: V - vertikalna (ili frontalna F) ravan, H horizontalna ravan i P - profilna ravan.
Rotacijom dve projekcijske ravni:
1. horizontalnice i
2. profilnice,
dolazimo do poklapanja sve tri projektne ravni u jednu vertikalnu (frontalnu) vidi
sliku 1.4.
Dakle, ako znamo ovo, dolazimo do sledeeg zakljuka:
Taka A se moe nalaziti u II ili VIII oktantu. U tim oktantima se sve tri projekcijske
ravni (H, V /F/ i P) poklapaju!

| NG50 REENJA | strana 21

Na slikama 1.5 i 1.6 data su reenja ovog zadatka.

slika 1.5
Reenje zadatka: taka A se nalazi u II oktantu

slika 1.6
Reenje zadatka: taka A se nalazi u VIII oktantu

| NG50 REENJA | strana 22

17. Odrediti nepoznatu taku B, koja lei na dui AV i deli je na dva jednaka dela,
tako da je du AV 3. Taka V(?; ?; 5) lei na vertikalnici. A(-4; 2; -3)

REENJE
Poto taka B deli du AV na dva jednaka dela, ona je zapravo simetrina taka dui
AV.
Treba znati da, kada je neka du (ili prava) paralelna sa profilnicom, tada se ta du
(ili prava) u treoj projekciji vidi u pravoj veliini. U prvoj i drugoj projekciji e se videti
kao du koja je paralelna sa y (z) osom.
Poto znamo da je du AV paralelna
sa profilnicom, to znai da je po x osi
jednako udaljena od bilo koje take sa
dui AV do profilnice.
To znai, da sve take sa dui AV
imaju isto rastojanje po x osi. Dakle
koordinata take V po x osi bie
jednaka kao i koordinata take A po x
osi:
Ax = Vx = - 4cm
I sada je V(-4; ?; 5).
Poto je jo reeno da taka V lei na
vertikalnici to znai da je Vy = 0, znai
da smo nali taku V (nepoznate
koordinate).
Sada su naene sve nepoznate
koordinate take V: V(-4; 0; 5). Du
AV u prostoru je nacrtana na slici 17.1. slika 17.1
Projekcije dui AV - u prostoru (3-D)
Pristupamo crtanju sve tri projekcije
dui AV (slika 17.2), u ortogonalnim
projekcijama (2-D).

| NG50 REENJA | strana 60

slika 17.2
Crtanje sve tri projekcije dui AV - u ortogonalnim projekcijama (2-D)

Poto smo rekli da se prava veliina dui AV vidi u profilnici, du A'''V''' podelimo na
dva jednaka dela (lenjirom ili estarom) i tu taku obeleimo sa B''' (slika 17.3).

| NG50 REENJA | strana 61

slika 17.3
Odreivanje tree projekcije take B na dui AV - u ortogonalnim projekcijama (2-D)
Nakon toga iz B''' povlaimo horizontalu ka dui A''V'' i tu se nalazi taka B''. Poto
se taka B nalazi u V oktantu (jer je B''' omeena (-x) yo i z osom, a tu se nalazi
profilnica V oktanta), horizontalnica V oktanta je omeena -x i y osom. Tu nam se
mora nalaziti prva projekcija take B28.
Sada u estar uzmemo rastojanje od centra koordinatnog sistema (0), do preseka
vertikale iz B''' sa x osom. To rastojanje prebacimo na y osu. Sada iz preseka
krunog luka sa y osom povlaimo horizontalu, na levo. U preseku te horizontale i
dui A'V' dobijamo taku B' (slika 17.4).
To je ujedno i reenje ovog zadatka.
Lenjirom izmerimo rastojanja dobijene take B po x, y i z osi.
Koordinate take B: B(-4; 1; 1).
28

Naravno, prva projekcija take B mora leati i na dui AV

| NG50 REENJA | strana 62

slika 17.4
Odreivanje prve i druge projekcije take B na dui AV - u ortogonalnim projekcijama
(2-D) reenje zadatka

| NG50 REENJA | strana 63

31. Odrediti koliko se cm dui MN {M(2; 2; 1)

(8; ; 5).

N(9; 5; 5)} nalazi ispod ravni

REENJE
Ovaj zadatak emo nacrtati u osnovnom triedru (3-D) i u ortogonalnim projekcijama
(2-D).
U osnovnom triedru (3-D) prikazujemo reenje ovog zadatka (slika 31.1) radi lakeg
sagledavanja reenja u ortogonalnim projekcijama (2-D) koje e biti objanjeno
postupno.

slika 31.1

Odreivanje dela dui MN koji se nalazi ispod ravni (obeleeno isprekidanom

linijom) - u osnovnom triedru (u prostoru, 3-D)34

Na slici 31.1 su nacrtane projekcije dui MN i ravni . Takoe je odreen i prodor dui MN kroz
(taka P). Obeleen je deo dui MN koji se nalazi ispod ravni (isprekidana linija).
34

| NG50 REENJA | strana 129

Pristupamo crtanju u ortogonalnim projekcijama (2-D). Nacrtaemo dve projekcije

dui MN i ravni (slika 31.2).

slika 31.2
Crtanje date dui MN i ravni

- u ortogonalnim projekcijama (2-D)

Da bi odredili pravu veliinu dui MN koja se nalazi ispod ravni , prvo moramo nai
prodor dui MN kroz datu ravan . Prodor (P) dui MN kroz datu ravan je
zajednika taka ravni i dui MN.

| NG50 REENJA | strana 130

slika 31.3

Odreivanje prodora (P) dui MN kroz ravan i vidljivost dui MN - u ortogonalnim

projekcijama (2-D)

Iz zadatka vidimo da se taka M nalazi ispod ravni

konstatovati i kad nacrtamo projekcije taaka M i N.

, a taka N iznad. To moemo

Poto je taka M ispod ravni , a taka P je prodor dui MN kroz ravan

transformacijom da odredimo pravu veliinu dui MP.

, mi treba

Postavljamo transformacionu ravan paralelno sa dui MP (prvom ili drugom

projekcijom). Mi smo izabrali da postavimo transformacionu ravan 1x3 paralelno sa
M'P'. Kroz take M' i P' postavljamo pomonu liniju koja je normalna na
transformacionu ravan 1x3.

| NG50 REENJA | strana 131

Poto preko transformacione ravni 1x3 elimo da transformiemo prvu projekciju u

treu, uzimamo rastojanja od x ose do druge projekcije M'' i P''. Ova rastojanja su
pozitivna jer se nalaze iznad x ose (slika 31.4). Ta rastojanja nanosimo na pomonu
liniju.

slika 31.4
Odreivanje tree, transformisane projekcije taaka M''' i P''' - u ortogonalnim
projekcijama (2-D)

| NG50 REENJA | strana 132

Potom nalazimo pravu veliinu dui MP. Prava veliina dui se u nacrtnoj geometriji
obeleava sa crta-taka-crta (slika 31.5).

slika 31.5
Odreivanje prave veliine dui M'''P''' - u ortogonalnim projekcijama (2-D) reenje
zadatka
Lenjirom izmerimo du M'''P''' i to je reenje ovog zadatka.
Reenje ovog zadatka je d = M'''P''' = 2,9cm.

| NG50 REENJA | strana 133

42. Nacrtati pravu a tako da prolazi kroz take A i B, a da zaklapa ugao od 30 sa

horizontalnicom. a { A(6; 6; 3) B(-4; ?; -4) }
REENJE
Ovo je klasian sluaj odreivanja ugla izmeu prave a { A, B } i horizontalnice.
Samo to se ovde zadatak radi obrnuto: ovde nam je dat ugao a treba odrediti prvu
projekciju prave a, dok u klasinom sluaju treba nai ugao izmeu prave a i
horizontalnice.
Rotacija dui se najee primenjuje prilikom odreivanja prave veliine dui i njenih
uglova prema projekcijskim ravnima.
Nagib dui prema horizontalnici se odreuje rotacijom dui oko ose normalne na
horizontalnicu, a pojavie se u vertikalnici.
Crtamo datu prvu i drugu projekciju take A i poznatu drugu projekciju take B.
Potom spajamo take A''B'' i to je druga projekcija prave a (a'') (slika 42.1).

slika 42.1
Crtanje prve i druge projekcije take A (A' i A'') i druge projekcije take B (B''), pri
emu je A''B'' = a'' - u ortogonalnim projekcijama (2-D)

| NG50 REENJA | strana 190

Kroz taku B'' postavljamo sponu (horizontalu) paralelno sa x osom (vertikalnicom).

Uglomerom nanosimo ugao od 30 tako da novodobijena prava ar'' prolazi kroz taku
A'' i gradi ugao od 30 sa sponom (horizontalom) kroz taku B'' (slika 42.2).

slika 42.2
Crtanje prave veliine prave a (ar'' {A'', Br''} ) koja zaklapa ugao od 30 sa
horizontalnicom (konstrukcija sa uglomerom) - u ortogonalnim projekcijama (2-D)

Tako dobijamo taku Br'' (slika 42.3).

| NG50 REENJA | strana 191

slika 42.3
Crtanje prave veliine prave a (ar'' {A'', Br''} ) koja zaklapa ugao od 30 sa
horizontalnicom - u ortogonalnim projekcijama (2-D)
Sada iz dobijene take Br'' sputamo vertikalu na sponu koja prolazi kroz taku A' i
paralelna je sa x osom.
Tu se nalazi taka Br' (slika 42.4).

| NG50 REENJA | strana 192

slika 42.4
Odreivanje take Br' - u ortogonalnim projekcijama (2-D)

Iz take A' (igla estara ide u A' i uzimamo rastojanje A'Br') rotiramo taku Br' (na
dole) na vertikalu iz B'' i dobijamo taku B'.

Koordinate dobijene take B su: B(-4; 12,5; -4)38.

Ostalo je jo da spojimo A' i B' i dobijemo prvu projekciju prave a { A(6; 6; 3),
B(-4; 12,5; -4) } (slika 42.5).

38

Ovo je prvo reenje ovog zadatka. Drugo reenje bi bilo kada bi se taka B' nalazila iznad B''.
Drugo reenje bismo dobili kada bismo iz take A' (igla estara ide u A', uzimamo rastojanje A'Br')
rotirali taku Br' (na gore) na vertikalu iz B'' i dobili taku B'.

| NG50 REENJA | strana 193

slika 42.5
Crtanje prve projekcije prave a {A, B}, koja zaklapa ugao od 30o sa horizontalnicom u ortogonalnim projekcijama (2-D) reenje zadatka
Ovo je ujedno i reenje ovog zadatka.

| NG50 REENJA | strana 194

49. Nacrtati pravu a { A(3; 2; 4), B }. Taka B lei na y osi, a ugao izmeu y ose i
prave a je 60.
REENJE
Ovaj zadatak emo nacrtati u osnovnom triedru (3-D) i u ortogonalnim projekcijama
(2-D).
U osnovnom triedru prikazujemo reenje ovog zadatka (slika 49.1) radi lakeg
sagledavanja reenja u ortogonalnim projekcijama koje e biti objanjeno postupno.
Prvo emo oboriti taku A na horizontalnicu, a potom postavljamo taku B1o = B1I na
y osu (prvo reenje) tako da je (du AB1(= B1'), y osa) = 60.
Nanosimo uglomerom ugao od 60 izmeu prave a { AB1(= B1')} i y ose.
Moemo i da nanesemo ugao od 30 izmeu horizontale iz take AI jer mi zapravo
obaramo pravougli trougao AyAB1. Jedan ugao je 90, a poto drugi treba da bude
60, trei ugao u pravouglom trouglu treba da je: 90 - 60 = 30.
Napomena:
Zadatak ima dva reenja. Taka B1 (na y osi ispred take A) i B2 (na -y osi iza take
A).

slika 49.1
Obaranje take A na horizontalnicu (prvo reenje) - u osnovnom triedru (3-D)

| NG50 REENJA | strana 247

Gde je:
Ao oborena taka A na horizontalnicu,
B1 taka koja lei na y osi (prvo reenje) i
a {A, B1} prava koja gradi ugao od 60 sa y osom.
Sada emo dati i matematiko reenje ovog zadatka. Ono treba da se slae sa
grafikim reenjem46 koje emo nacrtati u ortogonalnim projekcijama (2-D).

MATEMATIKO REENJE
pravougli trougao AyAB1,2
tg 60

32 42
5
Y
2,89cm
Y
tg 60

gde je:
32 42 9 16 25 5

Y = Y1 = Y2

slika 49.m1
Trougao AyAB1, taka B1 lei na y osi
prvo reenje zadatka

Koordinate taaka B1 (prvo reenje):

PRVO REENJE - pozitivna y osa
B1y = 2 + Y1 = 2 + 2,89 = 4,89cm
B1(0; 4,89; 0)
Koordinate taaka B2 (drugo reenje):
DRUGO REENJE - negativna y osa
|B2y| = Y2 - 2 = 2,89 - 2 = 0,89cm
B2y = - 0,89cm (poto lei na -y osi)
B2(0; -0,89; 0)

46

slika 49.m2
Trougao AyAB2, taka B2 lei na -y osi
drugo reenje zadatka

Mogua su minimalna odstupanja zbog teko ostvarivog tanog crtanja i nanoenja datih mera

| NG50 REENJA | strana 248

Pristupamo crtanju u ortogonalnim projekcijama. Nacrtaemo dve projekcije date

take A (slika 49.2).

slika 49.2
Crtanje datih projekcija take A (A' i A'') - u ortogonalnim projekcijama (2-D)

Iz take 0 obaramo taku A'' na x osu i dobijamo taku Ao''.

Potom sputamo vertikalu iz Ao''.
U preseku vertikale iz Ao'' i spone (horizontala iz A' paralelno sa x osom) dobijamo
taku Ao (slika 49.3).

| NG50 REENJA | strana 249

slika 49.3
Obaranje date take A na horizontalnicu (Ao) - u ortogonalnim projekcijama (2-D)

Sada uzimamo uglomer i nanosimo ugao od 60 tako da novodobijena prava a

prolazi kroz taku Ao i gradi ugao od 60 sa y osom (slika 49.4).

| NG50 REENJA | strana 250

slika 49.4
o
Crtanje prave veliine prave a (a {Ao, B1o}) koja zaklapa 60 sa y osom
(konstrukcija sa uglomerom). Prava a je oborena je na horizontalnicu - u
ortogonalnim projekcijama (2-D)

Napomena:
Zadatak ima dva reenja. Taka B1 (na y osi; ispred take A) i B2 (na -y osi; iza
take A).
Mi smo nacrtali prvo reenje ovog zadatka, taku B1.

Sada prikazujemo dobijenu pravu a koja je oborena na horizontalnicu (slika 49.5).

| NG50 REENJA | strana 251

slika 49.5
o
Crtanje prve veliine prve a (a {Ao, B1o}), koja zaklapa 60 sa y osom i oborena je
na horizontalnicu - u ortogonalnim projekcijama (2-D)

Poto oborena taka B1 lei na y osi i prva projekcija take B1 e takoe leati na y
osi.
B1' = B1o
Sada je jo ostalo da ucrtamo prvu i drugu projekciju prave a {A, B1} prvo reenje
(slika 49.6).

| NG50 REENJA | strana 252

slika 49.6
Crtanje prave a {A, B1} (prvo reenje), koja zaklapa 60o sa y osom - u ortogonalnim
projekcijama (2-D) reenje zadatka
Sa crtea izmerimo koordinatu take B1 po y osi (B1y) za prvo reenje.
Sa crtea dobijamo koordinate prvog reenja ovog zadatka, taka B1: B1(0; 5,13; 0).
Vidimo da je ovo reenje tano jer smo u matematikom postupku dobili:
B1(0; 4,89; 0)
Greka crtanja je: B1 graf. - B1 mat. = 5,13 - 4,89 = 0,24 cm, a to je prihvatljivo!
Ovo je ujedno i reenje ovog zadatka.
Napomena:
Drugo reenje, taka B2 (na -y osi; iza take A) nije nacrtano, ali su matematiki
odreene koordinate take B2: B2 (0; -0,89; 0).

| NG50 REENJA | strana 253

ELABORATI

NACRTNA GEOMETRIJA [C1. RAVAN]

ZADACI

C1.

Ime i Prezime i broj indeksa:

1.

Data je prva projekcija take M i trougao ABC u dve projekcije. Nacrtati drugu
projekciju take M tako da se ona nalazi na trouglu ABC (podatke uzeti
proporcionalno sa crtea).

bodovi:

/ 105 bod.

5 bodova
2.

Reiti nepoznate projekcije take A tako da ona lei u datoj ravni .

a) (5,5; 3,5; 3) A(2; 1; ?)
b) (4; -3; 8)
A(7; ?; 7)
c) (2; -1; -2)
A(?; -1; 3,5)

10 bodova
3.

Nacrtati sledee ravni u specijalnom poloaju:

a) (3; 4; )
c) (; 3; -4)
b) (4; ; -4)
d) (; ; 4)
e) ravan paralelno sa horizontalnicom, a udaljena od nje za 1 cm (ispod
horizontalnice),
f) ravan paralelno sa vertikalnicom, a udaljena od nje za 2 cm (iza
vertikalnice),
g) ravan paralelno sa profilnicom, a udaljena od nje za 1 cm (desno od
profilnice).

10 bodova
4.

Nacrtati tragove ravni koju odreuju dve prave a i b, a koje se seku u taki
S. a {A(6; -5; 3) S(1; 1; -1)} b {B(-1; 2; 5) S}

5 bodova
5.

Nacrtati tragove ravni koju odreuje prava a {A(?; 5; 0) B(2; 1; -1) } i taka
C(3; 4; ?). Taka A pripada profilnici, a taka C horizontalnici.

10 bodova

datum

C1.

bodovi

grupa

br. indeksa

NACRTNA GEOMETRIJA
ime i prezime

NACRTNA GEOMETRIJA [C1. RAVAN]

ZADACI

C1.

Ime i Prezime i broj indeksa:

6.

Date su take A(1; -7; 2), B(-3; 5; 4) i C(-2; 0; 6). Odrediti ravan za sledee
sluajeve:
a) za dve prave koje se seku u taki C,
b) za dve paralelne prave a {B, C} i c {A} i
c) za trougao ABC koji pripada ravni .

bodovi:

/ 105 bod.

15 bodova

7.

Nai presek izmeu ravni i .

a) (-2; 1; 1) (1; -2; -1)
b) (3; 3; 1,5) (-1; 1; -2)
c) (1,5; -3,5; 1,5) (-1,5; 1; )
d) (2; -2,5; 1,5) (2; 1; -1,5)

15 bodova

8.

Nacrtati projekcije ravni kroz taku B(-1; 1; -5) paralelno sa ravni (-2; 1; 5).

10 bodova

9.

Odrediti prodor prave a {A(1; 1; -3) B(-4; 3; 0)} kroz ravan (2; 1; 1,5).

5 bodova

10.

Kroz pravu c {A(-4; -2; 0) B(2; -5; 6)} postaviti ravan normalno na
(4; 3; -5).

10 bodova

11.

Kroz taku M postaviti ravan koja e biti normalna na pravu b.

M(3; -1,5; 3) b {A(0; -1; -1) B(6; 5; -5)}

VANO

10 bodova
Pre poetka rada proitati:
Elaborat se predaje u vidu ukorienih reenih zadataka.
Na naslovnoj strani elaborata se nalaze zadaci sa imenom i prezimenom studenta.
Zadaci se rade na formatu papira A3, grafitnom olovkom i priborom (lenjiri, uglomer i estar)
uz mogunost korienja olovaka u boji.
Svaki list mora imati ime i prezime studenta.
Sve konstrukcije moraju biti jasne i prikazane na crteu.

datum

C1.

bodovi

grupa

br. indeksa

NACRTNA GEOMETRIJA
ime i prezime