Radza Joga

Cilj svih nauka je da,
na kraju,
otkriju jedinstvo.
Jedno iz koga se stvara mnotvo,
to jedno to postiji i kao mnogi.
Rada joga
preporuuje da se zapone od
unutranjeg sveta,
da se izui njegova priroda i, kroz to,
da se: ostvari kontrola
kako unutranjeg, tako i spoljanjeg.
Svami Vivekananda
Rada Joga
Naslov originala:
Swami Vivekananda
RAJA-YOGA
Preveo:
ri Valmiki
SADRAJ
I Uvod ............................................. 1
II Prvi koraci .................................... 12
III Prana ............................................. 21
IV Psihika prana .............................. 33
V Kontrola psihike prane ............... 38
VI Pratjahara i dharana ..................... 42
VII ana i samadhi ............................ 49
Rada joga ukratko ............................. 58
Svami Vivekananda: Rada Joga
Poglavlje I
UVOD
Sve nae znanje zasnovano je na iskustvu. Deduktivno
znanje, u kome idemo od manjih prema viim, optim ili
glavnim principima, ili od opteg do pojedinanog ima
iskustvo kao svoju osnovu. U egzaktnoj nauci ljudi lako
nalaze istinu jer se ona obraa pojedinanim iskustvima
svakog ljudskog bia. Naunik vam ne trai da u neto
verujete, on dolazi do sigurnih rezultata svojim linim
iskustvom, a kada od nas trai da verujemo njegovim
zakljucima o kojima je razmiljao i do kojih je doao, tada
se poziva i na univerzalna iskustva ljudskog roda. U svakoj
egzaktnoj nauci postoji osnova koja je zajednika za ceo
ljudski rod, tako da odmah moemo sagledati istinu ili
uvideti obmanu iz otuda izvuenih zakljuaka. Dakle, pitanje
je: Ima li religija kakvu osnovu ili ne? Morau da odgovorim
na to pitanje i potvrdno i odreno.
Za religiju se obino svuda u svetu kae da je
zasnovana na veri i verovanju, a u veini sluajeva sastoji se
samo od postavki razliitih teorija. To je razlog to nalazimo
da je svaka religija u svai sa svakom drugom religijom. Te
teorije su zasnovane na veri. Jedan ovek kae da postoji
veliko Bie koje sedi iznad oblaka i upravlja celim
Univerzumom i trai od mene da mu verujem samo na
osnovu autouriteta njegove izjave. Na isti nain ja mogu
imati svoje sopstvene ideje u koje traim da drugi veruju, a
ako. oni pitaju za razlog, ne mogu im dati ni jedan razlog.
Zato su danas religija i metafizika filozofija na loem glasu.
Izgleda da svaki obrazovan ovek kae: Oh, te religije su
samo skup teorija, bez ikakvog standarda za njihovu procenu,
jer svaki ovek propoveda svoje sopstvene omiljene teorije-.
Ipak osnovu za univerzalno verovanje u religiju, koja
upravlja razliitim teorijama i idejama sekti u mnogim
zemljama, nalazimo odemo li do njihove baze. Tamo

nalazimo da su one takode zasnovane na univerzalnim
iskustvima.
Na prvom mestu, ako analiziramo sve razliite svetske
religije nai emo da su podeljene u dve grupe. Religije sa
knjigama i bez knjiga. Religije sa knjigama su jae i imaju
vei broj sledbenika. Religije bez knjiga veinom su izumrle,
a nekoliko novih imaju vrlo malo sledbenika. Ipak, u svim
religijama nalazimo saglasnost miljenja da su istine koje
propovedaju rezultat iskustava naroitih osoba. Hrianin
trai od nas da verujemo u njegovu religiju, da verujemo u
Hrista. Da verujemo u njega kao inkarnaciju Boga, da
verujemo u Boga, u duu i u bolje stanje te due. Ako ga
pitamo za razlog, on odgovara da on u njih veruje. Ali ako
odete do izvora hrianstva, nai ete da je ono zasnovano na
iskustvu. Hrist je rekao da je video Boga; uenici su rekli da
su oserili Boga i tako dalje. Slino, u budizmu je to Budino
iskustvo. On je iskusio izvesne istine, uvideo ih, doao s
njima u kontakt i propovedao ih svetu. Tako je i sa
Hindusima. U njihovim knjigama, pisci zvani Rii, ili
mudraci obznanili su izvesne istine koje su iskusili i
propovedali ih. Prema tome, jasno je da su sve religije sveta
izgraene na jednom univerzalnom i dijamantskom temelju
sveg naeg znanja - na neposrednom iskustvu. Svi uitelji su
videli Boga,, svi su videli svoju sopstvenu duu, svoju
budunost, videli su svoju veitost i propovedali to to su
videli. Samo postoji sledea razlika u tome to je veina
religija, naroito u modernim vremenima, iznosila udnu
tvrdnju to jest polagala naroito pravo na nemogunost tih
iskustva i danas, a da su ona samo bila mogua nekolicini
ljudi koji su bili prvi osnivai religija ija imena one nose do
danas. U sadanjem vremenu njihova iskustva su zastarela i
nisu korisna zato to sada moramo primati religiju kao neko
ubedenje. Ja to uopte ne priznajem. Ako je u ovom svetu
postojalo jedno iskustvo u bilo kojoj grani saznanja, apsoluno
sledi da je to iskustvo bilo mogue milion puta i ponavljae
se veito. Jednolikost i sklad strogi su i nepopustljivi zakoni

prirode. Sto se jednom dogodilo moe se uvek dogoditi.
Zbog toka uitelji u joga nauci izjavljuju da religija nije
zasnovana samo na iskustvu iz drevnih vremena, nego da ni
jedan ovek ne moe da bude religiozan dok sam ne ostvari
isto opaanje. Joga je nauka koja nas ui kako da ostvarimo
to opaanje, da dobijemo tu percepciju. Nije od velike koristi
da se govori o religiji ako je ovek ne oseti. Zato postoje
tolike smetnje, toliko borbe i svaa u ime Boga? U ime Boga
vie je bilo krvoprolia nego radi bilo kog drugog uzroka, jer
nikada ljudi nisu ili do izvora, zadovoljavali su se samo da
prue mentalni pristanak obiajima svojih predaka i od
drugih su traili da ine isto. Kakvo pravo ima ovek da kae
kako ima duu ako je ne osea, ili da Bog postoji, ako ga ne
vidi? Ako Bog postoji moramo ga videri, ako postoji dua
moramo je opaati inae bolje je ne verovati. Bolje je biti
otvoren i iskren ateista nego licemer. Ueni ljudi imaju
moderno gledite, s jedne strane, da su religija, metafizika
kao i svako traenje Najvieg Bia uzaludni i nitavni, a
poluobrazovani ljudi imaju gledite da su te stvari stvorene
bez osnove i da se jedina njihova vrednost sastoji iz injenice
da imaju motiviuu i pokretaku snagu da' -svetu ine
dobro. Ako veruju u Boga ljudi mogu postati dobri i moralni
i tako predstavljaju dobre graane. Ne moemo ih okriviti to
imaju takvo miljenje jer vidimo da se sva uenja tih ljudi
jednostavno sastoje u tome da veruju u prazne reci, koje su
bez sutine. Od njih se trai da ive na recima. Mogu li ti da
ine? Ako mogu, ja neu imati ni najmanju elju za ljudskom
prirodom. ovek eli istinu, eli da sam iskusi istinu. Kada je
shvati i ostvari, oseti u nutrini svog srca, samo onda kaiu
Vede, ieznue sve sumnje, odagnae se sva tama i ispravie
se sve nepotenje.
O vi, besmrtna deco, ak i vi to ivite u najvioj
sferi, postoji izlaz iz ove tame. Otkriven je put
opaanjem Njega koji je izvan tame. On je jedini put.
Nauka rada joga predlae da se oveanstvu ponudi

praktian i nauno obraen metod za postizanje ove istine.
Na prvom mestu, svaka nauka mora da ima sopstven metod
istraivanja. Ako elite da postanete astronom, pa sednete i
uzvikujete: Astronomijo! Astronomijo!, ona vam nikada nee
doi. Isto je i sa hernijom. Izvestan metod mora da se sledi.
Morate otii u laboratoriju da uzmete razliite supstance,
pomeate ih, sloite i s njima vrite oglede. Iz toga e doi
znanje o hemiji. Ako elite biti astronom, morate otii u
opservatoriju, uzeti teleskop, izuavati zvezde i planete i tek
onda ete postati astronom. Svaka nauka mora da ima svoje
sopstvene metode. Ja vam mogu odrati hiljade propovedi ali
vas one nee uiniti religioznim, dok ne praktikujete metod.
To su istine mudraca svih zemalja, svih vekova, estitih i
nesebinih ljudi koji nisu imali drugi motiv do da svetu ine
dobro. Svi su oni objavili da su otkrili neku viu istinu nego
to je mogu ula dati i pozivaju nas i mame da to potvrdimo.
Trae od nas da iskreno i estito prihvatimo metod, a onda,
ako ne naemo tu viu istinu, imaemo pravo da kaemo da
je njihova tvrdnja neistinita. Ali pre nego to to uradimo
nismo dovoljno sposobni da procenjujemo istinitost njihovih
izjava. Dakle, moramo da radimo verno i istinito koristei
propisan metod i svetlost e doi. Pri sticanju znanja
koristimo uoptavanje, a uoptavanje se zasniva na opaanju.
Prvo opaamo injenice, onda uoptavamo, pa izvlaimo
zakljuke ili principe. Znanje o duhu, o unutranjoj prirodi, o
misli, nikada se ne moe stei dok prvo ne steknemo mo
opaanja injenica koje se unutra odvijaju. Dosta je lako
opazati injenice u spoljanjem svetu jer su za tu svrhu
pronaeni mnogi instrumenti koji nam u tome pomau. Uz to,
mi ipak znamo da je nuno posmatranje da bi smo imali
pravu nauku. Bez prave analize svaka nauka je beznadena samo puko teoretisanje. Zato su se svi psiholozi oduvek
prepirali, izuzev malog broja njih koji su otkrili sredstva za
posmatranje. Raa joga kao nauka na prvom mestu daje
predloge za takva sredstva kojima se posmatraju unutranja
stanja. Instrument je sam duh. Ispravno vodena mo panje i

usmerena ka unutranjem svetu, analizirae duh i osvetliti
nam injenice. Moi duha se rasipaju kao zraci svetlosti, ali
kada su usredsredene one prosvetljavaju. To je nae jedino
sredstvo za sticanje znanja. Svako ga koristi, kako u
spoljanjem tako i u unutranjem svetu. Ali dok psiholog vrlo
precizno posmatranje usmerava ka unutra naunik mora da
ga usmeri prema spoljanjem, a to zahteva praksu koja se
stie samo velikom vebom. Jo od detinjstva su nas uili da
obraamo panju samo na spoljanje stvari, a ne na
unutranje, stoga je veina nas izgubila sposobnost opaanja
unutranjeg mehanizma. Da bi se duh takorei okrenuo
unutra potrebno je zaustaviti njegov odlazak napolje. Onda
treba usredsrediti sve njegove moi da bi analizirao i upoznao
svoju sopstvenu prirodu, to je vrlo teak posao. Ipak to je
jedini nauni pristup tom predmetu. Kako se primenjuje to
znanje? Na prvom mestu, samo znanje je najvea nagrada
znanja, drugo, od njega postoji takode i korist. Ono uklanja
svu nau bedu. Kada se analizom svog sopstvenog duha
ovek nade licem u lice s neim to takorei nikada ne moe
da se razori, neim to je po svojoj prirodi veno isto i
savreno, nee vie biti nikada bedan niti nesrean. Svaka
beda dolazi iz straha od neispunjenih elja. ovek e otkriti
da nikada ne umire, niti da e ikada strahovati od smili. Kada
sazna da je savren, vie nee imati nitavne i sujetne elje.
Uklonivi oba ta uzroka, vie ne moe da nastupi beda ve,
ak dok smo i u ovom telu, ivee se savreno blaeno.
Postoji samo jedna metoda kojom se postie ovo
znanje, koje se naziva usredsredenost. Hemiar u laboratoriji
svu energiju svog duha usmerava na jedno sredite, baca je
na materijale koje analizira i tako otkriva njihovu tajnu.
Astronom svu energiju svog duha usredsreduje i projektuje
kroz teleskop na nebo, pa mu zvezde, sunce i mesec otkrivaju
svoje tajne. ta vie, ja mogu da usredsredim svoje misli na
stvari o kojima vam govorim, mogu vas obasjati veom
svetiou. Sluate me i to vie usredsredite svoje misli,

jasnije ete shvatiti ono o emu govorim.
Kako stiemo svo znanje o svetu, ako ne pomou
usredsredenosti duha? Svet je spreman da otkrije svoje tajne
samo ako znamo kako da pokucamo, kako da mu zadamo
potreban udarac, kako da ga podstaknemo. Snaga i sila
udarca dolaze kroz usredsredenost. Nema granica moima
ljudskog duha. Sto je vie usredsreden, vea snaga se prenosi
na jednu taku, u tome je tajna.
Lake se usredsreduje duh na spoljanje stvari, jer on
prirodno ide napolje, ali nije tako u sluaju religije,
psihologije ili metafizike gde su subjekat i objekat jedno.
Objekat je unutranji, jer je sam duh objekat pa ga je
potrebno izuavati. Dakle sam duh izuava sebe. Znamo da
postoji mo duha, koja se zove miljenje. Na primer, ja vam
govorim, a istovremeno stojim po strani, takorei kao druga
osoba, sluam i znam o emu govorim. Vi u isto vreme radite
i razmiljate, dok vam deo duha stoji ovde i posmatra i zna o
emo razmiljate. Mo duha treba da se usredsredi okrene
nazad sebi i kao to najmranija mesta otkrivaju svoje tajne
pred prodornim sunevim zracima, tako taj usredsredeni duh
prodire u svoje najskrivenije tajne. Na taj nain dolazimo do
osnove religije, prave prirodne i iskrene religije.
Sagledaemo da li posedujemo duu, da li je ivot tek period
od pet minuta ili je vean, postoji li Bog u univerzumu ili ne.
Sve e nam se otkriti. To je uenje koje nudi rada joga. Cilj
svih njenih uenja je usredsredivanje duha, a onda ispitivanje
najintimnijih skrivenih zatona i uvala naeg duha, zatim
uoptavanje njegovog sadraja i iz njega oblikovanje
sopstvenih zakljuaka. Zato rada joga nikada ne pita koja je
vaa religija, jeste li teisti ili ateisti, da li ste hriani, jevreji
ili budisti. Ljudska smo bia i to je dovoljno. Svako ljudsko
bie ima pravo i poseduje mo da traga za religijom. Ima
pravo da se upita za razlog zato i samo da odgovori na to
pitanje ako se potrudi. Iz do sada izloenog videli smo da
nam u izuavanju Rada joge vera nije potrebna. Ona nas ui
da ni u ta ne verujemo dok to sami ne otkrijemo. Istina ne

trai potporu da bi trajno opstala. Mislite li da dela i injenice
naeg budnog stanja trae neke snove ili matanja da bi ih
dokazali? Sigurno ne. Ovo izuavanje Rada joge samo
zahteva dugotrajnu vebu. Deo njene prakse je telesni, ali
glavni deo je mentalni. Tokom napredovanja otkriemo kako
je duh prisno povezan sa telom. Ako verujemo da je duh
jednostavno najfiniji deo tela i da na njega deluje, onda je
sasvim razumljivo da telo mora da reaguje na delovanje
duha. Ako se telo razboli i duh biva bolestan. Ako je zdravo i
duh ostaje zdrav i jak. Kada je ovek ljut, duh biva
uznemiren. Slino, kada je duh uznemiren i telo e se takode
uznemiriti. Kod veine ljudi duh je u mnogome pod
kontrolom tela, poto im je duh vrlo malo razvijen. Veina
ljudi se malo udaljila od ivotinja. Ne samo to, nego im je u
mnogim prilikama mo kontrole malo via nego kod
ivotinja nie vrste. Vrlo malo moemo da upravljamo
svojim duhom. Stoga da bismo ostvarili kontrolu nad duhom
i telom moramo prihvatiti izvesnu pomo. Kada je telo
dovoljno pod kontrolom moemo pokuati da upravljamo
svojim duhom. Upravljanjem duhom biemo sposobni da ga
kontroliemo i pripremimo da deluje kako elimo, kao i da ga
prisilimo da usredsredi svoje moi gde volimo. Prema rada
jogi, spoljanji svet je samo grublji oblik unutranjeg ili
tananog. Finije je uvek uzrok, a grublje je posledica. Tako je
spoljani svet posledica, a unutrani je uzrok. Na isti nain,
spoljne sile su jednostavno grublji delovi, a unutranje sile
finiji. Ko otkrije i naui da rukuje unutranjim silama
ostvarie kontrolu nad elom prirodom. Jogi na sebe
preuzima zadatak koji nije nita manji od zadatka
rukovoenja univerzumom, od kontrole ele prirode. Jogi eli
da stigne do take gde na njega nee uticati ono to nazivamo
prirodnim zakonima, gde e biti u stanju da se nade izvan
svih prirodnih zakona. Tada e biti gospodar ele prirode,
kako unutranje tako i spoljanje. Napredak i civilizovanje
ljudske rase jednostavno oznaava kontrolu te prirode.
Razliite rase koriste razliite postupke kontrole

prirode. Upravo kao to u istom drutvu neki pojedinci ele
da kontroliu spoljnu prirodu, a drugi unutranju tako i medu
rasama, neke rase ele da kontroliu spoljanju, a'neke
unutranju prirodu. Neki kau da kontrolom unutranje
prirode kontroliemo sve. Na kraju u pravu su i jedni i drugi,
jer u prirodi i ne postoji takva podela na unutranje i
spoljanje. To su izmiljena ogranienja koja u stvarnosti
nikada ne postoje. Eksternalistima i internalistima je
predodreeno da se susretnu u istoj taki, kada ostvare
vrhunac svog znanja. Upravo kao to fiziar, koji kad svojim
saznanjem prodre do granice svog znanja otkrije da se ono
stapa s metafizikom, tako i metafiziar otkriva da su ono to
nazivamo duh i materija, inae oigledno razliiti, u
stvarnosti jedno bivstvovanje.
Cilj svih nauka je da na kraju otkriju jedinstvo. Jedno iz
koga se proizvodi mnogostrukost, to jedno to postoji kao
mnogi. Radia joga predlae da se pone od unutranjeg sveta,
da se izui unutranja priroda i kroz to da se sve zajedno
kontrolie, kako unutranje tako i spoljanje. To se od
vajkada pokuavalo. Indija, je bila oduvek bastion tog znanja,
ali i druge nacije su to pokuavale da ostvare. U zapadnim
zemljama to se smatralo misticizmom, a oni koji su eleli to
da praktikuju spaljivani su ili ubijani kao vetice i arobnjaci.
U Indiji je to znanje iz razliitih razloga palo u ruke ljudi koji
su ga unitili 90%, a od ostatka nastojali da stvore veliku
tajnu. U modernim vremenima na zapadu su se pojavili
mnogi takozvani uitelji, gori od onih u Indiji. Jer dok su oni
u Indiji neto i znali, ovi moderni eksponenti neznaju gotovo
nita.
Sve to je misteriozno i tajno u sistemima joge odmah
treba odbacili. Najbolji voa u ivotu je snaga. U religiji, kao
i u svemu drugom odbacite sve to vas slabi, ma ta da radite
ne bavite se tim. Prodavanje tajni slabi mozak. Tajne su
preko noi unitile jogu, koja je jedna od najveih nauka. Od
vremena kada je otkrivena, pre vie od 4 000 godina, bila je
savreno opisivana, formulisana i propovedana u Indiji.

Upadljiva je injenica da to je moderniji komentator, on
pravi vee greke, dok to je pisac drevniji racionalniji je i
pametniji. Veina modernih pisaca govore o raznim vrstama
tajni. Tako je joga pala u ruke nekoliko osoba koje su od nje
stvorile tajnu, umesto da joj dopuste da se izrazi pri punom
sjaju dnevne svedosti i razuma. Uinili su to da bi prigrabili
njene moi.
U ovome to ja poduavam, na prvom mestu, ne postoji
nikakva tajna. Ovo malo to znam rei u vam. Rei u vam
onoliko koliko sam sam razumeo, a o onome to ne budem
znao jednostavno u vam izneti uputstva koja se nalaze u
knjigama. Nije pravilno da se slepo veruje. Treba da se veba
sopstveni razum i rasuivanje, da se uveba sagledavanje
stvari, dogaaju li se one ili ne. Ba kao to biste se latili
neke druge nauke, na isti nain treba da se posvetite i ovoj
nauci. U njoj nema tajni, a nije ni opasna. Dok je istinita,
treba da se propoveda na javnim mestima i pri jasnoj dnevnoj
svedosti. Svaki pokuaj da se ove stvari mistifikuju
predstavljae veliku opasnost.
Pre nego to nastavim, upoznau vas sa sankhja
filozofijom, na kojoj se zasniva rada joga. Prema sankhja
filozofiji percepcija nastaje ovako:
Oseaj spoljanjih elemenata prenosi se uz pomo
spoljanjih instrumenata do njima odgovarajuih
modanih centara ili organa. Organi prenose oseaj
duhu, a duh do sposobnosti determinacije ili
odluivanja, a odatle ih prima purua (dua), kada
nastupa opaanje. Onda purua alje nazad naredbu,
as it ivere, do motornih centara da uine ono to je
potrebno. Izuzev purue svi su oni materijali, a duh je
mnogo finija materija od spoljanjih instrumenata.
Materijal od koga je sastavljen duh, oblikovae takode i
finu materiju zvanu tanmatre. One postaju grube i
stvaraju spoljnu materiju. Toliko o psihologiji sankhye.
Tako da izmeu intelekta i grublje materije spolja
10
postoji samo razlika u stepenu. Purua jedina nije

materijalna. Duh, kao instrument, as it were, ruka je
due kojom ona hvata spoljne objekte. Duh se stalno
koleba i menja, a kada se usavri moe da se vee za
nekoliko organa, za jedan ili ni za jedan. Na primer,
ako s velikom panjom sluam sat, moda neu nita
videti i ako su mi oi otvorene. To pokazuje da duh nije
povezan s organom vienja u vreme dok je bio s
organom za sluanje. Ali usavreni duh moe
istovremeno da bude povezan sa svim organima.
Poseduje povratnu mo da posmatra unazad u svojoj
sopstvenoj dubini. Joga eli da razvije tu refleksivnu
mo usredsredivanjem duha i okretanjem unutra nastoji
da sazna ta se tamo dogaa. A sve to nije pitanje vere,
ve analiza kojom su se bavili i neki filozofi. Savremeni
psiholozi kau da oi nisu organi vienja, nego da je taj
organ u jednom od nervnih centara u mozgu. Tako je i
sa svim ostalim ulima. Kau da su ti centr oblikovani
od istog materijala kao i sam mozak. Sankhja nam
govori isto. Prva tvrdnji je na fizikoj strani, a druga na
psiholokoj, ali obe su istovete. Polje naeg istraivanja
se nalazi izvan toga.
Joga nam nudi ostvarenje tako finog stanja percepcije
kojom moemo da opaamo sva razliita mentalna stanja.
Dakle mogue je opaanje svih tih stanja. Moe da se opaa
kako putuje senzacija, kako je duh prima, kako stie do
sposobnosti odluivanja i kako se ona predaje purui. Kao to
svaka nauka zahteva izvesne pripreme i ima svoje sopstvene
metode koje se moraju slediti pre nego to se shvati, tako se
one trae i u rada jogi.
Treba slediti izvesna pravila i voditi rauna o ishrani.
Mora da se koristi hrana koja daje istiji duh. Ako odete u
menaderiju odmah ete to razumeti. Videete ogromne
slonove koji su smireni i neni, a u kavezima nemirne lavove
i tigrove. Oni pokazuju kako je upotrebom razliite hrane
stvorena ogromna razlika u ponaanju. Sve sile koje deluju u
11
ovom telu stvorene su hranom. Svakodnevno smo svedoci

toga. Ako zaponemo da postimo, prvo e telo oslabiti,
smanjie se fizika snaga, a onda nakon nekoliko dana
smanjie se i mentalna snaga. Prvo e se smanjiti sposobnost
pamenja. Onda dolazimo do take, gde nismo sposobni ni da
mislimo, pa emo manje teiti razmiljanju. Zato moramo u
poetku voditi rauna koju vrstu hrane uzimamo, a kada
dovoljno ojaamo i uznapredujemo u vebi, u tom pogledu
nije neophodno da budemo tako paljivi. Dok biljka raste
potrebno je da se ogradom zatiti od oteenja, a kada izraste
u jako drvo ograda se uklanja. Drvo je dovoljno jako da
izdri sve napade.
Jogi mora da izbegava obe krajnosti, kako luksuz tako i
asketizam. Ne sme da posti niti da mui svoje telo. Ko to ini
ne moe da bude jogi. Tako kae Gita.
Onaj to posti, ko je stalno budan, ili previe spava,
ko previe radi ili uopte ne radi ne moe da bude jogi.
(Gita VI-16).
12
Poglavlje II
PRVI KORACI
Rada joga je podeljena u osam koraka. Prvi je jama neubijanje, istinoljubivost, ne vrenje krade, uzdravanje i ne
primanje nikakvih darova. Sledei je nijama - istoa,
zadovoljstvo, asketizam, studiranje i samo predavanje Bogu.
Onda dolazi asana ili stav tela. Pranajama, ili kontrola prane.
Pratjahara, ili uzdravanje ula od svojih objekata. Dharana,
ili fiksiranje duha na jedno mesto. Dana, ili meditacija. I
samadhi ili nadsvest.
Jama i nijama su kao to vidimo moralne vebe i
predstavljaju osnovu, bez koje praksa joge nee biti uspena.
Kada se izvre ta dva koraka jogi e zapoeti da ubira
plodove svoje vebe. Bez njih praksa nikada nee donositi
plodove. Jogi ne srne da misli o povredi ma koga, mislima,
recima ili delom. Milosrdnost ne treba da se gaji samo prema
ljudima, ve da se proiri i obuhvati ceo svet.
Sledei korak je asana, poloaj tela. Svakodnevno treba
izvoditi serije fizikih i mentalnih vebi, dok se ne dostignu
neka via stanja. Zbog toga je nuno potrebno da pronaemo
poloaj tela u kome udobno moemo boraviti dugo. Treba
odabrati onaj poloaj koji je najlaki. Neki poloaj tela moe
nekome da bude vrlo udoban za razmiljanje, dok bi drugome
bio neudoban i vrlo teak. Kasnije emo videti tokom
izuavanja tih psiholokih stvari da se u telu odvijaju brojne
aktivnosti. Bie nuno da se premeste nervni tokovi i da im
se daju novi kanali. Nastupie novi oblici vibracija, naime,
preoblikovae se cela konstitucija. Ali glavni deo aktivnosti
e se odvijati u kimenom stubu, pa je potrebno da se od dri
uspravno, tako to e grudi, vrat i glava biti u jednoj liniji.
Celokupna teina tela treba da se podupre rebrima, ostvarivi
lak i udoban poloaj s uspravljenom kimom. Lako ete
uoiti da ne moete imati uzviene misli s uvuenim prsima.
13
Ovaj deo joge pomalo nalikuje na hatha jogu, koja se

iskljuivo bavi fizikim telom, s ciljem da ojaa telo. Mi se
time neemo baviti, jer su te vebe vrlo sloene i njima se ne
moe ovladati za jedan dan, a uz to ne vode same do velikog
duhovnog rasta. Mnoge od tih vebi, kao to je dovoenje
tela u razliite poloaje, moete pronai kod Delsarta i drugih
uitelja. Njihova svrha je vie fizika nego psiholoka. U telu
ne postoji ni jedan mii koji ne bi mogao savreno da se
kontrolie. Moe da se zaustavi kucanje srca, pa ponovo
normalno da se nastavi, i slino svaki drugi deo organizma
moe da se kontrolie. Rezultat ove grane joge je postizanje
dugovenosti. Glavna ideja i jedini cilj hatha joge je zdravlje.
Kad hatha jogi odlui da se ne razboli nikada ne biva
bolestan. ivi dugo, za njega 100 godina nisu nita. Sasvim je
mlad i sve, bez i jedne sede vlasi ak i u 150-oj godini. Ali
to je sve. I banjan drvo ponekad traje i 5000 godina, ali samo
je drvo i nita vie. Isto tako, ako ovek ivi i dugo samo je
zdrava ivotinja. Jedna ili dve obine lekcije o hatha jogi vrlo
su korisne i sasvim dovoljne. Neki od vas e otkriti da je
protiv glavobolje dobro da se odmah ujutru nakon ustajanja
pije hladna voda kroz nos. Celog dana e mozak biti skladan
i hladan i nikada neete dobiti prehladu. To je vrlo lako
uraditi, samo zaronite svoj nos u vodu, umrknete je i kroz
nozdrve je upumpate u grlo.
Kad naui da zauzme vrst i uspravan poloaj, prema
nekim kolama ovek treba da izvodi vebe za proiavanje
nervnog sistema. Neki to ne svrstavaju u rada jogu, ali
Sankaraarja kao veliki autoritet to preporuuje. Mislim da je
potrebno da se to spomene, zato navodim njegova uputstva iz
komentara Svetavatara upaniade:
"Duh ija se neistoa oisti pomou pranajame biva
utvren u brahmanu, zato je namenjena pranajama.
Prvo treba proistiti nervni sistem, da bi se stekla
snaga za vebu pranajame. Zatvorivi desna nozdrvu
palcem, udahnemo levom nozdrvom previa svom
kapacitetu, onda bez ikakve pauze, zatvorivi levu,
14
izdahnemo kroz desnu nozdrvu. Ponovo udahnemo kroz

desnu nozdrvu, pa prema svom kapacitetu izdahnemo
kroz levu. Vebom ovog disanja tri ili pet ponavljanja
etiri puta dnevno; pred zoru, u podne, uvee i u pono
15 ili 30 dana izvrie se ienje nervnog sistema.
Onda se moe poeti s pranajamom".
Veba je apsolutno neophodna. Moete da sednete i
satima da me sluate svakog dana, ali ako ne vebate neete
napredovati ni korak. Sve zavisi od vebe. To ne moe da se
razume dok se ne iskusi. Moramo sami to da primenimo i
osetimo na sebi. Samo sluanje teorija i objanjenja nee
delovati. Postoje nekoliko prepreka za vebu. Prva prepreka
je bolest tela. Ako telo nije u podesnom stanju veba nee
biti uspena. Zato moramo odravati telo u dobrom zdravlju.
Treba da vodimo rauna ta jedemo, pijemo i ta radimo.
Uvek ulaimo, kako "Hrianska nauka" to naziva, duevni
napor da odrimo telo zdravim i jakim. To je sve, nita vie
nije potrebno to se tie tela. Ne smemo zaboraviti da je
zdravlje samo sredstvo za postizanje cilja. Da je zdravlje cilj,
bili bismo poput ivotinja, jer su one retko bolesne.
Druga prepreka je sumnja. Uvek sumnjamo u stvari
koje ne vidimo. Ne moemo iveti bez rei, ma koliko da
pokuavamo. Tako nastupa sumnja, ima li uopte istine u tim
stvarima ili ne? ak i najbolji od nas ponekad e posumnjati.
Tokom nekoliko dana vebe malo e nastupiti sagledavanje
stvari, taman dovoljno da nas ohrabri i prui nadu. Kao to je
rekao jedan komentator joga filozofije:
"Kada se dobije dokaz, ma koliko da je mali, to uliva
veru u celo joga uenje".
Na primer, nakon nekoliko prvih meseci vebe,
otkriete da moete itati tue misli, koje vam dolaze u vidu
slika. Moda ete uti neto to se odvija na velikoj
udaljenosti, kada to elite pa se na to usredsredite. Ta vienja
e u poetku nastapati kratko, ali su dovoljna da vam prue
veru, nadu i snagu. Na primer, usredsredite li duh na vrh svog
nosa, za nekoliko dana zapoeete da oseate najlepe
15
mirise., koji e biti dovoljni da potvrde postojanje izvesnih

duevnih opaanja koja bivaju oigledna i bez kontakta s
fizikim objektima. Moramo da zapamtimo da su to samo
sredstva, a da je cilj svih vebanja oslobaanje due. Cilj
mora da bude apsolutna konrola prirode i nita manje.
Moramo biti gospodari, a ne robovi prirode Nai gospodari
ne treba da budu ni telo ni duh. Ne sme da se zaboravi da je
telo moje, ali da ja nisam telesan. Pria kae:
Bog i demon su otili velikom mudracu da ue o
sobstvu. Dugo su uili kod mudraca, koji im je na kraju
rekao: Vi ste santi bia za kojima tragate. Obojica su
shvatili da im je telo sopstvo. Vrativi se svojim
ljudima, rekoe zadovoljno: Sve to je trebalo da se
ui nauili smo, da jedemo, pijemo i budemo sreni. Mi
smo sopstvo, nita ne postoji izvan nas. U prirodi
demona je neznanje, pa nije nita istraivao, nego je
bio savreno zadovoljan idejom da je on bog i da se
pod sopstvom podrazameva telo. Meutim, bog je bio
istije pirode, prvo je poinio greku mislei: Ja, kao
ovo telo jesam brahman, zato ga odravam da bude
jako i zdravo, dobro ga oblaim i dajem mu sva
uivanja. Ali nakon nekoliko dana, otkrio je da
mudraeve reci to ne znae i da se iz uiteljevih rei
krije neto vie. Stoga se vratio uitelju i pitao:
Gospodine, jeste li me poduili da je ovo telo sopstvo?
Da li je tako, jer vidim da svako telo umire, a sopstvo
ne moe da umre? Mudrac mu je odgovorio: Otkrij
to, otkrij da si ti to. Onda je bog pomislio da su
ivotne sile koje stvaraju telo ono to je uitelj hteo da
kae. Ali nakon nekog vremena otkrio je da ako jede
ivotne sile postaju jake, a ako gladuje one su slabe.
Onda se vratio uitelju i rekao: Gospodine, jeste li
hteli rei da su ivotne sile sopstvo? Mudrac mu je
odgovorio: Saznaj sam za sebe, ti si to. Bog se jo
jednom vratio kui, mislei da je moda duh sopstvo?
Ali ubrzo je shvatio da su misli vrlo razliite, as dobre,
16
as loe i da je duh previe promenljiv da bi bio

sopstvo. Vratio se ponovo mudracu i pitao:
Gospodine, ne mislim da je duh sopstvo, da li i vi
smatrate tako? Ne, odgovorio je on, ti si to, saznaj
to sam za sebe. Zatim se bog vratio svojoj kui i
spoznao da je on to sopstvo, izvan svih misli, jedan, da
se ne raa i ne umire, koga ma ne moe da isee niti
vatra da zapali; koga vazduh ne moe da osui i voda
da natopi. Da je bez poetka i kraja, nepokretan,
nepovrediv, nedokuiv, sveznajui i svemogui bitak.
Otkrio je da on nije ovo telo, niti duh, nego da je izvan
njih. Tako je postao zadovoljan. A siroti demon nije
shvatio istinu zbog svoje privrenosti telu.
U ovom svetu ima puno takvih demonskih priroda, ali
postoji i nekoliko bogova. Ako neko izlae nauku o
poveanju ulnih uivanja, nai e mnotvo onih koji tee
tome. Ako se neko poduhvati izlaganja najvieg cilja,
okruie ga mali broj slualaca. Vrlo je mali broj onih to
mogu da shvate neto vie, a jo manje strpljivih da to i
postignu. Malobrojni su takode i oni koji znaju da ak i da je
ovo telo stvoreno da ivi 1000 godina, na kraju e rezultat
biti isti. Kada ga napuste sile koje mu odravaju celovitost
mora da propadne. Nikada nije roen neko ko bi za momenat
mogao da zaustavi promene svog tela. Telo je samo ime za
seriju promena.
Kao to se pred nama masa vode u reci svakog
momenta menja, to se dogaa i sa ovim telom.
Ali ipak telo treba odravati zdravim i jakim. Ono je
najbolji instrument koji posedujemo.
Ovo ljudsko telo najvie je u univerzumu, a ljudsko
bie najvee bie. ovek je vii od svih ivotinja i od svih
anela; niko nije vii od njega. ak i bogovi (deve) morae
da siu ponovo dole i ostvare svoje spasenje kroz ljudsko
telo. Samo ovek moe da ostvari savrenstvo koje ak ni
deve ne poseduju. Prema Jevrejima i Muhamedancima, bog
je stvorio oveka nakon stvaranja anela i svega drugog.
17
Stvorivi ga, pozvao je anele da ga vide i pozdrave i svi su

to uinili izuzev Iblisa. Njega je bog prokleo i postao je
satana. Ova alegorina pria sadri najviu istinu o poloaju
ljudskog stvorenja i da je roenje u ljudskom obliku najvie
roenje koje nam se moe desiti. Nia kreacija ivotinja je
glupa i veim delom je stvorena iz tamasa. ivotinje ne mogu
da imaju nikakve uzviene misli, niti to mogu aneli ili deve i
ne mogu ostvariti osloboenje bez roenja u ljudskom
obliju. Na isti nain u ljudskom drutvu prevelika je smetnja
za vii ravoj due, kako preveliko bogatstvo tako i veliko
siromatvo. Iz srednjih klasa nastali su najvii ljudi, jer su u
njoj sile sveta najbolje prilagoene i uravnoteene.
Vratimo se naem predmetu i razmotrimo pranajamu ili
kontrolu disanja. U kakvoj je ona vezi sa moima
usredsredivanja duha? Disanje je kao zamajac maine tela.
Na velikoj maini prvo je pokree toak zamajac i prenosi
kretanje na sve finije i finije mehanizme, sve dok se ne
pokrenu najdelikatniji i najfiniji mehanizmi maine. Disanje
je zamajac koji regulie pokretaku snagu svega u ovom telu.
iveo je jednom jedan ministar velikog kralja i pao u
nemilost njegovog visoanstva. Za kaznu kralj je
naredio da ga bace na vrh najvie kule. To je i uinjeno
i ministar je izloen smrtnoj opasnosti. Meutim on je
imao vernu enu, koja je nou dola ispod kide i pozva
ga da pita kako da mu pomogne. Rekao joj je da doe
sledee noi i ponese dugo ue, isto toliko jakog konca,
zaveljaj tankog konca, svileni konac, bubu varjau i
malo meda. Ona se tome zaudila, ali kao dobra
supruga ponela je sve traene stvari i nala se sledee
noi pred najviom kulom. Ministar joj je rekao da
vrsto vee svileni konac za bubu varjau, onda da
njene rogove namaze kapima meda pa da je stavi na zid
kule s glavom okrenutom navie. Posluala je sva ta
uputstva i ubrzo je buba varjaa zapoela svoje dugo
putovanje. Miriui pred sobom med polako je puzela
navie u nadi da e doi do meda, dok na kraju nije
18
stigla do vrha kule gde je ministar uhvatio i skino s nje

svileni konac. Rekao je eni da za donji kraj svilenog
konca vee jedan kraj zaveljaja tankog konca i nakon
to ga je izvukao na vrh kule ponovio je to s jakim
koncem i na kraju s uzetom. Ostalo je onda sve bilo
lako. Uzetom se spustio s kule i ostvario slobodu.
U ovom naem telu kretanje disanja je kao svileni
konac. Ovladavi njegovom kontrolom zadobijamo
tanak konac nervnih tokova, a od njih ovladavamo
jakim koncem naih misli, dok na kraju zadobijemo ue
prane, ijom kontrolom ostvarujemo slobodu.
Mi nita neznamo o svom sopstvenom telu, niti
moemo znati. U najboljem sluaju moemo uzeti mrtvo telo,
isei ga na komade, neki to ine i sa ivim ivotinjama da bi
videli ta se nalazi u telu. Ali to jo uvek nije ni u kakvoj vezi
s naim sopstvenim telom. O njemu znamo vrlo malo. Zato?
Zato to naa panja ne uoava razlike kako bi uhvatila vrlo
fine pokrete koji se unutra odvijaju. Njih moemo upoznati
samo kad duh postane suptilniji i ude, takorei, duboko u
telo. Da bi stekli finu percepciju moramo zapoeti s grubim
opaanjima. Moramo uhvatiti ono to elu mainu stavlja u
pokret. A to je prana, ije je najoiglednije ispoljavanje
disanje. Onda, zajedno sa disanjem ulazimo polako u telo u
kome je mogue otkriti suptilnije sile, nervne tokove, koji se
kreu po celom telu. im zaponemo da ih opaamo i
nauimo da ih oseamo, zapoeemo da ih kontroliemo i
time ostvarujemo kontrolu tela. Duh se takoe pokree
pomou tih razliitih nervnih tokova, tako da se na kraju
postie savrena kontrola tela i duha, da postaju nae sluge.
Znanje je mo. Moramo stei tu mo. Tako da u poetku
mora da se zapone sa pranajamom i ovlada pranom.
Pranajama je obiman predmet pa je potrebno vie lekcija da
bi se opisala detaljno. Uiniemo to deo po deo.
Sagledaemo postepeno razloge vebanja svake vebe i
koje se sile njima pokreu. Ostvariemo sve to, samo je
potrebna stalna veba, jer kroz praksu se sriu dokazi. Ni
19
jedan obim dokaza, koje bih vam izloio, vama nee dokazati
nita, dok sami to sebi ne dokaete. im u sebi svuda ponete
da oseate kretanje tih tokova, ieznue sve sumnje. Ali to
zahteva naporne svakodnevne vebe. Mora da se veba
najmanje dva puta dnevno. Najbolje vreme za vebu je u rano
jutro i uvee, jer kad no prelazi u dan i dan se preobraava u
no nastupa relativno smireno stanje! Rano jutro i rani
veernji asovi su periodi tiine, pa e tada i vae telo biti
sklono .smirivanju. Treba da iskoristimo prednosti tih
prirodnih uslova i onda da zaponemo sa veibom. Uvedite
pravilo da ne jedete dok ne zavrite vebanje. Ako to uinite
ista sila gladi slomie vau lenjost. U Indiji se deca ue da
ne jedu nikada dok ne zavre vebanje ili oboavanje. Ona
prirodno, nakon nekog vremena, ne oseaju glad dok ne
obave kupanje i vebanje.
Oni koji su u stanju to da ine, bolje e im biti ako
imaju sobu samo za vebanje. U toj sobi ne treba da se spava,
ona mora da bude sveta. Ne ulazite u nju dok se ne okupate i
ne budete savreno istog duha i tela. Uvek drite u toj sobi
cvee, jer ono jogiju stvara najbolje okruenje, a takode i
slike koje su vam drage. Uvee i ujutru zapalite tamjan.
Nemojte se svaati, niti ljutiti u toj sobi, a izbegavajte i misli
koje nisu svete. Dozvolite da ulaze samo one osobe koje
misle kao vi. Tako e se u toj sobi postepeno stvoriti
atmosfera svetosti, pa kad ponekad budete alosni, jadni ili
sumnjiavi ulaskom u tu sobu uspostaviete smirenost.
Prvobitna zamisao hramova i crkava, koja se odrala u
nekima od njih i danas, bila je da ljudi unutra ponovo ostvare
sklad i smirenost. Ali u veini njih zaboravljena je ta ideja.
Ideja je da se u nima odravaju vibracije svetosti i samo
mesto da bude prosvetljavajue. Oni koji nisu u stanju da
pripreme sebi posebnu sobu za vebu, mogu to da ine svuda
gde im se to dopada. Sednite uspravno i prva stvar koju treba
da uinite je da ka celoj kreaciji usmerite tok svetih misli
ponavljajui mentalno:
20
Neka sve stvari budu srene, neka sva bia budu

smirena, neka sva bia budu blaena.
Uinite to prema istoku, jugu, severu i zapadu. Sto to
vie budete inili i sami ete se oseati bolje. Na kraju ete
otkriti da je najlaki nain da postanete zdravi, ako se
pobrinete da drugi budu zdravi. A najbolji nain da postanete
sreni je da se pobrinete da drugi budu sreni. Nakon to to
uinite, ako verujete u boga treba da se molite - ne za novac,
ne za zdravlje ili raj, ve za znanje i svetlost, jer je svaka
druga molitva sebina. Onda, sledea stvar koju treba da
uinite je da mislite o svom telu i da se pobrinete da bude
jako i zdravo, jer ono je najbolji instrumenat koji imate.
Mislite o njemu da je jako poput dijamanta i da ete uz
njegovu pomo preploviti okean ivota. Slabi nikada ne
mogu ostvariti slobodu. Odbacite sve slabosti. Kaite svom
telu da je jako, kaite svom duhu da je jak, neogranieno
verujte sebi i ne gubite nadu.
21
Poglavlje III
PRANA
Pranajama nije, kao to mnogi misle, neto u vezi
disanja, jer disanje nema mnogo veze s tim, ako uopte i ima.
Disanje je samo jedna od mnogih vebi kojom ostvarujemo
stvarnu pranajamu. Pranajama oznaava kontolu prane.
Prema indijskoj filozofiji, ceo univerzum je sastavljen od dva
materijala, od kojih se jedan zove akaa. Akaa je prisutna
svuda i predstavlja sveproimajue postojanje. Sve to ima
oblik, sve to je proizvod kombinacija ili sjedinjavanja,
razvija se iz akae. Akaa postaje vazduh, postaje tenost,
postaje masivnost. Akaa postaje sunce, zemlja, mesec,
zvezde, komete. Akaa postaje ljudsko telo, ivotinjsko telo,
planete, svaki oblik koji vidimo, sve to se moe osetiti, sve
to postoji. Ne moe da se vidi jer je tako suptilna; izvan je
svake obine percepcije. Moe samo da se vidi kad postane
gruba, kad preuzme oblik. Na poetku stvaranja postojala je
samo ova akaa. Na kraju ciklusa sve tenosti i svi gasovi
ponovo se stapaju u akau. Na slian nain, iz akae se odvija
i sledee stvaranje.
Koja mo stvara ovaj univerzum iz akae? Upravo kao
to je akaa beskonani, svuda prisutan materijal, takva je i
prana, ta sveprisutna mo ispoljavanja ovog univerzuma. Na
poetku i na kraju ciklusa sve postaje akaa, a sile koje
postoje u univerzumu sve se stapaju u prani. U sledeem
ciklusu iz ove prane razvija se sve to nazivavamo energijom,
sve to nazivamo silom. Prana se ispoljava kao kretanje, kao
gravitacija, i kao magnetizam. U telu se manifestuje kroz
aktivnost, nervne tokove i silu misli. Od misli pa do najmanje
sile sve je manifestacija prane. Ukupan zbir svih sila u
univerzumu, mentalnih ili fizikih, kada se vrate u svoje
izvorno stanje naziva se prana.
22
Kada nije bilo ni potrebe niti misli, kada je tama

pokrivala? ta je postojalo"?
Akaa je postojala bez ikakvog kretanja. Bilo je
zaustavljeno fiziko kretanje prane, ali je ona opstajala
savreno ista. Na kraju ciklusa energije su se u univerzumu
stiale i ponovo zadobile potencijalno stanje. Na poetku
sledeeg ciklusa pokreu se i udaraju po akai, pa iz akae
razvijaju razliite oblike. Kada se menja akaa takode se
menja i prana uz sve te manifestacije energije. Pranajama
zapravo oznaava kontrolu te prane. To nam otvara vrata
skoro neogranienoj moi. Na primer pretpostavimo da
ovek savreno razume pranu i da moe da je kontrolie
ovladao bi svim moima na zemlji. Mogao bi sa svog mesta
da pokree sunce i zvezde, da kontrolie sve u univerzumu od
atoma do najveeg sunca time to bi kontrolisao pranu. To ja
krajnja mogunost i cilj pranajame. Kada jogi postane
savren nita u prirodi ne moe da bude van njegove
kontrole. Ako naredi bogovima ili duama koje su otile da
dou, doi e. Poput robova pokoravale bi mu se sve
prirodne sile. Neznalice kad ugledaju jogijeve moi kau da
on izvodi uda. Svojstvenost hindu duha je to on uvek tei
krajnjem uoptavanju, ostavljajui detalje da se kasnije
obrade. U vedama se postavlja pitanje:
ta je to ijim poznavanjem bismo znali sve?
Otuda sve napisane knjige i izloene filozofije postoje
samo kao dokaz onoga ijim saznanjem sve biva znano. Ako
neko eli da upozna ovaj univerzum, deo po deo, mora da
upozna svako pojedino zrnce peska, to zahteva
neogranieno vreme. Kakvo je onda znanje? Kako moe da
se postane sveznalica uenjem pojedinosti? Jogi kae da iza
ovih pojedinanih manifestacija stoji uopteno, apstraktno
naelo. Shvatite li njega sve ste shvatili. Upravo kao to je u
vedama ceo ovaj univerzum bio uopten u jednu apsolutnu
egzistenciju, pa onaj ko bi shvatio tu egzistenciju shvatio bi
ceo univerzum, tako su u prani uoptene sve sile, a onaj ko
razume pranu razumee sve sile u univerzumu, kako
23
mentalne tako i fizike. Ko kontrolie pranu moe da

kontrolie svoj duh, kao i sve duhove koji postoje. Ko
kontolie pranu moe da kontrolie svoje telo i sva postojea
tela, jer je prana uoptena manifestacija sile.
Jedna od ideja pranajame je kako da se izvri kontrola
prane. Svi treninzi i vebanja u tom pogledu jedino postoje
samo radi tog cilja. Svako mora da pone tamo gde se nalazi.
Mora da naui kako da kontrolie najblie stvari. Telo nam je
vrlo blizu, najblie od svega u spoljanjem univerzumu.
Prana koja izrauje ovaj duh i ovo telo najblia nam je od
svih prana u univerzumu. Mali talas prane to predstavlja
nae sopstvene energije, kako mentalne tako i fizike,
najblii nam je od svih talasa beskonanog okeana prane.
Ako moemo da ostvarimo kontroiu tog malog talasa, samo
onda moemo da se nadamo da emo kontrolisati elu pranu.
Jogi koji to uradi ostvaruje savrenstvo i vie nije podloan
nikakvom ub'caju. Postaje gotovo svemoan, biva sveznalica.
U svim zemljama sreemo sekte koje pokuavaju da ostvare
takvu kontrolu prane. Postoje iscelitelji duha, vemici
iscelitelji, spiritualisti, hrianski naunici, hipnotizeri itd.
Ako ispitamo njihova tela otkriemo da je osnova svih
njihovih sposobnosti, bez obzira da li to znaju ili ne,
ostverena kontrola prane. Ako svedemo sve njihove teorije,
na kraju dolazimo do toga. Manipuliu jednom istom silom, a
da to i ne znaju. Nisu uspeli da otkriju tu silu i koriste je
nesvesno, ne poznajui njenu prirodu. Jogi koristi tu istu silu
koja dolazi iz prane.
U svakom biu prana predstavlja ivotnu silu. Misao je
najfinija i najvia akcija prane. Misao, kao to znamo, nije
sve. Postoji takode i instikt, ili nesvesna misao koja
predstavlja najniu ravan akcije; Ako nas ubode komarac,
naa ruka ce ga udariti automatski, instiktivno. To je jedan
izraz misli. Sve refleksne akcije pripadaju toj ravni. Postoji
takode i drugi nivo misli koji je svestan, promiljen.
Rezonujem, prosuujem, mislim, sagledavam lice i nalije
izvesnih stvari, ali ipak to nije sve. Znamo da je razum
24
ogranien. On moe da ide samo do odreenog opsega.

Njegov delokrug je zaista vrlo ogranien. Ipak, istovremeno
uoavamo da injenice naviru u njegovom delokrugu. Slino
kao to nailazi kometa izvesne stvari naviru u taj krug.
Sigurno da one pristiu izvan njegovih granica iako na
razum ne moe otii izvan njega. Uzroci pojava koje se
nameu u ovom malom ogranienju nalaze se izvan granica.
Duh moe da egzistira i na viem nivou, na nadsvesnoj ravni.
Kada dostigne to stanje - koje se naziva samadhi, savrena
usredsreenost ili nadsvest - odlazi izvan granica razuma i
sree se licem u lice s injenicama koje nikada ne mogu znati
nikakav instikt niti razum. Sve manipulacije finijih telesnih
sila, razliita ispoljavanja prane, ako se uvebaju podstiu
duh da se jo vie uzdigne, da postane nadsvest i odatle
deluje.
U univerzumu, na svakoj ravni postojanja, trajno
postoji jedna supstanca. Fiziki univerzum je jedna ravan; ne
postoji razlika izmeu sunca i vas. Naunici bi rekli da je
neistinito rei suprotno. Ne postoji stvarna razlika izmeu
stola i mene, jer je sto jedna taka u mnotvu materije, a ja
sam druga. Svaki oblik predstavlja takorei jedan vrtlog u
beskonanom okeanu materije i ni jedan nije stalan. Ba kao
to u renom toku mogu da postoje milioni vrtloga. Voda se
u svakom od njih u razliitom trenutku okree okolo nekoliko
sekundi, a onda otie i biva zamenjena novom koliinom.
Tako se u elom univerzumu stalno izmenjuju mase materije,
a svi oblici su poput mnogih vrtloga. Masa materija formira
jedan vrtlog, recimo ljudsko telo, ostaje tamo neko vreme,
menja se i izlazi napolje u drugo, ovoga puta recimo
ivotinjsko telo, iz koga opet nakon nekoliko godina ulazi u
vrtlog koji moe da predstavlja grumen minerala. Promena se
odvija neprekidno. Ni jedno telo nije konstantno. Nema takve
stvari kao ovo moje telo ili vae telo, izuzev na recima. Od
jedne ogromne mase materije, jedna taka se zove sunce,
druga ovek, zemlja, biljka, ivotinja ili mineral. Ni jedna
nije stalna, sve se stalno menjaju, jer se materija neprekidno
25
stvrdnjava i raspada na svoje sastojke. Tako je i sa duhom.

Materija se reprezentuje pomou etera, a kada je delovanje
prane najfinije, sam taj eter u svom najfinijem stanju
vibracije reprezentovae duh, pa e tamo biti jo jedna ela
masa. Ako biste jednostavno mogli da doete do te suptilne
vibracije videli biste i osetili da je ceo univerzum sastavljen
od finih vibracija. Ponekad neki lekovi ili droge imaju mo
da nas na trenutak ponesu, jo uvek s oseajima, do tog
stanja. Sigurno se mnogi od vas seaju uvenog eksperimenta
Sir Hamprej Dejvija kada ga je savladao gas to nagoni na
smeh - kako je tokom svog predavanja nepokretno stajao
omamljen, a potom rekao da je ovaj univerzum sainjen od
ideja. Tokom tog vremena nestale su u njemu grube ideje, a
samo su preostalale suptilne vibracije koje je nazvao ideje.
Mogao je oko sebe da vidi samo fine vibracije. Sve je postalo
misao, ceo univerzum je predstavljao okean misli, a on kao i
ostali postali su samo mali vrtlozi.
Dakle, ako u univerzumu misli naemo jedinstvo i
konano doemo do sopstva, znaemo da sopstvo moe da
bude samo Jedno. Izvan vibracija, u giubim i finim aspektima
materije nalazi se samo Jedno. ak i u manifestovanom
kretanju postoji samo jedinstvo. Te injenice ne mogu da se
negiraju. Modema fizika je takode dokazala da je ukupan zbir
energija u ovom univerzumu skroz na skroz isti. Tako je
dokazano da se taj ukupan zbir energija ispoljava u dva
oblika. Jedna energija je skrivena, potencijalna i smirena, a
druga izlazi van i ispoljava se u razliitim silama, ponovo
vraa natrag u smireno stanje, pa se ponovo manifestuje.
Dakle ona se veno razvija, ispoljava, pa se povlai. Kontrola
ove prane, kao to smo ve rekii, predstavlja pranajamu.
U ljudskom telu prana se najoiglednije ispoljava u
kretanju plua. Ako prestane, tada po pravilu prestaju sva
druga ispoljavanja sile u telu. Postoje osobe koje su tako
istrenirane da im telo nastavlja da ivi i ako se zaustavi to
kretanje. Neki mogu ostati zakopani danima, bez disanja a da
ipak ostanu ivi. Da bi se ostvarilo to suptilno stanje mora se
26
iskoristiti pomo giubog, pa onda krenuti lagano prema

suptilnijem dok ne dopremo do svoje sri. Pranajama ustvari
predstavlja kontrolu tog kretanja, koje je povezano sa
disanjem. Ne proizvodi ga disanje, nego nasuprot tome ono
proizvodi disanje. To kretanje usisava vazduh pomou
pumpe delovanja. Prana pokree plua, a to kretanje usisava
vazduh. Tako, pranajama nije disanje, nego kontrola snage
miia koja pokree plua. Ta snaga miia koja do njih
dolazi kroz nerve, a od njih do plua inei da se pokreu na
odreen nain, jeste prana. Nju moramo da kontroliemo
vebama pranajame. Kada se ostvari kontrola prane, odmah
se otkriva da se postie kontrola i svih drugih njenih akcija u
telu. Video sam oveka koji je kontrolisao gotovo svaki mii
svog tela, a kako i ne bi? Ako se ostvari kontrola odreenih
miia, zato se ne bi postigla kontola i svakog miia i
ivca? Zato to ne bi bilo mogue? Kontrola je sada
izgubljena i kretanje je postalo automatsko. Po volji ne
moemo pomeriti svoje ui, a znamo da ivotinje to mogu.
Ne posedujemo tu mo zato to to ne vebamo. To je ono to
zovemo naslednost.
Ponovimo, mi znamo da latentno kretanje moe ponovo
da se vrati natrag manifestovanom. Napornim radom i
vebom izvesni najuspavaniji pokreti tela mogu da se ponovo
dovedu pod savrenu kontrolu. Umujui na ovaj nain
zakljuuje se da ne postoji nemogue, nego je verovatnije da
se nad svakim delom tela moe ostvariti savrena kontrola.
Jogi to ini pomou pranajame. Neki od vas su moda itali
da u pranajami kada se uda! ne vazduh mora da ispuni itavo
telo pranom. U engleskom jeziku orana je oznaena kao dah
ili disanje, pa se sigurno pitate kako to treba da se obavlja.
Prevodilac je oigledno nainio greku. Svaki deo tela moe
da se ispuni pranom, ili ivotnom silom, a kada se to uini
onda moe da se kontolie itavo telo. Sve bolesti i nevolje s
telom bie pod savrenom kontrolom, i ne samo to, izgradie
se sposobnost kontrole i tela drugih. U ovom svetu sve je
zarazno, kako dobro tako i rdavo. Ako vam se telo nalazi u
27
stanju izvesne napetosti, to e teiti da stvori istu napetost i u

drugima. Ako ste zdravi i jaki, svi koji ive pored vas teie
da postanu isti. U sluaju da jedan ovek pokuava da
isceljuje drugog oveka, prva ideja koja nam pada na um je
da on pokuava da drugom prenese svoje zdravlje. Svesno ili
nesvesno zdravlje moe da se prenese. Vrlo jak ovek kada
ivi sa slabim uinie ga malo jaim, bez obzira zna li to on
ili ne. Kada se to ini svesno, to se dogaa bre i bolje.
Sledei sluajevi su kada neko sam nije vrlo zdrav, ali znamo
da moe drugome dati zdravlje. U tom sluaju jedan ovek je
ostvario malo veu kontrolu prane, pa moe da je probudi do
takvog stepena vibracije na kome je mogu prenos drugoj
osobi.
Postojali su i sluajevi u kojima se taj postupak odvijao
na udaljenom rastojanju, jer u stvarnosti razdaljina ne stvara
prekid u kontinuitetu stvari. Da li izmeu vas i sunca postoji
neki prekid? Ne, predstavljate neprekinutu kontinuiranu masu
iji je jedan kraj sunce a drugi kraj ste vi. Javlja li je prekid
izmeu jednog dela reke i drugog dela? Zato onda ne bi
putovala sila? Za to ne postoji razlog. Savreno su istiniti
sluajevi isceljivanja na daljinu. Prana moe da se prenese na
vrlo veliko rastojanje, ali na jedan takav istiniti sluaj dolaze
sto obmana. Taj postupak isceljivanja nije tako lak kao to se
obino misli. U veem broju obinih sluajeva isceljivanja
nai e se da iscelitelj prirodno koristi preimustvo svog
zdravog tela. Doktor alopatatije lei strpljivo koleru dajui
pacijentu lekove. Homeopata daje svoje lekove i moda vie
moe da izlei od alopate, jer ne uznemirava svoje pacijente,
nego ih preputa prirodi. Iscelitelj verom postie jo i vie,
jer unosi mo svog duha da kroz veru probudi uspavanu
pranu kod pacijenta.
Iscelitelji verom stalno prave greke. Misle da vera
direktno isceljuje. Ali ona ne stvara celokupnu osnovu za sve
uzroke. Postoje bolesti kod kojih su najnepovoljniji simptomi
da pacijent nikada ne misli da bi mogao da ima tu bolest.
Sama ogromna vera pacijenta je jedan simtom bolesti i
28
obino oznaava da e ubrzo umreti. U takvom sluaju nije

primenljiv princip isceljivanja verom. Ako bi leila sama
vera ti pacijenti bi bili izleeni. Pranom se vri pravo
isceljivanje. ist ovek koji kontrolie pranu ima mo da je
dovede u odreeno stanje vibracije tako de se moe preneti
drugima budei u njima sline vibracije. To moete videti i u
svakodnevnim aktivnostima. Kada vam govorim, ta se
dogaa? Ja, da tako kaem, dovodim svoj duh do .odreenog
stanja vibracije. Ukoliko u tome imam vie uspeha, na vas e
imati vei uticaj ono ta vam govorim. Svi ste primetili da,
onog dana kada posedujem vie entuzijazma, kada sam
nadahnut, vi vie uivate sluajui moje predavanje. Kada
sam manje nadannut, oseate nedostatak interesovanja za ono
to vam govorim.
Svetski pokretai svojom dinovskom voljom mogu
dovesti svoju pranu u via stanja vibracije, to je tako snano
da za trenutak epa mnoge, privue hiljade, pa i pola sveta
misli kao to oni misle. Veliki proroci su vrili najdivniju
kontrolu prane to im je davalu ogromnu snagu volje.
Dovodili su svoju pranu do stanja najvieg kretanja, ime su
upravljali svetom. Sve manifestacije moi proistiu iz takve
kontrole. Moda niste znali tu tajnu, ovo je jedino njeno
objanjenje. Ponekad i u vaem telu snabdevanje prane vie
gravitira ka jednom delu, ili moda manje i naruava se
ravnotea, a time postaje ono to nazivamo bolest. Da bi se
uklonio suviak prane ili snabdeo deo koji nedostaje, pristupa
se leenju bolesti. Pranajamom se ui gde ima vie prane, a u
kojim se delovima javlja njen nedostatak. Oseaj se tako
profinjuje, da duh osea da ima manje prane nego to je
potrebno u prstu na nozi ili prstu na ruci i poseduje mo da je
uravnotei. To su neke od razliitih funkcija pranajame.
Pranajarnu treba savladati polako i postepeno, a sav delokrug
rada joge je uenje kontrole i usmeravanja razliitih nivoa
prane. Kada ovek usredsredi svoju energiju, zagospodarie
pranom u svom telu. Kada meditira takode e izvriti
koncentraciju svoje prane.
29
U okeanu postoje ogromni talasi, poput planina, ima

manjih talasa i jo manjih sve do malih mehuria. U pozadini
svih tih talasa je beskonani okean. Mehur je na jednom kraju
povezan s beskonanim okeanom, a na drugom s ogromnim
talasom. Slino, neko moe da bude veliki talas, a neko
mehuri, ali svako je povezan s beskonanim okeanom
energije. To pravo stie svaka ivotinja samim svojim
roenjem. Tamo gde postoji ivot, u njegovoj pozadini je
skladite beskonane energije. Poinjui razvoj kao neka
gljiva, kao siuni mokroskopski mehuri, crpei sve vreme
ivot iz beskonanog skladita energije, oblici se stalno
menjaju dok vremenom ne postanu biljka, ivotinja, onda
ovek, pa na kraju i sam bog. To se postie milionima eona,
ali ta je zapravo vreme? Poveanjem brzine i napora
sposobni su da premoste jaz vremena. Ono to prirodno
zahteva dugo vreme, kae jogi, moe bre da se postigne
poveanjem inteziteta delovanja. Uvlaenjem energije iz
beskonane mase koja postoji u univerzumu moda e mu
trebati hiljadu godina da postane deva, a zatim moda 500
hiljada godina da postane neto vie, a zatim jo 5 miliona
godina da postane savren. Davanjem breg rasa skrauje se
vreme. Nije li onda mogue uz ulaganje dovoljnog napora da
se ostvari savrenstvo za est meseci ili est godina? Ne
postoje ogranienja. To nam pokazuje razum. Ako se jedna
maina s izvesnom koliinom uglja vozi dve milje na sat,
onda e sa veom koliinom uglja prei to rastojanje za krae
vreme. Slino, zato ne bi i dua inteziviranjem svojih
aktivnosti postigla savrenstvo u ovom ivotu? Znamo da e
sva bia na kraju ostvariti taj cilj. Moraju li da se ekaju svi ti
milioni eona? Zato to ne postignemo odmah, ak i u ovom
telu i u ljudskom obliku? Zato ne bih dobio sada beskonano
znanje i beskonanu mo?
Ideal jogija i sva joga nauka usmereni su ka uenju
inteziviranjem sposobnosti asimilisanja, kako bi se skratilo
vreme ostvarenja savrenstva, umesto da se napreduje polako
ekajui da ela ljudska rasa postigne savrenstvo. Sta su
30
radili svi veliki proroci, mudraci i vidovnjaci? U jednom

prostoru i vremenu ivota proiveli bi ceo ljudski ivot,
proivevi sve vreme koje je potrebno ljudskom biu da
ostvari savrenstvo. Postajali su savreni u jednom ivotu.
Nisu ni na ta drugo mislili, nikada ni za trenutak nisu iveli
ni za kakvu drugu ideju, stoga je njihov put bio krai. Pod
usredsredenou podrazuineva se inteziviranje moi
asimilacije, a time i skraivanje vremena. Raja joga je nauka
koja nas ui kako da steknemo mo da se usredsredimo. U
kakvoj su vezi pranajama i spiritualizam? Spiritualizam je
takode manifestacija pranajame. Ako je istina da postoje due
umrlih, samo to ih me moemo videti, verovatno da oko nas
postoje stotine, moda milioni njih, ali ne moemo da ih
vidimo, osetimo, niti dodimemo. Moemo stalno da
prolazimo i vraamo se kroz njihova tela, a da nas ne vide
niti osete. To je tako rei krug u krugu, univerzum u
univerzumu. Imamo pet ula i reprezentujemo pranu u
izvesnom stanju vibracije. Sva bia s istim stanjem vibracije
mogu da se vide, ali ako postoje bia koja predstavljaju vii
stupanj vibracije prane njih neemo moi da vidimo.
Moemo poveati intezitet osvetljavanja do zaslepljenosti, ali
ih neemo videti jer je opseg naeg vienja samo u jednoj
ravni vibracije prane. Postoje bia sa vrlo snanim vidom,
kao to su make i sove, koja ih mogu ugledati. Uzmimo na
primer ovu atmosferu, ona je slojevita. Slojevi bliii zemlji su
zbijeniji, gui od gornjih. to se uspinje vilje, atmosfera
postaje sve finija i finija. Uzmimo sluaj okeana. Sto se roni
dublje i dublje pritisak je sve vei i ivotinje koje ive na dnu
nikada ne mogu da izau na povrinu, jer bi se zbog
nedostatka pritiska rasprsle u komadie.
Zamislite univerzum kao okean etera, koji se sastoji od
brojnih slojeva razliitih stepena vibracije pod delovanjem
prane. Daleko od vibracije su manje, a one koje su mu blie
postaju sve bre i bre, Lako jedan red vibracija formira
jednu ravan. Onda pretpostavimo da su ti nizovi vibracija
iseeni u ravni, mnogo miliona milja jedan set vibracija, a
31
zatim vie miliona milja drugi, jo vii, skup vibracija i tako

dalje. Usled toga, verovatno da oni koji ive u ravni jednog
stanja vibracije imju sposobnost da prepoznaju druge, ali ne
one koji su iznad njih. Uz to, upravo kao to uz pomo
teleskopa ili mikroskopa moemo poveati delokrug svog
vienja, slino pomou joge dovodimo se u stanje vibracije
druge ravni i time moemo videti ta se tamo zbiva.
Pretpostavimo da je ova soba ispunjena biima koja ne
vidimo. Ona predstavljaju pranu na odreenom stepenu
vibracije, dok mi predstavljamu drugaiji stepen vibracije.
Pretpostavimo da ta bia predstavljaju brze vibracije, a mi
suprotne. Od prane su sainje ta bia, kao to smo i mi. Svi
smo delovi istog okeana prane, samo postoji medu nama
razlika u brzini vibracije. Ako sebe mogu da dovedem na
nivo brzih vibracija, moja ravan se odmah . menja, uopte vas
vie neu videti, vi ete ieznuti a pojavie se ta bia. Neki
od vas verovatno znate da je to istina. Sve to va duh dovodi
do stanja vie vibracije u jogi je sadrano u jednoj rei samadhi. Sva stanja viih vibracija ili nadsvesnih vibracija
duha sadrana su u rei samadhi. Nia stanja samadhija nam
ve daju vienje tih bia. A u najviem stanju samadhija
vidimo pravu istinu svih stvari, vidimo materijal od koga su
sainjeni svi stupnjevi bia. Kada se upozna grudva gline
spoznaje se glina u elom univerzumu.
Na ovaj nain, vidimo da pranajama u isti mah
podjednako ukljuuje sve to je istinito u spiritizmu. Slino
otkriete da bilo gde da neka sekta ili grupa ljudi pokuavaju
da otkriju neto okultno, mistino ili skriveno, ono to ine je
zapravo ova joga, ovo nastojanje da se kontrolie prana.
Otkriete da bilo gde da postoji neki neobian prikaz moi, to
je manifestacija prane. U pranajami se mogu ukljuiti ak i
prirodne nauke. Sta pokree parnu mainu? Prana koja deluje
kroz vodenu paru. Sta su sve ove pojave poput elektriciteta
itd., ako ne prana? ta je prirodna nauka, ako ne nauka o
pranajami uz pomo spoljanjih sredstava. Prana,
manifestujui se kao mentalna snaga, moe da se kontrolie
32
samo primenom mentalnih sredstava. Onaj deo pranajame

koji pokuava da kontrolie fizike manifestacije prane
pomou fizikih sredstava, nazvan je prirodna nauka, a onaj
to pokuava da kontrolie manifestaciju prane u obliku
mentalne sile, uz pomo mentalnih sredstava naziva se radia
joga.
33
Poglavlje IV
PSIHIKA PRANA
Po uenju jogija u kimenom stubu postoje dva nervna
toka koji se zovu pingala i ida i prazan uplji kanal suumna,
koji slobodno prolazi kimenim stubom. Na najniem kraju
kimenog stuba nalazi se ono to jogiji nazivaju lotos
kundalinija. Opisuju ga da je trouglastog oblika u kome je
sklupana mo zvana kundalini. Kada se probudi kundalini
pokuava da se probije kroz uplji kanal i kako se podie,
korak po korak otvara se u duhu sloj za slojem i jogi stie
razliite vizije i sve moi. Kad stigne do mozga, jogi biva
savreno rastavljen od tela i uma, dua stie slobodu. Znamo
da je kimeni stub neobino ureen. Ako postavimo
horizontalno broj osam uoavamo da je sastavljen od dva
dela koja su povezana u sredini. Ako naslaemo horizontalne
osmice, jednu povrh druge, to e predstavljati kimeni stub.
Levo je ida, desno pingala, a uplji kanal sredinom kimenog
stuba je suumna. Tamo gde se u nekom od prljenova
zavrava kimeni stub, fina vlakna tkiva izlaze na dole, a
kanal se prua ak i kroz vlakna tog tJciva, samo je mnogo
finiji. Kanal je na najniem delu zatvoren pored onoga to se
naziva sveli splet ili pleksus, koji je prema modernoj
fiziologiji trouglastog oblika. Razliiti spletovi ili pleksusi
du kimenog stuba odgovaraju razliitim lotosima kod
jogija.
Jogi poima nekoliko centara, poevi s muladharom,
kao osnovom,a zavravajui sahasrarom, ili lotosom s hiljadu
latica u mozgu. Dakle, ako prihvatimo te razliite spletove ili
pleksuse kao predstavnike lotosa, ideja jogija lako moe da
se shvati jezikom moderne fiziologije. Znamo da postoje dve
vrste aktivnosti u tim nervnim centrima. Jedna je dovodna, a
druga odvodna, jedna je senzorna, a druga motorna, jedna je
centripetalna a druga centrifugalna. Jedna nosi senzacije u
34
mozak, a druga iz mozga prema spoljnom telu. Na kraju

krajeva sve te vibracije povezane su s mozgom. Treba da
razumemo jo nekoliko injenica da bi pripremili teren za
objanjenja koja e uslediti. Kimeni stub se zavrava u
mozgu u nekoj vrsti loptastog proirenja u produetku
modine, koja ne pripada mozgu, tako da moe doi do udara
u glavu, jer e se sila od tog udara razloiti kroz tenost i
nee povrediti loptasto zadebljanje. Ovu vanu injenicu
treba zapamtiti. Drugo, takode treba da znamo da od svih
centara treba posebno da zapamtimo tri, a to su: muladhara (u
osnovi), sahasrara (lotos s hiljadu latica u mozgu) i manipura
(lotos u pupku). Sledeu injenicu emo uzeti iz fizike. Svi
smo uli o elektricitetu i s njim povezanim razliitim silama.
Niko ne zna ta je tano elektricitet, ali iz onog to je do sada
poznato, to je vrsta kretanja. U univerzumu postoje i druga
kretanja. Kakva je razlika izmeu njih i elektriciteta?
Pretpostavimo da se ovaj sto pokree i da se molekuli, koji ga
sainjavaju kreu u razliitim smerovima, primoraju da krenu
istim smerom. To e biti kretanje kroz elektricitet. Elektrino
kretanje navodi molekule tela da se kreu u istom smeru. Ako
se uini da se svi molekuli vazduha iz ove sobe kreu u istom
smeru, to e od ove sobe stvoriti divovsku elektrinu bateriju.
Moramo zapamtiti jo jednu stvar iz fiziologije. Centar koji
regulie respiratorni sistem poseduje neku vrstu kontrole
delovanja nad sistemom nervnih tokova. Sada emo videti
kako se veba disanje. Na prvom mestu usled ritmikog
disanja dolazi tendencija svih molekula u telu da se kreu u
istom smeru. Kada se duh preobrazi u volju ili htenje nervni
tokovi menjaju kretanje. Ono postaje slino kretanju
elekticiteta jer su ivci pod dejstvom elekrine struje
potvrdili svoju polarnost. To pokazuje da kada se volja ili
htenje preobraavaju u nervne tokove, nastupa promena u
neto slino elektricitetu. Kada svi pokreti tela postanu
savreno ritmini, telo takorei postaje ogromna baterija
volje. Jogi eli ba tu silnu volju. Ovo je bilo fizioloko
objanjenje vebe disanja. Veba disanja ima za cilj da stvori
35
ritmiku aktivnost u telu i tako kroz respiratorne centre

pomogne kontrolu drugih centara. Cilj pranajame je da se
probudi kundalini snaga koja lei sklupana u midadhari.
Sve to vidimo, zamislimo, ili sanjamo morali smo da
opazimo u prostoru. Taj obian prostor naziva se mahakaa
ili osnovni, elementarni prostor. Kada jogi ita tue misli ili
opaa nadulne objekte, vidi ih u drugoj vrsti prostora koji se
zove itakaa, ili mentalni prostor. Kada percepcija postane
bespredmetna, a dua blista u svojoj sopstvenoj prirodi to se
naziva idakaa ili prnstoino znanje. Kada se probudi
kundalini i ude u suumna kanal sva opaanja su u
mentalnom prostoru. Kada stigne do kraja kanala, koji se
otvara u mozgu, bespredmetna percepcija je u prostornom
znanju. Uzmemo li analogiju elektriciteta, nalazimo da ovek
moe poslati elekricitet samo preko ice, ali prirodi nisu
neophodne ice da bi odaslala ogromne tokove elektriciteta.
To pokazuje da ice nisu neophodno potrebne, nego smo na
njih upueni zvog svoje nesposobnosti da odailjemo struju i
bez njih. Na slian nain sve senzacije i kretanja tela alju se
u mozak, a iz mozga kroz razliite ice" nervnih vlakana.
Stubovi senzornih i motornih vlakana u kimenom stubu su
jogijeve ida i pingala. To su glavni kanali kroz koje dovodne
i odvodne struje putuju. Zato duh ne bi slao vesti kroz neke
ice, ili reagovao bez ikakve ice. Vidimo da se to deava i u
prirodi. Jogi kae, ako to moemo da uinimo, oslobodiemo
se okova materije. Kako to moe da se uradi? Ako moemo
uiniti da struja prolazi kroz suumnu, to jest sredinji kanal
kimenog stuba reavamo problem. Duh je stvorio ovu mreu
nervnog sistema i treba da je razgradi, tako da se ne
zahtevaju nikakve ice da deluju kroz uju. Samo tada emo
stei sve znanje i telo vie nee biti sputano. Zato je vano da
ostvarimo kontrolu nad suumnom. Ako moemo da
poaljemo mentalnu struju kroz uplji kanal bez ijednog
nervnog vlakna koji bi posluio kao ica, jogi kae, problem
je reen, a takode kae da to moe se obavi.
36
Suumna kanal je kod obinih ljudi zatvoren na donjem

kraju i kroz njega se ne obavlja nikakvo delovanje. Jogi
preduzima vebe kojima ga otvara i ini da njime poteku
nervne struje. Kada se senzacija prenese do centra on reaguje.
Ta reakcija kod automatskih centara je praena kretanjem.
Kod centara svesti praena je prvo opaanjem, a onda
kretanjem. Sva opaanja su reakcija na spoljanju akciju.
Kako onda nastupa opaanje u snovima? U snovima nema
spoljanjeg delovanja. Zato su senzoina kretanja negde
pritajena. Na primer, kada ugledam grad, percepcija grada
nastaje usled spolja donesenih senzacija objekata koje on
sadri. Reklo bi se da se uspostavljaju izvesna kretanja u
modanim molekulima pomou ivaca za unutranji prenos
koji se pak stavljaju u pokret uz pomou spoljanjih objekata
u gradu. Onda se ak i nakon dugog vramena mogu seati tog
grada. To seanje je ba isti fenomen, samo u blaem obliku.
Odakle je akcija koja ak pokree i oblike blagih vibracija u
mozgu? Sigurno ne iz elementarnih ili prvobitnih senzacija.
Otuda, mora da su senzacije negde pritajene (sklupane) pa,
svojim delovanjem, iznose napolje blage reakcije koje
nazivamo percepcijom ili opaanjem snova.
Centar u kome su sve te preostale senzacije
uskladitene naziva se muladhara, plodite ili sud u korenu u
kome je sklupana kundalini energija. Vrlo je verovatno da je
preostala motorna energija uskladitena u tom centru. Nakon
predanog studiranja ili meditacije o spoljanjim efektima, deo
tela u kome je smetena muladhara (verovatno sakralni ili
sveti pleksus) biva zagrejan. Dakle, ako se probudi sklupana
energija i postane aktivna, pa svesno krene navie kroz
suimna kanal, delujui u centru za sentrom, unutra e se
pokrenuti ogromna reakcija. Kada siuan deo energije krene
du nervnih vlakana i u centrima prouzrokuje reakciju,
percepcija oznaava san ili uobraenje. Ali kada snagom
duge unutranje meditacije krene velika koliina energije du
suumne i pone da udara u centre, pojavie se ogromna
reakcija od sanjanja ili mate mnogo intenzivnija od ulne
37
percepcije. A kada stigne do sedita svih senzacija, do

mozga, reagovae takorei ceo mozak i rezultat ce biti nastup
potpunog sjaja prosvetljenja, percepcija sopstva. Kad sila
kundalini putuje od centra do centra, otvara se takorei sloj
duha za slojem i jogi opaa ovaj univerzum u njegovom
finom. kauzalnom obliku. Samo se tada saznaju oba uzroka
ovog univerzuma, kako senzacije tako i reakcije i stie se sve
znanje. Kada se poznaju uzroci, znanje o posledicama
usledie prirodno. Dakle buenje kundalini je jedini put za
sticanje boanske mudrosti, nadsvesne percepcije i ostvarenje
due. Do buenja moe doi na razliite naine. Kroz ljubav
prema bogu, kroz milost usavrenih mudraca, ili kod filozofa
kroz mo analitike volje. Gde god da se manifestuje
natprirodna mo ili mudrost, tu mora da je makar mala
kundalini struja nala svoj put kroz suumnu. Samo to su u
veini takvih sluajeva iz neznanja ljudi pravili greke u
nekoj od vebi, pa je osloboen samo mali deo uspavane
(sklupane) energije. Svako oboavanje, svesno ili nesvesno,
vodi do istog cilja. ovek misli da prima odgovor na svoje
molitve, a ne zna da ispunjenje molitve dolazi kroz samu
njegovu prirodu, da je uspeo samo usled svog mentalnog
stava u molitvi da probudi deli svoje beskonane moi koja
je inae ve u njemu, ali uspavana. Prema tome, ono to
neznajui oboava pod razliitim imenima, kroz strah i
drhtanje, jogi obznanjuje da je stvarna mo koja je uspavana
u svakom biu. Ona je majka vene sree, samo ako znamo
kako da joj pristupimo. Rada joga je nauka o religiji koja je
racionalnija i pametnija od svih oblika oboavanja,
ceremonija i misterija.
38
Poglavlje V
KONTROLA PSIHIKE PRANE
Sada emo se baviti vebama pranajame. Videli srno,
prema uenju jogija, da je prvi korak kontrola kretanja plua.
elimo da osetimo najfinije pokrete koji se odvijaju u telu.
Duh nam je previe usmeren napolje i izgubili smo iz vida
fine unutranje pokrete. Ako budemo mogli da ponemo da
oseamo, moi emo i da kontroliemo. Svuda po telu kreu
se te nervne struje, daju nam ivot i donose vitalnost svakom
miiu, ali ih ne oseamo. Jogi govore da to moemo da
nauimo. Kako? Preuzimajui kontrolu kretanja plua. Kada
to inimo za dovoljno dugo, moi emo da ostvarimo
kontrolu najfinijih pokreta.
Evo doli smo do same vebe pranajame. Sednite
uspravno, telo mora da se dri savreno uspravno. Kimena
modina, mada nije privrena sa kimene prljenove ipak
je unutra. Ako ste iskrivljeni remetite kimenu modinu, a na
ovaj nain ona je potpuno slobodna. Svaki put kad sednemo
da meditiramo, ako smo savijeni time povredujemo sebe. Tri
dela naeg tela, grudi, vrat i glava moraju se drati uspavno,
u jednoj liniji. S malo vebe otkriete da je to lako poput
disanja. Druga stvar je sticanje kontrole nad nervnim
sistemom. Rekli smo da nervni centri koji kontroliu
respiratorne organe, na neki nain kontroliu i delovanje
drugih ivaca, pa je zato potrebno ritmiko disanje.
Uobiajeno disanje ne treba ni da se smatra disanjem. Vrlo je
nepravilno. Postoji takode i prirodna razlika u disanju
mukarca i ene.
Prva lekcija koju uimo je da diemo na pravilan nain,
kako da udahnemo a onda izdahnemo. To usklauje sistem.
Nakon nekog vremena vebe, dobro e biti da se tome doda
ponavljanje neke reci, kao to je re OM, ili bilo koje druge
rei. Umesto da odbrojavamo jedan, dva, tri, etiri itd. u
39
Indiji koristimo izvesne simboline reci. Dopustite da re

tee, unutra s udisanjem onda napolje s izdahom, harmonino
i otkriete da elo telo zadobija odreen ritam. Tada ete
saznati ta je pravi odmor. U poredenju s tim spavanje nije
pravi odmor. Kad jednom nastupi takav odmor i najnapetiji
ivci e se smiriti. Otkriete da ranije zapravo nikada niste ni
doiveli pravi odmor. Prvi rezultati te vebe uoavaju se u
promeni izraza lica. Iezavaju grube linije, jer sa smirenim
mislima smirenost se ogleda i na licu. Sledee je iep glas.
Nikada nisam sreo jogija sa kretavim glasom. Ti znaci se
javljaju ve nakon nekoliko meseci vebe. Nakon nekoliko
dana vebe gore pomenutog disanja, treba da se pree na vii
stupanj. Ispunimo polako plua vazduhom kroz ida kanal, to
jest kroz levu nozdrvu, s istovremenom usredsredenou
duha na tu nervnu struju. Takorei usmeravate nervnu
struju kroz kimeni stub i silovito udarite u najnii pleksus ili
osnovni lotos koji je trouglastog oblika i sedite kundalini.
Onda tamo zadrimo neko vreme tu struju. Zamislimo da s
udisanjem vuemo tu nervnu struju kroz pingalu, a onda je
lagano izbacujemo kroz desnu nozdrvu. U poetku e to biti
teko. Desna nozdn'a se najlake zatvara palcem i onda
lagano udahne kroz levu. Onda se zatvore obe nozdrve
palcem i kaiprstom pri emu se zamilja upuivanje struje
nanie i udaranje u osnovu suumne. Pa se ukloni palac i
izdahne kroz desnu nozdrvu. Potom se lagano udahne kroz
desnu nozdrvu zatvorivi levu. Zatvore se zatim, kao ranije,
obe nozdrve. Nain na koji ovo vebaju hindusi za vas bi bio
teak, jer to oni rade od detinjstva i plua su im uvebana. Za
vas je dobro da zaponete s 4 sekunde i da s napredkom
polako produujete. Udahnite za 4 sekunde, zadrite dah 16
sekundi pa izdahnite u trajanju od 8 s-kundi. To ini jednu
pranajamu. Istovremeno mislite o osnovnom lotosu
trouglastog oblika usredsredivi svoj duh na njegov centar.
Mata vam moe biti od velike pomoi. Sledei oblik
pranajame je lagano udisanje, nakon ega sledi lagano
izdisanje, pa se onda zadrava dah u istom trajanju. Razlika
40
je samo u tome to se prvo zadravao dah nakon udisanja, a u

ovom sluaju nakon izdisanja. Ova pranajama je laka.
Pranajama u kojoj se zadrava dah nakon udisanja ne sine
previe da se veba. Vebajte je samo etiri puta ujutro i
etiri puta uvee. Onda moe lagano da se poveava vreme i
broj. Otkriete da posedujete snagu da to inite i da u tome
uivate. Kada oseute da imate dovoljno snage i da vam ide
lako moete sa 4 da poveate broj na 6. Ako ne vebate
redovno to poveanje moe da bude tetno.
Od gore opisana tri postupka za proiavanje nervnog
sistema, prvi i poslednji nisu teki ni opasni. to due
vebate prvi postupak biete smireniji. Samo mislite OM, to
moete inite dok sedite na svom poslu i bie vam sve bolje.
Redovnom vebom kundalini e se jednog dana probuditi.
Oni koji vebaju jednom ili dva puta dnevno ostvarie samo
malo smirivanje tela i duha, kao i lep glas. A oni koji s
vebom nastave, probudie kundalini i ela priroda poee da
im se menja, otvorie im se kruga sveg znanja. Vie neete
imati potrebu da tragate za knjigama radi sticanja znanja, jer
e vam sopstveni duh postati najbolja knjiga koja sadri
neogranieno znaje. Ve sa govorio o strujama u idi i pingali,
koje teko s jedne i druge strane kimenog stuba, a takode i
kroz suumnu koja prolazi sredinom kimene modine. One
postoje u svakoj ivotinji. Svako bie koje poseduje komenu
modinu poseduje te tri linije za delovanje. Jogi tvrdi da je
suumna zatvorena kod obinih ljudi, pa joj se aktivnost ne
ispoljava oevidno, dok ostale dve prenose snagu u razliite
delove tela. Samo jogi ima otvorenu suionnu. Kad u
otvorenoj suumni pone da se uzdie ova struja uzdiemo se
izvan ula, duh postaje nadsvestan, jer se uzdiemo iznad
intelekta dokle rezonovanje ne moe da dosegne. Za jogije je
osnovna stvar da otvori suumnu. Po njihovom uenju, du
suumne se pruaju centri, ili figurativno reeno, lotosi.
Najnii centar je na najniem kraju kimenog stuba i zove se
muladhara, sledei vii centar zove se svadistana, trei je
manipura, etvrti anahata, peti viudha, esti ana i poslednji
41
koji se nalazi u mozgu je sahasrara, ili centar sa hiljadu latica.

Za sada treba da poznajemo samo dva centra, najnii
muladhara i najvii sahasrara centar. Svu energiju trebamo
podii iz njenog sedita u muladhari i dovesti do sahasrare.
Jogiji tvrde da je sva energija ljudskog tela ono to oni zovu
oas. Sada je oas uskladiten u mozgu. to je vie oasa u
mozgu ovek je snaniji, jaeg intelekta, duhovno jai. Neko
moe divno da govori i lepo misli, ali to ne ostavlja utisak na
ljude, dok neko ne govori lepo niti ima lepe misli, ali njegove
reci oaravaju. Svaki pokret mu je snaan. To je usled snage
oasa.
Sada je u svim ljudima manje odasa. Na kraju sve sile
koje deluju u telu postaju oas. Zapamtite da je u pitanju
samo transformacija. Ista sila koja spolja deluje kao
elektricitet i magnetizam, promenie se u unutranju silu, a
ista sila koja se ispolajava u miinoj energiji pretvorie se u
oas. Jogiji kau da deo energije koji se ispoljava kao
seksualna energija u seksualnim mislima, kada se zaustavi i
kontrolie lako se preobraava u oas, a poto njom upravlja
muladhara, jogiji tom centru posveuju naroitu panju. Jogi
pokuava da preuzme svu tu seksualnu energiju i da je
preobrazi u oas. Samo ist i nevin ovek moe da ostvari
podizanje oasa i skladitenje u mozgu. Zato su se istota i
nevinost smatrali najviom vrlinom. Ako nije ist ovek
osea da se udaljava od duhovnog, gubi duevnu snagu i
moralnu vrstinu. Zato svi religiozni redovi koji su stvarali
religiozne velikane insistiraju na apsolutnoj nevinosti. Zato
postoje monasi, koji se odriu braka. Mora da se ostvari
savrena istota u mislima, recima i delu. Bez toga je
vebanje rada joge opasno, moe da dovede i do ludila. Ako
se praktikuje rada joga, a istovremeno ivi neist ivot, kako
se moe oekivati da se bude jogi?
42
Poglavlje VI
PRATJAHARA I DHARANA
Sledei korak se naziva pratjahara. ta je to? Znate
kako nastaje opaanje. Pre svega postoje spoljanji
instrumenti, onda unutranji organi koji deluju u telu kroz
modane centre i postoji duh. Kada se oni sastanu i sjedine s
nekim spoljanjim objektom, onda ga opaamo. U isto vreme
veoma je teko usredsrediti duh i vezati ga samo za jedan
organ; um je rob. Svuda sluamo ..budi dobar-, .budi dobar'.
Teko da postoji neko dete na zemaljskoj kugli kome se nije
govorilo ne kradi, ne lai, ali niko nikada nije uio decu kako
sebi da pomognu da to ne ine. Verbalna uputstva im ne
mogu pomoi da to ne ine. Zato ne bi dete postalo lopov?
Ne uimo ga da krade, govori mu se jednostavno da ne krade.
Ali ako ga nauimo kako da kontrolie svoj duh pomoi
emo mu zaista. Sve akcije, kako unutranje tako i spoljanje
odvijaju se kada se duh udrui sa centrima, takozvanim
organima. Voljno ili bez svoje volje biva privuen da se
udrui sa tim centrima, zato ljudi ine budalaste stvari i
oseaju se jadno, to ne bi inili da im je duh pod kontrolom.
Sve je ovo jasno. Da li je to mogue? Savreno je mogue.
Vidite u savremenom dobu iscelitelji verom ui ljude da
poriu i odbijaju patnju, bol i zlo. Njihova filozofija ide dosta
zaobilazno, ali je deo joge na kome su pravili greke. Kako
su ljudi uspevali da odbace patnju njenim odricanjem? Jer su
koristilili zapravo jedan vid pratjahare, inei time da duh
bude dovoljno jak i da ignorie ula. Hipnotizeri na slian
nain svojom sugestijom za neko vreme podstiu kod
pacijenta neku vrstu nezdrave pratjahare. Takozvane
hipnotike sugestije mogu delovati samo na slab duh. Dok
hipnotizer fiksiranjem pogleda ili na drugi nain uspeva da
dovodi duh subjekta u neku vrstu pasivnosti, njegove
sugestije ne deluju.
43
Dok kontrola nervnih centara, koja se za neko vreme

uspostavlja kod hipnotisanog, ili pacijenta isceljenog verom
od strane operatera dostojna je prekora jer vodi do krajnje
propasti. Jer se snagom volje zaista ne kontroliu modani
centri, nego je neko vreme takorei omamljen pacijentov duh
iznenadnim udarcima tue volje. Ne vri se kotrola snagom
miia, pomamnom trkom vatrenog Uma nego zahtevom da
neko estoko udari po glavi konja, da se time omami i potom
brzo ukroti. U svakom od tih procesa, kojim se deluje na
oveka, on gubi svoju mentalnu energiju, dok na kraju duh
umesto da stekne mo savrene kontrole, ne postane
bezoblina nemona masa, pa mu kao jedino utoite
predstoji ludnica.
Svaki pokuaj kontrole koji nije dobrovoljan i nije pod
kontrolom svog duha, ne samo da je koban nego na kraju i
poraiavajui. Cilj svake due je ostvarenje slobode,
gospodarenje, tako to nee robobati materiji i mislima, ve
vladati kako spoljanjom, tako i unutranjom prirodom.
Umesto da vodi tome, svaki uticaj tue volje u ma kom
obliku da se javi, bilo direktnom kontrolom organa ili
prisilom da se kontrolie pod morbidnim uslovima samo
kove jo jedan beoug vie na lancu predanjih misli i prolih
sujeverja. Zato ne dozvolite da drugi deluju na vas. uvaj se
da iz neznanja dovodi druge do sloma. Istina je mnogi
uspevaju da drugima za neko vreme donesu dobra, dajui
njihovim sklonostima nov trend, ali istovremeno milione
drugih vode u propast svojim nesvesnim sugestijama koje
ire uokolo, budei u ljudima nezdrave, pasivne hipnotdke
uslove, koji ih na kraju ine gotovo bezdusnim. Zbog toga,
ko god da od nekog 'uai slepo verovanje ili za sobom
povlai ljude moima da kontrolie svojom superiornijom
voljom, nehotino povreduje oveanslvo.
Zato koristite samo svoj sopstveni duh, kontroliite telo
i duh, zapamtite cla dok ste nemoni ni jedna volja sa strane
ne bi smela da deluje na vas. Izbegavajte svakoga, ma koliko
da je velik i dobar, ko trai od vas da verujete slepo. Po
44
celom svetu poeli su da pevaju, igraju i propovedaju

pripadnici razliitih sekti, rairili su se poput infekcije. Oni su
takoe neka vrsta hipnotizera. Uspostavljaju neobinu
kontrolu kada su sa senzilivnim osobama, ali na kraju prete
opasnou da degeneriu celu rasu. Kakvo je to zdravlje
pojedinca ili rase ako postavi prividno dobri ostaju i dalje
greni uz pomo njihove morbidne kontrole? Ljudsko srce ne
moe da podnese iznos povreda i tete koje se nanose
oveanstvu od strane takvih neodgovornih, a naizgled
dobronamernih religioznih fanatika. Njima nije poznato da
duhovi koji iznenada dozive sptritualni preobraaj nijihovim
sugestijama, - muzikom i molitvama postaju slabe, morbidne
i nemone. To e uvek biti tako, otvarae ih i izlagati utdcaju
ma kojih drugih sugestija, to predsrtavlja zlo. Te neznalice
uine malo, a zavedena osoba sanja da je obasuta od nekog
bia iznad oblaka, dok oni estitaju sebi na svojini moima
da preobraavaju ljudska srca. Tako seju seme budueg
propadanja, kriminala, umne poremeenosti, ludila i smrti.
Zato izbegavajte sve to vas liava slobode. Znajte da je to
opasno i izbegavajte svim svojim sredstvima i moima.
Onaj ko uspe da sjedinjuje svoj duh s centrima i da ga
odvaja, uspeo je u ptatjahari, koja oznaava sabiranje u
pravcu, ostvario je kontrolu ispoljavanja moi duha
olobodivi ga od robovanja materiji. Kada to uspemo da
ostvarimo izgradiemo pravi karakter i nainiti veliki iskorak
ka osloboenju. Dotle smo samo maine.
Veoma je teko kontrolisati duh. Postoji lepo poredenje
u prii o pobesnelom majmunu.
Jedan majmun je po svojoj prirodi, kao i svi
majmunu, bio nemiran. Kao da to nije bilo dovoljno,
neko mu je dao vino, pa je postao jo nemirniji. Onda
ga je ujela korpija. Kad nekog ujede korpija po ceo
dan skae okolo od bola. Tako se siroti majmun naao
u jo loijem poloaju. Njegova nevolja je prevrila
svaku meni kad je uao u njega i jedan demon. Ni
jednim jezikom ne moe se opisati njegov nemir.
45
Ljudski duh je kao majmun, po svojoj prirodi

neprekidno je aktivan. Opijen vinom elja biva jo
nemirniji. Onda nastupa posedovanje, pa ujed korpije
ljubomorne na uspehe drugih i na kraju u duh ulazi
demon ponosa i oholosti tako da biva zauzet samo
razmiljanjem o sebi i svom ugledu.
U prvoj lekciji treba da se sedne i pusti duh da luta. On
sve vreme ubori, skakue kao to to ini majmun sve vreme.
Pustite ga da skakue koliko eli, samo ekajte i posmatrajte.
Znanje je mo, kae poslovica i to je istina. Dok ne upoznate
sve ta duh ini ne moete ni da ga kontroliete. Pustite mu
uzde i javie se mnoge skrivene misli, biete njima zapanjeni.
Otkriete da svakog dana mentalne ludorije ili fantazije
postaju sve manje silovite, bivaju svakog dana sve smirenije.
Za prvih nekoliko meseci utvrdiete da duh ima tako mnogo
misli, potom ete uoili da se smanjuju, a za jo nekoliko
meseci bie ih jo manje, dok na kraju duh ne bude pod
savrenom kontrolom. Ali strpljivo morate nastaviti sa
svakodnevnom vebom. im se prikljui vodena para maina
mora da se pokrene. Tako isto im se pred nama pojave stvari
moramo da ih opaamo. Da bismo dokazali da nismo maima
moramo pokazati da nismo ni pod ijom kontrolom. Ta
kontrola duha i ne dozvoljavanje spajanja s centrima jeste
pratjahara. Kako se to praktikuje? To je ogroman posao, ne
moe da se obavi za jedan dan. Samo strpljivim i
kontinuiranim viegodinjim naporom moemo u tome
uspeti.
Nakon nekog vremena vebanja pratjahare pristupamo
sledeem koraku, dharani ili zadranju duha na izvesnoj
taki. Sta se pod tim podrazumeva? Prisiljavanje duha da
osea izvesne delove tela do iskljuivanja drugih. Na primer,
pokuajte da oseate samo ruke, do iskljuivanja ostalih
dolova tela. Kada ita, grada duha, ili svest bude ograniena
na izvesno mesto to je dharana. Ova dharana moe biti
razliitih vrsta i zajedno s njom bolje je sprovoditi malu igru
mate. Na primer, treba uiniti da duh misli o jednoj taki u
46
srcu. To je vrlo teko. Lake je tamo zamisliti lotos. Lotos

pun blistave svetiosti. Usmerite tamo svoj duh. Ili mislite o
lotosu u mozgu, kao da je obasjan svetlou ili o razliitim
centrima u ranije pomenutoj suumni.
Jogi mora stalno da veba. Treba da pokua da ivi
sam, jer drutvo razliitih ljudi skree panju duha. Ne treba
da govori mnogo, jer govor skree panju duha, ne treba da
radi mnogo jer preveliki rad remeti duh; ne moe se ostvariti
kontrola duha nakon celodnevnog napornog rada. Onaj ko se
dri gornjih pravila postaje jogi. Tako je velika mo joge da
e i malo njene prakse donetd velike dobrobiti. Nikoga nee
povrediti, ve e svima biti od koristi. Pre svega ublaiie
nervnu napetost, donosei nam smirenost omoguie da
mnogo jasnije vidimo stvari. Temperament e nam biti bolji,
a i zdravlje takode. Jedan od prvih znakova napretka e biti
dobro zdravlje i lep glas. Nedostaci u naem glasu e nestati.
To su prvi od brojnih efekata koji e se javiti. Oni koji
uporno i predano vebaju zapazie i druge znakove. Ponekad
e se javiti zvui, poput zvona u daljini, koja se meaju u uhu
neprekidno stvarajui jedan zvuk. Ponekad e se videti stvari,
male mrlje svetlosti kako plove i postaju sve vee i vee, ako
se te stvari pojave znaete da napredujete brzo.
Oni koji ele da budu jogi i uporno vebaju, na prvom
mestu moraju da vode rauna o dijeti. Ali i oni koji vebaju
samo malo radi poboljanja svog poslovnog ivota, neka ne
jedu previe inae mogu jesti sve to vole. Onima koji ele da
ostvare bri napredak i uporno vebaju stroga dijeta je
apsolutno neophodna. Otkrtie da je dobro iveti i po
nekoliko meseci samo na mleku i itaricama. Poto
organizam postaje sve finiji i finiji, u poetku e se primetiti
da i najmanja neregularnost u praksi naruava ravnoteu.
Jedan komadi hrane moe vie ili manje da poremeti sistem,
dok se ne bude ostvarila savrena kontrola, a onda moe da
se jede sve to se eli.
Kada se pone sa usredsredivanjem i najmanje
bockanje igle moe da se doivi kao munja to uz tresak
47
groma prolazi kroz mozak. Kad se profine organi percepcija

postaje finija. Kroz ta stanja treba da prodemo. Ko u tome
istraje uspee. Odreknite se argumentacije i drugih smetnji.
Postoji li ita u suvom intelektualnom argonu? To samo
izbacuje duh iz ravnotee i uznemirava ga. Treba da se shvate
stvari na finijim ravnima. Moe li razgovor to da uradi?
Dakle odreknite se svih uzaludnih razgovora. itajte knjige
koje su napisale ostvarene osobe.
Budite kao ostriga. Postoji lepa indijska basna u kojoj
se kae:
Ako pada kia kada je zvezda Svati u ascendentu i
padne u ostrigu, ta kap postaje biser. Ostrige to znaju,
tako da izlaze na povrinu kada ija ta zvezda i ekaju
da uhvate dragocenu kap kie. Kada kap padne u
ostigu, ona brzo zatvara svoju koljku i uranja duboko
do samog dna, gde od uhvaene kapi stvara biser.
Mi treba da budemo poput ostrige. Prvo treba da
ujemo, onda da razumemo, pa otklonimo sve smetnje
zatvorivi svoj duh za spoljanje uticaje i posvetimo se
razvoju istine u sebi. Postoji opasnost od traenja energije
prihvatanjem neobinih ideja, a onda njihovim odricanjem
radi drugih koje su trenutno u modi. Posvetite se jednoj stvari
i zavrile je do kraja. Dok ne ostvarile ciii, ne odbacujte je.
Ko poludi za jednom idejom moe samo da ugleda svctlost.
Oni to malo gricnu ovde, malo tamo nikada to ne mogu
postii. Na momenat mogu da zagolicaju svoje ivce, ali sve
e se zavriti na tome. Robovae u rukama prirode i nikada
nee stupiti izvan ula.
Oni koji stvarno ele da postanu jogi, jednom za svagda
moraju da se odreknu tog grickanja razliitih stvari i ideja.
Posvetite se jednoj ideji. Uinite da ona postane va ivot mislite o njoj, sanjajte o njoj, ivite s njom. Dopustite da
mozak, miii, nervi i svaki deo vaeg tela budu ispunjeni
tom idejom. Odreknite se svih drugih ideja. To je put do
uspeha, njim su prolazili svi duhovni velikani. Drugi su samo
maine koje govore. Ako zaista elimo da budemo
48
blagosloveni i da blagoslovimo druge moramo da se uputimo

dublje. U prvom koraku ne treba da uznerniravamo duh, niti
da se povezujemo sa osobama ije ideje uznemiravaju. Svi
znate da vas izvesne osobe, izvesna mesta ili hrana odbijaju.
Izbegavajte ih, a oni koji ele da ostvare najvie moraju da
izbegavaju svako drutvo kako dobro tako i rdavo. Vebajte
istrajno bez obzira da li ete iveti ili umreti. Posvetite se
radu bez razmiljanja o njegovim rezultatima. Ako ste
dovoljno hrabri, ve za est meseci biete savreni jogi. Ali
oni koji uzmo malo ovoga i po malo od svega dragog ne
napreduju. Jednostavno nema koristi da se uzimaju lekcije.
Oni koji su puni tamasa, neznalice i glupi ljudi, iji se duh
nikada nije opredelio ni za kakvu ideju, koji ude samo za
zabavom, zauvek e u religiji i filozofiji videti samo zabavu.
Nepostojani su. Sluaju, razgovaraju, misle da je to vrlo fino
onda odlaze kui i zaborave o svemu to su uli. Da bismo
uspeli moramo ispoljiti istrajnost i ogromnu volju. Postojana
dua kae popiu itav okean, mojom voljom planine e
se smrviti. Imajte takvu volju, ispoljite takvu vrstu energije i
osrvariete cilj.
49
Poglavlje VII
ANA I SAMADHI
Dali smo kratak pregled koraka rada joge, Izuzev
najsuptilnijih koraka vebi usredsredivanja, koji nas vode do
samog cilja rada joge. Vidimo kao ljudska bia da se sve
nae racionalno znanje odnosi na svest. Na primer moja svest
o ovom stolu i vaem prisustvu, ini da znam da je sto ovde i
da ste vi ovde. U isto vreme, velikog dela svoje egzistencije
nisam svestan. Razliitih organa u telu i delova mozga niko
nije svestan.
Kada jedem hranu to inim svesno, a kada je asimiliram
to se odvija nesvesno. Prerada hrane u krv vri se takode
nesvesno. Kada uz pomo krvi jaaju svi razliiti delovi mog
tela to se dogaa nesvesno. A ipak ja to sve radim, ne mogu
biti u ovom telu dvadeset osoba. Kako mogu znati da to
inim ja, a ne neko drugi? Mogu biti ubeden da je moj posao
samo da jedem i asimiliram hranu, a jaanje tela iz krvi da
obavlja za mene neko drugi. Ali to nije tako jer se moe
pokazati da gotovo svaka akcija koje sada nismo svesni moe
da se dovede na svestan nivo. Srce oigledno kuca bez nae
kontrole. Niko od nas ne moe da kontrolie svoje srce, ono
ide svojim sopstvenim putem. Ali vebom se moe ak i srce
staviti pod kontrolu, da zapone da kuca po volji, bre ili
sporije, ak i da prestane da kuca. Nad gotovo svakim delom
tela moe da se uspostavi kontrola. ta to pokazuje? Da
funkcionisanja koja se odvijaju ispod nae svesti takode
izvodimo mi, samo to inimo nesvesno. Dakle postoje dve
ravni na kojima deluje ljudski duh. Prvi je svesna ravan na
kojoj su sva dela praena oseanjem egoizma. Sledeca je
nesvesna ravan, gde sva dela nisu praena oseanjem
egoizma. Delovanje duha koje nije praeno oseanjem
egoizma je nesvesan rad. Kod niih ivotinja taj nesvesni rad
50
se naziva instikt. Kod viih ivotinja i najvioj od ivotinja u oveku. preovladava svesni rad.
Ali na tome se ne zavrava. Postoji jo vaa ravan na
kojoj duh moe da deluje. Moe da ode izvan svesti. Upravo
kao to je nesvestan rad ispod svesti, tako postoji drugaiji
rad koji je izvan svesti, a koji takode nije praen oseanjem
egoizma. Oseanje egoizma postoji samo na srednjoj ravni.
Kada je duh iznad ili ispod nje ne postoji Ja-oseanje, a uz to
duh i dalje deluje. Kada duh ode izvan ove svesne ravni
naziva se samadhi ili nadsvest. Kako, na primer, znamo da je
neko u samadhiju, a nije ispod svesti, da se nije degenerisao
umesto da se uzdigne? U oba sluaja delovanje je praeno
egoizmom. Odgovor je da, prema rezultatima delovanja
prepoznajemo ta je ispod a la iznad. Kada se zapadne u
dubok san, ulazi se u ravan ispod svesti. Telo sve vreme radi,
die, pokree se, moda se bude u snu bez ikakvog oseanja
ega, potpuno nesvestan, a po povratku iz sna isti smo kao pre
nego to smo zapali u san. Ukupan zbir znanja koje smo
imali pre odlaska na spavanje ostaje isti, uopte se ne
poveava. Ne nastupa prosvetljenje. Ali kada se ude u
sonadhi kao budala, iz njega se izlazi kao mudrac.
U emu je razlika? Iz jednog stanja izlazimo potpuno
isti, kakvi smo uli u njega, a iz drugog izlazimo prosvetljeni,
kao mudraci, proroci ili sveci, potpuno izmenjenog karaktera,
promenjenog ivota. To su dva razliita efekta. Poto su
efekti razliiti i uzroci moraju biti razliiti. To prosvetljenje s
kojim se izlazi iz samadhija, mnogo je vie od onoga to se
dobija iz nesvesnog, ili onoga to se moe dobiti umovanjem
u svesnom.stanju, stoga to mora biti nadsvest. Samadhi se
naziva nadsvesnim stanjem.
Ukratko, ovo je ideja o samadhiju. Kako se samadhi
primenjuje? Primenjuje se sada. Polje uma, ili svesnog
delovanja duha vrlo je ogranieno. Ljudski razum se kree u
uskom krugu i ne moe da istupi izvan njega. Svaki pokuaj
da se izae van suoava se s neuspehom, a ipak izvan njega
poiva sve to oveanstvo smatra najdraim. Odgovori na
51
sva pitanja, kao to su: da li postoji besmrtna dua, da li

postoji bog, postoji li neka najvia inteligencija koja vodi
ovaj univerzum ili ne, izvan su polja razuma. Razum nikada
ne moe dati odgovor na ta pitanja. ta razum kae? On kae
ja sam agnostik, neznam ni da jeste ni da nije. Ipak su nam
odgovori na ta pitanja veoma vani. Bez pravih odgovora na
njih ljudski ivot je bez svrhe. Sve nae etike teorije, svi
moralni stavovi, sve to je dobro i veliko u ljudskoj prirodi,
oblikovano je na odgovorima izvan tog kruga. Stoga je
veoma vano da dobijemo odgovore na ta pitanja. Ako je
ivot samo kratka igra, a univerzum sudbinska kombinacija
atoma, zato onda drugima da inimo dobro? Zbog ega bi
onda postojali milosre, pravda, potenje i drugarska
oseanja? Najbolja stvar za ovaj svet bila bi da svako bude
srean to sunce sija. Ako nema nade, zato bih voleo svog
brata a ne bih mu presekao vrat? Ako ne postoji nita izvan,
ako nema slobode nego samo okrutni zakoni smrti, trebalo bi
da pokuam sebe da usreim. Nalazimo da ljudi danas govore
kako je korisnost osnova moralnosti. Kakva je to osnova?
Pribaviti najvei mogui iznos sree to veem broju. Zato
bismo to inili? Zato ne bismo stvorili najveu nesreu
najveem moguem broju ljudi, ako to slui naoj svrsi?
Kako e pristalice korisnosti odgovoriti na ovo pitanje? Kako
znati ta je ispravno, a ta pogreno? Nagoni me elja za
sreom i ja je ispunjavam, to je u mojoj prirodi, nita neznam
izvan toga. Imam te elje i moram da ih ispunim, zato bi se
vi alili? Odakle potiu sve istine o ivotu, moralnosti,
besmrtnoj dui i bogu, o ljubavi, simpatiji i samilosti, o tome
da se bude dobar i iznad svega da se bude nesebian?
Sve etike, svaka ljudska akcija i sve misli zasnivaju se
na ideji o nesebinosti. Celokupna zamisao ljudskog ivota
moe se staviti u tu jednu re: nesebinost. Zato treba da
budemo nesebini? U emu je potreba, snaga i mo moje
nesebinosti? Nazivate me racionalnim prema koristi
orijentisaiiom ovekom, ali ako mi ne otkrijete razlog za
korisnost, kaem vam da niste racionalni. Pokaite mi razlog,
52
zato ne bih bio sebian? Traiti od nekog da bude nesebian

moe poetski lepo da zvui, ali poezija nije razlog za
nesebinost. Pokaite mi razlog, zato bih ja bio nesebian,
zato bih bio dobar? Jer ta gospodin taj i taj kae, ne vai za
mene. Kakva korist od toga to bih bio nesebian? Korisno je
za mene da budem sebian, ako korisnost oznaava vei
iznos sree. Postoji li odgovor? Korisnost nikada to ne moe
da da. Odgovor je da je ovaj svet samo kap u okeanu, samo
jedan beoug u beskonanom lancu. Odakle propovednicima
nesebinosti ta ideja? Znamo da to nije istiktivna pojava, jer
ivotinje je ne poznaju. Nije ni razumna, jer razum nema
nita zajedniko s njom. Odakle je onda dola?
Istorija nam daje jednu injenicu, koju su svi uitelji
religije smatrali zajednikom. Svi tvrde da su svu svoju istinu
primili izvan, a mnogi od njih i neznaju odakle su je dobili.
Na primer, jedan je rekao da mu je siao aneo s krilima u
obliku ljudskog bia, i rekao: uj, o ovee, ovo je moja
poruka. Drugi tvrdi da se pojavilo blistavo bie deve. Trei
da je sanjao dolazak svog predka i da mu je preneo izvesne
stvari. Zajedniko im je to to su svi znanje dobili izvan, a ne
kroz svoju mo umovanja ili zakljuivanja. A emu nas
nauka o jogi ui? Ona priznaje da su svi oni u pravu to tvrde
da im je sve znanje dolo izvan umovanja i zakljuivanja, ali
da je to je dolo iz njih samih.
Jogi tvrdi da sam duh poseduje vie stanje egzistencije,
izvan razuma nadsvesno stanje kada je duh na viem stupnju,
onda se suce znanje izvan umovanja i zakljuivanja. Stie se
metafiziko ili transcendentalno stanje. Transcendirajui
obinu ljudsku prirodu u to stanje se ulazi izvan razuma
ponekad sasvim sluajno i bez razumevanja ove nauke, tako
rei spotaknemo se o to. Kada se neko spotakne i zapadne u
to stanje, obino misli da mu je dolo izvan. Ovim se
objanjava zato su inspiracija ili transcendentalno znanje isti
u srazliitim zemljama, samo to u jednoj zemlji izgleda da
dolazi kroz anela, u drugoj preko deve, a u treoj kroz boga.
Sta to znai? To znai da je duh objavio znanje svoje
53
sopstvene prirode, a da je su'canje znanja interpretirano

saglasno veri i obrazovanju osobe kroz koje se ispoljava.
injenica je da su se mnogi takorei spotakli i zapali o ovo
nadsvesno stanje.
Jogi kae da postoji velika opasnost pri spoticanju o
ovo znanje. U veini sluajeva velika je opasnost da e se
poremetiti mozak, jer po pravilu veina onih koji su se
spotakli i zapali u to nadsvesno stanje, bez njegovog
potpunog razumevanja, tumarali bi kao u mraku jer bi obino
uporedo sa svojim znanjem bili izloeni praznoverju. Otvorili
su se za nalete halucinacija. Muhamed je tvrdio da je jednog
dana adneo Gabriel doao u peinu da ga uzme i poneo ga na
nebeskom konju Haraku da posoli nebo. Ali s tim je
Muhamed iskazao i divne istine. Ako itate Koran otkriete
najvie istine pomeane s praznoverjem. Kako se to
objanjava? Nema sumnje da je on bio inspirisan, ali ta
inspiracija je takorei predstavljala spoticanje (pad u
nadsvesno). On nije bio treniran jogi i nije poznavao razlog
za ono ta je inio. Setimo se dobra koje je Muhamed uinio
svetu, ali i velikog zla koje je doneo svojim fanatizmom!
Selimo se miliona koji su masakrirani po njegovom uenju,
majki lienih svoje dece, siroadi, unitavanja celih zemalja,
miliona i miliona ubijenih ljudi.
Vidimo dakle da postoji i opasnost u izuavanju ivota i
uenju velikih ljudi kao to je Muhamed, a i drugi. Ipak
istovremeno nalazimo da su svi bili inspirisani. Kad god bi
prorok uao u stanje nadsvesti, uzdizanjem svoje
emocionalne prirode, donosio bi neku istinu, ali takode i
neto fanatizma koji bi pozledivao svet u istoj meri koliko
mu je znamenitost uenja pomagala. Da bi nali ma kakav
razlog za neusaglaenost ljudskog ivota treba da
transcendiramo svoj razum, ali to moramo da obavljamo
nauno, polako uz pomo regularne vebe i da odbacimo
svako praznoverje. Moramo se prihvatiti izuavanja
nadsvesnog stanja, upravo kao to izuavamo svaku drugu
nauku. Na razumu se mora izgraditi temelj i da se sledi sve
54
dokle on vodi, a kada razum otpadne, on e nam sam

pokazati put ka vioj ravni. Kada ujete da neko kae
inspirisan sam i nadahnut, a govori iracionalno ne sledite
ga. Zato? Jer ta tri stanja - instikt, razum i nadsvest, ili
nesvesno, svesno i nadsvesno stanje - pripadaju jednom te
istom duhu. U jednom oveku ne postoje tri razliita duha,
nego se jedno njegovo stanje razvija u druga stanja. Instikt se
razvija u razum, razum u transcendentalnu svest, dakle nije ni
jedno stanje suprutno drugom. Prava inspiracija nikada nije
suprotna razumu, nego ga ispunjava i ini srecnim. Upravo
kao to su rekli veliki proroci, nisam doao da razorim nego
da ispunim , tako inspiracija uvek dolazi da ispuni, ili usrei
razum i u skladu je s njim.
Razliiti koraci joge namenjeni su da nas nauno vode
do nadsvesnog stanja, ili do samadhija, Stavie, najvanija
svrha je razumevanje da je inspiracija isto toliko zastupljena
u prirodi svakog oveka kao to je bila prisutna u prirodi
drevnih proroka. Ti proroci nisu bili jedinstveni, bili su ljudi
kao vi i ja, ali su uz to bili veliki jogi. Stekli su nadsvest, ali i
vi i ja moemo da ostvarimo isto. Oni nisu bili naroiti ljudi.
Sama injenica da je neko postigao to stanje, dokazuje da
svako to moe da postigne.
Ne samo da je mogue, nego svako mora na kraju da
doe do tog stanja, jer to je njegova religija. Iskustvo je jedini
uitelj koga imamo. Moemo razgovarati i razmiljati celog
ivota, ali neemo shvatili ni re istine dok to sami ne
iskusimo. Ne moe se oekivati da e ovek postati hirurg,
ako mu samo damo nekoliko knjiga iz te oblasti. Pokazujui
mi neku zemlju na mapi ne moete zadovoljiti moju
radoznalost da je vidim. Moram imati stvarno iskustvo. Mape
u nama samo mogu da probude radoznalost za sricanjem
potpunog znanja. Izvan toga, nemaju nikakvu vrednost.
Vezivanje samo za knjige degenerie duh. Da li je ikada
postojalo vee bogohuljenje da je sve znanje o bogu sadrano
u ovoj ili onoj knjizi? Kako se ovek usuuje da kae da je
bog beskonaan, a ipak pokuava da ga zatvori u korice jedne
55
male knjige? Milioni su izgubili ivote zato to nisu verovali

u ono ta kau knjige. Naravno sve to sada pripada prolosti,
ali je svet i dalje veoma vezan verovanjem u knjige.
Da bismo postigli nadsvesno stanje na nauan nain
potrebno je da prodemo kroz razliite korake rada joge.
Posle pratjahare i dharane dolazimo do dane, ili meditacije.
Kada je duh uveban da ostane na izvesnom, spoljanjem ili
unutranjem, mestu stie takorei sposobnost da neprekidno
tee prema toj taki. To stanje se naziva ana. Kada se toliko
intenzivira snaga ane da moe da se odbaci spoljanja
percepcija, a da se ostane u medirataciji samo na unutranjem
delu, o smislu ili znaenju, to stanje se zove samadhi.
Dharana, ana i samadhi zajedno ine samjama A to je kada
duh moe prvo da se usredsredi na jedan objekat, pa je onda
sposoban da odrava tu usredsredenost due vreme, a potom
nastavljajui sa usredsredenou boravi samo na unutranjem
delu percepcije ija je posledica objekat. Onda se sve
izvrava pod kontrolom takvog duha.
To meditativno stanje je najvie stanje postojanja. Sve
dok postoji zelja ne moe da nastupi prava srea. Samo
konteplativno izuavanje efekata, poput svedoenja donosi
stvarnu sreu i uivanje. ivotinja nalazi svoju sreu u
ulima, ovek u svom intelektu, a bog u duhovnoj
kontemplaciji. Jedino dui koja je postigla konteplativno
stanje svet postaje stvarno lep. Onome ko nita ne eli i ne
mea se sa svetom, mnogostruke promene u prirodi su jedna
panorama lepote i uzvienosti.
Te ideje treba shvatiti u dani ili meditaciji. Kad ujemo
zvuk, prvo se javi spoljanja vibracija, potom se nervno
kretanje prenosi duhu i, najzad, duh reaguje ime se javlja
bljesak znanja o objektu koji je bio spoljni uzrok tih razliitih
promena od eterske vibracije do mentalne reakcije. To troje u
jogi se nazivaju abda (zvuk), artha (znaenje) i nana
(znanje). U jeziku fizike i fiziologije nazivaju se eterske
vibracije, nervna kretanja u mozgu i mentalna reakcija. To
moje, mada su razliiti procesi, pomeani su na takav nain
56
da su postali nerazluivi. U stavri, sada nismo u stanju da

opaamo ni jedno od njih, ve samo opaamo njihovo
kombinovano dejstvo koje zovemo spoljnim objektom. Svaki
in opaanja ukljuuje to troje i ne postoji razlog da nebismo
mogli da ih razlikujemo.
Kada uz pomo predhodnih priprema opaianje postane
jako i kontrolisano i stekne mo finije percepcije, duh treba
da se slui meditacijom. Ta meditacija mora da zapone s
grubim objektima i polako da prosleduje prema finijim i
finijim, dok ne postane bez ikakvog objekta. Duh prvo treba
da bude zaposlen opaanjem spoljanjih uzroka oseanja ili
uzbuenja, a onda unutranjim kretanjem, pa svojom
sopstvenom reakcijom. Kada bude uspeo u opaanju spoljnih
uzroka oseanja ili uzbuenja pomou njih samih, stei e
mo opaanja finog materijala egzistencije, sva suptilna tela i
oblike. Kada uspe u opaanju unutranjih kretanja uz njihovu
pomo, stei e kontrolu nad svim duevnim talasima u sebi i
drugima, ak i pre nego to se prevedu u fiziku energiju. A
kada jogi bude sposoban da opaa samu mentalnu reakciju,
stei e znanje o svemu poto su svaki svesni objekat i svaka
misao rezultat ove reakcije. Tada e jogi sagledati samu
osnovu svog duha, a to e se dogoditi pod njegovom
savrenom kontrolom. Stei e razliite moi, a ako podlegne
iskuenjima bilo koje moi zatvorie put svog daljeg
napredka. Tranje za uivanjima je takvo zlo. Ali ako je
dovoljno jak da odbaci ak i te udesne moi ostvarie cilj
joge; potpuno zaustavljanje svakog talasa u okeanu duha.
Tada velianstvenost due, neometana zbunjenou ili
rastresenou duha, ili kretanjem tela zasijae punim sjajem,
a jogi e otkriti sebe kakav je i kakav je uvek bio, sutinu
znanja, besmrtnu i sveproimajuu.
Samadhi je svojstvo svakog ljudskog bia - ak i svake
ivotinje. Od najnie ivotinje pa do najvieg anela
moracemo kad tad da doemo do tog stanja, a onda i samo
onda e za nas zapoeti prava religija. Doe se samo borimo
da ostvarimo to stanje. Ne postoji razlika izmeu nas i onih
57
bez religije, jer nemarno iskustvo. Usredsredenost je dobra da

bi nas dovela do tog iskustva. Svaki pojedini korak ka
samadhiju je promiljen, dobro prilagoen, nauno
organrzovan i kada se predano veba sigurno e nas dovesti
do eljenog cilja. Tada vie nee biti patnje, i sve nevolje e
ieznuti. Seme delovanja e biti spaljeno i dua e zauvek
ostvariti slobodu.
58
RADA JOGA UKRATKO

Sledi kratak pregled radia joge koji je slobodno
preveden iz kurma purane.
Vatra joge spaljuje zatvor greha u kome je ovek
zatoen, proiava se znanje i direktno se postie nirvana. Iz
joge dolazi saznanje, a znanje ponovo pomae jogia. Ko u
sebi kombinuje jogu i znanje, gospod je s njim zadovoljan.
Oni to vebaju mahajogu, bilo jednom, dva ili tri puta
dnevno, ili neprekidno znajte da su to bogovi. Joga se deli na
dva dela. Jedan deo se naziva abhava, a drugi mahajoga.
Kada se meditira o svom sopstvu kao o praznini lienoj
kvaliteta, to se zove abhava joga. Ona joga u kojoj se biva
sopstvo ispunjeno blaenstvom bez neistoa i u jedinstvu s
bogom zove se mahajoga. jogi uz pomo svake od ovih joga
ostvaruje sopstvo ili sebe. Druge joge o kojima itamo i
sluamo, ne zasluuju ni da se uporeduju sa odlinom radia
jogom, u kojoj jogi otkriva sebe i ceo univerzum kao da je
bog. To je najvia od svih joga.
Jama, nijama, asana, pranajama, pratjahara, dharana i
samadhi su grane u jogi, od kojih se ne-povredivanje,
istinoljubivost, ednost, ne-primanje niega tueg nazivaju
jama. To proiava duh, ita. Nikada ne nanositi bol
mislima, reima ili delima ni jemom ivom biu naziva se
ahimsa, ili ne-povredivanje. Nema uzvienije vrline od nepovreivanja. Ne postoji vea srea od one koja se moe stei
stavom ne-povredivanja svih ivih bia. Istinoljubivou
stiemo plodove rada. Kroz istinoljubivost sve se potie. Sve
je zasnovano na istini. Pozivati se na injenice kakve jesu to
je istinoljubivost. Ne prisvajanje tuih dobara kradom ili
upotrebom sile naziva se, asteja, bezeljnost ili otsustvo
lakomosti. ednost u mislima, reima i delima uvek i u svim
uslovima je ono to se zove brahmaarja. Ne primanje
poklona ni od koga ak i kada se strano pati je aparigraha.
Zamisao je da kada se prima poklon od druge osobe srce
59
postaje neisto, poniavamo se, gubimo svoju nezavisnost,

postajemo ogranieni i vezani.
Ovo to sledi pomae nam da uspemo u jogi, a zove se
nijama ili ispravne navike i dranje; tapas (sketizam);
svadhjaja (uenje); santoa (zadovoljstvo); aua (istoa);
ivarapranidhana (oboavanje boga). Post i drugi naini
kontrole tela nazivaju se telesni topas. Recitovanje veda i
drugih mantri, kojima se proiava satva materijal u telu
zove se uenje, svadhjaja. Postoj, tri vrste ponavljanja tih
maniri. Jedna je verbalno ili usmeno, draga poluusmeno, a
trea mentalno ponavljanje. Verbalno ili ujno je najnii vid
ponavljanja maniri, a neujno je najvii oblik ponavljanje.
Glasno ponavljanje je verbalno, u sledeem ponavljanju
pokreu se samo usne, ali se ne uje zvuk. Neujno
ponavljanje manire udrueno s miljenjem njenog znaenja
zove se mentalno ponavljanje i predstavlja najvii oblik .
ponavljanja. Mudraci kau da postoje dve vrste proienja,
spoljanje i unutranje. ienje tela vodom, zemljom i
drugim materijalima je spoljanje proiavanje, kao to je
kupanje itd. ienje duha istinom i uz pomo drugih vrlina
zove se unutranje proiavanje. Oba proiavanja su
neophodna. Nije dovoljno da se bude samo ist iznutra, a
spolja prljav. U sluaju da se ne mogu os variti oba ienja,
bolje je unufranje proiavanje, ali niko ne moe biti jogi
bez primene oba vida ienja. Oboavanje boga vri se
putem misli i svojom predanou.
Govorili smo o jami i nijami. Sledee je asana
(poloaj). Jedina stvar koji u vezi s tim treba razumeti je da
telo treba da bude slobodno, a da gradi ramena i glavu treba
drati uspravno. Zatim dolazi pranajama. Prana je ivotna
snaga u naem telu. Ajama oznaava kontrolu te ivotne sile.
Postoje tri vrste pranajame; vrlo jednostavna, srednja i vrlo
uzviena. Pranajama se deli u tri dela; ispunjavanje,
zadravanje i pranjenje. Kada ponete sa 12 sekundi to je
najnii oblik pranajame, a sa 24 sekunde je srednji oblik, a
najbolja pranajama je od 36 sekundi. U najnioj vrsti
60
pranajame postoji disanje, u srednjoj treperenje i

podrhtavanje, a u najvioj pranajami levitacija tela uz izhv
velikog blaenstva. Postoji mantra koja se zove gajatri. To je
vrlo svet stih iz veda.
Mi meditiramo o slavi ovog Bia koje je stvorilo
ovaj univerzum, neka ono posveti na duh.
Tome se pridruuje OM na poetku i kraju. U jednoj
pranajami ponovite tri puta gajatri. U svim knjigama govori
se da se pranajama deli u izdisanje (reaka), udisanje
(puraka) i zadravanje (kumbaka). ulni organi (indrije)
deluju spolja i stupaju u kontakt sa spoljanjim objektima.
Njihovo dovoenje pod kontrolu volje zove se pratjahara, ili
sabiranje u smeru sopstva. Fiksiranje duha na lotos srca ili na
centar glave je ono to se zove dharana. Ograniavanje samo
na jednu taku, inei je osnovnom za nastajanje naroite
vrste mentalnih talasa, koje druge vrste talasa ne mogu
progutati, nego se postepeno istiu, dok se svi drugi smanjuju
i konano iezavaju. Zatim, prvobino mnogostruki talasi
ustupaju mesto jedinstvu i u duhu preostaje samo jedan talas.
To je dana, meditacija. Kada vie ne bude potrebna nikakva
osnovica, a duh postane jedan talas, jednouoblienost, to se
naziva samadhi. Lieno svake pomoi od strane mesta i
centara, preostaje samo znaenje misli. Ako se duh moe
ustaliti na centru za 12 sekundi to e biti dharana. Dvanaest
takvih dharana sainjavaju danu, a dvanaest dana e biti
samadhi.
Jogu ne treba praktikovati blizu vatre, u vodi, tamo gde
je tle prekriveno suvim liem, gde ima mnogo mravinjaka,
gde se nalaze divlje ivotinje ili neka opasnost, na raskrima
gde je prevelika buka i gde se nalaze porone ili rdave osobe.
To naroito vai za Indiju. Ne vebajte kada vam je telo
previe tromo, lenjo ili bolesno ili kada vam je duh nesrean i
tuan. Odite na neko dobro skriveno mesto, gde ne dolaze
ljudi da vas ne bi uznemiravali. Ne odlazite na prljava mesta.
Radije izaberite lep predeo ili sobu koja je najlepa u kui.
61
Kad elite da vebate prvo pozdravite sve drevne jogije, svog

gurua i boga, pa onda zaponite.
O ani smo ve govorili, a sada dajemo nekoliko
primera objekata s kojima se meditira. Sednite uspravno i
gledajte u vrh svog nosa. To usredsreduje duh, jer se
kontrolom dva optika ivca ostvaruje kontrola arkade
delovanja a time i kontrola volje.
Evo nekoliko uzoraka meditacije.
Zamislite lotos nekoliko ina iznad glave, ije je
sredite vrlina, a stabljika znanje. Osam lotosovih
latica su osam moi jogija. Pranici i tukovi u
unutranjosti predstavljaju njegovo odricanje. Ako jogi
odbaci spoljanje moi ostvarie spasenje. Tako su
osam lotosovih latica osam moi, a unutranji praznici
i tukovi predtsvljaju odricanje tih moi. U
unutranjosti lotosa zamislite zlatnog Jedinog,
svemogueg, nedodirljivog, onog ije je ime Om,
neizrecivog, okruenog blistavom svetlou.
Meditirajte o tome. Druga meditacija je ovakva:
Razmiljajte o prostoru u svom srcu i zamislite da
gori plamen u sredini tog prostora. Zamislite da je taj
plamen vaa sopstvena dua, a unutra u plamenu je
druga sjajna svetlost i ona je dua vae due, to jest
bog. Meditirajte o tome u svom srcu.
Nevinost ili estitost, nepovreivanje, pratanje ak i
najveem neprijatelju, istinoljubivost i vera u gospoda, sve su
to razliiti vritiji. Ne brinite se ako u svemu tome niste
savreni, samo radite i savrenstvo e se ostvariti. Ko se
odrekao svakog vezivanja, straha, gneva, ija se cela dua
ulila u gospoda, ko je u gospodu naao utoite, ije je srce
proieno, s bilo kojom eljom da pristupi gospodu, gospod
e mu je uslisiti. Zato ga oboavajte kroz znanje, ljubav ili
odricanje.
Onaj ko nikoga ne mrzi, ko je svima prijatelj,
milosrdam prema svima, ko nita ne poseduje, bez
egoizma ili samoljublja, to podjednako razmilja u
62
patnji i zadovoljstvu, ko je izdrljiv, uvek zadovoljan,

uvek posveen jogi, ko sebe dri pod kontrolom, ija je
volja snana, a duh i intelekt predani meni taj je moj
voljen bhakta. Onaj ko ne izaziva smetnje ili nemir,
koga drugi ne mogu da uznemire, koji je osloboen
radosti, ljutnje i straha, briga i elja to je moj voljeni.
Onaj ko ne zavisi ni od ega, ko je ist i delotvoran, ko
ne mari da li e se dogoditi dobro ili zlo i nikada nije
nesrean, koji se odrekao svih sebinih nastojanja, koji
je isti kada ga hvale i kore, sa mirenim i zadubljenim
duhom, blagosloven s malim to dobija na svom putu,
bez doma jer je ceo svet njegov dom, a postojan je u
svojim zamislima, to je moj voljeni bhakta. (Bgagavad
gita XII, 13-19)
Samo takav postaje jogi.
iveo jednom boanski mudrac po imenu Narada.
Kao to medu ljudima postoje mudraci, veliki jogiji isto
tako postoje veliki jogiji medu bogovima. Narada je bio
dobar i veliki jogi. Putovao je svuda i, jednog dana
prolazei kroz umu, ugledao je jogija koji toliko dugo
sedeo u meditaciji, da su oko njega beli mravi izgradili
veliki mravinjak. Upitao je Naradu kuda ide? A
on mu je odgovorio idem na nebo. Onda pitaj
boga kada e mi se smilovati, kada u ostvariti
slobodu? Narada je krenuo dalje i nakon nekog
vremena sreo drugog oveka koji je unaokolo skakao,
pevao i igrao. Postavio mu je isto pitanje o Narada,
kuda ide? Glas i pokreti su mu bili vrlo divlji. Narade
mu ree - idem na nebo. Onda pitaj kada u ja
postii osloboenje, zamolio je ovek. Narada je
produio svojim putem. Posle dueg vremena Narada se
vraao istim putem i opet je naiao na jogija koji je
meditirao s mravinjakom oko sebe, koji prozbori: o
Narada, da li si pitao gospoda za mene? O da. ta
ti je on rekao? Gospod mi je rekao da e ostvariti
osloboenje nakon etiri roenja. Tada jogi poe da
63
plae i jadikuje; - meditirao sam dok se oko mene nije

izgradio itav mravinjak, a ipak treba da ekam jo
etiri roenja. Na svom putu Narada naie na drugog
oveka koji ga upita? Jesi li pitao za mene? O da.
Vidi li ono tamarinda drvo? Mogu da ti kaem, da e
se roditi onoliko puta koliko je listova na tom drvetu, a
onda e stei slobodu. Tada je ovek poeo da igra
od radosti, govorei: Oh, biu slobodan nakon tako
kratkog vremena. Tada se zauo glas: Dete moje, ti
si slobodan ve od ovog trenutka! To je bila nagrada
za njegovu istrajnost. Bio je spreman da se zalae kroz
sve te ivote, nita nije moglo da ga obeshrabri. A prvi
ovek je smatrao da su preostala etiri ivota do
osloboenja predugo vreme.
Samo istrajnost koju poseduju ljudi spremni da ekaju
itave eone, donosi najvie rezultate.

Radza Joga

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Radza Joga

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Cilj svih nauka je da,

Svami Vivekananda: Rada Joga

Svami Vivekananda: Rada Joga

zemljama, nalazimo odemo li do njihove baze. Tamo

Svami Vivekananda: Rada Joga

se veito. Jednolikost i sklad strogi su i nepopustljivi zakoni

Svami Vivekananda: Rada Joga

Nauka rada joga predlae da se oveanstvu ponudi

Svami Vivekananda: Rada Joga

stanja. Instrument je sam duh. Ispravno vodena mo panje i

Svami Vivekananda: Rada Joga

svetiou. Sluate me i to vie usredsredite svoje misli,

Svami Vivekananda: Rada Joga

da ni u ta ne verujemo dok to sami ne otkrijemo. Istina ne

Svami Vivekananda: Rada Joga

Razliite rase koriste razliite postupke kontrole

Svami Vivekananda: Rada Joga

savreno opisivana, formulisana i propovedana u Indiji.

Svami Vivekananda: Rada Joga

postoji samo razlika u stepenu. Purua jedina nije

Svami Vivekananda: Rada Joga

ovom telu stvorene su hranom. Svakodnevno smo svedoci

Svami Vivekananda: Rada Joga

Svami Vivekananda: Rada Joga

Ovaj deo joge pomalo nalikuje na hatha jogu, koja se

Svami Vivekananda: Rada Joga

izdahnemo kroz desnu nozdrvu. Ponovo udahnemo kroz

Svami Vivekananda: Rada Joga

mirise., koji e biti dovoljni da potvrde postojanje izvesnih

Svami Vivekananda: Rada Joga

as loe i da je duh previe promenljiv da bi bio

Svami Vivekananda: Rada Joga

Stvorivi ga, pozvao je anele da ga vide i pozdrave i svi su

Svami Vivekananda: Rada Joga

stigla do vrha kule gde je ministar uhvatio i skino s nje

Svami Vivekananda: Rada Joga

Svami Vivekananda: Rada Joga

Neka sve stvari budu srene, neka sva bia budu

Svami Vivekananda: Rada Joga

Svami Vivekananda: Rada Joga

Kada nije bilo ni potrebe niti misli, kada je tama

Svami Vivekananda: Rada Joga

mentalne tako i fizike. Ko kontrolie pranu moe da

Svami Vivekananda: Rada Joga

ogranien. On moe da ide samo do odreenog opsega.

Svami Vivekananda: Rada Joga

stvrdnjava i raspada na svoje sastojke. Tako je i sa duhom.

Svami Vivekananda: Rada Joga

iskoristiti pomo giubog, pa onda krenuti lagano prema

Svami Vivekananda: Rada Joga

stanju izvesne napetosti, to e teiti da stvori istu napetost i u

Svami Vivekananda: Rada Joga

obino oznaava da e ubrzo umreti. U takvom sluaju nije

Svami Vivekananda: Rada Joga

U okeanu postoje ogromni talasi, poput planina, ima

Svami Vivekananda: Rada Joga

radili svi veliki proroci, mudraci i vidovnjaci? U jednom

Svami Vivekananda: Rada Joga

zatim vie miliona milja drugi, jo vii, skup vibracija i tako

Svami Vivekananda: Rada Joga

samo primenom mentalnih sredstava. Onaj deo pranajame

Svami Vivekananda: Rada Joga

Svami Vivekananda: Rada Joga