Sv.

Jovan Krontatski
MOJ IVOT U HRISTU

***
Gospode! Ja sam udo Tvoje dobrote, premudrosti, svemoi, jer si me Ti priveo iz
nebia u bie, jer me Ti do sada odrava u ivotu, jer u, dobrotom, milou i
ovekoljubljem jedinorodnog Sina Tvoga, naslediti ivot veni, ako Ti ostanem veran, jer
sam stranim svetenim inom prinoenja Sinom Tvojim na rtvu Sebe Samog podignut
iz uasnog pada, iskupljen od vene pogibelji. Slavim Tvoju dobrotu, Tvoju mo
beskonanu, Tvoju premudrost! Ali uini uda Tvoje dobrote, svemoi i premudrosti na
meni kukavnom i kako god zna spasi mene, nedostojnog slugu Tvog, i uvedi u Carstvo
Tvoje veno, udostoj me ivota beskonanog, dana nezalaznog.

***
Srce moje treba da se prilepljuje samo za Boga: meni je dobro prilepljivati se Bogu (Ps.
72, 28), a ono se aj, kakvo slepilo i izopaenost! prilepljuje za slasti ovoga veka: za
hranu, pie, telesnu slast, za novac, za taj prah, za odeu, za tu trule, za cvee koje
nestaje, za dezene, za krojeve koji mame oko, za raskono nametene sobe itd. udna
stvar! Mene, hrianina, nebeskog oveka, zanima sve zemaljsko, a malo nebesko. U
Hristu sam preseljen na nebesa, dok se u isto vreme svim srcem vrsto prilepljujem za
zemlju i, po svoj prilici, nikada ne bih ni eleo da budem na nebu, ve bih radije da uvek
ostajem na zemlji, iako me zemaljsko, i pored zadovoljstva koje priinjava, optereuje i
mui, iako vidim da je sve zemaljsko nepouzdano, propadljivo, da brzo prolazi, iako i
znam i oseam da nita zemaljsko ne moe da zasiti moj duh, da umiri i zadovolji moje
srce, neprestano uznemireno i rastuivano ovozemaljskom tatinom. I dokle u ja,
nebeski ovek, biti zemaljski? Dokle u biti telo ja, edo Boje, koji se ne od krvi, ni od
elje tjelesne, nego od Boga rodih (Jn. 1, 13) na svetom krtenju, dokle se sav neu
ustremiti ka Bogu? Gospode, privuci srce moje k Tebi, Duhom Tvojim Svetim! Gospode,
odvrati srce moje od tatine ovozemaljske. Gospode, bez tebe nita initi ne mogu.

***
Sve to sija na zemlji jako volimo: zlato, srebro, drago kamenje, kristal, bletavu odeu
zato ne volimo buduu slavu na koju nas Gospod poziva? Zato ne teimo sjaju
poput sunevog? Pravednici e se, reeno je, zasjati kao sunce u Carstvu Oca svoga.

(Mt. 13, 43) Zato to smo grehom izopaili prirodu due svoje i umesto za nebo,
prilepismo se za zemlju, umesto za netrulenost za trulenost, zavolesmo zemaljski
sjaj, prolazni, propadljivi i obmanjivi. Ali zato mi tako silno volimo sjaj? Zato to dua
naa bee stvorena radi svetlosti nebeske i u poetku sva bee svetlost, sva sijanje;
njoj je svetlost uroena, uroeno joj je oseanje i elja za svetlou. Usmerite tu tenju
ka traenju nebeske svetlosti!

***
Kada vidi prelepu devojku ili enu, ili prelepog mladia, istog trena se uznesi ka
vrhovnoj, najsvetijoj Lepoti, koja je uzrok svake lepote zemaljske i nebeske, dakle, ka
Bogu; proslavi Ga zbog toga to od zemlje ini takvu lepotu; zadivi se u oveku lepoti
lika Bojeg koji sija ak i u naem iskvarenom stanju; zamisli kakav e biti na lik u
stanju naeg proslavljenja, ako ga se udostojimo; zamisli kakva je lepota svetih Bojih,
svetih Anela, Boje Majke, preukraene Boanskom slavom; zamisli neizrecivu
dobrotu lica Bojeg koje emo ugledati i ne zanosi se zemaljskom lepotom, tim telom i
krvlju. Slatka je pohota, ali je grehovna, razvraa i Bogu je protivna. Ne prilepljuj se
srcem za devojaku ili ensku lepotu, ve samo za Gospoda Boga Koji je stvorio svaku
lepotu Sebe radi, i govori: meni je dobro prilepljivati se Bogu (Ps. 72, 28), samo Bogu, a
ne prolaznoj telesnoj lepoti.

***
amotinja koja nas obuzima zbog neuspeha u kakvom delanju, osobito svetenikom,
koje obavljamo radi drugih, i stid na licu, potiu od naeg neprijatelja bestelesnog koji
kao lav riui hodi i svugde nastoji da nas prodere, i koji nas nagoni na svaki neuspeh,
na svaki greh. Stoga, da ne bi bilo spoticanja u bilo kakvom delanju, za njega se treba
prethodno pripremati njegovim razumnim prouavanjem, spojenim sa uzdranjem i
molitvom; treba teiti savrenstvu u svemu i ne davati mesta avolu. Ako se desi
neuspeh u poslu, ne treba se preputati amotinji, nego se, priznavi pred Bogom svoj
greh i svoju nemo, smiriti pred Njim, odbaciti svoje samoljublje i ne snebivajui se
priznati svoj greh i svoju nepromiljenost, lenjost ili slabost, i greh svoj vrgnuti u bezdan
milosra Bojeg, molei za Njegovu milost i pomo za ubudue radi dobrog i uspenog
obavljanja svoga posla.

***
Na molitvi i u svakom delu u svom ivotu izbegavaj podozrivost i sumnju i avolsko
matanje. Neka ti oko duevno bude zdravo da bi sve telo tvoje molitve, tvojih dela i
tvoga ivota bilo svetlo.

***
Tokom zajednike molitve celo srce tvoje neka bude u Bogu i neka se nipoto ni za ta
zemaljsko ni za tren ne prilepljuje; imaj takoe plamenu ljubav prema duama ljudskim,
zbog ljubavi Boje i staranja o njihovom spasenju; moli se za njih kao za one koji se
nalaze u velikoj nevolji. Svi mi, reeno je, u nevoljama prebivamo, izloeni obmani
lukavoga.

***
Kad ogladni, ne navaljuj mnogo na hranu opteretie i srce i telo. Jedi polako, bez
halapljivosti, uz razmiljanje, u slavu Boju, seajui se BogaHranioca, a osobito
Njegove nepropadljive hrane, tela i krvi Njegove, toga kako nam je Samoga Sebe, iz
ljubavi, darovao za hranu i pie, i svete rei jevaneljske.

***
Sve to uznemirava i kao da potkopava srce u njegovom temelju, sve to ga mui od
avola potie, jer je on veito uznemiravanje i muenje. Gospod je spokoj srca. Hodite k
Meni svi koji ste umorni i natovareni i Ja u vas odmoriti. (Mt. 11, 28) Mir vam ostavljam,
mir Svoj dajem vam. (Jn. 14, 27) Koliko strasti, toliko nemira i muenja; koliko
pristraa, toliko otrih strela koje probadaju srce, i toliko pomraenja. Veliki deo ivota
ovek se nalazi u duevnom pomraenju.

***
Naie li pomisao samohvale, samonaslaivanja, govori: nita sam; sve dobro u meni
ini blagodat Boja. ta li ima to nisi primio? (1. Kor. 4, 7) Bez Mene ne moete initi
nita. (Jn. 15, 5) Ako naie pomisao gnuanja prema bilo kom delu tela blinjeg ili
svom, govori: ceo ovek je prekrasno delo ruku Bojih; sve je u njemu veoma dobro
stvoreno. Gle, sve dobro bjee veoma. (1. Moj. 1, 31)

***

Koja je dunost tvoja, priasnie boanskih Tajni? Ti mora misliti o onome to je gore
gdje Hristos sjedi s desne strane Boga (Kol. 3, 1. 2), a ne o zemaljskom, jer Hristos radi
toga na zemlju sie, da nas na nebesa uzvede.1 U kui Oca Mojega stanovi su mnogi.
Idem da vam pripremim mjesto. (Jn. 14, 2) Nae ivljenje je na nebesima. (Fil. 3, 20)
Blaeni siromani duhom, jer je njihovo Carstvo nebesko. Ako ne bude pravda vaa
vea nego pravda knjievnika i fariseja, neete ui u Carstvo nebesko. (Mt. 5, 3; 20)
Pustite djecu neka dolaze k Meni, jer takvih je Carstvo Boije. (Lk. 18, 16) Vidi li koji je
krajnji cilj radi koga je Hristos siao sa nebesa na zemlju, radi koga nam daje Svoje
boanske Tajne telo i krv? Taj cilj je darovanje nama Carstva nebeskog. Ka njemu
tei.

***
Gordost je demon; zloba je taj isti demon; zavist je taj isti demon; i bludna gadost je taj
isti demon; i prisilna hula je taj isti demon; prisilna sumnja u istinu je demon; amotinja
je demon; razne su strasti, ali u svima deluje isti satana; razne su strasti, ali su zajedno
raznolika naaptavanja satanska, i ovek biva jedno, jedan duh sa satanom. Izlaui se
zlobnom i estokom nasilju najrazliitijih strasti i ujedanju avola pri vrenju razliitih
dela Bojih, prihvataj ta stradanja kao stradanja za ime Hristovo i raduj se u stradanjima
svojim, blagodarei Bogu; jer ti avo, a da to i ne zna, priprema najsjajnije vence od
Gospoda! Amin. Opiri se avolu bez odlaganja.

***
Ne srdi se na ljude koji pokazuju svoju gordost i nadmenost ili zlobu, razmaenost i
nestrpljivost u odnosu prema tebi ili drugima, nego se, setivi se da si i sam izloen tim
istim, pa i veim grehovima i strastima, pomoli za njih i krotko sa njima postupi. Ako i
upadne ovek u kakvo sagreenje, vi duhovni ispravljajte takvoga duhom krotosti,
uvajui sebe da i ti ne bude iskuan. Nosite breme jedan drugoga (ako te je neko
uvredio, ili ti je teko istrpi), i tako ispunite zakon Hristov. (Gal. 6. 12)

***
Obraate li dovoljno panje na stanje svoje due: da li je zdrava i, budui da je iva, da
li je vrst njen ivot, i ako je srean ovdanji prolazni ivot, da li je iim obezbeen veni
ivot, veno blagostanje, na primer, verom ima li u dui tvojoj vere ive u Boga, u
Spasitelja, u Crkvu dobrim delima, krotou, smirenjem, nezlobivou, pravdoljubljem
i potenjem, uzdranjem, celomudrenou, milosrem, trpljenjem, pokornou,
trudoljubljem i dr.? U protivnom, sav tvoj rad je uzaludan, dua ini mnoge, moda i

divljenja dostojne stvari, ali e sama poginuti. Kakva je korist ovjeku ako sav svijet
zadobije a dui svojoj naudi? (Mt. 16, 26)

***
Dan je simvol kratkotrajnosti zemaljskog ivota: dolazi jutro, potom dan, zatim vee, i sa
dolaskom noi proe i itav dan. Tako e i ivot proi. Najpre detinjstvo, kao rano jutro,
potom deatvo i zrelost kao potpuno svanue i podne, zatim starost, kao vee, ako
Bog da, a onda neizbeno smrt.

***
ovek se, ma gde bivao, naposletku uvek vraa kui. Tako se i hrianin, ma ko da je,
uven ili obian ovek, bogat ili siromaan, uen ili neuk, ma gde bio, ma kakvu dunost
u drutvu vrio, ma ta radio, mora opominjati da nije kod kue, ve u stranstvovanju,
na putu, i da se mora vratiti kui ocu, majci, starijoj brai i sestrama; a ta kua je nebo,
otac je Bog, majka Preista Bogorodica, starija braa i sestre Aneli i sveti ljudi
Boji; mora imati na umu da su sve zemaljske obaveze, poslovi sporedna dela, a da
je pravo delo spasenje due, ispunjavanje zapovesti Hristovih, oienje srca.

***
Kako voleti Boga svim srcem, svom duom, svom snagom, svim umom? Svim srcem, to
jest u potpunosti, bez podeljenosti izmeu izmeu ljubavi prema Bogu i ljubavi prema
svetu, i uopte prema tvari; ako se, na primer, moli, moli se svim srcem, ne zabavljaj
se ispraznim pomislima, zemaljskim pristraima, budi sav u Bogu, u ljubavi Njegovoj,
svom duom, to jest ne kakvom jednom silom due, ne samo umom, bez uea srca i
volje, svom snagom, a ne sa pola snage ili slabo; kada treba ispuniti kakvu zapovest,
ispunjavaj je sveusrdno, do znoja i krvi i davanja ivota, ako zatreba, a ne lenjivo i mrtvo
ili preko volje.

***
Kako je promenljiv ovaj svet! Ovde veselje, muzika, tamo zaupokojene molitve,
pojanje, pla za umrlim; ovde bogatstvo, rasko, velelepnost tamo puko siromatvo,
oskudevanje u svemu, u pristojnoj i dovoljno toploj odei, teskoba, odvratna prljavtina,
vlaga. Ovde sve puca od zdravlja, izobilja snage, tamo bolesti, oronulost, iznemoglost;
ovde prosveenost, obrazovanost, tamo neznanje, tama; ili: ovde uz svetovnu

obrazovanost visoko duhovno prosveivanje i blagoae, i u tom sjedinjenju divna i

prijatna harmonija, lepota duhovna; a tamo svetovno prosveivanje i uz njega bezverje,
nemoralnost duhovna nakaznost, disharmonija, disonanca koja razdire duu; ovde
uspeh u svim poduhvatima, tamo bezuspenost; ovde se sve lako dobija i novac i
ugled u drutvu, poasti, odlikovanja, tamo ma koliko se trudio, nita ne postie ili tek
uz ogromne napore postie neto malo. Ko e ukloniti tu oiglednu protivrenost?
Samo Bog. Mi o tome moemo samo da snevamo.

***
Ko je drzak prema oveku, drzak je i prema Bogu, kakvi su mnogi od nas. Potuj u
oveku velianstvenu, bescenu ikonu Boju i dugo trpi greke i zablude paloga oveka
da i tvoje Gospod istrpi, jer neprijatelj Boga i roda ljudskog, budui da nije u stanju da
svoju zlobu iskali na Bogu, upinje se da je iskali na ikoni Njegovoj na oveku, kao to
se upinje i da sve svoje neistote, svoju tamu, svoju gordost, zavist i ostalo iskali na
njemu. Pa potuj oveka, spasavaj ga; uvaj i sebe, ne razdrauj se, ne ozlojeuj se, ne
zavidi, ne vreaj, ne lai, ne ini preljube, ne kradi i dr.

***
Dua naa je prosta kao misao, i brza kao misao i kao munja. Ona za tren moe da
bude ranjena grehom, da se prilepi za propadljive stvari; za tren moe da otpadne od
ljubavi Boje i blinjeg, zbog jedne pomisli nepravedne, zbog jedne elje strasne, zbog
pomisli neprijateljske, i stoga moramo neprestano biti na strai svoga srca da ne skrene
u lukave rei ili pomisli, ve da vazda prebiva u iskrenosti i istoti Bojoj, u ljubavi Boga i
blinjeg.

***
Najbolji trenuci u ivotu su oni u kojima mislimo o onome to je gore, uopte, kada
spoznajemo ili branimo istinu, tu nebesku iteljku, u vinjim obiteljima nastanjenu. Samo
tada mi istinski ivimo. Znai, sutinske koristi duevne zahtevaju da se to ee
uzdiemo visoko iznad zemlje, gore, na nebo gde je na istinski ivot, istinska
otaxbina naa kojoj nee biti kraja.

***

Posmatrajui najrazliitije razonode ljudske, izuzetnu brigu o telu, misli: imaju li ljudi
duu? A ako je imaju, zato se ne brinu, ne misle o njenom spasenju, jer ona se odala
bezbrojnim gresima koji ine njenu smrt, i to smrt venu? Postoji li vena muka i veno
blaenstvo? A ako postoji, zato se ljudi tako malo trude, ili se ni najmanje ne trude da
izbegnu veno muenje i naslede veno blaenstvo? I jo: zato ljude ne plai strani
as smrti? Ta neemo veno iveti na zemlji. Jednom e i na nas doi red, i bie nam
reeno: pretvorite se i vi, sinovi ljudski, u prah zemaljski od koga ste stvoreni. O,
rasejanosti nae, gordosti nae, pristraa, prikovanosti za zemlju! Grenici, mislite li da
Bog nema ime da vas kazni? O, ima, ima! To je pakao ognjeni, jezero ognjeno, strani
bezdan pakleni koga se i sam satana plai, crv koji ne umire i krgut zuba. Ali zato se
obraam samo vama?! I sebi, i sebi treba da kaem isto: jer sam prvi meu grenicima
kojima behu pripremljene muke paklene, ali od kojih me spase Hristos, u Koga se jedino
uzdam. A vi, brao moja, imate li svi vi veru u Hrista, u Jevanelje Njegovo? Gde je va
ivot jevaneljski? Ko od vas bar svakodnevno ita Jevanelje, taj najvei dar Boga i
zakon ivota? Svi zastranie i zajedno nevaljali postae: nema ga koji ini dobro, nema
ba nijednoga. (Rim. 3, 12)

***
kolovana i nedokolovana omladina retko ide u crkvu, uopte se ne bavi svojim
duhovnim vaspitanjem, smatrajui ga nepotrebnim i predajui se ovozemaljskoj tatini.
Na to treba obratiti panju. To je plod gordosti, duhovne umalosti. Smatraju da je
poseivanje hrama i zajednikog Bogosluenja stvar prostog naroda i ena,
zaboravljajui da u hramu sa strahom zajedno sa ljudima slue Aneli i da to smatraju
najveim blaenstvom.

***
Ne potie li hladnoa prema zajednikom Bogosluenju otud to ga jedni ne razumeju,
a drugi, iako su uili nauku o Bogosluenju, predavana im je suvoparno, bez primera,
upuivana samo razumu, dok je Bogosluenje, budui uzvieno sazrcanje uma, ujedno,
i pre svega, sladost i blaenstvo za srce?

***
Svetenik, kao lekar due, mora biti bez duevnih bolesti, to jest strasti, da bi druge
leio; kao pastir, mora biti napasan na bogatim panjacima jevaneljskim i
svetootakim, da bi znao gde da napasa slovesne ovce; mora biti iskusan u borbi sa
mislenim vucima kako bi umeo da ih odgoni od stada Hristovog; mora biti iskusan i jak u
molitvi, uzdranju; ne sme biti sputan pohotama i slastima ovoga ivota, naroito

pohlepom, slavoljubljem, gordou; jednom reju, mora biti svetlost da bi prosveivao

druge, so duhovna, da bi druge uvao od duevnog kvarenja, i ne sme biti iskvaren
strastima. U protivnom, svaki duhovni bolesnik mu moe rei: Ljekaru, najpre se sam
izlijei (Lk. 4, 23), a onda u ti dopustiti da lei mene. Licemjere, izvadi najprije brvno iz
oka svoga, pa e onda vidjeti izvaditi trun iz oka brata svoga. (Mt. 7, 5)

***
Srce je tanano, lako, duhovno, nebesko po prirodi svojoj uvaj ga; ne optereuj, ne
ozemljuj ga, budi krajnje uzdran u hrani i piu i uopte u zadovoljstvima telesnim. Srce
je hram Boji. Ako neko razara hram Boiji, razorie njega Bog. (1. Kor. 3, 17)

***
Budi hrianin u srcu, to jest budi uvek iskren u molitvi, u ponaanju prema blinjima,
uvek veruj, nadaj se, budi krotak, nezlobiv, prema svima dobronameran, pravedan,
negramziv, saoseajan, milostiv, uzdran, celomudren, trpeljiv, pokoran, hrabar.

***
O, kako je skupo procenio duu nau, spasenje njeno, Gospod na Isus Hristos, budui
da je radi nas siao sa nebesa, uzeo na Sebe duu i telo nae, strano postradao i za
nas umro! A kako ja cenim svoju duu, njeno veno spasenje? O, ne umem da cenim i
dosad nisam nauio da budem u skladu sa ljubavlju moga Spasitelja, sav se prilepivi
za zemlju, sav se predavi lenjosti i raznim strastima. Kako da u tebi bude ljubav Boja,
Carstvo Boje, kad u tvom srcu caruje ljubav zemaljska slastoljublje, pohlepa i
gordost? To je nemogue dotle dok ne razapne tijelo svoje sa strastima i eljama (Gal.
5, 24): jer niko ne moe dva gospodara sluiti (Mt. 6, 24) i prijateljstvo prema svijetu
neprijateljstvo je prema Bogu (Jak. 4, 4). Ne ljubite, reeno je, svijeta ni to je u svijetu.
Jer sve to je u svijetu je pohota tjelesna, i pohota oiju, i nadmenost ivljenja. I svijet
prolazi i pohota njegova; a onaj koji tvori volju Boiju ostaje vavijek. (1. Jn. 2, 1517)

***
Na Gospod Bog nas, zbog upornog traenja od Njega milosti Njegovih, hvali, videi u
naoj upornosti veru nau i uzdanje u Njega; a mi greni se gnevimo na one siromahe
koji svakodnevno i uporno trae od nas milostinju ak i na decu ije je poverenje u
ljude naroito veliko, ija vera u dobrotu drugih nema granica, jer su ona jo

prostosrdana i dobra, nezlobiva. Budui srebroljubivi, slastoljubivi, gordi, mi ih esto

gledamo sa prezirom, na njih, ovice nezlobive, viemo, gubimo vlast nad sobom, ne
elei da shvatimo da ih na neumorno traenje milostinje od nas prisiljava glad,
nedostatak odee, obue, uporno zahtevanje gazdarice ili gazde novca za deo sobe koji
im izdaju. Zar upravo oni kod proroka Danila ne vapiju na nas ka Gospodu: veoma se
ispunismo ponienja; naroito se ispuni dua naa poruge od uivaa, i ponienja od
gordeljivaca (Ps. 122, 34). I, svakako, pre ili kasnije njihov alosni vapaj e stii na
nebo. ta ja to govorim? Ve je odavno dopro do uiju Gospoda Savaota i pokrenue
gnev Njegov na nas i pravednu osvetu.

***
Do sada ni u emu nisam oskudevao, budui milostiv prema drugima, i neu oskudevati
ni u budue jer Gospod je isti jue i danas (Jev. 13, 8). Nije uzalud reeno: ruka onoga
koji daje nee osiromaiti. Do sada mi je Gospod prolazna dobra pribavljao, a ne
oduzimao. Slavim milosti Gospodnje, bogati promisao Njegov.

***
Ti si predstavnik vere i crkve, o jereju, ti si predstavnik Samoga Hrista Gospoda; ti si
duan da bude primer krotosti, istote, hrabrosti, vrstine, trpljenja, uzvienog duha. Ti
dela delo Boje i ni pred kim ne treba da klone duhom, nikome ne treba da laska, da
se ulaguje i da svoj posao smatra viim od svih poslova ljudskih.

***
Ko se navikava da polae raune o svom ivotu na ispovesti ovde, taj se nee bojati da
daje odgovor na stranom sudu Hristovom. I radi toga je ovde i ustanovljen krotak sud
pokajanja da bismo, oieni i ispravljeni ovdanjim pokajanjem, dali nepostidan
odgovor na stranom sudu Hristovom. To je prva pobuda na iskreno pokajanje i pritom
neizostavno jednom godinje. to se due ne kajemo, to je gore po nas same, to uze
grehovne postaju zamrenije, to je, znai, tee, polagati raune. Druga pobuda je
spokojstvo: to je ispovest iskrenija, dua je spokojnija. Gresi su skrivene zmije koje
truju srce ovekovo i sve bie njegovo; ne daju mu mira, neprestano mu izjedaju srce;
gresi su bodljikavo trnje koje neprestano bode duu; gresi su duhovna tama. Pokajnici
treba da daju plodove pokajanja.

***

Pokajanju pomae svest, seanje, uobrazilja, oseanje, volja. Kao to greimo svim
silama due, tako i pokajanje treba da bude od sve due. Pokajanje samo na reima,
bez reenosti na ispravljenje i bez oseanja skruenosti, naziva se licemernim. Svest o
gresima se pomrauje, treba je prosvetliti; oseanje se zagluuje, otupljuje, treba ga
probuditi; volja tupi, oduzima snagu za ispravljenje, treba je prinuivati: Carstvo
nebesko s naporom se osvaja (Mt. 11, 12). Ispovest treba da bude iskrena, duboka,
potpuna.

***
Ah, brao moja! Neemo li svi ubrzo ieznuti sa lica zemlje, i biti kao da nismo ni
postojali? Ta gde su dela ljubavi? Gde je ispunjenje zapovesti Tvorca? Gde je duh
Hristov u nama? Gde je nezlobivost, gde smirenje, gde ljubav prema duama, gde
nepristraenost prema prolaznom? Gde je staranje o duhovnim dobrima? Mi ljudi smo
bezumni, najgluplji! Unakazili smo ikonu dua naih, unakazili ivot svoj, preinaili,
naglavake ga okrenuli. Umesto Hristu avolu ugaamo.

***
Na ovom tihom, prelepom, zvezdama posutom nebu jednoga dana e se pokazati
uasan prizor, pred dolazak Gospoda sa nebesa. O, grenici, pouavajte se
svakodnevno prizorom nebeskim, kad ve moete da se pouavate. Sunce e se
pomraiti, i mjesec svoju svjetlost izgubiti, i zvijezde s neba pasti. (Mt. 24, 29)

***
Postoji, brao hriani, ivot istinski, pravi, i postoji ivot prividan, laan. ivljenje radi
toga da bi se pilo, jelo, odevalo, banilo, bogatilo, uopte ivljenje radi zemaljskih
zadovoljstava ili briga, kao i spletkarenje, podvaljivanje, irenje glasina o drugima
jeste ivot prividan; iveti radi toga da bi se ugaalo Bogu i blinjima, da bi se molilo za
spasenje dua njihovih i na sve naine pomagalo njihovo spasenje znai istinski
iveti. Prvi ivot je neprestana duhovna smrt, drugi neprekidni ivot duha.

***
Gospod je rekao o Crkvi Svojoj: sazidau Crkvu Svoju, i vrata pakla nee je nadvladati
(Mt. 16, 18). To je reeno kako o pastirima Crkve, ili jerarhiji crkvenoj, i o svima koji

istinski veruju, tako i o svim Svetim Tajnama, o svim dogmatima, zapovestima svete
pravoslavne vere, i o svim inoposledovanjima Svetih Tajni, na primer liturgije,
svetenstva, braka, krtenja, miropomazanja, jeleosveenja koji su ustanovljeni za sva
vremena i koji su ve mnoge stotine i hiljade godina ostali nepromenjeni. Eto kako je
vrsta Crkva koju je Gospod osnovao! Pamti te rei Gospodnje i nimalo se ne kolebaj,
vrei kakvu Svetu Tajnu. Budi vrst kao dijamant.

***
Volim da se molim u hramu Bojem, osobito u svetom oltaru, kraj prestola ili kraj
rtvenika Bojeg, jer se udesno menjam u hramu blagodau Bojom; u molitvi
pokajanja i skruenosti sa due moje spada trnje, spadaju okovi strasti, i postaje mi tako
lako; sva dra, sva privlanost strasti iezava, ja kao da umirem za svet, a svet za
mene sa svim svojim dobrima; ja oivljavam u Bogu i radi Boga, samo radi Boga, i sav
se Njime proimam i bivam jedan duh sa Njim; postajem kao dete koje se veseli u
majinom krilu; srce moje tada je puno nadnebeskog, slatkog mira; dua se prosvetljuje
svetlou nebeskom; sve vidi jasno, sve gleda ispravno, prema svima osea
prijateljstvo i ljubav, prema samim neprijateljima, i rado ih opravdava i oprata im. O,
kako je blaena dua s Bogom! Crkva je uistinu zemaljski raj.

***
ta je za oveka najstranije? Smrt? Da, smrt. Niko od nas ne moe bez uasa da
zamisli kako e morati da umre i da ispusti poslednji dah. A kako pate roditelji kada
umiru njihova mila deca, kada beivotna lee pred njima? Ali brao, ne plaite se i ne
tugujte preko mere. Isus Hristos, Spasitelj na, Svojom smru je pobedio nau smrt i
Svojim vaskrsenjem postavio temelj naem vaskrsenju, i mi svake nedelje proslavljamo
u Hristu Vaskrslome nae opte budue vaskrsenje, i otpoinjemo veni ivot spram
koga je ovaj prolazni ivot kratak, premda tesan i tuan put; a smrt istinskog hrianina
nije nita drugo do usnue do dana vaskrsenja, ili roenje za novi ivot. Dakle, slavei
svake nedelje vaskrsenje Hristovo i svoje vaskrsenje iz mrtvih, uite se da neprestano
umirete grehu i vaskrsavate duama od mrtvih dela, obogaujte se vrlinom i ne tugujte
neuteno za umrlima; nauite da smrt doekujete bez straha, kao presudu Oca
nebeskog koja je vaskrsenjem Hristovim iz mrtvih izgubila svoju strahotu.

***
Greh je besmislen i poguban. Na primer, pijanac je od suvine upotrebe alkohola i
bolestan, i ini razna nepristojna i sramna dela na koja se stidi i da pomisli i da ih se
seti, a ipak nastavlja da se opija; prodrljivi revougodnik posle prejedanja osea teret,

pomraivanje sposobnosti, vezanost jezika i sam uvia da postaje kao ivotinja ili zver,
jer je esto pun zlobe i mrnje prema onima koji ive zajedno sa njim i jedu zajedno sa
njim ili onima koji trae od njega svakodnevnu milostinju obuzima ga teskoba i tuga,
gubi mir i spokojstvo, postaje nesposoban da misli o onome to je gore odnosno da
bude istinski hrianin, da ivi radi najvieg cilja postojanja, pa ipak nastavlja da se sladi
i prejeda; preljubnik vidi da preljubom oskvrnjuje i obeauje svoju prirodu, duu i
telo, da ih izlae bolestima, da izopauje ivotni poredak koji je ustanovio Tvorac, da se
sramoti, pa ipak nastavlja da ini preljube; srebroljubac vidi da mu je bogatstvo teret, da
ga liava njegove duhovne slobode i ini svojim robom, da ga odvraa od Boga i od
ljubavi prema blinjem, odvodi od istinskog ivota i unosi smrt u duu, oduzima mir
duevni i telesni, namee teke brige, pa ipak on nastavlja da gomila velika bogatstva i
dodaje sebi veliki teret dok iznuren brigama ne oboli i ne umre, naudivi dui svojoj
sticanjem bogatstva. Takav je svaki greh gordost, zloba, zavist i drugo.

***
Treba ubiti u sebi zemaljsku ljubav, ljubav (strast) prema zemaljskoj telesnoj lepoti,
prema slastima, sticanju, telu svome, prema asti, i oiveti ljubav prema nebu istinskoj
otaxbini, prema dui stanovnici nebeskih obitalita, prema vrlini, treba zamrzeti sve
to voli telo i zavoleti sve to ono prezire, ega se ono plai (na primer, razmiljanje o
smrti, o sudu), ili siromahe, bolesnike, stradalnike.

***
Neka ti se podsmevaju, protive kada se nalazi pod uticajem kakve strasti; nimalo se ne
vreaj to ti se podsmevaju i protive, jer ti ine dobro; raspni svoje samoljublje i uvidi
pogreku, zabludu srca svoga. Ali gorko ali one koji se podsmevaju reima i delima
vere i blagoaa, pravde, one koji se protive dobru koje ini i koje eli da usadi u
druge. Neka te sauva Bog ozlojeenosti prema njima, jer oni su jadni i suza dostojni.
Slava Tebi Boe, Spasitelju moj, Koji si me izbavio od tiranije strasti, po molitvi mojoj.

***
Kada ste u hramu, opominjite se da se nalazite u ivom prisustvu Gospoda Boga, da
stojite pred licem Njegovim, pred oima Njegovim, u ivom prisustvu Boje Majke,
svetih Anela i crkve prvorodnih, to jest praotaca, proroka, apostola, jeraraha,
muenika, prepodobnih i pravednih, i svih svetih. Seanje i svest o tome imajte uvek
kada ste u hramu, i stojte sa strahopotovanjem, drage volje, srcem uestvujui u
Bogosluenju.

***
Ja sam moralno nitavilo: bez Gospoda u meni nema zaista istinite misli i dobrog
oseanja, i zaista dobrog dela; bez Njega ja ne mogu da odagnam od sebe pomisao
grehovnu, strasno oseanje, na primer, zlobe, zavisti, bluda, gordosti i dr. Gospod je
savrenje svega dobrog to mislim, oseam, inim. O, kako je beskrajno iroka
dejstvujua blagodat Gospoda u meni! Sve je za mene Gospod, i tako jasno,
neprestano. Moja je samo grehovnost, moje su samo nemoi. O, kako treba da volimo
Gospoda koji je blagovoleo da nas pozove iz nebia u bie, da nas poastvuje likom i
podobijem Svojim, da nas nastani u raju sladosti, pokori svu zemlju, i kad prekrismo
zapovesti Njegove, kada se zanesmo obmanom avola i neizmerno uvredismo Tvorca
svoga svojom nezahvalnou, i primismo u se odlike kuaa gordost, zlobu, zavist,
nezahvalnost i sve njegove zle vetine kojima je poeo da nas pouava, kao svoje
sunje On nas nije zauvek odbacio, ve je blagovoleo da nas iskupi od greha,
prokletstva i smrti pod koje smo grehom potpali, i Sam se na kraju vekova pojavio na
zemlji, primio nau prirodu; Sam je postao moj Uitelj, Iscelitelj, udotvoritelj, Spasitelj;
Sam je primio za nas pogubljenje, umro je za nas da ne bismo poginuli veno, vaskrsao
da bi i nas po smrti vaskrsao, vazneo se na nebo da bi i nas, grehom pale, onamo
uzveo, i postao nam je sve: hrana, pie, svetlost, oienje, svetinja, zdravlje, snaga
koja titi, spasava, uva i milosti podaje.

***
Ja sam nita, ali zbog blagodati svetenstva, davanjem boanskog Tela i Krvi, postajem
drugi ili trei vinovnik iscelenja od bolesti; preko mene blagodat Duha preporaa za novi
ivot decu i odrasle, savrava u Svetoj Tajni Evharistije telo i krv Isusa Hrista, sjedinjuje
verne sa Boanstvom; preko mene razreuje i svezuje grehove ljudske, zatvara i otvara
nebo, daje duespasonosne savete, pravila i ostalo. O, kako je potovanja dostojan
sveteniki in! Brao, vidite li koliko dobrih dela izliva na vas Tvorac i Spasitelj preko
svetenika!

***
Veoma esto magla duha zlobe okruuje nae srce i ne da nam da mirno govorimo sa
naim blinjima koji su nas jednom ili nekoliko puta uvredili ili pokazali svoju
nedobronamernost prema nama. Treba usrdno moliti Gospoda da On Sam razagna tu
maglu zlobe i ispuni srce nae dobrotom i ljubavlju, ak i prema neprijateljima naim, jer
oni su zaslepljeni strastima gordou, zaviu, lakomou, zlobom, ponekad ni sami
ne znaju ta ine, kao to nisu znali ni neprijatelji Gospoda Isusa Hrista koji su Ga
celoga ivota proganjali i najzad ubili sramnom smru. Valja se opominjati da se

hrianska vera sastoji upravo u tome da se vole neprijatelji: Jer ako ljubimo samo one
koji nas ljube, ta odvie inimo? Ne ine li tako i neznaboci? (Mt. 5, 4647)

***
Itite najprije Carstvo Boije i pravdu Njegovu, i ovo e vam se sve dodati. (Mt. 6, 33)
Kako iskati najpre Carstvo Boije? Na sledei nain: recimo, eli da ide odnosno
putuje, da plovi nekuda iz kakve svakodnevne, privremene potrebe. Pomoli se najpre
Gospodu da ispravi puteve srca tvoga, a onda i predstojei telesni put, odnosno da
usmeri put ivota tvoga po zapovestima Svojim i eli to svim srcem, i ee ponavljaj
svoju molitvu za to. Gospod e, videi tvoju iskrenu elju i staranje da ivi po
zapovestima Njegovim, postepeno ispraviti sve puteve tvoje. Dalje, ako, na primer, eli
da ti u sobi bude ist vazduh, ili ide da se proeta na sveem vazduhu, seti se istog i
neistog srca. Mnogi od nas vole da provetravaju sobu (i to je divno) ili da etaju na
sveem vazduhu, a ne pomiljaju o neophodnosti istote duha ili srca (tako rei,
duhovnog vazduha, daha ivota) te, ivei u sveem vazduhu, doputaju sebi neiste
pomisli, neiste pokrete srca ili ak govorenje sramotnih rei i sam telesni blud. Ako
trai vetastvenu svetlost, seti se svetlosti duhovne koja je neophodna dui i bez koje
ona ostaje u mraku strasti, u mraku duhovne smrti. Ja u svijet dooh kao svjetlost,
govori Gospod, da svako ko vjeruje u mene ne ostane u tami. (Jn. 12, 46) Vidi li i uje
kako bura besni i zavija, ita li o brodolomima, seti se bure strasti ljudskih koje
izazivaju svakodnevnu huku i pometenost u srcima ljudskim i razbijaju duhovnu lau
due, ili lau ljudskog drutva, i moli usrdno Gospoda da ukroti buru grehova, kao to je
nekada reju ukrotio buru na moru, i da iskoreni iz srdaca naih strasti nae i vaspostavi
stalni mir. Ako osea glad ili e i hoe da jede ili pije, seti se gladi i ei due (ona
je edna istine, opravdanja u Isusu Hristu, osveenja) koje ako ne zadovolji, dua tvoja
moe umreti od gladi, pritisnuta strastima, onemoala, izmuena, i zadovoljavajui
telesnu glad, ne zaboravljaj da utoli, tim pre i najpre, duhovnu glad besedom sa
Bogom, istosrdanim pokajanjem zbog grehova, itanjem jevaneljske istorije i
jevaneljskih pouka, a osobito prieivanjem boanskim Tajnama tela i krvi Hristove.
Ako voli da se lepo oblai ili kada oblai odeu, seti se nepropadljive odee pravde u
koju treba da bude odevena dua naa, ili Hrista Isusa, Koji je duhovna odea naa,
kao to je reeno: koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste (Gal. 3, 27). Strast
za lepim odevanjem veoma esto potpuno istiskuje iz srca samu misao o nepropadljivoj
odei due i ceo ivot pretvara u ispraznu brigu o otmenosti u odevanju. Ako si uenik,
student bilo koje kolske ustanove, ili inovnik kakvog nadletva, oficir neke od jedinica,
ili tehnolog, slikar, skulptor, fabrikant, radnik kakvog pogona, pamti da je prva nauka
svakoga od nas biti pravi hrianin, iskreno verovati u Boga triipostasnog, besediti sa
Bogom svakoga dana u molitvi, uestvovati u Bogosluenju, pridravati se propisa i
uredaba Crkve, i pre posla, i tokom posla, i nakon posla nositi u srcu ime Isusovo, jer je
On svetlost, snaga, svetinja naa, pomo naa.

***
udna stvar: ma koliko se brinuli o svom zdravlju, ma kako se uvali, ma kakva
najzdravija i najukusnija jela jeli, ma kakve zdrave napitke pili, ma koliko se na sveem
vazduhu etali, ipak smo na kraju krajeva podloni bolestima i truljenju. A svetitelji koji
su prezirali telo, koji su ga umrtvljivali neprestanim uzdranjem i postom, leanjem na
goloj zemlji, bdenjem, trudovima, molitvom neprestanom, obesmrtili su i duu i telo
svoje; naa tela koja se hrane mnogo i raznim poslasticama, isputaju smrad po smrti, a
ponekad i za ivota, a njihova tela miomiriu i zdrava su kako za ivota, tako i po smrti.
udna stvar: mi gradei ruimo svoje telo, a oni su ga ruei gradili; mi, oblivajui ga
miomirisima, ne izbegavamo njegov smrad, a oni su, ne brinui o miomirisu tela, ve o
tome da dua bude miomirisna Bogu omiomirisali svoja tela. Brao moja! Shvatite
zadatak, cilj svoga ivota. Mi moramo da umrtvljujemo mnogostrasno telo ili strasti
telesne uzdranjem, trudom, molitvom, a ne da oivljavamo njega i strasti njegove
sladokustvom, prezasiivanjem, lenjou.

***
Dobro je u svakom pogledu udeljivati prosjacima: sem pomilovanja na stranom sudu i
ovde, na zemlji, oni koji daju milostinju esto dobijaju velike milosti od blinjih, i ono to
drugi dobijaju za veliki novac, njima daju badava. Zapravo, nee li najelovekoljubiviji,
najpravedniji i pretedri Otac nebeski milostive prema edima Njegovim nagraditi i ovde,
kako bi ih podstakao na vea dela ili makar na nastavljanje tih istih dela milosra i na
ispravljanje nemilostivih koji se podsmevaju milostivima? Nagradie i dostojno i
pravedno.

***
Koliko praznih i neprestanih izgovora nudi nenavidnik roda ljudskog za mrnju prema
blinjima naim, tako da se ili neprestano ljuti na ljude, ili neprestano osea zlobu,
ivi po paklenoj sverazruujuoj volji demonskoj. Ne juri za njegovim utvarama, ostavi
svako neprijateljstvo i voli svakog, jer je ljubav od Boga.

***
Gospode, Ti neprestano pobeuje pakao u meni po molitvi mojoj, i ako do sada jo
nisam u paklu, to je Tvoja milost, Gospode, Pobeditelju pakla! Slava Tebi, Dobrotvore,
Spase na! ta bi sa nama bilo bez Tebe? Bili bismo prave zveri i jedno drugo bismo
istrebili. Ono to bi bilo sa pojedincima, bilo bi i sa narodima. Kada bi pojedinci i narodi
iveli po Jevanelju Tvome, tada ne bi bilo neprijateljstva, razmirica, ratova. Kada emo

u potpunosti postati svesni neophodnosti da radi naeg dobra prolaznog i venog

ivimo po Jevanelju? A sada je tako malo i onih koji itaju Jevanelje!

***
Gospode, ispovedam pred Tobom da nije u letnjikovcu, da nije u umi ivot i zdravlje i
krepost duhovnih i telesnih snaga, ve kod Tebe u hramu, osobito na liturgiji i u
ivotvornim Tvojim Tajnama! O, najvee su blaenstvo Svete Tajne! O, Svete Tajne
koje ivot daju! O, ljubav su neizreciva boanstvene Tajne! O, boanstvene Tajne su
udesno i neprestano promiljanje Gospoda Boga o spasenju i oboenju naem! O,
praobraz su venog ivota boanstvene Tajne!

***
Vladiice moja, Presveta Bogorodice! Tebi se moljah pred liturgiju da mi izmoli
blagodat kako bih je savrio sa velikom snagom, u slavu Boju, na spasenje sveta i
moje sopstveno! Ti si sve uredila na dobro. Blagodarim Ti, svedobra Pomonice, brza
Poslunice, nado nepostidna!

***
Koliko mi je dobroinstava do sada pruila vera Hristova! Ne govorei o bezbroj drugih
dobroinstava, rei u o jednom: koliko je duevnih nemira, strasti ona progonila i
umirivala me! Koliko je krivih tenji srca ispravila! Koliko su puta gresi bili oieni i dua
spasena od duhovne smrti! I kako je blizu Gospod na onome ko veruje! On je kao
vazduh, kao disanje usta naih, disanje srca naeg, due nae.

***
Gospode, blagodarim Ti od sveg srca svoga za blagodatna strujanja Duha Tvoga
Svetoga tokom Bogosluenja zajednikog i kunog, za oienje od grehova, za mir, za
skruenost i suze, za oinsku utehu, za smelost, za snagu.

***

Kao jerej, moli se naroito za oienje, prosveenje, osveenje i obnovljenje ljudi

Bojih i za svoje obnovljenje, jer iako esto pije krv Novoga Zaveta i jede ivotvorno
telo Jagnjeta Bojeg Koje moe brzo da te preporodi i obnovi, ipak se zbog svog
nemara do sada nisi preporodio i nisi se obnovio, budui da si se u dubini srca predao
istim onim strastima koje su u tebi bile i ranije. I prinosi Bogu plamenu molitvu za
obnovljenje svoje i ljudi Njegovih. Bogu je to najprijatnija rtva. Prinosi je sa verom,
vrstom nadom, ljubavlju nelicemernom: jer za Onoga Koji je doao da od stare haljine
naini novu i da sipa novo vino u stare mehove, molitva za obnovljenje je miomirisni
tamjan i pomo namerama Vladike o preporodu roda ljudskog, oronulog od greha.

***
Ko bez roptanja ispunjava posluanje ima veliki plod za duu: to vidimo kako iz
primera Gospoda Isusa Hrista Koji je za poslunost vaznesen, po ljudskoj prirodi, iznad
svakoga naalstva, i vlasti, i gospodstva, iz primera svih svetih Bojih koji su za
poslunost Sinu Bojem, Jevanelju Njegovom, udostojeni neraspadljivih venaca
nebeskih i venog ivota sa Bogom i sa svetim Anelima Njegovim. Sem toga, ko je
posluan ima bogat plod i za telo: jer to lenjivci gube, to marljivi i usrdni koji vre
posluanje stiu. Stoga je poslunost plodonosna za duu i za telo i ako nije
plodonosna za telo, onda je neizostavno plodonosna za duu. Dakle, neka svako bude
posluan za dobro, a ne za zlo.

***
Biti smiren znai smatrati sebe zbog grehova svojih dostojnim svakog ponienja,
uvrede, gonjenja, batina; a biti krotak znai nezlobiva srca podnositi nepravde koje nam
se nanose, pogrde i drugo, i moliti se za neprijatelje svoje.

***
Seivo bola koje nehotice zarije u tue srce, ui e i u tvoje srce, po strogom zakonu
uzvraanja po delima naim: kakvom mjerom mjerite, onakvom e vam se mjeriti (Mt. 7,
2). Ako ne eli bol, ne nanosi ga drugome.

***
Ako ljudi tako dugo slue ovozemaljskoj tatini i primoravaju nas da, esto uzalud,
ekamo kada e sa tim zavriti, neemo li onda mi, sluitelji Boji sluiti Gospodu Bogu

polako, sa zastajanjem, sa razumevanjem, sa oseanjem, sa velikim

strahopotovanjem i usrem, itajui molitve razgovetno, jasno? Pa bolje da oni ekaju
nas, nego mi njih. Neka to bude, Gospode, pri svakom svetenosluenju, pri svakom
savravanju Svetih Tajni. I Ti daj sve to: jer bez Tebe ne moemo initi nita (Jn. 15, 5).

***
Pravi hrianin nikada ne zaboravlja da je on u ovom svetu zarobljenik avola i
neprestano uzdie za duhovnom slobodom koju Sin Boji daruje svima koji veruju u
Njega i koji ulau napor da se oslobode od robovanja grehovima; pravi hrianin ivi
oprezno, koristei se umereno svim zemaljskim stvarima, ne provodi vreme u
praznoslovlju i praznim igrama, nije lakom, ne zavidi, neprekidno se moli, kaje se zbog
grehova svojih.

***
Kau: nije vano da li se jede mrsno tokom posta, nije u hrani post; nije vano da li se
nosi skupa, lepa sveana odea, da li se odlazi u pozorite, na veernje zabave, na
maskarade, da li se nabavlja predivno skupo posue, nametaj, skupe koije, brzi konji,
sakuplja i gomila novac i drugo; ali zbog ega se srce nae odvraa od Boga, Izvora
ivota, zbog ega gubimo veni ivot? Zar to ne biva zbog stomakougaanja, zbog
skupocene odee, kao bogata iz Jevanelja, zbog pozorita i maskarada? Zbog ega
postajemo bezduni prema siromanima i ak prema svojim srodnicima? Zar to ne biva
zbog pristraenosti nae prema slastima, uopte prema stomaku, prema odei, prema
skupom posuu, nametaju, koijama, novcu i drugom? Moe li se sluiti Bogu i
mamonu (Mt. 6, 24), biti prijatelj sveta i prijatelj Boji, sluiti Hristu i velijaru. Zbog ega
su Adam i Eva izgubili raj, pali u greh i smrt? Nisu li samo zbog hrane? Pogledajte
dobro, zbog ega mi ne marimo za spasenje due svoje koja je bila tako skupocena
Sinu Bojem; zbog ega gresima grehe dodajemo, neprestano upadamo u protivljenje
Bogu, u ivot isprazan, nije li to zbog pristraa prema zemaljskim stvarima, i osobito
prema slastima zemaljskim? Zbog ega grubi srce nae? Zbog ega postajemo telo, a
ne duh, izopaujui svoju moralnu prirodu, nije li to zbog pristraa prema hrani i drugim
zemaljskim dobrima? I kako posle toga govoriti da nije vano da li se jede mrsno za
vreme posta? To to mi tako govorimo jeste gordost, lano umovanje, neposlunost,
nepokornost Bogu i udaljavanje od Njega.

***
Od kakve duboke gnojne rane, od kakve smrtonosne rane, od kakvog ubistvenog daha
greha je doao da nas spase nebeski Lekar, Gospod Isus Hristos! Ko e to do kraja

dokuiti? Niko. Samo delimino, iz svog iskustva, neki od nas vide dubinu bezdana u
koji smo pali grehom, svu svoju slabost za dobro, svu snagu i bezdan zla ili greha koji
se gnezdi u naem srcu. Ali i to nam daje da vidimo blagodat Boja koja prosvetljuje
naa pomraena srca. Prirodnim razumom ovek to ne vidi i zato ne moe da vidi i oseti
potrebu za ispravljanjem, i da ima snage za to ispravljanje i obnavljanje.

***
Blagodarim Gospodu, silnom u dobroti i dobrom u kreposti Svojoj, za pomilovanje brzo i
veliko, za iscelenje dubokih rana srdanih, grehom priinjenih. to nije mogla da uini
kuna dugotrajna molitva, uinio je samo dodir ivotvornog, slavnog i stranog prestola
Bojeg u hramu svetih prvovrhovnih apostola Petra i Pavla: rana srca, nemir, tuga i
teskoba su najednom nestale kao da je veliki kamen pao sa srca, i ja sam postao miran,
u srcu se javila lakoa, prostor i smelost. udesna su dela Tvoja, Gospode! udesan si
Ti koji sedi na prestolu slave Svoje, u hramovima hrianskim, Gospode, Sudijo
najpravedniji i Spasitelju mnogomilostivi i Svedritelju! Slava nepobedivoj dobroti Tvojoj,
slava beskrajnoj sili Tvojoj, Care vekova!

***
Brao, meu biima koja je Bog stvorio postoje privremena, prolazna kakva su sva
nerazumna iva i neiva stvorenja, organska i neorganska, pa i sam svet koji e proi:
jer prolazi oblije ovoga svijeta (1. Kor. 7, 31), i postoje vena, neprolazna, kakva su:
Aneli i due ljudske, sami demoni sa njihovim satanom. oveku zemaljski ivot, ivot u
telu, slui samo kao priprema za ivot veni koji treba da otpone posle smrti tela. Zato
treba bez odlaganja koristiti ovdanji ivot, radi pripreme za drugi, i radei za zemaljski
ivot uglavnom radnim danima, nedeljom i prazninim danima svecelo sluiti Gospodu
Bogu, posveujui ih Bogosluenju, itanju rei Boje, bogomilju, duespasonosnim
razgovorima, dobrim delima, osobito milosru. Teko sagreuje onaj ko zapostavlja
duhovno delo svog vaspitanja za veni ivot u gornjem svetu. Kako je mogue
zaboraviti svoje krajnje naznaenje? Kako je mogue biti tako neblagodaran pred
Tvorcem koji nas je stvorio po Svom obrazu i podobiju za nepropadljivost i radi
sjedinjenja sa Sobom i Koji nas je iskupio krstom Svojim i radi nas otvorio vrata Carstva
nebeskog? Kako se mnogi od nas mogu izjednaavati sa stokom nerazumnom i
postajati joj slini (Ps. 48, 13; 21)? Gore imajmo srca. (Vozglas na liturgiji)

***
Telo je, kao prolazna odea due, truleno, i ne predstavlja pravi ivot oveka; istinski
ivot je ivot duhovni. Ako i pocepa, uniti odeu ovekovu, on sam e ostati iv: tako

posle ubijanja, posle smrti, raspadanja tela, dua ostaje iva. Stoga se najvie starajmo
o dui, o njenom spasenju!

***
O, hrame sveti, kako je dobro, slatko moliti se u tebi! Jer gde je plamena molitva, ako ne
meu tvojim zidovima, pred prestolom Bojim i pred licem Onoga Koji na njemu sedi!
Zaista se dua topi od umilenja molitvenog, i suze teku niz obraze kao voda. Slatko je
moliti se za sve.

***
Divim se veliini i ivotvornosti boanskih Svetih Tajni: starica koja je pljuvala krv i bila
potpuno iznemogla, koja nita nije jela, od priea Svetim Tajnama koje sam joj dao
poela je da se oporavlja tog istog dana. Devojka koja je bila na ivici smrti, posle
priea Svetim Tajnama tog istog dana je poela da se oporavlja, da jede, pije i govori,
dok je do tada bila gotovo bez svesti, jako se bacakala i nita nije jela, ni pila. Slava
ivotvoreim i stranim Tajnama Tvojim, Gospode!

***
Budi veran Bogu uvek i u svemu: govori li molitvu Oe na, izgovaraj svaku re
iskreno, sa strahopotovanjem, samo ka Bogu upravivi um i srce, ne obraajui panju
ni na koga; govori li kakvu drugu molitvu, itaj opet od sve due, svim srcem, ne
obraajui ni na koga i ni na ta nepotrebnu panju. Neprijatelj naega spasenja
posebno se upinje da odvue nae srce i um od Boga kada pristupamo sluenju Njemu,
i trudi se da preljubniki privee nae srce i misao za neto sporedno. Uvek, u svakom
trenu, budi sa Bogom, naroito kada Mu prinosi molitvu: naroito tada Mu budi veran i
odan. Ako Ga izneveri od ivota e otpasti, u tugu i teskobu e sebe gurnuti.

***
Ka hrani i piu ne hitaj, nego pre ka delu Bojem pohitaj i vrei delo Boje na hranu i
pie ne pomiljaj. vrsto se seaj pred Kim stoji, sa Kim besedi, Koga pesmom
slavi; sav budi u Bogu, svecelo samo Njemu pripadaj, moli se svim srcem, poj svim
srcem, za blinje slui kao za sebe, toplo, svesrdano, svim srcem i milju. Gospode,
pomozi: bez Tebe ne mogu initi nita (Jn. 15, 5).

***
Ako je srce isto, onda je i ceo ovek ist; ako srce nije isto ni ceo ovek nije ist: jer
iz srca izlaze zle pomisli, preljube, blud, krae, lana svjedoenja, hule( Mt. 15, 19)
Ali svetitelji su svi postom, bdenjem, molitvom, bogomislijem, itanjem rei Boje,
muenitvom, trudovima i znojem stekli isto srce i u njih se uselio Duh Sveti, oistio ih
od svake neistote i osvetio ih osveenjem venim. Staraj se i ti vie od svega o
oienju srca. Srce isto sazdaj u meni, Boe. (Ps. 50, 12)

***
Ne ceni darove Boje cenom srebra i zlata. Badava si dobio, budi spreman da badava i
daje. Nagradu za trudove prepusti dobroj volji onih koji primaju Svetu Tajnu, i za one
koji nude ili treba da ponude najmanju platu za duhovni trud tvoj, trudi se sa isto onoliko
drage volje sa koliko se trudi za one koji nude veliku nagradu. Tokom dela Bojeg ne
misli o novcu, ne vreaj Duha Bojeg i nemoj prodavati darove Boje, da ne budu novci
tvoji s tobom na pogibao. Ah, mnogi zbilja jedni prodaju, a drugi kupuju ili misle da
novcem kupe darove Svetoga Duha, poput Simona arobnjaka.

***
Hranu i pie treba koristiti samo radi jaanja svojih snaga, a ne radi sladokustva, i ne
jesti kada priroda to ne trai. Mnogi od nas (i ja prvi), ako se ne pokaju i ne isprave, bie
osueni za to to nisu pravovremeno jeli i pili, te su tako i pored razuma iveli kao
nerazumne ivotinje i pomraivali svoje nerazumno srce. Zabavljali ste se hranom i
piem, i esto ste jeli i pili kada nije trebalo da jedete i pijete: teko vama koji ste siti
sada, jer ete ogladnjeti (Lk. 6, 25). Naslaivaste se na zemlji, uhraniste srca vaa, kao
na dan zaklanja. (Jak. 5, 5)

***
Eto na tu vau svakodnevnu radnju, na uzimanje hrane i pia obratite najstrou i
najpomniju panju, jer od hrane i pia, od kakvoe i koliine njihove veoma mnogo
zavisi vaa duhovna, drutvena i porodina delatnost. Pazite na sebe da srca vaa ne
oteaju prejedanjem i pijanstvom (Lk. 21, 34); a i aj i kafa spadaju takoe u pijanstvo,
ako se neblagovremeno i prekomerno koriste. O, teko nama koji smo siti sada i koji
esto sa potcenjivanjem gledamo na darove Boje!

***
avo preko tela naeg i uopte preko vetastvenosti deluje na nas na tetu nau. Tako
on preko vina, aja, kafe, preko poslastica, uopte, preko novca, odee i ostalog
raspaljuje nae strasti. Zato se treba dobro uvati mnogog ispijanja vina, aja ili kafe ili
jedenja poslastica, naroito bez druge bitne, jake i zdrave hrane. A te poslastice treba
koristiti na poslednjem mestu, u najumerenijoj koliini.

***
Evo vas zaiska satana da vas vije kao penicu. (Lk. 22, 31) Evo ko tako silno razvejava
nae misli u hramu prilikom Bogosluenja, kod kue na molitvi; evo ko odvlai nae
misli od Boga, od due nae i dua ljudskih, od nebeskog i venog; evo ko nas
zaokuplja zemaljskim tricama ili zemaljskom ispraznou, zemaljskim nitavnou,
zemaljskom obmanom: hranom, piem, odeom, stanovima itd. itd. Treba da se molimo
jedni za druge da ne osiromai vera naa, kao to se Spasitelj molio za Petra.

***
Obilno se hranei postaje telesni ovek koji nema duha, ili telo bezduno; a postei,
privlai sebi Duha Svetoga i postaje duhovan. Uzmi nepokvaeni pamuk, on je lagan,
i u maloj koliini lebdi u vazduhu, ali ako ga pokvasi, postae teak i odmah e pasti na
pod. Tako je i sa duom. O, kako duu treba postom uvati!

***
Ima li koristi od nevoljne, spoljanje molitve? Nema; ona je Bogu mrska. Isto se odnosi i
na uenje. Uenje nevoljno, napamet, ne donosi koristi. Kao to molitvenik koji se
nevoljno moli samo prebira rei, a njihovu snagu ne razumeva i ne osea, i ne
prosvetljuje, ne sagreva, ne oivotvoruje njima srce svoje, tako i uenik koji nevoljno
ui. Treba navikavati na dobrovoljno uenje, treba uiti razmiljanju o onome to se
izgovara.

***

Kojim se imenom po veri naziva? Hrianinom. ta ono znai? Oznaava to da sam

ud velikog tela Hristovog koje se naziva Crkvom Hristovom, da sam Hristov sluga i
poslunik. Na ta te obavezuje ime hrianina? Na to da uvek imam Hrista u mislima i
srcu svom, da uvek imam duh Njegov celog ivota svog, podraavajui Njegovom
ivotu, izvravajui Njegove svete zapovesti i da mislim o onome to je gore gdje
Hristos sjedi s desne strane Boga (Kol. 3, 2; 1), prezirui ono to je dole.

***
ta je svetost? Lienost svakog greha i punota svake vrline. Tu lienost svakog greha i
vrlinski ivot dostiu samo malobrojni usrdni hriani, i to ne odjednom, ve postepeno,
dugotrajnim i mnogim tugama, bolestima i trudovima, postom, bdenjem, molitvom, i to
ne svojom snagom, ve blagodau Hristovom. Samo je Vladiica Bogorodica od
najranije mladosti Svoje od same utrobe majine osveena, i potom Ju je u Svetinji nad
Svetinjama Gospod osvetio savrenim osveenjem kroz Njenu neprestanu molitvu,
itanje rei Boje i razmiljanje o Njemu, kroz pouke nebeskih, istih, bestelesnih Sila,
osobito kroz Svoje unutarnje prosveenje. Svetinja odgovara u prirodi svetlosti sunevoj
i belini snega, a greh tami koja je tua svetlosti, i prljavtini ili ri.

***
Gledajui ikonu Boje Majke sa predvenim Mladencem, zadivi se kako se isto tako
Boanstvo sjedinilo sa oveanstvom, proslavi dobrotu i svemo Boju i, poznavi svoje
ljudsko dostojanstvo, ivi dostojno visokog zvanja na koje si pozvan u Hristu, to jest
zvanja eda Bojeg i naslednika venog blaenstva.

***
Zato Gospod oveku produuje dane na zemlji? Da bi ovek imao vremena da se
pokaje i oisti od grehova i strasti, i da bi istina i ljubav potpuno prodrle u srce putem
obuavanja ula njegovih u pogledu dobra i zla.

***
ta su due ljudske? To je jedna te ista dua ili jedan te isti dah Boji koji je Bog
udahnuo u Adama, koji se od Adama i do sada rasprostire na itav rod ljudski. Svi ljudi
su stoga isto to i jedan ovek ili jedno veliko stablo oveanstva. Otud zapovest
najprirodnija, zasnovana na jedinstvu nae prirode: ljubi Gospoda Boga svojega (prvolik

svoj, Oca svojega) svim srcem svojim, i svom duom svojom, i svim umom svojim, i
svom snagom svojom, i blinjega svojega (jer ko mi je blii od slinog mi, istokrvnog mi
oveka) kao samoga sebe (Mk. 12, 3031). Prirodna je neophodnost ispunjavanja tih
dveju zapovesti.

***
Svakog oveka koji ti dolazi, osobito sa duhovnim ciljem, primaj ljubazno i veselo, pa
bio to i prosjak ili prosjakinja, i u sebi se smiruj pred svakim, smatrajui sebe niim od
njega, jer si od Samog Hrista postavljen da bude sluga svih, a svi su udovi Njegovi
premda, kao i ti, na sebi nose rane sagreenja.

***
U istinu Jevanelja i onoga to se ita u Crkvi ne sme se sumnjati. Sve to je u
Jevanelju i u Crkvi jeste disanje Duha istine, srebro raeeno (u ognju), oieno od
zemlje, pretopljeno sedmostruko (Ps. 11, 7), ivot, mir i sladost duhovna. Teko onome
ko sumnja: duh lai e ga pomraiti, stegnuti i baciti u amu i tugu. Iskustvo.

***
Gospodu, kao najedoljubivijem Ocu, milo je kada se iskreno molimo za ljude decu
Njegovu, i kao to su roditelji, na molbu dobre i poslune dece svoje, milostivi prema
ravoj, hirovitoj i zloestoj eljadi, tako je i Otac nebeski, zbog molitve onih koji su
Njegovi (2. Tim. 2, 19) ili zbog molitve za narod jereja Svojih odenutih blagodau,
milostiv i prema nedostojnima, kao to je pomilovao i milovao nepokorni i ropui
jevrejski narod u pustinji zbog molitava Mojsejevih. Ali kakva je to plamena molitva bila!

***
O slavi presvetog imena Vladike Gospoda Isusa Hrista i Vladiice Bogorodice. Hiljadu
puta sam oseao u srcu svom da posle priea Svetim Tajnama ili posle usrdne kune
molitve, uobiajene ili povodom kakvog greha, strasti, tuge, i teskobe, Gospod,
molitvama Vladiice, ili Sama Vladiica, po dobroti Gospoda, kao da su mi davali novu
prirodu duha, istu, dobru, velianstvenu, svetlu, mudru, krotku, umesto neiste,
potitene i trome, malodune, mrane, tupe, zle. Mnogo puta sam se menjao
udesnom, velikom promenom, na svoje sopstveno uenje, a esto i tue. Slava

dobroti Tvojoj, Gospode! Slava milostima Tvojim, Gospode, koje pokazuje na meni
grenom!

***
Na ivot je ljubav da, ljubav. A gde je ljubav, tamo je i Bog, a gde je Bog, tamo je sve
dobro. Itite najprije Carstvo Boije i pravdu Njegovu, i ovo e vam se sve dodati. (Mt. 6,
33) Dakle, sa radou sve hrani i priinjavaj im zadovoljstvo, sa radou svima ugaaj i
uzdaj se u svemu u Oca nebeskog, Oca milosti i Boga svake utehe. Prinosi na rtvu
ljubavi prema blinjem ono to ti je dragoceno. Prinosi svog Isaka, svoje srce
mnogostrasno, na rtvu Bogu, kolji ga svojom voljom, raspinji telo sa strastima i
pohotama. Sve si dobio od Boga, budi spreman i da da sve Bogu da bi, poto bude u
malom veran Gospodu svome, potom bio postavljen iznad mnogih. U malome si Mi bio
vjeran, nad mnogim u te postaviti. (Mt. 25, 23) Smatraj matom sve strasti, kao to si
se u to hiljadu puta uverio. Amin.

***
O, kako mudar mora biti hrianin u ivotu! On mora biti nalik na mnogookog Heruvima
sav mora biti oko, sav um i razmiljanje neprestano, izuzev sluajeva u kojima je
potrebna vera bez razmiljanja.

***
Hrianine, pamti i vazda u mislima i u srcu nosi velike rei molitve Gospodnje: Oe na
Koji si na nebesima (Zapamti, ko je na Otac? Bog je Otac na, Ljubav naa. Ko smo
mi? Mi smo deca Njegova, a meu sobom braa. U kakvoj ljubavi meu sobom treba da
ive deca takvog Oca? Da ste djeca Avraamova, inili biste djela Avraamova. (Jn. 8, 39)
Takva dela mi treba da inimo.) Da se sveti ime Tvoje, da doe carstvo Tvoje, da bude
volja Tvoja. Hljeb na nasuni daj nam danas (hleb na (sve je zajedniko), a ne moj;
samoljublje mora biti izgnano iz srdaca dece Boje: mi smo jedno) i oprosti nam dugove
nae (ako hoe i voli da ti Bog oprata grehove, smatraj uobiajenim opratanje
grehova i ljudima koji se o tebe ogreuju, znajui da ljubav dugo trpi i da je
blagotvorna). Ne uvedi nas u iskuenje (i sam se ne uputaj u iskuenja; ne daj nozi
tvojoj da se spotie, niti e zadremati uvar tvoj. Gospod je pokrov tvoj na desnoj ruci
tvojoj Ps. 120, 3; 5). No izbavi nas od zloga (sam mu se svojom voljom nemoj
predavati, i Gospod te njemu nee dati). Jer je Tvoje carstvo (za jedinog Cara priznaj
Boga i jedino Njemu slui) i sila (u Njegovu se svemonu silu uzdaj) i slava (o Njegovoj
slavi revnuj svim silama i celoga ivota) u vijekove (On je veni Car, a carstvo satane e
brzo proi, kao otimako, lano). Amin. Sve to je istinito. Pamti vie od svega ovu

molitvu i ee je izgovaraj u mislima i razmiljaj ta u njoj znai svaka re, izraz i

moljenje.

***
Brao i sestre, rodili ste se ponovo (nakon roenja od roditelja) vodom i Duhom, postali
ste tada deca Boja, recite da li dostojno takvog visokog zvanja ivite? ivite li onako
kako treba da ive deca Boja? Da li se iz vaih postupaka vidi da je vae ivljenje na
nebesima (Fil. 3, 20)? Da li se vidi da oekujete opet sa nebesa Gospoda svoga, kao
to nam je On obeao u Svojoj svetoj rei? Prezirete li ono to je dole, teite li svim
srcem onome to je gore? Ljubite li svet preljubotvorni i greni? Ako neko ljubi svijet,
ljubavi Oeve nema u njemu. Prijateljstvo prema svijetu neprijateljstvo je prema Bogu.
Jer sve to je u svijetu je pohota tjelesna, i pohota oiju, i nadmenost ivljenja. (1. Jn. 2,
15. 16; isp. Jak. 4, 4) Svet je ovaj razapeo i do sada razapinje Sina Bojeg. Brao i
sestre, brinite o tome da li ivite po Jevanelju. Ili suprotno njemu? itajte ee prve
glave jevanelja od Mateja.

***
Spasi nas, rod Tvoj, Vladiice! Spasi nas, istokrvne Tvoje! Spasi nas, Mati ivota i Mati
svih nas, premda i nismo dostojni nazivati Te Majkom svojom! Oisti, osveti, utvrdi i
spasi nas molitvama Tvojim!

***
ta e mi imovina? Da bih od nje iveo ja i moja porodica, i moji srodnici, da bih davao
siromasima, a ne da bih je zgrtao. Meri tedro da bi ti tedro odmerio Bog prema rtvi
tvojoj. Pritom su sva imovina ili sredstva za ivot Boji, a ne nai, a Bog je Naelnik
ivota: On se stara o odravanju naeg ivota preko nas samih ili preko drugih, ili
neposredno. Sami sebe i jedan drugog i sav ivot na Hristu Bogu predajmo. (Jektenija)
Govorimo: valja nam iveti, a Bog je ivot na: znai i sva sredstva za ivot Bog daje i
dae.

***
Mnogi svetovni asopisi i novine iji se broj izuzetno poveao, odiu zemaljskim duhom,
esto bogoprotivnim, dok hrianin ima mogunost da bude graanin ne samo zemlje,
nego i neba, i treba da misli i o nebeskom. Paganska drevna knjievnost esto je, ini

se, bila bolja i istija (Ciceron), uzvienija po svojim naelima i pobudama nego
knjievnost hrianskih naroda. Hrianski narodi, koji bi veinom morali biti slovesna,
to jest bogopodobna bia, neprestano i silno vreaju Ipostasno Slovo Oevo, Gospoda
naeg Isusa Hrista, u usmenoj i tampanoj rei koja se u izobilju uludo troi i ak na
sablazan hriana koje svetovna literatura odvlai od itanja rei Boje i dela svetih
otaca. Umnoavanjem lanih rei urednici i izdavai asopisa i novina love i zavode
slovesno stado Hristovo. O, Slovo Boje! Kakav emo odgovor dati na stranom sudu
Tvome!

***
Gde je sada itanje u kuama bogonadahnutog Psaltira koji uliva tako veliku veru u
Boga, tako vrsto pouzdanje u Boga u iskuenjima, u bolestima, u nevoljama i tugama, i
takvu plamenu ljubav prema Bogu? Gde je itanje bogonadahnutih psalama koji su bili
omiljeno tivo naih predaka, ne samo obinog naroda, nego i velikaa i samih
kneeva? Nema ga: zato u mnogima nema vere, nade hrianske i ljubavi prema Bogu i
blinjem, a ima bezverja, oaja, mrnje. Nema plamene molitve, nema istote ivljenja,
nema duha skruenosti zbog grehova i umilenja, nema pravde, mira i radosti u Duhu
Svetome. Veina hriana je proeta duhom sveta, duhom asopisa, novina i uopte
svetovnih pisaca koji su sami sa svoje strane proeti duhom paganskim, a ne
hrianskim, duhom poricanja bogonadahnutosti svetog Pisma i uzdizanja sebe samih,
svog gordog i nadmenog razuma, duhom ovozemaljske tatine.

***
Sve to nam Crkva stavlja u usta i u ui jeste istina, disanje ili pouka Duha Svetoga.
Imaj strahopotovanja pred svakom milju, svakom reju Crkve. Pamti da je oblast misli
i rei Boji posed, kao i sav svet, vidljivi i nevidljivi. Nita ti svoje nema, ak ni misao, ni
re. Sve je Otac na, sve je Bog. Slij se u opti poredak, kao to se zlato lije u odreene
kalupe, ili kao to je priroda sastavljena u jednu skladnu celinu. Ne ivi sebinim,
odvojenim ivotom.

***
Pucanje leda na morima i rekama je slika oslobaanja due nae od tela. Oslobodivi
se leda, vode se nalaze licem u lice sa vazduhom koji poinje da ih talasa, i sa suncem
koje poinje u njima da se kupa: tako i iste due, oslobodivi se tela, bivaju licem u lice
sa Hristom, On ih osveava i On ih obasjava. Dok su pokrivene ledenim omotaem,
vode kao da se nalaze u tamnici, u okovima, nemaju neposredni kontakt sa vazduhom i
sa sunevom svetlou: tako i due nae, dok ive pod telesnim omotaem, nemaju

neposredno optenje sa Bogom i sa svetima, ve samo putem svog omotaa,

delimino, a kada spadne omota telesni, tada emo ugledati Gospoda licem u lice, kao
to su vode nakon pucanja leda neposredno okrenute ka suncu i dolaze u neposredni
dodir sa vazduhom.

***
Nae je srce prosto, jedno, jedinstveno, i stoga ne moe sluiti dvama gospodarima:
Bogu i mamonu (Mt. 6, 24), to jest bogatstvu; znai, ne moe se iskreno sluiti Gospodu
i ujedno imati pristraenost prema zemaljskim stvarima, jer sve to spada u mamona. A
i nedostojno je oveka robovanje bogatstvu, jer je ono zemlja i prah. Sve zemaljske
stvari, ako se za njih privezujemo srcem, ine ga grubim, zemljanim, i od Boga, i od
Majke Boje i svih svetih, od svega duhovnog, nebeskog i venog nas odvraaju i
privezuju nas za zemaljsko, truleno, prolazno, a takoe i od ljubavi prema blinjem
odvraaju. Da bi se dovrilo sve to je reeno, treba jo kazati da duh privezanosti za
zemaljsko, popustljivosti i saaljenja prema zemaljskom jeste duh avolski i da se avo
sam useljuje u oveka preko njegove privezanosti za zemaljsko; on esto ulazi u nae
srce, kao bezoni pobednik, preko trenutnog pristraa prema zemaljskom koje nije
odmah odbaeno, pomraujui, pritiskajui, ubijajui duh na i inei ga nesposobnim
za bilo kakvo delo Boje, zaraavajui ga gordou, hulom, roptanjem, preziranjem
svetinje i blinjeg, protivljenjem, amotinjom, oajanjem, zlobom.

***
Nas radi Gospod se ovaplotio, stradao, raspet bio, i umro, i vaskrsao. Nas radi On je i
Majku Svoju Preistu Djevu Mariju svim vrlinama blagoukrasio i svim boanskim silama
snabdeo da bi nam Ona, premilosrdna i svesavrena, posle Njega bila sve. Dakle, da
za nas ne bude beskorisna blagodat Boja kojom je ispunjena Vladiica naa. Da svi
pritiemo sa smelou i nadom ka udesnom, i svesilnom, i preistom pokrovu Djeve.
Tite li nas gresi pomolimo Joj se da nas isopom molitava Svojih oisti od svake
neistote tela i duha.

***
Od ega potie hula i prezir prema duhovnoj rei? Od gordosti srca naeg, od
nadmenosti, sitosti naeg razuma.

***

Neprestano primeuje da Bog nikakvu, ni najmanju trenutnu neistotu ne trpi u tebi, i

da te odmah poto u srce pusti kakvu neistu pomisao, naputa mir a ujedno i Sam
Bog, i da postaje smestite avola ako odmah ne odbaci greh, tako da o svakoj
pomisli grehovnoj, tim pre o rei i delu grehovnom, treba rei: to je avo; a o svakoj
pomisli svetoj i dobroj, kao i o rei i delu, treba da kaemo da je to Bog ili da je to od
Boga. I zamisli sad kakva je preukraena, ista i nepokolebiva palata Svedritelja
presveta dua i preisto telo Bogomajke u iju se utrobu uselio Bog Logos i u Njoj
obitavao kao Boanstvo, duom i telom preistim? Zamisli kakva je Ona vena,
beskonana, nepromenjiva svetinja! Zamisli kakvog je strahopotovanja i proslavljanja
Ona dostojna! Zamisli ko smo mi trske koje povija vjetar (Mt. 11, 7) avolski; dunuo
avo svojom hulom u nae srce, i sada se od njegove hule povijamo, smuujemo,
klonemo, dok treba prezirati sva njegova huljenja ili ne obraati panju na njih, kao na
matanja.

***
Kao to su u Bogu Otac, Sin i Sveti Duh nerazdeljivi, tako i u molitvi, i u ivotu naem
misao, re i delo treba da budu takoe nerazdeljivi. Ite li togod od Boga, veruj da e
biti, da e se desiti ono to trai, kako Bogu bude ugodno; ita li re Boju veruj da
je sve o emu se u njoj govori bilo, jeste i da e biti, ili da se desilo, da se deava i da
e se desiti. Tako veruj, tako govori, tako itaj, tako se moli. Velika je stvar re. Velika je
stvar dua koja misli, govori i dela, obraz i podobije Trojice svemogue. ovee, poznaj
ko si, i ponaaj se u skladu sa svojim dostojanstvom.

***
Dobra Vladiice, pokai i uvek pokazuj vlast Tvoju nada mnom i nad ljudima Tvojim,
bogobojaljivim i krotkim izbavljajui nas, po molitvi naoj, od neistih, zlih i hulnih
pomisli, od svih grehova i strasti, i od svih lukavstava demonskih, kao dobra Majka
Boja.

***
Vladiici Bogorodici, svetim Anelima i svim svetima moli se kao Samom Duhu Svetom,
a osobito kao Svetoj Trojici Koja njih osveuje i u njima obitava. Oni e u nama jedno
biti. (Jn. 17, 21) Svet jesi, Boe na, i u Svetima obitava. (Vozglas) Amin.

***
Svi mi ivimo u nekom prelasnom pomraenju srca i uma, ali Gospod Isus Hristos je
prosvetljenje nae. Svetitelji nas uvek vide blagodau Bojom, jer su oni u Bogu i Bog je
u njima; oni su jedan duh s Gospodom (1. Kor. 6, 17), a Gospod sve vidi, sve uje.
Stoga, gledajui u crkvi, na primer, ikone svetih Bojih, veruj da te oni vide, a osobito
srce tvoje.

***
Ma ime, ma kakvim strastima te neprijatelji napadali, trpi bez amotinje, bez
ozlojeenosti, sa krotou i smirenjem, i ne dopusti u srcu pokret nestrpljenja, zlobe,
roptanja i hule.

***
Sva tvar svedoi o beskonanoj dobroti i pravdi Tvorca, sam satana i njegovi aneli
svojim sramnim bitisanjem i svezlobnim lukavstvima prema ljudima dokazuju neizmernu
dobrotu i pravdu Tvorca; jer ko su ranije bili satana i njegovi aneli? Kakve svetlosti,
kakve riznice kolikih dobara, i ega su se liili zbog svoje odlunodobrovoljne
nezahvalnosti, gordosti, zlobe i zavisti prema Gospodu? Nisu li pali potpuno smiljeno i
namerno, sa ciljem da veno vojuju protiv Tvorca i Njegovih stvorenja, razumno
slovesnih ljudi? Sudei po zlobnim dejstvima satane u svetu, po mnotvu i snazi
njihovoj, moemo slutiti kakav je veliki, moan duh bio satana, negdanji Denica
(jutarnja zvezda, zornjaa, zvezda danica ime lucifera, naalnika palih angela, dato mu
zbog blistavih savrenstava kojima je bio obdaren od Boga, prim. prev.). Sudei po
obilju pomraenja i obmane njegove u ljudima rasutim po celom svetu (koji zavodi svu
vaseljenu Otk. 12, 9), moe se slutiti kako je nekada bio svetao i prepun istine! Bio si
u Edemu vrtu Bojem; pokrivalo te je svako drago kamenje. (Jezek. 28, 13) Sudei po
svelukavim telesnim i neistim eljama koje izaziva, moe se zakljuiti koliko je u
dobroti svojoj, koju bee dobio od Tvorca, bio prijatan, mio! Sudei po podmuklosti i zlim
lukavstvima, moe se slutiti kako je pametan bio i koliko je dobra mogao doneti, kako bi
mogao mnogo da poslui Tvorcu Svome u Njegovom promiljanju o niim duhovima ili o
ljudima. Po tom zlom, ogromnom kolosu, satani, sudite kako je velianstveno, dobro,
preukraeno, presvetlo, mono, umno stvorenje nekada bio satana. Koliko je darova
Tvorevih posedovao i ega se liio zbog svog zlog i hotiminog bezumlja! Po zlobi
njegovoj u ljudima sudite koliko je nekada bio dobar; po zavisti sudite o njegovoj
preanjoj dobronamernosti; po bezgraninoj njegovoj pohlepi i krtosti u ljudima sudite
o njegovoj tedrosti, po njegovoj gordosti o njegovoj, od Boga dobijenoj, veliini; po
njegovoj amotinji u ljudima, dosadi, tuzi koja ponekad biva neizdriva o njegovom
negdanjem blaenstvu. Jer on negda bee onoliko dobar, koliko je sada zao! On slui
kao vena lekcija smirenja i pokornosti za sve Anele nebeske i za sve dobromislee

ljude: jer ma koliko Aneli bili savreni ili ma koliko ljudi bili pametni i uopte ma koliko u
neemu bili savreni, oni sve to imaju jedino od dobrote Tvorca, a ne sami od sebe, i
treba za sve da blagodare Tvorcu i da mole za sve sa nesumnjivom verom u Njegovu
dobrotu i svemo, u nadi da e sve dobiti od Njega. Zli dusi su pali sa gordosti i zlobe:
to je lekcija za sve ljude da se smiruju pred Tvorcem, da sebe smatraju za nita i da
sve pripisuju Tvorcu, i da ive samo Tvorcem i ispunjavanjem Njegove volje, i
udesna su dela Tvoja, Gospode ono to nije mogao i nije eleo da stekne danica uza
svu svoju mudrost, stekla je Djeva iz roda propadljivog i ujedno duhovno besmrtnog;
Presveta Djeva Marija je stekla Sebi smirenje neuporedivo, stekla je najviu svetinju.
Raduj se, blagodatna! Gospod je s Tobom! Pogleda Gospod na smjernost slukinje
svoje. (Lk. 1, 28; 48) Tako se i svi mi, kao oni koji su sami po sebi prava nitavnost, kao
oni koji sve imaju od Boga, sem greha, moramo neprestano i duboko smirivati pred
Tvorcem, u svemu pribegavajui Njegovom milosru.

***
Bez blagodatne pomoi ne moe pobediti nijednu strast, nijedan greh zato vazda
trai pomo od Hrista Spasitelja svoga. On je radi toga i doao u svet, radi toga je
postradao, umro i vaskrsao da bi nam u svemu pomagao, da bi nas spasavao od greha
i od nasilja strasti, da bi nas istio od grehova naih, da bi nam Duhom Svetim davao
snagu za injenje dobrih dela, da bi nas prosveivao, ukrepljivao, umirivao. Govori:
kako se spasti kad je na svakom koraku greh i svakog trena grei? Odgovor na to je
jednostavan: na svakom koraku, svakog trena prizivaj Spasitelja, seaj se Spasitelja i
spae i sebe i druge.

***
Koristite se Mojim darovima ne pojedinano, kao samoljupci, ve kao deca Moja kod
koje sve mora biti zajedniko, ne alei da drugima zabadava nudite plodove Moje, dela
ruku Mojih, seajui se da ih Ja vama dajem zabadava, zbog Moje oinske dobrote i
tedrog ovekoljublja. Ovako biva u porodici. Kada otac ili majka ili brat donesu
poklone, otac ih dariva svoj deci svojoj, ili brat svojoj brai, i ako deca, braa i sestre, svi
ive u uzajamnoj ljubavi, onda ona nisu zadovoljna i srena ako otac ili brat nekome od
njih ne daruje poklone i ako makar jednom od njih ne da ono to je dao drugima. A
zato? Zato to se blagodarei uzajamnoj ljubavi oseaju kao jedno telo, zato to svi oni
kao da su jedno, isto lice. Neka tako postupa i svako od vas. A Ja znam kako da vas
nagradim za ljubav koja Mi je toliko ugodna. Ako sam milostiv i prema onima koji ne
ispunjavaju Moje zapovesti (u jednoga bogatog ovjeka rodi njiva Lk. 12, 16), kako
onda neu biti milostiv prema istinskim edima Mojim kojima sam zapravo i namenio
sve Moje milosti? Da, biu milostiv. Saaliu se na koga se saalim. (Rim. 9, 15 (2. Moj.
33, 19))

***
Svaki put kad padne, ustani i spae se. Grenik si, neprestano pada, naui da
ustaje; pobrini se o zadobijanju te mudrosti. Evo u emu se ta mudrost sastoji: naui
napamet psalam Pomiluj me, Boe, po velikoj milosti Svojoj, na koji je cara i proroka
Davida nadahnuo Duh Sveti i izgovaraj ga sa iskrenom verom i nadom, skruena i
smirena srca: posle tvog iskrenog pokajanja, izraenog reima cara Davida, istog trena
e ti od Gospoda zasjati oprotaj grehova, i ti e osetiti mir duevnih sila svojih. Glavno
je u ivotu revnovati o uzajamnoj ljubavi i nikoga ne osuivati. Svako e za sebe dati
odgovor Bogu, a ti u sebe gledaj. Zlobe se uvaj.

***
Pravoslavni hriani su kao porodica, deca Isusa Hrista, a u dobroj porodici majka uvek
uiva veliko potovanje (Majka Boja), kao to i mlaa braa uvaavaju i potuju stariju
koju podraavaju. Luterani i anglikanci! Zato kod vas toga nema? Zato kod vas Majka
Boja ne uiva duno strahopotovanje i sveano uvaavanje i poklanjanje? Zato sveti
Aneli i sveti Boji ljudi ne uivaju sveano potovanje i poklone? Zato ne elite da im
podraavate? Ili vi samo Boga potujete, samo se Njemu klanjate? Ali vi morate imati
na umu da su Majka Gospoda Isusa Hrista, sveti Aneli i sveti ljudi iste ikone Boje,
prijatelji Boji, kao to je i Avram nazvan prijateljem Bojim. Pa kako se ne klanjati ivim
ikonama Bojim, edima i prijateljima Bojim?

***
Svet je dom. Graditelj i domain toga doma, Tvorac i Otac ljudihriana koji u njemu
ive jeste Bog. Majka u tome domu jeste Presveta Bogorodica. Hodi uvek u prisustvu
svoga Oca u ljubavi i poslunosti prema Njemu; kao i u prisustvu nae zajednike Majke
Presvete Bogorodice u svetoj ljubavi, strahopotovanju i poslunosti prema Njoj. U
svojim duhovnim i telesnim potrebama, u tugama, iskuenjima i bolestima obraaj Joj
se sa verom, nadom i ljubavlju. Budi svet, kao to je svet Gospod Bog, Tvorac i Otac
tvoj, kao to je sveta Vladiica, Majka Boja i po Spasitelju Majka naa. eno, eto ti
sina! Evo ti majke! (Jn. 19, 26; 27) Da ne bismo posumnjali da preuzvienu Majku Boga
Vinjeg, presvetu, preistu, preblagoslovenu, slavnu Vladiicu nau treba da nazivamo
svojom Majkom, predveni, Boanstveni Sin Njen, Gospod Isus Hristos, otklonio je nau
sumnju, neposredno dozvolivi nama ili onima od nas koji revnuju za svetinju da Je
nazivamo svojom Majkom: evo ti Majke. Jer u licu svetog Jovana Bogoslova to je
reeno i nama hrianima. Da, Ona je i zaista najnenija, dobropromisliteljna, svesveta
Mati naa koja ka svetosti upravlja nas, eda svoja.

***
Veoma jasno vidi da ti je izuzetno teko, a bez blagodati Boje i usrdne molitve i
uzdranja nemogue je promeniti se na bolje; osea u sebi delovanje mnotva strasti: i
gordosti, i zlobe, i zavisti, i pohlepe, i srebroljublja, i amotinje, i lenjosti, i preljube, i
nestrpljenja, i nepokornosti, i ostaje sa njima, i esto njima biva svezan, a
dugotrpeljivi Vladika te trpi, oekujui tvoje obraenje i ispravljenje, i obdaruje te svim
darovima Svoje dobrote. Stoga budi blag, strpljiv i pun ljubavi i prema mnogostrasnim
ljudima koji sa tobom ive, pobeujui svako zlo dobrim, i glavno, moli se za njih Bogu
da ih ispravi, da obrati srca njihova ka Sebi, Izvoru svetinje. Ne pomai avolu u irenju
njegovog carstva. Sveti svojim delima ime Oca nebeskog, pomai Mu u irenju carstva
Njegovog na zemlji: jer mi smo Boiji saradnici (1. Kor. 3, 9), revnuj za ispunjenje volje
Njegove i na zemlji kao to je na nebu oprataj dugove dunicima svojim sa radou,
kao to se dobri sin raduje to ima priliku da ispuni volju ljubljenog oca svoga.

***
Kako ti je drago, kako si veseo kada nae kakvu izgubljenu neophodnu i dragocenu
stvar! Skakao bi od radosti. A zamisli kako je drago Ocu nebeskom kada vidi edo
Svoje koje bee izgubljeno oveka grenog, ali koje se nae, kada vidi nekad na smrt
postradalu, a sada oivelu ovcu svoju, kada vidi izgubljenu i naenu drahmu svoju, to
jest tu ivu ikonu Boju oveka? Ta radost se ne da opisati. Radost Oca nebeskog
zbog bludnog sina Svog koji bee izgubljen i nae se tako je velika da na radost
pokree sve ljubavlju i dobrotom ispunjeno nebo: jer biva radost na nebu zbog jednoga
grjenika koji se kaje (Lk. 15, 7; 10). Brao i sestre koji se u bezdan pogibli survavate,
vratite se sa puta pogibli Ocu nebeskome. Pokajte se, jer se pribliilo Carstvo nebesko.
(Mt. 3, 2)

***
Svaki ovek treba da zna i da ima na umu prostotu due svoje koja je Boji dah: Bog je
jedan i jedinstven, i dua je jedna i jedinstvena. A budui da je jedna i jedinstvena, dua
nikako ne moe voleti dva suprotna predmeta Boga i bilo ta svetovno, oveka i bilo
ta vetastveno to veoma prija naem telesnom oveku. Da bismo Boga voleli svim
srcem, treba neizostavno sve zemaljsko da smatramo za trice i niim da se ne
zanosimo; da bismo voleli blinjeg kao sebe treba da preziremo novac, da se ne
zanosimo poslasticama, lepom odeom, poastima, inovima, pohvalama ili miljenjem
ljudi. Prostotu due treba uvati naroito tokom zajednike i kune molitve, tokom
itanja rei Boje i dela svetih otaca, i uopte pri svakom vanom poslu. Niko ne moe
dva gospodara sluiti. (Mt. 6, 24)

***
Hrianin treba tako vatreno i silno da voli Boga i ikonu Njegovu, blinjeg, da uvek moe
rei: ko e nas rastaviti od ljubavi Hristove i blinjeg, alost ili tjeskoba, ili golotinja, ili
opasnost, ili ma (Rim. 8, 35), ili novac, ili uivanje u jelu i piu, ili bogata kua, ili briga
o odei, ili razna ovozemaljska zadovoljstva? Ali sve te zemaljske stvari smatram
tricama, zadovoljstva ovozemaljska pukom matarijom. Pogreke blinjih pripisujem
iskvarenosti prirode, delovanju ili lukavstvima zlih duhova, nedovoljnom ili ravom
vaspitanju, nepovoljnim ivotnim okolnostima, svojstvima roditelja i vaspitaa Sam
znajui svoju grehovnost, svoje strasti, svoju zlobu, lakomost, neistotu, nemo svoju,
ne mogu nenavideti meni sline ljude koji imaju te iste slabosti i poroke: jer sam duan
da volim blinjeg kao sebe, a sebe volim premda sam i svestan svojih bezbrojnih
grehova; najzad, duan sam da volim zato to smo jedno telo.

***
Paljivo sluaj: za oienje svoga srca od grehova dobie nagradu neizmernu
videe Boga, svedobrog Sazdatelja svoga, Promislitelja svoga. Teak je podvig
oienje srca jer je vezan za velika odricanja i tuge, ali zato je nagrada velika. Blaeni
isti srcem, jer e Boga vidjeti. (Mt. 5, 8)

***
Kau: Bog je milosrdan; On e nas pomilovati. U Boga je, svakako, beskonano mnogo
milosti. Ali ako je Bog beskonano milostiv prema nama i tedar, zato Ga onda
svojevoljno vreamo svojim bezakonjima? to nas On vie obasipa dobroinstvima,
utoliko vie treba da Ga volimo, da Mu blagodarimo i da se pokoravamo Njegovim
svetim zapovestima ili naredbama. A gde je ta ljubav, ta blagodarnost, to pokoravanje?

***
Zao i gord ovek uvek je spreman da u drugima vidi samo gordost i zlobu, i raduje se
ako o nekom od njegovih poznanika, posebno onih koji ive sreno i bogato, ali mu
duevno nisu bliski, drugi govore loe, i to loije govore, on se vie raduje to su drugi
loi i to je on u poreenju sa njima savrenstvo, i spreman je da u njima vidi samo zlo i
da ih poredi sa demonima. Aj, zlobe! Aj, gordosti! Koliko odsustvo ljubavi! Ne, ti i u zlom
oveku nai neto dobro, i zaraduj se zbog tog dobra, i sa radou govori o njegovim

dobrim osobinama. Nema oveka u kome ne bi bilo bar neeg dobrog; a zlo koje je u
njemu pokrivaj ljubavlju i moli se za njega Bogu da Bog rave dobrotom Svojom obrati u
dobre (Molitva jereja na Liturgiji Vasilija Veliko). Sam ne budi bezdan zla.

***
Hrianine, ta Naelnik tvoje vere, Hristos, bio je raspet i ostavio ti je krst. Kako onda
ivi u raskoi, komociji, u uivanju, u dokolici? On je pretrpeo beae i tebi
zapovedio da radi imena Njegovog ne izbegava beae, a ti ite asti. ee gledaj
na Raspetog i pouavaj se svojim obavezama. Koji su Hristovi, raspee tijelo sa
strastima i eljama. (Gal. 5, 24)

***
Ni dlaka s glave vae nee propasti (Lk. 21, 18), to jest ni sveta misao uma vaeg nee
propasti ne samo za Boga, nego ni za ljude. Jer vidimo da su se svete misli i oseanja
svetih Bojih do danas sauvali u celosti, zapisani u starostavnim rukopisima.

***
Ko je uzronik svega vidljivog i nevidljivog? Bog. A Bog je nevidljiv. Imaj, dakle,
strahopotovanje pred nevidljivim Bogom, tei ka nevidljivom Bogu. Bog je Duh veni,
svesveti, svedobri, sveznajui, svepravedni, svemogui, svudaprisutni, neizmenjivi,
samodovoljni i sveblaeni. A ti si ikona Boja; pa budi duhovan, prezirui telo dom
privremeni; budi svet, dobar, iskusan, pravedan, bodar i sran, postojan u dobru i svime
zadovoljan.

***
Ko je sebi sagradio dom, taj s pravom u njemu treba i da ivi. Mi smo domovi Sazdatelja
naeg; On nas je sazdao za Sebe: jer On sve uini Sebe radi; On i treba da ivi u nama,
a ne avo, taj ubica, lopov, otima, taj obmanjiva; Gospode, doi i useli se u nas
(Molitva Svetom Duhu). Njemu emo doi i u njemu emo se nastaniti. (Jn. 14, 23) Ne
znate li da ste hram Boiji i da Duh Boiji obitava u vama? (1. Kor. 3, 16)

***

Imaj strahopotovanja pred svakom reju, pred svakom milju rei Boje, dela svetih
otaca, kao i raznih molitava i pesama koje ujemo u crkvi ili koje kod kue izgovaramo,
jer sve to su disanje i rei Duha Svetoga: to je tako rei, Sam Duh Sveti koji se moli za
nas i preko nas uzdisajima neizrecivim (Rim. 8, 26).

***
Velika jektenija koja se svakodnevno izgovara u crkvi je premudra jektenija, jektenija
ljubavi; u njoj se svi hriani, ivi i sveti, pokazuju kao jedno veliko od udova sastavljeno
telo Isusa Hrista. Ona se divno zavrava poslednjim vozglasom: Pomenuvi Presvetu,
preistu, preblagoslovenu, slavnu Vladiicu nau Bogorodicu i Prisnodjevu Mariju sa
svim Svetima, sami sebe i jedni druge i sav ivot svoj Hristu Bogu predajmo. Suguba i
prozbena jektenija su takoe divne. Navikli smo na njih, ali zamislimo da ih ujemo prvi
put, stavimo se u ulogu doljaka.

***
Molei se Bogu, treba uvek zamiljati Njegovo neizmerno velianstvo, poklonjenje
Njemu hiljada hiljada i mirijada mirijada Anela nebeskih i svetitelja, kao i Njegovu
svudaprisustnost i sveznanje, Njegovu beskrajnu dobrotu, pravdu i svetost. Kada u
molitvi Presvetu Djevu Bogorodicu naziva presvetom, preistom, preneporonom,
predobrom, zamiljaj da je samo bie Njeno svetost vena, nepokolebiva,
nepromenjiva, nezamisliva, nesagledna i za anelske oi.2 To isto pomiljaj i o svim
Anelima i svetima, to jest da je bie njihovo svetost i dobrota, blagodau Isusa Hrista.
Uvek velikom sreom smatraj molitveni razgovor sa Gospodom ili sa Preistom
Gospoom Bogorodicom, ili sa Anelima, ili sa svetim ljudima, i uvek Im se moli sa
radou, ali i sa trepetom strahopotovanja, pamtei sa Kim ti, neisti i nitavni crv,
besedi.

***
Jer je Tvoje carstvo i sila i slava, a ne naa. Mi bismo hteli da sami carujemo sa svojim
strastima, to jest da sve radimo po svome: da se uzdamo u svoju, a ne u Tvoju snagu,
da traimo svoju, a ne Tvoju slavu; ali ta elja u nama je demonska. Treba sve da
pokorimo Tvojoj volji, da u svim delima itemo Tvoju snagu i da sve inimo radi Tvoje
slave. Sve na slavu Boiju inite. (1. Kor. 10, 31)

***
Sa krstom, kao i u krsnom znamenju, Gospod Isus Hristos je, kao iv i ivotvoran, uvek
sa nama i uvek deluje razliitim silama na spasenje nae, verom u Njega, naeg Boga i
Spasitelja. Slava za to Gospodu naem Koji je uvek sa nama! Evo, Ja sam sa vama u
sve dane do svretka vijeka. Amin. (Mt. 28, 20)

***
Priasnici boanskih Tajni, poznajte kako udeoniarite u Gospodu ako se dostojno
prieujete. Kakvu smelost imate prema Gospodu i Bogorodici! Kakvu istotu treba da
imate! Kakvu krotost, smirenje, nezlobivost! Kakvo nepristrae prema zemaljskom!
Kakvu vatrenu elju nebeskih, najistijih, venih naslada!

***
inei krsno znamenje, veruj i neprestano pamti da su na krstu tvoji gresi prikovani.
Kada pada u greh, odmah sebe iskreno osudi i osenjuj se krsnim znamenjem govorei:
Gospode, koji si grehove nae na krst prikovao, prikuj za krst Tvoj i ovaj moj greh i
pomiluj me po velikoj milosti Svojoj (Ps. 50, 3) i oistie se od greha svoga. Amin.

***
Najrazliitiji grehovi i strasti su spremni da provale u duu i svakog trena nastoje da u
nju provale. Ali hrabro i budno se bori sa njima do poslednjeg daha, smatrajui ih za
puku uobrazilju, za matariju koja dolazi od duhova zlobe.

***
U Gospodnju blizinu tebi budi tako uveren da moe da oseti kako se Boga, molei Mu
se, dotie ne samo milju i srcem, nego i ustima i jezikom. Blizu ti je rije, u ustima
tvojima i u srcu tvome (Rim. 10, 8), to jest Bog.

***

Sledee ubeenje neka vazda bude prisutno u srcu tvome: svi mi, ljudi, jedno smo
(braa), i svima nam je sve Bog, svedobri, svemoni, nepresuni Izvor; ali i u svima
takoe moe delovati i deluje avo, neprijatelj roda ljudskog, ije zlo koje se izaziva u
ljudima treba pobeivati dobrom, trpljenjem, krotou, blagou.

***
Ne poistoveuj oveka tu ikonu Boju sa zlom koje je u njemu, jer zlo je samo
sluajna nesrea njegova, bolest, mata demonska, dok sutina njegova ikona Boja
ipak ostaje u njemu.

***
Ako u emu sagrei pred Bogom (a mi premnogo greimo svakoga dana), tog istog
trena govori u srcu svome, sa verom u Gospoda koji uje vapaj srca tvoga, sa
smirenom sveu i oseanjem svojih grehova, psalam Pomiluj me, Boe, po velikoj
milosti Svojoj, i izgovori srdano ceo psalam; ako nije delovao jedanput, uini to drugi
put, samo ga izgovori jo srdanije, jo oseajnije, i tada e ti odmah zasjati od
Gospoda spasenje i mir dui tvojoj. Tako se vazda skruavaj: to je pouzdano, provereno
sredstvo protiv grehova. A ako ne dobije olakanje, sam si kriv; znai, molio si se bez
skruenosti, bez smirenja srca, bez vrste elje da od Boga dobije oprotaj grehova;
znai, slabo te je ranio greh.

***
Sagreim li Gospod je oienje moje; ako sam utuen, turoban posle greha, zbog
unienja od neprijatelja Gospod je Onaj Koji utuenost moju brie i smelost moju
oivljuje. Sve mi je Gospod. O, slava Tebi Koji si vaistinu Vladika!

***
Duh Sveti, poput vazduha, sve ispunjava i sve proima; koji si svuda i sve ispunjava.
Ko se usrdno moli, privlai u sebe Duha Svetoga i moli se Duhom Svetim.

***

Gdje su dva ili tri sabrana u ime moje, ondje sam i ja meu njima. (Mt. 18, 20) Zato se
pre svega dvoma ili troma obeava saprisustvo Boje? Zato to je tamo gde se sabralo
dvoje ili troje u ime Hristovo Crkva, jedinstvo vere i ljubavi, tamo je uzajamna ljubav.
Po tome e svi poznati da ste moji uenici ako budete imali ljubav meu sobom. (Jn. 13,
35)

***
Due istine, to jest svega to se misli istinito. Sve istinite misli su disanje Duha Svetoga.
Istina je tako jednostavna, laka, blagoprijatna i ivotvorna za oveka, kao misao, kao
disanje.

***
Veruj i nadaj se da je veri tvojoj lako da dobije od Gospoda sve duhovne darove, kao
to je tebi lako da udie vazduh i ivi od njega ili da jede i pije, i jo lake. Molitva je
disanje due, molitva je duhovna hrana i pie.

***
Tebi, pastiru ljudi, Gospod je dao da vidi kako je svirep misleni vuk, kako bi se ti i sam
svim snagama spasavao od njegovih kan x i i eljusti i kako bi spasavao ovce koje ti je
Bog poverio. Pa od sada poni da ih pouava sa naroitom snagom, kao to je
Gospod uio, i pokazuj im kako ih neprestano lovi taj misleni vuk i preko ega ih lovi,
kako laska naoj ulnosti, da bismo tako lake i radije greili, kako mnogi ne razumeju
njegove obmane, kako mu rado slue, na primer u stomakougaanju, prejedanju,
gordosti, sujeti, zlobi, zavisti, u svetogru, lenjosti, govorenju sramotnih rei,
praznoslovlju, smehu, pristraenosti prema lepoj odei, prema plesu, u pristraenosti
prema pozoritu, prema kartama i drugo.

***
O lepoj, istoj telesnoj odei svi se staramo, svi se trudimo da se odenemo elegantno i
otmeno, a o nepropadljivoj odei koja je sva uprljana gresima i u kojoj svi treba da se
pojavimo pred Bogom Sudijom, ko pomilja? Ko je ubeljuje suzama pokajanja, delima
milosra, ko je ukraava postom, molitvom, bdenjem, bogomislijem?

***
U sve dane nae uzveselismo se, i obradovasmo se za dane u kojima videsmo zla. (Ps.
89, 1415) Poto nas kazni, milosrdni Gospod nas potom miluje milou prolaznom i
venom. Nekog bolesnika dugo mui bolest, kao zli tiranin, ali zato se u toj bolesti dua
kao zlato oiuje, i taj ovek dobija slobodu dece Boje i udostojava se venog mira i
blaenstva.

***
Bez provere i obino gvoe izgleda kao elik, i mesing i lim kao srebro, ili legura srebra
kao isto srebro, i bronza kao zlato, ili meavina zlata i zemlje kao isto zlato, i obino
staklo kao dijamant, ali provera pokazuje njihovu pravu vrednost. Tako je i sa ljudima.
Spolja gledano, mnogi izgledaju kao krotki i smireni, milostivi, dobri, prostoduni,
celomudreni, verujui i drugo, a stavljanje na probu esto pokazuje da su i zli i gordi, i
tvrda srca, i neisti, krti, pohlepni, zavidni, zlopamtivi, lenji i drugo. A kuanja bivaju
kroz liavanja i gubitke, tuge, bolesti, beaenje, i onaj ko izdri kuanje dostojan je
Carstva Bojeg, a koji ne izdri nije dostojan, jer u njemu ostaje velika primesa zla.

***
ivite (i ti ivi) kao udovi jednog tela, kao eda Boja, u ljubavi i slozi, u miru i tiini,
jedno drugo potujui, jedno drugom snishodei, kao to Gospod nama snishodi. Ne
gordite se, ne zavidite, ne zavaajte se, telesne pohote obuzdavajte, budite
celomudreni, uzdravajte se od svake prekomernosti, ne budite lenji za molitvu, poslove
svakodnevne uvek otpoinjite kratkom molitvom, dan i zapoinjite i zavravajte usrdnom
molitvom Bogu, Carici nebeskoj i Anelu uvaru; za sve se molite kao za sebe, svima
elite dobro kao sebi i nikome ne elite i ne inite zlo.

***
Kada na tvoje oi ljudi padaju u razne grehove protiv tebe, protiv Gospoda, protiv
blinjih i protiv sebe samih ne ozlojeuj se na njih, jer je i bez tebe mnogo zlobe u
svetu, nego ih iskreno ali i oprataj im kada te vreaju, sam sebi govorei: Oe, oprosti
im, jer im greh smeta, ne znaju ta ine! (Lk. 23, 34)

***

Sve zemaljsko, materijalno, kada se srce za njega prilepljuje, jeste pometenost, tuga,
teskoba, smrt za nau duu; telo nae je i samo za sebe i po sebi trule i prah i dim.
Jedino to je potrebno naoj dui jeste pravda, svetost, istina, ljubav, milosre, krotost,
nezlobivost, mir, sloboda duhovna ili blagodat Boja u srcu. Ta blaga su ivotvorna za
celo bie nae, vena. Svim snagama emo se potruditi da ih naemo i, naavi ih, da
ih uvamo u sebi, umnoavamo i ukrepljujemo, jer zbog grehovnosti nae sve dobro
kao da brzo ispari.

***
Gospode, daj mi uvek srce krotko, pogled jasan, otvoren, krotak. Amin! Slava,
Gospode, promeni koja je u meni uinjena desnicom Tvojom, blagodarim Ti, jer si
uklonio od mene otro trnje strasti mojih i teskobu moju, i sramotu moju, i nemo moju,
a darovao si mi mir, tiinu, slobodu, snagu, smelost. I uvrsti to to si uinio u meni.
Slava snazi vere, snazi molitve: jer sve to item od Tebe u molitvi verujui, dobijam po
rei Tvojoj (Mk. 11, 24). Blagodarim Ti, Gospode, jer me iz mrtvih toliko puta podie (2.
Kor. 1, 9), i smrtno, grehovno carstvo u meni razara.

***
Hrianin mora misliti o onome to je gore, gde je Hristos, i ne sme se prilepljivati za
propadljiva dobra ovoga sveta: to neznaboci ine. A mi smo pristraeni prema svim
zemaljskim uivanjima i stvarima. Izopaili smo svoj ivot, udaljivi se od primera
Gospoda, apostola, muenika, prepodobnih, besrebrenika i svih svetih; oni nisu bili od
ovoga sveta, a mi smo od ovoga sveta, mi vodimo nekakav drugaiji, a ne hrianski
ivot. Zavist, gordost, osuivanje, neprijateljstvo, mrnja, zloba, nepravda, telesna
neistota nisu prognani iz naih srca, nego se vrsto i uveliko gnezde u njima.

***
Ni jednog trena ne ispunjavaj svoju volju, ve volju Boju koja je ljubav prema svima, i
prema neprijateljima, i svetost naa. A naa volja je greh raznoliki, samoljublje (a ne
bogoljublje), zloba, mrnja, gordost, zavist, gramzivost, slastoljublje, prejedanje,
pijanstvo, lopovluk, srebroljublje, blud, lukavstvo, lenjost, nemilosrdnost i ravnodunost
prema stradanjima blinjeg, zluradost zbog njegovog neuspeha, zlopamenje, roptanje,
hula, svetogre.

***

Velike su ove rei: daj nam da jednim ustima i jednim srcem slavimo i pevamo preasno
i velianstveno ime Tvoje, Oca i Sina i Svetoga Duha (Vozglas na Liturgiji). O, kada bi
tako uvek bilo, srca ne bi bila razdvojena, ne samo kada je re o odnosima meu
ljudima, nego i o raspoluenosti u nama samima!

***
Ako nekoga prezirem, mrzim, to znai da sebe bezakono uzviavam, bezakono volim,
to jest po telu. Neprestano nam laska srce nae, tajno nas uzviavajui, a blinje
uniavajui. Ali treba neprestano sagledavati vlastite bezbrojne grehe da bismo sebe
osuivali, oplakivali kao duhovnog mrtvaca. Tada neemo imati vremena da
primeujemo tue pogreke i da zbog njih osuujemo blinje ili da ih preziremo, tada
emo ih potovati, jer emo uvideti da su u mnogo emu neuporedivo bolji od nas.

***
Hram je odista zemaljsko nebo, jer gde je presto Boji, gde se strane Tajne
savravaju, gde Aneli slue sa ljudima, gde je neprestano slavoslovlje Svedritelja,
tamo je zaista nebo i nebo nad nebesima. Dakle, da ulazimo u hram Boji, naroito u
Svetinju nad svetinjama, sa strahom Bojim, ista srca, ostavivi strasti i svu
svakodnevni brigu i da stojimo u njemu sa verom, strahopotovanjem, razumno,
paljivo, sa ljubavlju i mirom u srcu, da izlazimo obnovljeni, nebeski, da ivimo u svetinji,
svojstvenoj nebu, ne svezujui se ovozemaljskim pohotama i slastima.

***
Post je dobar uitelj: 1. on svakome ko posti brzo stavlja do znanja da je svakom
oveku potrebno veoma malo hrane i pia i, uopte, da smo edni i da jedemo, pijemo
daleko vie nego to je potrebno, to jest vie nego to trai naa priroda; 2. post dobro
pokazuje ili iznosi na videlo sve nemoi nae due, sve njene slabosti, nedostatke,
grehove i strasti, kao to mutna, stajaa voda koja poinje da se isti pokazuje kakvih
sve gmizavaca u njoj ima ili kakvo je smee u njoj; 3. on nam pokazuje svu
neophodnost da svim srcem pribegavamo Bogu i da od Njega itemo milosti, pomoi,
spasenja; 4. post iznosi na videlo sva lukavstva, podmuklost, svu zlobu bestelesnih
duhova kojima smo ranije, ne znajui, sluili, ije se podmuklosti, sada kada nas je
obasjala svetlost blagodati Boje, jasno pokazuju i koji nas sada zlobno proganjaju zbog
naputanja njihovih puteva.

***
Sva tela u prirodi tee ka centru zemlje, a sve due ljudske prirodno streme ka svom
duhovnom centru ili prvoliku Bogu: samo to je greh iskrivio i iskrivljuje tu prirodnu
usmerenost. Vatra i dim tee ka sebi srodnim elementima.

***
Vaa dua ite istinski ivot, sebi srodnu hranu, hranu za um istinu, za srce mir i
blaenstvo, za volju normalno usmerenje ili zakon. Odlazite u crkvu: ona e vam sve
to pruiti u izobilju; ona sve to poseduje preizobilno. Ona je stub i tvrava istine (1. Tim.
3, 15), zato to je u njoj re Boja koja pokazuje poetak svih stvari, poetak ljudskog
roda, stvaranje oveka po liku i podobiju Bojem, pad njegov, vaspostavljanje njegovo
preko Spasitelja ljudi, sredstva za spasenje, veru, nadu i ljubav. Ona nam prua mir i
blaenstvo kroz svoje Bogosluenje i osobito kroz Svete Tajne, ona poziva: hodite k
Meni svi koji ste umorni i natovareni i Ja u vas odmoriti (Mt. 11, 28); ona nas ui
pravom putu koga naa volja treba stalno da se dri i koji e nas privesti venom ivotu:
to je put zapovesti Bojih.

***
Gospod mi je dao najvee, neotuivo bogatstvo lik i podobije Svoje, dao mi je Sebe
Samog, kao to je reeno: dao si naslee onima koji se boje Tebe, Gospode (Prokimen
na veernju /Ps. 60, 6/). I kakvo mi je posle toga zemaljsko bogatstvo potrebno? Kakva
ast? Nema vee asti do biti hrianin i ud Hristov, edo Boje u Hristu. Nema nikog
bogatijeg od onog oveka koji u srcu svome vazda nosi Hrista i blagodat Njegovu. ta
mi (to) postoji na nebu, i osim Tebe ta htedoh na zemlji? Ieze srce moje i telo moje,
Boe srca moga, i udeo je moj Bog do veka. (Ps. 72, 2526) A mi smo gramzivi,
gomilamo, krtarimo, gordimo se, zavidimo. Kakva zabluda, besmisao! ovee, budi
bogat Bogom: sve ti dolazi od Boga.

***
Gledajui svee kako gore i kandila u crkvi, uzdii se milju od ognja vetastvenog ka
nevetastvenom ognju Duha Svetoga: Bog na je oganj koji spaljuje (Jev. 12, 29);
videi i miriui tamjan miomirisni, uznosi se milju ka duhovnom miomiru Duha
Svetoga, miomir smo Bogu (2. Kor. 2, 15), kao i po suprotnosti ka duhovnom smradu
koji je greh i trudi se da se ispunjava ognjem Svetoga Duha i da proganja hladnou
srca koja od avola, od tela i od sveta dolazi, i miomirii pred Bogom miomirom vrlina:

krotosti, nezlobivosti, smirenja, poslunosti, uzdranja, celomudrenosti, trpljenja i dr.

Udaljavaj se od zaudaranja strasti, zlobe, zavisti, gordosti, neposlunosti, neuzdranja,
bluda i dr.

***
Zvuk crkvenih bogoslubenih tiva, pesama, molitava i molbi glas je dua naih koji je
izraz shvatanja i oseanja naih duhovnih potreba i nasunih neophodnosti; to je glas
celog oveanstva koje shvata i osea svoju nevolju, svoju nesreu, svoju grehovnost,
potrebu za Spasiteljem, potrebu za blagodarenjem i slavoslovljenjem za bezbrojna
dobroinstva i beskrajna savrenstva Boja. Divne su te molitve i pesme; one su disanje
Duha Svetoga!

***
Krsno znamenje svetenika ili arhijereja izraz je blagoslova ili blagovoljenja Bojeg
oveku u Hristu i zbog Hrista. Kakav radostan, kakav znaajan, mnogocen obred!
Blaeni svi koji sa verom primaju ovaj blagoslov! Kako moraju biti paljivi svetenici pri
davanju blagoslova vernima! Prizovite ime Moje na sinove Izrailjeve, i ja u ih
blagosloviti. (4. Moj. 6, 27)

***
Zar uzalud svakodnevno po nekoliko puta itamo Trisveto i "Oe na" i druge molitve
jutarnje i veernje? Zar se pomou njih ne oiujemo od grehova naih, neistota
naih, zar se ne izbavljamo od iskuenja, nevolja i napasti? Zar je uzaludno osenjivanje
krsnim znamenjem? O, ne: ono neprestano blagotvorno deluje na nas i na one koje sa
verom njime osenjujemo, naroito sveteniki blagoslov. Dakle, neprestano emo slaviti
milosre i silu Gospoda naeg Isusa Hrista koji nas uje i spasava nas nedostojne po
milosti Svojoj, radi imena Svoga svetoga.

***
Sve rei crkvenih molitava i slavoslovlja su velike rei; ali ove rei: jer si Ti vaskrsenje i
ivot i pokoj i dr, koje su tako velika uteha za na smrtni rod i koje predstavljaju nadu
hriana, naroito su velike. Zato ih treba izgovarati sa posebnom snagom, sa
posebnim naglaavanjem.

***
O, vero sveta! Kakvim reima, kakvim pesmama da te proslavim za bezbrojna dobra
dui i telu mome koja su mi tobom darovana, za sva uda koja si u meni uinila i ini,
za dobra mira i oduzimanje nemira, za dobra slobode i oduzimanje gorke teskobe, za
dobra duhovne svetlosti i odagnanje tame strasti, za dobro smelosti i oduzimanje
malodunosti i straha, za dobro duhovne vlasti i duhovne veliine i oduzimanje ropstva
grehovnog i niskosti duha, za dobro svetinje i oduzimanje grehovne neistote, za
oduzimanje zlobe, zavisti, samovolje i svojeglavosti, lakomosti, bluda i svake duhovne
iskvarenosti?! Slava Tebi, Bogu, Dobroinitelju mome, u vekove vekova! Neka Te
poznaju, Gospode, u veri Tvojoj, svi ljudi Tvoji i sva plemena zemaljska, neka Te svi
proslave jednim ustima i jednim srcem od istoka do zapada sunevog. Amin, amin!

***
Lekari koji imaju razvijenu praksu, koji dobijaju mnogo novca od bolesnika, treba za
duu svoju da udeljuju tedru milostinju, ako veruju da imaju besmrtnu duu; bogati
svetenici koji dobijaju tedru nagradu za svoje trudove molitvene, takoe treba da
udeljuju bogatu milostinju da ne budu osueni sa Judom izdajnikom to za srebrnjake
prodade Gospoda slave; trgovci koji imaju velike dobiti treba neizostavno da
upranjavaju milostinju i ukraavanje i opskrbljivanje hramova Bojih; inovnici koji
dobijaju veliku platu takoe ne treba da smatraju svojom linom svojinom tedru
nagradu za trudove srazmerne njihovim moima, i takoe su duni da se seaju
siromane brae svoje, kako bi primili nagradu od Gospoda i istili due svoje. Svi su
duni da se opskrbljuju jelejem milostinje i dobrih dela, da se ne bi prazni pojavili pred
Sudijom na dan stranog ispita, da se ne bi pojavili nagi na toj svesvetskoj pozornici.

***
Blagodarim svesvetoj, svedobroj i premudroj majci mojoj Crkvi Bojoj, koja me
spasonosno rukovodi u ovom prolaznom ivotu i vaspitava za ivljenje nebesko;
blagodarim joj za sve inove molitava, Bogosluenja, Svetih Tajni i obreda; blagodarim
joj za postove, za mene toliko blagotvorne u duhovnom i telesnom pogledu (jer sam
zahvaljujui njima zdrav duhom i telom, spokojan, bodar, lak; bez posta bi mi bilo
izuzetno teko kao to se vidi u vreme kada nije post); blagodarim neporonoj majci
mojoj, Crkvi Bojoj, koja me uznosi nebeskim sluenjem svojim, odnosi gore, ka nebu
duh moj, koja prosveuje um moj nebeskom istinom, koja mi pokazuje puteve ivota
venog, koja me izbavlja od nasilja i beaa strasti, koja mi ivot ini blaenim.

***
itav svet, nebo i zemlja i sve to je na njima, more i sve to je u njemu jeste izliv
beskonane dobrote Boje, Njegovog razuma i beskonane sile i moi, dobrote prema
stvorenjima koja je On sazdao radi radosti i blaenstva, naroito dobrote prema
ljudskom rodu. Svet je ogledalo dobrote, razuma, premudrosti i sile Boje. Dakle, ne za
svet, nego za Boga treba da se prilepljujemo. ta mi (to) postoji na nebu, i osim Tebe
ta htedoh na zemlji? Ieze srce moje i telo moje, Boe srca moga, i udeo je moj Bog
do veka. (Ps. 72, 2526)

***
Hrianinu je post neophodan da bi razbistrio um i podstakao i razvio oseanje, i na
dobro delanje pokrenuo volju. Te tri ovekove sposobnosti pomraujemo i guimo
najvie prejedanjem i pijanstvom i brigama ovoga ivota (Lk. 21, 34), a time otpadamo
od izvora ivota Boga, i padamo u trule i tatinu, izopaujui i osvkrnjujui u sebi lik
Boji. Prejedanje i slastoljublje nas prikivaju za zemlju i, takorei, odsecaju krila dui. A
pogledajte kako su visoko leteli svi isposnici i podvinici uzdranja! Oni su kao orlovi
lebdeli na nebu; oni, zemnorodni, iveli su umom i srcem na nebesima i tamo su uli
neizrecive rei, i tamo su se nauili boanskoj premudrosti. I kako ovek poniava sebe
stomakougaanjem, prejedanjem i pijanstvom! On izopauje svoju prirodu, stvorenu po
liku Bojem, upodobljava se stoci beslovesnoj i ak postaje gori od nje. O, teko nama
zbog pristraa naih, zbog bezakonih navika naih! One nas spreavaju da volimo
Boga i blinje i da ispunjavamo zapovesti Boje; one ukorenjuju u nama prestupno
telesno samoljublje koje vodi u venu pogibao. Tako pijanac radi telesnog zadovoljstva i
omamljenosti ne ali mnotvo novca, a ao mu je kopejki za prosjake; pua rasipa
desetine i stotine rubalja, a za prosjake ali kopejke koje bi mogle da mu spasu duu;
oni koji vole da se raskono odevaju ili ljubitelji modernog nametaja i posua na odeu,
nametaj i posue troe ogroman novac, a pokraj prosjaka prolaze hladno i sa
prezirom; oni to vole dobro da pojedu za rukove ne ale desetine i stotine rubalja, a
ao im je novia za siromahe. Hrianinu je post neophodan i zato to je sa
ooveenjem Sina Bojeg ljudska priroda oduhotvorena, oboena, i mi hitamo ka
vinjem carstvu koje nije jelo ni pie, nego pravednost i mir i radost u Duhu Svetome
(Rim. 14, 17); jela su za stomak i stomak za jela, ali e Bog i jedno i drugo ukinuti. (1.
Kor. 6, 13) Jedenje i pijenje, to jest pristraenost prema ulnim zadovoljstvima,
svojstveno je samo paganstvu, koje ne znajui za duhovne, nebeske naslade, smatra
da se sav ivot sastoji u udovoljavanju stomaku, prejedanju i prepijanju. Zato Gospod
esto u Jevanelju izobliava tu pogubnu strast. A i da li je razumno da ovek
neprestano ivi u eludanom dimu, u eludanim isparenjima koja se iznutra diu zbog
neprestanog varenja hrane i njenog vrenja? Zar je ovek samo hodajua kuhinja ili
pokretni dimnjak sa kojim se, poteno govorei, mogu uporediti svi koji neprestano
pue? Kakvo je zadovoljstvo iveti u neprestanom isparenju i dimu? Na ta e liiti

stanovi nai? Zato da vazduh zaraavamo smradom i da ga udiemo, a tim pre da

pomraujemo i guimo duu, da ubijamo njene poslednje duhovne snage?

***
Mnogome su naueni uenici u kolama, ali esto ne znaju jedino to je potrebno
Boga i sebe same, svoje grehove, svoju nemo duhovnu, svoju nitavnost bez Boga i
pred Bogom. Setite se molitve svetog Jefrema Sirina: Gospode, daruj mi da sagledam
svoja sagreenja. Vienje svojih grehova u njihovom mnotvu i u svoj njihovoj gnusobi
zaista je dar Boji koji se daje blagodarei usrdnoj molitvi. Gore reeno se moe
primeniti i na veoma mnoge uene, bogate i ugledne ljude: oni mnogo toga znaju,
mnogo toga imaju, ali esto ne znaju i nemaju ono sutinsko. Sakrio si ovo od mudrih i
razumnih, a otkrio si bezazlenima. Da, Oe, jer je tako bila blaga volja tvoja. (Mt. 11,
2526) udesne stvari! Blagodat Boja oigledno nije isto to i dobra ovoga sveta, i
pristraenost prema njima nespojiva je sa Bojom blagodau.

***
Velika je ljubav Tvoja, Gospode: Sebe si ponizio iz ljubavi prema meni. Gledam krst i
divim se Tvojoj ljubavi prema meni i prema svetu, jer krst je oigledan odraz Tvoje
ljubavi prema nama. Od ove ljubavi niko nema vee, da ko ivot svoj poloi za prijatelje
svoje. (Jn. 15, 13) Tvoje ivotvorne Tajne, Gospode, slue kao neprestani gromoviti
dokaz ljubavi Tvoje prema nama grenima, jer se to boansko Telo Tvoje za mene, za
sve nas lomilo; ta Krv se za mene, za sve nas prolivala. Gospode, slavim uda Svetih
Tajni Tvojih nad vernima Tvojim kojima sam ih davao; slavim bezbrojna iscelenja iji
sam svedok bio; slavim njihovo spasonosno dejstvo u meni; slavim milosre Tvoje
prema meni koje mi se u njima i kroz njih pokazuje, silu Tvoju ivotvornu koja u njima
dejstvuje. Gospode, zbog tolike ljubavi Tvoje prema meni daj mi da Te volim od sveg
srca svoga, i blinjeg kao sebe, da volim neprijatelje svoje, a ne samo one koji mene
vole.

***
Gospode, naui ivljenju u uzajamnoj ljubavi i ukrepi Duhom Tvojim Svetim; porive
strasti koji ometaju ljubav nebesku, jevanelsku, ukroti i srca naa uini mrtvima za
slasti zemaljske. Daj mi, Gospode, da uvek vie od svih zemaljskih dobara volim
blagodat Tvoju, mir Tvoj, pravdu i svetinju Tvoju i da u njoj vazda prebivam, u sve dane
ivota, do poslednjeg daha!

***
Neobrazovanost, bezoseajnost, otvrdlost i neispravljanje srca hiljadu su puta krivlji od
neobrazovanosti uma: jer ovek neobrazovan umom je neuk, dostojan snishoenja i
saaljenja, a obrazovan, ali predan strastima i porocima, zlobi, gordosti, preziru, zavisti,
stomakougaanju, prejedanju, pijanstvu, lakomosti, bludu i drugim strastima, i pored
svog velikog znanja, kao i znanja volje Boje, jeste ovek tvrda srca, mrtav za Boga, jer
ne primenjuje pravila koja su mu poznata na delu, ne ispunjava volju Boju i naruava je
jo sa veom neustraivou i smelou od neobrazovanog. U neobrazovanom oveku
prostota srca, krotost, nezlobivost, smirenje, utljivost, trpljenje vredniji su pred Bogom
od svih naih znanja, od sve nae spoljanje uglaenosti, svih nauenih izraza, svih
sladunjavih utivosti, svih dugotrajnih molitava, sve krasnoreivosti; ak su i sami gresi,
kao gresi iz neznanja, oprostiviji. Stoga potuj prostodunu neobrazovanost i pouavaj
se od nje onome ega nema kod prividno obrazovanog, to jest prostodunosti,
nezlobivosti, trpljenju i ostalom. Neobrazovani su deca u Hristu kojima Gospod ponekad
otkriva tajne Svoje.

***
Od svijeta nisu, kao ni Ja to nisam od svijeta (Jn. 17, 16) rei su Gospoda Isusa
Hrista o apostolima. To im je velika pohvala. A u emu se ona sastoji? U tome to je
apostolima svet, iako su u njemu iveli, bio tu, strano im je bilo pristrae prema
njemu, nisu u njemu traili sebi ni slavu, ni bogatstvo, ni slasti, ni spokojstvo, ve su bili
kao bia iz drugog sveta, nebeskog; o nebeskom su mislili i brinuli se, nebesku,
netrulenu slavu su traili, nebesko, nepropadljivo bogatstvo, nebeske sladosti i nebeski
mir u Bogu i sjedinjenje sa Njim. A mi greni smo od ovoga sveta, zato to traimo slavu
ovoga sveta, bogatstvo materijalno, zdravlje, dug ivot zemaljski, uivanja u ovdanjim
dobrima, u ovdanjem spokojstvu, u ovdanjim radostima. Ali od pristraenosti prema
svetu i njegovim dobrima dolaze sve nae nevolje, strasti, iskuenja, svi neuspesi u
hrianskom ivotu.

***
Zato je potrebno i moliti se kod kue, i ii u crkvu na Bogosluenje? A zato jede i
pije, i ide na sve vazduh svakoga dana, ili radi svakoga dana? Da bi odravao ivot
tela i jaao ga. I moliti se valja neprestano da bi se odravao i podsticao ivot due, da
bi se krepila dua koja boluje od grehova, da bi se istila, kao to i hranu i kakvo pie
koristi radi oienja od kodljivih tenosti ili neistota. Stoga, ako se ne moli, veoma
nerazumno i nerazborito postupa, telo na sve naine odravajui, zadovoljavajui,
ukrepljujui, a duu zanemarujui. Znaj, svaki ovek je jedinstvo dvaju naela, budui
da se sastoji od due i tela.

***
Bolje je ne prenositi prekorne rei koje neko izrie o drugome, ve ih preutati ili preneti,
premda lano, rei ljubavi i blagonaklonosti, tada e duh na ostati miran. A prenositi
rei neprijateljstva i zavisti je veoma tetno; one u nestrpljivim i samoljubivim ljudima na
koje se odnose esto izazivaju duevnu buru, podstiu ugaeno neprijateljstvo i
izazivaju razdor. Treba imati hriansko trpljenje i mudrost zmije.

***
Zato se deava da jedna zla re, re klevete, na nas ostavlja najneprijatniji utisak,
potresa do dubine due, dok, naprotiv, ponekad hiljade dobrih rei, na primer o Bogu i
Njegovim delima u svetu, uopte ne dopiru do srca i nestaju u vazduhu? Dolazi avo i
odnosi re posejanu u srcima ljudi, a sam, s druge strane, seje i gaji u naim srcima
semena zlobe i ne proputa ni najmanju priliku da u nama poseje neprijateljstvo i zavist
prema blinjem. Dovoljan je samo pogled blinjeg, esto nevin, ali koji nam se uinio
podozrivim, da bi u nama posejao oseanje neprijateljstva prema njemu. Dakle, neemo
primati k srcu nikakvo zlo koje nam je blinji priinio namerno ili nenamerno, znajui
njegovog vinovnika i to da svijet sav u zlu lei (1. Jn. 5, 19) od svog poetka, nego
emo biti dobroduni pri svakoj nanetoj uvredi, molei se za one koji nas vreaju kao za
dobroinitelje, jer se i u samoj uvredi njihovoj esto uju rei dobronamerne, premda i
ne potiu iz dobrog srca. Neka ih Gospod urazumi i neka im to ne uzme za greh, a mi
emo biti obazriviji, da ne bismo dali mesta avolu.

***
U ovom veku neprestano padamo u sagreenja, a toliko smo samoljubivi da ne elimo
da trpimo nikakvo izobliavanje, naroito pred drugima; ali u buduem veku naa
sagreenja e biti izobliena pred celim svetom. Seajui se tog stranog suda,
podnosimo u smirenju i nezlobivosti ovdanja izobliavanja, i ispravljajmo se od svih
naih nedostataka i grehova; posebno podnosimo izobliavanja od naelnika, a njih
neka urazumi Gospod da ne izobliavaju sa zlobom, ve sa ljubavlju i duhom krotosti.

***

Ljubi pravedna i nepravedna izobliavanja od ljudi da bi se ovde ispravio i da ne bi bio

izoblien na stranom sudu, pred celim svetom, pred svim Anelima i ljudima. O,
nepodnoljivog straha i stida od stranog suda Tvoga, Gospode!

***
Treba aliti svakog zlog oveka, a ne oseati zlobu prema njemu, i tako ne ugaati
satani; jednostavno i na svakog neprijatelja gledati kao na stvorenje Boje, kao na
stvorenog po ikoni Bojoj i kao na ud svoj, i ne ispunjavati se zlobom prema njemu, to
jest ne biti avo, jer ovek koji osea zlobu jeste avo onda kada je osea. Treba uvek
biti krotak, nezlobiv, dobroduan, trpeljiv, kao da ne primeuje zlobu u drugima, treba
pobeivati dobrim ljubaznou, dobroinstvom zlo (Rim. 12, 21), ili zle ljude. Neka
izbavi Bog od zle podozrivosti pri kojoj ljudi sve u blinjem okreu na zlo: pokret, gest,
pogled, glas, korak, svaku re.

***
Blagodarim Ti, Gospode, jer mi svaki put kada sa suzama pokajanja i blagodarenja
savravam boansku liturgiju i prieujem se preistim i ivotvornim Tajnama Tvojim
daruje novi ivot. Tvojim svetim Tajnama dugujem zahvalnost za to to sam jo iv, za
neporonost puteva mojih i dobru slavu meu ljudima Tvojim. Dakle, da se sveti Tvoje
veliko ime sve vie i vie u meni i u svim ljudima Tvojim koji se svetim imenom Tvojim
imenuju, i u celom svetu Tvome; da doe carstvo Tvoje, carstvo pravde, mira i radosti u
Svetom Duhu, u sva srca naa, kao to si Ti rekao: useliu se u njih, i ivjeu u njima, i
biu im Otac, i oni e biti Moji sinovi i keri (2. Kor. 6, 16), i da bude volja Tvoja sveta,
premudra, svedobra, svesavrena, sveblaenotvorna, i na zemlji kao to je na nebu, u
svim ljudima Tvojim, i u meni grenom, jer je sopstvena volja naa sklona omakama,
kratkovida, grehovna, pogibeljna, okamenjena u neosetljivosti, zla, zavidna, gordeljiva,
lenja, pristraena raskoi, srebroljubiva, krta.

***
I beda siromanih je uporna u traenju, ponekad drska, i strasti nae su takoe uporne i
istrajne, drske i bezobzirne, na primer krtost, pohlepa, blud, zloba, zavist, gordost,
lopovluk, jeres, raskol, sujeverje, idolopoklonstvo. Ali razborito emo poputati na
uporne molbe potrebitih siromaha i stradalnika; to e posluiti naem spasenju i venom
blaenstvu. Kao to nas prosjaci i stradalnici nagone na sastradanje, tako emo se i mi
uzajamno primoravati na milostinju; prinuivaemo se na dobro, dok ima vremena, kao
to nas greh neprestano nagoni da neprestano greimo i gnevimo Boga, i da sami za
sebe umnoavamo hranu ognju paklenom koji ve ovde munjevito poinje da se

razbuktava u srcima naim i koji nam unapred pokazuje veni plamen u kome je veni
pla i krgut zuba. Carstvo nebesko s naporom se osvaja, i podvinici ga zadobijaju.
(Mt. 11, 12) I u pakao neprijatelj takoe na silu eli da ugrabi i uvue sve neoprezne,
neverujue, i nepokajane, i pristraene prema ovdanjim dobrima.

***
Zato se kroz svakih est dana praznuje dan odmora? Kako bismo se neprestano
opominjali da e nakon trudova ovdanjeg ivota nastati dan venog odmora; jer narodu
Boijem, po apostolu, tek predstoji poinak (Jev. 4, 9). A nedelja ukazuje na dan opteg
vaskrsenja, posle koga e nastati dan odmora za sve koji su se dobro potrudili u
ovdanjem ivotu, u Hristu Isusu.

***
Sve rtve i milostinje koje se podaju prosjacima nee zameniti ljubav prema blinjem
ako je nema u srcu; zato se pri udeljivanju milostinje uvek valja starati o tome da se ona
podaje sa ljubavlju, iskrena srca, rado, a ne zlovoljno i alosno. Sama re milostinja
pokazuje da ona treba da bude delo i rtva srca, i da treba da se daje sa umilenjem ili
aljenjem zbog mukotrpnog stanja prosjaka, i sa umilenjem ili skruenou zbog svojih
grehova, radi ijeg oienja se podaje milostinja; jer milostinja, po Svetom Pismu,
oiuje od svakog greha (Tov. 12, 9; na prevod). Ko daje milostinju nerado i zlovoljno,
krto, taj nije poznao svoje grehove, nije poznao samoga sebe. Milostinja je injenje
dobra pre svega onome ko je daje.

***
Ne daj da te zlo blinjih pobijedi, nego pobijedi zlo dobrim (Rim. 12, 21) pre svega
molitvom za one koji ine zlo. Sami sebe, jedan drugog i sav ivot na, sa svim
nedostacima, uzajamnim uvredama, Hristu Bogu predajmo. Sami se nikome nemojmo
svetiti, ni jednom zlom pomilju ili namerom, nego ostavimo Bogu da se za nas sveti.
Moja je osveta, Ja u vratiti (Rim. 12, 19 /5. Moj. 32, 35/), govori Bog. Treba ljubiti i
neprijatelje: ta njih avo ui i podstie na neprijateljstvo.

***
Pozorite uspavljuje hrianski ivot, unitava ga, pridajui ivotu hriana karakter
paganskog ivota. Zadrijemae sve, i pospae (Mt. 25, 5); uzgred budi reeno, taj

pogibeljni san u ljudima izaziva i pozorite. I ta jo? Nauke koje se predaju u

paganskom duhu, prekomerne svakodnevne brige, pohlepa, astoljublje, slastoljublje.
Pozorite je kola ovoga sveta i kneza ovoga sveta avola; a on se ponekad pretvara
u anela svetlosti (2. Kor. 11, 14) kako bi lake zavodio nedalekovide, ponekad,
verovatno, ubaci i kakav moralni komad da bi se neprestano ponavljalo, trubilo o
pozoritu kako je ono veoma moralno pouno i kako ga treba poseivati ne manje nego
crkvu, a moda i vie: zato to je, toboe, u crkvi sve jedno te isto, a u pozoritu postoji
raznovrsnost i komada, i dekoracija, i kostima, i lica koja uestvuju u radnji.

***
Da bi proverio voli li blinjeg po Jevanelju, obraaj na sebe panju onda kada te ljudi
vreaju, rue, kada ti se podsmevaju, ili ti ne ukazuju duno potovanje koje uiva u
drutvu, ili kada se potinjeni ogreuju o slubu i bivaju nemarni. Ako si tada miran, ako
se ne ispunjava duhom neprijateljstva, mrnje, nestrpljenja, ako nastavlja da voli te
ljude isto kao i ranije, pre njihovih uvreda, nemarnosti, onda voli blinjeg po
Jevanelju, a ako se razdrauje, ljuti, uznemirava, onda ne voli. Ako pozdravljate
samo brau svoju, kakva vam je hvala? (Isp. Mt. 5, 47; Lk. 6, 32)

***
Budui da smo stranci i prolaznici i putnici ka gornjem Carstvu, ne treba da se
optereujemo brigama o svakodnevnom, da se pristraujemo prema zemaljskim
dobrima, bogatstvu, slastima, poastima kako nas te brige i pristraenosti ne bi
spoticale u trenutku smrti i kako je ne bi uinile sramnom. Hrianin jo ovde, na zemlji,
treba da se navikava da ivi nebeskim ivotom: u postu, nesticanju, u molitvi, ljubavi,
krotosti, nezlobivosti, trpljenju, hrabrosti, milosru. Kako je u trenutku smrti teko
oveku kome je u ovom ivotu idol bio novac ili hrana i pie, ili zemaljske poasti! Tada
mu nita od toga nee koristiti, ali u isto vreme srce je vrsto za njih vezano i ne
poseduje istinsko blago koje mu daje ivot, to jest vrlinu. Dakle, da bi se lake umiralo,
a svima nam valja umirati, ne treba voleti nita u svetu. Kad imamo hranu i odjeu,
budimo ovim zadovoljni. (1. Tim. 6, 8)

***
U crkvi sam zaista kao na zemaljskom nebu; tu vidim ikone Gospoda, Preiste
Bogorodice, svetih Anela; tu je presto Boji, tu krst ivotvorni, tu jevanelje veno, ta
re Boja kojom je sve stvoreno; tu su ikone svetih; oseam da sam u oiglednom
prisustvu Bojem, Njegove Majke, nebeskih sila i svih svetih. To je pravo nebo
zemaljsko: tu shvata i osea da si uistinu ud tela Hristovog i Crkve Njegove, naroito

u vreme nadnebeske liturgije i priea Svetim Tajnama tela i krvi Hristove. O, kako
treba da ivim, mislim, oseam, govorim da bih dostojno prebivao na ovom zemaljskom
nebu! Treba da ivim dostojno tako visokog zvanja u koje sam prizvan milou Boga,
ije je dobrotvorstvo neizmerno. Kako treba da ivim, u kakvoj krotosti, nezlobivosti,
smirenju, istoti, uzdranju da bi dostojno nazvao svojom Vladiicom Presvetu
Bogorodicu, svojim Vladikom Gospoda slave! Gospode, udostoj me takvog ivljenja!
Hou da ivim dostojno zvanja hrianskog, ali snage za to u sebi ne nalazim; greh
neprestano zavodi i napada duu moju.

***
Prizivaj bez sumnje, u prostoti srca, Gospoda Boga, kao i Anele i svete koji zbog
blagodati Boje, i zbog optenja ili sjedinjenja sa Bogom i zbog prostote svoga bia,
izuzetno brzo, poput munje, i uju i ispunjavaju, po volji Bojoj, molitve nae.

***
Ljubiti Boga svim srcem znai nemati pristraenost ni prema emu u svetu i dati sve
srce svoje Gospodu Bogu, tvorei u svemu volju Njegovu, a ne svoju; svom duom
prebivati, to jest sav um imati uvek u Bogu, sve srce utvrivati u Njemu i svu volju svoju
predavati volji Njegovoj u svim ivotnim okolnostima, radosnim i tunim; svom snagom,
to jest ljubiti tako da nikakva protivnika sila ne bi mogla da nas otrgne od ljubavi Boje,
nikakve ivotne okolnosti: ni alost, ni teskoba, ni gonjenje, ni visina i dubina, ni ma
(Isp. Rim. 8, 35; 38; 39); svom milju, to jest uvek misliti o Bogu, o Njegovoj dobroti,
dugotrpljenju, svetosti, premudrosti, svemoi, o Njegovim delima i na sve mogue
naine se uklanjati od ispraznih misli i runih seanja. Ljubiti Boga znai ljubiti svom
duom pravdu i mrzeti bezakonje, kao to je reeno: zavoleo si pravdu i omrznuo
bezakonje (Ps. 44, 8); ljubiti Boga znai mrzeti sebe, to jest svog starog oveka: ako
hoe ko za Mnom ii i ne mrzi ivot svoj, ne moe biti Moj uenik (Mt. 16, 24; Lk. 14,
26). U nama, u naim mislima, u naem srcu i u naoj volji postoji zla sila, izuzetno iva
i delotvorna, koja se uvek, svakodnevno, svakoga asa, upinje da nas udalji od Boga,
usaujui nam isprazne misli, elje, brige, namere, poduhvate, rei, dela, podstiui
strasti i nagonei na njih silom, i to na zlobu, zavist, pohlepu, gordost i astoljublje,
sujetu, lenjost, neposlunost, tvrdoglavost, obmanjivanje, neuzdranje. Ljubiti Boga
znai ispunjavati zapovesti Njegove. Ako Me neko ljubi, rije Moju drae. Ko Mene ne
ljubi, rijei Moje ne dri. (Jn. 14, 23 24)

***

Kakvo je u Gospoda bogatstvo svetlosti, vazduha, vode, zemlje, vatre tih pet stihija
materije, od kojih je sastavljeno nae telo, od kojih ono ivi! Kako je veliko bogatstvo
svega to proizrasta iz zemlje i obitava u vodama, i svim tim se pre svega koristi ovek,
car tvari! Blagodarim Ti, Sazdatelju naem! Slava Tebi, Promislitelju i Iskupitelju naem,
Koji si nas stvorio po liku i podobiju Svome i blagovoleo da primi na Sebe prirodu nau!

***
U emu se sastoji pravo bogatstvo ovekovo? U liku i podobiju Bojem, a ne u
posedima, u novcu, u raznim zemaljskim znanjima i umetnostima, ili u svakovrsnoj
imovini, u mnotvu slugu, u gomili odee, uopte, zemaljskih dobara, jer je sve to
propadljivo i prolazno, a dua ikona Boja je vena i njeno bogatstvo su vrlina,
svetost, smirenje, nezlobivost, uzdravanje u svemu, vera, nada i ljubav.

***
Kada sa razmiljanjem i sa verom posmatram svete ikone u crkvi i sve to je u njoj, tada
dospevam u udesno sazrcanje: sav hram mi se pokazuje kao sveta istorija u slikama,
kao udesan govor dela Bojih u rodu ljudskom. Tu vidim istoriju u slikama i naeg
pada, i vaspostavljanja udesnim domostrojem Bojim, i nae uzdizanje u ovaploenju
Bojem, nae oboenje i uzvoenje na nebesa; ovde mi se pokazuje Arhangel Gavril
koji blagovesti o ovaploenju od Djeve Sina Bojeg; onde vidim roenje Bogomladenca,
DjevuMajku, jasle vitlejemske; tamo obrezanje, onamo krtenje, dalje Simeonovo
sretenje Bogomladenca u hramu, ovde preobraenje i blistavu svetlost tavorsku, onde
ulazak u Jerusalim Cara pravednog, krotkog, spasavajueg, tamo tajnu veeru i
ustanovljenje svespasonosne Svete Tajne priea, onamo stradanja svespasonosna
Gospoda slave; kao da vidim samu Golgotu i Gospoda raspetog zbog grehova sveta;
vidim silazak u pakao Pobeditelja pakla i izvoenje zarobljenika pakla, vaskrsenje
Njegovo, vaznesenje na nebesa i sve to radi roda ljudskoga i mene radi. U boanskom
sazrcanju prebivam u hramu, i blagodarim Gospodu Koji me je toliko zavoleo, toliko
poastvovao, tolikim blaenstvima darovao! Ali kad pogledam u sebe u srce svoje,
Boe moj, ta vidim! Bezdan sagreenja voljnih i nevoljnih, bezdan nemoi, iskuenja,
alosti, teskoba, strahova, lukavstava koja od neprijatelja dolaze, tamu neprozirnu,
hiljade padova, hiljade pogibli i smrti, ponekad u sebi vidim pravi pakao.

***
Sva snaga i karakter i lukavstvo iskuenja avolskih prema ljudima sastoji se u tome to
je on zaveo i zavodi, to je podsticao i podstie ljude da vole svet i ono to je u svetu:
ispraznu mudrost ovoga sveta, bogatstvo, slavu, ugled, sladosti zemaljske, i da se

odvraaju od Boga i gornjeg carstva, i blaenstva; da vole nitavne stvari zemaljske, da

se staraju o to veem izumevanju i sticanju njihovom, i da preziru duu i njene prave
potrebe; da vole telo, njegovo zdravlje, boju, lepotu, ugojenost, sladostrae tela i da
nenavide duu, to jest vrlinu, da zaboravljaju besmrtnost due, njen prvolik Boga,
kako ona ni pomislila ne bi na besmrtnost i na put koji vodi ka besmrtnosti, na Boga i na
sjedinjenje sa Njim. Blaeni su sveti ugodnici Boji koji prezree svet i zavolee Boga,
koji prezree telo i koji se starahu o dui besmrtnoj; kukavni smo i jadni mi koji volimo
svet i njegova nitavna dobra, koji negujemo telo a duu preziremo!

***
Ako veru nau pravoslavnu, Svete Tajne njene, hriani ponekad ne mogu da prime, to
pokazuje samo da su umovi i srca ljudi neisti i strasni, i da ne mogu podneti istotu i
svetlost njenu, kao to bolesni od oiju ne podnose sunevu svetlost. To blago nebesko
u srca svoja mogu primiti jedino ljudi koji oslobaaju um i oseanja svoja od pristraa
ovozemaljskih.

***
Kada bi se svi pastiri, ili svetenosluitelji i crkvenosluitelji, i pastva molili Bogu iskreno
i slono, jednoduno, onim molitvama koje nam naglas izgovara ili tajno savrava
Crkva, da li bi bilo iega za ta ne bismo umolili Boga? Koja dobra ne bismo imali, od
kakvih grehova i strasti, od kakvih se zala, nevolja i napasti ne bismo izbavili? Takve
molitve su najmudrije, najcelishodnije, najbogougodnije, najsnanije, sposobne da
Gospoda nagnaju na svako milosre. Neka nam svima da Gospod da Mu se molimo
jednoduno, iskreno, snano, sabrano!

***
Oni koji poseuju Bogosluenja pravoslavne Crkve i prouavaju nauku o Bogosluenju
treba da svagda imaju na umu da je sluenje ovde, na zemlji, priprema za
najsveradosnije sluenje Bogu na nebu; da, sluei Bogu telom, valja tim pre sluiti
Bogu duhom i istim srcem; da se, dok sluamo Bogosluenje, valja uiti sluenju Bogu
onako kako su sluili svetitelji, o ijim ivotima i delima sluamo tokom Bogosluenja, o
njihovoj veri, nadi i ljubavi; da Bogu naroito treba sluiti delom i istinom, a ne samo
reima i jezikom. Ve samim ivotom svojim prizvani smo na sluenje Bogu: uspravno
dranje smo dobili da bismo neprestano gledali ka Bogu, da bismo Mu blagodarili i
proslavljali Ga, radi toga nam je dat razum, srce, volja, radi toga posedujemo sva ula.

***
Gospode, daj mi da Ti upuujem moljenja za ceo svet i za svu punou crkve uvek sa
ljubavlju sveobuhvatnom, nelicemerno, jer sam, po blagodati Tvojoj, molitvenik za sve
ljude i za vlastite grehove. Daj mi, Gospode, Boe Oe, da sazrcavam ljubav Tvoju
neizrecivu prema svetu, koja nam je darovala Sina Svog ljubljenog, jedinorodnog. Daj
mi, Boe, Sine Boji, da sazrcavam Tvoje samouniavanje u svetu i na krstu radi
spasenja naeg; daj mi Boe, Due Sveti, da sazrcavam blagodat Tvoju koja se
preizobilno izlila i izliva na svet zaslugama Gospoda Isusa Hrista, koja tako esto
ispunjava i moje jadno srce; Trojice Sveta, daj mi da Te neprestano slavim srcem i
ustima, a naroito delima.

***
Ko odbacuje postove, taj zaboravlja zbog ega se dogodio grehovni pad prvih ljudi
(zbog neuzdranja) i koje nam je oruje protiv greha i kuaa pokazao Spasitelj kada je
bio kuan u pustinji (postei etrdeset dana i noi), taj ne zna ili ne eli da zna da ovek
od Boga otpada najee upravo neuzdravanjem, kao to bee i sa iteljima Sodoma i
Gomora i sa savremenicima Nojevim, jer od neuzdranja potie svaki greh u ljudima; ko
odbacuje postove, taj sebi i drugima oduzima oruje protiv mnogostrasnog tela svoga i
protiv avola, silnih u borbi protiv nas a tome je uzrok pre svega nae neuzdranje ,
taj i nije vojnik Hristov, jer baca oruje i dobrovoljno se predaje u zarobljenitvo svog
slastoljubivog i greholjubivog tela; taj je, najzad, slep i ne vidi odnos izmeu uzroka i
posledica dela.

***
Nikada ne smemo zaboravljati da smo pala bia, neista, kriva pred Bogom pravde,
iskvarena, i da smo duni da se vazda duboko smirujemo pred Njim i jedan pred
drugim. Na to nas navode molitve crkvene koje se svakodnevno itaju: Boe, milostiv
budi meni grenome Gospode Isuse Hriste, Sine Boji Care nebeski Sveti
Boe Presveta Trojice Oe na molitve jutarnje i veernje i gotovo sve molitve.
Stoga i omladina koja se obrazuje neka vie od svega zna i ima na umu da je od
grenog korena potekla i da je sklona svakojakim gresima, i neka na tom znanju
zasniva sva druga znanja, i neka se, mnogo znajui, ne nadima, nego vie od svega
stara o oienju tela i duha.

***

Ljubi ota x binu zemaljsku i Oca ota x bine: ona te je vaspitala, prosvetila, odgajila,
potovanje ti ukazala, sve ti daruje; ali posebno ljubi ota x binu nebesku, Oca budueg
veka: ta ota x bina je neuporedivo potovanja dostojnija i dragocenija od one, jer je
sveta i pravedna, nepokolebiva, beskonana, nepropadljiva, predivna, blaena; jer ti je
dala i daje neuporedivo vea preimustva i dobra nego ona zemaljska; jer Otac te ota x
bine nije ovek smrtni i sklon strastima, ve Bog preveni Koji je sve stvorio; ona ti je
dala ime eda Bojeg, naslednika Bojeg i sunaslednika Hristovog; jer e te Otac
nebeski uiniti uesnikom svih dobara carstva Svoga, to oko ne vidje, i uho ne u, i u
srce ovjeku ne doe (1. Kor. 2, 9). Te ota x bine si udostojen neprocenjivom krvlju Sina
Bojeg. Ali da bi postao lan te ota x bine, potuj i ljubi zakone te ota x bine, kao to si
duan potovati i kao to potuje zakone zemaljske ota x bine, jer bez toga nee
postati graanin tako izvanredne ota x bine; ljubi tu duhovnovaspitnu kolu (crkvu) koja
nas obrazuje za lanove i graane te ota x bine.

***
Bestelesni neprijatelj nas snano napada tokom Bogosluenja jer se tada vri, naim
posredstvom, blagodau Bojom, preporod dua naih; zato, nemojmo klonuti zbog
podvala neprijateljevih, nego budimo hrabri i vrsti, srdanim oima gledajui na
Podvigopolonika Hrista koji nevidljivo pred nama stoji i tajno vri preporod u duama.

***
Sveti ljudi Boji su cvetovi divni, neuvenljivi, miomirisni. Nemoj se usnama koje smrde
od grehova doticati tog cvea, dakle, moli im se istim srcem i istim ustima, ne
nemarno, ne rasejanih misli, ve sa strahopotovanjem, polako. Oni su slovesna
nebesa; oni su na zemlji iveli nebeski, udesno, u velikim podvizima, u velikoj ljubavi, u
velikom smirenju, nezlobivosti, trpljenju, samoodricanju, zavolevi Boga vie od svega.

***
U crkvi su sve slatke nade i oekivanja naa, mir na, radost naa, zajedno sa
oienjem i osveenjem. Tu se tako esto objavljuje istina budueg vaskrsenja,
pobeda smrti. Ko, volei ivot, nee zavoleti crkvu svim srcem! Sve najbolje,
najuzvienije, najdragocenije, najsvetije, najmudrije sve se to nalazi samo u crkvi. U
crkvi je ideal oveanstva; crkva je zemaljsko nebo.

***

U crkvi se otrenjujemo od svetovnog ara i opijenosti ovozemaljskim strastima i

pohotama, prosvetljujemo se, osveujemo, due svoje oiujemo, Bogu se
pribliavamo, sa Bogom se sjedinjujemo (preslavnim roenjem Tvojim Ti si Boga
Logosa sa ljudima sjedinila)3. Kako treba da bude potovan i ljubavi dostojan hram
Boji, kako su ga voleli sveti ljudi Boji!

***
Ni zbog ega se ne treba alostiti i razdraivati, jer se kroz to esto aloenje i
razdraivanje stvara veoma moralno i fiziki tetna navika razdraivanja, dok se
ravnodunou prema preprekama stvara dobra i korisna navika da se sve podnosi
mirno, strpljivo. U ovom ivotu moe biti mnotvo sluajeva naih bezbrojnih
nesavrenstava u uzajamnim odnosima, i ako bismo se u svakom sluaju alostili, ne
bismo iveli ni nekoliko meseci. A pritom se aloenjem i razdraenou stvar ne
popravlja, ve se, naprotiv, jo vie pogorava usled naeg neraspoloenja. I bolje je
uvek biti miran, staloen, uvek pun ljubavi i potovanja prema moralno bolesnom
oveanstvu, ili, govorei pojedinano, prema blinjima, prema srodnicima svojim i
nama potinjenima. Ta ovek nije aneo, a pritom nam je ivot takav da svakodnevno i
gotovo nehotice greimo, premda to i ne bismo eleli. Dobro, to hou, ne inim, nego
zlo, to neu, ono inim. (Rim. 7, 19) I Gospod nas je nauio da sa snishodljivou
gledamo na este ljudske pogreke i padove, rekavi: oprosti nam dugove nae kao to
i mi opratamo dunicima svojim (Mt. 6, 12). I kako hoete da vama ine ljudi, inite
tako i vi njima. (Lk. 6, 31; isp. Mt. 7, 12) A ko od nas ne eli da se prema njemu odnose
blago i strpljivo u njegovim nevoljama, spoticanjima i padovima, pogrekama,
propustima? Zato nas apostol i ui dugotrljenju i snishoenju. Ljubav, veli apostol Pavle,
dugo trpi, blagotvorna je, ne razdrauje se, ne misli o zlu, sve snosi, sve trpi i nikad ne
prestaje. (1. Kor. 13, 48)

***
Veru i Crkvu, Bogosluenje, Svete Tajne, obrede sve to su, vele slobodoumnici i
bezbonici, ljudi izmislili zato da bi narod drali u strahu, potinjenosti i da bi odravali
dobar moral, a moda i da bi prihod od njega ubirali. Eto kako neznalice i slobodoumnici
koji su izgubili strah Boji hule na milosre Boje i na Njegov udesni domostroj naeg
spasenja, na samo ovaploenje, na stradanja i smrt radi nas Sina Bojeg. Ali zato
pogledajte njihov ivot, kako ive i ive li dugo? Izgubivi snagu i zdravlje u razvratu i
pijanstvu, oni prevremeno stare, tupave, obolevaju i umiru.

***

Ljubav hrianska vie voli da trpi sve spoljanje neprilike ivota, skuenost, odsustvo
istog vazduha, gubitke, nego da zbog tih spoljanjih i slinih neprilika dozvoli
nestrpljenje, neraspoloenje, razdraenost, ozlojeenost, roptanje na one koji nas
dovode u nepriliku iz nude ili iz obesti, ili iz elje da poive na tu raun, na raun
tueg spokojstva. Ljubav sve trpi i sve podnosi sa tetom po sebe, po svoj materijalni i
telesni ivot: jer gde je ljubav, tamo je blagodat Boja i svako dobro, tamo je spokojstvo,
tamo je blagostanje. Hrianin podnosi sve samo da se ne lii blagodati Boje, koja je
za njega najvee dobro.

***
Kakve duhovne bure, uragani, strani, ognjeni, siloviti vihori esto bivaju u ivotu
ovekovom, u ivotu onih ljudi koji se trude da vode ivot hrianski i da Bogu slue
molitvom, zauzimajui se za sebe i za druge pred neizrecivom milou Njegovom!
Jedino se blagodarei milosti Bojoj ne razbija u paramparad i ne strada un u kome,
plovei morem ivota, stranstvuje naa dua ka venosti koja je eka!

***
Svetenik na sve naine mora da se stara da odrava u sebi smelost, hrabrost,
sranost uprkos bestelesnom neprijatelju koji neprestano u njemu seje svoju
neosnovanu bojazan, svoj besmisleni strah; u protivnom on ne moe biti izobliitelj
poroka ljudskih, ni istinski sluitelj Svetih Tajni. Smelost je veliki dar Boji i veliko blago
due. U zemaljskoj borbi ili ratu smelost ili hrabrost mnogo znai, jer ini prosto uda; a
u duhovnoj borbi tim vie.

***
Izvor svake istinske radosti, svakog istinskog spokojstva i umirenja savesti, oienja,
iscelenja duevnog i telesnog, izvor snage i bodrosti duevne tee u hramu, a pozorite
i razna kuna svetovna veselja nikada nee moi da zamene ono to istinski hrianin
dobija u hramu u kome Sam Bog tei due koje veruju i upravljaju ka Njemu srca svoja,
kao to majka tei dete. Od hrama dobijaju radost i utehu, oienje od grehova i
pomilovanje i pokojni nai. Kako plameno treba voleti hram, kako ga ukraavati! I to
ine svi koji su poznali vrednost njegovu; i za njih se Crkva moli reima: pomolimo se za
one koji sa verom, pobonou i strahom Bojim ulaze u njega, i pomolimo se za one
koji plodove donose i dobro ine u svetom i sveasnom hramu ovom, ili: osveti one koji
ljube krasotu doma Tvog, Ti ih proslavi boanskom silom Tvojom.

***
Neizmerno je velik svet, neizmerno je mnogo bia koja ga naseljavaju, ali kakav je red u
svem kretanju, u svem ivotu sveta (prirode)! Neizmerno je velik svet nebeskih umova,
Anela, ali kakav je red u svetu anelskom, kakvo strogo ispunjavanje volje Boje!
Veliki je svet oveji, ali koliko je u njemu nereda, samovolje, bezobrazluka i otud
nesrea nesrea zbog bolesti, raznih smrti, ratova, gladi, poplava, poara, nesrea od
bura i nevremena, nesrea od pijanstva, prodrljivosti, srebroljublja, nepravde,
verolomstva, od samoubistva, ubistva! Nema im broja! Teko nama! A ta e biti onde,
posle smrti, u vekovenosti?

***
ovek je udesno, velianstveno, premudro, umetniko delo najsavrenijeg Umetnika
Boga; ono je na poetku bilo neporono, neuprljano, netruleno i isto, ali greh, to
nakazno iadije duha tame, ta prljava, besmislena, zla sila uinila ga je i prljavim i
bolesnim, neistim i trulenim u oba naela njegove prirode, u dui i po telu. Ali,
premudri i svemogui, svedobri Umetnik nije dopustio neprijatelju Svom i naem da
sasvim pogubi Njegovo umetniko delo, Njegovu predivnu i velianstvenu tvorevinu,
tako da je Sam Sebi stvorio telo poput naeg i pozajmio duu u utrobi preiste Djeve
Majke; Svojim ovaploenjem, Svojim uenjem, udima, stradanjem, smru i
vaskrsenjem, Svojim udesnim i premudrim domostrojem opet je vaspostavio delo ruku
Svojih u preanju i ak veu krasotu i slavu, darovao mu ponovo netrulenost, svetinju,
udesnu boansku lepotu i uzveo u prvobitno blaenstvo, oboivi oveju prirodu i
posadivi je sa Sobom na presto Boanstva. Slava Ti, svedobri, premudri i svemogui
Umetnie!

***
O, nevidljivi Dobroinitelju moj, Kojim neprestano ivim! Ti, Koji me uje, Koji
ispunjuje dobrima elje srca moga, Koji me spasava od grehova mojih, od zlodela
nevidljivih neprijatelja, Ti Koji blagoustrojava sudbinu moju, prosveenje moje, pomoi
moja, slavo moja, snago moja, utvrenje moje, kada u Te ugledati? Kada u ugledati
Dobroinitelja i Tvorca moga licem u lice? Ali ti, neprijatelju moj, avole, to neprestano
plavi duu moju grehom, podmukli, zavodljivi, zlobni, to me neprestano ubija,
pomrauje, iznuruje, pokriva stidom i sramom lice moje, kada u se potpuno izbaviti
od tebe blagodau, milosrem i ovekoljubljem Gospoda moga, Isusa Hrista? Kada e ti
biti oduzeta svaka mogunost da u srce moje izliva otrov zlobe svoje?

***
ta mi je potrebno? Nita mi na zemlji nije potrebno do najneophodnijeg. ta mi je
potrebno? Potreban mi je Gospod, potrebna mi je blagodat Njegova, carstvo Njegovo u
meni. Na zemlji, mestu mog stranstvovanja, mog privremenog uenja, nema nieg mog
sopstvenog, sve je Boje i sve je privremeno, namenjeno za moje privremeno
korienje; to mi pretekne svojina je blinjih koji nemaju. ta mi je potrebno?
Potrebna mi je istinska, hrianska, iva, delatna ljubav, potrebno mi je srce koje voli,
ali blinje, potrebna radost zbog njihovog blagostanja i sree, alost zbog njihovih
alosti i bolesti, zbog njihovih grehova, slabosti, razmirica, nedostataka, nesrea,
siromatva; potrebno mi je saoseanje toplo, iskreno u svim okolnostima njihovog
ivota, radovanje sa onima koji se raduju, pla sa onima koji plau. Dosta je
samoljublja, egoizma, nastojanja da se ivi samo radi sebe i da se sve grabi samo za
sebe: i bogatstvo, i slasti, i slava ovoga sveta, i umirati, a ne iveti, stradati, a ne
radovati se, nosei u sebi otrov samoljublja, jer samoljublje, koje u nae srce
neprestano doliva velijar, jeste otrov. O, da mi je da sa psalmopojcem uskliknem: ta mi
(to) postoji na nebu, i osim Tebe ta htedoh na zemlji? Ieze srce moje i telo moje,
Boe srca moga, i udeo je moj Bog do veka. (Ps. 72, 2526) Gospode, Ti si vidilac srca
moga, pokreta njegovog i ovih redova! Podaj mi to to item od Tebe! Meni je samome
to zadobiti nemogue, ali sve je mogue Bogu (Mk. 10, 27). Podaj mi istinski ivot,
razvej mrak strasti, odagnaj silom Tvojom silu njihovu!

***
Kakav je odnos izmeu rei i dela? Re Boja je iz nebia u bie pozvala svet vidljivi i
nevidljivi; re u ustima Boga Logosa je bila delo. Zato re i delo meu sobom treba da
budu nerazdvojni kao to su dua i telo nerazdvojni u svom postojanju. Ko potuje i
ispunjava re Hristovu verno i neprestano, u koga je re delo, taj i sada ini velika i
divna dela, i njegovoj se rei sve pokorava: i demoni se pokoravaju, i bolesti se
isceljuju, i moralnost ljudska se izgrauje.

***
Krst u Hristu i Hristos na krstu: krst je simvol raspetog Hrista, Sina Bojeg, zato su i
znamenje njegovo i sama senka njegova strani za demone, kao znamenje Hristovo,
kao sena Njega, Raspetog. Zato je veoma vano pogruavanje krsta u vodu i osveenje
njeno; ona usled toga biva lekovita i proganja demone.

***

Hrianin je Boji sasud, Boji hram, Boji dom. O, kako je potovanja dostojan pravi
hrianin, kako on revnosno treba da se udaljava od svakog greha, kako su hriani
duni da potuju jedan drugog!

***
Premrski neprijatelj nastoji da uniti ljubav ljubavlju ljubav prema Bogu i blinjem
ljubavlju prema svetu, njegovim kratkotrajnim dobrima i njegovim pokvarenim,
bogoprotivnim obiajima, ljubavlju telesnom, ljubavlju prema bogatstvu, poastima,
zadovoljstvima, raznim igrama. Zato na sve naine gasimo u sebi ljubav prema ovome
svetu i razgorevajmo ljubav prema Bogu i blinjem kroz samoodricanje. Svaka lepota u
ovome svetu (lepota lica) je slaba, nitavna senka nestvorene lepote, neizrecive
dobrote lica Bojeg; svako zemaljsko uivanje nitavno je u poreenju sa buduim
uivanjem. Molim se Gospodu da vera Hristova prodre u dubinu srca moga, da
dejstvuje u celom ivotu mom, da jevanelje Hristovo prodre u sve misli i oseanja, rei
i dela, u sve kosti i sr moju i ne samo u mene, nego i u sve ljude, kao svesvetska
istina, premudrost i ivot veni. Ovo je vjeni ivot da poznaju Tebe jednoga istinitoga
Boga i Koga si poslao Isusa Hrista. (Jn. 17, 3)

***
Kako miomiriu kosti svetitelja! Kakvi su udesni miomirisi moti ugodnika Bojih! Kako
je veliko dobro sticanje netrulene, miomirisne blagodati Duha Svetoga i sa njom ivota
venog! to jurimo za trulenou? to zavolesmo smrad grehova, strasti otrovnih?

***
Gospode, za molitvu Tebi za nas privodimo svete, te miomire duhovne, to miro
miomirisa Tvojih! Primi njihove molitve za nas koje miomiriu ljubavlju i istotom i izbavi
nas od smrada grehovnog, jer su nam srca neista i usta pogana, i nedostojni smo
najslae besede sa Tobom. Sve je u nama zemaljsko, truleno, pogano, zlo, a oni, Tvoji
sveti su miro najistije, a osobito Tvoja Preista Mati, Tvoja iva sjajna palata, istija od
suneve svetlosti, miomirisnija od svih miomirisa, jer su miomirom Njene svetosti,
Njenih boanskih vrlina nebo i zemlja ispunjeni.

***

Sa najveim strahopotovanjem izgovaraj ime Boje, seajui se da je Bog sve priveo iz

nebia u bie, i da se sve to postoji odrava u blagostanju jedino Njegovom dobrotom,
svemoguom silom i premudrou Njegovom. S krajnjim strahopotovanjem izgovaraj
ime Isusa Hrista, Sina Bojeg, kroz Koga je sve postalo i Koji svim upravlja; Koji do
sada sve to postoji dri monom reju Svojom (Jev. 1, 3); ustrojava godinja doba i
promene leto, jesen, zimu i prolee; ini da proizrastaju svi plodovi zemaljski;
naseljava zemlju ljudima, ivotinjama, vazduh pticama; mora, jezera i reke ribama;
umnoava rod ljudski i snabdeva ga svim dobrima, spaava od grehova i zlih duhova i
priprema stanove onima koji Ga vole u Carstvu nebeskom; Koji, gle, i do ovoga dana i
asa izvodi svetila da obasjavaju zemlju ili da ublaavaju tamu nonu, i do ovoga dana i
asa razliva toliko ivotvorni vazduh radi disanja svih ivih stvorenja; Koji je stvorio tako
udesno svojstvo vatre koja greje, pali i svetli; zemlju, kadru da se sa lakoom
vazdunog mehura okree oko tako ogromnog svetila kakvo je sunce, i oko sebe, kadru
da, na re Njegovu, pusti iz sebe bezbrojne vrste bilja; vodu, koja moe da se pretvara
u bezbrojno mnotvo najrazliitijih sokova u neizbrojivom mnotvu plodova, drvea,
bunja i trava. Bog na je Bog uda (Ps. 71, 18; 76, 15), Bog svedobri, svemoni,
premudri, Bog milosti, milosra i ovekoljublja. Koji je bog Veliki kao Bog na? (Ps. 85,
10) Sa strahopotovanjem izgovaraj i ime Preiste Majke Gospoda Isusa Hrista,
Prisnodjeve Marije, koja nam Ga je rodila za spasenje nae; Njom smo se udostojili
bezbrojnih dobara od dobrote Gospodnje: oprotaja grehova, osveenja, prosveenja,
obnovljenja, izbavljenja od vene smrti, uzvoenja na nebo, usinovljenja Bogu,
oboenja i venog ivota. Sa strahopotovanjem izgovaraj imena apostola Hristovih,
oevidaca i slugu Njegovih to po celom svetu pronee boansko uenje Njegovo i
uvrstie i rairie na zemlji spasonosnu veru i Crkvu Hristovu, veru obnovljenja i
spasenja; imena muenika to se krvlju svojom rodie za ivot veni; prepodobnih to
iznurivanjem tela svojih iznurie u sebi greh i strasti i dostigoe blaeno obnovljenje i
ivot veni; besrebrenika to nesticanjem svojim stekoe besceno blago duha i venog
ivota, i svih svetih.

***
Upravo to telo koje toliko negujemo, pazimo, kome priinjavamo zadovoljstvo, koje
ukraavamo, jeste neprijatelj due nae, veoma podao, opasan; ono se neprestano
protivi ljubavi Bojoj, volji Bojoj, zapovestima Bojim i upinje se da ispunjava svoju
volju, i ispunjava je gotovo uvek, sem kada snanu prepreku postavi Gospod Bog u
dobrom i premudrom promiljanju Svom o naem spasenju. I to telo sa strastima i
pohotama treba uvek raspinjati, a ne negovati; treba ga umrtvljivati postom, bdenjem,
molitvom, trudovima, a duu vebati u itanju rei Boje, u bogomisliju, molitvi.

***

Radostan sam i toplo mi je na srcu i spokojan sam kada se svecelo duom svojom
okreem ka mislenom suncu, Suncu pravde, Hristu Bogu mome. I rastapa se led srca
moga, otpada neistota i trule njegova, nestaje mrak, umie smrt duhovna, zacaruje se
ivot nebeski, nita zemaljsko me ne zanima.

***
Koji imaju tajnu vjere u istoj savjesti. (1. Tim. 3, 9) isto srce zahteva sveta, boanska,
nadnebeska vera hrianska da bi blagotvorno delovala na sve bie ovekovo, a u
neistom srcu ona ne moe da obitava i da vri blagotvorne promene u njemu: ne
moe, ako se ovek ne ispravlja od svojih poroka. Eto zato je i u hrianstvu mnogo
zvanih, ali je malo izabranih. Mnogi se nazivaju hrianima, ali malo je onih koji su
zaista takvi, malo je onih koji donose plodove Carstva Bojeg; eto zato je i u
hrianstvu mnogo bezbonika, slobodoumnih, sujevernih, koristoljubivih, slastoljubivih,
bludnika, pijanica, lopova i tako dalje. Nije vera kriva to su hriani takvi, nego su oni
koji nose ime Hristovo krivi za svoju nepanju prema veri i njenim pravilima, za svoju
neistotu i za svoju pristraenost prema zemaljskom, zbog ega u svoje neisto srce
ne mogu da smeste najistije nebesko blago veru Hristovu, te propadaju kraj samog
izvora spasenja. Teko nama nezahvalnima, zloudnima, lano umujuima,
lakomislenima, slastoljubivima i lenjivima! Gospode, ta da inimo? Pobedi nas Svojom
milou, Svojom ljubavlju, Svojom premudrou, mudrovanje tela naeg uniti, silom
dobrote Tvoje zlobu nau pobedi!

***
Svaki ovek na zemlji boluje od grehovne groznice, od slepila grehovnog, obuzet je
pomamom greha; a kako se greh najvie sastoji u zlobi i gordosti, to sa svakim
ovekom, kao sa onim koji pati od bolesti greha, treba postupati s krotkom ljubavlju to
je vana istina koju esto zaboravljamo; mi esto, veoma esto postupamo suprotno
njoj: jednoj zlobi svojom ozlojeenou pridodajemo drugu, gordosti se odupiremo
gordou. Tako u nama zlo raste, a ne umanjuje se; ne lei se, nego se jo vie
zaraava. Gospode, pomiluj nas, pomiluj rod ljudski!

***
Poto je u raju okusilo zabranjeni plod, oveanstvo je dobilo teku bolest due
pristraenost prema ovom kratkotrajnom ivotu, prema ovdanjim dobrima i
uivanjima, tu svepogubnu podvojenost srca izmeu Boga i sveta, dobra i zla; a kako
zemaljska dobra ne zasiuju duu, stvorenu za naslaivanje duhovnim, venim,
beskonanim dobrima, i kako nisu svima ravnomerno raspodeljena, i kako zbog

pristraenosti i slepe vezanosti za njih jedni grabe veoma mnogo, drugi ih imaju veoma
malo, a neki nimalo, to otud proistie veiti greh, neprijateljstvo i smrt zbog
posedovanja; otud zavist i mrnja pojedinaca i naroda, otud krvavi ratovi, otud rasko
jednih i krajnja beda drugih, prejedanje jednih i gladovanje drugih, uporno nastojanje
jednih da se domognu istaknutih, unosnih poloaja i tlaenje drugih, otud krae,
otimanja, svako zlo. Eto do ega je dovelo jedenje zabranjenog ploda: toliko je zla
poinilo da ga se ne moe reiti. I da se Sin Boji nije ovaplotio, i postradao, i umro
radi spasenja naeg, beskonana nesrea bi zadesila ceo ljudski rod, tegobna,
neopisiva nesrea, jer bi svi poginuli u grehovima i u beskonane vekove kukali,
krgutali zubima u adu, bez ikakve nade na izbavljenje, kao to su sada nepokajani
grenici osueni na te iste vene muke.

***
Zaokupljeni ispraznou i ispraznim zadovoljstvima, nemate ni vremena, ni elje da
proniknete u duh hrianske vere, hrianskog Bogosluenja, i da upoznate propise
crkvene, cilj praznika pravoslavne Crkve, postova, a naroito znaenje svake nedelje ili
istorijske uspomene sjedinjene sa svakom nedeljom. Vi ponekad napamet znate koji se
komad davao u pozoritu, od koliko se inova ili pojava sastoji, kakav mu je sadraj
uopte i u pojedinostima, a sutinu hrianskih Svetih Tajni ne znate, dok ove onima
koji ih dostojno primaju pruaju ivot veni i neizreciva dobra venoga ivota; vi ne
znate sutinu Bogosluenja svete pravoslavne Crkve, majke svoje, koja vas hrani,
greje, oiuje, osveuje i ukrepljuje na svojim svetim materinskim nedrima; vi ne znate
sadraj i znaenje ni veernjeg, ni jutarnjeg Bogosluenja, ni liturgije i stalnih pesama,
itanja i obreda crkvenih. Pozorite opravdavaju i nazivaju korisnim i moralno pounim
ili nekodljivim, ili, u najmanju ruku, manjim zlom u poreenju sa pijanstvom i razvratom,
i sa tim ciljem nastoje da svuda uvode pozorita. udi me da hriani nisu nali bolje
sredstvo za provoenje dragocenog vremena od pozorita koje i po poreklu i po
znaenju svome do danas uva karakter paganski, idolopokloniki, karakter nitavnosti,
ispraznosti, koje je uopte najpotpuniji odraz svih strasti i nakaznosti ovoga sveta,
pohote tela, pohote oiju i gordosti ovozemaljske, i samo veoma, veoma retko junatava
sinova otaxbine a i tad, naravno, sinova otaxbine zemaljske, a ne nebeske. Sve
nebesko, sveto, to nosi peat hrianstva pozoritu je tue, a ako kadgod i izlazi na
scenu, to kao predmet podsmeha: samo ime Boje, koga se boji sva tvorevina, tu se
izgovara jedino u lakomislenosti, ponekad sa smehom, svetogrdno; svetena zvanja, na
primer, monako to anelsko zvanje ismeva se; potovanje prema naelnicima,
prema roditeljima, prema svetenim licima podriva se kada se javno ismevaju neki
postupci tih lica koji su za osudu, pred licem sveg drutva, pred licem lakomislene
omladine, ak i dece, za koju imena njihovih roditelja i naelnika treba da budu sveta.
Ponekad je dovoljna jedna neutiva ili nepristojna re o starijima da se podrije duno
potovanje prema njima. Jesu li hriani postali toliko lakomisleni da ne nalaze bolje
sredstvo za provoenje dragocenog vremena od pozorita i da zbog njega ostavljaju
hram Boji, Bogosluenje, i da se dragoceno praznino vreme koje je Bog dao radi
pouavanja u rei Bojoj, u spasonosnim razmiljanjima i u delima vrline, bezumno trai

na ispraznosti, na prazan smeh i glupa aplaudiranja u pozoritima? Ne, kako vam volja,
ali pozorite je bogomrska ustanova. Samo proniknite u njegov duh i sloiete se: to je
uilite bezverja, izrugivanja, drskog ismevanja svega i razvrat. Teko onom drutvu u
kome je mnogo pozorita i koje voli da poseuje pozorita. Istina, ponekad je pozorite,
za ljude naklonjene zlu, od svih zala moda i ponajmanje. Oslunite miljenje naroda,
miljenje onih koji su pozorite mnogo puta poseivali: oni bez ustezanja govore da
pozorite vodi razvratu. Samo slepci, u njima bog ovoga svijeta oslijepi razum
nevjernika (2. Kor. 4, 4), govore da je pozorite moralno pouno. Ne, hriani treba
obavezno da se pouavaju zakonu Bojem, da ee itaju Jevanelje, da se udubljuju
u Bogosluenje, da ispunjavaju zapovesti i propise crkvene, da itaju dela svetih otaca,
duhovne asopise kako bi se ispunjavali duhom hrianskim i iveli hrianski. To su
vaa pozorita!

***
O, koliko su Ti bolni bili gresi moji, Hriste Spasitelju moj, Boe moj, kada su Te
amarali, udarali, pljuvali, trnjem glavu Tvoju probadali i na krst prikovali, kada si u
mukama neizrecivim visio na krstu mene radi, izbavljajui me od najteih, neizrecivih
muka paklenih! Ali tog Tvog samouniavanja, tih muka Tvojih trebalo bi ee da se
seam da ne bih inio grehove i da bih usrdno ispunjavao svaku vrlinu, da bih Tebe
voleo svim srcem, da bih ispunjavao zapovesti Tvoje spasonosne! A ja esto
zaboravljam tu stranu rtvu koju je za mene podneo Sin Oca nebeskoga jedinorodni,
sabespoetni, saveni. Stoga mi daj, Gospode, isto srce i stalno pokajanje za
spasenje, daj mi da Ti ostalo vreme ivota svoga ugodim!

***
Jesi li Me esto iskreno prizivao na molitvi, govori Bog greniku; jesi li li esto iskrena
srca blagodario za moja bezbrojna dobroinstva koja svaki um prevazilaze? Jesi li Mi
esto prinosio iskrenu rtvu hvale da bih opet i opet izlivao na tebe Svoje milosti? A ta
Ja da inim sa tvojim izopaivanjem, sa tvojom pokvarenou, sa tvojim izopaenim
umom i srcem, sa tvojom voljom koja je svakog asa sklona zlu i poroku? Koga ljubim
onoga i korim, bijem svakoga sina koga primam (Jev. 12, 6). Dakle, nemoj klonuti,
izobliavani, od Mene koreni, nego trpi. Svako karanje ne ini se da je radost, nego
alost, ali poslije daje mirni plod pravednosti. (Jev. 12, 11)

***
Za savravanje Boanske liturgije potrebna je uzviena dua ili ovek sa uzvienom
duom, koji nije vezan nikakvim ovozemaljskim pristraima, pohotama i slastima, ije

bi celo srce bilo obuhvaeno ognjem Duha Svetoga, plamenom ljubavlju prema Bogu i
oveanstvu, prema svakoj dui ovejoj, naroito dui hrianskoj, kako bi se uvek
iskrena srca uznosio ka Bogu u molitvama. Dooh da bacim oganj na zemlju, i kako bih
elio da se ve zapalio! (Lk. 12, 49) Taj oganj je nisposlat na apostole u vidu ognjenih
jezika. I nama je neophodan taj oganj, za naa zaleena srca, da ih uvek zagreva,
smekava, pretapa i oiuje, da ih prosveuje i obnavlja. Gde nai dostojnog jereja koji
bi kao Serafim goreo duhom, ljubavlju, slavoslovljem, blagodarenjem pred Gospodom
za takva uda Njegova prema nama i u nama, dobrote i premudrosti? Ja, prvi meu
grenicima, nedostojno savravam tu nadnebesku Svetu Tajnu, jer mi je vazda srce
neisto, svezano pohotama i slastima. Gospode, Ti vidi dubine srdaca naih; ali
pokropi me isopom, i oistiu se, operi me, i biu belji od snega (Ps. 50, 9). Ako istoga
pomiluje, to nije nita udnovato, i ako pravednika spase, to nije nita naroito, ali na
meni grenom uini udo milosti Svoje!4

***
Gospode, blagodarim Ti od sveg srca jer si me bezbroj puta spasavao od beaa,
nasilja, estine strasti, i gasio u meni ognjene strele neastivog, i mirom ograivao duu
moju, i rosom blagodati Tvoje je hladio. Slava Tebi, Mnogomilostivi i Svesilni, jer sam do
sada blagodau Tvojom zdrav i itav, i pored bezbrojnih podmuklosti prema meni
nevidljivih i svezlobnih neprijatelja koji trae da me proderu. Znam, Gospode da e
me i od svih lukavstava i podvala njihovih izbaviti i spasti, na samo Tebi znane naine,
za Carstvo Svoje nebesko, i ne samo mene, nego i sve koji blagoastivo ive i kojima
podvaljuju duhovi zlobe: jer je Tvoje da bude milostiv i da spasava one koji ele a ak
i one koji ne ele spasenje. Hteo ja ili ne, reeno je, spasi me.5

***
Za spasenje dua naih Gospodu se pomolimo. Ko iskreno pazi na sebe, neprestano
primeuje da dua propada u svakovrsnim gresima, da spava grehovnom smru, da
neprestano biva porobljavana od avola i da nosi teke okove strasti, primeuje to i
usrdno uzdie i moli se Gospodu za spasenje dua, iskupljenih bescenom krvlju
Hristovom. Tako se due nae svakodnevno survavaju u pogibao u zlobi, zavisti,
osuivanju, pohlepi, sladokustvu, prejedanju i prepijanju, u bludu, u lenjosti i nemaru, u
amotinji i roptanju, u neznanju, govorenju sramotnih rei, praznoslovlju, lakomislenosti,
slobodoumlju, nepokornosti, drskosti i svojevoljnosti i ostalim strastima. Za vinji mir: jer
nema mira u kostima naim od lica grehova naih (Ps. 37, 4).

***

Svojim bogosluenjem pravoslavna Crkva nas vaspitava za itelje nebeske, uei nas
svakoj vrlini pokazanoj ivotom Bogomajke i svih svetih, oiujui, osveujui i
oboujui nas u Svetim Tajnama, darujui snage za ivot i pobonost (2. Petr. 1, 3).
Zato treba bez odlaganja, razumno, pobono i rado poseivati Bogosluenje, naroito u
praznine dane, uestvovati u Svetim Tajnama pokajanja i priea. A oni koji se
udaljavaju od crkve i Bogosluenja postaju rtve svojih strasti i propadaju.

***
Sa kakvom materinskom ljubavlju, ili bolje reeno, boanskom, Crkva svakodnevno kao
da nas nosi u naruju svome, uznosei za sve nas neprestane molitve Gospodu, uvee,
u pono, ujutro i oko podneva; pouava nas, oiuje, osveuje, lei i ukrepljuje Svetim
Tajnama i na sve naine nas na najneniji i najkrotkiji nain rukovodi ka spasenju i
venom ivotu. Blaeni su oni svetenosluitelji i crkvenosluitelji koji razumeju tu ljubav
i tu brigu Crkve za spasenje dece njene i koji se trude da usvajaju duh njen, da ive tim
duhom, da diu tim duhom i u crkvi i van nje, i koji sa srdanom panjom i sa
strahopotovanjem savravaju molitve, pesme i svetenodejstva crkvena, opominjui se
da se svim tim spasavaju i oni sami i pastva njihova.

***
Uzvieno je bie ovek, udesno stvorenje Boje, po ikoni Njegovoj sazdano! Ako je on
u stanju pada sposoban za mnoga divna dela koja je uinio i ini, kao to to neprestano
vidimo i u istoriji i u nama savremenom svetu, za ta je onda tek kadar u stanju svetosti
i savrenstva? Ali u njemu najvie panje, divljenja, strahopotovanja, svesrdne
blagodarnosti zasluuje to to moe da se upodobljava svome Sazdatelju Bogu, to je
predodreen za besmrtnost, za veno blaenstvo u Bogu i sa Bogom, to e jednoga
dana zasjati kao sunce, u Carstvu Oca svog nebeskog! Proviajui tu slavu vernih
izabranika Svojih, Gospod govori: tada e se, u drugom dolasku, pravednici zasjati kao
sunce u Carstvu Oca svoga (Mt. 13, 43).

***
Na proskomidiji se simvolino, sabrana oko Jagnjeta (Agnec) Koje uzima na Sebe
grehe sveta, predstavlja cela Crkva, nebeska i zemaljska, crkva prvorodnih, na
nebesima zapisanih, i crkva koja vojuje sa neprijateljima spasenja, na zemlji.
Velianstveni prizor koji ushiuje i dira duu! Znai, i ja sam u tom drutvu svetih, i ja
sam iskupljenik Jagnjeta Bojeg, i ja sam sunaslednik svetih, ako ostanem do smrti
veran Jagnjetu! Znai, i svi moji blinji su lanovi te nebeske, svete zajednice i
sunaslednici budueg carstva! O, kako treba da se rairi srce moje da bi smestilo u
sebe svakoga, da bi sve volelo, za svakog se staralo, za spasenje svih se brinulo kao

za svoje sopstveno! Evo mudrosti i premudrosti! Budimo jednostavni, postupajmo u

prostoti srca sa svima! Opominjimo se svoga visokog prizvanja i izbora i stremimo ka
njegovom ispunjenju nepokolebivo, radi nagrade nebeskog prizvanja Bojeg u Hristu
Isusu! Mi smo deca Boja i naslednici Boji, sunaslednici Hristovi (Rim. 8, 1617).

***
Ne gledaj na tue grehove i ne ponaaj se neprijateljski prema onome ko grei, ni u
sebi, ni spolja, nego imaj pred sobom svoje grehove i usrdno se kaj zbog njih,
smatrajui sebe zaista gorim od svih; moli se sa ljubavlju za one koji gree, znajui da
smo svi skloni svakom grehu.

***
Pravi hrianin u ovom ivotu postupa tako da on bude priprema za budui, a ne ivot
samo radi ovdanjeg veka; on pri delanjima svojim ne misli o tome ta e o njemu rei
ovde, nego ta e rei tamo, na nebu; on sebe uvek zamilja u prisustvu Boga, Anela i
svih svetih i opominje se da e oni jednoga dana biti svedoci njegovih pomisli, rei i
dela.

***
Po ljubavi prema Bogu i blinjem ja pripadam nebu, nebeski sam itelj, a po brigama,
posebno ovozemaljskim pristraima zemlji, zemljan sam, demonski. Gospode i
Vladaru ivota moga, duh ljubavi daruj mi, slugi Tvome!

***
Ljubi; sa ljubavlju u srcu prema Bogu i blinjem sve e imati i nee oskudevati, jer gde
je ljubav, tamo je i Bog; a Bog je sve za nas, a pre svega ivot na, mir, sladost,
blaenstvo. Neobino je i alosno videti zbog kakvih ispraznih razloga nas avo liava
ljubavi prema Bogu i blinjem: zbog zemnog praha, u pravom smislu rei, nemerljivog i
nogama gaenog, zbog novca, zbog hrane i pia, odee, stana, poasti, onoga to
prolazi zajedno sa materom svojom zemljom, i sa naim mnogobrinim telima od
praha.

***
Opominji se Ljubavi koja je poloila ivot svoj za ljude; i sam ne ali ivot svoj za brata,
te nemilosrdno raspinji svog telesnog oveka koji se odvraa od rtvovanja za brata.

***
Nezasita, pohlepna tvrdice! Da li ti je novac, da li ti je hleb dao ivot? Nije li Bog? Nije li
re Njegova dala postojanje i ivot tebi i svim ostalim stvorenjima? Zar Sin Boji ne dri
sve monom rijeju Svojom (Jev. 1, 3)? Da li se samo novcem i hlebom, vodom i vinom
odrava ivot tvoj? Zar ovek ne ivi o svakoj rei koja izlazi iz usta Bojih (Mt. 4, 4)?
Nisu li prah novac i hleb? Nije li nam hleb najmanje potreban za odravanje ivota
naeg? Sve je Logosom stvoreno i odrava se. Logos je izvor ivota i uvanje njegovo.

***
Oca, Sina i Svetoga Duha Boga u Trojici proslavljaju sva stvorenja Njegova: angelski
sabori koji neprestano kliu trisvetu pesmu i sveta Crkva Hristova, sveti apostoli,
muenici, arhijereji, prepodobni, pravedni i svi sveti, ceo svet vidljivi, svi istinski hriani
koji sada ive ceo svet. Istina trojinosti Boanstva je poput vazduha koji nas sa svih
strana okruuje, koji udiemo i kojim smo svecelo ispunjeni. Moe li se posle toga
sumnjati u Boanstvo Sina ili Duha Bojeg? Koliko dela vidimo koja se vre u ime Oca i
Sina i Svetoga Duha? Koliko smo sila Duha Bojeg na sebi osetili i oseamo? Duh Sveti
je duhovni vazduh razumnih bia. to je vazduh za fizika tela, to je Duh Sveti za
razumna i slobodna bia. On ih ispunjuje, oivljava, osveuje, umudruje, ukrepljuje; Sin
Boji je za nas put, istina, ivot (Jn. 14, 6), odmor odmoriu vas (Mt. 11, 28), radost
vidjeu vas, i radovae se srce vae (Jn. 16, 22). Mi smo to sami na sebi osetili i
oseamo. I koga emo ko na suprotno nagovara posle toga sluati? Da li unutarnja
naaptavanja zlog duha, tog mranog duha koji odie laju, zlobom, amotinjom,
teskobom i ognjem, koji kao dim, kao prah iezava od imena i krsta Gospodnjeg?
Hoemo li tog matara sluati i uznemiravati se zbog njegovih lukavstava? Pouzdano
znaj da je on isto poricanje istine. Ako reem da Ga (Oca) ne znam, biu laa kao i vi.
Nego Ga Ja znam. (Jn. 8, 55) Ve i samo to to on uvek ubija duu, dokazuje da je on
la, smrt, a ne istina, ne ivot. Mi znamo jedinog vinovnika smrti avola. Amin.

***
Ako svetitelje budemo prizivali sa verom i ljubavlju, oni e nas odmah uti: sjedinjujue
naelo s nae strane je vera, a sa njihove, kao i sa nae ljubav, jer su i oni u Bogu, i
mi smo u Bogu Koji je ljubav (1. Jn. 4, 16).

***
Zato je potrebna dugotrajna molitva? Da bi se dugotrajnou usrdne molitve zagrejala
naa hladna, u dugotrajnoj tatini otvrdnula srca. Jer je udno misliti, tim pre zahtevati
da srce koje je okorelo u ovozemaljskoj tatini moe brzo da se ispuni toplinom vere i
ljubavi prema Bogu tokom molitve. Ne, za to je potreban trud i trud, vreme i vreme.
Carstvo nebesko s naporom se osvaja, i podvinici ga zadobijaju. (Mt. 11, 12) Carstvo
Boje ne dolazi brzo u srce kada od njega ljudi tako usrdno bee. Sam Gospod izraava
volju Svoju da se ne molimo kratko kada kao primer pokazuje udovicu koja dugo
dolaae sudiji i dodijavae mu molbama svojim (Lk. 18, 26). A Gospod, Otac na
nebeski, pre no to zaitemo zna ta nam je potrebno (Mt. 6, 8), u emu oskudevamo, a
mi Ga pak ne poznajemo kako bi trebalo, i svetovnoj smo tatini veoma predani, a ne
Ocu nebeskom; i evo, On po premudrosti i milosru Svom nae potrebe pretvara u
izgovor za nae obraanje Njemu. Obratite se, zabludela eda Moja, makar sada Meni,
Ocu vaem, svim srcem svojim, ako ste ranije i bili daleko od Mene, makar sada
zagrejte prema Meni verom i ljubavlju srca svoja koja ranije behu hladna.

***
Sluenje Gospodu u hramu dostojno, srdano, blagoastivo, sa verom ivom jeste izvor
mira, radosti i blaenstva za duu nau. Dakle, blagoastivi svetenik, savravajui
slube, Svete Tajne, molitvoslovlja, u samom delu svom nalazi za sebe uivanje i
blaenstvo.

***
Re Gospodnja je delo, ivot, postojanje, od Onoga Koji jeste ono to jeste, od ivota
ivot, od Istine istina. Od avola, palog zbog matarske gordosti, koji poele da
prisvoji nemogue i otpalog od ivota i istine, potie matanje, la, od smrti smrt.

***
ovek je, kau, slobodan, on se ne sme ili on sebe ne sme prinuivati ni u veri, ni u
uenju. Gospode, pomiluj! Kakva avolska misao! Ako se ovek ne bude primoravao,
ta e onda biti od ljudi? Deder, ta e biti od tebe, glasnie novoizmiljenih pravila, ako
sebe ne bude prinuivao ni na ta dobro, nego ako bude iveo onako kako ti nalae
da ivi tvoje porono srce, tvoj gordi, kratkovidi i slepi razum, tvoje greno telo? Kai,

ta e od tebe biti? Zar se ni na ta ne prinuuje, ako ne na dobro u pravom smislu

rei, a ono makar na neophodno i korisno? Kako je mogue biti bez samoprinuivanja?
Kako je mogue i hriane ne pobuivati i ne prinuivati na ispunjavanje propisa vere i
blagoaa? Nije li u Svetom Pismu reeno da se Carstvo nebesko s naporom osvaja,
da ga podvinici zadobijaju (Mt. 11, 12). A kako ne prinuivati naroito deake na
uenje, na molitvu? ta e od njih biti? Zar nee biti lenjivci, obeenjaci? Zar se nee
nauiti svakom zlu?

***
O sadanjim dobroinstvima. Ti se potpuno naslauje zemaljskim dobrima, podaje
siromasima, ali sebi vie ugaa, znai ini dobra dela bez iole samoportvovanja.
Nisu velika dela tvojih dobroinstava. A sem toga? Kako su dobroinstva prividna! S
dobrotvornim ciljem prave zabave, to jest pre svega ele svesno da poslue svom
grehovnom telu, avolu, a tek potom blinjem i Bogu. Ali to, gospodo, uopte nije
dobroinstvo! Samo nosi naziv dobroinstva. Neemo initi zlo da doe dobro (Rim. 3,
8). Teko vama koji ste siti sada, jer ete ogladnjeti. Teko vama koji se smijete sada,
jer ete zaridati i zaplakati. (Lk. 6, 25)

***
Kada se moli Gospodu i izmoljava od Njega za sebe ili za druge dobra duhovna,
nebeska, vetastvena, zemaljska, tada radi potpune uverenosti da e dobiti ono to
ite ili uopte dobro koje nam je po sudu premudrosti i dobrote Boje najpotrebnije,
imaj u umu i u srcu sledee rei Spasiteljeve: itite, i dae vam se; traite, i nai ete;
kucajte, i otvorie vam se. Jer svaki koji ite, prima; i koji trai nalazi; i koji kuca,
otvorie mu se. Ili koji je meu vama ovjek od koga ako sin njegov zaite hljeba,
kamen da mu da? Ili ako ribe zaite, da mu da zmiju? Kada, dakle, vi, zli budui, umijete
dare dobre davati djeci svojoj, koliko e vie Otac va nebeski dati dobra onima koji Mu
itu? (Mt. 7, 711)

***
Prilikom itanja poznatih istina ne govori: ovo nije novo, ovo znam, ovo sam isto tako
rekao. Sve to je gordost avolska; usled takvog nastrojenja javlja se sledee
mudrovanje: ja sve znam, dobro i zlo. To gotovo da ovo znai: ja sam sveznajui. A
mnogi ne itaju propovedi i duhovne knjige zato to navodno sve znaju, zato to je tamo
sve jedno te isto to oni odavno znaju, dok svetovne knjige u kojima je upravo jedna te
ista najispraznija ovozemaljska tatina, itaju rado i vie puta. O, neiste muve, koje se
hranite crkotinom!

***
Gospod nas sve poziva u zajednicu boanske prirode Svoje, a mi smo duni da briljivo
meu sobom uvamo jedinstvo Duha svezom mira, kao udovi tela Hristovog, kao udovi
jedan drugome. Jer smo udovi jedan drugome. (Ef. 4, 25)

***
Posle dostojnog savravanja slube i Svete Tajne uvek od sve due blagodari Gospodu
kratkom molitvom to te je udostojio da od sveg srca sa verom i ljubavlju poslui
Njemu, Njegovim najovekoljubivijim namerama i delima, jer sluenje nae Gospodu,
Tvorcu i Iskupitelju naem, jeste najvei dar i dobroinstvo nama grenima, veoma
plodno kako za one koji preko nas primaju osveenje i spasenje Boje, tako i za nas
same, zato to umiruje, oivotvoruje i raduje. Treba uvek blagodariti Gospodu to je
blagovoleo da nas, grene i nedostojne sluge Svoje, uini svojim saradnicima kao to
veli apostol: Jer mi smo Boiji saradnici (1. Kor. 3, 9), slugama Svojim i upraviteljima
Tajni Svojih: tako da nas ljudi smatraju kao sluge Hristove i upravitelje tajni Boijih (1.
Kor. 4, 1). A ta pak ine mnogi od nas? Slubu, Svete Tajne i molitvoslovlja savravaju
nerado, mrtvo, nemarno, uurbano, sa izostavljanjima, elei da bre zavre sveto delo
i pohitaju ka ovozemaljskoj tatini. Kakva strana obmana i kakav teki greh! Nehotice
se pritom sea stranih rei Gospoda nemarnim izvriteljima Njegovog dela: proklet
bio ko nemarno radi djelo Gospodnje (Jer. 48. 10)! Rekoh: kakva strana obmana! Da,
strana obmana, jer mi usled slepila svoga prenebregavamo rei Svetoga Duha, koji
die u molitvoslovljima Svetih Tajni i slubi, prenebregavamo upravo ono to bi za nas
pri pravom staranju i usru sluilo kao izvor preslatkog mira, radosti u Duhu Svetome i
ak kao izvor zdravlja telesnog, jer rei molitava, prilikom slubi i Svetih Tajni, koje se
itaju sa verom, blagoaem, strahom Bojim, mirno, plamteeg duha, imaju
nesumnjivo i udesno svojstvo da ujedno sa duom oivotvoruju, ukrepljuju i isceljuju i
samo telo nae. To je poznato iz iskustva. Teki greh, kaem, zato to nemarno
savravajui Svete Tajne skrnavimo svetinju Gospodnju. A ta treba initi da bi se
Svete Tajne i slube savravale dostojno, briljivo, plamteeg duha? Treba uvek imati
ivu veru da je Bog na Kome se u Trojici klanjamo, Otac, Sin i Sveti Duh, uvek sa
nama, da nas gleda i da je na prvu nau re iskrene molitve za pomo spreman da nam
pomae u svetom delu, jer nam je molitva vere, kao disanje telu naem, sasvim
neophodna dok ivimo na zemlji; to je disanje za telo, to je molitva vere za duu.
Opominjui se da je Svedritelj uvek sa nama, i zaista Ga imajui u mislima svojim,
odbacujui od srca svoga svakojake pomisli, sumnje ovozemaljske, brige i pristraa,
uvek emo dostojno savravati delo Boje.

***
O licemernoj molitvi. Da li su fariseji za sebe mislili da se licemerno mole? Nisu tako
mislili; smatrali su da su u pravu u samom licemerju. Ono je kod njih prelo u naviku,
postalo, tako rei, njihova priroda, i oni su mislili da Bogu prinose slubu svojom
molitvom. Misle li sadanji hrianilicemeri da se licemerno mole i licemerno ive? Ne
misle. Oni se mole svakodnevno, moda i dugo, mole se po navici, usnama, a ne
srcem, bez srdane skruenosti, bez vrste elje za ispravljanjem, samo da se ispuni
uvedeno pravilo i misle da Bogu slubu prinose (Jn. 16, 2), dok molitvom svojom
navlae na sebe samo gnev Boji. Svi mi smo manje ili vie greni zato to se
licemerno molimo i za to emo primiti veliku osudu. Smiruj se, smatrajui sebe travom
koja je nita u poreenju sa vekovnim hrastovima, ili bodljikavim trnjem koje je nitavno,
beznaajno u poreenju sa velelepnim miomirisnim i nenim cveem, jer ti si trava, ti si
bodljikavo trnje zbog strasti svojih.

***
Kada podaje onome ko trai, ko nije siromaan, ko je zdrav i po svoj prilici ne
zasluuje milostinju, zbog ega e srcu tvome biti ao udeljene mu milostinje, pokaj se
zbog toga, jer i nama boanska Ljubav podaje dobra svoja iako ih i bez toga imamo
dovoljno. Ljubav prema blinjem ovako treba u tebi da zbori: iako ima, nije loe ako
uveam njegovo blagostanje (a istinu govorei, jedna ili dvetri kopejke nee mnogo
uveati i popraviti njegovo blagostanje). Meni Bog podaje, pa zato da i ja ne podam
onome kome je potrebno? Kaem: kome je potrebno, jer ko e pruati ruku bez
potrebe? Ako bi ti samo po zaslugama dobijao od Boga darove Njegove dobrote,
moda bi morao da prosjai. Bog prema tebi nije tedar po zaslugama, a i ti sam eli
da On bude tedar. Ta kako onda ne eli da bude tedar prema brai svojoj, imajui i
suvie?

***
Na sve u svetu gledaj kao na prolaznu senku i ni za ta se srcem ne prilepljuj, nita ne
smatraj velikim, ni u ta se ne uzdaj. Prilepljuj se samo za netrulenog, nevidljivog,
premudrog Boga. Nama, koji ne gledamo na ovo to se vidi, nego na ono to se ne vidi;
jer je ovo to se vidi privremeno, a ono to se ne vidi, vjeno. (2. Kor. 4, 18)

***
Leenje duevnih bolesti (strasti) potpuno se razlikuje od leenja telesnih bolesti. Kod
telesnih bolesti treba se zadrati na bolesti, isprati bolesno mesto blagim sredstvima,

toplom vodom, toplim oblogama i drugo, a kod duevnih bolesti nije tako: ako te je
snala bolest, ne zadravaj na njoj panju, ne povlauj joj, ne grej je, nego je tuci,
raspinji je; ini potpuno suprotno onome to ona trai; obuzme li te mrnja prema
blinjem, to pre je raspni i odmah zavoli blinjeg; obuzme li te krtost, to pre budi
dareljiv; pritisne li te zavist, to pre eli dobro; zaokupi li te gordost, brzo se ponizi do
zemlje; obuzme li te srebroljublje, to pre uznesi hvalu nesticanju i porevnuj za njega;
mui li te duh neprijateljstva, zavoli mir i ljubav; savlauje li te stomakougaanje, to pre
porevnuj o uzdranju i postu. Sva umetnost leenja bolesti duha sastoji se u tome da se
na njima nimalo ne zadrava panja i da im se nimalo ne povlauje, nego da se odmah
odsecaju.

***
Kada je re o ispunjenju onoga to u molitvi ite od Boga, veruj da kao to je tebi lako
da izgovara rei, tako je Gospodu lako i neuporedivo lake da ispuni svaku re tvoju, i
ako postoji re, postoji i delo, jer u Gospoda nema rei bez dela, ne vraa se Njemu re
prazna, po kazivanju Njegovom (Isa. 55, 11). Na molitvi stalno se opominji da je Bog
Onaj Koji jeste od Njega je sve: i misao o emu bilo, i re o emu bilo, i delo, i sve, da
je premudar, svemogu, svedobar.

***
Kako mnogo gube ljudi u kunom razgovoru koji vode tek da bi o neemu priali, time
to ne govore o Bogu! Kako bi iv, plodan i raznovrstan bio njihov razgovor! Kod
verujuih bi tada iz utrobe njihove potekle reke spasonosnih rei (Jn. 7, 38). Koliko bi
takvi razgovori pruili pouke, smirenja, istinske sladosti! Dok se sada, ne govorei u
kunim krugovima o Bogu, ve o svetovnoj tatini, ljudi brzo iscrpljuju u razgovoru,
dosauju i potom ubijaju dragoceno vreme u glupim igrama ili plesovima. Neprijatelj
roda ljudskoga zapazio je tu slabost u ljudima da se bave ispraznim, triavim
razgovorima i uopte da provode vreme u ispraznim zabavama; on je izvukao i izvlai
za sebe iz te slabosti ogromnu korist: osnovao je pozorita, cirkuse pravo ovaploenje
tatine, pravo ismevanje ljudske tatine, i bezumni meu ljudima, skloni tatini, lenjosti i
neradu, rado poseuju ta pozorita i cirkuse, ne nalazei za sebe boljeg zanimanja koje
bi pruilo spokojstvo i prijatnost njihovom duhu. Tatina nad tatinama sve je tatina.
Boga se boj, i zapovijesti Njegove dri, jer to je sve ovjeku. (Prop. 1, 2; 12, 13)

***
Bolestan si, i bolest tvoja je veoma muna: klonuo si duhom, potiten si; obuzimaju te
misli jedna mranija od druge; tvoje srce i usta tvoja spremni su za roptanje, hulu na

Boga. Brate moj, primi od mene iskren savet: hrabro trpi bolest svoju i ne kloni, naprotiv,
ako moe, raduj se svojoj bolesti. Ta emu da se raduje, upitae, kada te lomi uzdu
i popreko? Raduj se tome to te je Gospod kaznio prolaznom kaznom kako bi oistio
duu tvoju od grehova, jer koga ljubi Gospod onoga i kori (Jev. 12, 6); raduj se to sada
ne udovoljava onim strastima kojima bi udovoljavao da si zdrav; raduj se to nosi krst
bolesti i, znai, ide uskim i tunim putem koji vodi ka carstvu. Bolesti, po naem
miljenju, predstavljaju samo bol, neprijatnost, uas: retko ko je od nas tokom bolesti
svestan koristi koju dui naoj donosi bolest; ali u premudrog i svedobrog Promislitelja
Boga ni jedna bolest ne ostaje bez koristi za duu nau. Bolesti su u rukama Promisla
isto to i gorki lekovi za duu nau koji isceljuju njene strasti, rave navike i sklonosti.
Nijedna bolest koja nam je poslata nee ostati beskorisna. Stoga treba imati u vidu
korist od bolesti da bi se lake i spokojnije moglo stradati. Ko postrada tijelom, prestao
je da grijei (1. Pt. 4, 1), reeno je u Svetom Pismu.

***
Ljubav Gospodnja vea je od ljubavi majinske. Majka me je nosila u utrobi i donela me
na svet Bojim ustrojenjem, potom je poela da me doji, miluje, nosi u naruju; a kada
sam poeo da hodam, prestala je da me nosi u naruju svome, a jo ranije je prestala
da me doji. I Gospod me uvek, tako rei, nosi u utrobi Svojoj: koji jede Moje tijelo i pije
Moju krv u Meni prebiva i Ja u njemu (Jn. 6, 56), ili: poto nisi ni studen ni vru,
izbljuvau te iz usta Svojih (Otk. 3, 16); uvek me nosi u naruju Svome: na dlanovima
sam te izrezao; zidovi su tvoji jednako preda Mnom (Isa. 49, 16); Koji dri sve monom
rijeju Svojom (); On je snaga moja, spokoj moj, sladost i radost moja, svetlost uma i
srca moga; On me stalno hrani, kao to mati doji, raznovrsnim proizvodima zemlje. On
je moja hrana jaka i pie neiscrpno.6 Roditelji nas, poto odrastemo, ostavljaju, kao i mi
njih, jer je reeno: ostavie ovjek oca svojega i mater, i prilijepie se eni svojoj Mt.
19, 5 (ili doslovno shvaenoj, ili u prenesenom znaenju Hristu, Koji je najvia i
najsvetija ljubav, vea od ljubavi ene koja voli). I Gospod nas od poetka naeg
postojanja do smrti nae ni jednog trena ne ostavlja (zidovi su tvoji jednako preda
Mnom), svakog asa promiljajui o nama, kao kvoka o svojim piliima. On je nada i u
smrti naoj, On je ivot po smrti naoj, On uteha naa na sudu Njegovom, On nas ni
tada7 nee postideti, i uvee nas u vene stanove Carstva nebeskog.

***
Brao i sestre koji postite! Pobojmo se okamenjenog neoseanja grehova naih;
pobojmo se gordosti svoje srdane koja govori: meni nije potreban oprotaj grehova, ja
nisam kriv, nisam grean; ili: moji su grehovi laki, ljudski, kao da treba da budu
demonski; ili: nije mi loe da ivim i u grehovima mojim. To je satanska gordost, i sam
satana u naem srcu uporno ponavlja te iste rei. Osetimo duboko, duboko, svim srcem
bezbrojna bezakonja svoja, uzdiimo zbog njih iz dubine due, prolijmo zbog njih suze

skruenosti i umilostiviemo razgnevljenog Vladiku. Nemojmo sebe nimalo opravdavati,

kao fariseji, licemeri, jer se, reeno je, nee opravdati pred Bogom niko iv (Ps. 142, 2),
ve samo iskrenim pokajanjem zbog grehova moemo umilostiviti Boga. Ostavimo
ravnodunost i hladnou, plamteim duhom sluimo Gospodu; nemojmo zaboravljati da
smo sada doli da za dugi period bezakonog ivota umilostivljujemo Vladiku ivota
naeg i pravednog Sudiju naeg. Zar je tad vreme za hladnou i ravnodunost koje se
ne odobravaju ni u drutvu u odnosima sa ljudima; ne treba li cela dua naa da se
pretvori u oganj duhovni i izlije u suzama istosrdanog kajanja? O, Boe na, Boe
na, bezakonja naa se u pravom smislu umnoie vie od vlasi na glavama naim,
vie od peska morskog, a mi ih ne oseamo, ravnoduni smo prema njima, ak ne
prestajemo da ih volimo. ta ako Ti na sva bezakonja naa bude gledao, Gospode?
Ko e tad opstati pred Tobom, Gospode! (Up. Ps. 129, 3) Daruj svima nama, Gospode,
duh skruen i srce smireno da bismo Ti prineli istinsko pokajanje. Amin.

***
Kada vera tvoja u Gospoda za ivota i blagostanja tvoga ili u bolesti i prilikom odlaska iz
ovoga ivota oslabi, kada se bude gasila usled ovozemaljske tatine ili zbog bolesti i
zbog uasa i tame smrti, pogledaj tada umnim oima srca na mnotvo praotaca,
patrijaraha, proroka i pravednika (na Simeona Bogoprimca, Jova, proroicu Anu i
druge), apostola, arhijereja, muenika, prepodobnih, besrebrenika, pravednih i svih
svetih. Vidi kako su oni i za ivota neprestano upravljali pogled ka Bogu i prilikom
odlaska njihovog iz ovoga ivota umirali u nadi u vaskrsenje i ivot veni, i budi im
podraavalac. Ti ivi primeri, tako mnogobrojni, kadri su da uvrste kolebljivu veru
svakog hrianina u Gospoda i u budui blaeni ivot. Mnogo gube u pogledu
blagoaa i hrianske nade one hrianske zajednice koje ne potuju svete i ne
prizivaju ih u molitvama. Oni sami sebe liavaju velikog ukrepljenja vere primerima
nama slinih ljudi.

***
Kada klone duh tvoj u bolesti i sa uasavanjem pone da zamilja smrt, umiri tad i utei
uznemireno, preplaeno i alosno srce svoje sledeim reima: Ti, Gospode, dubinom
mudrosti ovekoljubivo sve ustrojava i svima to je korisno podaje. I veruj da e nam
On neizostavno sve ustrojiti na dobro: bilo da je ivot, bilo da je bolest, ili iskuenje, bilo
da je tuga, ili smrt, tako da bolje nee moi ni da poeli. Ne govori: jo mi je rano za
umiranje, jo bih da poivim u slavu Boju, na korist srodnicima, blinjima; jo bih da
vidim sveta, da se nauivam dobara zemaljskih. Budi zahvalan Bogu i za to to si se do
sada koristio Njegovim dobrima, milostima, tedrostima Njegovim. Sada se pokori
Njegovoj volji, Njegovom pozivu, a ipak u isto vreme ne gubi nadu i u produenje
ovdanjeg ivota.

***
U srce svoje mogu da smestim i Boga i ljude verom i ljubavlju, molitvom vere i ljubavi.
Kako je duboko i prostrano srce ovekovo! Kako je velik ovek!

***
Pravi pastir i otac svoje pastve ivee u zahvalnom seanju njihovom i po smrti svojoj:
ona e ga proslavljati i to se on manje bude brinuo o svom proslavljenju ovde, na
zemlji, uz svoje usrdne trudove za spasenje njihovo, to e vie zajsati slava njegova po
smrti: on e ih i mrtav terati da govore o njemu. Takva je slava onih to se trude na
korist optu!

***
Ti si dobrovoljno palo, grehom iskvareno bie: eto gde ti je najsnanija pobuda za
molitvu; svakodnevno dobija najvee milosti od Boga: eto gde ti je snana pobuda za
blagodarenje Bogu; svakodnevno sazrcava dela svemoi, premudrosti i dobrote Boje:
eto gde je podsticaj za svakodnevno slavoslovlje.

***
Projavljivanje u ljudima satanske gordosti. Gordost se najee pokazuje u tome to
onaj ko je njome zaraen ini sebi jednakima sve ili bar mnoge koji su iznad njega po
uzrastu, po vlasti, po sposobnostima, i ne trpi da bude ispod njih. Ako je gord ovek
potinjeni, on ne potuje kako dolikuje naelnika, ne eli da mu se nakloni, ne potuje
njegove naredbe, izvrava ih nerado, iz straha; on izjednaava sebe sa svim
obrazovanim ljudima i u poreenju sa sobom ne daje prednost nikome ili veoma, veoma
malom broju ljudi; ako je uen ili ak neuk, sin ili ki, ne ukazuje duno potovanje
roditeljima i dobroiniteljima, naroito prostim i grubim, smatrajui ih sebi jednakima i
ak niima od sebe. Treba se izuzetno uvati poreenja sebe sa drugima u bilo kom
pogledu, i sebe smatrati niim od svih, makar ti i zaista u neemu bio bolji od mnogih ili
ravan veoma mnogima. Sve dobro u nama je od Boga, nije nae. To nije od vas, dar je
Boiji; ne od djela, da se ne bi ko hvalisao. (Ef. 2, 89) Sve ove darove dijeli jedan i isti
Duh (Isp. 1. Kor. 12, 4; 11) I kako se tuim dobrom gorditi i izjednaavati sa onima
koji su Samim Bogom i drutvenim poverenjem postavljeni iznad mene? Dakle, ne
sjedaj u zaelje, da ne bude neko ugledniji od tebe. Svaki koji sebe uzvisuje ponizie
se, a koji sebe ponizuje uzvisie se. (Lk. 14, 8; 18, 14)

***
Kada govorimo o Bogu slave, o volji Njegovoj, zakonu Njegovom, tada treba potpuno da
zaboravimo na sopstvenu slavu i da se potpuno pogruzimo u sazrcavanje slave Boje ili
premudre, svedobre volje Njegove; tada ne treba da mislimo na svoje nedostatke koje
avo ubacuje u svest nau i u oseanje nae da bi nas unizio u naim sopstvenim
oima, gurnuo u lani stid, amotinju i oajanje. Treba pamtiti da nema savrenstva na
zemlji ni u emu, pa tako ni u slavi: jer djelimino znamo, i djelimino prorokujemo
(propovedamo) 1. Kor. 13, 9. I ko se stidi i crveni zbog svog nesavrenstva, taj se stidi
privida koji mu se pokazuje u njegovoj sopstvenoj uobrazilji, taj se gordi svojim
umiljenim savrenstvima.

***
Viao sam i sluao ljude koji s podmuklou i zluradou priaju o nekim tamnim
mrljama u ivotu i radu velikih i ak svetih ljudi, i zbog tih tamnih tobonjih ili stvarnih
mrlja osuuju ceo ivot oveka, nazivajui ga licemerom i maltene bogootstupnikom.
Oni e vam pruiti i injenice, samo to su te injenice isto tako mutne i sumnjive, kao
to je mutna, tamna i podozriva, zlobna dua koja iz tue mrlje, iz tueg greha, tue
slabosti, eli da izvue za sebe prividno opravdanje za svoja porona dela. Ali oni sebe
nee opravdati, nego e vie osude na sebe navui zato to vide trun u oku brata svoga
i osuuju ga; a brvno (zaista brvno) u oku svome ne osjeaju (Mt. 7, 3). Ti kae: ovaj
sveti otac ili ovaj blagoastivi ovek ima takve i takve grehove. Pa ta? On je ovek, a
niko od ljudi nije bezgrean. Ako reemo da grijeha nemamo, sebe varamo, i istine
nema u nama. (1. Jn. 1, 8) Ali zar si ti bez greha? A ako nisi, zato se baca na brata
kamenom osude? Ako bih poeo da pretresam tvoj ivot, po rei Bojoj, onda bih te
tvojim vlastitim reima osudio zbog bezbrojnih i tekih grehova: i zbog gordosti, i zbog
nadmenosti, i zbog bezverja, i zbog pohlepe, i zbog preljube, i zbog krivog tumaenja
rei Boje i zapovesti Bojih, i zbog hladnoe prema veri svojoj i jo ko zna zbog
ega. Doao bih do zakljuka da je moda celo telo tvoje tamno, jer je srdano oko
tvoje kvarno. O, kako mi je odvratna ta avolska zluradost zbog greha blinjeg, taj
pakleni napor da se dokae njegova stvarna ili izmiljena slabost. I ljudi koji tako
postupaju jo se usuuju da govore kako potuju i kako se svim snagama trude da
ispunjavaju zakon o ljubavi prema Bogu i blinjem! Ta kakva je to ljubav prema blinjem
kada ak i u velikim i svetim ljudima svesno ele da vide i pronau tamne mrlje, zbog
jednog greha da ocrne ceo ivot njegov i ne ele da pokriju greh blinjeg, ako ga zaista
ima? Zaboravili su da ljubav sve snosi (1. Kor. 13, 7). Kako mnogo zla ti moralni crvi
nanose sebi i drugima! Oni u mnogima podrivaju opravdano potovanje prema izvesnoj
osobi, pomrauju im njenu svetlost, odvlae ga od podraavanja njoj i smuuju due
njihove pomislima osude, a sebi nanose tetu time to od avola primaju otrov osude

blinjeg. Brate, ko si ti to osuuje tuega slugu? Svojemu gospodaru on stoji ili pada.
Ali e stajati, jer je Bog moan da ga uspravi. (Rim. 14, 4)

***
Prizvavi Duha Svetoga na predloene Darove i osvetivi ih molitvom pretvaranja (za
vreme liturgije) seti se da e nebo i zemlja proi, ali rijei Gospodnje nee proi (Mt. 24,
35), i da se hleb i vino neizostavno pretvaraju u telo i krv Gospodnju, voljom Samoga
Gospoda i dejstvom Svetoga Duha, makar onaj ko vri svetenodejstva bio i nedostojan
zbog kakve slabosti svoje.

***
O prinuivanju sebe na svako dobro. Carstvo nebesko, reeno je, s naporom se osvaja,
i podvinici ga zadobijaju. (Mt. 11, 12) Stoga je potrebno neprestano prinuivati sebe na
istinu i dobro; na molitvi se u svakom trenutku valja prinuivati da se svaka re izgovara
snano, istinski, od srca; a u sluaju nesmotrenosti, nepanje prema svome srcu,
prinuivanja sebe na iskrenost, molitva e biti licemerna, lana, bogomrska; treba
ubedljivo za sebe samog govoriti rei molitve. Kada za tebe samog budu ubedljive
molitvene rei, tada e biti ubedljive i za Boga, a bez ubeivanja sebe nemoj misliti da
e ubediti Boga da ti daruje kakvo dobro. Bog daje po srcu naem (Ps. 19, 5): to je
vie iskrenosti, srdanog ara u molitvi, to je tedriji dar.

***
ovee, opominji se da si moralna i fizika nitarija; moralna zato to si sav greh,
strast, nemo, i fizika zato to je telo tvoje zemni prah; da bi time ivo, opipljivo
pokazao svoje smirenje pred Bogom, kao to su ga oigledno izraavali stari, a neki i
sada, posipajui glave svoje pepelom, skidajui sa sebe sjajne haljine koje podstiu
tatinu i sujetu u besmrtnom duhu ovejem. Dakle, ovee, i najmanje dobro u tebi je
od Boga, kao to i najmanji mlaz vazduha koji se u tebi nalazi ili ga udie potie iz
vazduha koji te okruuje.

***
Slava Presvetoj, jednosutnoj i ivotvornoj Trojici! Kada avo pritisne sa svih strana
zlovoljom, mrnjom prema bliem zbog neeg ovozemaljskog, telesnog, i bude mi
teko, muno, ustajem i upravljam srdane oi ka Trojici i govorim: Oe, Sine, Due

Svesveti, pomiluj me, a na ime Oca i Sina i Svetoga Duha gledam kao na samo bie
Presvete Trojice koja je svuda zaista prisutna, ak i u samoj rei. I gle: odmah i lake
bude i neprijatelj bei od svesilnog, uvek oboavanog Imena, iezava kao dim. Slava
Tebi, Svetoj i Jednosutnoj, i ivotvornoj, i Nerazdeljivoj Trojici!8 Presveta Trojice, naui
me da prezirem sve zemaljsko, naui me da jedino u Tebi vidim mir, blagostanje,
blaenstvo! A da se ne bih pogordio, zbog milostive panje Presvete Trojice prema
meni i spasenja koje mi Ona podaje, seau se da Ona milostivo pazi na svakog crva,
svakog ptia. Jo u se seati da e neki hriani koji su mnoga udesa uinili imenom
Bojim, jednom od Gospoda, zbog svog nejevaneljskog ivota, uti rei: idite od Mene,
ne poznajem vas (Mt. 7, 23; 25, 12). Presveta Trojice, sauvaj me od gordosti i naui
me smirenoumlju! Ti me milostivo i brzo uje i spasava me; zbog te milosti mogu se
pogorditi, Tvoju beskrajnu dobrotu i milosre mogu pretvoriti u izgovor za samohvalu,
kao da sam bio dostojan takve panje kao neko ko je uinio kakvo dobro! Zakrili me,
premilosrdna Trojice, Oe, Sine i Due Sveti, okriljem krila Tvojih od svakog greha.

***
Kada u sebi u srcu kazuje ili izgovara ime Boje, Gospoda, ili Presvete Trojice, ili
Gospoda Savaota, ili Gospoda Isusa Hrista, onda u tom imenu ima samog Gospoda: u
njemu je Njegova dobrota beskrajna, premudrost bezgranina, svetlost nepristupna,
svemo, nepromenjivost. Sa strahom Bojim, sa verom i ljubavlju mislima i srcem dotii
se tog svesazdajueg, sveodravajueg, sveupravljajueg Imena. Eto zato zapovest
Boja strogo zabranjuje izgovaranje imena Bojeg uzalud: zato to ime Njegovo jeste
On Sam jedan Bog u trima Licima, jedinstveno Bie koje se u jednoj rei izraava i
sadri, i u isto vreme ne sadri, to jest ne ograniava se njome niti iim postojeim.

***
Ovaj ivot nije ala i nije igraka, meutim ljudi su ga pretvorili u alu i u igraku:
lakomisleno se poigravaju vremenom datim radi pripremanja za venost, poigravaju se
praznim reima. Odu u goste, sede i praznoslove, a onda ponu da igraju razne igre;
odu u pozorite, a tamo se samo zabavljaju i lica koja uestvuju u radnji i oni koji
njihove radnje gledaju; drugi se zabavljaju svojim umnim darovima, ljudskim slabostima
ili vrlinama, sposobnou da dobro govore i piu; zabavljaju se ak hranom i piem,
upotrebljavajui ih prekomerno, umesto da ih koriste samo za neophodno zasiivanje;
zabavljaju se odeom svojom, zabavljaju se licima svojim; zabavljaju se decom svojom,
umesto da ih vaspitavaju u veri, blagoau i strahu Bojem. Sav ivot njihov je zabava.
Ali teko onima koji se zabavljaju!

***

O, kako je strano radi razonode upotrebljavati hranu i pie, prejedati se i opijati! Sita
utroba gubi veru, strah Boji, i postaje neosetljiva za molitvu, za blagodarenje i
slavoslovljenje Boje. Sito srce se odvraa od Gospoda i postaje kao kamen tvrdo i
neosetljivo. Eto zato nas Spasitelj brino upozorava na prejedanje i pijanstvo, da dan
smrti ne naie na nas iznenada (Lk. 21, 34), zbog gneva Gospodnjeg na nas, zbog
lakomislenog i praznog provoenja vremena u hrani i piu.

***
Koliko ovek udovoljava svojoj ulnosti, toliko postaje telesan i udaljava od sebe
Presvetog Duha Bojeg Koji ne moe da boravi u ljudima koji vode telesni ivot: jer
kakvu zajednicu ima svjetlost s tamom? (2. Kor. 6, 14) U tom stanju dostojnom suza
nalaze se veoma mnogi i, avaj, ne shvataju da nemaju u sebi Duha Bojeg, kao to
slepi od roenja nisu svesni da je veliki gubitak to to ne vide svetlost. Takvi ljudi
nemaju vere i ljubavi u srcu i duha molitve, izbegavaju zajednicu sa Crkvom. Boe moj,
koliko je za mene opasnosti u ivotu. Postajem najvei neprijatelj samom sebi kada
prekomerno udovoljavam svom telu.

***
Imaj na umu da je savravanje ivotvornih Tajni nepromenjivo saizvoljenje ivotvorne
Trojice, od postanja sveta predodreeno; njega ne moe da ne bude. Kada savrava
Tajne, onda Sam Bog Otac Duhom Svojim Svetim pretvara hleb i vino u telo i krv
Gospoda i Boga i Spasa naeg Isusa Hrista, ti si samo orue. Sam Otac, Sin i Duh
Sveti tobom savrava liturgiju i osveuje darove. Ti si Onaj Koji prinosi i Koji se prinosi,
kae se, Hriste Boe na.9 I pamti nepromenjivost Boju i istinitost u svim reima
Njegovim.

***
Svetu Tajnu pokajanja e dostojno savravati tek onda kada bude ne koristoljubiv,
ve dueljubiv, kada bude strpljiv, a ne razdraljiv. O, kako veliku ljubav prema
blinjem treba da ima da bi ih dostojno, bez urbe i plahovitosti, strpljivo ispovedao!
Svetenik koji ispoveda treba da ima na umu da biva radost na nebu zbog jednoga
grjenika koji se kaje (Lk. 15, 7; 10). I kako on treba da se trudi da pobudi pokajna
oseanja u onima koji se kaju, koji ne znaju za ta da se pokaju kao to treba.
Svetenik jo treba da se opominje kako je apostol dan i no pouavao svakog od
novoprosveenih hriana, pouavao sa suzama (Dap. 20, 31). Svako koristoljublje u
Bojem delu mora biti odbaeno, nagradu treba nalaziti jedino u Bogu Dueljupcu.

Pitaj za grehove i pouavaj vrsto i iskreno, a ne mlako i neiskreno; vrsta re e

izazvati vrsto pokajanje, brzo e prodreti u srce i istisnuti suzu umilenja i skruenosti
srdane; ali ako svetenik ne pita vrsto, ve mlako, ne svim srcem, onda se i duhovna
deca, videi mlakost i neiskrenost oca duhovnog, nee nastrojiti na duevno, srdano
kajanje.

***
Zamisli, koliko ti snage doputaju, svemo i velianstvo ispostasnog Logosa Bojeg. On
govori i re Njegova odmah postaje raznovrsno i raznoliko postojanje; govori: neka
bude svjetlost i biva svetlost; govori: neka bude svod, i biva svod; govori: neka se
sabere voda to je pod nebom na jedno mjestoneka budu vidjela na svodu
nebeskom, neka vrve po vodi ive due i drugo (1. Moj. 1, 320), i sve biva po rei
Njegovoj. Tako glas vojskovoe pokree vojnike kako mu je volja, odjekujui u vazduhu
i dopirui do njihovog sluha; postavljajui ih na razliite poloaje, usmerava ih na
razliita dejstva, postiui preko njih ispunjenje razliitih namera i ciljeva svojih. Zamisli
te gromade vetastva koje se stvara; zamisli kako su se izdizale iz zemlje, na re Boju,
gromade planina; kakva je bila huka voda kada su se sabirale u okeane, mora, reke i
izvore; zamisli kako se razlio vazduh; zamisli kako se najednom pojavio najraznovrsniji
biljni svet, na jednu re Svetvorca Boga; zamisli kako su se pojavila i zablistala videla
i poela da vre svoja beskonana kruenja; kako su se najednom pojavile ribe, ptice,
gmizavci, zveri i, naposletku, ovek. I sve to (sem oveka) od jednog te istog
bezoblinog vetastva, ili, tanije, od samo etiri bezdune, bezobline, beivotne
stihije. Kako su velianstvena dela Tvoja, Gospode! Sve si premudrou stvorio! (Ps.
103, 24) Tako i sada Vladika stvara od vetastva koliko hoe: kazuje i biva (od hleba i
vina Telo i Krv evharistije).

***
Kao slovesno bie, imaj na umu da si nastao reju Tvorca i Sazdatelja svega i da,
sjedinjen (verom) sa tvorakim Slovom, posredstvom vere, sam moe biti tvorac
materijalni i duhovni. Veruj da ti se, uz tvoju veru u tvoraku Re Oevu, tvoja re
nikada nee vratiti kao uzaludna, nemona (kada se, na primer, moli Bogu initelju
svakoga dobra po savetu svete Crkve ili po pouci Hrista Gospoda) nego e ti doneti
potreban dar; veruj da sa verom u tvoraku Re nee bez uspeha pouavati narod u
hramu prilikom Bogosluenja, pri savravanju Svetih Tajni u domovima; nee biti
besplodna re tvoja u koli, nego e izgraditi umove i srca onih koji te sluaju.

***

Znaj da se u samoj rei sadri i mogunost dela; samo treba imati vrstu veru u mo
rei, u njenu tvoraku sposobnost. U Gospoda je delo neodvojivo od rei; nijedna re
Mu se nee vratiti neispunjena: u Boga je sve mogue to kae (Lk. 1, 37); tako treba
da je i kod nas, jer mi smo ikone Logosa, i Logos se na isti nain sjedinio sa nama,
ovaploenjem, oboivi nas, primivi nas za zajedniare Boanske prirode.

***
Otvarajui drugima krtenjem vrata u Carstvo nebesko, zar neemo i sami ui?
Oiujui druge pokajanjem i razreujui tue grehove, zar neemo dobiti oprotaj
svojih grehova? Sjedinjujui druge sa Hristom u Svetoj Tajni Priea, zar se sami
neemo isto tako sjediniti sa Njim u nezalazni dan Carstva Hristovog? Podajui u
miropomazanju blagodat Duha Svetoga koja ukrepljuje i kojom uzrastamo, zar i sami
neemo dobiti kreposti i snage od Svesvetog Duha i umnoiti darove svoga duha?
Zaista se vrsto nadamo da emo dobiti obeana dobra blagodau, milosrem i
ovekoljubljem Spasa naeg Boga. Daj Boe da ih i svi dobiju! Samo da se ne
razlenjimo, ne klonemo, da staranje za tijelo ne pretvaramo u pohote (Rim. 13, 14), da
uvamo tajnu vjere u istoj savjesti (1. Tim. 3, 9) i da napredujemo u ljubavi prema
Bogu i blinjem.

***
Kada posumnja u savrivost ili ispunjenje rei molitvene, seti se da je priroda rei
savrivost, delotvornost, i da Duh Sveti koji nas ui da se za neto molimo kao to treba
(Isp. Rim. 8, 26), jeste i naziva se Savriteljem, On i savrava nau molitvu (koja se
savrava Duhom). Seti se da je re sila, u Boga je, reeno je, sve mogue to kae (Lk.
1, 37). Re Gospodnja ne vraa Mu se prazna (Isa. 55, 11), nego poput kie ili snega
napaja zemlju srdaca naih i daje seme (ispunjenje) onome koji seje. I za ljude kau:
rei mu imaju neobinu snagu. Vidi, re je sila, duh, ivot.

***
Kada izgovara odlune, zapovedne, tvorake rei Samoga Gospoda, tada njihovo
ispunjenje smatraj tako uobiajenim i lakim delom, kao to je za tebe lako i uobiajeno
disanje, kao to je lako i uobiajeno stvaranje deteta u utrobi materinoj, i ak
neuporedivo lake.

***

Da bi bio nepokolebivo uveren da e tokom molitve od Gospoda dobijati svako

duhovno dobro, veruj da, sjedinjujui se na molitvi sa Gospodom, postaje jedan duh s
Njime (1. Kor. 6, 17), a Bog je svedobar, svemogu, svemudar; On je svesavreno
savrenstvo; znai, i ti e prema mogunosti primiti, prema svojoj veri i ljubavi postati
uesnik Njegovih boanskih savrenstava. U sjedinjenju due tvoje sa Bogom nita ne
smatraj teko ispunjivim, nemoguim, jer sve je mogue Bogu (Mk. 10, 27): ne samo
ono o emu moe samo da pomisli ili razmilja, nego i ono o emu ni pomisliti ne
moe, ili o emu misli kao o nemoguem. Jer Bog je Bie beskonano i sva Njegova
savrenstva su beskonana.

***
Ako sumnja u dobijanje od Boga dobara koja ite, seti se makar toga kako ak i ti,
budui zao i krt, i ne budui bogat, ni svemogu, podaje siromasima koji od tebe
trae, ili podaje ak i pre nego to zatrae, samo znajui za njihovu bedu. Koliko e
vie Otac va nebeski, svedobri, svebogati, premudri, svemogui, dati dobra onima koji
Mu itu? (Mt. 7, 11)

***
to je vie ljudi za koje izmoljava dobra od Gospoda i to su via ta dobra, to se avo
jae suprotstavlja sveteniku koji se moli kako zbog njegove usrdne, plamene molitve
Bog ne bi dao ta dobra, jer: po vjeri vaoj, reeno je, neka vam bude (Mt. 9, 29), i ako
moe vjerovati, sve je mogue onome koji vjeruje (Mk. 9, 23). Ali gde se umnoavaju
lukavstva avola, tamo izobiluje blagodat Boja.

***
Onaj ko se moli treba da zna da, ako Bog radi nas grenih Sina Svog jedinorodnog nije
potedeo, nego Ga je za sve nas dao, kako nam onda sa Njim nee dati sve, svako
dobro o kome samo pomisliti moemo, jer ako je beskonano, veliko dobro dato, nee li
onda i manja dobra biti data? U Hristu nam je Otac nebeski dao i podaje nam svako
dobro. U Njemu nam je boanska sila darovala sve to je potrebno za ivot i pobonost.
(2. Pt. 1, 3)

***

Tokom molitve, prilikom jakih iskuenja od avola, sve svoje brige poloi na Gospoda,
jer se On stara za tebe (1. Pt. 5, 7). Na molitvi samo veruj u Gospoda, da ti je sa desne
strane, i sve e ti biti mogue.

***
Kada sagrei pedeseti i stoti put u toku dana i obuzme te krajnja avolska amotinja i
gubljenje svake nade u Boje milosre, reci iz dubine due sa Metafrastom: "Znam,
Vladiko moj, da bezakonja moja nadvisie glavu moju, ali je bezmerna veliina milosra
Tvoga, i neiskazana milost nezlobive dobrote Tvoje, i nema greha koji pobeuje
ovekoljublje Tvoje. Stoga uini udo, udesni Care, nezlobivi Gospode, i na meni
grenom, pokai silu dobrote Tvoje, i obelodani jainu samilosnog milosra Svog, i primi
mene grenog koji Ti se obraam. Primi me, kao to si primio bludnoga sina, razbojnika,
bludnicu! Primi mene koji sam neizmerno zgreio i reju, i delom, i sramnom pohotom, i
nerazumnom pomilju, i nemoj me pravednim sudom Tvojim karati, niti pravednim
gnevom Tvojim kazniti. Pomiluj me, Gospode, jer sam ne samo nemoan, nego sam i
Tvoje stvorenje. Ti si utvrdio na meni strah Tvoj, a ja pred Tobom uinih zlo. U Tebe se
uzdam, Boe moj! Ako postoji nada na moje spasenje, ako ovekoljublje Tvoje nadilazi
bezbrojno mnotvo bezakonja mojih, budi mi spasitelj, i po milosru Svom i milosti
Svojoj otpusti, ostavi mi sve to ti zgreih, jer se dua moja ispuni mnogim gresima, i u
meni nema nade na spasenje. Pomiluj me, Boe, po velikoj milosti svojoj, i nemoj mi
uzvratiti po delima mojim, i nemoj me osuditi po postupcima mojim, nego obrati, zatiti,
izbavi duu moju od zala koja rastu zajedno sa njom, i od zlih pothvata. Spasi me radi
milosti Svoje: neka onde gde se umnoio greh, jo vema izobiluje blagodat Tvoja i ja
u Te hvaliti i proslavljati uvek, u sve dane ivota svoga. Jer si ti Bog onih to se kaju, i
Spasitelj onih to gree."10

***
Opominji se da, ako tokom molitve ne praznoslovi, nego sa oseanjem govori rei
molitve, onda ti se rei tvoje nee vratiti prazne, bez snage (kao ljuska bez zrna), nego
e ti neizostavno doneti one iste plodove koji se sadre u rei, kao plod u omotau. To
je sasvim prirodno, kao to su u prirodi uobiajeni plod i njegov omota. Ali ako rei
baca uludo, bez vere, ne oseajui snagu njihovu, kao ljusku bez jezgra, onda e ti se
vratiti prazne; baca li ljusku, ljuska e ti se i vratiti; baca li seme, dae ti itav klas i to
je bolje, jedrije seme, to je bogatiji klas. Tako je i sa naim molitvama: to iskrenije,
srdanije bude izgovarao svaku re, to e vie ploda biti od molitve; svaka re, kao
zrnce, dae ti duhovni plod kao zreli klas. Ko od onih koji se mole to nije iskusio. Nije
uzalud Spasitelj seme poredio sa reju, a srce ovekovo s zemljom (Mt. 13, 5). To isto
treba rei i o reima molitve. I jo: ko ne zna da kia vlai zemlju, bilje i da ih napaja?
Tako nam se re Boja, pa i naa re, sa verom izreena, nee vratiti ne napojivi nau

duu ili due poslune i verujue. To je isto tako prirodno kao to je prirodno da kia
napaja i hrani zemlju i biljke i doprinosi njihovom rastu.

***
Ko se srdi na drugoga zbog neeg materijalnog, stavlja taj materijalni predmet iznad
brata. A ta je vie od oveka? Na zemlji nita.

***
Kada se moli, trudi se da se moli vie za sve, nego samo za sebe, i tokom molitve
ivo zamiljaj da su svi ljudi zajedno sa tobom jedno telo, a svako pojedinano ud tela
Hristovog i tvoj sopstveni ud: udovi smo jedan drugome (Ef. 4, 25); moli se za sve kao
to se moli za sebe, sa istom iskrenou i toplinom; njihove nemoi, bolesti smatraj
svojim nemoima i bolestima; njihovo duhovno neznanje, njihove grehove i strasti
svojim neznanjem, svojim grehovima i strastima; njihova iskuenja, napasti i razne tuge
svojim iskuenjima, napastima i tugama. Takvu molitvu sa velikim blagovoljenjem
prima Otac nebeski taj svima zajedniki svedobri Otac, a On ne gleda ko je ko (Rim.
2, 11), i u Njega nema sjenke promjene (Jak. 1, 17).

***
udna stvar! Naa dua pri sukobu sa neverujuim i prema Bogu hladnim ovekom
osea prema njemu odvratnost, a avo nastoji da tu opravdanu neblagonaklonost i
negodovanje pretvori u zlobu prema njemu. Da ne bi bilo zlobe i da se ne bi sluilo
avolu, treba samom sebi rei: neblagonaklon sam i hladan prema bratu zbog njegove
neblagonaklonosti i hladnoe prema Bogu, a u srcu svome ne oseam mrnju i zlobu
prema njemu, jer ga trpim, kao svoj bolesni ud i elim da ga leim sa krotou, karajui
onoga koji se protivi, eda bi im (mu) kako Bog dao pokajanje za poznanje istine (2. Tim.
2, 25). Ako se on okrene Bogu, i ja u se okrenuti njemu srdanom ljubavlju, ako bude
saoseajan prema drugima, i ne bude mislio samo na sebe, na svoje koristi i
zadovoljstva, onda u i ja sa njim saoseati. Uza sve to, trpi sa ljubavlju svakoga i vie
gledaj na sebe: kakav si ti sam, jesi li hladan prema Bogu i blinjem? A ako je tako,
onda nema zato da baca kamen na brata kad treba da ga upravi prema sebi.

***

Bog radi toga na zemlju sie, da nas na nebesa uzvede.11 Posle toga, po svoj prilici, i
ivei na zemlji treba da ivimo na nebesima, unapred se tamo preseljavajui nadom. U
stvarnosti najee biva suprotno. Ljudi se celim biem prilepljuju za zemlju i za sve
zemaljsko. Zato? Zato to zajedniki neprijatelj, avo, svim silama nastoji da se protivi
nameri Bogooveka Hrista. On se stalno upinje da sve ini suprotno onome to je inio i
ini Hristos. Hristos hoe da uzvede ljude na nebo i za to je dao sva sredstva; avo,
budui zbog gordosti svrgnut sa neba u oblast vazdunu, dole, hoe na sve mogue
naine da privee oveka za zemaljsko, ulno, prolazno, i radi toga upotrebljava
najsnanija, najvea sredstva. Hristos nas je nauio istini; avo ui lai i na sve naine
se trudi da protivurei svakoj istini na razliite naine je kleveui. avo se na sve
naine trudi da ljude dri u zabludi, u obmani strasti, u pomraenju uma i srca, u
gordosti, krtosti, srebroljublju, zavisti, mrnji, zlobnom nestrpljenju i razdraljivosti, u
ljutoj amotinji, u gadostima bluda, preljube, lopovluka, lanog svedoenja, hule,
nemara, lenjosti, gotovanstva.

***
U srcu neprestano nosi rei: Hristos je ljubav, i trudi se da voli sve, rtvujui radi ljubavi
ne samo imovinu, nego i sebe.

***
Koren svakog zla je samoljubivo srce, ili samosaaljenje, popustljivost prema sebi; od
samoljublja ili prekomerne i bezakone ljubavi prema samom sebi proistiu sve strasti:
hladnoa, bezoseajnost i bezdunost prema Bogu i blinjem, zajedljivo nestrpljenje, ili
razdraljivost, mrnja, zavist, krtost, amotinja, gordost, sumnja, maloverje i bezverje,
udnja za hranom i piem, ili stomakougaanje, pohlepa, sujeta, lenjost, licemerje. Ne
ali sebe nikada i ni zbog ega, raspni sebe svog starog oveka koji se gnezdi pre
svega u telu, i odsei e sve svoje strasti. Blagoduno trpi sve to je neprijatno za telo,
ne tedi ga, idi protiv njega, i bie pravi sledbenik Hristov. Sva mudrost hrianina
sastoji se u tome da u ivotu svome razborito ide protiv tela svoga u svemu, jer dobro
ne ivi u meni, to jest, u tijelu mojemu, govori apostol (Rim. 7, 18.).

***
Srce potpuno zdravog oveka raslabljuje se za veru i ljubav prema Bogu i blinjem i
lako se uputa u pohote telesne: u lenjost, nemar, hladnou, stomakougaanje, krtost,
blud, gordost; a srce bolesnog oveka, ili srce ranjavano, pritiskano, iznuravano
ukrepljuje se u veri, nadi i ljubavi i daleko je od strasti telesnih. Eto zato nas Otac

nebeski koji se brine o naem spasenju kanjava razliitim bolestima. Teskobe i tuge
bolesti ponovo nas okreu Bogu.

***
Voleti blinjeg kao sebe, saoseati sa njim u radosti i alosti, hraniti ga, odevati ga, ako
mu je potrebna hrana i odea, udisati sa njim, tako rei, isti vazduh smatraj da je to
isto tako prirodno kao hraniti i toplo odevati sebe, i o delima ljubavi prema blinjem ne
misli kao o vrlini da se zbog njih ne bi pogordio. Udovi smo jedan drugome. (Ef. 4, 25)

***
Divim se Bojoj svemoi i premudrosti kako mi je od jedne te iste zemlje i vode stvorio
raznolike delove tela: plot, krv, kou, kosti, kosu, plua, jetru, u, ile, oi, ui, sve,
kako je samu po sebi inertnu i nepokretnu materiju pokrenuo, te se u meni neprekidno
odvija skladan protok krvi, sokova, vlage, varenje hrane i drugo. Divna su dela Tvoja,
Gospode! Sve si premudrou stvorio. (Ps. 103, 24) Ako nema rei da iskae
premudrost, dobrotu, svemo Boga Tvorca i Promislitelja, trai od Rei Boje. A kakva
je raznolikost tvorevine nebeske i zemaljske, ive i neive, od etiri stihije stvorene?
udesno je znanje Tvoje za mene, ne mogu prema njemu. (Ps. 138, 6) Od etiri stihije
su sunce, mesec, zvezde, oblaci, svetlost, vazduh, voda, zemlja, razno kamenje i
metali, drvee, sav biljni svet, telo svih ivotinja, ptica, riba i oveka!

***
Ja mogu samo da pomislim, a za Boga je da pomisli i uini ili ostvari jedno te isto, jer
On je Onaj Koji jeste, jedinstveno i svemogue Bie. Zbog same jedinstvenosti Njegove
Njemu je sve mogue za jedan tren. Ako je Gospod rekao, za mene je to dovoljno da
bez sumnje verujem da je izvesna stvar upravo ono to je On rekao. Sumnje neka bude
nemogua. Boanstvo ne bi bilo Boanstvo kada ne bi bilo svemogue. Bog je na na
nebu i na zemlji, sve to zahtede, uini (Ps. 113, 11); zaeli i biva. Zaeli da iz kamena
potee voda i tee; zaeli da iz niega bude svet i biva. Dela pokazuju da je On
svemogu. Doi i vidi.

***
Trudi se da sav ivot svoj pretvori u sluenje Bogu: ita li to kod kue, otpoinji to
delo kratkom srdanom molitvom kako bi te Bog urazumio i umudrio u veri i blagoau

i u briljivom ispunjavanju tvojih obaveza; nikada ne itaj iz dokolice, da ubije vreme;

time e uniziti re koja sva treba da slui naem spasenju, a ne praznoslovlju, i kao
sredstvo za uivanje i prijatno provoenje vremena; govori li sa blinjim, govori
razumno, promiljeno, pouno, na nazidanje; praznoslovlje kao otrov zmijski izbegavaj,
pamtei da e za svaku praznu rije koju reknu ljudi dati odgovor u dan Suda (Mt. 12,
36), to jest ue pravednu presudu Sudije; ui li decu svoju ili tuu, pretvaraj delo u
sluenje Bogu, uei ih sa usrem, prethodno dobro razmislivi o sredstvima za jasno,
razumljivo, potpuno (po mogunosti) i plodno pouavanje. Imenom Gospodnjim i silom
krsta pobeuj lukavstva neprijatelja koji nastoji da te smuti, pomrai, stegne, raslabi.
ak ako jede, pije ili ta drugo uobiajeno ini, sve ini na slavu Boju (Isp. 1. Kor.
10, 31).

***
U svakoj rei je Bog Logos, jedinstveno Bie. I kako oprezno treba izgovarati rei, sa
kakvim smirenjem, promiljenou, da ne bismo razgnevili Boga Logosa sa Ocem i
Duhom!

***
Vladaru moj, Gospode Isuse Hriste! Moj brzi, prebrzi Zatitnie koji me ne postiuje!
Blagodarim Ti od sveg srca svoga to si me uo milostivo kada sam Te u pomraenosti,
teskobi i plamenu vrajem pozvao, to si me prebrzo, snano, milosrdno izbavio od
neprijatelja mojih i darovao srcu mome prostranstvo, lakou, svetlost! O, Vladaru, kako
sam stradao od lukavstava neprijateljevih, kako si mi blagovremeno pruio pomo i
kako je oigledna bila Tvoja svemogua pomo! Slavim dobrotu Tvoju, Vladaru Koji si
spreman da pomogne, nado oajnih; slavim Te jer nimalo nisi posramio lice moje,
nego si me milostivo od pomraenosti i beaa paklenog izbavio. I kako da posle toga
ikada gubim nadu da e uti i pomilovati mene jadnog? Prizivau, uvek u prizivati
najslae ime Tvoje, Spasitelju moj; a Ti me, o preneizmerna Dobroto i u budue, kao i
uvek, spasavaj po beskrajnom milosru Tvom, jer je ime Tvoje ovekoljubac i Spas!

***
Ne veruj telu svome kada slabi i odbija da ti slui, navodno zbog nedovoljnog
potkrepljivanja hranom. To je matarija. Savladaj sebe, usrdno se pomoli, i videe da
je slabost tela tvoga bila lana, prividna, a ne stvarna: videe na delu da ne ivi ovjek
o samom hljebu, no o svakoj rijei koja izlazi iz usta Boijih (Mt. 4, 4). Ne uzdaj se u
hleb.

***
Hristos na zemlji, uznosite se (1. irmos na Rodestvo Hristovo), reeno je. To znai da
se onaj koji veruje u dolazak Hristov na zemlju, u ovaploenje Njegovo i u sav Njegov
ovekoljubivi promisao o naem spasenju, ne prilepljuje za zemlju, nego se neprestano
mislima i srcem uznosi gore; volja njegova neprestano stremi gore, ka Bogu, ka vinjim
dobrima, i ne zanosi se zemaljskim slastima, zemaljskim sjajem, bogatstvom,
poastima. Na nesreu, u nama je malo vere u Hrista i mi elimo da ljubav prema svetu
spojimo sa ljubavlju prema Hristu, pristraa ovoga ivota sa ljubavlju prema Bogu. A to
je nespojivo! Ako hoe ko za mnom ii, neka se odrekne sebe (Mt. 16, 24), svega u
svetu to voli do pristraenosti, i neka omrzne duu svoju greholjubivu. (24. decembar
1869. godine)

***
Boe moj, kako ljubav i iskreno saoseanje blinjeg sa nama prija srcu naem! Ko e
opisati to blaenstvo srca proetog oseanjem ljubavi drugih prema meni i moje ljubavi
prema drugima? To je neopisivo! Ako nam je ovde, na zemlji, uzajamna ljubav tako
slatka, kakvom emo se tek onda sladou ljubavi preispuniti na nebesima, ivei
zajedno sa Bogom, sa Bogomajkom, sa nebeskim Silama, sa svetim Bojim ljudima?
Ko moe da zamisli i opie to blaenstvo i ima li ta prolazno, zemaljsko to neemo
rtvovati radi dobijanja takvog neizrecivog blaenstva nebeske ljubavi? Boe, ime Ti je
Ljubav, naui me istinskoj ljubavi, jakoj kao smrt. Evo, preizobilno sam okusio sladosti
njene od zajednice sa vernim slugama i slukinjama Tvojim u duhu vere u Tebe, i
preizobilno sam njome umiren i oivotvoren. Uvrsti, Boe, to to si uinio u meni! O,
kada bi tako bilo u sve dane! Daruj mi da ee imam zajednicu vere i ljubavi sa vernim
slugama Tvojim, sa hramovima Tvojim, sa crkvom Tvojom, sa udovima Tvojim!

***
Najslai moj Spasitelju! Poavi na sluenje rodu ljudskom, Ti nisi samo u hramu
propovedao re o nebeskoj istini, nego si obilazio gradove i sela, nikoga nisi izbegavao,
svima si u domove odlazio, posebno onima ije si toplo pokajanje provideo boanskim
pogledom Svojim. Dakle, Ti nisi sedeo kod kue, nego si imao zajednicu ljubavi sa
svima. Daruj i nama da imamo tu zajednicu ljubavi sa ljudima Tvojim, da se ne
zatvaramo mi, pastiri, od ovaca Tvojih u domove nae, kao u zamkove ili tamnice,
izlazei samo radi slube u crkvi ili radi treba u kuama, samo iz obaveze, samo
nauenim molitvama. Neka se otvaraju usta naa radi slobodnog razgovora sa naim
parohijanima u duhu vere i ljubavi. Neka se otkriva i ukrepljuje hrianska ljubav naa
prema duhovnoj deci kroz iv, slobodan, oinski razgovor sa njima. O, kakvu sladost

krije Vladiko, Ljubavi naa bezgranina, u duhovnoj, ljubavlju proetom razgovoru

duhovnog oca sa svojom duhovnom decom, kakvo blaenstvo! I kako da se ne
podvizavam na zemlji svim silama za takvo blaenstvo? A ono predstavlja tek slabe
poetke, tek neki slabi odraz nebeskog blaenstva ljubavi! Ljubi naroito zajednicu
dobroinstva, kako materijalnog, tako i duhovnog. A dobroinstvo i zajednitvo ne
zaboravljajte. (Jev. 13, 16)

***
Kada te avo bude smuivao neverovanjem u Tajne, govorei: nemogue je da hleb i
vino budu telo i krv Hristova, reci mu: da, za tebe i za mene to je nemogue, istinu
govori, ali ne i za Boga, jer sve je mogue Bogu (Mk. 10, 27). Sama misao u Boga je
delo; re je u Boga delo. Ree, i postadoe (Ps. 32, 9) govori i biva. Kratko i jasno. I
svi svetovi se odravaju reju Bojom. Koji dri sve monom rijeju Svojom! (Jev. 1, 3)
Zar mi da uimo Sazdatelja svih? Moe li se sumnjati u ono u ije nas postojanje
uverava sopstveno iskustvo i vidljivi i nevidljivi svet! U emu se sastoji tajna postojanja
svih stvorenja? U rei Tvorevoj: ree, i postadoe. Sve je od rei, sva beskrajna
raznolikost stvorenja je od svemone, premudre, svedobre rei Boje, ni od ega
drugog. Dat ti je i primer u Svetom Pismu kako je sve postalo reju Bojom mono,
brzo: vode se, na Mojsejev glas, pretvaraju u krv, zemlja u vai, ezal u zmiju; ruka
se gubom pokriva i odjednom se isceljuje, obnavlja; svetlost se pretvara u opipljivu
tamu. Mojsej samo prostire ruku svoju, i Gospod za tren pretvara sutinu stvari; zemlja
egipatska se pokriva abama zato to je Aron, na Mojsejev glas, pruio ruku na vode;
Mojsej uzima u ruku pepeo i baca ga u vazduh i ljudi i stoka se prekrivaju krastama;
Mojsej samo podie ezal svoj ka nebu i biva strana oluja sa gradom (Vidi 2. Moj.
glava 4. i 710). Doi i vidi. Eto kako je Gospodu lako da sve stvara i pretvara! Ne
deluje li isti taj Gospod i preko nas svetenika, i u nama? Tu je Sam Gospod Koji se
radi nas ovaplotio i Posrednik i Savritelj svega: On je Onaj Koji prinosi rtvu i Koji se
prinosi, Koji prima i Koji razdaje (Molitva jereja na Liturgiji pred heruvimsku pesmu).
Svetenik samo govori rei, prua ruku i Gospod sve pretvara.

***
Imaj na umu: razum je sluga srca, koje je ivot na; ako on vodi srce ka istini, ka miru,
ka ivotu ispunjava svoje naznaenje, on je istina; ako vodi ka sumnji, ka
bespokojstvu, muenju, amotinji, mraku on odstupa od svog naznaenja i sigurno je
laan (lano nazvanoga znanja) 1. Tim. 6, 20. Ako srce zbog vere u neto osea
spokojstvo, radost, lakou to je dovoljno; od razuma ne treba zahtevati dokaze
istinitosti te stvari; ona je nesumnjivo istinita, u to srce uverava svojim ivotom, jer je cilj
svih traganja istina i ivot.

***
Savravajui Svetu Tajnu Pokajanja, osea i svoju najkukavniju kukavnost pred
Bogom i svu nesreu, neznanje, grehovnost prirode ljudske. Krst je, zaista je krst
ispovest! O, kakvim se dunikom pred svojom duhovnom decom osea svetenik na
ispovesti! Zaista veitim dunikom, koji je kriv pred nebeskom pravdom i zasluuje
hiljade ognjeva paklenih! Vidi i osea da pri dubokom neznanju ljudi, pri njihovom
nepoznavanju istina vere i grehova svojih, pri njihovoj okamenjenoj neosetljivosti,
duhovnik treba snano, snano da se moli za njih i da ih ui danonono, svakoga asa.
O, kakvo neznanje! Ne znaju Trojicu, ne znaju ko je Hristos, ne znaju radi ega ive na
zemlji! A koliko je grehovnih padova? A mi traimo bogaenje, mir, ne volimo poslove,
ljutimo se kada ih je vie nego obino! Traimo prostran stan, bogatu odeu! Nemojmo
zavoleti zemaljski pokoj, nemojmo se razlenjiti, nemojmo zanemariti duhovna dela svoja
i nemojmo se liiti venih dobara i spokoja nebeskog, jer oni koji u izobilju okusie
svetovni spokoj ovde, kakav spokoj treba da oekuju tamo?

***
Presveta Trojica je najsavrenije sjedinjenje triju Lica u jednom Sutastvu, zato to
meu njima postoji najsavrenija jednakost.

***
Istinski podaje milostinju onaj ko podaje od srca i sa ljubeim srcem. Istinski je milostiv
onaj ko sa svakim razgovara srcem, a ne umom ili ustima, ko svakoga iskreno, od srca
potuje, ko propoveda re Boju i slui iskrena srca, nelicemerno, jednom reju, ko sve
obuhvata i sve ljubavlju nosi u srcu svome, prezirui sve vetastveno to postaje
prepreka u ljubavi izmeu njega i blinjeg.

***
Da bi nau izopaenu prirodu oduio od zanoenja prolaznom sladou greha, Gospod
je ustrojio tako da su najprijatnija ulna zadovoljstva na koja se udno bacamo, tetna i
po samom svojstvu njihovom i po naoj udnji i neumerenosti; takva su gotovo sva
ukusna jela, svi prijatni napici, takva su zadovoljstva sladostraa. Slava dobroti i
premudrosti Oca nebeskog Koji nas na sve naine odvraa od padanja u ulnost ili u
gruba uivanja ulnosti. Ko ima oi duevne da vidi i ui da uje, neka vidi sve to i uje.
(Isp. Mt. 13, 9) Dakle, hrianine, sama teta od ulnih naslaivanja, razornih za telo
nae, pokazuje da nismo radi njih stvoreni i ivimo na zemlji, ve radi naslaivanja viih,

duhovnih, venih! Zato se u Bogu uspokojavaj i naslauj, duo moja! Eto tvog
savrenog, nekodljivog, istinskog, venog naslaivanja! Osetila si ga ve mnogo puta.
A sve zemaljske naslade su varljive, tetne, prolazne i u samoj biti svojoj nose klice
trulenosti, i trule im ih se dotaknemo. Muke i bolesti slue kao dokaz tome.

***
Brate, ti osea u srcu ubistvenu zlobu prema blinjem, mue te zle misli o uvredama
koje ti je naneo. Evo ti sredstva da se izbavi od unutarnje teskobe: zamisli mnotvo
svojih grehova, bezbrojno mnotvo, i ivo zamisli kako ih na tebi trpi Vladika ivota
tvoga, kako ti, ako Ga za to iskreno moli, svakodnevno oprata bezbrojna sagreenja
tvoja. A ti ne eli da oprosti blinjem nekoliko varnica strasti koje je u njemu izazvao
avo. Uzdahni, ako moe, otplai zbog svog bezumlja, osudi neizostavno samo sebe,
nipoto ne blinjeg i evo, spremno ti je pomilovanje od Vladike: teskoba unutarnja e
kao dim ieznuti, misli e se razbistriti, srce e se umiriti i opet e hoditi slobodna
srca; naui sebe na nezlobivost tako to prekore, klevete, uvrede kao da nee sluati
ti, nego neko sasvim drugi, ili senka tvoja; ne doputaj podozrivost. Hodih u nezlobivosti
mojoj. (Ps. 25, 1) Kad ustane grenik naspram mene, postadoh gluvonem i ponizih se i
uutah. (Ps. 38, 23) A ja kao gluv ne sluah, i kao nem ne otvarah usta svoja. (Ps. 37,
14)

***
Hleb ivota je Hristos, dakle, drugu brigu o hlebu emo ostaviti. Gospod Koji nam za
hranu i pie daje telo i krv Sina Svoga, tim pre e nam podati hleb prirodni; Koji odeva
duu nau u Hrista, tim pre e nam poslati odeu vetastvenu; Koji pristaje da Sam
obitava u nama nee nas liiti stana propadljivog.

***
Sumnjati u Boanstvo Duha Svetoga znai sumnjati u ivot svoj, jer Duh Sveti sve
oivotvorava i duhovno hrani, slui kao duhovno sunce, vazduh, hrana i pie za duu; to
znai odrei se molitve, jer se molimo Duhom Svetim; istine i svetosti, jer Duh Sveti je
Duh istine i svake svetinje; svake duhovne utehe u tugama i bolestima, jer je samo Duh
Sveti istinski i jedini Uteitelj sa Ocem i Sinom; vere, jer vera se daje Duhom Svetim;
nade i ljubavi, jer se nadanje i ljubav srcima podaju takoe od Duha Svetoga: ljubav se
Boija izlila u srca naa Duhom Svetim Koji je dat nama (Rim. 5, 5); snage duhovne i
telesne, jer Duh Sveti je Duh snage i kreposti; premudrosti i razuma, straha Bojeg,
disanja svoga, jer On je disanje, vazduh due; jednom reju, to znai osuivati sebe na
moralnu nitavnost. Ne obraaj panju na sumnje u istinu, one su disanje duha zloga,

duha lai ubice. Po plodovima njihovim poznaete ih. (Mt. 7, 16) Sumnja u istinu uvek
je ubistvena za duu. Svaka istina je disanje Duha Bojeg: re Boja, dela svetih otaca i
uitelja Crkve, rei i dela svakog blagoastivog i istini privoljenog oveka.

***
Ljubavi prema Bogu i blinjem, u ovom naem pokvarenom stanju, bez
samoportvovanja, nema i ne moe biti; ko hoe da ispuni zapovesti o ljubavi prema
Bogu i blinjem, taj treba unapred da bude spreman na podvige i liavanja radi voljenih.
(Amin.) Po tome smo poznali ljubav to On (Hristos) za nas ivot Svoj poloi. (1. Jn. 3,
16) Od ove ljubavi niko nema vee, da ko ivot svoj poloi za prijatelje svoje. (Jn. 15,
13)

***
Bog je veno budan i zato Mu se uvek treba moliti budnim i trezvenim umom i srcem:
budite trezveni u molitvama (1. Pt. 4, 7), reeno je, i jo treba odgoniti od sebe
rasejanost i lenjost. Ne dopusti da molitva tvoja iili i da od nje ostanu samo hladne
rei, nego neka odie toplotom duha, kao vlani i topli hleb, tek izvaen iz pei.

***
Mnogi ljudi se mole licemerno i njihova licemerna molitva im je prela u naviku; oni ak i
ne primeuju i ne ele da primete da se mole licemerno, a ne u duhu istine, tako da bi
se, ako bi im ko radi izobliavanja rekao da se mole licemerno, razgnevili na onog to
se drznuo da kae takvu, po njihovom miljenju, glupost. Do licemerja ovek ne dolazi
odjednom, ve postepeno. Na poetku se on moda moli od srca, ali potom, budui da
neprestana molitva srcem iziskuje veliki trud na koji se treba uvek prinuivati, jer
Carstvo nebesko, kazano je, s naporom se osvaja (Mt. 11, 12), on poinje da se moli
vie usnama, povrno, a ne iz dubine due, jer je to daleko lake; i naposletku, pri
pojaanoj borbi tela i avola, moli se usnama, ne dovodei do srca snagu molitvenih
rei. Takvih ljudi je veoma mnogo. Gospod o takvima govori: pribliava Mi se narod ovaj
ustima svojim i usnama me potuje, a srce im je daleko od Mene (Mt. 15, 8 /Isa. 29.
13/). to je reeno o molitvi, to treba rei i o prieivanju svetim, besmrtnim i
ivotvornim Tajnama. esto se na poetku ovek prieuje sa ivom verom, sa
oseanjem ljubavi i strahopotovanja, a potom, pri neprestanom protivljenju tela i avola
istini Bojoj, doputa im pobedu nad sobom i prieuje se licemerno, ne Telom i Krvlju,
nego, po njegovim mislima srdanim, hlebom i vinom. Sutina Svetih Tajni duh i ivot
(Jn. 6, 63), kao to kaza Spasitelj, nema mjesta u njemu (Jn. 8, 37); njega iznutra

potkrada satana. Sauvaj Boe sve od takvog prieivanja, od takve hule na Gospoda!
Isto je i sa Svetom Tajnom Pokajanja.

***
Ispovest je za svetenika kola samoodricanja: koliko je za samoljublje svetenikovo
povoda za nestrpljenje, razdraljivost, lenjost, gledanje na spoljanje, nemar, nepanju
eto probnog kamena ljubavi svetenikove prema parohijanima! Svetenik nipoto ne
sme da ivi ugaajui telu i da sebe naroito neguje spavanjem i prijatnim jelima i
piima, u protivnom avo e lako spotai njegovo srce kakvom strau i bacie ga u
teskobu i raslabljenost. Raspeti, neizostavno raspeti svoj stomak! Ispovest je za
svetenika podvig ljubavi prema svojoj duhovnoj deci koja ne gleda ko je ko, koja dugo
trpi, koja je blagotvorna, koja se ne gordi, ne nadima, ne trai svoje (svoj spokoj, korist),
ne razdrauje se ili ne povlauje nepravdi, a raduje se istini, koja sve snosi, sve trpi,
koja nikada ne prestaje (1. Kor. 13, 48). Tu se vidi, vidi sam svetenik, vide njegova
duhovna deca, je li on pastir ili najamnik, otac ili tuin svojoj deci, trai li svoje ili ono to
je Hrista Isusa. Boe moj, kako je teko ispovedati kako treba! Koliko je prepreka
neprijateljevih! Kako teko sagreuje pred Bogom ne ispovedajui kako treba! Kako
re siromai! Kako se izvor rei zagrauje u srcu! Kako izdaju jezik i razum! O, koliko se
treba pripremati za ispovedanje! Koliko se treba moliti za uspeno vrenje tog podviga!
A kakvo je neznanje duhovne dece! Danonono treba sedeti sa njima, s mirom,
krotou i dugotrpljenjem pouavati svakoga od njih. Kakav je krst za svetenika
ispovest, uz svest o neznanju onih koji se ispovedaju, o njihovoj hladnoi, svakojakoj
grehovnosti, i zbog svesti o svojoj kukavnosti, svojoj nemoi, mlakosti, tromosti srca za
saoseanje i za revnovanje za slavu Boju i spasenje blinjih kao za svoje sopstveno! A
koliko krstova na tebe mee avo tokom ispovesti! Delo ljubavi, delo besede oca sa
decom on pretvara u delo najamnika sa slugama koje on nerado isplauje!

***
Gospod Isus Hristos je zajedno sa Ocem i Duhom Svetim svugde. Aneli i sveti ljudi su
jedan duh sa Gospodom. Ali ako si, usled dejstva zlog duha, za neko vreme izgubio
srdanu veru u Duha Svetoga, za tebe tada nema ni Sina, ni Oca, jer se vera podaje
Duhom Svetim, Duhom istine, to jest Duhom Hrista Koji za Sebe kaza: Ja sam istina
(Jn. 14, 6), ili Duhom Oca: Duh Oca vaega e govoriti iz vas (Mt. 10, 20), ili Duhom
Sina: posla Bog Duha Sina Svojega u srca vaa (Gal. 4, 6).

***
O rei. U rei je ikona Presvete Trojice, u rei je i misao i re i duh. Molei se zaista od
srca osea da se moli Duhom Svetim: rei su proete takvom srdanom toplinom; a

ponekad osea da se moli ne Duhom Svetim, ve duhom lai: usta kazuju jedno, a
srce osea drugo, esto sasvim suprotno; na primer, izgovara rei sa sumnjom, u duhu
nestrpljenja, ljutnje na nekog, ili u duhu gordosti, nadimanja, neprihvatanja sebe
onakvim kakav si.

***
O zlobi. Ako osea zlobu prema bratu zbog grehova njegovih, recimo ak i
sablanjivih, seti se tada da ni sam nisi bez grehova, takoe sablanjivih, premda,
moda, druge vrste. Ti sam eli da se tvoji sablanjivi gresi podnose milostivom
ljubavlju blinjih koja sve (grehove) snosi; kako bi im ti bio zahvalan, sa kakvom bi ih
ljubavlju zagrlio, poljubio zbog njihove ljubavi koja sve trpi; kako bi ti to snishoenje
olakalo bez toga teku tugu tvoju zbog grehova, kako bi obodrilo i ukrepilo tvoju nemo
u borbi sa njima, ukrepilo duh tvoj nadom u milosre Boje! Ali ono to bi u takvim
sluajevima eleo sebi, to eli, to ini i bratu; on je tvoj ud i ud Hristov, ljubi, reeno je,
blinjega svojega kao samoga sebe (Mk. 12, 31). Opominji se uvek, prilikom
osuivanja, zbog zlobe srca tvoga prema bratu zbog grehova njegovih, da i sam nisi
bez grehova. Zato vidi trun u oku brata svoga, a brvno u oku svome ne osjea?
Licemjere, zaista licemere, izvadi najprije brvno iz oka svoga, pa e onda vidjeti izvaditi
trun iz oka brata svoga. (Mt. 7, 3; 5) Pritom brat tvoj svojemu Gospodaru stoji ili pada
(Rim. 14, 4), a ne tebi. A ako se o tebe ogreio, onda neizostavno mora da mu oprosti
uvredu koju ti je naneo, ili njegova ogreenja o tebe. Ti sam svakodnevno ima snanu
potrebu da ti Otac nebeski oprosti grehove i moli se: oprosti nam dugove nae kao to
i mi opratamo dunicima svojim (Mt. 6, 12). A ako hoe da ti gresi budu oproteni,
oprataj bratu njegova sagreenja prema tebi. Jer ako oprostite ljudima sagrjeenja
njihova, oprostie i vama Otac va nebeski; ako li ne oprostite ljudima sagrjeenja
njihova, ni Otac va nee oprostiti vama sagrjeenja vaa. (Mt. 6, 1415)

***
Dua naa je jedna i jedinstvena, zato ne moe u isto vreme da voli i Boga i, na primer,
novac, hranu, pie, ili blinjeg i istovremeno novac, hranu i pie; zato se i kae: niko ne
moe dva gospodara sluiti; jer ili e jednoga mrziti, a drugoga ljubiti; ili e se jednoga
drati, a drugoga prezirati. Ne moete sluiti Bogu i mamonu. (Mt. 6, 24) Zato i
psalmopojac Duhom Svetim kazuje: bogatstvo ako tee, ne prilagajte (mu) srce (Ps. 61,
11). Tako svaki hrianin da se boji prilagati srce novcu, hrani, piu, lepoj odei, lepo
ureenom stanu, knjigama, svetovnoj muzici; nemoj voleti, nemoj maziti telo svoje
niim, ma ta to bilo: veseljima, ili lepom spoljanjou, jelima i napitcima, snom,
neradom i lenjou, besramnim delima, igrama, ispraznim putovanjima, ispraznim
knjigama i predstavama. Jedino Boga zavoli svim srcem, svom duom, i svom snagom,
i svom milju, i blinjeg, kao sebe samog, a prema svemu ostalom u svetu budi
ravnoduan, ni prema emu ne budi pristraen i pohlepan. I revnuj u prostoti da u

svemu Bogu, Biu jedinstvenom, mio bude. Odstrani lukavstvo, sumnju, maloverje i
dvolinost od due svoje.

***
Bog je ivot: On je svemu darovao postojanje i ivot; On je Onaj Koji jeste i Svedritelj,
jer od Njega je sve i Njime se sve odrava; i znajmo samo Njega Koji jeste. avo je
smrt jer je dobrovoljno odstupio od ivotaBoga, i kako je Bog Onaj Koji jeste, tako je
on, avo, usled otpadanja od Onoga Koji jeste, vinovnik onoga to ne postoji, vinovnik
matanja, prelasti, jer zaista ne moe nita reju da privede u bie; on je la, kao to je
Bog istina.

***
to je za ivotinjska tela i biljke vazduh, to je za duhovna bia, za anele i ljude Duh
Sveti; zato je Gospod i rekao: Duh die gdje hoe, i glas (disanje) Njegov uje, a ne
zna otkuda dolazi i kuda ide (Jn. 3, 8). Zato veruj da dua tvoja die Duhom Svetim,
znaj svog Dobroinitelja, svoj ivot i pred Njim svakodnevno imaj strahopotovanje, i
potuj Ga ljubavlju i dobrim delima. Izbegavaj smradno avolje disanje, grehove i
strasti, osobito neprijateljstvo, nepristojnost, gordost, bezverje. ee govori u sebi:
dua moja die Duhom Svetim, neka je zato od mene veno slava Duhu Svetome
zajedno sa Ocem i Sinom.

***
Treba se uvek opominjati da je ovek dah usta Bojih, ikona Boja Oca i Sina i
Svetoga Duha, a da su grehovi i nemoi u njemu stvar sluajna, spolja pridola,
prljave mrlje koje blagodat lako oiuje. Pokropi me isopom, i oistiu se; operi me, i
biu belji od snega. (Ps. 50, 9) Valja se opominjati da Bog tako zavolje svijet, iako
preljubotvoran i grean, da je Sina Svojega Jednorodnoga dao, da svaki koji veruje u
Njega ne pogine, nego da ima ivot vjeni (Jn. 3, 16). I mi, ugledajui se na Boga,
svakog oveka treba da volimo kao sebe. Mi volimo sebe, iako smo veliki grenici, treba
voleti i drugog, iako je grean: jer nema oveka koji nije grenik.

***
Lane misli u veri odmah same sebe izobliavaju, ubijaju ivot srca to je znak da
potiu od laljivca, matara, koji ima mo smrti avola. Istinite misli pokazuju na delu

svoju istinitost: one oivljavaju srce to je znak da potiu od ivotvornog Duha Bojeg,
ivota, Koji od ivotaOca ishodi i u ivotuSinu prebiva. I tako, dakle, po plodovima
njihovim poznaete ih. (Mt. 7, 20) I nemoj se uznemiravati i ne preputaj se nemiru i
smuenju kada se pogubne misli budu tiskale u tvojoj glavi i razdirale tvoje srce, tvoju
duu: one su lane, one su od avola ovekoubice. Odgoni ih i ne pitaj odakle su
dole, te nezvane goe: zaas e ih po plodovima poznati. Ne nadmei se sa njima
odvui e te u takav lavirint da nee moi izai, izgubie se i izmuiti.

***
Volim da gledam ikonu vaskrslog ivotodavca sa barjakom u ruci, sa tim simvolom
pobede nad smru i nad onim koji ima mo smrti avolom. Gdje ti je, smrti, alac?
Gdje ti je, pakle, pobjeda? (1. Kor. 15, 55) Kakav slavni Pobednik! Kakvog je ljutog,
svezlobnog neprijatelja pobedio! Neprijatelja koji se diio svojim pobedama nekoliko
hiljada godina! Tebi, Pobediocu smrti, kliemo: Osana na visinama, blagosloven Koji
dolazi u Ime Gospodnje!12 Veliamo Te, iznodave Hriste, Koji si radi nas u ad siao i
sa Sobom sve vaskrsao.13 Vaskrsavi iz groba, vaskrsao si sa Sobom praoca
Adama.14

***
Za svaku praznu rije koju reknu ljudi e dati odgovor u dan Suda. (Mt. 12, 36) Vidi da
te eka odgovor i kazna za svaku praznu re, ne samo sablanjivu. Zato to u Gospoda
naeg, Tvorca svega, Logosa, nema i ne moe biti prazne rei: rije Gospodnja nee
Mu se vratiti prazna (Isa. 55, 11); u Boga je sve mogue to kae (Lk. 1, 37); a mi smo
stvoreni po ikoni Bojoj, zato i nae rei takoe ne treba da se izgovaraju u prazno,
uzalud, bez potrebe, ve svaka re naa treba da ima duhovnu, pounoizgraujuu
snagu: rije vaa da biva svagda u blagodati (Kol. 4, 6) Zato u molitvi i u razgovorima
budi krajnje oprezan da ne govori rei uzalud, u vetar.

***
Kako e dostojno, sa verom i ljubavlju primiti Telo Hristovo kada prezire udove
Njegove ili nisi milosrdan prema njima? Hriani su udovi Hristovi, osobito siromasi. Voli
Njegove udove, pokai milost prema njima, i Vladika e pokazati Svoju bogatu milost i
prema tebi. A ima li bogatije milosti od one koju nam Spasitelj na podaje u prieu
samim preistim Telom i samom preistom Krvlju Njegovom?

***
Rei: jer je Tvoje Carstvo i sila i slava u vekove znae sledee: jedino Ti svuda i
veno caruje, Care svemogui i slavni; ili: Carstvo je Otac, sila Duh, slava Sin; jer
je reeno: Ja Te proslavih na zemlji (Kol. 4, 6).

***
Ne budi mrtav zbog srca: ne dopusti da srcem ovlada lenjost, duhovni san i okamenjena
neosetljivost; inae teko tebi kada sa takvim srcem bude morao da dela delo Boje
koje zahteva trud srdani i umni. Na sve naine iskorenjuj iz srca gordost koja se protivi
Duhu Svetome, i telesnu i duhovnu; ona se neprimetno krije u srcu i jasno se ispoljava u
ponaanju prema blinjima ili tokom molitve.

***
Iz bia misleeg duha raa se re koja mu je svojstvena, u kojoj se projavljuje misao i
koja joj je jednaka; od misli i sa milju ishodi duh koji prebiva u rei i koji se u rei
saoptava onima koji sluaju; taj duh je potpuno jednak i misli i rei i svojstven im je. Na
primer, u rei volim vidi i volee naelo i re koja je iz njega roena, i osea nekakav
prijatan duh ljubavi.

***
Gospodu Bogu mome, Bogu spasenja moga uznosim blagodarenje! Pred ispovest u
vreme velike (strasne) nedelje neprijatelj me je sapleo, udarivi na srce moje teskobom,
nemirom i ljutom amotinjom. Ali, evo, pomolih se od sveg srca sa verom nesumnjivom
Njemu, Bogu spasavanja mojih, rekoh: Boe Oe svedobri! Ti si jedinorodnim Tvojim
Sinom Gospodom naim Isusom Hristom rekao: Itite, i dae vam seJer svaki koji
ite, prima Ili koji je meu vama ovjek od koga ako sin njegov zaite hljeba, kamen
da mu da? Koliko e vie Otac va nebeski dati dobra onima koji Mu itu. (Mt. 7, 7
11) Dakle, verom obuhvatajui u srcu svome ono to si rekao, prizivam Te: daj mi sada
Duha Tvoga Svetoga da ukrepi srce moje za preduzimanje truda ispovesti, za razborito
razreenje ili svezivanje savesti ljudskih, za trpljenje i dobrodunost, za ljubazno i
pouno postupanje sa mojom duhovnom decom. I ta biva? O, Boe milosti! Svu
ispovest sam proveo divno: mirno, ljubazno, pouno, bez ikakvog optereenja i nemirne
uurbanosti. Proslavljam milostivu desnicu svedobrog Oca nebeskog. Tako sebe i
svagda valja ukrepljivati srdanom molitvom Ocu nebeskom za svaki podvig duhovni,
kao to se Gospod na Isus Hristos molio pre nego to je poeo da propoveda rodu
ljudskom, pred izbor apostola, pred Svoja stradanja.

***
Ne vreaj se ako kogod neiskreno govori ili postupa sa tobom: jer da li ti uvek iskreno
govori i postupa sa drugima? Nisi li neretko licemeran? Da li sa Bogom u molitvi uvek
besedi iskreno, nelicemerno? Ne deava li se da usta esto izgovaraju istinu, dok srce
lae? Da li iskreno, istosrdano ivi pred Bogom? Ako si neiskren pred Bogom i pred
ljudima, esto si laljiv i licemeran ne gnevi se ako su i drugi prema tebi neiskreni,
licemerni. ime ovjek grijei, time biva kanjen (Prem. 11, 17). Budi blag prema
drugima u onome u emu si i sam grean.

***
vrsto veruj da tvoja i zloba avola u tebi nikada ne nadjaavaju i nikada nee nadjaati
neizrecivu, beskonanu dobrotu Gospoda. Velika je u tebi zloba avolska dobrota
Gospoda je beskonano vea. Zato u sumnji, maloverju, huli, zlobi, zavisti, krtosti,
srebroljublju, nehotinom licemerju, sa nadom preklinji Gospoda i znaj da e se Njegova
dobrota beskonana umilostiviti prema tebi, ako se odvrati od zlobe svoje.

***
Siromahu dragovoljno ini dobro, bez podozrivosti, sumnje i sitniave ljubopitljivosti,
opominjui se da u liku siromaha ini dobro Samom Hristu, po pisanome: kad uiniste
jednome od ove Moje najmanje brae, meni uiniste (Mt. 25, 40). Znaj da je tvoja
milostinja uvek nitavna u poreenju sa ovekom, tim edom Bojim; znaj da je tvoja
milostinja zemlja i prah; znaj da uporedo sa materijalnom milou neizostavno treba da
postoji i duhovna: neno, bratsko postupanje sa blinjim, sa iskrenom ljubavlju; nemoj
dopustiti da primeti da mu ini uslugu, ne pokazuj gordost. Koji daje, reeno je, neka
daje iskreno, koji ini milostinju, neka ini radosno (Rim. 12, 8). I pazi, ne oduzimaj
vrednost svojoj materijalnoj milostinji nedavanjem duhovne. Znaj da e Vladika na sudu
i dobra dela ispitivati. Opominji se da nebo i zemlja postoje radi oveka, jer je za njega
sauvano nasljedstvo nepropadljivo na nebesima (1. Pt. 1, 4); radi oveka Bog Otac
Sina Svoga jedinorodnog nije potedeo, nego je dao da za njega umre. avo nas na
savakom koraku saplie u dobrim delima naim, a razlog tome jeste zlo to ga u sebi
nosimo.

***

Rei molitve nalik su kii ili snegu, ako se izgovaraju sa verom i saoseanjem: svaka od
njih sadri svoju snagu i svoj plod. Kapi kie koje padaju kao neprekidna nit ili pahulje
koje veju, napajaju zemlju i ona raa i daje plod; tako i rei molitve taj dad duevni
svaka ponaosob, napajaju duu i ona daje plodove vrline uz sadejstvo Svetoga Duha,
naroito ako postoji jo i dad suza.

***
Ljudska milostinja je podozriva: kao da se boji da ne da onome ko ima, ili da ne da
mnogo. A milost Gospodnja nije takva: dobar je Gospod svima i svemu, i milosre je
Njegovo na svim delima Njegovim (Ps. 144, 9); svakome koji ima, govori Gospod, dae
se, i pretei e mu, a od onoga koji nema, i to ima uzee se od njega (Mt. 25, 29).

***
Na molitvi ne ugaaj lenjivom telu ne uri: telo kome je sveto delo muka i teret, hita da
to pre stigne do kraja kako bi se uspokojilo ili latilo telesnih, ovozemaljskih dela.

***
Prostota neka te prati svuda; osobito budi prost u veri, nadi i ljubavi, jer Bog je
jedinstveno Bie, Jedinica uvek oboavana, i naa dua je jedinstvena. Prostoti nae
due smeta telo onda kada mu ugaamo, kada, na primer, slatko i uopte sa uivanjem
i mnogo jedemo i pijemo, puimo, veselimo se, uopte kada inimo ono to mu prija, jer
tada ono ima prevagu nad duhom.

***
Koliko se silno u nama razlikuju, s jedne strane duh dobri, duh mira, spokojstva,
radosti, svetlosti, duh ivotvorni, a sa druge duh zli, duh teskobe, muenja, amotinje,
mraka, duh koji ubija duu nau. Prvi je Duh Boji Kojim ivimo, duhovno diemo,
kreemo se i postojimo; drugi je zao duh, satana.

***

BogLjubav je nepromenjiv, i mi treba da budemo nepromenjivi i postojani u ljubavi:

ljubav nikad ne prestaje (1. Kor. 13, 8). A neljubav, mrnja ili samo ravnodunost i
omalovaavanje od avola su.

***
Svaka re Vladike je postojanje duhovno ili vetastveno, zato to je On Onaj Koji jeste
i Sazdatelj. Vladika Gospod Bog je svemogu, jer On je beskonani Duh, bezgranina
Sila i Premudrost; a svaka misao Njegova jeste ili moe biti, po volji Njegovoj, istog
trena delo, ivot.

***
Zlosretan je onaj ko prekomerno voli udobnosti u ivotu i ko se okruio najrazliitijim
udobnostima: on e izbegavati svaku neudobnost, razmazie se i nee se navii na
trpljenje; a ivot hrianina je sav neudobnost, put uzak i trnovit, krst koji iziskuje
neprijatnosti i veliko trpljenje. Prema tome, podvinie, ne trai stan i pokustvo sa svim
komforom, i nemoj zavoleti udobnosti ovoga sveta, no zavoli HristaKrstonosca. Trpi
neprijatnosti, navikavaj se na neprijatnosti. Nauio sam se da budem zadovoljan onim
to imam, govori apostol (Fil. 4, 11). Zlosretan je onaj ko voli ukrase i trai ukrase za
telo svoje: on se nee kako treba starati o ukraavanju due svoje verom, ljubavlju,
krotou, smirenjem, pravdom, trpljenjem; naroito je zlosretan onaj ko trai da bude
ukraen poastima: on e od sebe napraviti sramnog idola i kao Navuhodonosor e se
nadimati pred onima koji nemaju njegove poasti i zahtevae da mu se klanjaju. (Ne u
lepim ukrasima 1. Tim. 2, 9; na prevod; to mesto u Sinodalnom prevodu glasi: Isto
tako, i ene u pristojnom odijelu, a na crkvenoslovenskom: Takode i eni vo ukraeniji
ljepotnom). ak i mi, mukarci, postadosmo kao ene: uporno nastojimo da pribavimo
ukrase i sami sebe ukraavamo kao kakve idole, a o unutarnjoj lepoti malo mislimo, ak
smo sasvim zapustili unutarnji dom ili skiniju due svoje. Zlosretan je onaj ko voli da
uri: on e se mnogo puta spotai, naii e na hiljadu neprijatnosti i unutarnjih teskoba
zbog svoje urbe i esto e imati povoda za razdraljivost. Zlosretan je onaj ko je
strasno vezan za hranu i pie, ko revnuje o zasiivanju i uivanju: on e na delu videti,
kada pone da slui Gospodu, da su hrana i pie, ako se za njih srcem vezujemo, teret
telu, tuga i alost duhu, i da se ovek moe zasititi veoma, veoma malom koliinom
pritom jednostavne hrane.

***
Dua oveja je prosta kao duh; zato ona i u ljubavi treba da bude prosta, to jest treba
da voli Boga, kao Roditelja svoga od Koga je potekla, i oveka kao samoga sebe, slina

slinog, a za stvari ovoga sveta nipoto se ne sme prilepljivati ni za tren, jer joj nisu
srodne, i eto, zbog njihove nesrodnosti naoj dui, ona se osea tako bolesno kada se
za njih prilepljuje.

***
Svaka re Svetog Pisma, svaka re Boanstvene liturgije, jutrenja i veernja, svaka re
svetotajinskih molitava i molitvoslovlja u sebi ima njoj odgovarajuu i u njoj sadranu
snagu, slino znamenju asnog i ivotvornog krsta. Takva blagodat svojstvena je svakoj
crkvenoj rei zbog obitavajueg u Crkvi ipostasnog Logosa Bojeg Koji je postao ovek,
Koji je Glava Crkvi. Pa i svaka istinita dobra re ima njoj odgovarajuu snagu zbog
Boje Rei koja sve ispunjava. I sa kakvom panjom i strahopotovanjem treba
izgovarati svaku re, sa kakvom verom! Jer Re je Sam Sazdatelj Bog, i Reju je sve
iz nebia privedeno u bie.

***
Svete Tajne se nazivaju Boanskim darovima zato to nam ih Gospod podaje sasvim
badava, besplatno, nezaslueno s nae strane; umesto da nas kanjava za bezbrojna
bezakonja naa koja se ine svakoga dana, sata, trena i predaje smrti duhovnoj,
Gospod nam u Svetim Tajnama podaje oprotaj i oienje od grehova, osveenje, mir
duevnih sila, iscelenje i zdravlje due i tela i svako dobro, samo po veri naoj. A ako
nam Vladika svakodnevno badava za hranu podaje Sebe Samog, Svoje Boanske
Tajne, nismo li duni da neodlono dajemo badava, besplatno propadljiva dobra: novac,
hranu, pie, odeu onima koji ih od nas trae? I kako moemo da se ljutimo na one
koji badava jedu hleb na, kada i sami badava jedemo neprocenjivu i besmrtnu hranu
Telo i Krv Gospodnju? Koji tvoje uzme, ne iti. (Lk. 6, 30)

***
ivi u domu Bojem u ovom predivnom svetu badava i svim darovima dobrote i
milosti Bojih koji se kroz prirodu podaju koristi se takoe badava; ivi u domu
Bojem u Crkvi ili u zajednici onih koji se spasavaju i svim blagodatnim darovima za
tvoje spasenje koristi se badava; i ne oklevaj da brai badava ini dobro, koliko
moe; budi dobar ak i prema nezahvalnima i zlima, da bude sin Oca nebeskog (Isp.
Lk. 6, 35). Sve rado primaj u dom svoj, znajui da ti sam badava ivi u domu Bojem
u ovoj vaseljeni i u duhovnom domu Bojem Crkvi koja te priprema za ivot veni;
svima sa radou i badava daj da jedu od tvoje trpeze, seajui se da svakodnevno
badava jede od trpeze Vladike samo preisto telo Njegovo i krv Njegovu. (16. april
1862. godine)

***
Govori: ta da inim sa srcem svojim? Ono protivrei svemu istinitom i svetom;
raslabljuje se neverjem tamo gde je potrebna vrsta vera, izdaje tamo gde je potrebna
vernost do smrti; ne boji se i ak je spremno da se smeje tamo gde se treba bojati i
plaiti. ta da inim, ta da inim, veli, sa srcem svojim? Prihvati vrsto, jednom za
svagda, kao nepromenjivu istinu, da je srce tvoje la i stub lai svaki je ovek la (Ps.
115, 2); a sve to je u Crkvi, poev od rei Boje do same kratke molitve, jeste istina, da
Crkva Boja jeste stub i tvrava istine (1. Tim. 3, 15), budui da je osnovana na
krajeugaonom kamenu Hristu Koji je Istina, i vavek oivljavana i rukovoena Duhom
Svetim Koji je Duh istine.

***
Crkva je pouzdan put ka venom ivotu: idi njime pravo, dri ga se, i doi e do
nebeskog Carstva; ako skrene na raspua svojeumlja i bezverja, sam si kriv: zalutae
i poginue. Ja sam put i istina i ivot. (Jn. 14, 6)

***
Nesumnjivo je da je avo u srcima veoma velikog broja ljudi prisutan u vidu srdane
tromosti, raslabljenosti i lenjosti za svako dobro i korisno delo, naroito za delo vere i
blagoaa koje zahteva panju srca i trezvenost, uopte duhovni trud. Tako on tokom
molitve srce pogaa tromou, a um tupou; tako on pogaa srce hladnoom i
pasivnou srdanom onda kada treba initi dobro, na primer: sastradavati sa
stradalnikom, pomoi onome ko je u nevolji, uteiti alosnog, nauiti onoga ko ne zna,
upraviti na put istine zabludelog i poronog. Treba neprestano oslukivati svoje srce,
progoniti iz njega maglu lenjosti i okamenjene neosetljivosti, paziti da ono vazda gori
verom i ljubavlju prema Bogu i blinjem i da bude spremno na sve trudove i
samoportvovanja radi slave Boje i radi spasenja blinjeg. U revnosti ne budite lijeni;
budite duhom vatreni; Gospodu sluite. (Rim. 12, 11) avo je prisutan u naim srcima
jo i u vidu neobino snane razdraljivosti; mi ponekad tako bolujemo od samoljublja
da ne trpimo ni najmanje protivreenje, prepreku materijalnu ili duhovnu, ne trpimo
nijednu otru, grubu re. Alu trpeti treba upravo onda kada vode zlobe i nestrpljenja
dopiru do due nae. Trpljenjem svojim spasavajte due svoje. (Lk. 21, 19) Dooe
vode, i dunue vjetrovi i udarie na kuu onu. (Mt. 7, 27) ta e biti sa njom, ta e biti
sa ovekom kada avo na njega pusti reku svojih iskuenja i dune na njega vetrom
svojih lukavstava? Ako hrianin vrsto stoji na kamenu Hristu, nee pasti, a ako stoji
na pesku svog mudrovanja i strasti, straan e biti pad njegov (Isp. Mt. 7, 2427).

***
Nisam li Ja sve za tebe, crve Moj, likom Mojim ukraeni? A za ta se ti prilepljuje? U
ta se jo uzda? Ne ostavljaj Mene, Izvora vode ive (ivota), Ja sam sam ivot.
ivot na Gospod jedan je i jedinstven. Ako Ga ima u srcu, to je dovoljno. Samo On
e odrati ivot na. Zato je i reeno: ne ivi ovjek o samom hljebu, no o svakoj rijei
koja izlazi iz usta Boijih (Mt. 4, 4).

***
Ako ne bude lenj za usrdnu molitvu za druge, na molbu njihovu ili sam i zajedno sa
njima, dobie milost od Boga blagodat Boju u srcu koja ti priinjava zadovoljstvo i
ukrepljuje te u veri i ljubavi prema Bogu i blinjem. To su rei istine, zasnovane na
iskustvu. Mi se obino ne tako rado, vie prinudno ili po navici molimo za druge, bez
potpunog uea srca; treba da prinuujemo sebe da se molimo iz sveg srca, sa
velikom verom, sa velikom smelou, kako bismo dobili veliku i bogatu milost od
tedrog i dobroinstvima neizmerno sklonog Boga. Ali neka ite, reeno je, s vjerom, ne
sumnjajui nita; jer koji sumnja on je kao morski val to ga vjetar podie i vitla (Jak. 1,
6). Gospodu, tom svima zajednikom Ocu, milo je kada se rado, sa verom i ljubavlju
jedni za druge molimo, jer On je Ljubav, spremna da pokazuje milost prema svima zbog
uzajamne ljubavi. Sveti Duh je rekao: molite se Bogu jedni za druge, da ozdravite (Jak.
5, 16). Vidi kako je Bogu ugodna i delotvorna molitva jednih za druge.

***
Kada se moli Bogu, blizinu Njegovu ne zamiljaj drugaije do tako da Njime svakog
trena die, da se kree, prosveuje, osveuje, uspokojava, tei i ukrepljuje
jednom reju, da Njime ivi, po Pismu: jer u Njemu ivimo, i kreemo se, i jesmo. Koji
daje svima ivot i dihanje i sve (Dap. 17, 28; 25). Blizu ti je Bog (rije), u ustima tvojima i
u srcu tvome Jer ako ispovijeda ustima svojim da je Isus Gospod, i vjeruje u Njega
u srcu svojemu, bie spasen. (Rim. 10, 8; 9)

***
Hrianin treba da se moli za sve hriane kao za sebe da im Bog daruje napredak u
ivotu i veri i razumu duhovnom, i osloboenje od grehova i strasti. Zato? Zbog
hrianske ljubavi koja u svim hrianima vidi svoje udove i udove Hrista Boga, svima

zajednikog Spasitelja, eli im isto to i sebi, a isto tako na sve naine nastoji da im ini
isto to i sebi.

***
Ikone drimo u svojim domovima i poklanjamo im se, izmeu ostalog, da bismo pokazali
da su oi Gospoda Boga i svih nebeskih itelja neprestano upravljene na nas i da vide
ne samo sva dela naa, nego i rei i pomisli, i elje.

***
Blagodarim majciCrkvi to mi je u jektenijama pokazala za ta da se molim, jer ne
znamo ta emo se moliti kao to treba, nego sam Duh se moli za nas, u jektenijama,
uzdisajima neizrecivim (Rim. 8, 26). Slava blagodati Svetog Uteitelja Duha! Verujem
da On, po obeanju Spasiteljevom, uvek prebiva sa nama i pouava nas svakoj istini i
ne doputa da zablude oni koji usrdno i smireno trae istinu Boju. Zato svoje molitve
otpoinjemo molitvom Caru nebeskom Duhu istine? Zato to je On Uitelj molitve i
Davalac molitve, On Koji uvek prebiva sa nama i dejstvuje u svetu. Blagodarim Ti,
Gospode Isuse, jer Tebe radi i Duh Sveti u svet ue!

***
Hristos nada naa, oienje i osveenje, vaskrsenje, ivot i mir jedino je to je
potrebno svima nama, i zato nam sveta Crkva neprestano naglas izgovara te rei
prilikom opela ili parastosa i u drugim slubama crkvenim, jer mi smo skloni da
zaboravimo jedino to je potrebno; telesne strasti odvlae za sobom i um na, i
pamenje, i uobrazilju, i srce, i volju. Sve e se od nas oduzeti smru, sva zemaljska
dobra: bogatstvo, poasti, lepota tela, lepota odee, prostranstvo stana, sve sladosti
hrane i pia (a vrlina due e veno ostati sa nama, ta netrulena odea); a Hristos
nae veno bogatstvo, na ivot i naa istinska lepota, istinska slava i ast, naa odea
netrulena veno e ostati sa nama.

***
Da bi hrianin iveo hrianskim ivotom i da se u njemu ne bi potpuno gasio ivot
duha, neophodna mu je kuna i zajednika molitva, neophodno je da sa verom,
razumevanjem, usrem poseuje Bogosluenje u hramu, kao to je neophodno dolivati
ulje u kandilo da bi gorelo i da se ne bi gasilo; a kako iskrena, plamena molitva biva pri

uzdranju, to su radi odravanja hrianskog ivota u sebi, ili plamene vere, nade i
ljubavi, potrebni uzdranje i post. Nita u nama tako brzo ne gasi duh vere, kao
neuzdranje, sladokustvo i prejedanje, i rasejan, razuzdan ivot. Ja se gasim, duhovno
umirem kada cele nedelje ne sluim u hramu, i razbuktavam se, oivljavam duom i
srcem kada sluim, prinuujui sebe na molitvu ne formalnu, ve pravu, duhovnu,
iskrenu, plamenu. Ali koliko mi tada neprijatelja bestelesnih valja pobediti! Koliko
lukavstava i podvala njihovih savladati! Pozorite takoe gasi veru i hrianski ivot,
uei rasejanosti, prepredenosti (ili vetini ivljenja u svetu), ispraznom smehu; ono
vaspitava zle sinove ovoga veka, ali ne sinove svetlosti. Pozorite je protivnik
hrianskog ivota; ono je porod duha ovoga sveta, a ne Duha Bojeg. Istinska eda
Crkve ga ne poseuju.

***
Na svetu nema nieg vanijeg od spasenja dua ljudskih, i nema predmeta dostojnijeg
neprestanog i svagdanjeg pamenja od Hristovog iskupljenja sveta od greha,
prokletstva i vene smrti. Sveta Crkva je za sva vremena, za svu vekovenost
neizbrisivim slovima, ikonama i obredima u svom Bogosluenju prikazala sav domostroj
naega spasenja da bi ljudi, toliko skloni zaboravljanju Boga i spasenja dua svojih i
svega onoga to je Bog uinio radi naeg spasenja, vene radosti i blaenstva,
neprestano imali, tako rei, pred oima i pri ruci sva velika, premudra i dobra dela Boja
prema nama, da bi neprestano podsticali sebe na pokajanje, ispravljanje i spasenje i
izbegavali tatinu sveta, trulenog i kratkotrajnog. Svijet prolazi i pohota njegova; a onaj
koji tvori volju Boiju ostaje vavijek. (1. Jn. 2, 17)

***
Neprestano pazi da ne presahne u tebi duhovni ivot, duhovno umovanje. Razmiljaj
ee o svemu onome to ita i poje ili slua u crkvi ili ponekad kod kue. ivi
ivotom svetih, molitvom, umom njihovim, vrlinama njihovim: krotou, smirenoumljem,
nezlobivou, nepoteivanjem sebe i odricanjem od sebe, od svog spokoja,
blagostanja i uivanja radi ljubavi prema Bogu i blinjem, trpljenjem, hrabrou, borbom,
njihovom verom, nadom, ljubavlju. Neka budu bedra tvoja opasana i svjetiljka zapaljena.
A ti slian ovjeku koji eka gospodara svojega kada e se vratiti sa svadbe. (Isp. Lk.
12, 3536)

***
Ako ita svetovne asopise i novine da bi iz njih izvukao ono to je korisno za tebe kao
graanina i hrianina i porodinog oveka, onda najvie i najee itaj Jevanelje i

dela Svetih Otaca, jer je za hrianina greh itati svetovna dela a ne itati dela
bogonadahnuta. Prati dogaaje u spoljnom svetu: ne isputaj iz vida ni svoj unutarnji
svet, svoju duu: ona ti je blia i dragocenija. itati samo novine i asopise znai iveti
samo jednom stranom due, a ne svom duom, ili iveti samo po telu, a ne po duhu.
Sve svetsko sa svetom e se i okonati. I svijet prolazi i pohota njegova, svi pothvati
njegovi; a onaj koji tvori volju Boiju ostaje vavijek (1. Jn. 2, 17).

***
Pristraenost prema stvarima neizostavno povlai za sobom zahladnelost prema Bogu
i prema delu svog spasenja, zahladnelost prema blinjem, ili mrnju i zavist prema
njemu, ako od njega zavisi da li e nam neke stvari biti date, a on ih ne daje, ili ukoliko
smo primorani da mu mi pruamo neke stvari. Zato je dobro biti potpuno ravnoduan
prema stvarima kako ne bi bilo ni najmanjeg povoda za neprijateljstvo prema blinjem
koje je veliki greh. Budi iznad pristraa ovog trulenog, tatog i kratkotrajnog sveta;
srcem ivi na nebesima i voli tamonja nepropadljiva dobra, pripremljena za one koji
vole Boga i blinjeg.

***
Svetenik, kao aneo Gospoda Svedritelja, treba da bude iznad svih strasti i
uzbuenja duha, svih svetovnih pristraenosti ili neosnovanih strahova koji dolaze od
demona; on treba sav da bude u Bogu, samo Njega da voli i samo Njega da se boji.
Ljudski strah znai da se on nije svecelo prilepio za Boga.

***
Ne zagledaj se u lice telesno, ve pomnije unutarnjim okom posmatraj lice due svoje,
kakvo je: nisu li ga nagrdile strasti; odagnavaj tu gnusobu molitvom i suznim
pokajanjem. Ne zagledaj se u lepu odeu, ona je trule, ve u netrulenu odeu due
svoje, kakva je: nije li prljava ili neista zbog estih grehovnih padova tajnih i javnih, i
stii odeu dui u netrulenoj lepoti krotosti, smirenja, celomudrenosti i istote, milosra,
pravde.

***
Verujem u jednu svetu, sabornu i apostolsku Crkvu. Veruje li da su svi pravoslavni
hriani udovi jednog te istog tela, i da smo zato svi mi duni da uvamo jedinstvo Duha

svezom mira (Ef. 4, 3), duni da uvamo jedni druge, da se brinemo jedni o drugima, da
jedni drugima pomaemo? Veruje li da su sveti ugodnici takoe udovi jednog tela
Hristovog, odnosno Crkve, i naa braa, koja se zauzimaju pred Bogom za nas na
nebu? Potuje li svakog hrianina kao ud Hristov, kao brata Njegovog po ljudskoj
prirodi? Voli li svakoga kao samoga sebe, kao svoje telo i krv? Oprata li velikoduno
uvrede? Pomae li siromasima, ako sam ima u izobilju? Pouava li onoga ko ne zna,
obraa li grenika od zablude puta njegovoga? Tei li alosnog? Sve to te podstie,
obavezuje da ini vera u Crkvu svetu, sabornu i apostolsku i za sve to ti je obeana
velika nagrada od Glave Crkve Gospoda Isusa Hrista.

***
Zanosei se pristraenou prema trulenim stvarima, pomislima, brigama o njima,
gubimo stvari od najvee vanosti, stvari istinski srodne naoj dui koji ine njen istinski
i veni element: kopamo sebi studence, koji ne mogu da dre vode, i ostavljamo izvor
ive vode (Jer. 2, 13); ne pretvaramo u ivot svoj, u sokove i krv pomisli duhovne, svete,
nebeske, ivotvorne, i nastavljamo da ivimo pomislima i tenjama ovoga ivota,
zemaljskim, strasnim, koje nas samo more, mue, ubijaju. O, kada bismo uvek umovali
onako kako umuje sveta Crkva u svom Bogosluenju, u molitvama, pri savravanju
Svetih Tajni i raznih molitvoslovlja, kako umuju Sveti Oci u delima svojim! Tada bismo
svi mi jo na zemlji bili nebeski graani, slovesna nebesa.

***
Sveta liturgija je zaista nebeska sluba na zemlji, tokom koje je Sam Bog na poseban,
najbliskiji, najprisniji nain prisutan i prebiva sa ljudima, Sam budui nevidljivi
Svetenosavritelj Koji prinosi i Koji se prinosi. Nema na zemlji nieg svetijeg, vieg,
velianstvenijeg, radosnijeg, ivotvornijeg od liturgije! Hram, naroito tada, biva
zemaljsko nebo, svetenosluitelji predstavljaju Samoga Hrista, Anele, Heruvime,
Serafime i apostole. Liturgija je neprestano ponavljanje trijumfa ljubavi Boje prema
rodu ljudskom i svesilno posredovanje za spasenje celog sveta i svakog lana
ponaosob. Svadba Jagnjetova je svadba carskog sina, na kojoj je nevesta Sina Bojeg
svaka verna dua, Obrunik je Duh Sveti. Sa kakvom pripremljenom, istom,
uzvienom duom treba uvek prisustvovati liturgiji da se ne bismo nali meu onim
ljudima to im, budui da ne behu u svadbenom ruhu, ve u uprljanoj odei strasti,
svezae ruke i noge te ih izbacie iz svadbene dvorane u tamu najkrajnju. A sada, na
nesreu, mnogi smatraju da nije potrebno odlaziti na liturgiju; drugi idu samo po navici, i
kakvi dolaze, takvi i odlaze, bez uzvienih misli, bez skruena srca, nepokajane due,
bez reenosti da se isprave. Trei stoje bez strahopotovanja, rasejano, bez iole
usredsreenosti, nimalo se kod kue ne pripremivi razmiljanjem i uzdranjem, jer
mnogi stignu da se pre liturgije napiju, a ponekad i najedu. Kada je Gospod silazio na
Sinaj, jevrejskom narodu je pre toga bilo zapoveeno da se pripremi i oisti; ovo nije

manje od sinajskog silaska Bojeg, nego vee: tamo su samo lea Boja (2. Moj. 33,
23), a ovde samo lice Boga Zakonodavca. Kada se na Horivu Gospod javio Mojseju u
kupini, bilo mu je zapoveeno da izuje obuu s nogu; a ovo je vee od horivskog
Bogojavljenja; tamo je praslika, ovde Sam Prvolik. O, kako smo strasno vezani za
zemaljsko! Ne elimo ak ni jedan tren da posvetimo samo Bogu na nain kako to
Njemu dolikuje! ak i za vreme svete, nadnebeske liturgije doputamo sebi da
matamo o zemaljskom i ispunjavamo duu slikama i eljama za zemaljskim stvarima,
ponekad, avaj, ak i neistim slikama; a kako bi trebalo da se molimo plameno, da
razmiljamo usrdno o ovoj velikoj tajni, da se kajemo zbog grehova svojih, da elimo i
itemo oienje, osveenje, prosveenje, obnovljenje i utvrenje u hrianskom ivotu,
u ispunjavanju zapovesti Hristovih, da se molimo za ive i umrle; jer liturgija je rtva
umilostivljujua, blagodarna, hvalebna i molbena. Velika je liturgija! Na njoj se seamo
celog ivota ne kakvog velikog oveka, ve Boga Koji se ovaplotio, postradao i umro za
nas, Koji je vaskrsao i vazneo se i Koji e opet doi da sudi celom svetu!

***
ta je lana blagodarnost Bogu? Lana blagodarnost je kada, dobijajui od Boga
tedre, nezasluene darove duhovne i materijalne, ljudi jezikom za njih blagodare Bogu
i upotrebljavaju ih samo u svoju korist, ne delei ih sa blinjima; dobijaju ih i sakrivaju u
svoje riznice, krinje, biblioteke, liavajui tako mnogu brau svoju duhovnog
prosveivanja, izgraivanja, utehe ili hrane, pia, odee, stana, leenja u bolesti ili
premetanja s jednog radnog mesta na drugo radi zaraivanja sredstava za hranu.
Takva blagodarnost je lana i bogoprotivna. To znai: jezikom blagodariti, a na delu
pokazivati krajnju neblagodarnost i zlu narav. A kako je mnogo takvih blagodarnih ili,
tanije, neblagodarnih!

***
Naa iskvarena priroda sklona je brzom zaboravljanju svega svetog i spasonosnog, jer
gresi i strasti neprestano zamagljuju, pomrauju nae glave i srca, zaposedaju ih i
gospodare u njima, potiskujui seanja, misli i oseanja o svetim dogaajima i velikim
Bojim dobroinstvima prema nama. Zato je sveta Crkva, verna uvarka zapovesti
Gospoda svoga, sveg uenja i svih dela Njegovih, veno zahvalna za Njegova
neizreciva dobroinstva, odredila da se u znak seanja u svakodnevnim, kao i u
nedeljnim i prazninim bogosluenjima sveano, sa ivopisnom, oiglednom,
simvolinom obrednou, savravaju svi spasonosni dogaaji iz ivota i dela Gospoda
naeg Isusa Hrista, sav domostroj Njegovog spasenja, kako u Starom, tako i u Novom
Zavetu, kao i samo Njegovo stvaranje sveta vidljivog i nevidljivog, i ne samo dogaaji iz
Njegovog spasonosnog, udotvornog ivota, ve i iz ivota Preiste Majke Njegove Koja
je tako slavno posluila tajni ovaploenja Sina Bojeg, iz ivota Njegovog Pretee,
apostola, proroka Njegovih, jeraraha, muenika, prepodobnih, besrebrenika, pravednih i

svih svetih koji su na razne naine Bogu posluili i ugodili, tih bezbrojnih svedoka
Gospoda, istine i spasonosnosti Njegove boanske vere i sveg Njegovog boanskog
uenja, koji su nasledili, po obeanju Njegovom, ivot veni. To je korisno i potrebno
radi utvrivanja nae vere, nade i ljubavi, radi duhovnog vaspitanja hrianskog
oveanstva, radi njegovog neprestanog pouavanja dogmatima vere, raznim vrlinama:
vernosti, hrabrosti, trpljenju, krotosti, nezlobivosti, smirenju, nesticanju, uzdranju, istoti
i celomudrenosti i drugim vrlinama, jer ivot Gospoda i Preiste Majke Njegove, kao i
svetih, predstavlja primere svih vrlina, ostvarujui koje ovek lako moe ugoditi Bogu i
spasti i svoju duu i due brae svoje.

***
Nauka nad naukama je pobeivanje greha koji ivi u nama, ili strasti koja deluje u
nama; na primer: velika je mudrost ni na koga i ni zbog ega se ne ljutiti, ni o kome zlo
ne misliti, ako nam je ko i priinio zlo, nego mu na sve naine pratati; mudrost je
preziranje pohlepe, slasti, a ljubav prema nesticanju i jednostavnosti u hrani i piu uz
stalnu umerenost; mudrost je nikome ne laskati, nego svakome neustraivo govoriti
istinu; mudrost je ne zanositi se lepotom lica, nego u svakom lepom i runom oveku
potovati lepotu ikone Boje koja je ista u svih; mudrost je voleti neprijatelje i ne svetiti
im se ni reju, ni milju, ni delom; mudrost je ne gomilati bogatstva, ve podavati
milostinju siromasima, da steknemo sebi riznicu na nebesima koja se nee isprazniti
(Lk. 12, 33). Avaj, mi skoro svaku nauku izuismo, a nauku udaljavanja od greha nikako
ne uismo i esto se ispostavlja da smo potpune neznalice u toj moralnoj nauci. I znai
da su istinski mudri, istinski ueni bili sveti, istinski uenici istinskog UiteljaHrista, a
svi mi, takozvani ueni neznalice smo, i to smo ueniji, to smo vee neznalice, zato
to ne znamo i ne inimo jedino to je potrebno, nego sluimo samoljublju, slavoljublju,
slastoljublju i pohlepi.

***
Koliko svetenik treba da je nepristraen prema zemaljskim stvarima da bi
savravajui takve slube i tako uzviene nadnebeske Svete Tajne bio neulovljiv od
neprijatelja i da bi vazda plamteo istom ljubavlju prema Bogu i prema brai i sestrama
koji ginu zbog grehova i spasavaju se blagodau Hristovom u Svetome Duhu! Ali kako
je velika naa naviknutost na greh! Kako su jake nae pristraenosti zemaljske! I
savravajui Svete Tajne, mi ponekad ne ostavljamo sasvim ivotne brige i pristraa
jer smo na njih navikli, i zato neprijatelj smuuje, pomrauje i preokree na um,
svezuje srce i baca nas u svoje teko ropstvo. I tako nam i treba! Ne predaj se
matarijama. Svetenik treba da bude aneo po uzvienosti misli, po istoti duevnoj i
telesnoj, po revnosti prema Bogu Tvorcu svega i Spasitelju i prema ljudima, brai svojoj.

***
Ljubiti Boga svim srcem znai ljubiti svom duom krotost, smirenje, istotu i
celomudrenost, mudrost, pravdu, milosre, poslunost Boga radi, i nikada ne initi
suprotno tim vrlinama, to jest ne gorditi se, ne razdraivati se, ne ljutiti se ni na koga, ne
initi preljube ak ni u srcu, ni pogledom, ni reju, ni milju, ni pokretom tela ne
naruavati celomudrenost, uklanjati se od svake nepromiljene izline rei i dela,
izbegavati svaku nepravdu, nenavideti krtost i pohlepu, beati od samovolje i
nepokornosti.

***
Strasti nas gone kao nemilosrdni gonii, svakodnevno nas prinuujui, zbog nae
strasnosti prema zemaljskim stvarima, da inimo ono to je protivno Gospodu i naem
istinskom dobru a ugodno laljivom satani.

***
Blagodarim Ti, Radosti mojoj, Gospodu slave, jer si ovaploenjem od Preiste Djeve
primio lik moj, i uzvisio i oboio oveanstvo; blagodarim Ti, jer me iz trulenosti opet ka
netrulenosti uzvodi, neistote moje oiuje, nemoi i bolesti izleuje, tuge u radost
preobraa, teskobe grehovne pretvara u puinu opravdanja Tvoga zbog vere i
pokajanja srdanog, mrane strasti progoni i svetlost Tvoju duhovnu daruje, nemire
oduzima i mir svie nispoilje, malodunost oduzima i hrabrost i smelost daruje.
Slava milosru Tvome!

***
Gledam ikone u hramu: ikonu Tvoju Gospoda moga, Preiste Majke Tvoje, Svetih
Anela i Arhanela i ikone svetih, ukraene, sjajne od zlata i srebra, i mislim u sebi:
kako si poastvovao i ukrasio nau prirodu, Tvore i Promislitelju svega! Tvojom
svetlou sijaju sveti Tvoji, Tvojom blagodau su sveti, poto su pobedili grehovnost i
sprali grehovne neistote tela i duha; Tvojom slavom su slavni, Tvojom netrulenou
netruleni. Slava Tebi, Koji si toliko poastovao, prosvetio i uzvisio prirodu nau! Evo
Tvojih apostola i jeraraha, ivih ikona Tebe Koji si proao nebesa, Poslanika Oevog,
Prvosvetenika i Arhipastira; Tvoja dobrota, Tvoja premudrost, Tvoja sila, krasota
duhovna, vlast, veliina, svetinja sija u njima. Evo muenika Tvojih, koji silom Tvojom
odolee uasnim iskuenjima, koji pretrpee strana muenja, u Tvojoj krvi ubelie rize
dua svojih. Evo prepodobnih Tvojih koji postom, bdenjem, molitvom dobie udesne

darove Tvoje, darove iscelenja, prozorljivosti; Tvoja sila ih je ukrepila da se izdignu

iznad greha i svih demonskih lukavstava; Tvoje podobije u njima sija kao sunce.

***
U hramu, njegovom izgledu i delovima, na ikonama, u Bogosluenju sa itanjem Svetog
Pisma, pojanjem, obredima, predstavljena je slikovito, kao na mapi, u optim crtama,
kroz galeriju likova, sva starozavetna, novozavetna i crkvena istorija, sav boanski
domostroj ljudskog spasenja. Velianstven je prizor Bogosluenja nae pravoslavne
Crkve za one koji ga razumeju, koji se udubljuju u njegovu sutinu, duh, znaenje,
smisao!

***
Slastoljupe, ta e ljubiti po smrti svojoj, kada u tebe vie ne bude slasti i njihovo
mesto zauzme gorina potpunog liavanja? ime e se hraniti netrulena dua tvoja?
Slasti su sa njom nespojive. Srebroljupe, ta e ljubiti srcem svojim kada sa smru
prestane posedovanje tvoga novca i uivanje u njemu? Dui, duhovnom biu, ta blaga
tada nee biti potrebna, bie joj mrska kao otrov, kao moljac i ra koji su je za ivota
kvarili i udaljili od Boga, liili netrulenog blaga Boga. Nadmeni astoljupe koji si
iskao odlikovanja i poasti i ljubio ih vie od svega na svetu, ta e ljubiti kada smrt
svue sa tebe sva odlikovanja i pokae te u svoj nagoti i nakaznosti? ta e tad biti
hrana i ivot netrulenog duha koji se udaljio od Boga radi nitavnih poasti ovoga
sveta, koji je bogotvorio sebe poput idolopoklonika? Tako je lakomislen ovek
podvrgnut strastima, ne zna ta ini, kakav gubitak sebi sprema, kakvu muku zbog
svojih bezumnih strasti, zato to se, poto bee poastvovan ikonom Bojom,
nazivanjem edom Bojim, prijateljem Bojim, naslednikom nebeskog Carstva,
sunaslednikom Hristovim, izjednai sa stokom nerazumnom, sa svoje nerazumnosti, i
postade joj slian (Ps. 48, 13) u gramzivosti, u slastoljubivoj pomami, u zlobi, u zavisti!
Zato se boj prilepljivanja duom za bilo ta zemaljsko.

***
Ikoninost ili simvolika je potreba ljudske prirode u ovom naem duhovnoulnom
stanju: ona nam oigledno objanjava veoma mnogo toga iz duhovnog sveta to bez
slika i simvola ne bismo mogli znati. Zato je Boanstveni Uitelj, Ipostasna Premudrost
Koja je sve stvorila, Sin Boji Gospod na Isus Hristos ljude esto pouavao pomou
slika ili pria; zato je i u hramu naem pravoslavnom uobiajeno da se mnogo toga
pogledu hriana predstavlja slikom, na primer, Sam Gospod na ikoni, Preista
Bogorodica, Aneli i svi sveti, da bismo saobraavali ivot svoj, saobraavali sve misli,

rei i dela mislima, reima i delima Gospoda i svetih Njegovih; otud esto osenjivanje
krsnim znamenjem, kaenje tamjanom, paljenje svea i kandila, ulasci i izlasci iz oltara;
radi toga su pokloni, priklanjanja glave, padanje niice (mi smo duboko pali grehom).
Sve to nas podsea na razne duhovne predmete i stanja. Ikoninost mnogo utie na
duu ovekovu, na njenu stvaralaku ili delatnu sposobnost. Tako, kau, ako majka
nosei dete u utrobi esto gleda lice ili sliku voljenog mua, dete e veoma liiti na oca,
ili ako gleda portret lepog deteta, rodie lepu bebu; tako ako hrianin esto, sa ljubavlju
i strahopotovanjem gleda ikonu Gospoda Isusa Hrista ili Preiste Majke Njegove i
svetih Njegovih, onda i njegova dua prima duhovne crte lica koje sa ljubavlju posmatra
(krotosti, smirenja, milosra, uzdranja). O, kad bismo ee pogledali na ikone i
osobito na ivot Gospoda i svetih Njegovih, kako bismo se menjali, uzrastali iz sile u
silu! Tako nas miomir kadionice u crkvi ili kod kue, po analogiji podsea na mimomir
vrline, a po suprotnosti na zaudaranje grehova, i paljivog prema unutarnjeg ulu ui
da izbegava smrad strasti, neuzdranje, blud, zlobu, zavist, gordost, oajanje i druge
strasti i da se ukraava svim hrianskim vrlinama; kadionica nas podsea na rei
apostola: miomir smo Bogu meu onima koji se spasavaju i meu onima koji propadaju;
jednima miris smrti za smrt, a drugima miris ivota za ivot (2. Kor. 2, 1516), na slian
nain nas svea ili kandilo podseaju na svetlost i oganj duhovni, na primer, na rei
Gospoda: Ja u svijet dooh kao svjetlost, da svako ko veruje u Mene ne ostane u tami
(Jn. 12, 46), ili: dooh da bacim oganj na zemlju, i kako bih elio da se ve zapalio (Lk.
12, 49), ili: neka budu bedra vaa opasana i svjetiljke zapaljene, a vi slini ljudima koji
ekaju gospodara svojega, kada e se vratiti sa svadbe da mu, im doe i kucne,
odmah otvore (Lk. 12, 3536), ili: tako da se svijetli svjetlost vaa pred ljudima, da vide
vaa dobra djela i proslave Oca vaega Koji je na nebesima (Mt. 5, 16) i samom
stvari, samom sutinom svojom ue nas duhovnim stvarima ili predmetima koji
odgovaraju svetlosti i ognju duhovnom, na primer, da srca naa uvek gore ljubavlju
prema Bogu i blinjem, da ne doputamo da u nama planu strasti ili pakleni oganj, da
primerom vrlinskog ivota svetlimo drugima, kao to nama svea svetli u svakodnevnim
poslovima.

***
Prirodna je stvar imati ikone Hrista, Preiste Bogorodice, Anela i svetih; kao prvo, to
zahteva naa priroda: mi uvek elimo da pred sobom imamo sliku voljenog, sliku
Dobroinitelja, kako bismo se, gledajui Ga, ee seali Njega i dobroinstava
Njegovih (poklanjali se Njemu), kao to obino postupamo i sa ivim ljudima, posebno
sa onima koje potujemo i volimo; drugo, mi smo stvoreni po liku i podobiju Bojem:
prirodno je to elimo da uvek pred oima imamo svoj Prvolik, svoje Prvonaelo,
Gospoda Boga na onim ikonama na kojima je On Sam blagovoleo da se pokae
ljudima, kako bismo se ee seali Njega, Njegovog svagdanjeg saprisustva sa
nama, Njegovog promiljanja, kako bismo u vidljivim znacima ili obredima izraavali
nae strahopotovanje prema Njemu, blagodarenje, ljubav, jer smo telesni i sa svoje
telesnosti imamo potrebu za vetastvenim slikama, materijalnim obredima (zato se,
naravno, Sam Gospod javljao ugodnicima Svojim u vidu, na primer, tri putnika kod

hrasta Mamvrijskog Avramu; Isaiji u vidu velikog Cara Koji sedi na prestolu visokom i
izdignutom; proroku Danilu u vidu Staroga danima i u vidu Sina ovejeg Njemu
dovedenog). Da nije potreban vidljivi lik nevidljivog Boga, On se, naravno, ne bi ni
projavljivao vidljivo, ne bi se pojavio na zemlji u telu naem, ne bi uzeo oblije sluge; i
David veli: traite lice Njegovo svagda (Ps. 104, 4). Upravo zato mi izraujemo, imamo
kod sebe i potujemo ikone Preiste Bogorodice, Anela i svetih, to jest zato to su oni
ivi likovi i podobija Boja, i mi se, gledajui ih, ivlje priseamo njihovih podviga, vrlina,
dobroinstava prema nama, njihove plamene ljubavi prema Bogu, i sami bivamo
pobueni da im podraavamo, da bdimo nad sobom, da se oiujemo od svake
neistote tela i duha, da proslavljamo njihove podvige, inei ih tako zatitnicima i
zastupnicima naim pred Bogom, jer Bog blagovoli da prima posredovanje prijatelja
Svojih i vernih slugu Svojih za ljude za koje se oni pred Njim zauzimaju. Budui da
nismo bestelesni duhovi, ve bia obloena telom koja imaju vetastvene obrise, lik
vetastveni, prirodno je da traimo lik bia nevidljivih i, naravno, snishodei naoj
slabosti, Gospod je i Anelima dao mo da uzimaju na sebe na lik i da nam se javljaju
(kada On blagovoli) u naem obliju, kao to se, na primer, Arhangel javio Isusu
Navinu, Davidu, Manoju i Ani, Zahariji, Presvetoj Djevi Mariji i drugima u Starom i
Novom Zavetu. Ne dokazujemo li i mi sami u svakodnevnom ivotu potrebu nae
prirode, njenu tenju da poseduje slike lica koja volimo kada izraavamo elju da kod
sebe imamo njihove portrete, i kada sami sebi pravimo slike i veamo ih na zid ili
stavljamo u album kako bismo ih esto gledali i uivali u posmatranju lica koja
potujemo i volimo? I to toliko prirodno, dolino i bogougodno delo potovanje svetih
ikona, mnogi luterani i anglikanci smatraju za neto neprirodno, Bogu protivno, za
idolopoklonstvo i jeres, i ne samo u domovima svojim, nego ni u hramovima svojim
nemaju ikona i grehom smatraju njihovo posedovanje i poklanjanje njima, ime izuzetno
mnogo gube u pogledu vere i blagoaa, jer su, prekinuvi vidljivu vezu sa svetima,
prekinuli i vezu nevidljivu, dok je Crkva nebeska i zemaljska jedno telo; na taj nain
oni su prekinuli vezu i sa umrlima jer se ne mole za njih i ne prinose rtve za due
njihove rtve kojima se ugaa milosrdnom Bogu, i time pokazuju svoje neverovanje u
snagu molitava Crkve za umrle. I kakva je to onda crkva crkva koja je nerazumno i
smelo prekinula vezu sa nebeskom crkvom, prekinula optenje sa umrlima u molitvama
i prekinula optenje sa crkvom koja ispoveda veru Hristovu u prvobitnoj istoti?! Je li to
ivo i sveto telo crkve? Moe li se organizovanim i ivim telom nazvati samo trup bez
glave, i bez ruku, i bez nogu, bez oiju i bez uiju? I takva zajednica jo proglaava
svoju veru oienom, istinskom verom i izbegava obrede nae vere svete, neporone.
Je li oiena ona vera koja je odbacila svetenstvo i ostale Svete Tajne, sem krtenja i
priea koje, meutim, nije pravo, koja je odbacila potovanje svetih, njihovih motiju i
ikona, postove, monatvo, molitve za umrle? Je li to vera jevaneljska? Je li to Crkva
Hristova i apostolska? Ne, to je crkva na svoju ruku, koja je sainjena po samovolji
ljudskoj, pod uticajem ljudskih strasti i koja ugaa ljudskim strastima; to je istina u
nepravdi (Rim. 1, 18), to je iskrivljeno jevanelje Hristovo; to je izopaivanje ili
odvraanje ljudi Hristovih na drugo jevanelje, o kome je apostol rekao: ako vam mi ili
aneo s neba propovijeda jevanelje drukije nego to vam propovijedasmo, anatema
da bude (Gal. 1, 6; 8)! To nije crkva, ve duepogubno rasecanje tela Hristovog. Dakle,
potovanje ikona je i prirodno, i opravdano, i bogougodno, i korisno.

***
Sveti Aneli i sveti Boji ljudi su najbolja, najdobrotnija, verna naa braa i prijatelji koji
nam tako esto pomau u raznim prilikama u kojima niko od ljudi ne moe pomoi.
Budui da su ta braa, koja veno ive i ine nam dobro, nevidljiva, a mi sa svoje
telesnosti elimo da ih imamo pred svojim oima, kao da su uvek sa nama, pravimo
njihove ikone i kad gledamo njihove ikone, ini nam se da su sa nama, i prizivamo ih u
molitvama svojim, znajui da oni imaju veliku smelost pred Bogom i da nam pomau u
raznim prilikama. Prema tome, potovanje ikona je za nas veoma blagotvorno, u skladu
je sa naom prirodom, sa zdravim razumom, pa i sa samim Svetim Pismom, jer ikone
Heruvima behu i na starozavetnoj skiniji Mojsejevoj. Ikone nam slue kao stalno
podseanje na to da je Gospod uvek sa nama: sa vama sam u sve dane do svretka
vijeka (Mt. 28, 20); da nam je Presveta Bogorodica uvek blizu kao elovoa duhovne
obnove crkvene, kao Majka po blagodati svih istinskih hriana, i svi istinski hriani u
svojim domovima imaju ikonu Majke Boje i svoje po blagodati Carice i Majke, i izobilno,
dostojno i pravedno je ukraavaju srebrom, zlatom, dragim kamenjem, jer za njih posle
Boga nema nikog draeg i potovanijeg od Preiste Majke Njegove. I Sami Gospod i
Preista Majka Njegova neprestano nam svedoe i iznutra i spolja posredstvom uda
da Mu je nae istinsko potovanje svetih Njegovih i Majke Njegove, i svetih Njegovih
ikona ugodno, a za nas u najveoj meri korisno.

***
Roenje Hristovo. Na zemlju je doao Onaj Koji nas je u poetku stvorio od zemlje i
udahnuo u nas Svoj boanski dah; doao je Onaj Koji daje svima ivot i dihanje i sve
(Dap. 17, 25); doao je Onaj Koji je jednom reju pozvao iz nebia u bie sve vidljivo i
nevidljivo, Koji je reju zapovedio da nastanu ptice, ribe, etvoronoge ivotinje, insekti,
svako stvorenje koje postoji pod Njegovim svemoguim promislom i zatitom; doao je
Onaj Kome neprestano sa strahom i radou slue bezbrojne vojske Anela. I u kakvoj
unienosti! Raa se od siromane Djeve, u peini, prepovija se ubogim pelenama,
polae u jasle! Bogatstvo, uglede, slavo ovoga sveta, padni, pripadni sa smirenjem,
suznom skruenou i dubokom blagodarnou ka Spasitelju ljudi i deli bogatstvo svoje
sa siromasima i ubogima, ne gordi se svojim prividnim, brzo prolaznim ugledom: pravi
ugled uiva samo vrlina. Slavo ovoga sveta, poznaj tu, kraj jasala, svoju ispraznost.
Dakle sve neka se smiri, sve neka padne na zemlju pred neizmernim smirenjem i
samounienjem Vladike svih, Boga Koji je doao da izlei bolesti nae, da nas spase od
gordosti, tatine, od propadljivosti, od svake neistote grehovne.

***

Greh je sam po sebi oganj, zato govorimo da taj i taj plamti od gneva ili od telesne
ljubavi, ili od zavisti. Dakle, greh sam po sebi nosi ognjenu osudu. I kakav e biti taj
oganj u grenicima kada ih zbog nepokajanosti dobrota Boja bude sasvim ostavila?
Kakav e biti taj oganj van grenika? Jer bez sumnje e biti i jezero ognjeno i pe
ognjena, ili pakao ognjeni, ili dolina ognjena! Sve je to stvarno, istinito. A mi neosetljivi,
ne plaimo se, ne bojimo, proerdavamo ivot u uivanjima, hladni smo prema crkvi,
obaveze hrianske ne ispunjavamo, u gresima utapamo! Teko nama!

***
Dunost nas svetenosluitelja i crkvenosluitelja je da ponavljamo jedne te iste
molitve, premda i veoma raznovrsne, poev od molitve "Oe na", kao to je i dunost
svih uopte da ispunjavaju jedne te iste zapovesti moralnog zakona, jer dua se ne
utvruje razliitou molitava, ve njihovim ponavljanjem i sprovoenjem u misli nae, u
srce nae i u volju nau, ili u delo, u sav ivot na.

***
Na sve naine izbegavaj prilike, povode, rei kojima se izraava neprijateljstvo i svaku
priliku, povod koristi za iskazivanje ljubavi iskrene i svete: u prvom sluaju se postepeno
iskorenjuje neprijateljsko raspoloenje due, u drugom sluaju se podstie i uvruje
ljubav. Neka ti srce ni za tren ne bude zlo, uvek prema svima budi ljubazan, pobeujui
svoje zlo raspoloenje ljubavlju koja sve trpi i sve pobeuje, izbegavaj tvrdoglavost,
samovolju i protivljenje blinjima, ne staraj se da ostvari svoj zli hir kako bi kome
namerno naudio.

***
Jedna odreena zapovest bee data ljudima, Evi i Adamu, da bi ispunjavanjem te jedne
zapovesti, pritom lake, ljudi mogli da steknu naviku da ispunjavaju volju Boju, u ijem
se ispunjavanju sastoji sve blagostanje stvorenja, i da bi mogli da se utvrde u ljubavi
prema Bogu. Obraajui panju na suprotno na neispunjavanje volje Tvorca i
ispunjavanje sopstvene volje protivne Tvorcu, primeujemo da se ovek postepeno
navikava na zlo i izopaava svoju uzvienu, po obrazu i po podobiju Bojem sazdanu
prirodu, da postaje neprijatelj Boji. Tako je vano ispunjavanje zapovesti Bojih i tako
pogubno neispunjavanje! Dajui odreenu zapovest prvim ljudima da ne jedu plodova
od drveta poznanja dobra i zla, Gospod Bog se Sam pokazao kao odgojitelj
novostvorene razumne tvari, Svoje dece po usinovljenju. Ko je kriv to to odgajanje
bee odbaeno, i to ovek radije zaele da sam sa sobom izlazi na kraj! Evo i do sada,
uza sve uspehe u naukama i umetnostima, uza sve riznice mudrosti ljudske, stari i novi

ovek nije kadar sam sebe da vaspita zato to je jo u poetku odbacio vaspitavanje
Boje, jer recite ko je drugi, ako ne Bog, trebalo da bude odgojitelj na? I sada i u
prolosti uspeno su se umno i moralno vaspitali samo oni ljudi koji su sebe poverili
Bogu, koji su iveli po zapovestima Njegovim, koji sada ive po Jevanelju i uenju
Crkve, potinjavajui se njenom rukovodstvu. Eto vam korisne opomene, svi vi
savremeni pedagozi! Nauka je u nas mnogo, a dela po svoj prilici malo, u glavama
mladia naih je mnogo ega, a u srcu malo, malo, a esto, avaj, nema niega! ivot ne
odgovara obrazovanju i nauci. Ali ako znam sve tajne i sve znanje, a ljubavi nemam,
nita mi ne koristi (1. Kor. 13, 23).

***
Crkva hramom i Bogosluenjem deluje na celog oveka, svecelo ga vaspitava: deluje
na njegov vid, sluh, na ulo mirisa, dodira, ukusa, na uobrazilju, na oseanja, na um i
volju velelepnou ikona i sveg hrama, zvukom zvona, pojanjem pojaca, tamjanom
miomirisnim, celivanjem Jevanelja, krsta i svetih ikona, prosforama, pojanjem i
milozvunim itanjem Svetog Pisma.

***
Molitva naa treba da bude duboka, iskrena, razumna, plodotvorna, treba da menja
nae srce, da upravlja volju ka dobru, da odvraa od zla. Povrna molitva je licemerje,
svetogre, uzaludna molitva. Pribliava Mi se narod ovaj ustima svojim i usnama Me
potuje, a srce im je daleko od Mene. (Mt. 15, 8)

***
Molei se Bogorodici, Anelima i svetima, smatramo ih jednim mistikim telom Crkve
kome pripadamo i mi, premda smo greni, i verujemo da se oni zbog ljubavi svoje mole
Bogu za nae spasenje; molei se srdano za razne stalee i pojedince iz zemaljske
ota x bine i za ceo svet, smatramo da i sami zajedno sa svima takoe inimo jedno
veliko telo, zbog duha ljubavi i zbog toga to svima elimo dobra isto koliko i sebi;
naposletku, molei se za pokoj due usnulih (na nebesima, na zemlji i pod zemljom), mi
i njih smatramo jednim telom sa nama, duhovnim telom i elimo im mir i pokoj u zemlji
besmrtnosti, ispovedajui da su njihove due ive, i da emo i mi moda veoma brzo
otii njima. Evo ploda vere Hristove: sveza ljubavi sa svima na nebesima, na zemlji i
pod zemljom! Kako je uzvien duh Crkve! O, kada bismo se uzdigli do tog duha!
Pogruavajte se u duh hrianskog Bogosluenja, u duh jektenija, molitava, Svetih
Tajni, obreda i njime se proimajte. Teko onima koji se udaljavaju od Crkve: njih e
sasvim obuzeti duh sveta, duh zlobe.

***
Samo verne sluge Hristove uviaju pravu vrednost ovaploenja Sina Bojeg i promisla
Boga Oca i sve Svete Trojice o spasenju roda ljudskog; samo oni zaista cene preisto
telo i krv Hristovu, a ljudi ovoga veka ive kao nerazumne ivotinje, u ovozemaljskim
brigama i u ulnim zadovoljstvima, ne cenei ni ovaploenje Sina Bojeg, ni Njegove
preiste Tajne. I budui da izabranici Boji cene kao to dolikuje dela Boja i
beskonanu ljubav Boju prema svetu preljubotvornom i grenom, i Bog ceni njih, i
udesna dela preko njih ini; u njima obitava Duh Sveti, zajedno sa Ocem i Sinom, i iz
utrobe njihove teku reke vode ive; a oni koji znaju Boga idu ka njima da piju, kao ka
izvorima slatkim. Budimo svi sluge Hristove.

***
Sunce sija. Duhovno Sunce Bog neprestano sija u duama izabranih.

***
Bog u svetima prebiva i u samom imenu njihovom, u samoj ikoni njihovoj, samo treba
sa verom koristiti njihove ikone, i oni e initi uda.

***
Daj mi Vladiice, istotu srdanu, prostotu srdanu, sinovsko poverenje, odanost i
ljubav prema Tebi vazda, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

***
Liturgija je oigledno, ikoniko prikazivanje razliitih stvari, rei i dejstava, roenja,
ivota, uenja, zapovesti, uda i prorotava, stradanja, raspea na krstu, smrti,
vaskrsenja i vaznesenja na nebo Ustanovitelja vere nae, Gospoda Isusa Hrista Sina
Bojeg jedinorodnog. Tokom liturgije On Sam je nevidljivo prisutan, Sam dejstvuje i sve
savrava preko svetenika i akona koji su samo orua Njegova.

***
Verniku je lako da privlai u sebe Duha Svetoga kao to mu je lako da udie vazduh;
poput vazduha, On sve ispunjava i sve proima. Koji si svuda i sve ispunjava. Ko se
usrdno moli, privlai u sebe Duha Svetoga i moli se Duhom Svetim.

***
Molitva je disanje due, kao to je vazduh disanje prirodnog tela. Diemo Duhom
Svetim. Ni jednu re molitve ne moe rei od sveg srca bez Duha Svetoga. Molei se,
oi u oi sa Gospodom besedi, i ako su ti verom i ljubavlju otvorena srdana usta, tada
kao da Duhom Svetim iz Njega udie traena duhovna dobra.

***
ta je ivot na? Plamen svee: dovoljno je da dune Onaj Ko ju je dao i ona se gasi.
ta je ivot na? Hod putnikov: doao je do izvesne granice, otvaraju mu se vrata, on
ostavlja putniku odeu svoju (telo) i tap i ulazi u dom svoj. ta je ivot na?
Dugotrajan, krvav rat za ovladavanje istinskom ota x binom i za istinsku slobodu. Rat je
zavren, vi ste pobednik ili pobeeni, pozivaju vas sa mesta borbe na mesto plate po
zaslugama, i vi dobijate od Onoga Koji nagrauje ili nagradu venu, slavu venu, ili
kaznu venu, sramotu venu.

***
ovek je udesno, prekrasno, velianstveno stvorenje Boje, osobito sveti ovek; to je
zvezda Boja; to je cvet prekrasan, sav divan, ist, neuprljan, to je kedar miomirisni; to
biser skupoceni; to kamen dragi kome nema cene; to je prelepo plodno drvo raja
Bojeg! udesno je stvorenje Boje ovek! Slava Tvorcu i Promislitelju njegovom!
Slava Spasitelju roda ljudskog koji izvlai rod na iz kala, iz trulenosti i smrti i uvodi nas
u ivot veni.

***
Blagodarim Gospodu i svetoj majci svojoj, Crkvi, neporonoj i netrulenoj nevesti
Hristovoj to mi je pokazala, poravnala, ugotovila pravi put ka spasenju, odsekavi na
saborima vaseljenskim i pomesnim sve jeresi i raskole koji su mogli biti izuzetno veliko

spoticanje i prepreka ka spasenju u Bogu, blagodarim to se hrabro, sa pobednikom

slavom izborila sa svim progoniteljima vere i odbranila mi carski put svete istine koji
uvodi u ivot veni; blagodarim to je sauvala sve Gospodom ustanovljene Svete
Tajne koje me pravim putem vode ka spasenju; blagodarim to je radi mene uspostavila
i uvela bogodolino Bogosluenje to anelsko sluenje na zemlji; to svake godine
praznuje sve najvanije dogaaje iz zemaljskog ivota Gospoda moga i Preiste
Bogorodice, radi dunog i blagodarnog seanja na neizreciva Boja dobroinstva prema
nama, projavljena u naem iskupljenju Sinom Bojim od greha, prokletstva i smrti, i to
svakodnevno u boanskoj liturgiji predstavlja mojoj bogobojaljivoj panji sav zemaljski
ivot Gospoda moga; blagodarim to u svakodnevnom Bogosluenju proslavlja podvige
svetih ugodnika Bojih i pokazuje mi u njima ive primere vere, nade i ljubavi prema
Bogu i razliite puteve ka venom ivotu; blagodarim njoj, svetoj majci mojoj, za dela
svetih otaca i uitelja crkve, za njihove slatke i duespasonosne rei ostavljene nam u
naslee kao neprocenjivo duhovno blago; blagodarim za bogoustanovljeno svetenstvo
koje u Hristu i Hristom svetenodejstvuje moje spasenje, koje me izmiruje sa Bogom,
osveuje, tei, ukrepljuje, napasa i uvodi u tor nebeski.

***
Nemoj klonuti prilikom snanih iskuenja, alosti ili bolesti ili spoticanja zbog vrajeg
smuivanja: sve to je izobliavanje i pravedna kazna od Gospoda Koji ispituje srca i
bubrege, radi oienja, buenja i ispravljenja tvoga, radi spaljivanja trnja telesnih
strasti, i zato nemoj aliti ako ponekad bude jako bolno. Nemoj gledati na bol, nego na
dobre posledice te kazne i na zdravlje due. ta sve ne ini radi zdravlja tela? Utoliko
pre sve valja podnositi radi zdravlja i spasenja due, koja ima ivot besmrtni.

***
Nemoj se u hrpe novca uzdati, ve u Boga koji se neprestano stara o svima, a pre
svega o razumnim i slovesnim stvorenjima Svojim, osobito o onima koji ive
blagoastivo. Veruj da nee osiromaiti ruka Njegova posebno za one koji ine
milostinju, jer ovek ne moe biti tedriji od Boga. Kao dokaz tome slui tvoj sopstveni
ivot i ivot svih negdanjih ljudi to davahu milostinju. Neka samo Bog bude blago srca
tvoga; Njemu se prilepljuj svecelo, kao stvorenje sazdano po obrazu i podobiju Njegovu,
i bei od re zemaljske koja neprestano kvari due i tela naa. Hitaj ka ivotu
neprolaznom, ka ivotu koji traje u beskonane vekove; vuci onamo i sve ostale, koliko
ti snage doputaju.

***

Gospode, naui me da podajem milostinju drage volje, srdano, sa radou, i da

verujem da podajui je ne gubim, ve dobijam beskonano vie nego to podajem.
Odvrati oi moje od ljudi tvrda srca koji ne saoseaju sa siromanima, koji se
ravnoduno susreu sa bedom, osuuju je, kore, igou sramnim imenima i raslabljuju
srce moje kako ne bih inio dobro, kako bi i mene uinili nemilosrdnim prema
siromasima. O, Gospode moj, kako je mnogo takvih ljudi! Gospode, ispravi delo
milostinje! Gospode, neka svaka moja milostinja bude na korist, a ne na tetu! Gospode
Sam primi milostinju u licu ubogih ljudi Tvojih! Gospode, blagovoli da se podigne dom
za siromahe u gradu ovom kao to Te vie puta molih, svedobrog, svemogueg,
premudrog, udesnog! (I bi podignut ).

***
Gledajui ikonu Hrista Spasitelja, Preiste Majke Njegove, svetih ugodnika Bojih,
zamisli u kakvu slavu je odenuta priroda naa Bojim milosrem, Bojom premudrou i
silom, i kakvo blaenstvo eka sve Gospodu verne sluge Njegove; ostavi beslovesne
tenje i pristraa ovozemaljska, trule i prah zemaljski; uzljubi Gospoda i sveti zakon
Njegovog Jevanelja svim srcem, svom duom i stremi ka nagradi nebeskog prizvanja
Bojeg, ka ivotu venom, beskonanom.

***
O, kada bismo obraali panju na posledice grehova ili dobrih dela naih! Kako bismo
tada bili oprezni, izbegavajui greh, i kako bismo bili revnosni za dobro; jer tada bismo
jasno videli da svaki greh koji nije na vreme istrgnut, koji se navikom uvrstio, puta
duboko svoje korene u srce ovekovo i ponekad ga krajnje uznemirava, ranjava i mui,
budei se, tako rei, i oivljavajui u njemu u svakoj prilici koja podsea na nekad
uinjeni greh, i poganei tako njegovu misao, oseanje, savest. Potrebne su reke suza
da bi se sprala zaputena prljavtina greha: toliko je lepljiva i razjedajua! Nasuprot
tome, svako dobro delo, uinjeno kadgod iskreno, nesebino, ili koje je ponavljanjem
prelo u naviku, raduje nae srce, ini radosnim na ivot uz svest o tome da nismo
sasvim uzalud proiveli na ivot, pun grehova, da smo nalik na ljude, a ne na zveri, da
smo i mi po slici Bojoj stvoreni, i da u nama postoji iskra boanske svetlosti i ljubavi, da
e makar neka dobra dela biti protivtea ravim delima naim na vagi nepotkupljive
pravde Boje.

***
Mene dira duh svete ljubavi prema vascelom oveanstvu, prisutan u svim molitvama,
moljenjima, molbama, blagodarenjima, pesmopojima i itanjima (tenijima) prilikom

Bogosluenja nae pravoslavne Crkve! O, kakav treba da bude svetenik, orue te

boanske, nebeske majke na zemlji koja se sa takvom ljubavlju neprestano stara o svim
edima svojim, poev od cara do seljaka, od svetog sabora do najnieg klira crkvenog, i
ne samo o svojim istinskim edima, nego i o celom svetu. Kakvom ljubavlju prema
svima treba da je preispunjen pastir to edo Crkve koga je ona odenula blagodau
svetenstva i tako pribliila prestolu Bojem kao svoga roenoga, kao prijatelja Bojeg
koga je poastvovala, darovala velikim duhovnim darovima i preimustvima, ovenala
slavom i au kao enika crkvenog, kao slugu CaraHrista, BogaSpasitelja, i pastira
dua! Kako daleko od njega treba da su sve strasti: pristrasnost, samoljublje, ulna,
telesna ljubav, gordost, neprijateljstvo, pohlepa, lenjost, amotinja, roptanje i druge
strasti! On treba sav da bude proet i preispunjen boanskom ljubavlju prema svima i
glavna briga treba da mu bude da bez greha stoji pred prestolom Bojim i uzdie
prepodobne ruke za sve ljude, i da spasava pre ili kasnije mu poverene due, iskupljene
neprocenjivom krvlju Hristovom. A za ovo ko je sposoban? (2. Kor. 2, 16). Neka nam to
da Sam Gospod po mnotvu dobrote Svoje, jer mi smo hladni, samoljubivi, svadljivi,
srebroljubivi, klonuli, ropui i lenjivi.

***
ta znai Gospodi pomiluj koje se esto poje u crkvi? To je vapaj krivca i osuenog na
pogubljenje koji trai pomilovanje od izazvanog pravosua. Svi mi zasluujemo veno
prokletstvo i veni oganj zbog svojih bezbrojnih grehova, i samo blagodat Gospoda
Isusa Hrista Koji se za nas zauzima pred Ocem nebeskim, spasava nas od vene
kazne. To je vapaj onoga koji se kaje i izraava vrstu nameru da se ispravi i otpone
novi ivot kakav dolikuje hrianinu. To je vapaj grenika koji se kaje, koji je i sam
spreman da bude milostiv prema drugima, kao onaj koga je Bog, Sudija dela njegovih,
bezmerno pomilovao i miluje ga.

***
Strast je vrela, nemirna, nepromiljena, zla, nagla, i zato ovek u strasti, u gnevu, na
primer, govori mnogo nepromiljenog, neistinitog, izmiljenog, zlog to ne bi rekao u
mirnom stanju. Stoga, poznajui iz iskustva takvo svojstvo strasti, kao prvo, ni sam ne
govori kada si obuzet nemirom, zlobom, i oprataj naprasitim i razdraljivim ljudima
kada sipaju pogrde i prekore nepravedne ili pravedne.

***
Kao to su svetlost i toplota neodvojive od sunca, tako od linosti jereja treba da su
neodvojive: svetost, pouavanje, ljubav, milosre prema svima; jer iji in on nosi?

Hristov. Kime se on tako esto prieuje? Samim Hristom Bogom, Njegovim telom i
krvlju. Zato svetenik u duhovnom svetu, u krugu svoje pastve, treba da bude isto to i
sunce u prirodi treba da bude svetlost svima, oivljujua toplota, dua svih.

***
Spasitelj je blagovoleo da se ovaploti ne samo da bi nas spasavao onda kada nas gresi,
strasti savladaju, kada smo njima ve svezani, nego i da bi nas spasavao, po molitvi
naoj, onda kada greh i strast tek nastoje da prodru u nas, kada nas napadaju. Ne treba
spavati i maloduno klonuti kada na nas ustaju strasti, nego upravo tada treba biti na
oprezu, bdeti i moliti se Hristu da ne dopusti da sagreimo. Kua se od poara ne
spasava onda kada se plamen svud u njoj ve proirio, nego im pone da gori. Tako je
i sa duom. Dua je kua, strasti su plamen. Ne dajite mesta avolu (Ef. 4, 27).

***
Ne boj se borbe i ne izbegavaj je: gde nema borbe, nema ni vrline, gde nema
iskuavanja vernosti i ljubavi, ne zna se ima li vernosti i ljubavi prema Gospodu. Vera,
nada i ljubav naa poznaju se u tekoama, to jest u tekim i tegobnim okolnostima
spoljnim i unutarnjim: u bolestima, u nevoljama, u oskudici.

***
Milostinja je seme; ako eli da ona donese dobar i stostruk plod, uini dobrim to seme,
podajui iskreno i od dobra, milostiva i sastradalna srca, i budi uveren da ne gubi
mnogo, ili, bolje reeno, nimalo ne gubi, ve dobija beskonano vie putem
propadljive milostinje, ako podaje od dobra srca, sa verom u Onoga Koji nagrauje, a
ne iz koristoljubivih ili samoljubivih namera. Meni, Gospodu vaem, uiniste, kad
uiniste milost jednome od ove Moje najmanje brae (Mt. 25, 40).

***
Misli ovekove imaju izuzetno jak uticaj na stanje i nastrojenje njegovog srca i delanja;
stoga, da bi srce bilo isto, dobro, spokojno, a nastrojenje volje dobro i blagoastivo,
treba istiti svoje misli molitvom, itanjem Svetog Pisma i dela Svetih Otaca,
razmiljanjem o propadljivosti, kratkotrajnosti i prolaznosti zemaljskih zadovoljstava.

***
Sebi ili kome drugom, ili svima eli kakvo duhovno dobro, a Gospod mnogo, mnogo
pre tebe to eli tebi i drugima, i spreman je da daruje, dovoljno je da postoji spremnost
za primanje boanskog dara, dovoljno je da su toga iole dostojni oni koji treba da prime,
jer Bog je beskonana dobrota, beskonano dobro i uvek je spreman da daruje svako
dobro, i esto pre nego to se zaite podaje i, u svakom sluaju, moe neuporedivo vie
uiniti od onoga to mi itemo ili mislimo (Ef. 3, 20). Zato sa nadom i smelou uvek od
Gospoda item dobra duhovna, ak i vetastvena, kada su ta poslednja neophodna, i
Gospod podaje po nelanom obeanju Svome: itite, i dae vam se; traite, i nai ete;
kucajte, i otvorie vam se. Jer svaki koji ite, prima; i koji trai, nalazi; i koji kuca,
otvorie mu se (Mt. 7, 78).

***
Tela naa e po vaskrsenju biti duhovna, a ne zemna: sve zemno ostae na zemlji. Pa
hriani, imajui na umu takav budui ivot svoj, ponimo da se postepeno oslobaamo
od svega zemaljskog. O vaskrsenju mrtvih ljudi e biti kao aneli na nebu (Mt. 22, 30)
tako duhovni! Upravo zato tamo nee biti ni hrane, ni pia, ni odee, ni vazduha, ni
toplote koji hrane, greju i odravaju naa tela, nego pravednost i mir i radost u Duhu
Svetome (Rim. 14, 17). Sada se zemaljska tela naa zemljom odravaju, to jest,
zemaljskim stihijama, ali tada e se sve stihije uarene raspasti i zemlja i djela to su na
njoj izgorjee (2. Pt. 3, 10). Dakle, imajui u vidu te budue preokrete u sudbini naoj, u
telima naim i u ivotu naem, i videi kako se Bog na neobian nain uoveio,
uklonimo se od sujetnog sveta i upravimo um na boanske stvari: jer Bog radi toga na
zemlju sie, da nas na nebesa uzvede.15 Telo duhovno je sasvim drugaije od
vetastvenog, stihijnog (onoga iji sastav ine stihije materijalnog sveta). Bie Bog sve
u svemu (1. Kor. 15, 28).

***
Budui da nas je Gospod sazdao od dvaju naela duhovnog i vetastvenog, od
razumne due i vetastvenog tela koje ima potrebu za vetastvenom potporom, to se
avo, u inat Bogu i nama, na sve naine upinje da iz samog tog dvojstva nae prirode
izvue za sebe korist, nagovarajui nas da se ne uzdamo u Boga, nego u telesne stvari,
i mamei preko tela na svaki greh: na stomakougaanje, blud i svaku neistotu, na
srebroljublje, pohlepu, zavist, lenjost, lopovluk, krtost, mrnju, ubistvo. Tako nas on, na
primer, nagovara, prinuuje da se ne uzdamo u Boga, nego u novac, u hranu i pie, u
ljudske veze, u inove, odlija i privilegije, u plemenitost roda, u um, u obrazovanje, u
knjige, nagovara nas da traimo uivanja u hrani, piu, odei, u svetovnim koncertima, u
pozoritima, u ispraznom smehu, u praznoslovlju, u igri rei. Ali istinski sluga Boji se

uvek i u svemu oslanja na Gospoda svoga koji ini sve u svima, svima zajednikog Oca
i Promislitelja, sluajui onoga koji govori: sve svoje brige poloite na Njega, jer se On
stara za vas (1. Pt. 5, 7). Po nemiru i nasilju koji nastaju u dui prepoznaj Velijara i
odmah mu suprotstavljaj kamen Hrista; razbie o Njega zube svoje Velijar, a do tebe
nee doi. Ali, pazi, voli svakog kao sebe samog.

***
Vladiica Bogorodica, sveti Aneli i svi sveti, kada ih istim, svecelim srcem prizivam,
blizu su mi kao to mi je blizu moja dua, i uju me isto tako kao to ja ujem sebe: jer
sve je jedno telo, jedan duh, jedna Crkva Anela i ljudi. U kakvom su odnosu jedan
prema drugom udovi tela, u takvom su odnosu jedan prema drugom udovi Crkve: jedan
drugom slue, jedan drugom pomau, oslonac su jedan drugome, jedan drugog
spasavaju. (A kod protestanata?)

***
U kakvom visokom, svetom drutvu hrianin vidi sebe u hramu, okruen ikonama
svetih Anela i svetih ugodnika! On je ud Crkve, one iste kojoj pripadaju i ti sveti. Kakav
podstrek za moralnu promenu i tenju ka onom istom ivotu beskonanom kome su i
oni teili, i dostigli ga.

***
avo porobljava i pobeuje oveka u ovom svetu tako to prekomerno pobuuje
prirodne duevne i telesne potrebe oveka, kakve su: potreba za hranom i piem (a
budui da se sve dobija za novac, i za novcem), potreba za odeom, potreba za
zadovoljstvom, potreba za au ili slavom, ugledom. Sve te i sline ljudske potrebe
koje je Bog stavio u samu prirodu ovekovu, avo neprestano izvitoperuje, dovodei ih
do krajnjih granica, ak i onda kada nema nikakve potrebe (na primer, za hranom i
piem), i time pogubljuje i duu i telo, odvaja duu od Boga njenim prilepljivanjem za
ulno, ili njenim padanjem u ulnost i u strasti zlobe, gordosti, zavisti, amotinje, lenjosti,
stomakougaanja, bluda, pijanstva, lakomosti, astoljublja i dr. Zato su potrebni: post,
devstvenost, nesticanje, krotost, smirenje, nezlobivost, vera, nada i ljubav, molitva,
bogomislije.

***

Na sve mogue naine uvaj srce svoje ili iskrenost srdanu, sposobnost saoseanja sa
blinjima u njihovim radostima i tugama, i kao od otrova smrtonosnog bei od hladnoe i
ravnodunosti prema raznim nevoljama, iskuenjima, bolestima, potrebama ljudskim: jer
se saoseanjem, osobito delatnim, izraava ljubav i dobrota hrianina, a ljubavlju sav
zakon, i obrnuto, bezoseajnou se izraava nae samoljublje, naa zloba,
nedobronamernost i zavist. Dakle, moli se za sve za koje Crkva nalae da se molimo ili
za koje se sam dobrovoljno moli, kao za sebe, i ne posustaj u iskrenosti, ne gubi
unutarnje potovanje prema licu ili prema licima za koje se moli; ne doputaj da se
ugasi sveti oganj ljubavi, da se pomrai svetlost tvoja; nemoj klonuti zbog lukavstava
neprijatelja koji podriva srce tvoje i nastoji da u srcu pobudi gaenje prema svima, da iz
usta tvojih otme molitvu za sve ljude koja je najbolji dokaz jevaneljske ljubavi prema
blinjima.

***
Gospode, daruj da hram Tvoj svima koji u njega dolaze sa verom, pobonou i
strahom Bojim, daruje prosveenje dua, oienje od grehova, osveenje, mir,
zdravlje, spokojstvo duevno, da ukrepljuje veru, nadu i ljubav, da doprinosi ispravljanju
ivota, uspesima u svim dobrim pothvatima i delima, uzajamnoj ljubavi, istom
hrianskom ivotu, smekavanju srdaca i prestanku samoljublja, bezdunosti, pohlepe
(koristoljublja), lakomosti, zavisti, zlobe, stomakougaanja, pijanstva, razvrata tih
poroka koji su toliko tetni u drutvenom ivotu i podrivaju osnove njegove. Daruj to,
daruj, Gospode, svima koji vole da poseuju hram Tvoj, pa i one koji ga ne vole nastroj
da ga vole i da ispravljaju srca i dela svoja: jer vreme je blizu i sud je pred vratima za
sve ljude svakog zvanja i stalea, svakog pola i uzrasta, i svima predstoji delo od
beskonano velike vanosti davanje odgovora na stranom sudu Hristovom.

***
Kako i kad da se brinemo o netrulenoj odei due: krotosti, pravdi, celomudrenosti,
trpljenju, milosru, kad su sve nae brige, staranja i sredstva upravljeni na trulenu
odeu i ukraavanje tela? Nemogue je sluiti dvama gospodarima: jer dua je prosta i
jedna. Kako i kad da se brinemo o duevnom bogatstvu dobrih dela kada udimo samo
za propadljivim bogatstvom i gomilamo ga svim snagama, sredstvima, kada se srce
priljubilo za novac, za svet, a ne za Boga? Kako i kad da se brinemo o hrani
netrulenoj, duhovnoj, o piu blagodatnom o molitvi, itanju rei Boje i itija Svetih
Otaca, o prieu telom i krvlju Gospodnjim, kada iz usta svojih ne isputamo hranu i
pie i taj omamljujui zapaljeni duvan i dim koji je za mnoge tako sladak? Kako da se
dua razigra Duhom Svetim kada smo neprestano zaokupljeni igrama i zabavama
zemaljskim, ispraznim? O, pogubnog li sluenje trulenosti koje nas odvodi od ivota
netrulenog, istinskog, venog!

***
Kada se molimo, u mislima se na udan nain komeaju najsvetiji, uzvieni predmeti
naporedo sa predmetima zemaljskim, svakodnevnim, nitavnim: na primer, i Bog, i
kakav omiljen predmet, na primer, novac, kakva stvar, odea, eir, ili kakav sladak
zalogaj, sladak napitak, ili kakvo spoljno odlikovanje, krst, orden, lenta i dr. Tako smo
lakomisleni, pristraeni, rasejani! To je svojstveno moda samo neznabocima koji ne
znaju istinitog Boga i Sina Njegovog Isusa Hrista i Duha Svetoga, a ne hrianima ije
blago nije na zemlji, ve na nebesima. I gde je iva voda u naem srcu koja kao
oivljujue vrelo bije u srcima svecelo predanim Bogu? Nje nema upravo zato to je
istisnuta iz njega ovozemaljskim tatinama i drugim strastima. Ne moete sluiti Bogu i
mamonu (Mt. 6, 24), govori Istina.

***
Postoji tesna veza izmeu obraza i Prvoobraza oveka blagoastivog i Boga; izmeu
udova i glave, pastira i ovaca, izmeu okota i loze (grana). Kada bismo uvek verovali u
tu istinu i pamtili je, o, u kakvoj bismo slozi, u kakvoj ljubavi i istoti bismo iveli, kako
bismo jedan prema drugom milosrdni bili, kako bismo jedan drugom snishodili, opratali,
znajui da je pre svega nama samima potrebno snishoenje i milosre Boansko i
ljudsko, kao krajnje nemonima duhom i telom.

***
Misao o blagodati. ta je blagodat? Blagodat je sila Boja koja se daruje oveku koji
veruje i krten je u ime Isusa Hrista ili Svete Trojice, sila koja oiuje, osveuje,
prosveuje, pomae u injenju dobra i udaljavanju od zla, koja tei i bodri u napastima,
tugama i bolestima, posreduje u dobijanju venih dobara koje je Bog pripremio na
nebesima izabranima Svojim. Ako je kogod bio gord, samoljubiv, zao, zavidljiv, pa
postao krotak i smiren, samoportvovan, radi slave Boje i dobra blinjeg, prema
svakom dobronameran, blag, popustljiv bez povlaivanja takav je postao silom
blagodati. Ako je kogod bio nevernik, pa postao vernik i usrdni izvritelj onoga to
propisuje vera takvim je postao silom blagodati. Ako je ko bio srebroljubiv, pohlepan i
nepravedan, nemilosrdan prema siromasima, pa je, promenivi se u dubini due,
prestao da udi za sticanjem, postao pravedan, tedar, saoseajan (saaljiv) to
duguje sili blagodati Hristove. Ako je ko ugaao stomaku, mnogo jeo i mnogo pio, pa
postao uzdran, isposnik, ne zbog bolesti ili zbog svesti o tetnosti neuzdranja za telo,
ve zbog svesti o moralnom, viem cilju takvim je postao zbog sile blagodati. Ako je
ko bio nenavidan (zlobnik, zloban) i zlopamtiv, osvetoljubiv, pa najednom postao
ovekoljubiv, poeo da voli i same neprijatelje, zlonamernike i kuditelje svoje, prestao

da pamti bilo kakve uvrede takav je postao zbog preporaujue, preobraavajue i

obnavljajue sile blagodati. Ako je ko bio hladan prema Bogu, prema hramu, prema
Bogosluenju, prema molitvi, uopte prema Svetim Tajnama vere koje oiuju,
ukrepljuju nae due i tela, i najednom, promenivi se u dui, postao gorljiv prema
Bogu, prema Bogosluenju, prema molitvi, pun strahopotovanja prema Svetim
Tajnama takav je postao dejstvom spasavajue blagodati Boje. Iz ovoga se vidi da
mnogi ive bez blagodati, ne shvatajui njenu vanost i neophodnost za sebe i ne
traei je, po rei Gospodnjoj: itite najprije Carstvo Boije i pravdu Njegovu (Mt. 6, 33).
Mnogi ive u svakom izobilju i blagostanju, uivaju u zdravlju, sa zadovoljstvom jedu,
piju, bane, zabavljaju se, stvaraju, rade u raznim oblastima ili granama ljudske
delatnosti, ali blagodat Boju u srcima svojim nemaju, to neprocenjivo blago hriansko,
bez koga hrianin ne moe biti istinski hrianin i naslednik Carstva nebeskog.

***
Kod hriana su i nauke i knjievnost gotovo sve postale samo ovozemaljske
Jevanelje i zakon Boji se omalovaavaju, itija svetih ismevaju; uopte, svi su
zaokupljeni nekom grozniavom, ovozemaljskom delatnou o ugaanju Bogu i o
spasenju due gotovo niko ne misli. alosno!

***
Evo naeg savremenog idolopoklonstva u hrianstvu: samoljublje, astoljublje,
zemaljsko uivanje, stomakougaanje i pohlepa, blud; upravo ono je sasvim odvratilo
oi nae i srca naa od Boga i nebeskog otaastva i prikovalo za zemlju; upravo ono je
iskorenilo ljubav prema blinjem i podiglo jedne protiv drugih. Teko, teko nama!

***
Kako primamo najviu tajnu Boanske ljubavi prema nama tajnu hrianske vere?
Umom, srcem i ivotom, ili slobodnom voljom naom. Jesu li sve tri sile nae due
proete svetom verom, kao due svetih? Carstvo nebesko slino je kvascu koji uze
jedna ena i stavi u tri kopanje brana (tri sile due), dok ne uskise sve (Up. Lk. 13, 21).
Mi svim silama due i tela primamo svetovno, prolazno, grehovno (slastoljublje,
koristoljublje, astoljublje), a ne nebesko i veno.

***

Gospod Bog je, tako rei, podelio Svoj beskonani ivot sa nama: svi mi smo oboeni
Njegovim preistim telom i krvlju koji su sjedinjeni sa Boanstvom. Ja rekoh: Bogovi ste
i sinovi Vinjega svi (Ps. 81, 6). (Oe na Koji si na nebesima). Ne treba li i mi da
delimo, po volji Njegovoj, ono to slui za odravanje nae due i tela: svoj um, svoja
znanja, svoju vetastvenu imovinu sa blinjima naim, budui da nam je upravo On
Sam obeao ne siromaenje, ve umnoavanje talanata koji su nam povereni i koje
uveavamo? Kakvom mjerom mjerite, onakvom e vam se mjeriti (Mt. 7, 2). Ako nas je
Bog primio u zajednicu Boanstva, u zajednicu Svoga tela i krvi, onda i sve to imamo
treba da bude zajedniko, bez povlaivanja neradu i gotovanstvu, to jest, bogati treba
da pomau siromanima, da prema svojim mogunostima udeljuju milostinju, da primaju
strance, poseuju bolesne, tee alosne, da pouavaju neuke, urazumljuju zabludele,
da oprataju uvrede, seajui se da smo svi mi Hristovi. I za svakoga i za sve Hristos e
nagraditi. Ogladnjeh, i dadoste Mi da jedem (Mt. 25, 35).

***
Krst i krsno znamenje je sila Boja, zato je u njima Gospod uvek prisutan. Isto tako
ikone Gospoda, Bogomajke, svetih Anela i svetih ljudi za verujue ljude takoe mogu
biti sila Boja i na njima initi uda. Zato? Zato to su u njima po blagodati Bojoj
prisutni Gospod, Vladiica, Aneli ili sveti, to jest, oni su nam uvek tako blizu i ak blie
nego ove ikone. Zaista. Iskustvo to veoma esto potvruje.

***
ta unose pozorita u srca ljudska? Duh ovoga veka duh ispraznosti (lenjosti,
besposlice, zaludnosti), praznoslovlja, brbljanja, izazivanja smeha (smehotvorstva),
lukavstva i zlobe, duh gordosti, nadmenosti i nikome ne daju nita dobro i estito. Pisci
komada i glumci predaju narodu ono to sami u sebi imaju, svoj duh, ni manje, ni vie.
A misle li glumci o moralnosti narodnoj? Imaju li nameru da isprave narodne obiaje?
Ne i ne.

***
Uvek velikom sreom smatraj besediti u molitvi sa Gospodom ili sa Preistom
Gospoom Bogorodicom, ili sa Anelima, ili sa svetim ljudima, i uvek Im se moli sa
radou, pa i sa trepetom strahopotovanja, pamtei sa Kim besedi ti, neisti i nitavni
crv.

***
Zato naa iskrena molitva jednih za druge ima veliko dejstvo? Zato to, prilepljujui se
tokom molitve za Boga, ja postajem jedan duh sa Njim, a one za koje se molim
sjedinjujem sa sobom verom i ljubavlju, jer Duh Boji koji deluje u meni, deluje u isto
vreme i u njima, budui da sve ispunjava. Jedno smo tijelo mnogi (1. Kor. 10, 17).
Jedno tijelo, jedan Duh( Ef. 4, 4).

***
Duevno spokojstvo i sladost koje ponekad oseamo u hramu Bojem, prilikom
skladnog pojanja pojaca i razgovetnog itanja teca i svetenosluitelja, zalog su nam
one beskonane sladosti koju e oseati u sebi oni koji veno sazercavaju neizrecivu
dobrotu lica Bojeg. Treba revnovati o skladnom pojanju i razgovetnom itanju.
Nazivajui u molitvi po imenima svete Boje, pokreemo ih na molitvu za nas.

***
Dolazei u hram Boji radi molitve, treba da znamo i pamtimo da smo deca Oca
nebeskog i da smo doli u dom Njegov; treba da stojimo sa sinovskim oseanjima
iskrene ljubavi, blagodarnosti, sa plamenom molitvom. Na duh treba da vie: Ava Oe!
(Up. Rim. 8, 15).

***
Koliko si dobar, Gospode moj, i koliko si nam blizu toliko da se s Tobom uvek moe
besediti i Tobom teiti, Tobom disati, Tobom se prosveivati, u Tebi mir imati, u Tebi
prostranstvo srdano nalaziti. Gospode, naui me iskrenoj ljubavi prema Tebi i prema
mom blinjem, da uvek budem s Tobom, da uvek imam mir u Tebi. Gospode, ne daj da
ijednog trena inim preljubu sa premrskim i svezlobnim neprijateljem avolom ni
zlobom, ni gordou, ni zaviu, ni krtou, ni lakomstvom, ni stomakougaanjem, ni
bludnim pomislima, ni hulom, ni amotinjom, ni laju, niim grehovnim. Da uvek budem
sav Tvoj!

***
Sladosti moja beskonana, Gospode Isuse Hriste, kakve mi sve sladosti nisi dao da
okusim u ivotu mom prolaznom! Blagodarim Ti, Milosti moja, Sladosti moja! Ali ako su

zemaljske sladosti tako mnogobrojne, raznovrsne, prijatne, kakve su onda sladosti

nebeske, duhovne: one su zaista beskonane, bezbrojne, nezamislivo prijatne. Stoga
me ne lii, mnogomilostivi, pretedri Gospode, ni nebeskih Tvojih sladosti koje si
pripremio onima koji Te vole! Ne lii njih ni ostale ljude Tvoje! Gospode, daj im svima da
poznaju Tebe, Sladost nau! Pa Ti, ta Sladost naa, svud si na zemlji, to jest, svaka
sladost je Tvoje delo. Ali daj mi, Gospode, da dobroduno podnosim i tuge ivotne: one
su potrebne radi mog mnogostrasnog tela, radi mog starog oveka. ovekoljupe, naui
i ostale ljude Tvoje da ih dobroduno podnose i daj im da poznaju njihovu neophodnost.
U nevolji trpeljivi (Rim. 12, 12). U svijetu ete imati alost (Jn. 16, 33).

***
Ite za druge ivot i veru i razum duhovni ite li iskreno, ili licemerno, samo
jezikom? eli li im taj napredak od sveg srca? Da li i sam napreduje? Ne prebiva li u
strastima? Pazi, Vladika sve vidi Svojim najsjajnijim oima: treba Ga moliti umeno,
iskrena srca, plamena duha.

***
Kada se zbog raznih neistota nakupljenih u elucu i crevima, ne osea dobro i nisi
raspoloen, i kada je u tom stanju molitva tvoja hladna, tegobna, puna amotinje i
nekog oajanja ne oajavaj i ne kloni tada, jer Gospod zna tvoje bolesno, muno
stanje. Bori se sa svojom nemoi, moli se iz sve snage, i Gospod nee prezreti
(potceniti) nemoi tela i duha tvoga.

***
Osea se kao grenik bezboni, prljavi, lukavi, hulni i zato ne eli da pristupi
Vladiici i da Joj se moli ali upravo zato to si svestan da si takav grenik usrdno se
pomoli, nemoj leati u kalu grehovnom, prii Vladiici, stani pred ikonu Njenu u nadi da
je tu Ona Sama, pokai Joj bez stida svoje rane grehovne, oseti prema njima gaenje i
moli Je da te oisti od te duhovne gube i nee biti postien. Svedobra te nee
prezreti, Preista i Svesilna e te oistiti kao to je Gospod oistio deset gubavaca.

***
Gde da naem pravog hrianina koji bi samim delima svojim uio preziranju tela, kao
kratkotrajnog, i staranju o besmrtnoj dui? Gde da naem takvog mua uzviena duha?

Na zemlji, meu ivima, teko ga je nai, premda takvih ljudi, naravno, ima, ali u Crkvi
prvorodnih, zapisanih na nebesima (Jev. 12, 23), u nebeskoj Crkvi veliko je mnotvo
takvih ljudi, kao zvezda na nebu. Odrekavi se sebe, kao starog, pokvarenog,
pogibeljnog oveka, kao razbijenog suda u kome se ne moe drati voda, oni su uzeli
krst svoj i poli za Hristom i sav svoj ivot Mu predali, prezrevi telo i svet kratkotrajni.
Oni su uli onoga to govori: kakva je korist ovjeku ako sav svijet zadobije a dui svojoj
naudi? (Mt. 16, 26). I znali su da e telo i svet proi i da ih nee biti, da je dua naa,
uzgred budi reeno, neprocenjiva upravo zato to je, budui ikonom Bojom, besmrtna,
i da zato ceo svet ne znai nita u poreenju sa duom, da je prolazan, jer nebo i
zemlja e proi (Mk. 13, 31), po rei Spasiteljevoj. Pa i na svakom koraku, sopstvenim
oima se uveravamo u prolaznost sveta, jer sve na svetu se kree i krui, i sve stihije su
u pokretu; godinja doba krue kao u kolu; ljudi, jedni se raaju, drugi umiru; jedni se
ene, drugi ostaju bez ena; jedni se kue, drugi ostaju bez svog stana i imovine; jedni
gradovi se izgrauju i velelepno ukraavaju, drugi nestaju u plamenu i u pepeo se
pretvaraju. Sve na zemlji prolazi, znai da e jednom i sama zemlja proi. Ako se u kui
sve zapali, onda e i sama kua izgoreti. Nebesa i zemlja za oganj se uvaju. Prvi
svijet, vodom potopljen, propade. A sadanja nebesa i zemlja za oganj se uvaju za
Dan suda i pogibli bezbonih ljudi (2. Pt. 3, 67). I gde da naem prave hriane koji bi
prezirali sve zemno, kao prolazno, i svim silama revnovali o ugaanju Bogu, svom
besmrtnom Caru, o spasenju dua svojih! Gde da naem takvog uzvienog mua koji bi
kao car ili kakav bog prezirao zemlju i sve zemno radi Boga (a ne iz nadmenosti) i
hrabro svom umu ili zakonu Bojem pokoravao sve strasti i pristraa ovoga ivota, koji
bi revnovao revnou Bojom o spasenju dua brae svoje, saljudi, i brinuo se o
njihovom prosveenju, oienju, ukrepljenju u veri i vrlini? Gospode, Ti podigni takve
svetilnike na svenjaku ovoga sveta, na svenjaku Crkve Tvoje, da propovedaju slavu
Tvoju, da revnuju za slavu Tvoju i za spasenje ljudi Tvojih! Gospode, Tebi je sve
mogue! Gospode, dokle e nas kovitlati tatina ovoga sveta? Dokle emo se odvraati
od Tebe, Stvoritelja i Spasitelja naeg? Gospode, kako ume i kako zna, ispravi to.

***
Kada te tui, gordi, zli duh bude smuivao pred itanje i tokom itanja molitava
Gospodu Bogu ili Majci Bojoj, zamisli tad ivo da su svi koji stoje pred tobom deca Oca
nebeskog, svemogueg, bespoetnog, beskonanog, svedobrog i da je Gospod Otac
njihov, i smelo, mirno, radosno, slobodno Mu se moli, u ime svih, ne bojei se ni
podsmeha, ni prezira, ni zlobe ljudi ovoga sveta. Ne budi dvolian, stidei se lica
ljudskih; ne oklevaj da se iskreno pomoli Ocu nebeskom, naroito molitvu Gospodnju
itaj sa strahopotovanjem, mirno, bez urbe; uopte, sve molitve itaj spokojno,
odmereno, sa strahopotovanjem, znajui pred Kim ih izgovara.

***

Koliko je hriana koji govore: verujem u Boga, a zapravo ne veruju? Koliko je usta koja
neme kada u drutvu treba zatiti slavu Boju i svete Njegove na koje hule sinovi ovoga
veka i neme pred njima? Drugi ute kada treba podrati razgovor o Bogu ili kada treba
zaustaviti kakvu nepristojnost, drskost. Mnogi govore: verujem u Boga, a ako se desi da
naie nevolja, napast, iskuenje, postaju maloduni, klonu, ponekad ropu, i gde se
dela sva vera? Tu bi trebalo pokazati predanost volji Bojoj, rei: kako Gospod izvole,
tako i bi: neka je blagosloveno ime Gospodnje.16 Inae, po svoj prilici, u Boga veruju
samo u srei, a u nesrei Ga odbacuju.

***
Teku i bolnu operaciju e podneti, ali zato e zdrav biti (re je o ispovesti). To znai
da na ispovesti duhovniku treba bez prikrivanja otkriti sva svoja sramna dela, iako je
bolno, iako nas je stid, sramota, iako je poniavajue. U protivnom rana ostaje
neizleena i bolee, i bridee, i podrivae duevno zdravlje, bie kao kvasac za druge
duevne bolesti ili grehovne navike i strasti. Svetenik je duhovni lekar; pokai mu rane
ne stidei se, iskreno, otvoreno, sa sinovskim poverenjem: ta duhovnik je tvoj otac
duhovni koji treba da te voli vie od tvog roenog oca i majke, jer Hristova je ljubav
iznad telesne, prirodne ljubavi on za tebe treba da da odgovor Bogu. Zato je na
ivot postao tako neist, ispunjen strastima i grehovnim navikama? Duhovne rane ili
gnojnice bole, i nadrauju se, i na njih se nikakav lek ne moe staviti upravo zato to ih
veoma mnogi skrivaju.

***
Nebo i zemljo, koje je Gospod stvorio i koji Njime postojite, delujete i kreete se,
urazumite mene koji bivam jedan duh sa Gospodom! Zbog ega da se brinem kad
bivam i uvek mogu biti jedan duh sa Gospodom? Svu brigu svoju poloiu na Njega.
Nebo i zemlja nekoliko hiljada godina postoje Gospodom, Njegovom silom i zakonima,
dok su sami bez due, tromo, nedejstvujue, nemono vetastvo. A trava, a cvee
poljsko, a drvee, a ptiice, ribe i drugo? Kako nas sve to ui da se potpuno
pouzdavamo u promisao Boji!

***
Ne preziri nijednog oveka, nijednog nesretnika, nego se sa punim uvaavanjem i
blagonaklonou odnosi prema svakom dobronamernom oveku, posebno prema
siromanima, kao saaljenja dostojnim udovima naim, ili vie od toga udovima
Hristovim, u protivnom, estoko e raniti duu svoju. O, kako je, reklo bi se, lako iveti

iskreno ljubei, i kako je teko naem pokvarenom srcu da ivi u ljubavi! Na svakom
koraku izgovor za neprijateljstvo prema blinjem.

***
Gospode, evo, Tvoj sam sasud: napuni me darovima Duha Tvoga Svetoga, bez tebe
sam prazan, bez ikakvog dobra, ili bolje pun svakog greha. Gospode, evo, laa sam
Tvoja: napuni me teretom dobrih dela. Gospode, evo, koveg sam Tvoj: napuni me ne
obmanom srebroljublja i slasti, ve ljubavlju prema Tebi i ivoj ikoni Tvojoj oveku.

***
ovee, kud je vazneta priroda tvoja u licu Isusa Hrista Bogooveka? Na presto
Boanstva. Kud je vazneta priroda tvoja u licu Bogomajke? Iznad Heruvima i Serafima.
Radi koga? Radi tebe, da bi te, oslobodivi te od trulei pohota, nainio priasnikom
Boanske prirode. Kako ti odgovara na te namere, na ta dela Boanstva, na to
svedobro promiljanje Vladike? Date su ti sve boanske sile za ivot i blagoae
kako ih koristi? Ne zanemaruje li ih? Nisi li se sav kao pu prilepio za zemlju?

***
Naa dua je prosto bie, budui da je obraz i podobije Boje; zato, kada je
blagoustrojena i ivi u skladu sa voljom Bojom, tada je i mirna, i laka, i radosna; a kada
pristane na greh, ili uini kakav greh, ili je neprijatelj prinuuje na greh, tada je
nespokojna, mrana, teka. Dakle, neprestano tvori volju Boju, i bie prost, miran; ali
ako bude greio, mira nee imati. Nemoj se predavati neprijatelju; on u duu unosi
muenje, teskobu, mrak, oganj. Uklonite zlou djela svojih. (Isa. 1, 16).

***
Disanje Duhom Svetim Koji je disanje due nae treba da bude prirodno, lako i slatko,
kao to je prirodno, slatko i lako udisanje vazduha. Ljubav prema svakom oveku treba
da bude prirodna, prijatna i laka, kao to je prirodno, lako i prijatno voleti samoga sebe;
jer svi smo mi jedno isto, jednog smo Boga stvorenja, jednog smo Boga slike i prilike,
imamo isti duh, istu duu, isti lik.

***
Sve tuge, muenja, liavanja, bolesti Bog doputa da bi izagnao zavodljivi greh i u srca
usadio istinsku vrlinu, da bi dao iskustveno znanje o lanosti, bezobzirnosti, bezumlju,
tiraniji i smrtonosnosti greha i pobudio gaenje prema njemu, i da bi dao iskustveno
znanje o istini, krotosti, mudrosti, krotkoj vlasti nad srcima ljudskim, i ivotvornosti vrline.
Zato u sve alosti podnositi hrabro, sa blagodarnou Gospodu, Lekaru dua naih,
Spasitelju naem najovekoljubivijem.

***
Svuda je i u svemu Gospod, i sve Gospod nosi i uva i zato se zove Svedritelj. Moram
biti bezbrian. Svi mi smo iz nitavila pozvani u bie Bojom svemou i, budui da smo
sami po sebi nitavni, nita ne moemo svojom snagom, bez Boga uiniti ili sebe u
ivotu odravati, zato nam je Bog sve: i ivot, i sila naa, i svetlost naa, i vazduh na, i
hrana i pie duhovno, i odea, i sve. Ta On je i za vetastveno telo nae sve stvorio i
podaje: i svetlost, i vazduh, i toplotu, i hranu, i pie, i odeu, i stan. Blaeni siromani
duhom koji su vazda svesni svoje nitavnosti i svetvoratva i svedriteljstva Bojeg;
blaeni bezbrini u ivotu ovom; blaeni prostosrdani; blaeni oni koji se u svemu
predaju Gospodu. Sami sebe i jedni druge i sav ivot svoj Hristu Bogu predajmo. Samo
uvek budi sa Bogom, i sve e ti se dati, dodati: itite najprije Carstvo Boije (u sebi i u
drugima), i ovo e vam se sve dodati (Mt. 6, 33). Neka samo Bog bude u vaim srcima,
budite sa Njim uvek nerazdvojno sjedinjeni, i sve ovozemaljsko e vam se dodati. Samo
se ne vezujte srcem ni za ta ovozemaljsko: jer udeo va je Bog, Bog srca vaeg. Bog
je neiscrpno bogatstvo, izvor nepresuni; gde je Bog, tamo je svako dobro.
Bogoljubivog prate sva dobra, kao to senka prati telo.

***
Kako da budem hladan prema blinjem kada mi je Gospod zapovedio da ga volim kao
sebe, ili kao to je On Sam zavoleo nas? A hladni prema blinjima postajemo zato to
smo pristraeni prema slastima i samoljubivi. Dakle, odbacimo slasti i neuzdranje da
Vladiki svome ugodimo.

***
Da nema Gospoda i Vladiice, i Anelauvara, i svetitelja avo i njegovi pomagai bi
nam svima zatvorili usta i ne bi nam dali da slavoslovimo ime Gospodnje; to bi zaista
bilo, jer oni to sada nastoje da ine i u tome ponekad makar donekle uspevaju! Ko
saplie svetenike tokom slube? avo.

***
Nikada ne treba zaboravljati da smo svi mi jedno telo i da jedni druge treba da
podstiemo na ljubav i na dobra dela; a posebno mi, pastiri, to treba da pamtimo i
inimo. Da, mi treba da pamtimo da ako smo duom svetli, ako vrsto stojimo u veri i
blagoau, onda e i pastva naa biti vra, svetlijeg i istijeg ivota; ako je glava
svetla, svetli su i udovi, a ako smo potamneli duom od strasti raznolikih, tamnije e biti
i telo Crkve, pastva naa, jer postoji tesna veza izmeu glave i udova, izmeu pastira i
pastve. Zato je Gospod i rekao: tako da se svijetli svjetlost vaa pred ljudima, da vide
vaa dobra djela i proslave Oca vaega Koji je na nebesima (Mt. 5, 16). Ako je svjetlost
koja je u tebi tama, kolika je tek tama (Mt. 6, 23). Dakle, misli li da se tvoje
stomakougaanje, tvoja pohlepa ne odraava na pastvi tvojoj, pre svega, zbog tvog
nestaranja o duama, jer kakvo je staranje o duama u onoga ko se stara o rubljama?
Nikakvo. Da, ako se svetlost u pastiru pomrauje, ona se neizostavno pomrauje i u
pastvi: zbog tesne, duhovne veze njegove sa njom, glave sa udovima. Ako si vrst u
duevnim vrlinama i oni su vrsti; ako stoji na molitvi i usrdno se moli za njih oni to
oseaju; ako se ti duhovno ukrepljuje ukrepljuju se i oni; ako se ti raslabljuje
raslabljuju se i oni. Gospode, pomiluj me!

***
Telo nae sastoji se od stihija zemaljskih: svetlosti, toplote, vazduha, vode i zemlje na
te stihije e se i raspasti po smrti svojoj. Svetlost i toplota e se sjediniti sa svetlou i
toplotom, vazduh e se sjediniti sa vazduhom, voda sa vodom, zemlja sa zemljom.
Sastavljamo se i opet se razlaemo. Slava tvoratvu Tvome, Gospode! Znajmo i
pamtimo da smo od praha zemaljskog, da smo kratkovremeni, i imajmo
strahopotovanje pred Tvorcem. Svi mi smo dela ruku Njegovih, ovce pae Njegove
(Ps. 99, 3).

***
Na ivot je neprekidni tok neizrecivih milosti Bojih: zato on treba da bude neprestano
blagodarenje i slavoslov Bogu Tvorcu i Dobroinitelju, a naroito neprestana ljubav
prema Bogu i blinjem ikoni Njegovoj i sa-udu naem. Volei blinjeg, mi volimo Boga;
potujui svakog oveka, mi potujemo ikonu Boju, Samoga Boga i sami sebe: jer
blinji drugi, peti, deseti, stoti, hiljaditi, milioniti i tako dalje to sam ja. Mnogo je lia
na drvetu, a sve je na istom drvetu, istim ivotom ivi, isto poreklo ima, isti izgled, isti
poetak, isti i kraj.

***
Ako posumnja da li je osveena ikona Boje Majke pred kojom se moli, znaj da je ve
hiljadu devet stotina godina sveta Sama prvolika Vladiica, preosveena jo u utrobi
roditelja Njenih Joakima i Ane, potom osveena po roenju u hramu Jerusalimskom, i
naposletku, neizrecivim ovaploenjem od Nje Boga Logosa; Ona je uvek sveta i
presveta veno, nepokolebivo, nepromenjivo, i Ona na svakom mestu jeste, svakoj ikoni
Svojoj je prisutna i samim slikanjem Njenog lika i imena, i lika Spasovog i imena
Njegovog, osvetava vetastvo samim likom Svojim i pisanjem imena. Prosta srca
gledaj svaku ikonu, a sumnja je od avola, kako bi odvukao od srdane molitve. Govori
mu: sva zemlja je sveta; na svakom mestu vladavine Gospoda moga i Preiste Majke
Njegove Vladiice sveg sveta; ne poklanjam se dasci, nego Nju, Preistu, srdanim
oima gledam: slika je nainjena samo radi pomoi nemoi mojoj.

***
udotvorne ikone Boje Majke i drugih svetih ue nas da na svaku ikonu gledamo kao
na tog samog svetog ili svetu kojima se molimo, kao na lica koja su iva i sa nama
besede, jer su nam isto tako blizu, i jo blie nego ikone, samo ako im se sa verom i
srdanom naklonou molimo. Tako isto treba govoriti i o krstu ivotvornom. Gde je krst
ili krsno znamenje, tamo je Hristos i sila Njegova, i spasenje Njegovo, samo ga sa
verom ini ili mu se poklanjaj.

***
Kada se moli Bogu poznatim molitvama na koje se navikava, govori u srcu: Gospode,
Ti si uvek jedan te isti. Srce moje se menja i hladi prema reima molitve, dok je sila
njihova jedna te ista, kao to si i Ti veno Jedan te isti.

***
Molei se Bogu, besedi sa Njim licem u lice; i besedi sa Njim kao sa Carem oi u oi,
sa Majkom Caricom nebeskom besedi kao sa ivom, sa Anelima i svetima isto tako,
kao oi u oi, i neka se za to vreme srce tvoje nipoto niim sporednim ne zanima i ni
za ta ne prilepljuje, jer reci: bi li se ti, razgovarajui sa carem ili sa caricom, bavio
neim sporednim ili nevanim, na primer, gledanjem kroz prozor na putnike ili
razgledanjem stvari koje se nalaze u odajama i dr. I zar to ne bi bilo krajnje uvredljivo za
carsko velianstvo? A kako mi, besedei sa Gospodom, inimo tome slino i daleko
gore od toga!

***
alosti (nevolje) su veliki uitelj; alosti nam pokazuju nae slabosti, strasti,
neophodnost pokajanja; alosti oiuju duu, otrenjuju je, kao od pijanstva, nizvode
blagodat u duu, smekavaju srce, pobuuju gaenje prema grehu, utvruju u veri, nadi
i vrlini.

***
Materija, kada se za nju srcem prilepljujemo, strasno je elimo ili nam je ao da je damo
drugima, ubija duu udaljavanjem od Boga, Izvora ivota. Srce treba uvek da bude u
Bogu Koji je nepresuni Izvor ivota duhovnog i materijalnog: jer ko je uzrok postojanja
svih stvorenja i ivota organskog, biljnog i ivotinjskog, postojanja poretka i ivota svih
svetova velikih i malih? GospodBog. Sve materijalno treba smatrati za trice, kao
nevano, nitavno, prolazno, raspadljivo, truleno, iezavajue, a panju treba obraati
na duu nevidljivu, prostu, besmrtnu, koja se ne moe raspasti: ne brinuti, dakle, za telo
propadljivo, starati se pak za ivot besmrtni (Tropar prepodobnima). Delom to dokai:
posti, srdano udeljuj siromasima, rado ugouj goste, ne ali nita za ukuane, itaj
usrdno re Boju, moli se, kaj se, oplakuj svoje grehove, svim snagama stremi ka
svetosti, krotosti, smirenju, trpljenju, poslunosti.

***
Kako mi odravamo vezu sa svetom duhovnim, sa crkvom nebeskom? Prizivanjem
njihovim u molitvama, praznicima u njihovu ast i slubama crkvenim: jer Crkva je
jedna, pod jednom Glavom Hristom. Kako odravamo vezu sa pokojnima? Molitvama
za njih, naroito onim koje su sjedinjene sa prinoenjem beskrvne rtve. Kako
odravamo vezu sa ivim hrianima i svim ljudima? Opet molitvama za sve njih u
hramu Bojem i ak kod kue. Tako mi odravamo vezu sa pokoljenjima na nebesima,
na zemlji i pod zemljom. Velika je vera hrianska!

***
U stvarnom svetu se s jedne strane pojavljuje beskonanost materijalnih stvari ive i
neive vetastvene tvari; sa druge strane beskonanost unutarnjeg sveta misli i
oseanja, ili bezdan besmislenosti i okamenjenosti grehovne, ili beskraj misli i oseanja

grehovnog, strasnog. Ali sva materijalnost je nita, jedna blagodatna misao ovekova,
jedno oseanje svete ljubavi beskonano je dragocenije od sve materijalnosti.

***
Ree Gospodu grehove sa skruenou srca i nestadoe; uzdahnu, zaali zbog
grehova i nema ih. Govori bezakonja svoja da se opravda. Kako dolaze, tako i
odlaze. Mata je mata. Shvatio je da su ona mata, ludost, bezumlje, reio je da se
ubudue ponaa ispravno i Bog ga je od njih oistio preko Svog sluitelja i Svetih
Tajni.

***
Hristos, kao ivotodavac, kao Bog svesavreni, kao Tvorac, kao Promislitelj, Staratelj i
Spasitelj moj sasvim je dovoljan za mene, za punou ivota moga, i nikakve stvari nisu
potrebne mom nevetastvenom srcu: one su potrebne samo telu trulenom i prolaznom,
ali telo sve to mu je neophodno ima svakodnevno i uobiajeno po dobroti Bojoj i
milostima Njegovim. Pohote i prohtevi tela, ili starog oveka su bezbrojni, ali oni su
mata, tatina, privid, nita; one su pomraenje, smuenje i muka duhu. Jedino je u
Bogu mir moj i ivot moj.

***
Kako je tesna veza izmeu Crkve nebeske i zemaljske, kolika je ljubav Crkve! Vidite:
ona se neprestano sea, priziva u molitvama i proslavlja zbog podviga na zemlji injenih
radi Boga Crkvu nebesku; moli se neprestano za Crkvu zemaljsku i posreduje za
umrle u nadi na vaskrsenje, ivot veni i zajednicu sa Bogom i sa svetima. Neizmerna
ljubav, velianstvena, boanska ljubav! Proniimo u duh te ljubavi materinske Crkve
nae pravoslavne i proimajmo se duhom te ljubavi. Sve blinje smatrajmo udovima
svojim, sebe i njih udovima jednog tela Crkve i delatno ih volimo, kao sebe tada emo
i sami biti ivi udovi Crkve nebeske, a ona e biti delatna i brzoposluna pomonica
naa i molitvenica za due nae.

***
Sve dok vodimo telesni ivot i Bogu ne pristupamo iskreno, demoni se taje u nama,
skrivajui se iza raznih strasti: iza udnje za hranom i piem, bludnog raspaljivanja,
gordosti i gordog slobodoumlja o veri, o Crkvi, o dogmatima vere, iza zlobe, zavisti,

krtosti, srebroljublja, tako da ivimo po njihovoj volji; ali kada ponemo iskreno da
sluimo Gospodu i u bolno mesto dirnemo demone naih strasti koji se gnezde u nama,
tad oni ustaju na nas svom svojom paklenom zlobom, svim svojim ognjenim
zastraivanjima i svakojakim silnim, gorkim pristraima prema zemaljskim dobrima,
dok ih sve iz sebe ne izagnamo usrdnom molitvom ili prieem Svetim Tajnama. Tako
su besomuni mirni sve dok ih ne privedu svetinji, a im ih privedu odnekud se javlja
neobina snaga, odvraanje od svetinje, hula, vreanje svetinje, prodoran krik. Eto vam
objanjenja ili razreenja vaeg nerazumevanja zbog ega besomuni, ili takozvane
klikue, viu u crkvi tokom liturgije ili kada ih privode svetim motima; to je zato to se
demoni susreu sa dobrom silom koja im je mrska i jaa od njih, koja ih saie, izgoni,
poraava ih po pravdi Boijoj, udaljava ih iz njima dragog stanita.

***
Svaki hrianski dom predstavlja beskonano veliki dom vaseljenu, nebo i zemlju u
kojima obitava Gospod. Zato u svakom hrianskom domu vidi ikone Spasitelja i Majke
Boje, Koji budno paze na molitve onih to ive u domu i obraaju Im se za pomo.

***
ovee, poznaj svoju duevnu nevolju i snano, neprestano se moli Spasitelju ljudi da
te od nje spase. Ne govori u sebi: nisam u opasnosti, nisam u nevolji, nije mi potrebno
da se esto i mnogo molim za izbavljenje od nevolje koju ne shvatam i ne znam.
Nevolja i jeste u tome to, budui u najveoj nevolji, ne zna nevolju svoju; ta nevolja su
gresi tvoji.

***
Ako mora da podnosi snana iskuenja, tuge i bolesti, nemoj biti maloduan, ne kloni
i ne ropi, ne eli sebi smrt, ne govori drske rei pred svevideim Bogom, na primer,
ovakve: o, kakva teka tuga, o, kakvo iskuenje koje prevazilazi snage moje, bolje bi mi
bilo da umrem, ili: bolje bi bilo da se ubijem! Neka te sauva Bog od takve
malodunosti, roptanja i smelosti! Nego sve to trpi hrabro, kao poslano ti od Boga zbog
grehova tvojih, i sa razbojnikom blagorazumnim ponavljaj: primam po svojim djelima
kao to sam zasluio (Up. Lk. 23, 41), i duhovnim oima gledaj Spasitelja Koji strada na
krstu.

***

Pazi da te reke unutarnjih tugu i nevolja ne otrgnu od Gospoda Isusa Hrista, jer
neprijatelj nastoji da nas na sve naine odvue od Gospoda: i zavoenjem
zadovoljstvima, i teinom nevolja, kao Jova, a posebno unutarnjim teskobama i tugama.
Trpi sve, blagodarei Bogu, jer onima koji ljube Boga sve pomae na dobro (Rim. 8,
28). Seti se da svakodnevno u molitvi Bogu ispoveda da zbog grehova svojih kojima
svagda prognevljuje Boga i Preistu Majku Njegovu, i sve nebeske Sile, i svetog
Anelauvara, nisi dostojan Njegovog ovekoljublja, nego si dostojan svake osude i
muke, i evo Gospod na tebi pokazuje pravdu Svoju i ujedno ljubav Svoju, poseuje te
alostima i teskobama i ponienjem i sramoenjem da bi oistio srce tvoje, smekao ga,
istanao, smirio i uinio ga dostojnim hramom Svojim. Koga ljubi Gospod onoga i kara; i
bije svakoga sina kojega prima. Jer svako karanje ne ini se da je radost, nego alost,
ali poslije daje mirni plod pravednosti onima koji su kroz njega izvjebani (Jev. 12, 6;
11).

***
Onaj greh na koji ne daje saglasnost, ne uraunava ti se; na primer, nehotino
spoticanje na molitvi, pomisli neiste i hulne, nehotina zloba sa kojom se usrdno
borimo, krtost od koje se odvraamo sve to su napadaji zlog duha. Nae je da
trpimo, da se molimo, smirujemo i volimo.

***
O, ime najslae, ime najsvetije, ime svemogue, ime Gospoda naeg Isusa Hrista!
Pobedo moja, Gospode, slava Tebi! Gospode, mi smo udovi Tvoji, mi smo jedno telo, Ti
si Glava naa. Gospode, neka bee od nas sve strasti, neka bee od nas demoni!
Gospode, daj nam blagodat ljubavi koja nikad ne prestaje! Gospode, da potujmo i
volimo jedni druge kao Tebe Samog, kao Tobom oboeni.

***
Kako e dobro biti s Tobom izabranima Tvojim na nebesima, Gospode! Kako su sve
obmane zemaljske mune za srce! Kako je pogubno za srce ma i trenutno pristrae
prema neemu zemaljskom! A kakav je u Tebi mir, kakva sloboda, kakvo prostranstvo,
kakva svetlost, kakva radost!

***

Slava, Gospode, sili krsta Tvoga koja nikad ne slabi! Kada me neprijatelj pritiska
grehovnim pomislom i oseanjem i ja, nemajui slobode u srcu, nekoliko puta sa verom
uinim krsno znamenje, to najednom i greh moj otpada od mene, i teskoba nestaje, i ja
izlazim na slobodu. Slava Tebi, Gospode! Gospode, neka me od Tebe nita ne otkida,
nita telesno, vetastveno, da uvek budem sa Tobom! Kako je dobro biti s Tobom!

***
Gospode, ne lii me nebeskih dobara Tvojih, jer si Ti Gospod i moe to uiniti ako
zaeli; Gospode, izbavi me venih muka, jer si Ti Gospod i to moe takoe lako uiniti
ako zaeli; Gospode, umom li ili pomilju, reju ili delom sagreih oprosti mi, videi
nemo due moje! Dakle, Ti si Gospod i sve moe uiniti za mene koji se kajem i item
dobara Tvojih. A Ti, Vladiice svih Anela i ljudi, svedobra i svesilna, kao strana
zapovednica, progoniteljka i plamen svih protivnikih sila, kao Ona Koja lako, brzinom
munje, moe da osujeti sva mnogovrsna lukavstva zlih duhova, izbavi nas od svakog
greha i ukrepi nas silom Tvojom za svaku vrlinu; naini nas saobraznima Sinu Tvome i
Bogu naem i Tebi, Presvetoj Djevi, Majci Gospoda naeg, jer mi se nazivamo imenom
Hrista, Sina Tvoga, budui da smo udovi Njegovi. Da ne bude nae ime hrianin samo
prazan zvuk, bez snage, nego da svi mi budemo podraavaoci Hrista, Naelnika nae
vere (Jev. 12, 2), i Tebe, elovoe duhovne obnove (Akatist Presvetoj Bogorodici, 10.
ikos; prevod oca Justina Popovia). Da svi mi budemo kao ivo kamenje koje se zida u
dom duhovni, svetenstvo sveto, da bismo prinosili rtve blagoprijatne Bogu (Up. 1. Pt.
2, 5). O, Vladiice, Vladiice, da Te ne bismo uzalud i badava nazivali Vladiicom:
pokai i pokazuj vazda Tvoju svetu, ivu, delotvornu vlast nad nama. Pokai, jer Ti je
sve to je na dobro mogue, kao svedobroj Majci svedobrog Cara; razgoni mrak srdaca
naih, odbijaj strele zlih duhova koje se na nas podmuklo lete. Mir Sina Tvoga, mir Tvoj
neka caruje u srcima naim da bismo svi vazda radosno klicali: ko je posle Gospoda
kao Vladiica naa, svedobra, svesilna i prebrza Zatitnica naa? Zato si Ti
proslavljena, Vladiice, zato Ti je neiskazano obilje boanske blagodati dato, zato Ti je
data neizreciva smelost i sila kraj prestola Bojeg i dar svemogue molitve, zato si
neizrecivom svetou i istotom blagoukraena, zato Ti je mo neuporediva od
Gospoda data da bi uvala, titila, branila, istila i spasavala nas, naslee Sina Tvoga
i Boga, i Tvoje. I spasavaj nas, o, Preista, svedobra, premudra i svesilna! Jer si ti Mati
Spasa naeg Koji je od svih imena najvie blagovoleo da se nazove Spasiteljem, jer je i
samo ime Njegovo Isus, ili Spasitelj. Nama koji stranstvujemo u ovom ivotu, svojstveno
je da padamo, jer smo obloeni telom mnogostrasnim, okrueni duhovima zlobe
podnebesnim koji zavode u greh, ivimo u svetu preljubotvornom i grenom koji mami
na greh; a Ti si iznad svakog greha, Ti si Sunce presvetlo, Ti si Preista, predobra i
svesilna, Tebi je svojstveno da oiuje nas, gresima uprljane, kao to majka isti decu
svoju, ako Te smireno pozovemo u pomo; Tebi je svojstveno da podie nas koji
neprestano padamo, da titi, uva i spasava nas kojima duhovi zlobe ine lukavstva,
i da nas pouava da hodimo svakim putem spasonosnim.

***
Ja sam okot, govori Gospod, a vi loze (Jn. 15, 5), to jest, Crkva je jedna, sveta,
saborna i apostolska. I zato, kao to je svet Gospod, tako je sveta i Crkva; kao to je
Gospod put, istina i ivot (Jn. 14, 6), tako je i Crkva, jer Crkva je isto to i Gospod, ona
je tijelo Njegovo, od mesa Njegova, i od kostiju Njegovih (Ef. 5, 30), ili loze Njegove,
usaene u Njega okot ivi, koje se hrane od Njega i rastu u Njemu. Crkvu nikada ne
zamiljaj odvojeno od Gospoda Isusa Hrista, od Oca i Svetoga Duha.

***
Kada neprijatelj udari na srce sumnjom u kakvu re Spasiteljevu i rani te, reci mu u sebi:
svaka re Boga mog Isusa Hrista je za mene ivot, i otrov sumnje e biti izbaen iz srca
i bie mirno i lako na dui. A kada udari sumnja u kakvu re ili poruku crkvenu, u
inodejstvo, u obred, opet mu u sebi reci re Spasiteljevu o Crkvi: kada doe On, Duh
Istine, uvee vas (odnosno Crkvu koju su apostoli uvrstili, uinivi da se rasprostre po
svoj zemlji, a osobito pastire i uitelje) u svu istinu (Jn. 16, 13; up. 14, 26), i vrsto veruj
da, po obeanju Spasiteljevom, u Crkvi vavek prebiva Duh Sveti i uvodi je u svu istinu;
znai, u njoj je sve istinito i spasonosno, zbog ega se ona naziva stubom i tvravom
istine (1. Tim. 3, 15). U crkvenim knjigama, u izrekama Svetih Otaca i uitelja Crkve,
svuda die Duh Hristov, Duh istine, ljubavi, spasenja.

***
Molitva je neprestano oseanje svoje duhovne bede i nemoi, sazrcavanje u sebi, u
ljudima i u prirodi dela premudrosti, dobrote i svemogue sile Boje, molitva je
neprestano blagodarno raspoloenje.

***
Molitvom esto nazivaju ono to nikako nije molitva; ode do crkve, postoji, pogleda
ikone ili ljude, njihova lica i odela, veli: pomolio se Bogu; postoji kod kue pred ikonom,
nekoliko puta klimne glavom, izgovori nauene rei bez razumevanja i saoseanja, veli:
pomolio se Bogu, premda se mislima i srcem uopte nije molio, nego je bio negde na
drugom mestu, sa drugim ljudima i stvarima, a ne sa Bogom.

***
Molitva je uznoenje uma i srca ka Bogu, sazrcavanje Boga, smela beseda stvorenja sa
Tvorcem, stajanje due pred Njim sa strahopotovanjem, kao pred Carem i
Samoivotom Koji svima daje ivot; zaboravljanje radi Njega svega to nas okruuje,
hrana za duu, vazduh i svetlost, ivotvorna toplota njena, oienje grehova, blagi
jaram Hristov, lako breme Njegovo. Molitva je neprestano oseanje (shvatanje) svoje
nemoi ili bede duhovne, osveenje due, predukus budueg blaenstva, blaenstvo
anelsko, nebeski dad koji osveava, napaja i plodnom ini zemlju due, snaga i
krepost due i tela, osveenje i oienje duhovnog vazduha, prosvetljenje lica, veselje
duha, zlatna nit koja tvar spaja sa Tvorcem, bodrost i muastvo u svim tugama i
iskuenjima ivotnim, svetiljka ivota, uspeh u delima, ravnoanelsko dostojanstvo,
utvrivanje vere, nade i ljubavi. Molitva je zajednica sa Anelima i svetima koji Bogu od
iskona ugodie. Molitva je ispravljanje ivota, majka srdane skruenosti i suza; snana
pobuda na dela milosra; bezbednost ivota; unitenje straha smrtnog; preziranje
zemaljskih blaga, e za nebeskim dobrima, oekivanje sveopteg Sudije, opteg
vaskrsenja i ivota budueg veka; pojaano staranje o izbavljenju od venih muka;
neprestano traenje milosti (pomilovanja) od Vladike; ivljenje pred oima Bojim;
blaeno nestajanje pred Tvorcem koji je sve stvorio i sve izvrava; iva voda due;
molitva je smetanje u srce svih ljudi ljubavlju; svoenje neba u duu; smetanje u srce
Presvete Trojice, po reenom: njemu emo doi i u njemu emo se nastaniti (Jn. 14,
23).

***
Kao to ti je blizu misao tvoja, kao to je vera blizu srcu tvome, tako ti je blizu Bog, i to
je ivlja i vra misao o Bogu, to je ivlja vera i poznanje sopstvene nemoi i
nitavnosti, i oseanje potrebe za Bogom, to je On blie. Ili, kao to je vazduh blizu tela,
tako je Bog blizu due. Jer Bog je, tako rei, duhovni vazduh kojim diu svi Aneli, due
svetih i due ljudi koji ive, osobito blagoastivih. Ti ni trena ne moe iveti bez Boga, i
zaista svakog trena ivi Njime: jer u Njemu ivimo, i kreemo se, i jesmo (Dap. 17, 28).

***
Tvoja sumnja u prisustvo Boje na bilo kom mestu i u bilo koje vreme i muenje due
koje otud proistie dokazuju da mi ni trena i ni na jednom mestu ne moemo biti bez
Boga, i da svakoga asa i na svakom mestu samo Njime ivimo; znai, sumnja na
negativan nain samo potvruje istinu prisustva Bojeg na svakom mestu i
nemogunost nau, kao i svake tvari, da igde budemo bez Boga. I zaista, ma gde da si,
ako posumnja u prisustvo Boje, i bude ti teskoba i oganj na srcu, ne podlei sumnji,
shvati je kao opsenu, matanje avolsko, i odmah e ti biti lako. Svagda treba pamtiti da
je Bog, kao i dua naa, misleno, duhovno bie: i mislima i srcima naim mi se ili

pribliavamo Bogu, bivamo jedan duh sa Njim, ili se od Njega udaljavamo i postajemo
jedan duh sa avolom i silom koja mu pomae.

***
Neka svaki hrianin pozna obmanu avolsku koja poiva na svemu svetovnom i
trulenom, koja nas pod raznim pristojnim izgovorima odvraa od ljubavi prema blinjem
kao prema sebi samom.

***
Naa priroda trai ikone. Moe li priroda naa biti bez slike? Da li je mogue setiti se
onoga to je odsutno, ne zamislivi ga u slici? Nije li nam Sam Bog dao sposobnost
uobrazije? Ikone su odgovor Crkve na vapijuu potrebu nae prirode.

***
ovee koji se moli, ime Gospoda, ili Bogomajke, ili Anela, ili svetog, neka ti bude
namesto Samoga Gospoda, Bogomajke, Anela ili svetog; blizina rei tvoje srcu tvome
neka bude zalog i svedoanstvo blizine srcu tvome Samoga Gospoda, Preiste Djeve,
Anela ili svetog. Ime Gospoda je Sam Gospod Duh koji je svuda i sve ispunjava; ime
Bogomajke je Sama Bogomajka, ime Anela je Aneo, svetog sveti. Kako to? Ne
razume? Evo kako: zove se, recimo, Ivan Ilji. Ako te oslove tim imenima, ti e
prepoznati celoga sebe u njima, i odazvae se na njih, znai, sloie se sa tim da je
ime tvoje ti sam sa duom i telom; tako je i sa svetima: ako prizove ime njihovo,
prizvao si njih same. Ali oni, rei e, nemaju telo. Kakve to veze ima? Telo je samo
vetastveni omota due, dom njen, a sam ovek, sutina ovekova, ili unutarnji ovek
njegov je dua. Pa i tebe kad zovu po imenu, ne odaziva se telo tvoje, nego dua tvoja,
pomou telesnog organa. Dakle, ime Boga i svetog je Sam Bog i sveti Njegov. Ali kako
je Bog Duh preprosti i svudaprisutni, a svi sveti u Bogu prebivaju, to je optenje
molitvom vere sa svima svetima najlaki posao, laki od optenja sa ljudima koji sa
nama ive, jer pri odnosu sa ljudima ponekad ne moe da govori, ili se ustruava i
razmilja kako da neto kae da oni ne bi osudili tvoje rei, dok tamo uju i
jednostavan prirodan glas srca verujueg i ljubeeg, tamo i utanje razumeju; tamo bez
govora naeg vide duu i njeno stanje, njene elje.

***

Ikone u crkvi i u domovima neophodne su, izmeu ostalog, i zato to nas podseaju na
besmrtnost svetih, na to da su oni ivi (Lk. 20, 38), kao to govori Gospod, da nas u
Bogu vide, uju i pomau.

***
Kako je ime Bogu naem? Ljubav, Dobrota, ovekoljublje, Milosre. Kada se moli, vidi
oima srca da pred tobom stoji Ljubav i Dobrota, da te slua ovekoljubac.

***
Kada se moli nebeskim Silama, ne zamiljaj ih kao veoma strane, nepristupane,
nemilostive: ne, to su bia prekrotka, smirena, blagoastiva, ljubea, pristupana i
drueljubiva, spremna da pomognu, bliska onima koji ih sa iskrenom verom i ljubavlju
prizivaju u svojim molitvama. Njihovo je svojstvo tenja ka jedinstvu sa svim
hrianima kroz molitvu vere. Jo, kada se moli nebeskim Silama preziri sve
zemaljsko, kao truleno, i svim srcem voli ivot nebeski, duhovni i ka njemu tei. Njima
je veoma drago da vide nae istinsko podvinitvo, nau elju da postanemo njihovi
sugraani, na ta smo i prizvani po blagodati Isusa Hrista u Preboanstvenoj Trojici.

***
Hou li Te zaboraviti, Gospode, nevidljivi, nedokuivi Gospode Koji uvek ispunjava
srce moje ivotom, svetlou, mirom, radou, snagom, trpljenjem, Tebe Koji si za
mene svako dobro u ivotu mome i jedini ini ivot moj? O, ne daj mi da Te zaboravim!

***
Gospode, ime Ti je Ljubav: ne odbaci mene, oveka zabludelog! Ime Ti je sila: potkrepi
mene koji gubim snagu i padam! Ime Ti je Svetlost: prosveti moju duu pomraenu
ivotnim strastima! Ime Ti je Mir: umiri nemirnu duu moju! Ime Ti je Milost: ne prestaj
da me milostima dariva!

***

Ponekad se u crkvi za ljude Boje ovako molim: evo, mnogi od onih koji stoje preda
mnom u hramu Tvome stoje praznih dua, kao prazni sasudi, i ne znaju ta e se moliti
kao to treba; Ti ispuni srca njihova sada, u ovo za njih pogodno vreme, u ovaj dan
spasenja, blagodau Svesvetog Duha Tvoga, i daruj ih meni, molitvi mojoj, ljubavi
mojoj, ispunjene poznanjem dobrote Tvoje i skruenosti i umilenja srdanog, kao
napunjene sasude; daruj im Tvog Duha Svetoga Koji se moli u njima uzdisajima
neizrecivim (Rim. 8, 26). Ja sam, pastir, grean sam i neist vie od svakog oveka, ali
ne gledaj na grehe moje, Vladiko, nego ih previdi po velikoj milosti Tvojoj, i molitvu
moju, radi blagodati svetenstva koja na meni poiva i u meni prebiva, uslii u as ovaj;
neka ne bude u meni, Gospode, uzaludna blagodat svetenstva, nego neka gori u meni
svagda verom, nadom, ljubavlju i sinovskom smelou molitve za ljude Tvoje.

***
Vladiko, suznu molitvu moju za duhovna eda moja i za sve pravoslavne hriane koji
Ti ugaaju, primi kao staranje moje o njihovom spasenju, kao brigu moju pastirsku! Budi
im, po molitvi mojoj, Ti Sam i glas, i truba koja budi iz sna grehovnog, i oko koje
nadgleda srca njihova, i ruka koja ih potkrepljuje na putu ka gornjem otaastvu i podie
one to padaju zbog maloverja, malodunosti i klonulosti, i ljubav materinska, u kojoj ja
oskudevam, koja se neno stara o njihovom istinskom dobru; budi im sve, da kako god
neke spase (1. Kor. 9, 22). Jer samo si Ti zaista Pastir Koji same due ljudske nevidivo
i skriveno napasa, samo si Ti istinski i premudri Uitelj Koji govori u sama srca ljudi
Tvojih; samo si Ti istinski Ljubitelj Svojih stvorenja i dece po blagodati; u Tebe je i
premudrosti i svemoi bezdan. Samo si Ti uvek budan i bdi i u samom snu nas
pouava putevima Tvojim. Budi onda Ti, Vladiko, namesto mene Pastir i Uitelj
ovcama Tvojim koje si mi poverio; Sam ih vodi na panjake travnate; Sam ih uvaj od
duhovnih i telesnih vukova; Sam upravi noge njihove na put istine, pravde i mira. Budi
im namesto mene i svetlost, i oko, i usta, i ruka, i premudrost, a pre svega ljubav, u kojoj
oskudevam ja mnogogreni.

***
Bog je bezdan svakog dobra, sveznanja, premudrosti, svemoi, blagodati i milosra,
pravde, postojanosti u dobru, ali ko se sjedini sa Gospodom molitvom vere i delima
ljubavi jedan je duh s Njime (1. Kor. 6, 17), zato se i sam, po meri svoje vere i ljubavi,
ispunjava mudrou, snagom duhovnom, dobija od Njega, kao od istinske Dobrote, sve
to je na spasenje, i sam je dobar i saoseajan prema drugima, ispunjava se razumom
duhovnim, vrstinom i postojanou u veri i vrlini. Kako je Bog nepresuni izvor, treba
samo verom ivom i ljubavlju nelicemernom da budemo sjedinjeni sa Njim da bismo se
ispunili od Njega raznim dobrima duhovnim. To sjedinjenje je mogue uvek i na svakom
mestu, samo je potrebno da srce nae uvek bude sa Njim, a ne sa avolom i ne sa
tatinom ovoga sveta. Upravo zato meu pravednicima vidimo prozorljivce i proroke koji

ine uda svemoi boanske, ljubavi i milosra, vrste, istrajne u vrlini do polaganja
ivota svoga za veru, radi ljubavi prema Bogu, ispunjene duhovnom mudrou svetih,
jer je Svet Gospod Bog na (Ps. 98, 9).

***
Ako su srce i misli tvoje u skladu sa vaseljenskim verovanjem i sa zapovestima Bojim,
onda si neizostavno u tesnoj vezi sa Bogom i u srodstvu sa Njim, zato to je Bog
duhovno, misleno, lino Sutastvo; ali ako srce tvoje i pomisli tvoje u bilo emu svesno
izneveravaju vaseljensku veru i zapovesti Boje, ili rei Jevanelja koje odreuju pravila
hrianskog ivota, onda se tvoja sjedinjenost sa Bogom raskida i tvoje srce stupa u
pogibeljnu vezu sa neprijateljem istine i ivota avolom. Kao to sobni vazduh koji ne
dolazi u dodir sa spoljanjim vazduhom, postaje ustajao, ispunjava se mnotvom
stranih, po ivot tetnih elemenata, i gubi svoje ivotne elemente, tako i dua koja se
odvaja od Boga hotiminom sumnjom, bezverjem i bezakonjima, gubi svoj ivotni
element i ivi samo fizikim, niim ivotom. Kao to radi osveavanja vazduha, radi
njegovog ispunjavanja ivotnim elementima, u sobu treba putati spoljanji vazduh, tako
i u duu, kao u vazduh koji se nalazi u domu tela naeg, treba putati, verom i ljubavlju,
ivotvorno disanje ili strujanje Boanskog Duha; i tada e ona svaki put oivljavati,
dobijae nove snage za veru i ljubav. Svetim Duhom se svaka dua oivljava (Antifon 4.
glasa), poje sveta Crkva. Jer ta je ovek, ako ne boica ispunjena disanjem Bojim, ili
duom po obrazu i podobiju Bojem? I treba menjati vazduh u toj boici, tim pre to je
on u nama od roenja pokvaren, od samih prvih vinovnika greha, i kvari se naim
sopstvenim strastima i pohotama, i esto se zaraava otrovnim avolskim disanjem.
Kao to je sobni vazduh istovetan spoljanjem i od njega potie, kao to on nuno
pretpostavlja spoljanji vazduh koji se svuda rasprostire, tako i dua naa disanje
Duha Bojeg pretpostavlja postojanje Duha Bojeg Koji je svuda prisutan i sve
ispunjava. Paralela izmeu domova vetastvenih i duhovnih.

***
Jednom za svagda znaj da u Crkvi, u svim njenim slubama, Svetim Tajnama i
molitvoslovljima sve odie duhom svetinje, duhom mira, duhom ivota i spasenja, a to je
svojstveno samo Duhu Svetome. Svete pomisli ili rei ivota i istine lako je razlikovati od
pomisli ili rei lai i smrti; prve u duu unose mir i ivot, poslednje muenje, nespokoj,
smrt duhovnu. Tjelesno mudrovanje je smrt, a duhovno mudrovanje ivot i mir (Rim. 8,
6).

***

Budui da je Bog duhovno Sutastvo, mogue Ga je veoma brzo izgubiti iz srca; kao to
Ga srce isto tako brzo moe stei odlunim pokajanjem zbog grehova.

***
udna stvar! Kada je srce posredstvom ive vere sjedinjeno sa ivotnim naelom
Duhom Svetim, tada je mirno, prostrano, i misao je tada slobodna i jasna, jezik tean i
odmeren; ali im oveku u mislima bude ao brata svoga zbog neeg vetastvenog, na
primer, hrane, novca, poto se seti nekog brata koji ite njegovu hranu, njegovo srce
istog trena biva pogoeno duhovnim udarom, biva svezano, utueno; misao takoe biva
svezana jer je pogoeno srce izvor misli i postaje nejasna, kao i jezik, krv ubrzano
tee i navire ka glavi, itav ovek je u teskobnom, nenormalnom stanju. Tako se po
zasluzi kanjava nae neuvaavanje (potcenjivanje, omalovaavanje) duhovnosti kod
naeg brata; tako se po zasluzi kanjava naa privezanost za vetastvenost! Slava
pravdi Tvojoj, Gospode!

***
Svemogua sila Boja koja postoji i dejstvuje u celom svetu, usredsreuje se, kao to
se sunevi zraci sabiraju u fokusu ili u staklu, u svetim ikonama. Sabiranje sile Boje
biva naroito u razumnoj ikoni Boanstva u oveku, upravo u srcu njegovom
ispunjenom verom, nadom i ljubavlju, kao u fokusu; upravo u njemu se odraava
svetlou Svojom Sunce pravde, triipostasni Bog na, sa obiljem darova Svojih, prema
veri svakoga, grejui i obasjavajui svaiju duu.

***
Jeste li kadgod videli kako se ljudski lik u slomljenom ogledalu odraava u mnotvu
likova u onolikom broju koliko je odvojenih, razbijenih komada ogledala, ili kako se u
svakom vodenom mehuriu, ili u svakoj kapi rose i u svakoj zenici oka odraava lik
ljudski? Ako je to tako mogue i uobiajeno u prirodi, zato onda mi, hriani, da ne
dopustimo mogunost mnogobrojnih prikazivanja jednog te istog lica, recimo, Gospoda,
ili Preiste Majke Njegove, ili svetog, i zato da u svakoj ikoni ne vidimo Samoga
Gospoda, ili Preistu Majku Njegovu, ili svetog, kao to u ogledalu ili na crteima vidimo
mnogobrojne odraze jednog te istog lica, i da ih ne potujemo kao to im prilii? Ne ui
li nas na neki nain i sama priroda da od nje prihvatamo ono to slui naem
blagoau?

***
Kada se molimo Bogu, Preistoj Bogorodici, Anelima i svetim ljudima, mi
pretpostavljamo da oni stoje pred nama i da nas sluaju kao to to obino biva prilikom
razgovora dvojice ili nekolicine ljudi licem okrenutih jednih prema drugima. I to je zaista
tako. Lice Gospodnje je svagda pred nama; isto tako je i Vladiica sa Anelima i
svetima u Gospodu Bogu svagda licem u lice s nama, samo treba srca naa da budu
okrenuta ka njima. Vladiica, svi Aneli i sveti ljudi su kao u jednom domu, jedna
porodica Vladiica, kao Majka svih, sveti Aneli i ljudi, kao starija i mlaa braa naa.
Kao to su u porodici dobrog oca sva deca uvek sa njim, sva se meusobno vole i
jedna o drugima brinu, tako su i kod Oca nebeskog Aneli i ljudi uvek pred Njegovim
licem, meusobno se vole i jedni o drugima brinu, jaki o slabima, savreni o
nesavrenima.
***
Ako se od srca moli Gospodu ili Vladiici, ili Anelima, ili svetome, onda govori
samom srcu Gospoda, Vladiice, Anela ili svetog: jer svi mi smo u istom srcu Bojem
u Duhu Svetome, svi sveti su u Bojem srcu. U Meni prebiva i Ja u njemu (Jn. 6, 56).

***
Kada se moli, vrsto veruj da je Gospod prisutan pri svakoj rei molitve i za ta god da
zamoli, On je ispunjenje svake molbe tvoje upuene i za tebe samog, i za svakoga
drugog.

***
Neprijatelj svakodnevno snano proganja moju veru, nadu i ljubav. Progone te, vero
moja! Progone te, nado moja! Progone te, ljubavi moja! Trpi vero, trpi nado, trpi ljubavi!
Hrabro vero, hrabro nado, hrabro ljubavi! Bog je va pobornik! Ne kloni vero, ne kloni
nado, ne kloni ljubavi!
Na sve naine potuj likove ivih ljudi da bi potovao kako dolikuje lik Boji. Jer lik
Gospoda Isusa Hrista je lik oveji. Ko ne potuje lik oveji nee potovati ni lik Boji!

***
Nisam li Ja sve za tebe, Ja Otac, i Sin, i Sveti Duh Bog tvoj, ivot tvoj, spokoj tvoj,
radost i blaenstvo tvoje, tvoje bogatstvo, tvoja hrana i pie, tvoja odea i sve tvoje? A

za ta se ti prilepljuje? Zar za prah? ega ti je ao za Mene u licu blinjeg? Zar praha?

Zar za Mene Koji sam sve stvorio, za Mene Koji mogu zemlju i kamenje u hlebove da
pretvorim, vodu iz kamena da pustim? Budi uvek sa Mnom i u Meni, i uvek e biti
spokojan i veseo. Da li je ikad bilo iznevereno tvoje pouzdanje u Mene? Nisam li te
vazda uspokojavao i oivotvoravao?

***
Ako sve tvoje imanje bude zajedniko imanje tvoje i blinjeg, onda e sve Boje biti i
tvoje. to god hoete itite i bie vam. Sve Moje Tvoje je i Tvoje Moje (Jn. 15, 7; 17,
10).

***
Kada zapreuje avolu imenom Gospoda naeg Isusa Hrista, onda to isto ime, za nas
najslae a strano i bolno za demone, samo tvori uda, kao ma dvosekli. Isto tako, ako
ta ite od Oca nebeskog ili ini togod u ime Gospoda naeg Isusa Hrista, onda ti
Otac nebeski, u ime Svog ljubljenog Sina sve podaje u Duhu Svetome, ako tvori
zapovesti Njegove, a u Svetim Tajnama, nimalo ne gledajui na tvoju nedostojnost. Gde
se sa verom upotrebljava ime Boje, tamo ono ini uda: jer samo ime Boje je sila.

***
Neki vele: zato pominjati imena pokojnih ili ivih pri molitvi za njih? Bog, kao
sveznajui, i Sam zna ta imena, zna i potrebe svakoga. Ali oni koji tako govore
zaboravljaju ili ne znaju vanost molitve, ne znaju koliko je vana od srca izgovorena
re, zaboravljaju da se pravosue Boje i milost Boja mogu umoliti naom srdanom
molitvom koju Gospod, po dobroti Svojoj, kao da ubraja u zasluge samih pokojnika ili
ivih, kao udova jednog tela Crkve. Takvi ne znaju da se i Crkva prvorodnih, zapisanih
na nebesima (Jev. 12, 23), po ljubavi svojoj, neprestano moli za nas Bogu, i upravo
pominje pred Bogom naroito imena onih ljudi koji im se mole, uzvraajui istom
merom. Mi smo pominjali njih, oni nas. A ko sa ljubavlju svojom ne pominje blinje
svoje u molitvi, taj i sam nee biti pomenut i nee se udostojiti pominjanja. Mnogo znai
na molitvi jedna re vere i ljubavi. Mnogo je mona molitva pravednika (Jak. 5, 16).

***

Molei se za ive i pokojne i nazivajui ih po imenima, treba od sveg srca, sa ljubavlju

izgovarati ta imena, kao da u dui nosi ta lica ija imena pominje, kao dojilja kada
nosi i neguje svoju djecu (1. Sol. 2, 7), pamtei da su oni udovi nai i udovi Hristovog
tela (Up. Ef. 4, 25; 5, 30); nije dobro pred licem Bojim samo prebirati jezikom imena
njihova, bez saoseanja i ljubavi srca. Treba pomisliti na to da Bog gleda na srce, da i
lica za koja se molimo takoe trae od nas, po dunosti ljubavi hrianske, bratsko
saoseanje i ljubav. Velika je razlika izmeu bezoseajnog nabrajanja spiska imena i
njihovog srdanog pominjanja: jedno je od drugog daleko kao nebo od zemlje. Ali ime
Samog Gospoda, Preiste Majke Njegove, svetih Anela i svetih ljudi Bojih pre svega
uvek treba prizivati ista srca, sa verom i plamenom ljubavlju; uopte, rei molitve ne
treba samo prebirati jezikom, kao da prstom okreete listove u knjizi, ili kao da
prebrojavate sitan novac; potrebno je da rei izlaze kao to iva voda izbija iz vrela
svoga, da budu iskreni glas srca, da ne budu, dakle, kao tua, pozajmljena odea, kao
tue ruke.

***
Prema svakoj rei imaj panju i potovanje kao prema ivom oveku, i vrsto veruj da je
rije Boija iva i djelotvorna, kao ivo bie, kao Aneo, i da zbog svoje duhovne
tananosti, prodire do razdiobe due i duha, zglobova i sri, i sudi namjere i pomisli srca
(Jev. 4, 12). Re Boja je Sam Bog. Dakle, kada govori, veruj da ima posla sa ivim,
a ne sa mrtvim biima, sa delotvornim, a ne sa tromim i slabim. Znaj da treba da govori
s verom i uverenou svaku re. Rei su ivi biseri. Ne bacajte bisera svojih pred svinje
(Mt. 7, 6).

***
Kao dokaz da je ovek potekao od Rei Boje slui sama re ovek, a potom ime koje
mu je dato na krtenju ili znamenju. Dokle god je ovek iv, svi ga zovu tim imenom i on
se odaziva na njega pokazujui time da je to zaista on; on je sav sadran u svom
imenu. Naposletku, kada umre i njegove trulene ostatke poloe u zemlju, u seanju
ostaje samo njegovo ime, kao svedoanstvo njegovog porekla od Rei Boje taj
nevetastveni, kao dua veni posed njegov i na.

***
U molitvi se trai, kao prvo, da predmet molitve bude jasno izreen, ili bar da u srcu
postoji jasna svest o njemu i elja za njim; drugo, da ta elja bude izreena sa
oseanjem i ivom nadom u milost Vladike ili Majke Boje; tree, potrebna je vrsta

reenost da se ubudue ne grei i da se u svemu ini volja Boja: eto postao si zdrav,
vie ne grijei, da ti se to gore ne dogodi (Jn. 5, 14).

***
Kada se za togod moli Gospodu, ili Presvetoj Bogorodici, ili Anelima i svetima
molei za njihovo posredovanje pred Bogom za tebe ili za druge ljude, tada rei koje
izraavaju tvoju molbu, tvoje potrebe, smatraj samim stvarima, samim delom koje ite
od Gospoda, i veruj da ve ima siguran zalog da e dobiti predmet moljenja tvojih u
samim reima kojima se taj predmet oznaava. Na primer, moli za zdravlje svoje ili ije
bilo: re zdravlje smatraj samim delom; veruj da ga ve ima po milosti i svemoi
Boga, jer sama re, naziv, u Gospoda za tren moe postati delo, i zbog svoje
nepokolebive vere neizostavno e dobiti traeno. Itite, i dae vam se (Mt. 7, 7). to
itete u svojoj molitvi, vjerujte da ete primiti; i bie vam (Mk. 11, 24).

***
Ne obraaj panju na pomraenja, oganj i teskobu vraju tokom molitve, i srcem se
vrsto osloni na same rei molitve, sa uverenou da su u njima sakrivena blaga Duha
Svetoga: istina, svetlost, ivotvorni oganj, oprotaj grehova, prostranstvo, spokoj i
radost srca, ivot i blaenstvo.

***
Velika imena Presveta Trojica, ili Otac, Sin i Sveti Duh, ili Otac, Slovo i Sveti Duh,
prizvana sa ivom, iskrenom verom i strahopotovanjem, ili zamiljena u dui, jesu Sam
Bog i u duu nau nizvode Samoga Boga u trima Licima. Ali od Boga i kroz Boga i radi
Boga je sve (Up. Rim. 11, 36). Zato, ako si ivom verom i vrlinom, osobito krotou,
smirenjem i milosrem sjedinjen sa Bogom triipostasnim, iti od Njega ono to eli,
ono to e te nauiti da ite sam Duh Sveti, i bie ti: ili brzo, za tren, istoga asa, ili
kroz neko vreme, po nahoenju Premudrosti Boje. Trai od Mene i dau ti (Ps. 2, 8)
sve, ta god da zatrai, manje je, bez ikakve sumnje, beskonano je manje od Samog
Davaoca, budui da to od Njega potie. A kako Sam Davalac Samo to beskonano,
prosto Sutastvo na neki nain moe biti obuhvaeno jednom milju naom, jednom
reju, to veruj da jedna tvoja re, jedna molba tvoja za ispunjenje ega bilo, odmah, po
zapovesti Gospoda moe da se ostvari i odelotvori. Rei e, i postae; zapovedie, i
sazdae se (Ps. 32, 9). Seti se Mojsejevih uda, seti se kako je taj ovek Boiji bio bog
za Faraona, i kako se istog trena na njegovu re, ili pokret ruke ili ezla njegovog, sve
pretvaralo ili pojavljivalo. O, Boe veliki, Boe preproslavljeni, Boe udesa, Boe

milosti, dobroinstava i ovekoljublja neizrecivog, slava Tebi svagda, sada i uvek i u

vekove vekova! Amin.

***
Gordost u veri projavljuje se tako to se gord ovek usuuje da postavlja sebe za sudiju
vere i Crkve i govori: ja u to ne verujem i to ne priznajem; to smatram suvinim, ono
nepotrebnim, a, evo, ovo udnim ili smenim. Gordost ovekova u veri ispoljava se jo i
u hvalisanju tobonjim poznavanjem svega, premda zna veoma malo ili su mu duevne
oi sasvim slepe. Ovo ne vredi itati, veli: ovo je poznato; ove propovedi ne vredi itati:
u njima je sve jedno te isto to mi je ve poznato. Visok stepen ljudske gordosti se
ispoljava onda kada se obini smrtnik usuuje da sebe poredi sa svetiteljima Bojim i ne
vidi njihova velika i udesna savrenstva koje su oni sopstvenim podvizima stekli, uz
sadejstvo blagodati Boje, savrenstva koja je Sam Bog ovenao i proslavio u njima.
On govori: zato da ih potujem, pogotovo da im se molim? Oni su takoe ljudi, ja se
molim samo Bogu, a ne zna da nam upravo Sam Bog zapoveda da itemo za sebe
molitve pravednika. Doista u pogledati na nj (Jov, 42, 8).

***
Gordost u veri se ispoljava jo i u neoseanju grehova svojih, u farisejskom
opravdavanju i samohvali, u neoseanju milosti Bojih, u neblagodarnosti Bogu za sve
dobro u neoseanju potrebe da se slavoslovi veliina Boja. Svi oni koji se ne mole
Gospodu Svedritelju, Bogu duhova i svakoga tela, ivotu svome, ne mole se zbog
tajne gordosti.

***
Kada tokom molitve Majci Bojoj ne nae u srcu svome dolino strahopotovanje
prema Njoj, i oseti zle i hulne pomisli, usklikni tad sledee pohvalne rei koje joj po
dostojanstvu prilie: "sva Ti si, Vladiice, svetlost, sva si svetinja, sva dobrota, sva
premudrost, sve moe kao Majka svemogueg, svagda si jedna te ista svesavrena
kao Majka svesavrenog Cara slave!"

***

Neverovanje samo sebe izobliava time to je laljivo i to nema nita zajedniko sa

istinom; neverujue srce je nespokojno, smeteno, slabo, lakomisleno; vera je, naprotiv,
spokojna, blaena, velianstvena, vrsta.

***
Molei se Gospodu, ili Vladiici, ili Anelima, ili svetima, ne misli da je Gospodu,
Vladiici, Anelima i svetima imalo teko da ispune tvoju molbu ili molbu verujuih, nego
veruj da kao to je tebi lako da o kakvom dobru misli, tako je Gospodu lako i
jednostavno da ga daruje ljudima Svojim, kao i molitvama Preiste Svoje Majke, Anela
i svetih. Sem toga, kako je Bog preizobilna, beskonana Dobrota, to On i eli i vazda
nastoji da pokae Svoju dobrotu stvorenjima svojim, samo je potrebno da Mu se sa
verom, nadom i ljubavlju obraamo, kao deca Ocu, svesni svoje grehovnosti,
siromatva, bede, slepote, nemoi bez Njega.

***
Kada se moli Ocu i Sinu i Svetome Duhu u Trojici jednom Bogu ne trai Ga izvan
sebe, nego Ga sazrcavaj u sebi, kao Onoga Ko u tebi ivi, potpuno te proima i
poznaje. Ne znate li da ste hram Boiji (Boga u Trojici) i da Duh Boiji obitava u vama?
(1. Kor. 3, 16). Useliu se u njih, i ivjeu u njima, i biu im Otac (3. Moj. 26, 12; Up. 2.
Kor. 6, 16; 18). Gospode, proima me i poznaje (Up. Ps. 138, 1), govori David.

***
Kada tokom molitve posumnja u mogunost ispunjenja kakve molbe tvoje, seti se da je
Bogu sve mogue da ti daruje, izuzev zla koje je svojstveno samo avolu, da ti je sama
re ili sama molba tvoja za ta bilo ve sigurno jemstvo da je njeno ispunjenje mogue:
jer ako ja mogu samo da pomislim da li je neto za mene mogue ili nemogue, onda je
to "neto" neizostavno mogue Gospodu, za Koga je sama misao ve delo, ako
blagovoli da je ostvari; pa i za tebe u rei to dobro ve postoji, i samo ne postoji na delu;
ali za ispunjenje molbe On ima Sina Tvorca i Savritelja Duha Svetoga. Mogunosti da
sve ostvaruje dodaj Njegovu beskonanu dobrotu po kojoj je On Izvor nepresuni kako
ivota, tako i svih darova ivota, On je Bog darova, Bog milosti i dobroinstava. Itite, i
dae vam se; traite, i nai ete; kucajte, i otvorie vam se (Mt. 7, 7). Tome dodaj
premudrost Boju koja darujui ume da nam izabere najbolje dobro koje najvie
odgovara naem duhovnom i telesnom stanju. Od tebe se trai vrsta, nesumnjiva
uverenost u mogunost da Gospod ispuni molbu tvoju, i jo to da molba tvoja
neizostavno bude dobra, za dobro, a ne za togod loe. Dae, reeno je, dobra onima
koji Mu itu (Mt. 7, 11).

***
Molei se Bogu, treba sticati takvu vrstu, nepokolebivu veru da bude teko posumnjati
u bilo ta, ak nemogue, a radi toga u srcu treba da budu napisane rei sve je mogue
Bogu (Mk. 10, 27); treba jo imati ivu uverenost u to da Gospod sve ispunjava, da je
bie Njegovo ljubav i dobrota; da je delo Njegovo i bit Njegova da stvara, daje, da bude
milostiv, da preizobilno nagrauje, da ispunjava molbe nae. I sve to itete u molitvi,
vjerujte da ete primiti; i bie vam. (Mt. 21, 22; up. Mk. 11, 24). Jo treba pomno
oslukivati srce svoje kako ne bi lagalo, kako bi svaka re izlazila iz dubine njegove, kao
to je reeno: iz dubine viem Tebi, Gospode! (Ps. 129, 1). To jest, treba se izuzetno
brinuti o istinitosti molitve, o onoj iskrenosti koja naima ini sve rei molitve koje je
drugi sastavio, koja istinitom smatra svaku re molitve.

***
Revnuj o ljubavi: sve e proi, a ljubav e ostati veno, kao Sam Bog Koji je Ljubav.

***
ivot je velika iskustvena nauka. Nema nieg teeg od uenja te nauke, idenja tesnim
putem i na uska vrata. I ko se uz majku ili u koli nije navikao na veru i strah Boji i ivot
blagoastivi, tome e naroito teko ii uenje u koli ivota. On kao ak moe biti
pametan, moe mnogo znati i uivati veliki ugled zbog svojih sposobnosti, ali u koli
ivota je neznalica, sem toga, ponekad se deava da nije ni za ta, ni za porodini ivot,
zbog svog neprilagodljivog karaktera ili zbog svog neobuzdanog srca, niti za drutvenu
delatnost. On se zlopati i esto doivljava krah u ivotu kao brod na moru natovaren
mnotvom robe, puten za vreme bure bez kormila, bez uadi i jedara.

***
Slovesno bie, pamti da je sve stvoreno Slovom i da Njime sve postoji, i imaj
nesumnjivu veru u to da je tvorenje ili pretvaranje reju usta tvojih, vlau Bojom,
najobinija stvar; upravo zato imaj najvee potovanje prema rei i nemoj je zalud
troiti, tim pre je nemoj upotrebljavati kao orue lai osudie Gospod one koji la
govore. O, Boe moj, svet duhova i svet vetastveni sazdani su i postoje Bojim Slovom
Koje je sa Ocem i Duhom prosto Sutastvo, Duh, Jedinica koja se oboava u Trojici
Ipostasnoj.

***
Traei od Boga razliita dobra, veruj da je Bog sve za svakoga: trai li od Njega
zdravlje, veruj da je On zdravlje tvoje; trai li veru, On je vera tvoja; ljubav, On je ljubav
tvoja; mir i radost, On je mir i radost tvoja; pomo protiv neprijatelja vidljivih i nevidljivih,
On je pomo tvoja svesilna; kakvo god dobro od Njega da zatrai, On je upravo to
dobro, kao i svako drugo, i ako smatra da je potrebno da ti to dobro daruje, onda e On
i biti za tebe to dobro. Bie Bog sve u svemu (1. Kor. 15, 28).

***
Re u ustima jednih je duh i ivot, a u ustima drugih mrtvo slovo (na primer, za vreme
molitve i propovedi). Rijei koje vam Ja govorim duh su i ivot su (Jn. 6, 63). Takve
treba da budu u stvari i nae rei, jer mi smo ikone Boga Slova.

***
Kao to telo ivi od vazduha, tako dua ivi od milosti Bojih. Kao to otac i majka
smatraju obinim, prirodnim, neophodnim da deci svakodnevno daju hleb ili ribu
najobiniju hranu nau, i ne daju nam umesto hleba kamen, umesto ribe zmiju, premda
su od roenja zli i lukavi, koliko e onda vie, nee li beskonano vie biti dareljiv Otac
nebeski, suta Dobrota, i koliko li e vie On dati dobra onima koji Mu itu? (Mt. 7, 11).
Kao to je na zemlji preizobilno mnotvo voda, i svi ih piju, dolaze i badava ih zahvataju,
tako je Gospod kao duboki, duhovni okean ivih voda: doi i zahvataj svakojaka dobra
duhovna vedrom istinske, vrste i nepostidne vere. Samo prui to srdano vedro i
neizostavno e izobilno zahvatiti vodu ivota, oprotaj grehova i mir savesti. Ali se boj
sumnje: ona te liava sredstva za zahvatanje svake milosti Boje.

***
Ako nema vrstu, nepostidnu veru u Boga kao Svedobrog i Svemonog, ne uri se da
Ga moli za darovanje kakvog dobra: inae e te avo potui i raniti te maloverjem ili
neverovanjem u mogunost ispunjenja tvoje molitve, i otii e od lica Bojeg
posramljen, potiten i turoban. Ne budi lakomislen, nego najpre, sedi, proraunaj, po
rei Gospodnjoj, svoje izdatke duevne, ili izvagaj veru svoju da li moe dovriti. Ako
li ne moe, demoni e, videi tvoju nedovitljivost, poeti da ti se podsmevaju govorei:
ovaj ovjek poe zidati, pa ne moe da dovri (Lk. 14, 2830). Dakle, pre molitve

proceni stepen svoje vere i naavi da je dovoljna, iva, vrsta, nepostidna, pristupaj
smjelo prijestolu blagodati, da primi milost i nae blagodat za blagovremenu pomo
(Jev. 4, 16).

***
Kao to nam u vetastvenom svetu Gospod ini dobro preko sunca, obasjavajui i
grejui nas i zemlju i sve to je na njoj, preko vazduha, vode, biljaka, ivotinja, tako nam
Gospod i u duhovnom svetu, inei nam dobro neposredno prosveujui umove i srca
naa, titei, spasavajui, milosti podajui i uvajui Svojom blagodau (premda i tu
preko svetenosluitelja) ini dobro vie pomou Svojih slugu, Anela koji se nazivaju
duhovima za sluenje, pomou svetih Svojih i osobito pomou One Koja je via od
svakog stvorenja, Preiste Majke Svoje, preko patrijaraha, proroka, apostola, arhijereja,
muenika, prepodobnih, pravednih i svih svetih. Ta sveta bia su sluge Boje radi
naeg spasenja. Nisu li svi oni duhovi za sluenje, koji se alju da slue onima koji e
naslijediti spasenje? (Jev. 1, 14). Oni su svetozarne, umne lue venog Sunca pravde
Boga. I kako da ne prizivamo u pomo i posredovanje za nas ta dobra bia koja su od
Samog Gospoda dobila blagodat da slue naem spasenju? Kako ne oseati duno
strahopotovanje i zahvalnost prema njima? Je li to u skladu sa zakonima ak i ljudskog
drutva i pristojnosti?

***
Luterani govore: "zato da molimo svete da se mole za nas? Mi molimo Samoga Boga",
i sami sebe pobijaju: jer zato mole pastora da se moli za njih? to se ne mole bez
pastora ako je Bog svakom jednako dostupan i ako nema potrebe za svetim
molitvenicima za nas. Kakvo slepilo! Vele: molei se svetima inimo idolopoklonstvo.
Neistina. Mi nijednog svetog ne smatramo bogom, nijednom svetom se ne molimo kao
Bogu, ve samo molimo za njegove molitve za nas; ima li tu i trunke idolopoklonstva?
Kao to molimo ive svetenosluitelje i molitvenike nae pred Bogom da se pomole za
nas, tako molimo i nebeske molitvenike koji zbog ljubavi svoje prema Bogu imaju veliku
smelost pred Njim; pritom su veoma mnogi od njih i ovde na zemlji bili molitvenici i
posrednici pred Bogom za svet; tamo na nebesima ta njihova delatnost se samo
nastavlja, ima vee razmere i izuzetno je snana, jer je ne ometa teko i tromo telo.
Iako je njihov zemaljski ivot okonan, svi sveti su ivi: Bog nije Bog mrtvih nego ivih;
jer su Njemu svi ivi (Lk. 20, 38).

***

Raduj se, blagodatna, Gospod je s tobom! (Lk. 1, 28) Tako se obraa sveta Crkva
Presvetoj Djevi Bogorodici. Ali Gospod je i sa svakom blagoastivom duom koja veruje
u Njega. Saprebivanje Gospoda sa Djevom Marijom, do Njenog zaea Spasitelja, nije
osobenost svojstvena samo Preistoj Djevi: Gospod je sa svakom verujuom duom.
Gospod je s tobom, moe se rei svakom oveku koji dri zapovesti Gospodnje. I svima
je Gospod blizu: samo su ljudi srcima svojim daleko od Njega, zbog misli svojih, zbog
namera i raspoloenja srdanih, zbog rei i dela svojih koji se protive zakonu Bojem.
Sa vama sam, govori Gospod na roen od Presvete Djeve, do svretka vijeka (Mt. 28,
20), to jest sa svakim od nas je u svako vreme, u svim naratajima, u svim vremenima,
na svem zemaljskom prostranstvu, do svretka sveta.

***
Ja sam u Bogu, sa Bogom, pred Bogom, pod Bogom. On je ivot moj. Radi telesnog
ivota On je razlio vazduh, vodu, puta iz zemlje biljke za hranu, a radi due moje
Sam je svuda i sve ispunjava, Sam je i vazduh, i hrana, i pie. Neprestano se nalazim, i
hodam, i sedim, i spavam, i jedem, i gde god da sam uvek i na svakom mestu se
nalazim u Bogu. Prvo je slika drugog. Za disanje treba da su otvorena usta i ulo mirisa,
za ivot po duhu je potrebna molitva. Da bi molitva bila iskrena, da bi svecelo obuhvatila
duu, da bi bila usredsreena, potrebna je panja prema svome srcu, sabranost ili
upravljenost uma i srca samo ka Bogu, odbacivanje od srca svake lai, dvolinosti i
privezanosti za zemaljsko.

***
Najvea, stalna zabluda naeg srca sa kojom treba da se borimo neprestano, celoga
ivota, jeste tajna pomisao njegova da moemo biti bez Boga i izvan Boga bilo gde, bilo
kada, makar jednog trena. Treba ga neprekidno utvrivati u Bogu od Koga se ono
neprestano u mislima odvraa i veliki je uspeh u hrianskom ivotu stekao onaj ko sa
Anom, majkom Samuilovom, moe iskreno da usklikne: razveseli se srce moje u
Gospodu; podie se rog moj u Gospodu; otvorie se usta moja na neprijatelje moje, jer
sam radosna radi spasenja Tvojega (1. Sam. 2, 1).

***
Treba pamtiti da je Bog Bog ivi i svakog oivljujui, da je i Bogorodica iva, da su
Aneli i sveti ivi, i da nas uju u Bogu.

***
Molei se u Duhu Svetome. (Jd. 1, 20) Duh Sveti je za duu vazduh; Isus Hristos je
hrana ivotvorna, to je, meutim, nerazdeljivo: i Duh i Sin; kao to su vazduh i hrana
podjednako neophodni i jedno od drugog nerazdvojivi, tako su Duh Sveti i Sin
nerazdeljivi meu Sobom i u dejstvima Svojim u nama; a Bog Otac, preko Sina i
Svetoga Duha dejstvuje naelstveno i blagovolee, kao Njihovo Naelo i Uzrok.

***
Oni koji su se doticali odee Spasiteljeve, isceljivali su se. Zato se oni koji sada sa
verom upotrebljavaju svetu vodu isceljuju? Krst koji se pogruava u vodu sa molitvom
vere je kao Sam Gospod ivotvorni. Kao to je odea Spasiteljeva bila proeta
Njegovim ivotom, tako se i voda u koju se pogruava ivotvorni krst proima ivotom:
zato i jeste isceljujua.

***
Nema nam nieg blieg od Boga. On je Bog srdaca, samih srdaca, a srce nam je, sa
svoje strane, blie od svega. To je ceo ovek, skriveni ovjek srca (1. Pt. 3, 4), po
Apostolu.

***
Iao sam na jutrenje. Sunce je bilo na istoku i odraavalo se na fenjeru koji je visio na
stubu. Odraz je bio tako pun i sjajan da ga je bilo nemogue gledati, kao da je samo
sunce. Pomislio sam: ako se vetastveno, stvoreno sunce sa takvom punoom sijanja
odraava u providnom staklu, ne odraava li se onda duhovno nestvoreno SunceBog
u istom od greha (kao tamnog naela) srcu ovekovom, ne odraava li se On blistavo
u svetima Svojim koji su se radi sjedinjenja njihovog sa Njim, radi njihove ljubavi prema
Njemu oistili ili se ovde oiuju od svake neistote tijela i duha, tvorei svetinju u
strahu Boijemu (2. Kor. 7, 1)? Da, On se velelepno odraava u duama izabranih
Svojih; te iste due, te ikone Boje, kao staklo providne, sijaju kao zlato na suncu, kao
najistiji dijamanti, ali sijaju radi Boga i Anela, ne pokazujui svoj sjaj ljudima, ali po
Bojem ustrojenju sijajui radi njih svetlou svoje vere, svojih vrlina, neminovno, poput
svee metnute na svijenjak u sobi koja obasjava sobu sa svima onima koji se u njoj
nalaze (Up. Mt. 5, 15). I jo: ako se stvoreno sunce odraava na fenjeru, ne odraava li
se onda ono nestvoreno duhovno Sunce celo i pritom sutinski u preistom telu i
krvi Svojoj na oltaru Gospodnjem dejstvom Duha ivotvornog? Da, odraava se celo i

sa svom svetlou Svojom i sa svom ljubavlju Svojom, tako da koji jede moje Tijelo i
pije Moju krv u Bogu prebiva i Bog u njemu (Jn. 6, 56): telo i krv jesu sveceli Hristos.

***
Molba u molitvi je protiv gordog tela naeg koje sve pripisuje sebi; blagodarenje protiv
neosetljivosti tela naeg prema bezbrojnim dobroinstvima Bojim; slavoslovlje protiv
telesnog oveka koji trai slavu samo za sebe.

***
Molitva je dokaz moje razumne linosti, moje bogolikosti, zalog mog budueg oboenja i
blaenstva. Ja sam stvoren ni iz ega, ja sam nita pred Bogom, kao onaj koji nema
nieg svog; ali sam, po milosti Njegovoj, linost, imam razum, srce, slobodnu volju, i uz
svoj razum i slobodu srdanim obraanjem Njemu mogu postepeno da poveavam u
sebi Njegovo beskonano Carstvo, postepeno, sve vie i vie da umnoavam u sebi
Njegove darove, da crpem iz Njega kao iz nepresunog, neiscrpnog Izvora, svako
dobro duhovno i telesno, naroito duhovno. Molitva me uverava da sam ikona Boja, da
pri smirenom i blagodarnom raspoloenju svoje due pred Bogom, uz svoju slobodnu
volju, umnoavajui duhovne darove Boje, mogu, na taj nain, beskrajno da se
usavravam i do u beskraj da poveavam svoje bogopodobije, svoje nebesko
blaenstvo, za koje sam predodreen. O, molitva je znak mog velikog dostojanstva
kojim me je poastvovao Sazdatelj. Ali ona me u isto vreme podsea na moju
nitavnost (ni iz ega sam, i nieg svog nemam zato i molim Boga za sve), kao i na
moje najvie dostojanstvo (ja sam ikona Boja, ja sam oboen, ja se mogu prijateljem
Bojim nazvati, kao Avram, otac verujuih, samo treba nesumnjivo da verujem u
postojanje, dobrotu i svemo Boga moga i da Mu se upodobljavam u ovom ivotu
delima ljubavi i milosra).

***
Neprestana topla molitva dovodi nas do najiskrenije i vrste ubeenosti u besmrtnost
nae due i u blaenstvo onog nevetastvenog veka: jer sve naslade molitve ovek crpi
od BogaDuha; svu snagu uzima od Njega, kao i, po Njegovoj blagodati, od Majke
Boje (Ona izbavlja od nevolja due nae, uspokojava, raduje, oivljava), od Anela i
svetih.

***

Ne znate li da ste hram Boiji i da Duh Boiji obitava u vama? (1. Kor. 3, 16). Onaj Koji
je podigao Hrista iz mrtvih oivjee i vaa smrtna tjelesa Duhom Svojim Koji ivi u
vama. (Rim. 8, 11) Budite paljivi i imajte strahopotovanja, brao, prema Duhu
Svetome koji uvek ivi u vama i pamtite da e se tajna i udo vaskrsenja vaeg iz mrtvih
savriti tim istim Duhom Koji sada ivi u vama, po blagodati i daru Hrista, zbog krtenja
vodom i Duhom, zbog pokajanja i naroito priea ivotvornim Tajnama Njegovim.

***
Bog je Istina: i molitva moja treba da bude istinita, kao i ivot; Bog je Svetlost: i molitva
moja treba da se prinosi u svetlosti uma i srca; Bog je Oganj: i moja molitva, kao i ivot,
treba da bude plamena; Bog je sveslobodan: i moja molitva treba da bude slobodni izliv
srca. Kakvo je bogatstvo duha ovejeg: dovoljno je da iskreno pomisli o Bogu, da
iskreno poeli sjedinjenje sa Bogom, i On je istoga asa s tobom: i ni zidovi kue,
nikakvi tamniki katanci, ni gore, ni ponori nee spreiti to sjedinjenje. Bog je odmah s
tobom; tako i Aneli, i sveti: sa Bogom su svi oni pred tvojim oima, kraj tvoga srca, kao
najbliskiji prijatelji, kao tvoji domai. O, bogatstva duha ovejeg!

***
Duh je tako prost da prolazi kroz svako bie duhovno i vetastveno, kroz sve razumne
duhove i kroz sve nerazumne due, nebeska tela, zemlju i sva njena organska i
neorganska tela, nimalo se njima ne ograniavajui, uvek budui iznad njih i
oivljavajui ih, kao Duh Boji, ili prolazi lako kroz svako vetastvo, ne oivljavajui ga,
prodire kroz gore, kamenje, zidove zgrada, tako kao da uopte i nema nikakvog
vetastva. Bog postoji kao da uopte nema nikakvog ni duhovnog, ni materijalnog bia: i
upravo zato u svakome trenu mogu rei da sam uvek s Bogom, ili da postoji samo Bog i
ja. Sa mnom si (Ps. 22, 4), govori Psalmopojac. Ja sam sa tobom (Dap. 18, 10), govori
Gospod apostolu Pavlu.

***
Kada stojimo i usrdno se molimo na molitvi, ili sedimo, leimo, ili hodamo, i kada nas
odjednom poseti Duh Boji i ujemo glas Njegov, primeujemo da On u duu ne prodire
kroz usta, ni kroz nos, niti kroz ui (premda je upravo reju i dahom Spasitelj podavao
Duha, i premda vjera biva od propovijedi /Rim. 10, 17/ ), ve pravo kroz telo u srce,
kao to je Gospod proao kroz zidove kue do apostola nakon vaskrsenja, i dejstvuje
odjednom, kao struja i bre od svake elektrine struje: i tada ti postaje neobino lako,
zato to se odjednom razreuje tvoje breme grehovno, poseuje te duh skruenosti

zbog grehova, umilenja, mira, radosti. Vidi kako se Aneo pojavljuje u zakljuanoj
tamnici nou radi oslobaanja Petrovog: vrata su zakljuana, straari stoje kraj vrata;
ali, evo, Aneo se odjednom pojavio i istoga asa je svetlost zasjala u tamnici (Dap. 5,
19). Tako Duh Boji zaas poseuje dom due nae telo, i svetlost zasijava u njemu.

***
Kako nas sveti uju? uju budui da su jedno sa nama u Svetom Duhu da i oni u
nama jedno budu (Jn. 17, 21), budui da su udovi jedne Crkve Boje na ijem je elu
jedan Hristos i koju oivljava jedan Duh Boji. Sveti nas vide i uju u Duhu Svetome
tako kao to mi telesnim oima i uima vidimo i ujemo pomou svetlosti i vazduha; ali
na telesni vid i sluh ni najmanje nisu savreni u poreenju sa vidom i sluhom
duhovnim: na velikom rastojanju mi ne vidimo veoma mnogo predmeta, ne ujemo
veoma mnogo zvukova. Duhovni vid i duhovni sluh su savreni: njima ne promie
nijedan pokret srca, nijedna misao, nijedna re, namera, elja, zato to je Duh Boji u
Kome sveti prebivaju, vide nas i uju svesavren, sveznajui, sve vidi i uje jer je
svudaprisutan.

***
Molitva ima snagu, na primer, da otvara i zatvara nebo, da pretvara vatru u rosu. ija
molitva je naroito snana? Molitva Majke Boje (Svojim svetim i svemonim molbama)
i svetih na nebu; na zemlji molitve svetenika, kao onih koje je Sam Bog postavio kraj
samog prestola Njegovog radi molitve za sebe i ljude (za nae grijehe i za narodne
grijehe iz neznanja Jev. 9, 7), molitve prepodobnih, otelnika (doista u pogledati na
nj Jov 42, 8). Zbog lenjosti hriana za molitvu biva siromatvo vere, nade i ljubavi,
grehovi i bezakonja, nevolje duevne i telesne.

***
Jereju Boji, veruj od sveg srca, veruj svagda u blagodat koja ti je data od Boga da se
moli za ljude Boje: da ne bude uzalud u tebi taj veliki dar Boji kojim moe da
spase mnoge due; brzo uje Vladika tvoju iskrenu molitvu za ljude i lako se privoleva
na milost prema ljudima, kao na molitvu Mojseja, Arona, Samuila, apostola. Koristi
svaku molitvenu priliku u crkvi, kada vri Bogosluenje ili Svetu Tajnu, u domovima
pri vrenju Svetih Tajni, molitvoslovlja i molebana, svuda i u svako vreme seaj se
spasenja ljudi Bojih i stei e veliku blagodat Boju.

***
Da svakog trena ivi ivotvornom Trojicom u to budi uvek ubeen kao u to da te
obasjava uvstvena svetlost, da se hrani hranom i piem, i da udie vazduh to troje
se radi tebe u jedno sjedinjuje.

***
Vetastvo sveta je kao nita (Up. Ps. 38, 6); svuda i u svemu je Duh Boji, ivotvorni,
Koji je sve prevashodi. Kada se moli Bogu, zamisli da vetastvo ne postoji, i da nema
nijednog stvorenja, i da samo Bog svuda postoji i da je On Jedini Koji je nesmestiv, Koji
sve Sobom ispunjava, obuhvata, stvara i uva. Ako bude nepristraen prema
vetastvenom i ako bude upranjavao post i molitvu, onda i u tebi duh kao da e
progutati telo, i bie duhovan, i svuda u prirodi e sazrcavati DuhaBoga; dok
naprotiv, oni koji su pristraeni prema zemaljskom, naroito prema hrani, piu, novcu,
ulni su i Duha nemaju (Jd. 1, 19), i u svemu vide samo telo, ne sazrcavajui duh, i ak
odbacujui duhovnu stranu predmeta.

***
Gde je vetastvo koje se gradi tamo neizostavno treba pretpostaviti i Graditelja
njegovog, jer vetastvo koje samo po sebi nema nikakav razum i snagu, ne moe samo
da se organizuje, raste i daje plodove: oigledno, svakog trena u ivotu njime upravlja
beskonani Um, svesilna Ruka.

***
Kao to se sunce vetastveno celim svojim krugom i sijanjem odraava u bezbrojnim
providnim predmetima na zemlji, tako je Sunce duhovno Bog blagovoleo da Se odrazi
u bezbrojnim biima na nebu i na zemlji tamo u Anelima, a ovde u ljudima; i kao to
svetlost, ak i vetastvenog sunca, ne biva ometana vrstim, premda providnim telima,
nego nesmetano kroz njih prolazei sija i u sobama kue koje su sa svih strana
zatvorene od spoljanjeg vazduha, ili u providnim predmetima koji su ka njoj okrenuti,
tako se svetlost duhovnog Sunca za duhovna bia ne spreava nikakvim vetastvenim
pregradama, ni zidovima kue, ni mranim zidinama i svodovima tamnica, ni planinskim
masivima u ijim se peterama skrivaju sluge Boje, ni ponorima zemaljskim; On svuda
dopire i svugde sija, u svakoj dui koja je sposobna da u sebe primi sijanje nebeske
istine. (Pavle i Sila se mole u tamnici pojui Bogu, i Gospod uje njihovu molitvu Dap.
16, 2526).

***
Kada se molimo, Gospod pomno slua molitvu nau, On nam je tada kao i uvek blizu
kao ikona pred kojom stojimo, ak mnogo blie: On je kraj samog srca naeg. Prisustvo
Njegovo kraj nas je tako jasno kao vidljiva ikona, i zato ikona zaista na oigledan nain
prikazuje kako nam je Gospod blizu, kako nas vidi i uje. A sveti Boji su nam u Duhu
Svetome tako blizu, kao to nam je blizu Duh Sveti Koji je svuda i sve ispunjava, Njegov
smo hram (Up. 1. Kor. 6, 19), i oni nas u Duhu Svetome vide i uju tako kao to mi
vidimo i ujemo ljude koji sa nama govore. Ta Duh Sveti posreduje i u obinom gledanju
i sluanju.

***
Videli ste da se na ikonama svetih u gornjem delu slika Gospod Isus Hristos sa carskom
jabukom u ruci i sa blagosiljajuom rukom. To je uzeto iz same stvarnosti. Gospod uvek
gleda sa nebesa na one koji se radi Njega podvizavaju na zemlji, delatno im, kao
svemoni Car, pomae u borbi sa neprijateljima spasenja, blagosilja podvinike Svoje
mirom i radou u Duhu Svetome (Rim. 14, 17), i daruje im, po svravanju zemaljskih
podviga, venac ivota. Dakle, hriani, svi se ukrepljujte u veri i nadi, gledajui na Isusa,
Naelnika i Savritelja vjere (Jev. 12, 2), Koji svagda gleda na vas, na sva vaa dela sa
visine nebeske, kao to je gledao na prvomuenika Stefana otvorivi mu nebo i otkrivi
mu slavu Svoju (Dap. 7, 5556), kao to je gledao na Savla, potom Pavla, i takoe mu
Se pokazao na nebesima, obasjavi ga svetlou Svojom i oslovivi ga Svojim glasom
(Dap. 9, 34).

***
Cilj naeg ivota je sjedinjenje sa Bogom: u ovom ivotu u veri, nadi i ljubavi, a u
buduem u ljubavi svesavrenoj. Ali pogledajte kako neprijatelj i mi sami kvarimo ovde
taj cilj. Mi se srcem sjedinjujemo sa raznim predmetima, prema naim razliitim
strasnim sklonostima. Ponekad se, o, uasa, naa ljubav okree ka srebru, hrani, piu,
odei, kui, pokustvu, nama slinim ljudima do zaboravljanja Boga. Ponekad se
gordimo, zavidimo, nenavidimo (mrzimo), laemo i tada se sjedinjujemo upravo sa
samim avolom koji je olienje zlobe, lai, gordosti, zavisti, i kako vreamo svoga
Vladiku Koji nas je stvorio po obrazu Svome i po podobiju, kako sve ne unakaavamo tu
bogoslikanu i prema Samom Bogu slikanu ikonu! Ali mi suvie malo o tome mislimo,
suvie malo znamo ono to se tie za nas sutinskog dela sjedinjenja sa Bogom!

***
Ko poznaje istrajnost i zlobu neprijatelja bestelesnih prema sebi, taj nee mnogo padati
duhom, iako oni na sve naine srce njegovo bacaju u amotinju; taj se nee ni
razdraivati zbog svega, znajui da oni (neprijatelji) na sve naine podstiu na
razdraljivost, da na sve naine podstiu na zlobu, zavist, prilepljivanje za novac i
materijalna sticanja. Samo, to je i neophodan uslov, treba biti paljiv prema sebi, jer se
neprijatelj esto prikriva naim samoljubljem, i navodno se bori za nau dobrobit, a sam
nas zaista pogubljuje. Nado hrianska! Kako je mnogo onih koji su te lieni zbog
lukavstava nevidljivih neprijatelja! Kako je mnogo onih koji padaju u oajanje i
oduzimaju sebi ivot! Setimo se ljudi koji su se dobrovoljno obesili, udavili i onih koji na
drugi nain podiu na sebe ruku, potom pijanaca i drugih.

***
Gospod je rekao re obeanja i ispunie se re Njegova: rei e i nee li tako i ostati?
Gospod ukazuje na zakone prirode, na njihovu postojanost i vrstinu, kao na dokaz
istinitosti Svojih obeanja.

***
Osetili ste u srcu svom za vreme molitve, ili prilikom itanja rei Boje i drugih knjiga
svetog sadraja (a ponekad i svetovnih dobronamernog sadraja gde se, na primer,
opisuje kakav dogaaj koji predstavlja delovanje Promisla Bojeg nad ljudima), ili u
blagoastivim razgovorima glas tih i tanak, kao da vam je telom prola struja. To vas
Gospod poseuje. Glas tih i tanak i tamo je Gospod.17

***
Kada se moli Vladiici ili kakvom svetom, vrsto zamisli da si ud Crkve u kojoj je
Vladiica glavni kamen zdanja, elovoa duhovne obnove18, i znaj da si unutarnje
tesno povezan sa svim nebeskim iteljima, kao kamen zdanja, premda i mek, i ne tvrd.
Tako shvatajui sebe, shvatie zato molitve tako lako dolaze do svetih: jer svi mi smo
pod jednom Glavom Hristom (Up. Ef. 1, 22), i svi smo oivljeni jednim Duhom Bojim.

***

Gospod je uzrok i stalna podrka (snaga) mog organskog telesnog ivota, kroz rad
plua, eluca, srca, ila, miia, i duhovnoorganskog ivota duha kroz um i miljenje,
kroz obasjavanje srca svetlou Njegovom.

***
Nastoj da sve ini suprotno onome to eli neprijatelj bestelesni. On te podstie na
gordost, na samohvalu i osuivanje brata ti se ponizi do zemlje i pepela i osuuj to
stroije moe sebe samog, a brata pohvali u srcu. Ako brat tvoj, usled delovanja
neprijatelja, postupa gordo i zlobno, ti se prema njemu ponaaj smireno i sa ljubavlju.
Ako te neprijatelj podstie na krtost, budi dareljiv. Tako postupaj u svim slinim
sluajevima, i zasluie veliku blagodat Boju i sam e je sopstvenim oima videti.
Ako nema unutarnju snagu da tako postupa, neprijatelj je snaan, veli, onda u
molitvi moli Svesilnog u svako doba i svakoga asa, i On e ti pomoi.

***
Kako poinje u duhu i istini da se moli pred svetom ikonom, na primer, Spasitelja,
tako se ka ikoni privlai duh onoga ko je na ikoni prikazan, tako da ako je tvoja vera u
prisustvo lica naslikanog na ikoni postala tolika da to lice vidi kao ivo, onda je ono
zaista blagodau svojom tu. Primer su udotvorne ikone koje govore, putaju suze, krv i
drugo; upravo zato sve one gledaju neobino ivo i izraajno. ta je nemogue Bogu
Koji moe kamen da oivi i da od njega naini oveka? On to jednako udesno moe da
uini i sa naslikanom ikonom. Sve je mogue onome koji vjeruje (Mk. 9, 23), i
verujuemu udesno silazi Vinji. I On se sjedinjuje sa znamenjem krsta ivotvornog i
ini uda.

***
ta je ovek, ako ne ikona Boja, veto otisnuta u zemlju, jer je telo ovekovo zemlja? I
nemoj se uditi to se Bog projavljuje u vetastvenim ikonama i ak govori ustima ikone,
jer sve je mogue Bogu (Mk. 10, 27). Kada je trebalo, On je je kroz magaricu progovorio
ljudskim glasom (4. Moj. 22, 28).

***
Tako je ivopisan i veran govore ponekad o kakvom portretu da samo to ne
progovori; ako ovek tako moe umetnou svojom da oivljava platno, ili dasku, ili

hartiju, ta je onda nemogue za Boga? Zato da ne udahne ivot u ikonu, zato da joj
ne da sposobnost da progovori, ako Mu je tako ugodno? Samo to ne progovori;
umetnie, ti si sve uinio, daj Gospodu da dovri, i On e naterati ikonu da govori.

***
Postoji svet duhovni; postoji zajednienje dua, meusobno udaljenih i umrlih ljudi, one
nas vide i uju, i evo oiglednog dokaza: jedna ena, iji je mu bolovao i leao u sobi
ezdeset vrsta daleko od nje, i koji je potom umro, jedne veeri je videla ko ga je
posetio, ta je radio: ula je rei koje je govorio. Ne vide li nas tako svetitelji? Ne uju li
tako molitve nae?

***
Gledajui lica drugih, gledam svoje lice, jer svi smo mi isti, Bogom stvoreni, od istog
oveka, od iste krvi, i svi jednako po ikoni Bojoj, i zato na sve ljude treba gledati isto,
ne neprijateljski, ne lukavo, ne koristoljubivo, ve sa istom ljubavlju Bojom. Isto tako,
gledajui na ikonama likove svetih ljudi, lik Boje Majke i Samog Bogooveka Gospoda
Isusa Hrista, ja vidim u njima sebe, jer oni su ljudi, a Isus Hristos Bog na se u celoga
mene obukao ovaploenjem i ooveenjem, poastvovavi oveanstvo neizmernom
au, izagnavi smrad grehovni iz onih koji veruju i koji su se u Njega krstili i
omiomirisavi ih svetinjom Duha Svetoga Koji se useljava u njih verom i krtenjem i
prieem Njegovim boanstvenim Telom i Krvlju. Dakle, vidi u drugima sebe, da i drugi
u tebi sebe vide, voli sve kao sebe; isto tako vidi u Hristu, u Njegovoj Preistoj Majci, i u
likovima svetih sebe i oveanstvo, i orouj se sa Bogom i svetima podraavajui
njihovoj svetinji, da i oni u tebi vide sebe, ukoliko se upodobi Bogu i njima, po vrlini, i
da u tebi prepoznaju svoj ud kada stane pred Sud svesvetski, i uzmu te sebi kao svog.

***
Treba da se radujem to mi pada u deo da veoma esto u umu i u srcu nosim i ustima
izgovaram ime Boje, ime Vladiice Bogorodice, svetih Anela i svetih ugodnika Bojih,
kako svih po imenu tokom godine, tako i naroitih koji se pominju svakodnevno u
molitvama crkvenim, ili pri osvetanju vode. Jer ime Boje, kada ga se seamo iskreno,
od srca, osveuje nas, oivljava i tei, kao i ime Majke Boje, svesilne Posrednice; i
sveti, nai posrednici pred Bogom, mole se za nas kada ih prizivamo u molitvi, i razliito
nam svetle svojim vrlinama. Dobro je imati savez sa Bogom i nebeskim iteljima.

***
Molitvom mi izmoljavamo oprataj grehova svojih. Sav dug onaj oprostio sam ti, jer si
Me molio (Mt. 18, 32). Iskustvo govori isto.

***
Koji jede Moje tijelo i pije Moju krv u Meni prebiva i Ja u njemu (Jn. 6, 56). To je osetno i
iskustvo to potvruje. Preblaen je, preispunjen je ivotom onaj ovek koji se sa verom
prieuje Svetim Tajnama, sa iskrenim kajanjem zbog grehova. Ta istina je osetna,
jasna jo iz suprotnog. Kada bez iskrenog kajanja zbog grehova i sa sumnjom pristupa
Svetoj ai, tada u tebe ulazi satana i prebiva u tebi, ubijajui tvoju duu, i to je izuzetno
osetno.

***
"Bogu je", kae ruska poslovica, "sve blizu". Zaista je sve blizu: sva stvorenja duhovna i
uvstvena, Aneli, due umrlih, svi ivi ljudi, sve ivotinje, svi svetovi vetastveni. Duh
Boji kroz sve prolazi, Duh razumni, isti, najtananiji, i ivi u svakoj verujuoj,
blagoastivoj dui. Krasota poljska preda Mnom je (Ps. 49, 11), govori On. Ja sam sa
vama u sve dane do svretka vijeka (Mt. 28, 20). Budui da je Bog beskonani Duh, za
Njega nema nieg udaljenog, nego je sve pred Njim, kao na dlanu. Sav On je svugde i
sve je u Njemu. Sve Njime ivi i postoji.

***
Bog i stvoreni duhovi i due umrlih ljudi, kao i ivih jesu mislena bia, a misao je brza i
na neki nain svuda prisutna. Pomisli od sveg srca na njih, i oni e biti kraj tebe Bog
uvek i neminovno, a drugi po daru i vlasti Bojoj. Setih se Boga, i obradovah se (Ps.
76, 4). Zato? Zato to je On s tobom i u tebi.

***
Kada se srce nae pokriva mrakom satanskim, mrakom strasti, tada ono porie Boga,
iako bi moralo, kao to i treba, da porie svetlost samoga srca; ono se pomrailo, zato
je sklopilo duhovne oi svoje, ne vidi Boga, a nije da Boga nema. Ree bezumnik u srcu
svome: Nema Boga. (Ps. 13, 1) Zaista bezumnik.

***
Sa imenom Isusa Hrista, ili sa iskrenom milju o Isusu Hristu sjedinjena je velika sila
koja progoni strasti i umiruje srce. Prenesi to i na imena svetih Anela i svetih ljudi
Bojih, poev od Majke Boje, do svetih i pravednih i Hrista radi jurodivih. Samo iskreno
prizovi njihova imena i oni e ti pomoi, po blagodati Bojoj.

***
Ikone Spasitelja u svakom domu pravoslavnom prikazuju Njegovo svudaprisustvo,
Njegovu vladavinu na svakom mestu, a ikone svetih saprisustvo ili blizinu svetih
nama, po blagodati Bojoj, kao udova jednog tela Crkve, sjedinjenih pod jednom
Glavom, Hristom.

***
Kao Ti, Oe, to si u Meni i Ja u Tebi, da i oni u Nama jedno budu. (Jn. 17, 21) Evo
zato se treba moliti svetima: oni su u Bogu, i Bog je u njima (Up. 1. Jn. 3, 24), i eto
zato nas oni uju, to jest zato to su oni u svudaprisutnom Bogu. Svet si, Boe, i u
Svetima obitava! (Vozglas)

***
Zbog same vere nae pomeraju se gore srdane, to jest visine i teine greha. Kada
hriani u pokajanju skinu breme grehova, ponekad govore: "slava Bogu, pala mi je
gora s plea!"

***
U molitvi je neophodno iskreno traenje ispravljenja.

***

Kao to preko elektrinog telegrafa brzo uspostavljamo vezu sa licima koja su daleko od
nas, tako kroz ivu veru, kao preko kakvog telegrafa, brzo uspostavljamo vezu sa
Bogom, sa Anelima i svetima. Kao to se potpuno pouzdavamo u brzinu elektrine
struje i njeno dopiranje do prijemnika, tako treba da se potpuno pouzdavamo u brzinu i
dopiranje molitve vere do Gospoda. Poalji telegrafom vere molbu svoju Bogu ili
svetima i odmah e dobiti odgovor. Prost je odgovor dobijen putem telegrafa, ali
iskusni ga itaju; prosta su i dejstva na srce Boga duhova i svakoga tela i svetih, ali ih
iskusan razume.

***
O, udesnog li dokaza svudaprisutnosti Boje! Na primer, ranilo te je, recimo, srebro:
prilepio si se za njega srcem ma i na tren, i boli srce; ali im Bogu od sveg srca kae:
Ti si moje jedino Blago, Ti si moje srebro i zlato, i hrana i odea odmah e ti biti lako.

***
Meu onima koji se mole ima mnogo onih ije je potovanje Boga uzaludno. Ima i takvih
nemarnih i neiskrenih bogomoljaca koji, osetivi u srcu i u glavi svojoj plimu neistih i
zlih misli, odmah ostavljaju molitvu i bee iz crkve, ili od kune ikone.

***
Ako hoe da se moli ivotvornom molitvom, utvrdi najpre srce svoje u Gospodu,
podigni rog svoj u Bogu svome (Irmos 8. glasa, 3. pesma; up. 1. Sam. 2, 1; na prevod).

***
Otkad je prvi ovek sagreio, ljudi su toliko pomraeni grehom u samom sreditu svoga
bia (u srcu) da veoma esto nemaju svest i oseanje svudaprisutnosti Boje i misle da
ih etiri zida i tavanica skrivaju od Onoga Koji sve ispunjava, Koji vidi i onoga ko se krije
na skrovitom mestu. Moe li se ko sakriti na tajno mjesto da ga Ja ne vidim? Ne
ispunjam li Ja nebo i zemlju? (Jer. 23, 24) Go sam, te se sakrih! (1. Moj. 3, 10) Ali se ne
moe skriti!

***

Dua moja je u Bogu, kao riba u vodi ili ptica u vazduhu, sa svih strana, svakoga asa
Njime okruena; Njime ivi, Njime se kree, u Njemu je spokojna, u Njemu ima
prostranstvo svoje.

***
Misao moja, svetla ili mrana; pomisli koje osuuju ili opravdavaju (Up. Rim. 2, 15); srce
moje, spokojno i radosno, ili alosno i stegnuto; organizacija tela moga, organizacija
svetova i zemlje koju nastanjujemo, sa svim to je na njoj i oko nje, neuutno govore o
neprestanom prisustvu u meni i sa mnom i svuda Tvorca mog i vaeg. Neka uvek
daleko od mene bei mrana i glupa misao da me je ostavio Bog moj, da nije uvek sa
mnom.

***
Neka dua moja uvek pamti da BogSlovo zajedno sa Ocem i Duhom, svakog trena,
dri sve svetove monom rijeju Svojom (Jev. 1, 3), ukljuujui i moj mali svet duu i
telo, i da svakog trena zna ne samo broj vlasi mojih, nego i broj i kakvou mojih misli i
pokreta srdanih, jer sve pred Njegovim najjasnijim oima jeste i biva.

***
Neka zna dua moja da budui da je sve od Boga poteklo i u Bogu postoji, Gospod Bog
najsavrenije, svakoga trena, zna za postojanje i kakvou svakoga bia, i da svakoga
trena zakonima prirode, koji su upravo od Njega dati, odrava postojanje njegovo. Ako
mi, napisavi kakvu knjigu, znamo itav njen raspored i sastav, sve misli koje su u njoj
sadrane, i kada nam drugi iskazuju misli, naroito plan nae knjige, mi govorimo da je
to na plan, da su to nae misli, ta kako onda da se Gospodu ne prizna sveznanje svih
svetova, svih stvorenja, svih stvari u svetu sa njihovom kakvoom i stanjem? Nisu li oni
knjiga Boja? Dakle, duo moja, imaj strahopotovanja prema Tvorcu svome svakoga
trena u svom ivotu i znaj da On svakoga trena zna tebe celog, da te On odrava, i
oivljuje, i podaje ti sve to je neophodno za ivot i blagostanje tvoje! A kako bi neto i
opstalo, da to Ti nijesi htio? (Prem. 11, 25)

***

Ljudi se stide da priznaju da ne veruju u visoko dostojanstvo i prednaznaenje svoje, u

to da su neprocenjiva ikona Boja, premila Bogu, kojoj je pripremljeno i obeano
beskrajno veliko blaenstvo na nebesima u sjedinjenju sa Bogom. Kao to siromah ne
veruje da moe postati bogat i veoma ugledan ovek, tako mnogi hriani ne veruju da
e posedovati bogatstvo buduih dobara i da e biti posaeni na nebesima u Hristu
badava (Ef. 2, 6). Mi se udimo kako nas bez naroitih zasluga s nae strane, oekuje
takva visoka ast i slava, takvo bogatstvo. Mi smo samoljubivi, koristoljubivi, krti i ne
shvatamo kako moe postojati takva beskonana Ljubav, takav premudri i nesebini
Otac; mi jo uvek kao da ne verujemo da Bog tako zavolje svijet da je Sina Svojega
Jedinorodnoga dao, da svaki koji vjeruje u Njega ne pogine, nego da ima ivot vjeni
(Jn. 3, 16).

***
Ljudi ne razumeju i, istini za volju, mnogi ne veruju u onu ast koja je obeana
pravednicima u buduem ivotu, zato to je satana unizio oveanstvo u njegovim
sopstvenim oima. Ali takva poast e zaista biti i treba joj se nadati: ovek je ikona
Boja, Sin Boji se i ovaplotio upravo zato da bi vaspostavio Svoju ikonu. U Svetom
Pismu je razvijena ta misao.

***
Ako kadgod posumnja u Boga ili u dogmat Presvete Trojice, seti se kratkog crkvenog
slavoslovlja: slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, svagda, sada i uvek i u vekove vekova, i
pomisli ta si ti u poreenju sa ljudima svih vekova, od kojih nebrojeno mnotvo ine
veliki i bogosvetli umovi koji su svi iskreno, jednoduno uznosili slavu trijedinome Bogu.

***
Budui da je Tvorac i Bog na jedan, On sve zbliava i objedinjuje, i za verujuu duu
nema nieg dalekog to On verom ne bi mogao da priblii. eli li da besedi, ne mislim
sa Bogom Koji je svugde, ve sa vinjim nebeskim Silama, Naelima, Arhanelima i
Anelima? Moe. Oni e te, po molitvi tvojoj, pouavati, prosveivati, ukrepljivati u veri.
Ili sa svetima koji su se prestavili? Moe. Oni su sa tobom na tvoj prvi svesrdani
priziv, osobito Presveta Djeva Bogorodica, brza Zatitnica naa. Tebe, Hriste, Koji si
neizrecivo zemne sa nebesnima sjedinio, i jednu Crkvu za Anele i ljude sazdao,
neprestano veliamo. (Kanon Arhangelima, pesma 9 trop.; na prevod) Hristos je Glava
i Anelima i ljudima. I ta nam nije blizu sa takvom Glavom? I kako nam je blizu Sama
Glava da bi nas ula! I iskustvo nas uverava u to da nas uje, kao to nas i sveti uju.

***
Gospod ima puno potovanje prema prirodi koju je stvorio i njenim zakonima, kao delu
Svoje beskonane, najsavrenije premudrosti; zato i volju Svoju vri obino
posredstvom prirode i njenih zakona, na primer, kada ljude kanjava ili blagosilja. Zato
ne trai od Njega uda bez krajnje nude.

***
Gospod ima veliko potovanje naroito prema delima ruku Svojih, obdarenim razumom i
slobodnom voljom, to jest prema Anelima i svetima, i pomou njih deluje na nae
osveenje i spasenje. Zato ne govori: ja se uvek obraam neposredno samome Bogu
sa svojim potrebama, sa svojom molitvom. Ponekad treba da se obrati i svetima,
Njegovim oruima ili sredstvima. Sam Gospod ne eli da u delu naeg spasenja ostanu
bez udela svetitelji, hramovi Njegove blagodati, Njegovog Boanstvenog Duha.

***
Kao to su pilii pod krilom kokoi, tako je itav svet pod krilom Gospoda, svi Anelski
sabori, svi ljudi, sve nerazumne ivotinje, svi vetastveni svetovi: svakoga i sve On
prosveuje jedne umnom, druge vetastvenom svetlou; svakoga greje jedne
duhovno, druge vetastvenom toplotom, i kao to koko uje pijukanje i uzdahe pilia
koji se pod njom nalaze tako i Gospod uje i nae tajne uzdahe, nae molitve, naa
slavoslovlja, vidi sve potrebe nae. Pokrij nas pokrovom krila Tvojih. (Ps. 60, 5)

***
Dobro je da se molim za ljude kada se priestim dostojno, to jest svesno: tada je Otac i
Sin i Sveti Duh, Bog moj u meni, i ja imam veliku smelost pred Njim. Car je tada u meni,
kao u obitalitu: iti ta god hoe. Njemu emo doi i u njemu emo se nastaniti. to
god hoete itite i bie vam. (Jn. 14, 23; 15, 7)

***

Za vreme molitve treba imati takvo nastrojenje vere da ni jednog trena u srcu ne bude
potajne sumnje ili potajne misli kako nas Bog ne slua, nego da tokom cele molitve
dua zamilja Boga pred sobom i besedi sa Njim kao sa Carem.

***
Ako mi greni molimo i umoljavamo Gospoda za sebe i za druge; ako se, ivei na
zemlji, sveti mole za druge i izmoljavaju im od Boga ono to im je potrebno, koliko li e
pre onda kada se presele u venost i budu licem u lice sa Bogom. Zbog velike
posrednike rtve Sina Bojeg, snagu posredovanja po blagodati Gospoda Isusa Hrista,
imaju i molitve svetih, osobito Preiste Majke Njegove. To je svetima nagrada od
Gospoda za njihove zasluge.

***
Osnov molitve je tenja obraza ka Prvoobrazu, kao slinog ka slinom.

***
Tokom molitve imaj misao da si ti (to jest svetenik) uvar najdragocenijeg molitvenog
naslea Crkve, pritom uvar neisti, nedostojni, da je tvoje delo da, sa
strahopotovanjem otvorivi srce, napaja duu svoju tim istim strujama molitvene rei,
ali ne da mudruje o njima po svome.

***
udno danas se u meni javila sumnja, svakako na podstrek lukavog, u vezi sa jednim
izrazom u jednoj molitvi, naime: jedini ima vlast otputati grehe, molitvama Preiste
Tvoje Majke i svih Svetih (3. molitva u prvi dan poto ena rodi dete), i posramih se u
svom mudrovanju: neprijatelj me je savladao, sapleo, smutivi me na zajednikoj
molitvi. A u emu je bila lana misao moja? Mislio sam: kako Bog ima vlast da oprata
grehove molitvama Svoje Preiste Majke, i svetih, a ne Sam nezavisno? I bez molitava
drugih ima vlast, naravno, jedini ima vlast; ali da bi ukazao potovanje uzvienim
vrlinama svetih, osobito Svoje Preiste Majke, koji su Njegovi prijatelji to su Mu do
poslednjih snaga ugaali u zemaljskom ivotu, On prima njihova molitvena zauzimanja
za nas nedostojne, za nas koji u mnogim trenucima treba da zagradimo usta svoja zbog
velikih i estih grehovnih padova svojih. Setite se Mojseja, koji se zauzimao za narod
jevrejski i koji mu je izmolio ivot od rasrenog Gospoda. Ko nee rei da bi Bog i bez

Mojseja mogao potedeti narod Svoj darujui mu produenje ivota njegovog, ali tada bi
Gospod bio, tako rei, nepravedan, darovavi ivot njima koji su ivota nedostojni, dok
je upravo On Sam odluio da ih usmrti; a kada je poeo da posreduje Mojsej ovek
pravedan, krotak i smiren, tada je pravedni Gospod pogledao na pravednika, na
njegovu ljubav prema Bogu i narodu svome, i zbog njegovih zasluga, Gospod je
pomilovao nedostojne, zbog pravednika nepravedne. Tako je On i sada, molitvama
Svoje Preiste Majke, milostiv prema nama koji sami po sebi, zbog velikih i estih
grehova i bezakonja, ne bismo bili dostojni Njegove milosti. Da stane Mojsije i Samuilo
preda Me, ne bi se dua Moja obratila k tome narodu (Jer. 15, 1), govori Gospod
Jeremiji o Judejima. Iz toga se vidi da Gospod prima posredovanje svetih za zle ljude
kada grehovi ovih poslednjih ne premauju meru dugotrpljenja Bojeg.

***
Gospod, znajui nemo nae grehom pomraene i obremenjene prirode, koja se teko
uznosi ka Bogu verom, blagovoleo je da sie do nas (ponizi se do nas), do uzimanja
oblija sluge (Up. Fil. 2, 7), tela ovejeg: takva je ljubav. Ali budui da On nije mogao
veno da ostane u ljudskom telu na zemlji, nego je trebalo, po planovima domostroja,
da se vaznese sa njim na nebo, zbog nemoi svih buduih narataja ljudskih, i radi
podseanja na Svoju venu ljubav prema njima, na Svoja stradanja i smrt, On pretvara
Duhom Svetim obian hleb u telo Svoje i obino vino u krv Svoju, i u to telo i u tu krv
sav se useljava Duhom Svojim, tako da se u vidu hleba i vina svecelo nalazi Sam
ivotodavac HristosGospod. O, ljubavi neizreciva, doista Boanska! Svoju beskrajnu
premudrost, Svoju beskonanu mo Gospod je upotrebio svecelo za nae spasenje!
Naa nemo ne samo da verom vidi Gospoda, nego Ga i osea jezikom, naroito srcem
i svom duom. Slava Gospodu koji nas je toliko zavoleo!

***
Daj Boe da ni posle smrti ne prestaje naa bratska veza sa umrlim srodnicima i
poznanicima, da se ljubav ni posle smrti ne gasi, nego da gori jarkim plamenom, i da
svagdanje iskreno seanje na pokojnog uvek bude u nama do smrti nae. Kakvom
mjerom mjerimo onakvom e nam se mjeriti. (Mk. 4, 24; Mt. 7, 2)

***
Primajui Svete Tajne, budite isto tako nesumnjivo uvereni da primate telo i krv
Hristovu, kao to nimalo ne sumnjate u to da svakog trena udiete vazduh. Govorite u
sebi: kao to je nesumnjivo da neprestano udiem vazduh, tako je nesumnjivo da sada
zajedno sa vazduhom primam u sebe Gospoda moga Isusa Hrista, disanje moje, ivot

moj, radovanje moje, spasenje moje. On je pre vazduha, u svakom trenutku ivota
moga, disanje moje; pre rei re moja; pre misli misao moja; pre svake svetlosti
svetlost moja; pre svake hrane hrana moja; pre svakog pia pie moje; pre svake
odee odea moja; pre svakog miomirisa miomiris moj; pre svake sladosti sladost
moja; pre oca Otac moj; pre majke Majka moja; pre zemlje vrsta, vavek
nepokolebiva zemlja koja me nosi. Budui da mi, zemni, zaboravljamo da svakoga asa
Njime diemo, ivimo, kreemo se i postojimo, te iskopasmo sebi studence, studence
isprovaljivane (Jer. 2, 13), On je otkrio u Svojim Tajnama u Svojoj krvi izvor ive
vode koji tee u ivot veni, i Sam nam daje Sebe kao hranu i pie da ivimo Njime (1.
Jn. 4, 9).

***
Kao to su nam zli dusi uvek blizu i veoma brzo i lako deluju u nama, tako su nam blizu
i neuporedivo blie: Gospod Bog, Preista Bogorodica, Sveti Aneli i sveti ljudi Boji, i
jo bre i lake mogu delovati u nama; jer zli dusi samo doputenjem Bojim deluju u
nama, a Gospod Bog samostalno, sa najveom slobodom i kao Onaj Koji je svugde i
sve ispunjava; a Preista Bogorodica, Sveti Aneli i ljudi, budui da su sa Njim jedno
po blagodati Njegovoj.

***
Dao si naslee onima koji Te se boje, Gospode. (Ps. 60, 6.) Sebe je dao Bog u naslee,
kao posed onima koji Ga se boje. Kakav dar!

***
Molitva se zasniva na veri: verujem da postoji Bog pred Kojim pletem molitvu svoju; da
postoji Svedritelj koji rukom dri svu tvar i Koji je stvorenjima dao razne vrste glasova
radi unutarnjeg optenja njihovog meu sobom, dok Njemu Samom nikakav glas nije
potreban; nadam se da molitva moja dopire do Njega, ili, tanije reeno, da pravo iz
srca prelazi u ui Njegove. Tako se i prepiska sina sa ocem ili majkom, sa braom i
sestrama, oca sa decom, prijatelja sa prijateljima, koji su meusobno udaljeni, zasniva
takoe na veri. Kada piu pisma, oni su uvereni da postoje i da su iva ona lica kojima
piu; nadaju se da e pismena beseda doi do njih, da e u dui njihovoj izazvati
predstave, misli, oseanja u skladu sa pismom, i da e odgovoriti na pismo shodno
onome to je u njemu napisano. Tako se mi i u ivotu u mnogo emu rukovodimo verom
i nadom: tim pre u pogledu duhovnog sveta treba da hodimo, do nekog vremena,
vjerom a ne gledanjem (2. Kor. 5, 7).

***
Kada na kakvom mestu u kui, ili na brodu na moru, ili pod otvorenim nebom,
posumnja u prisustvo Boje, prui tada srcu svome sledei dokaz nesumnjivog
prisustva Bojeg na tom mestu: Bog sve dri Svojom silom, ukljuujui i mene sa
duom i telom, i svako vetastvo tvrdo, i svako vetastvo teno i providno; tako On dri i
vazduh u kome se ja nalazim i koji udiem, dri svaku njegovu esticu zato se On i
zove "Svedritelj", budui da svu tvar, i najmanju, dri rukom Svojom. Pa kako On moe
da ne bude bilo gde, na bilo kom mestu? Kako moe ma gde da ne bude "Istina stvari",
uzrok njihovog postojanja? Kada sebi u mislima kae takve rei, srce, pogoeno
sumnjom, odmah e oiveti i uspokojiti se, to takoe predstavlja najvri dokaz
svudaprisutnosti Boje, naroito u naim duama. Slava Tebi, svesilni Care to me ne
ostavlja u tami avolskoj, nego svagda alje svetlost Tvoju u tamu moju! Ti si
Svetiljka moja, Gospode, i prosvetljuje tamu moju. (Ps. 17, 29)

***
Moli li se, sedi li, hoda li, lei li, misli li, govori li, raduje li se, tuguje li, jesi li
zdrav ili bolestan, kod kue ili u gostima, na kopnu ili na vodi neprestano budi potpuno
uveren da te Bog jasno, prejasno vidi, potpuno, sa svim tvojim mislima, eljama, delima,
u svim tvojim stanjima, u svakom trenutku tvoga ivota, da uje bolje od svakog otrog
sluha sve tvoje unutarnje pokrete, sve tvoje rei, premda Sam i nema oko i sluh, te
odvojene i sloene, i zato nesavrene organe saznavanja (iako su oni za nas savreni),
Sam budui u sutini Svojoj sav vid, zbog ega su Ga Grci i nazvali ???? , i sav sluh, ili,
tanije, sav svetlost i gledanje.

***
Neprestano pamti da je svetlost due tvoje, misli tvojih, srca tvoga od Isusa Hrista: On
je Svetlost oiju srca naeg, ne kao ona svetlost to od sunca potie, koja se pojavljuje i
nestaje, koja ne prodire kroz neprovidno vetastvo i mnogo toga ostavlja u tami, koja ne
moe da obasja ni jednu duu u tami grehovnoj. On je Svjetlost koja obasjava svakoga
ovjeka (to jest glavni deo njegovog bia duu) koji dolazi na svijet (Jn. 1, 9). Da,
svetlost Hristova prosveuje sve, ak i neznaboce: Svjetlost, da prosvjeuje
neznaboce (Lk. 2, 32). On svetli i u tami grehovnoj; ali grehovna tama ljudska, ili ljudi
to u tami greha ive, ne shvataju Ga ne obuze (Jn. 1, 5), ne slute da je svetlost
koja biva u njihovim duama od Hrista, i misle da je ona njihova prirodna svetlost, da
su oni prirodnim umom svojim, svojom otroumnou, razboritou, doli do izvesne
istine, ili izvrili izvesno delo; ne misle o tome da samo u svetlosti Hristovoj vide svaku
svetlost (Up. Ps. 35, 10) svetlost svake plemenite nauke, plemenite umetnosti i
svakog dela.

***
Unutar nas postoji duhovno oko kojim vidimo milion puta vie nego telesnim vidom koji
je samo orue naeg duevnog oka, provodnik pomou koga dua ili misli, ili spoznaje
sve vidljive predmete. ta su predmeti sazrcavanja tog duhovnog oka? Pojave
duhovnog sveta. Osim vidljivog sveta postoji Bog, beskonani Duh, beskonani Um Koji
je sve stvorio i stvara u svetu vetastvenom koji je ostvarenje Njegovih misli (ideja), i
postoji svet duhovni, anelski, bezbrojni, koji ivi u neprestanom sazrcavanju Boanstva
i svih dela Njegove svemoi i premudrosti. Nae duhovno oko se najvie odnosi na
Gospoda, i u tom sluaju njegova radnja se naziva sazrcavanjem i bogomislijem; to
sazrcavanje i bogomislije moe da se prostire u beskraj, kao to je beskrajan Sam Bog,
i ima svojstvo da oiuje duu od greha, da usavrava i sve vie i vie pribliava Bogu,
Izvoru nae svetlosti, ili nae misli i naeg ivota. Zatim sazrcavamo anelske inove,
po meri otkrivenja Bojeg, i njihovu duhovnu svetlonosnu prirodu, njihovu dobrotu
duhovnu, njihovu ljubav prema Bogu i meu sobom i prema naem rodu, njihova
zatitnika dejstva u pogledu nae zemlje, njenih stihija, ljudskih drutava, svetih i
drugih mesta, i naroito svakog hrianina. Duhovno oko je okrenuto jo i unutar samog
oveka, i tada se njegova delatnost naziva samoispitivanjem, samopoznanjem,
samoudubljivanjem, svetim bdenjem nad svojim pomislima i eljama.

***
Kao to Duh Boji ivi u mnotvu hriana, i u svima je sav sa Ocem i Sinom Njegovim
Isusom Hristom, i u isto vreme je sav svugde na nebesima i na zemlji, tako je i
Gospod Isus Hristos u svakoj estici tela i krvi Svoje, sav svecelo u svim hrianskim
crkvama i u isto vreme je sav svugde na nebu i na zemlji; budui da je Bog, On je sav
svugde i nema mesta gde On ne bi bio sav. Uzimam jednu esticu priea: On je sav
tu; uzimam drugu On je sav tu, treu i tako dalje, ali u svima je jedan te isti Hristos.

***
Misleno poricanje bilo koje od triju bespoetnih Svetlosti je u podjednakoj meri smrt za
duu; na taj nain nam Bog i na delu pokazuje da je svako od triju Lica Boanstva ivot
na ivot i ivoti (Veliki kanon Andreja Kritskog, pesma 7, Trojian). Neprijatelj se lako
prepoznaje po poricanju Lica Bojih, po tome to pee njegova la u naem srcu, po
mraku i teskobi koji zbog toga nastaju u naoj dui.

***
Kao to pri sunevoj svetlosti vidimo i vazduh, i zemlju, i vodu, i sve to je u vazduhu i
na zemlji, tako pri svetlosti duhovnog Sunca u naem srcu mi vidimo svet duhova,
Anela i svetih Bojih, Majke Boje, patrijaraha, proroka, apostola, arhijereja, muenika,
prepodobnih i svih svetih. Mi ih takoe vidimo oima srca (verom), kao to uvstvenim
vidom vidimo predmete uvstvenog sveta. Tako prosto i isto srce Boju Majku, na
primer, unutarnjim oima vidi isto kao to prirodno oko vidi Njenu ikonu ili kakav drugi
predmet.

***
Znak milosti Gospoda ili Preiste Majke Njegove prema nama, posle ili tokom molitve, je
mir srdani, osobito nakon delovanja kakve strasti ije je svojstvo odsustvo duevnog
mira. Po srdanom miru i nekoj svetoj milini srdanoj lako moemo saznati da je molitva
naa usliena i da je traena blagodat data. Uspeh molitve se poznaje jo i po snazi
duhovnoj koju unutar sebe primamo za vrenje dela naeg zvanja, i po unutarnjoj
svetlosti koja oigledno dolazi u duu.

***
Ceo svet je pauina u poreenju sa duom ovekahrianina; nita u njemu nije
postojano i pouzdano; ni na ta se pouzdano ne moe osloniti sve se kida. Ni za ta
se ne treba privezivati srcem, osim za Boga jedinoga Koji je razapeo tu pauinu, Koji je
odrava i oivljava. Za ta god, sem za Boga, da se vee, sve to ranjava i stenjuje
srce; ivotvorna je potpuna privezanost samo za Njega.

***
U emu se sastoji ivot hrianina? U tome da nema nita i da ima Hrista u srcu, ili da
se, imajui zemaljska dobra, nimalo za njih ne privezuje, nego da se svim srcem
prilepljuje za Hrista.

***
Iako Bog zna nae potrebe, molitva je potrebna radi oienja i prosveenja nae due.
Dobro je stajati na suncu: i toplo je, i svetlo tako je i na molitvama pred Bogom
naim duhovnim Suncem, i greje se i prosvetljuje se.

***
Treba se prati od prljavtine, a molitva je pranje od duhovne prljavtine, to jest od
grehova, osobito suzna.

***
Ne dobija od Boga ono to trai zato to ne ostavlja gadost idolopoklonstva
sluenje stomaku. Boga istinitog moli, a bogustomaku slui. Ne moe ovek dva
gospodara sluiti. (Mt. 6, 24) Prestani da slui idolustomaku i tada se nadaj da e
dobiti ono to trai od Boga. Istinitog Boga moli, a lanom bogu slui. Od njega i
trai, ako moe da da. Ili slui demonu lakomstva, i zato istiniti Bog Koga si zanemario
i Koga ostavlja, ne ispunjava molitve tvoje. Ili pak slui idolu gordosti i sujete, i taj idol
vlada srcem tvojim, kao oni idoli: i evo Gospod se ne umilostivljuje na molbe
idolopoklonikog srca. Ostavio si Izvor ive vode i iskopao sebi studence, studence
isprovaljivane (Up. Jer. 2, 13); pa sad pij iz tih studenaca vodu mrtvu, tamnu, kao to
je tamna voda u oblacima vazdunim (Ps. 17, 12).

***
Umesto drveta ivota hleb ivota; umesto plodova drveta poznanja dobra i zla taj isti
ivotvorni hleb ivota. Onda bi reeno: ne dotiite ga se, da ne umrete (1. Moj. 3, 3),
sada je reeno: okusite i ivjeete (Up. Jn. 6, 51; 58). Onda poverovae Eva i Adam
obmanitelju i umree; sada, naprotiv, mi verujemo reima Gospoda ivota: ovo je tijelo
Moje, ovo je krv Moja (Mt. 26, 26; 28) i oivotvorujemo se: ime smo pali, time smo i
ustali; pali smo neverovanjem Bogu, neposlunou, ustali smo poslunou vere.
Tamo smo se saglasili sa avolom protiv Boga i sjedinili se sa njim laljivcem sebi
na smrt; sada se svim srcem saglaavamo sa Samom Istinom BogomSpasiteljem, i
istinita srca se sa Njim sjedinjujemo sebi na ivot, na mir i radost. O stranog
tajanstva! O milosra Bojeg! Kako se ja blato prieujem boanskog tela i krvi, i
postajem neprolazan!19

***
Ti misli da se moli, a odavno si ostavio molitvu: ono to zove molitvom samo su
prazni zvuci, bez znaenja za tvoje srce. Rei govori, a srcem ih ne osea;

obmanjuje i Boga i sebe. Molei se, neizostavno treba paziti na svoje srce i na rei
molitava, oseati njihovu istinu i snagu.

***
Sada stojimo i padamo (u veri i vrlini), ali se nadamo takvom vremenu i takvom stanju u
kome vie neemo moi da padnemo, u kome emo doi u stanje potpune bezbednosti
od pada, kao Aneli koji su sada nepopustljivi prema zlu, i zauvek se utvrditi u svetosti.
Bori se sa grehom i nadaj se da e najzad doi vreme potpune pobede nad grehom i
nad smru, porodom njegovim. Posljednji neprijatelj ukinue se smrt. (1. Kor. 15, 26)

***
Sada se i pravednik jedva spasava sedam puta pada (Pri. 24, 16; up. 1. Pt. 4, 18), i
padajui uzdie i govori: Jadni ja ovjek! Ko e me izbaviti od tijela smrti ove? Ja sam
umom sluim zakonu Boijemu, a tijelom zakonu grijeha. Ali doi e vreme kada e se
zakon grijeha koji je u udima naim unititi (Rim. 7, 2325; up. 6, 6) i nastae samo
zakon Boji.

***
Sada traimo trajno blaenstvo i ne nalazimo ga; zadovoljstva koja iznalazimo nisu
trajna, lana su, isprazna, kratkovremena; ali ako se hrianin bude vladao dostojno
svoga zvanja (Ef. 4, 1), dobie u naslee takvo blaenstvo koje je istinsko i trajno, jer je
veno, i potpuno e zadovoljiti potrebe njegove due.

***
Kada ujemo ravo miljenje o kakvom oveku, poredei ga u mislima sa sobom,
govorimo u srcu svome: ja nisam takav, ja sam u poreenju sa njim savrenstvo, i tako
matajui o sebi i osuujui u sebi druge, naslaujemo se svojim vrsnou u odnosu na
druge. To je satanska gordost, to je smrad telesnog, grehovnog oveka. Neka bee
dalje iz due takve pomisli! Mislimo o sebi da smo najgori od ljudi! Kada se o nekom
ravo izraze, uzdahnimo i recimo u sebi: mi smo gori, greniji od tog oveka sto puta, i
od srca se pomolimo za osuivanog brata.

***
Kakva je ast ukazana prirodi mojoj: ja u svom malom domu koji predstavlja moj stan, ili
u srcu mome, mogu besediti sa Onim Koji u desnici Svojoj dri nebo i zemlju, Kome sa
strahom slue Sile nebeske, sa Onim Koji je beskrajna Ljubav!

***
Zbog nae telesnosti Gospod vezuje, tako rei, Svoje prisustvo i Sebe Samog za
vetastvenost, za kakav vidljivi simvol, na primer, u Svetoj Tajni Priea On Sam se
sav useljava u telo i krv; u pokajanju dejstvuje preko vidljive linosti svetenika; u
krtenju preko vode; u miropomazanju preko mira; u svetenstvu preko arhijereja;
u braku preko svetenika Sam vencima venava; u jeleosveenju preko jeleja;
vezuje Svoje prisustvo za hram, za ikone, za krst, za krsno znamenje, za ime Svoje koje
se sastoji od razgovetnih glasova, za svetu vodu, za osveene hlebove, penicu, vino.
Ali doi e vreme kada nam telo i krv Njegovi, kao i svi drugi vidljivi znaci, nee biti
potrebni, i mi emo se prisnije prieivati Njime u nezalazni dan Carstva Njegovog20;
a sada sve preko telesnog i preko simvola i znakova.

***
Ako se molim Bogu mome, sa iskrenom, ivom, savrenom verom, tada sam blizu ne
samo Njemu, kao sin Ocu koji sa njim ivi u istom domu, nego i svim gornjim Silama
nebeskim, svim svetima koji caruju na nebesima: i oni od mene nisu nita dalje od ikona
mojih pred kojima se molim. Zato je divan na obiaj da drimo u svojim domovima
ikone Gospoda, Preiste Majke Njegove, Arhanela i Anelauvara i svetih, i da se
molimo pred njima: blizina njihova naem pogledu telesnom oznaava jo veu blizinu
njihovu pogledu duevnom, naoruanom verom nesumnjivom. Blizina: biva radost na
nebu zbog jednoga grjenika koji se kaje (Lk. 15, 7; 10), kao to se u domu roditeljskom
braa raduju kada se brat koji se ogreio o oca kaje zbog uvrede koju je naneo roditelju
ravim ponaanjem.

***
Samo je Bogu, venom, svemonom, Koji ima ivot iz Sebe i u Samom Sebi, svojstveno
da nema nadu, a nama, biima jednodnevnim koji smo ivot i sve darove sa ivotom od
Boga dobili, nama, biima prestupnim pred Naelnikom ivota, koja nismo drali i ne
drimo zapovesti ivota, nama, biima koja se bune protiv svoga Tvorca i Gospoda,
ostavljena je u naslee nada, samo u milost Samoga Gospoda Koji je zamislio sredstvo
da vrati u ivot nas koji smo pali iz ivota venog u venu smrt. Svi mi znamo da u srcu

nosimo smrt duhovnu koja postepeno unapred priprema smrt telesnu. A srce nae,
stvoreno za veni ivot, iako je okusilo smrt, budui da njome nije potpuno poraeno,
tei ka ivotu i blaenstvu. Upravo to izgubljeno blaenstvo nam je i vratio Sin Boji Isus
Hristos, i ono je spremno da se u poslednja vremena otkrije onima koji veruju u Njega.
Evo, nada u to da emo dobiti u ime Hrista obeano blaenstvo, i jeste hrianska
nada. Tokom itavog naeg zemaljskog ivota Bog se, radi Sina Svoga Koji je radi nas
postao ovek i uzeo na Sebe grehove sveta, stara o naem spasenju, kao da nas za
ruku vodi ka njemu Duhom Svojim Svetim Koji je zalog naslea buduih dobara
putem Bogosluenja, propovedi, rei Boje i Svetih Tajni Crkve, putem savesti i
ispitivanja svega to je u nama (nae unutranjosti, naeg srca) i naposletku e nas
uvesti u naslee obeanih dobara.

***
Nadati se u Boga znai poveriti Mu svoj ivot, svoju sudbinu, svu svoju budunost i sa
uverenou ekati ispunjenje Njegovih obeanja. Nada proizilazi iz vere, kao biljka iz
semena, kao potok iz izvora. Mi verujemo da je Gospod dobar i milosrdan, da nas ljubi
kao Otac: prema tome, On nam eli svako dobro i istinsku sreu. On je premudar i
sveznajui: zato On bolje od nas samih zna ta je za nas potrebno i korisno. On je
svemogu: dakle, On uvek moe da nam daruje ono to zaeli, da ispuni ono to je
obeao. On je svet i pravedan: i zato su sve rei Njegove istina, obeanja Njegova su
vrsta. Najvei dokaz ljubavi Boga prema oveku vidimo u tome to On radi nas nije
potedeo Sina Svoga jedinorodnog, nego Ga je predao na stradanja i smrt. Ukrepivi
duu svoju milju o bezgraninoj dobroti, premudrosti, svemoi i svetosti Tvorca i
Promislitelja naeg, moemo iveti svoj zemaljski ivot bez straha i nemira, kao dete u
majinom naruju, kao laa sa pouzdanim sidrom. I zato, blaen je ovjek koji se uzda
u Gospoda i kome je Gospod uzdanica (Jer. 17, 7; Up. Ps. 2, 12 i Pri. 16, 20). Gospod
je Pomonik moj i Zastupnik moj. (Ps. 17, 3) Neu se uplaiti od mnotva naroda (Ps. 3,
7) Ali i pored nade ne smemo biti bezbrini i dokoni. Hrianska nada je, u svojoj
sutini, iva, delatna i neprestana tenja ka najviem Dobru i Izvoru svih dobara Bogu,
nezasita elja da Mu se pribliimo i dobijemo od Njega i u Njemu Carstvo Nebesko,
pripremljeno pre postanja sveta. Kao to ezne jelen za izvorima voda, tako ezne dua
moja Tebi, Boe. edna je dua moja za Bogom ivim; kad u doi i javiti se licu
Boijem? (Ps. 41, 23)

***
Pozvani smo u zajednicu Heruvima, Serafima, Prestola, Gospodstava, Anela i
Arhanela umesto duhova koji su otpali, pogordili se. Ti se pogordie i rekoe u sebi
Bogu: "kako e to nadoknaditi nae nedostajanje koje je za Tebe nepodnoljivo i
osetno, budui da si Premudar i da ne podnosi nikakav nedostatak i disharmoniju u
svetu Svome?" A Gospod je, kao odgovor i posramljenje avola, izvoleo da od praha

zemaljskog stvori oveka i da biima od zemaljskog praha nadoknadi nedostajanje

anelskih svetova, nastao usled otpadanja gordih duhova; i to beskonano posramljenje
je beskonano velika kazna gordeljivcima; upravo zato oni sve sile paklene koriste za
pogubljenje ljudi. Radi veeg pokazivanja ljubavi Svoje i radi veeg posramljenja
avola, Sam Gospod se obukao u zemljano telo ovekovo kako bi ga istrgnuo od vlasti
avolove.

***
Kada si veoma mlad, ili ivi ivot grenog sveta, tada i Hrista Spasitelja, i neprijatelja
Bojeg i ovejeg, satanu svezlobnog, zna samo po imenu, i misli da je Hristos
daleko od tebe na nebu, a da avo negde postoji, samo nikako ne blizu, ne kraj tebe, i
premda uje da je zao, ipak misli da se njegova zloba tebe ne dotie; ali kada bude
u zrelim godinama i zapone podviniki ivot, kada bude sluio Bogu istom
saveu, tada e iskusiti na srcu i blag jaram Spasiteljev, i teak nesnosan jaram
satane koji nas bespotedno ugnjetava.

***
avo uzima ogromno uee u grehovima ljudi: zato se u molitvama pred ispovest
greni ljudi sa snishoenjem osuuju zbog grehova pred Gospodom kao "prelaeni
avolom". Zato neka niko ne smatra sebe odbaenim, makar bio i veliki grenik: za
tvoje grehove veliku krivicu snosi avo. Odmah se seti Isusa Hrista i smesta od Njega
zatrai oprotaj grehova svojih. On je Jagnje Boije koje uzima na Se grijehe svijeta (Jn.
1, 29): On i jeste Jagnje Boije zato da bi uzimao na sebe grehove nae i istio nas od
njih.

***
Izmeu mene i Boga, izmeu mene i blinjeg esto se ispreuje tamna, zla sila. Znam
to iz iskustva, pouzdano, logiki.

***
avo nitavnim sredstvima postie vane posledice. Hrianine, budi hrabar i veruj
svim srcem u Hrista; siguran si plen avola ako si rasejan i lenj. Taj poslednji sve snage
koristi za to da srcem ne veruje u Hrista. A teko tebi kad izgubi veru!

***
ija se mudrost projavila u ustrojstvu tvoga tela i neprestano ga odrava u ivotu i
delovanju? Ko je odredio zakone tvoje misli, te ih se ona do danas pridrava kod svih
ljudi? Ko je napisao na srcima svih ljudi zakon savesti, te ona do danas kod svih ljudi
nagrauje dobro, a zlo kanjava? Boe svemogui, premudri i svedobri! Ruka Tvoja je
neprestano na meni grenom, i nema asa u kome bi me dobrota Tvoja naputala. Ta
daruj mi da svagda ivom verom celivam desnicu Tvoju! Zato da idem daleko da bih
naao tragove Tvoje dobrote, Tvoje premudrosti i Tvoje svemoi? Ah, ti su tragovi tako
jasno vidljivi u meni. Ja sam udo Boje dobrote, premudrosti i svemoi. Ja sam ceo
svet u malom, moja dua je predstavnica sveta nevidljivog; moje telo predstavnik
sveta vidljivog.

***
Nastoj da dostigne detinju prostotu u postupanju sa ljudima i u molitvi Bogu. Prostota
je najvee dobro i vrednost oveka. Bog je savreno prost, zato to je savreno
duhovan, savreno dobar. Neka se ni tvoja dua ne dvoji na dobro i zlo.

***
Ljubav Boanskog Spasitelja naeg Isusa Hrista, Boga Oca i Duha Svetog prema nama
je tako velika, bezmerna, da spram nje postaje beznaajna, ili kao da iezava svaka
neljubav, neprijateljstvo, mrnja ljudska prema nama. Upravo zbog te bezmernosti
ljubavi Boje prema nama i nitavnosti ljudskog neprijateljstva, Spasitelj nam je svima
zapovedio da ljubimo neprijatelje svoje, da blagosiljamo one koji nas kunu, da inimo
dobro onima koji nas mrze i da se molimo za one koji nas vrijeaju (Mt. 5, 44). Bog nas
voli; zar je velika stvar to nam ljudi ne ele dobro? ta nam oni mogu uiniti kad nas je
Bog tako zavoleo?

***
U hramu Bojem dobre, prostodune, verujue due su kao u domu Oca nebeskog: tu
se oseaju tako slobodno i lako, lako. Tu istinski hriani predokuavaju budue
Carstvo koje im je pripremljeno od postanja svijeta (Mt. 25, 34), buduu slobodu od
svakog greha i smrti, budui mir i blaenstvo. A kada predokuavaju? Kad se iskreno
duom obraaju Bogu, usrdno se Bogu mole, odluno reavaju da Bogu posvete ivot
svoj, i van hrama zaista ine vrlinska dela.

***
Hrianska nada je naa nada u ivot u Hristu. Mi smo bili stvoreni za ivot, ali smo
otpali od ivota i pali u smrt duhovnu i telesnu, i da nije Gospoda, veno bismo ginuli, ali
nikako ne bismo mogli biti uniteni. Bog je veran Sam Sebi. Stvorivi bogopodobne,
vene duhove, On je veran Svojoj venosti u njima, a unititi ih znai odrei se Svoje
venosti, a da primi u zajednicu sa Sobom pale, grene, neoiene ne moe, inae bi
morao da se odrekne Svoje svetosti i Svoje nepromenjivosti. Upravo zato neka je u
vekove vekova preproslavljena pouzdana ljubav prema nama Boga Oca, Koji radi
iskupljenja i oienja nas grenih od grehova nije potedeo jedinorodnog Sina Svoga
Koji je Sebe predao na smrt za nas, ne samo da bi nas oistio od svake neistote, nego
i da bi nas osvetio i stavio nas preda Se, slavnu Crkvu, koja nema mrlje ni bore, ili to
tome slino, nego da bude sveta i neporona (Ef. 5, 27). Ja ivim i vi ete ivjeti. (Jn.
14, 19) Evo u Kome je i evo na emu se zasniva sva naa nada. Ja ivim govori
Gospod, i vi ete iveti, preiete iz smrti u ivot. Sve Jevanenje potvruje nau nadu
u ivot. (Lazarevo vaskrsenje, razgovor sa Martom i Marijom, rei Spasiteljeve povodom
ustanovljenja priea u Jevanelju od Jovana).

***
Isus Hristos je vaskrsao i izaao iz groba, ne otetivi peat vrata koja behu zatvorena.
Tako se On rodio i od Presvete Djeve, ne povredivi Njenu deviansku utrobu pri Svom
roenju.21 Tako On ulazi u due verujuih kroz tela njihova, prolazei kroz njih
nevidljivo, uvek slobodno. Tako On ulazi u domove svih, i nikakvi zidovi i zasuni ne
mogu zadrati Njega Bezgraninog, niim ograniavanog.

***
U buduem veku blaenstvo nae e porasti zbog divljenja to vidimo svete i prekrasne
Anele Gospodnje, njihove bezbrojne mirijade, njihove skladne inove, njihov
hijerarhijski poredak, zbog divljenja to vidimo sve svete, dobre, prostosrdane ljude
Boje iz svih vekova: proroke, apostole i sve druge, a pre svega zbog sazrcavanja
Boga u svetlosti nepristupnoj, od sopstvenog unutarnjeg prosvetljenja i blaenstva
najsavrenijeg, nepomraenog nikakvim grehom, nikakvim strahom, nikakvom brigom i
tugom.

***

Hrianska nada je naa nada u sjedinjenje sa Bogom u buduem veku. U naem

sadanjem hrianskom stanju sve odgovara i upravljeno je ka tom sjedinjenju, i
vetastvena dobra, i duhovna: blagodat Boja u Crkvi, Bogosluenje, Svete Tajne,
savest, unutarnje Boje ispitivanje i oienje, molitve, plodovi molitava, tuge koje
oiuju srce, bolesti (uzee krst svoj Mt. 16, 24; Mk. 8, 34). Za nebesko sjedinjenje
priprema sadanje sjedinjenje usrdnom molitvom, Svetom Tajnom Priea: u to
uverava zalog Duha Svetoga u srcima hriana. Upravo iz tog razloga svako drugo
sjedinjenje srca, osim sa Bogom i ne radi Boga, strogo nam je zabranjeno. Upravo iz
tog razloga se moramo uvati telesnih pohota (1. Pt. 2, 11), svakog greha.

***
Potujui Anele, mi se navikavamo na ono za ivot ivotvorno ubeenje da postoji
drugi svet razumnih bia, potpuno istih, prostih, bestelesnih, i da je, prema tome,
postojanje due nae posle smrti stvar ne samo mogua, nego i stvarna, postojea. A
potujui svete, opet se navikavamo na misao da za nas postoji ivot posle smrti; da se
vrlina i svetost posle smrti nagrauju znai, ako i mi budemo iveli vrlinski, takoe
emo biti nagraeni; da se zlo kanjava, kao to je to pokazano u jevaneljskoj prii o
bogatau i Lazaru znai, i mi emo biti kanjeni za zlo koje ovde uinimo. Uopte,
potovanje Anela i svetih nije nikakvo mnogobotvo, potpuno je u naoj prirodi i vodi
ka sutinskoj duevnoj koristi.

***
I sam razum zahteva da u delu promiljanja Bojeg o ljudima postoje posrednici izmeu
ljudi i Boga iz sveta duhovnog (budui da su ljudi na sredini izmeu sveta duhovnog i
materijalnog), koji nas i rukovode ka gornjem Carstvu, naime: Aneli. U Gospoda je u
svim delima izvanredna postepenost i poredak; kod Njega svuda vii rukovode niima:
eto neophodnosti Anelauvara za hriane iskupljene krvlju Gospoda. Sem toga,
sami Aneli su puni ljubavi prema nama i raduju se obraenju ma i jednog grenika; a
ljubav je delatna i upravo toj njihovoj plemenitoj i korisnoj delatnosti Gospod je i dao svu
slobodu, kao to vidimo iz rei Boje. Aneli uvari su ljudima neophodni zbog
podmuklosti zlih duhova prema ljudima: ljudi ih sami ne vide. Ljudi su krajnje nemoni
za duhovni ivot. Sem blagodati Boje, potrebno je jo i lice ispunjeno tom blagodau,
mudro, krepko po prirodi svojoj: a takvi su Aneli. Sem toga, nakon odlaska iz ivota
treba da postoje svedoci dela ljudskih protiv demona.

***

Iz sopstvenog iskustva ive, srdane molitve moemo znati da su sveti primljeni u

najprisniju zajednicu sa Bogom. A iz sopstvenog iskustva znamo i to da se u optenju
sa Bogom molitvom vere na um neobino prosvetljuje i dobija najire razmere
delovanja: tada on vidi ono to u svom uobiajenom stanju ne vidi. Iz toga sledi da sveti,
budui u zajednici sa Bogom, pritom isti, osloboeni od tela, imaju najsvetliji,
dalekovidi um, i da nae iskrene molitve uju, i ako su Bogu ugodne i za nas korisne,
neizostavno ih ispunjavaju.

***
Prisustvo Anelauvara uz svakog istinskog hrianina neophodno je zato to su tela
hriana, po svedoanstvu rei Boje, hramovi Duha Svetoga, a sami hriani su udovi
tela Hristovog, osveeni Njegovim krsnim stradanjima i smru, zapeaeni Njegovim
Svetim Tajnama u kojima nam se predaje blagodat Duha Svetoga; a osobito zato to se
prieujemo samim telom i krvlju Hristovim u Svetoj Tajni Priea. Vrednost oveka
hrianina, kao uda tela Hristovog i hrama Duha Svetoga neizostavno zahteva da se uz
njega nalazi Aneouvar, kao stariji sabrat na i prijatelj koji nas rukovodi ka svima
zajednikom Vladiki u Carstvo svetlosti i blaenstva. Ako biva radost na nebu pred
Anelima Boijim zbog jednoga grjenika koji se kaje (Lk. 15, 7; 10), onda po tome
treba suditi kakvo snano uee u naem spasenju uzimaju Aneli Boji.

***
Opominji se da nam je tokom molitve Gospod potpuno blizak, kao na Prvolik, i da na
svaku re nau, na svaki pokret srca odgovara.

***
Poklanjajui se ikonama, u njima, kao prvo, potujem Boga Koji je bespoetno rodio
Sina Ikonu Svoju ivu koja je beskonanoj misli Boga Oca dala vetastveno
postojanje, stvorivi svetove i sva stvorenja koja behu u misli Bojoj, i oveka,
stvorenog po obrazu i po podobiju Bojem; drugo, potujem ikonu Boga ovaploenog;
tree, potujem sam sebe, svoju ikonu besmrtnog bogopodobnog oveka, pozvanog da
bude priasnik boanske prirode, jedno sa Gospodom, hram Duha Svetoga. Jo sam
nehotice podstaknut da potujem ikone i zato to vidim silu Boju koja se kroz njih
projavljuje, spasonosnu za verne i kanjavajuu za neverne, kao to vidim i oseam tu
istu silu u liku krsta Gospodnjeg koji se zbog svoje udotvorne sile naziva ivotvornim.
Zbog svega toga ikone za mene zamenjuju sama lica ija imena nose. Likovi svetih na
naim ikonama predstavljaju nam bliskost po duhu svetih Bojih koji su u Bogu svi ivi i
u Svetom Duhu su nam uvek blizu zbog nae iskrene vere i molitve njima. Jer ta moe

biti daleko za Duha Bojeg Koji je svuda prisutan i sve ispunjava i sve duhove proima
umne (razumom obdarene), iste, sve tanane (Prem. 7, 23)? Biva radost pred Anelima
Boijim zbog jednoga grjenika koji se kaje. (Lk. 15, 7; 10) Znai, nisu samo Bogu, nego
su i Anelima otkrivena raspoloenja nae due. Stojim pred Tobom, i pred stranim i
svetim Anelima Tvojim, prinosim moja zla i bezakona dela, objavljujui ih i
izobliavajui.22

***
Vi koji se molite, malo li vam je to zadajete truda ljudima, nego ga zadajete i Bogu
mojemu?23 Zar vam je malo to vidite nemo u ljudima; nego hoete da vidite nemo i
u Samom Bogu i tajno pomiljate da Bog nee ispuniti vau molbu? Neka je za ljude
mnogo toga teko, veoma mnogo toga nemogue, ali kako smatrate da je ita teko za
Boga? Ima li za Njega ita teko i nemogue? Za Njega je sve mogue i lako. Sve je
mogue Bogu. (Mk. 10, 27) Dakle, molei se budite vrsto uvereni da je Gospodu sve
lako, On sve moe za tren da uini. Svoju sopstvenu nemo da neto uinite, da u
neemu pomognete sebi ili blinjem, ne pripisujte Bogu. Za vas, kao slaba, nitavna
stvorenja, gotovo sve je teko: sami ste to na sebi i na drugima iskusili hiljadu puta; ali
malo li vam je to zadajete (pripisujete) truda ljudima, nego ga zadajete i Bogu
Gospodu Koji je sve stvorio milju i reju? Njemu, pamtite, nita nije teko: sve smelo
traite; za sve se nadajte da ete dobiti. Sve to uzitete u molitvi vjerujui, dobiete.
(Mt. 21, 22)

***
Sveti Aneli i ostale nebeske Sile preizobilno su ispunjeni celosnim, svetim ivotom,
nenaruivim mirom, neunitivom bodrou, venom hrabrou i snagom, neizrecivom
lepotom, svetlou, visokim umom, najistijom ljubavlju prema Bogu i ljudima,
prijateljstvom meu sobom, ozarenjem i prosveenjem. Takvi su i nai sveti Aneli
uvari. udesna je priroda anelska! Ali hriani koji se udostoje da dostignu budui
vek i vaskrsenje iz mrtvih, bie kao Aneli, po rei Samoga Gospoda. I usrdno emo
stremiti ka tom veku koji nema kraja, nepokolebivom, spokojnom.

***
Hrianine, ti e se pridruiti Anelima, Arhanelima, svim nebeskim Silama:
podraavaj Anelima, preziri zemaljsko, zavoli nebesko, veno, duhovno, izbegavaj
pristraa ovoga ivota, ne robuj stomaku, demonu srebroljublja, budi nezlobiv, krotak,
tih kao aneo, ist kao aneo, prost, svet kao on.

***
U oveku gledaj boansko naelo duu koja je po obrazu i podobiju Bojem, i radi tog
naela uvek potuj i voli oveka ista srca, nelicemerno.

***
Ovaploenje rei je najobinija stvar. Mi govorimo razgovetnim glasovima: ta je to ako
ne ovaploenje rei? Piemo rei na hartiji: ta je to ako ne ovaploenje rei?

***
ta je vera? Uverenost u duhovnu istinu, u Onoga Koji jeste ili u Boga, u postojanje
sveta duhovnog sa njegovim svojstvima, kao to smo uvereni u postojanje sveta
vetastvenog i njegovih odlika. Biti uveren u stvarnost duhovnog Svenaela i sveta
duhovnog sa svim njegovim svojstvima i odlikama, kao to smo uvereni u postojanje
sveta vetastvenog sa njegovim predmetima i svojstvima njihovim znai verovati. Na
primer, ja sam nesumnjivo uveren da je Bog vean, svedobar, premudar i svemogu, i
neu pomisliti da On nije vean, da nije svedobar, da nije premudar, da nije svemogu;
to znai da verujem vrsto i nesumnjivo; verujem da e Bog, kao Dobrota, dati sve to
god od Njega zatrai, i neu sumnjati u to; znai, ja verujem.

***
Ime Boje je Sam Bog. Zato se kae: ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega
(2. Moj. 20, 7; up. 5. Moj. 5, 11). Ili zatitie te Ime Boga Jakovljevog (Ps. 19, 2); ili:
izvedi iz tamnice duu moju, da se ispovedam Imenu Tvome (Ps. 141, 8). Budui da je
Gospod najprostije Sutastvo, najprostiji Duh, On je u jednoj rei, u jednoj misli sav
svecelo i u isto vreme svuda u svoj tvari. Zato prizovi samo ime Gospodnje: i
prizvae Gospoda Spasitelja verujuih, i spae se. Spae se svaki koji prizove
ime Gospodnje. (Dap. 2, 21) Prizovi Me ime Moje u dan alosti, i izbaviu te, i
proslavie Me. (Ps. 49, 15)

***

Sav ovek koji se sastoji od due i tela naziva se jednom reju, na primer Jovan, kako
bi se oznailo to da je ovek priveden u bie Reju Gospodnjom, koja je prosta. Ime
oznaava i to da je naa dua takoe prosto bie. Iza jednog imena skriva se takvo
bogatstvo i dubina duha ovejeg, takvo mnotvo deljivih delova vetastva. To je uistinu
obraz i podobije Boje i ujedno mali svet.

***
U imenu ovekovom je dua ovekova, na primer u imenu "Ivan" je dua Ivanova. Tako,
na taj poziv dua moja prepoznaje sebe u tom imenu i odaziva se na njega. Dakle, u
imenu Isus Hristos je sav Hristos, dua i telo Njegovo, sjedinjeni sa Boanstvom.

***
Bog je Duh beskonani. U emu se sastoji ta beskonanost? U beskonanosti
postojanja, ivota i premudrosti, dobrote i ljubavi, svemoi, pravednosti i svetosti, u
Njegovoj svudaprisutnosti u svoj mislenoj, duhovnoj i beslovesnoj tvari, kao i u
vetastvenoj. Svuda i u svemu je Bog Koji je iznad svega, Koga ne moe drati nikakva
tvar, i nijedna misao, ma kako brza i smela bila, ne moe Ga pretei, uvek kruei samo
u Njemu.

***
Jevreji su jeli meso rtvenih ivotinja; to je bila praobraz nae duhovne hrane: mi sada
ne jedemo tela rtvenih ivotinja, nego samo preisto telo i krv Gospoda po svoj zemlji.
Stoga ko se esto prieuje Svetim Tajnama tela i krvi Hristove, taj ne treba da jede
meso ivotinja. ta e mi telo ivotinje kada jedem preisto Telo i preistu Krv te
ivotvorne Tajne Boga mog? Zar mi je malo od njih ivota, mira, radosti, kreposti
duevne i telesne? Zar se ne mogu zadovoljiti biljnom ili ribnom hranom koja je za mene
daleko laka?

***
ta ima neobino u tome to ti Gospod za hranu i pie nudi telo i krv Svoju? Onaj Koji ti
je za hranu dao telo ivotinja koje je stvorio, Taj ti je, naposletku, dao za hranu i pie i
Samoga Sebe; Onaj Koji te je hranio majinim mlekom, Taj se, naposletku, Sam
prihvatio da te hrani Svojim telom i krvlju kako bi, kao to si sa majinim mlekom usisao
u sebe izvesna svojstva majke, duh njen, tako i sa telom i krvlju Hrista Spasitelja usisao

u sebe Njegov duh i ivot. Ili, kao to te je ranije u detinjstvu hranila majka, te si iveo
od nje, od njenog mleka, tako se sada, odrastavi i postavi grehovni ovek, hrani
krvlju svoga ivotodavca, da bi bio iv i da bi uzrastao duhovno u oveka Bojeg,
svetog; ukratko: da bi sada, kao to si onda bio majin sin, bio edo Boje, odgojeno,
othranjeno Njegovim telom i krvlju, a osobito Duhom Njegovim jer telo i krv Njegovi
duh su i ivot su (Jn. 6, 63), i postao naslednik Carstva Nebeskog, radi koga si i
stvoren, radi koga i ivi.

***
Deco, pamtite da vas Isus Hristos toliko voli da vas svake godine nekoliko puta saziva
na svoju boansku i ivotvornu trpezu na kojoj vam daje za hranu Svoje boansko,
preisto Telo, a za pie Svoju boansku, preistu, ivotvornu Krv kako biste bili ivi
ne samo ovde, privremeno, nego i na nebu, veno, bez kraja, i veoma, veoma
blagodarite Svom Tvorcu i Spasitelju za takvu bezmernu ljubav Njegovu prema vama, i
vaim roditeljima, i vaoj brai i sestrama, i prema svim ljudima.

***
Hrianska nada je naa nada u Hrista i u veno blaenstvo koje nam je Hristos
obeao. On je kraj elje nae: On e spasti narod Svoj od grijeha njihovih (Mt. 1, 21).
"Rado bih u raj, ali mi gresi ne daju", govore mnogi hriani koji nemaju predstavu o
hrianskoj nadi, kao da je greh neki nerazruiv zid. Ne: ja u rei da je upravo njega
Spasitelj na Isus Hristos krstom i smru razruio i otvorio raj Boji onima koji se kaju.
Na tome emo zadrati nau panju da bismo se pouili kako nam se valja uzdati u
Hrista, jer nije svaka nada hrianska istinita, spasonosna. Pokazaemo svojstva
hrianske nade: temeljnost, vrstinu i punou njenu, i ona obeleja po kojima se moe
poznati ima li u nama hrianske nade; pokazaemo da hrianska nada ivi od molitve
kao od vazduha, da se odrava i ukrepljuje ivotvornim Tajnama, itanjem i sluanjem
rei Boje i dela Svetih Otaca, sopstvenim dobrim delima svakoga. Ovde emo otkriti
da, budui da je hrianin slobodno i razumno bie, stvoreno po obrazu i podobiju
Bojem, ali pritom palo (svojom voljom) ili udaljeno od Boga bezakonjima, to mora sam,
verom, nadom i ljubavlju da se pribliava svom Prvoliku. Posavetovaemo svakom
hrianinu da briljivo razmotri: ta u njemu predstavlja bogopodobnog i besmrtnog
oveka u pravom smislu rei, zamoliemo ga da obrati panju na svoje srce, da
oslukuje njegove potrebe koje se veoma esto otkrivaju pred sveu ovekovom i da ih
bez odlaganja zadovoljava. Nae srce trai veru u Boga i sjedinjenje sa Njim u Kome
nalazi mir i blaenstvo, ali se ono i prelauje, zbog delovanja mranog duha i zbog
uroene pokvarenosti svim zemaljskim dobrima koja ne ine njegov mir, ivot i
blaenstvo, nego samo alost i tugu. Sjedinjenje tog srca verom i nadom sa Hristom
eto poslednje nae elje u besedama sa vama o nadi; prekidanje vae nade u
zemaljska dobra u ljude, u poasti, u bogatstvo, u zadovoljstva ulnosti, eto nae

jedine elje. Mi se davimo u grehovima i esto padamo duhom, oajavamo, ginemo od

njihovog mnotva; da upravimo poglede svih na Nadu nau Hrista Spasitelja u svim
grehovima, u svim tugama, u svim nestalnostima ivota, sree i nesree, da pokaemo
da je On Bog onih koji se kaju i Spas onih koji gree eto nae elje. Da pokaemo da
je u Hristu na ivot, nae blaenstvo, naa svetlost, nae bogatstvo, hrana, pie, sve
i sav ivot, da nauimo sve da streme ka Njemu kao kraju svih naih elja, eto ta
elimo vie od svega. Isus je uvek ivi Izvor. eleo bih da vas dovedem do toga da
svako od vas od srca Isusa naziva svojim Isusom, svojim Spasiteljem. Ne dao Bog da
moramo uzvikivati: Gospode, ko vjerova propovjedi naoj? I ruka Gospodnja kome se
otkri? (Jn. 12, 38. /Isa. 53, 1/).

***
Gospod je Istina: sve to je On rekao je ista istina i ne doputa ni trunku sumnje.
Dakle, postoji nada da e Bog opet doi da sudi ivima i mrtvima, da e biti ivot
buduega veka, blaenstvo pravednih i muka grenih.

***
Hrianska nada se ovako moe okarakterisati: moli se i nadaj, podvizavaj se i nadaj;
borite se da uete na uska vrata (Lk. 13, 24). U molitvi budite istrajni; bdite u njoj sa
zahvaljivanjem. (Kol. 4, 2)

***
Ko prilazi Svetoj ai sa kakvom strau u srcu, taj je Juda i prilazi da lano celiva Sina
ovejeg.

***
Molitva se nada da e sve dobiti. Trisjajna Ljubavi, pomiluj me!

***
Ne znam kako razborit ovek moe da se koleba u pogledu kakve bogootkrivene istine
koju je otkrio Isus Hristos, koju su posvedoili apostoli, koja je dokazana krvlju

bezbrojnog sabora muenika, koju su propovedali arhijereji, prepodobni i svi sveti, koja
je ivotvorna za srce. Meutim, ima nesrenika koji se kolebaju, koji se zaista kolebaju,
potresani kakvim kao kamen tekim, unutarnjim nagovorima koji ujedaju kao guja
otrovnica, ubijaju kao avo, zavoeni nekim nepoznatim, nevidljivim prelastiteljem,
ubicom bespotednim. Sa im je to u vezi? Zato sam tada tako tup, glup, nakazan i
povrh svega toga mraan i potiten? O, ja znam zato. Po plodovima njihovim poznajte
ih. (Up. Mt. 7, 16) Po takvim stranim posledicama u dui mojoj zakljuujem o uzroku,
po tragovima ubistva pronalazim ubicu. To ini neprijatelj moj avo. Ubica! Upravo on
ubija duu moju sumnjom i bezverjem, mui me. Ali i ja sam nerazuman kad
dozvoljavam sebi da se pokoravam nagovorima laljivca, ubice, protivnika Boga i ljudi.
Kada primeti u sebi kakvo misaono protivljenje Bogu, sumnju u trojinost Lica
Boanstva i Njihovih odnosa, i slino, veruj da je u tebi neprijatelj Boji i ljudski. Ti
odavno veruje u Svetu jednosutnu, ivotvornu i nerazdeljivu Trojicu, odavno se
koristi Njenim milostima, Njenim ivotom, Njenim mirom i svim dobrima, i bori se za
Nju do smrti protiv zajednikog neprijatelja.

***
Vera uspokojava i priinjava zadovoljstvo, bezverje onespokojava i ranjava.
Kada se molite, sve inite razumno. Kada dolivate ulje u kandilo, zamiljajte kako
ivotodavac svakoga dana i sata, svakoga trena vaeg ivota odrava va ivot Duhom
Svojim, i kao da svakodnevno preko sna u telesnom, a preko molitve i rei Boje u
duhovnom pogledu, uliva u vas jelej ivota pomou koga gori vaa dua i telo. Kada
palite sveu pred ikonom, setite se da je ivot va kao gorea svea: dogoree i
ugasie se; ili da je neki teraju da gori bre nego to treba, strastima, nezasitou,
vinom i drugim zadovoljstvima.

***
Budui da je na prvi uitelj molitve Crkva koju je Sam Duh Sveti nauio da se tako
divno moli, budui da mi sami ne znamo ta emo se moliti kao to treba (Rim. 8, 26),
obaveza svakog hrianina je da zna jezik majke svoje Crkve. Sramno je ne znati ga
dovoljno; sramno naroito za one koji, premda su nauili tolike strane jezike, nisu
zaeleli i ne ele da ue jezik Majkespasiteljke. Uopte, svi treba da razumeju i ue
jezik slovenski.

***

Sredstva koja uvruju hriansku nadu su: molitva, naroito esto, iskreno
ispovedanje grehova svojih, esto itanje rei Boje, a osobito esto prieivanje
Svetim ivotvornim Tajnama tela i krvi Hristove.

***
Nai rukovoditelji u nadi hrianskoj su: Sam Gospod, Njegova Preista Majka, svi
sveti, proroci, apostoli, muenici, arhijereji, prepodobni svi su oni pohitali ka Bogu sa
nadom u spasenje i niko se nije postideo, svi su se spasli. Nada ne postiuje (Rim. 5,
5), govori Sveto Pismo, i nije postidela.

***
Izraz hrianske nade u pogledu zemaljskog ivota je oprotaj grehova u kojima ivimo
celoga ivota: ako neko sagrijei, imamo Zastupnika kod Oca a On je rtva pomirenja
za grijehe nae (1. Jn. 2, 12). U pogledu budueg ivota: vidjeemo Ga kao to jeste
(1. Jn. 3, 2) Zasjae se kao sunce (Mt. 13, 43) Gdje sam Ja, ondje e i sluga Moj
biti Idem da vam pripremim mjesto (Jn. 12, 26; 14, 2) Nae ivljenje je na
nebesima, otkuda oekujemo i Spasitelja Gospoda Isusa Hrista, Koji e preobraziti nae
ponieno tijelo (Fil. 3, 2021)

***
Jo o nadi: evo, srcu prilaze strasti; snana je bujica njihova, teko je uzdrati se, ne
podlei im; ali imaj nadu u Hrista i pobedie ih. Govori: napadaju me stradanja,
Vladiko, ali me Ti sam zatiti i spasi, Spasitelju moj. Od mladosti moje kua me avo,
raspaljuje me strastima, a ja, uzdajui se na Tebe, Gospode, pobediu ga. (Prvi antifoni
4. i 8. glasa).

***
Nevolje hriana nastaju otud to nemaju hriansku nadu. Evo, u oveka je teskoba
grehovna na srcu, tuga, ama grena; ako u njegovom srcu nema hrianske nade, ta
on onda ini? Pribegava svakojakim vetakim sredstvima kako bi prognao teskobu i
amu, pribegava razonodama, a ne Hristu iji je jaram blag srcu naem i breme lako
(Mt. 11, 30), ne molitvi, ne kajanju zbog grehova, ne rei Bojoj, koja je korisna za
uenje, za karanje, za utehu (2. Tim. 3, 16; up. Rim. 15, 4). Obino tako biva. Otuda su
svetovnim ljudima neophodna pozorita i mnotvo drugih zabava. Takvi ak diu ruku

na sebe. Utvrivanju nade u srcu onoga ko se moli mnogo doprinose iskustva dobijanja
traenog. A ta iskustva ovek koji pazi na sebe lako e primetiti.

***
Onaj ko se moli treba da se nada da e umoliti Gospoda za sve grehove: sav dug tvoj
oprostio sam ti, jer si Me molio (Mt. 18, 32); nema greha koji pobeuje ovekoljublje
Tvoje.24 Krv Sina Bojeg, oiava nas od svakoga grijeha (1. Jn. 1, 7). (Marija
Egipanka). Ako neko sagrijei, imamo Zastupnika kod Oca, Isusa Hrista Pravednika.
(1. Jn. 2, 1)

***
Nada pretpostavlja oekivanje nekog dobra koje nemamo. Nadajui se onome to ne
vidimo, ekamo sa strpljenjem. (Rim. 8, 25) Ali kako je nae najvee dobro
bezgrenost, a mi to dobro nemamo i svakodnevno stradamo zbog grehova koji nas
mogu veno pogubiti, to nada hrianska treba da bude upravljena ka Hristu kao
Izbavitelju od grehova i Spasitelju naem.

***
Kao to sve to je neophodno za fiziki ivot dobijamo iz zemlje, vazduha, vatre i vode,
tako i sve to je neophodno za duhovni ivot sve svetle, dobre i spasonosne misli i
raspoloenja srca dobijamo od Boga, iako to ne primeujemo zbog nevidljivosti misli i
pokreta srca. Duh die gdje hoe, i glas Njegov uje. (Jn. 3, 8) Nismo sposobni sami
od sebe to pomisliti, nego je naa sposobnost od Boga. (2. Kor. 3, 5)

***
Kada prima ivotvorne Tajne, zamisli vrsto da je u vidu hleba i vina Sam Hristos;
naini na njima misleni natpis: Isus Hristos, i sa tim mislenim natpisom (a uvstveni
postoji) sprovedi umno do dubine srca, i tamo misleno smesti ivotvornog Gosta. Ako
tako, sa takvom verom primi Svete Tajne, videe ta e one u tebi izazvati: najdublji
mir duevnih sila, sve e ti biti neobino lako. Prema veri naoj Gospod nam ini dobro;
prema spremnosti srca Telo i Krv bivaju ivotvorni ugalj u srcu verujueg. Crkva je
nebo; oltar je presto ivota sa koga silazi Bog kako bi hranio i oivljavao one koji veruju
u Svete preiste Tajne. udesna su djela tvoja, Gospode! (Otk. 15, 3) Ti nas unapred

priprema za sazrcavanje prestola i Onoga Koji na njemu sedi, gledanjem zemaljskog

prestola u crkvi i sazrcavanjem oima vere Onoga Koji na njemu sedi.

***
Kada bude od Boga traio duhovne darove, na primer premudrosti, vere, nade i
ljubavi, krotosti i smirenja, seti se tada da si lik i podobije Boje, da je tvoja dua
svojevrstan odraz Boanstva, i da je sve bogatstvo due sadrano u Bogu, kao u riznici
(Riznice dobara) iz koje moemo da crpimo svako duhovno dobro molitvom vere i
trpljenjem i oienjem sebe od svake neistote. Govori Gospodu: moj ogranieni duh
je potekao od Tvog bezgraninog svesavrenog Duha; evo oskudevam, Vladiko moj, u
premudrosti i razumu, ili u veri, nadi i ljubavi, krotosti i smirenju; pogledaj na elju srca
moga i daruj mi Tvoju premudrost, veru nepostidnu, nadu pouzdanu, ljubav nelicemernu
(8. molitva jereja na jutrenju).

***
Pokoravanje Crkvi eda njenih treba da otpoinje potpunim poverenjem u njene molitve,
Svete Tajne i obrede, i da se svrava ispunjavanjem na delu svega to nam ona
zapoveda.

***
Oima srca jasno vidi kako te Gospod uvek dri u Svojoj potinjenosti zakonima
savesti.

***
Oni koji idu na Bogosluenje poto pojedu, dobrovoljno na sebe meu nepotreban i
tetan teret i unapred gue srce svoje za molitvu, zagraujui pristup njemu svetih
pomisli i svetih oseanja. Treba se izuzetno uvati uzimanja hrane pred Bogosluenje.
Treba pamtiti da Carstvo Boije nije jelo ni pie (Rim. 14, 17), to jest, Bog ne moe
carovati u onom srcu koje je optereeno prejedanjem i piem.

***

Gospod je tako blizu svakoga, osobito onoga ko sveto ivi, hrianina, da je srce
njegovo i telo hram Duha Svetoga. Ili ne znate da je tijelo vae hram Svetoga Duha Koji
je u vama? (1. Kor. 6, 19) Kakva pogodnost za molitvu na svakom mestu! Blizu ti je rije
molitve, ili Bog Kome se moli, u ustima tvojima i u srcu tvome (Rim. 10, 8).

***
Greh zatvara oi srca: lopov misli da Bog ne vidi; bludnik, odajui se razvratu, misli da
ga Bog ne vidi; srebroljubac, prodrljivac, pijanica misle da se sakrivaju sa svojim
pristraima. Ali Bog vidi i sudi. Go sam, te se sakrih. (1. Moj. 3, 10) Tako govori svojim
delima svaki grenik koji se skriva od svudaprisutnog Boga.

***
Kao oigledan dokaz toga da Gospod sve vidi i da je uvek sa nama slue Njegove
boanske i ivotvorne Tajne: tu nam On daje da Ga opipamo, da metnemo ruke srca
naeg u rebra Njegova i da metnemo prste nae u rane Njegove od klinova (Up. Jn. 20,
25).

***
Koliko god puta da sam se molio sa verom, Bog me je uvek sluao i ispunjavao molitve
moje.

***
Mi uglavnom ivimo u sumnjama, u maloverju, bezverju, imajui oi i ne videi, ui
imajui i ne ujui, okamenjeno srce imajui (Up. Mk. 8, 1718). Treba se uvati
ogrubelosti srca.

***
ovek, ikona Boja iva je ikona ivoga Boga; u dui oveka, osobito verujueg i
vrlinskog, odraava se sijanje Boanstva, Njegovog savrenstva. Budite sveti, jer sam
Ja svet, Gospod Bog va. (1. Pt. 1, 16. /3. Moj. 19, 2/)

***
Dua prvog oveka je od Boga, od Njega su i sve due potonjih ljudi; sve su due
disanje Njegovog boanskog Duha, sve one treba da budu eda Njegova, sve bez
izuzetka. Kao Ti, Oe, to si u Meni i Ja u Tebi, moljae se Spasitelj Ocu nebeskom, da
i oni u nama jedno budu (Jn. 17, 21). Eto kako je visoko poreklo i naznaenje nae!
Preko Isusa Hrista mi treba da budemo jedno sa Bogom, i gde je On, tamo treba da
smo i mi: gdje sam Ja, ondje e i sluga Moj biti (Jn. 12, 26). Budui da su due nae od
Boga, On nam je, svakako, uvek blizu, kao to su roditelji blizu svoje dece. Kao to
roditelji poznaju svoju decu, tako tim pre Gospod poznaje ljude, eda Svoja blagodatna
u Hristu. Poznajem Svoje. (Jn. 10, 14)

***
U uobiajenim ljudskim znanjima jednom si stekao dobro znanje o kakvom predmetu,
i esto ga celoga ivota zna dobro, nepomueno (jasno). A u veri nije tako; jednom si
poznao, osetio, opipao, misli: uvek e tako jasan, opipljiv, voljen biti predmet vere za
duu moju; ali ne: hiljadu puta e se pomraivati za tebe, udaljavati od tebe i kao da e
iezavati za tebe, i prema onome to si neko voleo, ime si iveo i disao, ponekad
e oseati potpunu ravnodunost; i ponekad treba uzdisajima i suzama da isti sebi
put kako bi ga video, razumeo i srcem obuhvatio. To je zbog greha.

***
Re u naim ustima je ve stvaralaka, budui da obrazuje razgovetne glasove; sa
reju izlazi ivi duh ovekov koji se ne odvaja od misli i rei. Vidite, re je, po prirodi
svojoj, ak i u nama tvoraka. Pa zato smo maloverni i nepoverljivi prema stvaralakoj
snazi rei, na primer, u molitvi, da e nam ona to slovesno sluenje neizostavno
nizvesti milost Vladike? Tako re neprestano tvori sebi telo: razgovetni glasovi i
pismena, ili knjige nae, nisu li telo u koje se zaodeva re? A mi smo na to tako navikli
da nam se ini kako to uopte ne zasluuje naroitu panju. Nije samo priroda
Boanstva, nego je, po daru Njegovom, i priroda stvorenih ivih bia stvaralaka pod
Bojim rukovodstvom: raajte se i mnoite se (1. Moj. 1, 28). Due ivih bia (pauk,
pela, crv), uz rukovoenje Boje, ine da se tela njihova mnoe. Tako se ljudi silom
koja im je od Boga data do danas raaju i mnoe na zemlji; tako ljudi i ivotinje stvaraju
sebi sve to je neophodno za ivot, osobito ovek to najstvaralakije bie koje
zadivljuje svojim beskonanim stvaralatvom u svim vrstama umetnosti. Budui da je
Slovo Tvorac svudaprisutni, to se i Njegove tvorevine svuda, premda ne u beskraj,
rasprostiru, i svuda On stvara, i ako je potrebno, menja.

***
Bog je tako prosto Sutastvo, da bre od munje, bre od misli, neprimetno poseuje
nau duu. Zato Gospod i kazuje: Carstvo Boije ne dolazi na vidljiv nain: jer Carstvo
Boije unutra je u vama (Lk. 17, 2021). U vama je, to jest, ne moe se odrediti ak ni
trenutak dolaska Carstva Bojeg u nau duu: odbacio si greh od srca, i ono je u srcu, i
nee primetiti kako i kada; momenat potpunog odbacivanja greha od srca je trenutak
potpunog Bojeg zacarenja u nama: jer kako se oiujemo od grehova, tako se u
nama zacaruje Bog; a ivotvorne Tajne, po veri, za tren oiuju, osveuju i
blagoukraavaju dom due. Tako i avo i duhovi zlobe, kao prosta bia, premda ni
najmanje nisu savreni u svojoj prostoti i premda su jako ogranieni, deluju na duu
brzo, za tren, kao brza munja, kao brza misao. Dovoljno je trenutno oseanje
privezanosti za zemaljsko, ili trenutno pristajanje srca na greh, ili trenutna sumnja u
istinu i on je prodro u srce; upravo on za tren izaziva kakvu bilo strast u srcu, i potom,
prema tome koliko sa njom saoseamo, ovladava nama i vue nas kamo eli, kao
sunje vezanih ruku i nogu. A ako mu se protivimo, on se onda trudi da snanim
pomraenjem uma i srca uniti nae napore ka iskrenoj veri i blagoastivim pomislima i
oseanjima. Da bi ga pobedio i prognao od sebe iz srca, treba da pobudi u srcu
potpunu veru u Gospoda Isusa Hrista i da pamti da u tebi deluje neprijatelj, da su tvoje
misli ili raspoloenja srca i volje grehovni, bogoprotivni. Zatim odluno odbaci te misli
svim srcem, trgni se, tako rei, srcem iz sve snage iz grehovnih uza, kao Samson,
obavijen tetivama, i pokidae paklene sveze kao konac, silom Isusa Hrista i blagodau
Svetoga Duha.

***
Na molitvi treba da pamtimo da smo jedan drugom udovi i da treba da se molimo za
sve, kao to i molitva Oe na pokazuje. Primer za to su apostoli i svi sveti. Ako to
bude pamtio i molio se za druge, onda e se i Aneli sveti moliti za nas, kao udovi
jednog carstva Hristovog, jedne Crkve, jednog tela. Kakvom mjerom mjerite, onakvom
e vam se mjeriti. (Mt. 7, 2)

***
Gospod je ivot moj, disanje, snaga moja, svetlost moja, mir, radovanje, hrana i pie
moje; ta u prineti takvom Dobroinitelju, ili ime u Mu uzvratiti? Uzvratiu, uz
Njegovo sadejstvo, poslunou volji Njegovoj, ispunjavanjem zapovesti Njegovih. Ako
Me ljubite, Sam On kazuje, zapovijesti Moje drite (Jn. 14, 15). Postarau se da Mu
ugodim iskanjem Carstva Bojeg i pravde Njegove, i smatranjem za nita dobara
zemaljskih u poreenju sa nebeskim; neu se prilepljivati srcem ni za ta zemaljsko. O,

Gospode, Ti mi Sam daruj snagu da to ispunim. Ukrepi me Sam desnicom Tvojom:

Snago moja, ne ostavljaj me! Daruj mi da se uzdam samo u Tebe, mog Hranitelja, u
Tebe Koji me nikada nisi ostavljao.

***
ivot je sila ivotvorna. Zato je Bog prvi izvorni ivot beskonana Sila Koja svakog
oivotvoruje; zato se i Aneli nazivaju takoe silama nebeskim, ljudska dua je takoe
sila. Aneli i ljudi su sile koje oivotvoruje prvi ivot, koje nosi, rukovodi i potkrepljuje
prva Sila u umnom i slobodnom sluenju prvom ivotu. Smrt je sila koja usmruje. Prva
takva sila u carstvu ivog Boga Koji je sve stvorio radi ivota pojavila se u licu avola, i
od njega je prela na ljude i na ostala stvorenja zemaljska, jer sama tvar se pokori
robovanju propadljivosti zbog oveka koji je pokori (Rim. 8, 20), koji se potini prvoj
usmrujuoj sili avolu. Budui da je avo umna sila, on silom paklenog uma deluje
na na um koji je prvobitno pokvario svojim dahom, i razdvaja nas od ivotaBoga
sumnjom, nepoverljivou prema Bogu Sili svemonoj i nepromenjivoj u svojim
svojstvima; od BogaLjubavi razdvaja duhom neprijateljstva, zlobe, zavisti; od Boga
Duha razdvaja snanom privezanou naeg srca za dobra zemaljska. Mi primeujemo
da u grehovnim, neprirodnim privezanostima naeg srca deluje sila koja usmruje nau
duu, kao i u zlobi, sumnji i u svim grehovima, u amotinji, oaju i protivljenju Bojim
zapovestima. Gospod Bog je takoe sila u naoj dui, pre svega ljubavi: ljubav je jaka
kao smrt (Pesma nad pesmama 8, 6), sila svih vrlina koja savlauje sve prepreke koje
dui suprotstavljaju sile pakla.

***
Molitvi, pred ikonama ili bez njih, uvek treba pristupati sa potpunom nadom u dobijanje
traenog, na primer, izbavljenja od tuge, duevnog bola i grehova, zato to je i ranije
hiljadu puta bila dobijana oigledna milost od Gospoda ili Vladiice, i ne nadati se
dobijanju traenog ili sumnjati u to da Gospod, Presveta Bogorodica, aneli i sveti uju
molitvu bilo bi krajnje bezumlje i slepilo.

***
Ako bi vas ko upitao zato se molite neivim ikonama, kakva vam je od njih korist, recite
da od ikona naih dobijamo neuporedivo vie koristi nego od najboljeg i
najdobrotvornijeg oveka; recite da od ikona uvek dolazi blagodatna sila i pomo
duama vaim koja vas izbavlja od grehova, tugu i bolesti, a osobito od ikona Spasa i
Bogomajke; da jedan iskren pogled na njih sa verom da su ive i da su blizu nas,
spasava od tekih tugu, strasti i mrakova duevnih, da ako je dodir haljine Spasiteljeve i

marama apostola bolesne inilo zdravima, onda tim pre ikone Spasitelja i Bogomajke
imaju mo da isceljuju verujue od svake tuge, po veri u Gospoda i Bogomajku.

***
Moja dua moe da zamisli milione likova, na primer, jedne te iste Boje Majke, a ruka
moja moe veto da nacrta koliko hoe Njenih likova i svi oni e biti potovanja dostojni
likovi Njeni, kao i Ona Sama. Tako je Jedinica presutastvena i ivotvorna smislila i
Svojim tvorakim Slovom stvorila, a Duhom Svetim osvetila bezbrojno mnotvo umnih
ikona Svojih sila nebeskih; isto tako je Otac smislio, a Sin, Sam iva ikona Oca,
stvorio, osvetivi Duhom Svetim uvstvenorazumnu ikonu Svoju oveka i od njega
jednog, na nae neprestano uenje, do danas ini takve ikone: i sve su ive,
prekrasne, bogopodobne, trajne, vene. Tako i ja, ma koliko ikona da naslikam, sve one
su za mene ikone prave, dostojne potovanja, kojima u se bez sumnje iz potovanja
poklanjati, samo da odgovaraju pravim, ivim, svetim slikama (ikonama) Bojim. Zato
da nemamo isto toliko likova, na primer, Spasa Hrista, koliko i pojedinanih lica
hrianskih? Svaki lik Spasa je najdostojniji potovanja lik Njegov koji sija u dui svakog
istinskog hrianina.

***
Divan je i Bogu mio obiaj hriana da imaju ikonu Spasovu i da se pred njom mole. To
je vapijua potreba nae due. Sam Gospod sa Njemu svojstvenom ljubavlju eli da se
uoblii u nama, kao to kazuje apostol: Djeice moja, koju opet s mukom raam, dokle
se Hristos ne uoblii u vama (Gal. 4, 19); ili da se Hristos vjerom useli u srca vaa (Ef.
3, 17); ali kako u zamisliti Hrista u srcu ako Ga prethodno sebi ne prikaem ulno i ne
predstavim Ga pred svojim oima? I evo imamo ikone Spasitelja, Boje Majke i druge.
Ljubav hriana prema njima koja eli da vazda u mislima i u srcu nosi ikone njihove,
sama priroda naa uvstvenoduhovna, pobudila je neophodnost da se one prikazuju
ikonopisom, da se stavljaju na najpoasnije mesto u kui kao u srca naa ili u domove
due nae, da im se daje najpoasnije mesto i da se potuju poklonjenjem najpre
srdanim, a potom i telesnim. I kako je saglasno sa namerom Bojom nae potovanje
ikona! Nebo nam odgovara kroz ikone, kao neko Gospod sa oistilita u jevrejskoj
skiniji; mnotvo njih sija udima.

***
Evo stojim na vratima i kucam. (Otk. 3, 20) To znai da Gospod neprestano stoji na
vratima naeg srca, zatvorenog ili zatvaranog za Njega gresima ili raznim pristraima.

Evo stojim. Vi se molite, a On kraj samog srca vaeg stoji i uje svaki va srdani pokret
i oseanje.

***
Gospode, daruj mi srce prosto, nezlobivo, iskreno, verujue, ljubee, tedro, dostojno
smestite Tebe Svedobrog!

***
Kada govorimo sa kakvim ovekom, uvereni smo da nas on uje i pored rastojanja koje
nas deli, ponekad veoma velikog; uvereni smo zato to od njega dobijamo
odgovarajue odgovore, i zato to rei nae u njegovom srcu izazivaju iste predstave i
raspoloenja kakvi su u nama. Ili govorimo na mnogobrojnom skupu i uvereni smo da
nas ceo skup istovremeno uje i da rei nae, ako idu iz srca, padaju takoe na srca
slualaca i u njima izazivaju dobre misli i raspoloenja due. Tako, besedei u molitvi s
Bogom ili sa svetima, treba bez imalo sumnje da budemo uvereni da se nae rei, od
srca izgovarane, uju (ne govorim o Bogu Koji je svuda i zna sve, pa i samo srce nae),
ne samo onako kao to ivi ljudi uju nae rei, nego i daleko lake, zbog prostote sveta
duhovnog, i da se odgovori na nae molitve daju takoe sa veom lakoom i da su
mudriji i korisniji od odgovora zemaljskih lica na nae molbe, zbog te iste prostote i
bogoprosveenosti nebeskih itelja. Ovo treba smatrati istinom kojoj nije potreban
dokaz, najobinijom stvari. Kao to je u prvom sluaju svako iz iskustva uveren da drugi
uju njegove rei, tako je i ovde.

***
Bog i sveti nas na molitvi uju isto kao to jedni druge uju ljudi koji meusobno
razgovaraju, ili kao to ljudi koji stoje u hramu uju propovednika, ili vojnici glas
vojskovoe uju ak neuporedivo bolje i potpunije; zato to mi ujemo rei drugoga,
ali ne znamo ta mu je u srcu i u mislima, pa se deava da neko govori jedno, a u srcu
ima potpuno drugo. A Bog i sveti za razliku od nas vide ta nam je u mislima i u srcu
Bog Sam Svojim sveznanjem, a sveti blagodau Svetoga Duha u Kome veno
prebivaju. Oni vide da li rei nae odgovaraju srcu, i ako potpuno odgovaraju srcu, a
srce je, sa svoje strane, verujue, skrueno i smireno, gori ljubavlju i usrem (jer Ti
usrdno pribegavamo) i eljom da dobije traeno, onda oni ljubavlju odgovaraju na nau
molitvu i podaju eljeno. Bog i sveti ele da ih na molitvi zamiljamo kao ive, nama
prisutne, da ih gledamo oima srca. iv je Bog; Bog nije Bog mrtvih nego ivih; jer su
Njemu svi ivi (Lk. 20, 38).

***
Svugde na zemlji vidi premudrog UmetnikaDuha koji se veseli punoom radosti u
stvorenjima i projavljuje beskonanu premudrost Svoju u delima ruku Svojih. Posvuda
vidi ivotvornog Duha kao umetnika, ili kao grnara koji oblikuje raznovrsne neive i
ive sasude. Naroito Ga vidi u svetim ljudima, kao velianstvenim, prekrasnim
hramovima Njegovim. Ali u ljudima nevernim i bezakonim vidi gotovo na svakom
koraku i dela zlog duha sve strasti, ozlojeenosti, neprijateljstva, protivljenja.

***
Bog je bitije i ivot svega to postoji. Zato se On i zove Onaj Koji jeste, kao jedino
postojanje, prvo nestvoreno postojanje, ili kao Glava, od Koje potie svako bitije. Zato
apostol o Njemu kazuje: jer u Njemu ivimo, i kreemo se, i jesmo (Dap. 17, 28). Mi
ivimo Bogom, kreemo se Njegovom snagom, postojimo Njegovom voljom, zapoveu
i svemou.

***
Ne razume na koji nain se Gospod useljava u ivotvorne Tajne. To je tajna; tajna, kao
to je tajna na koji nain je useljen u tvoje telo duh besmrtni koji oivljava,
blagoukraava i ukrepljuje telo. Gospod je prosto Sutastvo, potpuno razliito od
materije, prosto, kao to je prosta misao, ili trenutni pokret srca ili duha naeg; to je
tajna kao to je tajna na koji nain se On useljava u tvoje srce sav, bez posredstva bilo
kakve materije, jednom ivom milju o Njemu, ivom verom u Njega, ili poslunou rei
Njegovoj. Zbog najsavrenije prostote Svoje, On se neminovno svuda sav nalazi Koji
je svuda i sve ispunjava: ne ispunjam li Ja nebo i zemlju? (Jer. 23, 24) I ne moe se
deliti, iako razdeljuje Sebe svima i predaje Se svima istinski i stvarno u razliitim
darovima, Sam budui Jedan i Nedeljiv, neprestano stvarajui beskonano i raznovrsno
mnotvo stvorenja, budui sav prisutan u svakom stvorenju, i u poslednjoj i od svih
manjoj klici.

***
Sav vazduh je prohodan za sunevu svetlost, prozraan, i sav on se, tako rei,
sjedinjuje sa svetlou, iako ona, zbog tananosti svoje, uvek moe da ga napusti.
Izvorska voda, kristal i staklo takoe se proimaju i sjedinjuju sa svetlou. Mnotvo tela
koja mogu da odraavaju i prelamaju svetlosne zrake, obasjana su ili sjaje sunevom

svetlou ili svetlou vatre i primaju u sebe njenu toplotu. U odei ukraenoj zlatom ili
srebrom, svaka ljokica ponaosob blista sunevom svetlou. Tako su rod oveji
izabrani, ili due pravednih prohodni za umnu Svetlost Boga i sijaju Njegovom
svetlou, sjedinjujui se sa Njim. Tako je i svaka estica ivotvornih Tajni, postajui
telo i krv Samoga Vladike, sva svetlost, sijanje, toplota, ivot; nijedna najneprimetnija
estica ne ostaje nepretvorena u svetlost i ivot Boanstva.

***
Obrati panju na to kako je Gospod uvek sa tobom na svakom mestu, u liku i podobiju
Svome koji postoji u tebi: ti misli Ocem, govori Logosom, dela u Duhu Svetome. to
su vazduh i svetlost za telo, to je misao ili Bog Otac za duu; to je hrana za telo, to je
Logos za duu; to je disanje i toplota, to je Duh Sveti.

***
Jeste li viali kako se pele dre pelecarice (matice), ili mravi mravacara? Tako
umna i slovesna bia treba da se dre Boga. Ili znate li da se manje planete dre vee i
oko nje okreu? Tako umna i slovesna bia treba da se dre Boga, Vladara sve
vaseljene. Porodica je mali primer bezbrojne porodice sila koje se okreu oko Boga i u
Bogu. Drava, ili carevi i podanici njihovi su veliki primeri okretanja nebeskih sila oko
Svedritelja, Cara slave.

***
Kao to u razgovoru sa ljudima kao posrednik izmeu nae rei i rei drugog slui
vazduh, koji se nalazi svuda i sve ispunjava, te putem vazduha rei dopiru do sluha
drugog, dok bi bez vazduha bilo nemogue govoriti i uti: tako je u duhovnom pogledu,
u optenju sa bestelesnim biima, posrednik Duh Sveti Koji je svuda i sve ispunjava. Ne
razumemo sasvim kako posredstvom vazduha drugi uju nae rei, ponekad na velikom
rastojanju, ali znamo da uju; takoe ne razumemo kako u Duhu Svetome sveti Aneli i
ljudi uju vapaje srca naeg, a znamo da uju. Kao to se tamo po odgovorima
uveravamo da drugi uju nae rei, tako se i ovde uveravamo po odgovorima. Tamo
telesnim oima vidimo lice sa kojim govorimo, ovde oima srdanim: pred okom je
ikona, pred srdanim okom lice nevidljivo ili duh nevidljivi. Za telesna bia postoji
rastojanje, za Duha Svetog njega nema.

***

Anela Bojeg zamiljaj u obliku ljudske due, to jest, Aneo je kao tvoja dua. Zato se
Aneli i javljaju u ljudskom obliku, to jest, zato to imaju prirodu slinu dui ovejoj
samo bezgrenu, svetu i viu.

***
Kako Bog brzo uje molitvu dvoje ili troje koji se zajedno mole od srca! Jer gdje su dva
ili tri sabrana u ime Moje, ondje sam i Ja meu njima (Mt. 18, 20), govori Sam Gospod.

***
Gospod na Isus Hristos namerava da izagna iz srdaca naih la (obmanu), gordost i
zlobu avolsku, i da umesto toga usadi Svoju istinu i ljubav, krotost i smirenje.

***
Ako bismo na svakoj crti (liniji) prostora slikali lik Gospodnji, ne bismo tad uinili nita
ega ve nema, zato to se Gospod zaista sav nalazi na svakom i najmanjem i
najveem prostoru; ako bismo svuda proviali Gospoda, a bolje od toga ne bismo mogli
poeleti, ne bismo postupali nikako drugaije, do samo po pravdi: jer Bog je uvek sa
nae desne strane, ma gde da smo.

***
Duh Sveti se naziva Utjeiteljem (Jn. 14, 26) po sutini Svojoj koja je mir, radost i
blaenstvo beskonano, i po dejstvu Svome na due verujuih koje On tei, kao mati, u
njihovim vrlinama, u njihovim patnjama, tugama i bolestima, u njihovim podvizima za
veru; jo se Uteiteljem naziva radi suprotnosti zlom duhu amotinje koji esto udara na
due nae. Svaka pojava ima uzrok. Tako se, uinivi kakvo dobro delo, radujete,
nalazite utehu u dui svojoj. Zato? Zato to je u vama DuhUteitelj, Koji je svuda i sve
ispunjava, Riznica dobara, Koji vas tei. Naprotiv, uinivi to loe, ili ak nita loe ne
uinivi, oseate ponekad u dui ubistvenu amotinju. Zato? Zato to ste dopustili da
vama ovlada zli duh ame. Na primer, poinjete da se molite, i vama ovladava
amotinja, dok je pre molitve nije bilo; ili evo, prihvatate se itanja kakve knjige
duhovne sadrine, na primer, Svetog Pisma: i vama takoe ovladava amotinja, lenjost,
sumnja, maloverje i neverje. Zato? Zato to vas iskuavaju, ine vam lukavstva zli dusi
amotinje, sumnje i neverja. U crkvi ste na Bogosluenju: i dosadno vam je, teko,

oseate lenjost obuzela vas je amotinja. Opet zato? Zato to vam lukavstva ine zli
dusi amotinje i lenjosti. Ili se prihvatate duhovnog rada, na primer, sastavljanja
propovedi: i u vaem srcu, u vaem umu je mrak, hladnoa, a u celom telu
raslabljenost. Zato? Zato to u vama lukavstva ine nevidljivi neprijatelji. To je lako
dokazati: samo nemoj sve to initi, i bie tako lako i prijatno, bie takvo prostranstvo u
dui i srcu ko zna odakle. Zato je Duh Sveti potpuno neophodan svima nama u svim
dobrim delima naim: On je naa snaga, krepost, svetlost, mir, uteha.

***
Oigledan dokaz svudaprisutnosti i promiljanja Bojeg predstavlja raslinje. Gde ga sve
nema na kugli zemaljskoj? Ono pokriva ravnice, uspinje se na nepristupane vrleti
kamenitih planina, nie u pustinjama, ukorenjuje se u vodama i posred voda na
pustim ostrvima. I ko ga to uzgaja i ukraava prekrasnom raznovrsnou oblika i
cvetova? Gospod Bog: Bog tako odijeva. Ali ako Bog travicu tako brino odeva, hoe li
ostaviti, ma i za tren, hoe li zaboraviti Bog oveka? Pa kada travu u polju koja danas
jeste a sutra se u pe baca, Bog tako odijeva; koliko e vie vas, malovjerni?( Mt. 6, 30;
up. Lk. 12, 28) Ako Bog svakoga trena oivljava travicu i ne liava je Svog ivota, hoe
li onda prestati da oivljava mene? Ne, ako On travicu odeva i oivljava, onda On u
meni ivi neprestano, kao u hramu, ako Ga dobrovoljno ne udaljavam svojim
grehovima. Ne znate li da ste hram Boiji i da Duh Boiji obitava u vama? (1. Kor. 3, 16)
Uzgred obrati panju na ono o hramu: apostol hrianina naziva hramom zato to Duh
Boji obitava u njemu; znai, u hrianskim hramovima neprestano obitava Bog.
Svetost hrama. Strahopotovanje prema njemu. Osetno dejstvo Boga Koji u hramu
prebiva na srca ljudi koji Mu se na molitvi obraaju.

***
Prizvae Me, i usliau ga. (Ps. 90, 15) O, rei, preispunjenih ljubavlju! O, rei koje
onome ko se moli ulivaju najivlju nadu!

***
Jo nisi nauio da voli blinje. Na nenaklonjenost ljudi prema tebi odgovara svojom
nenaklonjenou. ini suprotno: na nenaklonjenost drugih prema tebi odgovaraj
iskrenom blagonaklonou i ljubavlju; to vie neljubavi vidi prema sebi, to vie voli.
Neljubav je bolest, a bolesnog treba vie aliti, veu brigu, veu ljubav mu pruati,
upravo zato to je bolestan. Zar ne zna da neprijatelj bestelesni svima ini lukavstva,
svakoga zaraava otrovom mrnje? Ni ti nisi izuzet od tog lukavstva. I ne slui mu, duhu

neprijateljstva, nego sa svim usrem slui Bogu ljubavi. Pamti da je BogSlovo umro za
brau svoju.

***
Kao to reke teku u more, tako due ljudi teku k Bogu.

***
Duhovni i telesni ivot se razilaze, ne slau se; zato se ponekad po telu osea
predivno, a po duhu, po srcu ne. Poni da se moli i videe da je ogrubelo srce, utio
si, udebljao i zasalio i zaboravio si Boga (5. Moj. 32, 15; 18), i teko ti je da se moli,
iako si i zdrav i snaan: prestane li da se moli, opet e ti lako biti; ali to je grehovna
lakoa.

***
Gdje je blago vae, ondje e biti i srce vae. (Mt. 6, 21) Znaj o emu misle oni koji se
mole u hramu. emu si srcem predan, o tome i misli.

***
Ako srce bude sumnjalo u Duha ivotvornog, onda u nama nee biti ivot, ve tuga i
teskoba, i zaslueno: zato to je ivot od Duha ivotvornog. Tuga zbog sumnje je
siguran znak da je to mudrovanje la i da od avola ubice potie.

***
Do sada sam iveo Bogom (mislio, oseao, hranio se). I ubudue u Njime iveti. Svaku
uznemirujuu brigu ostavljam i oslanjam se na nadu moju, na disanje moje na Hrista.

***

U Hrista kako treba veruje onaj ko sebi ne dozvoljava da i za tren posumnja u istinitost
onoga to je On rekao u svetom Jevanelju Svome emu ui od ista uma nevesta
Njegova Crkva. U veri treba sticati takvu vrstinu srca da se ono, zbog nae slobodne
volje, nimalo, ni za tren ne bi kolebalo razdeljujui se samo u sebi, naginjui na
suprotnu stranu, kako hrianin ne bi bio morski val to ga vetar podie i potom opet
vitla (Up. Jak. 1, 6). Vera naa u Hrista da i amin u Njemu postade da (2. Kor. 1,
1920).

***
Pamti da emo se, iskreno i vrsto verujui u Hrista, spasti za ivot veni. Pamti kako
sveta Crkva nikoga od svojih vernih sledbenika nije pogubila, nego je sve spasla
blagodau Bojom. Dela Spasitelja i Crkve radi verujuih govore sama za sebe. Dela
sumnje i bezverja u dui ovekovoj koja ubijaju njegovu duu i telo, takoe govore sama
za sebe.

***
Budui da je Duh Boji strana sila, strah i muka za demone, demoni se svim svojim
paklenim lukavstvima protive Duhu Bojem i hule na Njega. Budui da je Duh Boji duh
koji spasava, duh sjedinjenja, ljubavi i mira, to se oni na sve naine protive sjedinjenju,
ljubavi i spasenju ljudi. Zbog njih je dolo do podele crkava na Istonu i Zapadnu,
obratite panju: upravo zbog dogmata o Svetom Duhu je dolo do podele; ba zbog njih
je dolo do daljeg razjedinjavanja rimskog Zapada luteranstvo, kalvinizam i
anglikanstvo; zbog njih je nastao raskol u naoj pravoslavnoj Crkvi. (Uzgred budi
reeno: zar zbog raskolnika ne initi neophodne, blagotvorne promene u Crkvi? Treba
ih initi: inae e nas ismejati demoni; zar emo dopustiti da nas savlada njihova zloba?
Da toga ne bude. Dakle, treba prevoditi Bibliju na ruski jezik. Koliko miliona ljudi se
liava njenog bogatstva zato to je ona na nerazumljivom slovenskom jeziku!25 Demoni
se jo na sve naine upinju da iupaju i iupali su iz srdaca hriana veru u
Jevanelje i u Crkvu Hristovu, to je takoe hula na Duha Svetoga; svim silama nastoje
da pogruze hriane u dela telesna i u neistote telesne kako u ljudima ne bi prebivao
Duh Boji, kao u prepotopskim ljudima; i ne vidimo li da su se ljudi odali srebroljublju,
prejedanju, pijanstvu, razvratu u ogromnim razmerama? Kakvo je to kvarenje u nas? O,
bie nam teko, i to moda veoma brzo Duhovi zlobe napadaju Duha Bojeg jo i u
mislima i srcima pojedinaca; veru u Njega pokolebavaju; teko nama: da ne pohulimo
na Duha Svetog Bojeg ivotvornog, Duha ljubavi neizrecive, Koji se moli za nas
uzdisajima neizrecivim (Rim. 8, 26); da znamo da smo sve vreme ivota naega duni
da Mu se poklanjamo i slavimo Ga, kao to se poklanjamo Ocu i Sinu, kao to slavimo
Oca i Sina nerazdeljivom i jednakom au. Da potujemo vaseljenski simvol vere
to spasonosno rukovodstvo u veri za verujue svih vremena i mesta. Da ne vreamo ni

jednom milju sumnje Duha Bojeg Koji u nama ivi i oivotvorava nas ta tedra
ljubav Boja koja nas beskonano ljubi, kao Otac i Sin.

***
Jednim smo Duhom napojeni. (1. Kor. 12, 13) Vidi, Duh Boji nas kao voda ili vazduh
okruuje sa svih strana Duh Gospodnji ispunio je vaseljenu (Prem. 1, 7). Vera nam se
daje Duhom Bojim: drugome vjera istim Duhom (1. Kor. 12, 9), govori apostol; ljubav
se Boija izlila u srca naa Duhom Svetim (Rim. 5, 5), govori taj isti apostol.

***
Kako je dobro pobeivati strasti! Posle pobede osea takvu lakou na srcu, mir i
veliinu duha!

***
Nije li dua pretenija od hrane? (Mt. 6, 25) Ah, beskonano je, neizmerno je pretenija.
U dui sija ikona Boga nevidljivog, Tvorca svega. Ne samo togod vetastveno, nego ni
duu svoju, ivot svoj ne treba da alim radi koristi brata, vetastvene ili telesne, a
naroito duhovne. Sluei sa ljubavlju na korist brata, sluim Samome Bogu. O, srcem
oseam uzvienu, veliku istinu: kad uiniste jednome od ove Moje najmanje brae, Meni
uiniste (Mt. 25, 40). Zato je tako? Kao prvo, zato to je svaki ovek ikona Boja, a
drugo, zato to je Isus Hristos Bog i ujedno ovek, i Glava tela Crkve Svoje, tako da
mi inimo udove Njegove, od mesa Njegova, i od kostiju Njegovih (Ef. 5, 30), to jest, mi
smo udovi Hristovi.

***
Ne veruj telu svome koje ti preti neizdrljivou tokom molitve: lae. im pone da se
moli, videe da e telo postati tvoj pokorni sluga. Molitva e i njega oiveti. Uvek
pamti da je telo laljivo.

***

Onaj ko veruje u Spasitelja i hrani se Njegovim telom i krvlju ima u sebi ivot veni: i eto
zato svaki greh prouzrokuje snaan bol i nemir u srcu; a oni koji nemaju u sebi ivot
veni, piju bezakonje kao vodu i ne oseaju bol, jer u srcu njihovom nema ivota
venoga.

***
Slava Duhu Bojem Koji od Oca ishodi radi oivljavanja svakog stvorenja i ispunjava
svu vaseljenu. Slava Njemu Koji oivotvoruje Anele i ljude i svako stvorenje. Slava
Njemu, Snazi naoj, Svetinji naoj. Slava Njemu, savenome Ocu i Sinu!

***
Mojoj telesnoj prirodi je potrebna ikona. Mi dostojno i pravedno pravimo ikone i
poklanjamo im se. ta je sam ovek, ako ne iva ikona ivoga Boga? Sam Sin Boji je
peat (otisak) istoliki koji u Sebi pokazuje Oca. Ako smo mi sami ikone Boje koje se
sastoje od due i tela, zato onda da ne potujemo prepodobne Boje na njihovim
ikonama rukotvorenim? Ime na ikoni mnogo znai za verujueg. To ime kao da mu slui
namesto due. Ako od sveg srca prizove ime svetog: on e te uti i kroz ikonu e
projaviti udotvornu silu svoju. Ime Spasiteljevo koje se sa verom priziva, ini uda,
izgoni demone, gasi strasti, isceljuje bolesti; po blagodati Gospoda i sveti koji se sa
verom po imenu prizivaju takoe ine uda. I ta ima u tome neobino? Svi oni su u
Duhu Bojem, a Duh ivotvorni je svuda i sve ispunjava, i Duhom Svetim svi sveti ine
uda, jer je samo Duh Boji Duh udesa.

***
ovek je svet u malom. to je dua u telu, to je Bog u svetu. Ako dua napusti telo
ono se odmah raspada. Ako Duh Boji napusti svet, i on e se odmah raspasti. Dua je
svuda u telu, a osobito u srcu, i Bog je svuda u svetu, ali osobito na nebu i u hramu. I
tako na svakom koraku uviaj prisustvo Boje.

***
Slava Tebi, Svesveti, ivotvorni Due Koji od Oca ishodi i u Sinu poiva (Stihira na
dan Svete Trojice), Koji si nerazdeljiv od Oca i Sina! Slava Tebi, Sine Boji, Koji si
Duhom Boijim izgonio demone (Up. Mt. 12, 28; Lk. 11, 20) i Njime spasenje nae

gradi, Koji nas osveuje, umudruje, ukrepljuje! Slava Tebi, Oe Koji si uvek tedar
u ljubavi prema nama u Sinu Duhom Svetim! Nerazdeljiva Trojice Jedinice, pomiluj nas!

***
Mila su deca, slike oca i majke, srcu roditelja: jo su miliji ljudi, osobito hriani slike
Boje, srcu Bojem. Spoljanja slinost dece roditeljima, a esto i unutarnja, podsea
nas na nau unutarnju slinost Bogu.

***
Svako mesto je mesto Bojeg prisustva i Boje vladavine; otud nema sumnje da nas
Gospod oima ikona gleda, i da ustima ikona, kao sopstvenim, moe da nam govori.
Budui da je Gospod na svakom mestu, krstom Njegovim udesa se savravaju, ime
Njegovo preobraava svet udima, ikone Njegove postaju udotvorne, i one su svagda
mesta Njegovog blagodatnog prisustva.

***
Misao moja slobodno prodire kroz zgrade sa njihovim zidovima, raseca planine, mora,
probija nebo i zemlju, i po misli je ovek podobije Boanstva Koje je Duh beskonani i
svuda prisutni. Ne proima li Bog sve i ne ispunjava li sve, kao Tvorac svega?

***
Molitva odie nadom, i molitva bez nade je grehovna molitva.

***
Postoji li kod svakog Aneouvar? Postoji i treba da bude. Priroda duha je neobino
delatna i ne moe da ne dejstvuje; vidimo to na svojoj dui. Priroda dobrog duha
neminovno trai delatnost i irenje kruga te delatnosti, rasprostiranje carstva istine i
dobra; kao to, naprotiv, priroda zlog duha trai delatnost u skladu sa sobom i irenje
carstva lai i svakoga zla. Da se demoni na sve naine trude da proire carstvo zla to
oseamo u sebi i Sveto Pismo o tome svedoi: avo, kao lav riui hodi i trai koga da
prodere (1. Pt. 5, 8). I kako da se i na zahtev zdravog razuma ne dopusti ta istina da

Aneli dejstvuju svuda u svetu, da se staraju o irenju carstva dobra i da trae spasenje
ljudsko! O, istinita je re, da biva radost na nebu zbog jednoga grjenika koji se kaje
(Lk. 15, 7; 10), i kao to je avo uz svakog oveka, tako je dobri Aneo takoe uz
svakog oveka; kao to prisustvo onog jasno oseamo, tako i prisustvo ovog, premda
smo, zbog samoljublja, navikli da sve dobre misli, oseanja, raspoloenja i namere
pripisujemo sebi, a ne Aneluuvaru. Hoe li biti dovoljno Anelauvara za svakog
oveka? Bie dovoljno, i vie od toga. Kada se apostol Petar sa noem bacio na slugu
prvostvetenikovog kako bi zatitio svog Uitelja i Gospoda, Gospod mu je rekao: ili
misli da ne mogu umoliti sad Oca Svoga da mi poalje vie od dvanaest legiona
anela? (Mt. 26, 53) To znai da ih Gospod uvek ima i vie nego dovoljno za zatitu
svakog oveka (Jelisej, Jakov), a pogotovo za Sina Bojeg Koji se ovaplotio. Jo je
poznato da se Aneouvar javio Spasitelju u Getsimanskom vrtu kako bi Ga ukrepio;
Aneli pristupie i sluahu Mu (Mt. 4, 11), posle etrdesetodnevnog posta i kuanja u
pustinji; Aneouvar Mladenca Spasitelja javljao se Josifu u snu i upravljao njegovim
kretanjima.

***
Due Sveti, ivi, lini, vladajui, iva svezo Oca i Sina pomiluj me!
Due Sveti Koji oivotvoruje i objedinjuje svu tvar, a osobito razumna stvorenja, silo
sve tvorevine pomiluj me!

***
Na molitvi neka ostavi ovek svaku brigu ivotnu i neka se brine samo o spasenju due
svoje.

***
Treba se uzdati u Gospoda u svim iskuenjima, u svim tekim stanjima due: izbavie
Gospod.

***
Kakvo je jedinstvo bia u trima Licima Boanstva! Sin nita ne ini bez Duha, kao ni
Duh bez Oca, i Otac bez Duha i Sina, nego svi sve ine zajedno. Sa ovekom nije tako:

on ponekad dela umom bez uea srca, i delo njegovo esto biva bez due; taj
nesklad je posledica greha. (Tri putnika, Avram; dvoje izvravaju volju treeg).

***
Mislim ja: kako je svesavreno Boanstvo, kakva je u Njemu beskonana punota ivota!
Bog Otac je rodio iz Sebe stvaralako Slovo i izvodi stvaralakog Duha: i Oni vladalaki
izvravaju volju Oca, kao to ruke ovekove izvravaju delom ono o emu misli glava,
to eli srce. Divan si Ti, Boe na, Koji si sve stvorio Slovom Svojim ipostasnim i Koji
sve savrava Duhom ipostasnim! Kakva punota ivota! I Sin i Duh su jednaki Ocu
Vinovniku, i Sin i Duh su jednako svemoni, kao to su Otac i Sin jedna dobrota i ljubav,
jedna volja, jedna sila, jedno Boanstvo i carstvo! Kakva punota ivota! I Sin je Tvorac, i
Duh je Tvorac. Ruke Tvoje (Sin i Duh) stvorile su me, i sazdale su me (Ps. 118, 73).
Kakvo sjedinjenje! Ni Sin bez Duha, ni Duh bez Sina nita ne ine, nego zajedno
izvravaju volju Oca, budui trojedino Sutastvo. Zato, oseti li da negde dejstvuje Sin,
znaj da tamo neizostavno sa Sinom dejstvuje Duh, tamo je neizostavno i Otac, od Koga
Oni potiu. Slavim silu Oca i Sina i opevam vlast Svetog Duha, Nerazdeljivo,
Nestvoreno Boanstvo, Trojicu Jednosutnu, Koja caruje u vekove vekova. (Nedeljna
stihira 3. glasa na Gospodi vozvah)

***
U tome i jeste veliina Tvoja boanska, Gospode Spase, to je ivot svakog stvorenja u
Tebi, kao ipostasnom ivotu, da svi potuju Tebe kao to potuju Oca (Jn. 5, 23), u
tome i jeste veliina Tvoja, Due Sveti, ivotvorni, to Ti sve osveuje, ukrepljuje i
oivljava zajedno sa Ocem i Sinom, da svi potuju Tebe, kao to potuju Oca i Sina; u
tome i jeste veliina Tvoja, Due Sveti, to je i Sin Boji jedinorodni, kao Tebi
jednosutan, upravo Tobom udesa inio, i to nas Tobom osveuje, ukrepljuje i
rukovodi ka Ocu Svome: Kroz Njega imamo pristup ka Ocu u jednom Duhu (Ef. 2, 18).

***
Hula na Duha Svetoga nee se oprostiti ljudima. (Mt. 12, 31) Ko odbacuje lino
postojanje Duha Svetoga, a osobito onaj ko je mnogo puta bio priesnik Duha Svetoga,
taj huli na Njega i ako ne prestane sa hulom, nee mu biti oproteno ni u ovom veku, ni
u buduem. Due Sveti, ivotvorni, Due blagodati, pomiluj nas!

***

U ljudi koji se malo mole srce je slabo; i evo, kada ele da se mole, njihovo srce se
raslabljuje i raslabljuje njihove ruke, telo i misli, i teko im je da se mole. Treba savladati
sebe: potruditi se da se moli svim srcem, jer je dobro, lako moliti se svim srcem.

***
Uzdanje u zastupnitvo Boje Majke, Anela i svetih je vid hrianske nade; oni su jaki
u zauzimanju za nas zbog blagodati tog istog Hrista i zbog svojih vrlina. Mi im se ne
molimo zalud: uzdamo se u to se da emo njihovim posredovanjem dobiti milost,
oprotaj grehova i spasenje, i prolazna dobra, na primer, zdravlje, blagorastvorenje
vazduha, izbavljenje od nevolja i tugu. Moli se u Duhu i Duhom Svetim Spasitelju, Ocu,
Anelima i svim svetima, i molitva tvoja e biti plamena, i suze e potei iz oiju tvojih,
slatke i lake suze. Slava Uteitelju Duhu! A kakva je On uteha dui!

***
Spasitelj i Uteitelj su dva Boanska Lica: jedan uvek spasava od grehova, drugi tei
onoga ko se spasava. Imena su uzeta od samog dela i uvek se opravdavaju na samom
delu. Tei! Kao to majka nekog tei, tako Duh Sveti tei verujuu duu.

***
Bog mono pretvara obian hleb i obino vino u ivotvorno telo i krv Sina Svoga Duhom
Svetim. Iz toga jasno vidimo da je On Vinovnik i Hranitelj i naeg telesnog ivota, i da
telesni ivot na nipoto nije tako vaan kao duhovni, zato to se obian hleb i vino, koji
hrane i ukrepljuju nau telesnu prirodu, pretvaraju u bolji hleb u hleb ivota duhovnog,
a vino u pie duhovno.

***
Duh Boji je svugde: ako u mislima preleti ceo svet, svugde e videti dela Njegova.
Njime se oivljavaju ljudi viim ivotom, ivotinje, ptice, ribe, biljke. Svugde telo i krv
Spasitelja jednako ine uda; svugde Svete Tajne imaju silu, a sila njihova je Duh Sveti.

***

O potovanju i prizivanju svetih u molitvama (na dan svetog Nikolaja). Razlog: oni su u
Bogu; oni su bogati duhovnim darovima; oni su na zemlji ivih i na zemlji izobilja, a mi
smo na zemlji smrti i gladi duhovne. Bog ih je radi ivota naeg uzeo Sebi. Bog mene
posla pred vama radi ivota vaega (1. Moj. 45, 5), govori Josif brai. Avram. Noje.
Bogata je molio Avrama u paklu da poalje Lazara. Noje je izbavitelj od potopa. Blaen
je onaj ije je pleme na Sionu, a roaci u Jerusalimu. (Isa. 31, 9; na prevod)

***
Veselim se i ushiujem beskonanim savrenstvom Boanstva; veselim se i ushiujem
to Boanstvo u trima Licima i svako Lice samoipostasno i jeste Bog svesavreni
jedan u trima: to je svemoan Otac, svemoan Sin, svemoan i Duh Sveti; to je
svudaprisutan Otac, takoe Sin a takoe i Duh Sveti; to je ivot Otac, ivot Sin, ivot i
Duh Sveti; to je ljubav Otac, ljubav Sin, ljubav i Duh Sveti. Radujem se u BoguOcu,
radujem se u BoguSinu, radujem se u BoguDuhu Svetome jednom Boanstvu,
jednoj prirodi i sili, jednom BoguSpasitelju Koji nas voli. Radujem se to su svakom od
triju Lica Boanstva, kao Bogu, svojstvena i posebna vladajua dejstva: Ocu smiljanje i
blagovoljenje, Sinu ostvarenje Oeve misli i blagovoljenja, Duhu Svetome savravanje i
oivljavanje.

***
avo ponekad dejstvuje u umu kao uznemirujui istraitelj nedokuivog, kao bezoni
napada na nepristupne tajne triju Lica Boanstva, na Njihove uzajamne odnose. O
trojinosti Boanstva treba razmiljati sa strahopotovanjem i krajnje oprezno.

***
Kao to spoljanji vazduh osveava telo, tako molitva osveava duu i oivljava je: u
njoj se osea bodrije i veselije, kao to se, proetavi se na sveem vazduhu, osea i
fiziki i duevno bodrije i sveije.

***
Sve to ima Otac Moje je. (Jn. 16, 15) Sve to ima Duh, takoe je Njegovo, osim
ishoenja; isto govori i o Sinu i o Ocu, samo odvoj lina svojstva. Zbog Njihove
jednosutnosti postoji zajednica svojstava.

***
Uite da se molite, prinuujte sebe na molitvu: na poetku e biti teko, a zatim, to se
vie budete prinuivali, to e lake biti; ali na poetku se uvek treba prinuivati.

***
Sveti oe Nikolaju, moli Boga za nas! Zato traimo molitve svetih za nas, i da li se oni
zaista mole za nas, i je li delotvorna njihova molitva za nas? Sam Bog je neposredno
izrazio Svoju volju nekim ljudima kojima nije bio blizak, uglavnom ljudima grenim, da
mole ljude Boje da se pomole za njih, na primer, Avimelehu koji je uzeo enu
Avramovu, bee zapoveeno da moli Avrama da se pomoli za njega; Jov se molio, po
oiglednom otkrivenju volje Boje, za prijatelje svoje; molio se Mojsej, Samuilo, Ilija, svi
proroci; Sam Gospod se po ljudskoj prirodi Svojoj, molio Ocu nebeskom za Petra i sve
uenike. Svetitelji zasluuju da budu posrednici za nas kod Boga zbog svojih vrlina,
zbog svojih zasluga, kao ugodnici Njegovi. Ako na zemlji pravda zahteva da se neki
ovek, blizak Bogu, pomoli za druge (na primer, svetenik za ljude), zato to ne bi bilo i
na nebu. Svi sveti su ivi u Boga i radi nas: videi u Bogu potrebe nae, saoseaju sa
nama i spremni su da nam, po naim molitvama, pomognu. Zato po naim molitvama,
a ne drugaije? Zato da bi nas utvrdili u veri i podvigu molitvenom. I jo: iz istog razloga
zbog koga i ivi ele da ih mole oni kojima je potrebna njihova pomo.

***
Kao to avo za tren ranjava duu udarom neke protivzakone elje ili grehovne pomisli
na srce, tako Bog i Njegov Aneouvar oivljavaju munjevitim prilivom svetih elja i
pomisli. Treba biti paljiv i blagodaran Gospodu za Njegove duhovne darove svetlosti.

***
ta znai svakodnevno prizivanje svetih svakoga dana razliitih tokom cele godine i
celoga ivota? Znai to da su sveti Boji kao braa naa, samo savrena, iva i da su
blizu nas, da nas uju i da su uvek spremni da nam pomau, po blagodati Bojoj. Mi
ivimo zajedno sa njima u jednom domu Oca nebeskog, samo na razliitim
polovinama: mi na zemaljskoj, oni na nebeskoj, i za nas i za njih postoje sredstva da
dopremo jedni do drugih; za nas molitva vere i ljubavi, za njih duhovna priroda

njihova, uvek spremna za delatnu pomo, zbog ljubavi kojom su ispunjene njihove
due.

***
Vera se podaje oveku Duhom Svetim, zato niko ne moe rei: Isus je Gospod, osim
Duhom Svetim (1. Kor. 12, 3). Duha Svetoga nam je otkrio Isus Hristos Koji se Duhom
Svetim zaeo i rodio, Koji je Duhom rastao i napredovao (Lk. 2, 52), Koji je Duhom
izgonio demone (Mt. 12, 28), Koji je Duhom Svetim vaskrsao. U Duhu Svetome su
propovedali apostoli, muenici, prepodobni, arhijereji, i veoma su mnogi krvlju dokazali
uenje o Svetoj Trojici.

***
Ja sam nemo, beda, Bog je sila moja. To ubeenje je visoka mudrost moja koja me
ini blaenim.

***
Jedini ivot i istinska sladost moja, hrana i pie moje je Hristos. Tako govori neprijatelju
koji te zavodi sladou jestiva i koji ih ali za druge. Po svetom Makariju, treba se
radovati to se drugi u obilju naslauju jelima: time je manje bremena na dui i lake joj
je da uzlazi na nebo.

***
Kada hriani dolaze u crkvu da se mole Bogu, ispostavlja se da imaju ne jednog, ve
mnogo bogova, mnogo idola (i tako gree protiv prve i druge zapovesti): neka ili neki je
sam sebi idol samoljublja; gde je ije blago, onde mu je i srce (Mt. 6, 21; up. Lk. 12, 34).

***
Kao to dah svoj posuuje iz vazduha i u taj isti vazduh ga opet isputa, tako da si
uvek u vazduhu i njime si okruen, i on te ispunjava, tako je i dua tvoja od Boga, i u
Boga se opet vraa, tako da si uvek u Bogu i Njime si okruen sa svih strana i Njime si
iznutra ispunjen, kao vazduhom. Zato je i reeno: ispunjavajte se Duhom (Ef. 5, 18).

***
Kao to svakoga trena udie vazduh, tako si svakoga trena u mislima ili sa Bogom ili
sa avolom, u zavisnosti od toga kakvog si unutarnjeg raspoloenja. to je vazduh za
telo, to je Duh Boji za duu: kao to iz vazduha udie elemente neophodne za ishranu
tvoga tela, tako od Duha Bojeg udie u sebe dobra raspoloenja i misli.

***
itam Jevanelje: to ne govorim ja, nego Sam Gospod; On, On Sam je u tim reima. Ta
On je Duh, Premudrost ili beskonana ipostasna Misao; upravo On, On je u tim
udesnim mislima i reima Jevanelja. Samo je re naa, ljudska, ili bolje reeno, i
re je Njegova: a misao, sutina njena, istina jeste Sam Gospod. Upravo isto tako vidim,
na primer, ikonu Spasitelja, ili krst Njegov: opet je tu On Sam moj svudaprisutni
Gospod, na toj ikoni, ili na tom krstu, kao u rei Jevanelja; slika Njegova na ikoni ili na
krstu samo je spoljanjost, a sutina je On Sam Koji se svuda i u svemu i kroza sve
projavljuje, naroito preko ikona i simvola na kojima je napisano dostojno poklonjenja
ime Njegovo ili prikazan sam lik Njegov. Tako se On i u svetenikom krsnom
blagosiljanju rukom projavljuje sa silom Svojom i kao da Sam blagosilja. Veoma je
vano sveteniko blagosiljanje rukom. I nae obino krsno znamenje ima takoe silu
Boju, samo ga ini sa verom. Tako je Gospoda svuda mogue nai i opipati.

***
Ako sedam puta padne, i sedam puta se pokaje, i ree: kajem se, oprosti mu. (Up. Lk.
17, 3. 4; Mt. 18, 21. 22) Zna Vladika, kao Srceznalac, da su ljudi skloni veoma estim
padovima i da padajui esto ustaju, zato je i dao zapovest da se esto oprataju
grehopadovi; i Sam prvi ispunjava Svoju svetu re: im od sveg srca kae: kajem se,
istoga asa oprata.

***
itavo Jevanelje je jevanelje carstva za koje se predodreuju hriani i kao jedno
obeanje (sve prie, sva prorotva, uda); poslanice apostolske podrobnije otkrivaju
obeanja hrianske nade.

***
Da doe Carstvo Tvoje, to jest, Tvoje potpuno zacarenje u naim srcima!

***
Po telu sam zemlja i pepeo, a dua moja ivi i uspokojava se samo Bogom. On je i
svetlost misli moje i krepost srca moga; sam ja sam nita.

***
Sveti su ispunili re Gospoda; Gospod ispunjava njihovu re: oni su radili za Njega, On
za njih. Kakvom mjerom mjerite, kazao je Sam Gospod, onakvom e vam se mjeriti (Mt.
7, 2). Eto zato Gospod brzo ispunjava molitve svetih za nas.

***
Na molitvi je potrebno iskreno aljenje zbog svojih grehova i iskreno pokajanje.
Nabrajajui grehove navedene u molitvama, treba ih govoriti sa iskrenim oseanjem kao
svoje sopstvene. Jo je potrebna vatrena elja da se ubudue ne ine ti isti grehovi.

***
Nameravajui da govorim o uzdanju hrianskom, duan sam da vam otkrijem Boja
obeanja nama i ona lukavstva kojima neprijatelj zavodi hriane ne bi li odvratio
njihove poglede i nadanja od naeg jedinog, ali bescenog uzdanja. A ta lukavstva su
zavoenje bogatstvom, zemaljskim zadovoljstvima, poastima. Govorei o uzdanju,
duan sam da vam otkrijem riznicu dobara koja su nam u Hristu obeana, da vam
pokaem neizrecivu, beskonanu dobrotu i nebrojene potvrde milosti Oca i Sina i
Svetoga Duha, Oca nadanja, Sina pribeita naeg, Duha Svetog pokrova naeg.
Boe moj, pred oima mojim ukazuje se beskonanost dobara obeanih hrianima, i u
isto vreme beskonana nepanja hriana prema obeanim dobrima, maloverje, i,
naposletku, neverje i hladnoa hriana koji gaze krv Zaveta, koji se ne staraju o tajni
spasenja. Ali neka mi daruje Gospod reitost i mudrost (Up. Lk. 21, 15) da ognjenim
jezicima progovorim, da uz Boje sadejstvo zapalim oganj nade u srcima hladnim
Knjigo Zaveta istinitih! Govori nam o Bojim obeanjima pravednicima i grenicima!

***
Nada u Boga nakon uinjenih grehova, ma kakvi da su, to jest, na izmirenje sa Njim
posle zavade, u amotinji, tuzi, u strastima. Nada grenikova u oprotaj grehova i
spasenje se, izgleda, nigde ne izraava tako jasno i snano kao u molitvama pred
priee i u kanonima Isusu najslaem, Bojoj Majci, Aneluuvaru i u dnevnim
kanonima.

***
Nada zahteva i ivot u skladu sa nadom. Oni koji se nadaju ne treba da ive kao oni koji
nemaju nade (1. Sol. 4, 13). Imajui, dakle, ovakva obeanja, oistimo sebe od svake
neistote tijela i duha. (2. Kor. 7, 1) Rijei o vaoj nadi (1. Pt. 3, 15; na prevod; prevod
Sinoda: razlog vae nade; na crkvenoslovenskom: slovese o vaem upovaniji. Prim.
prev) eto ta item od Boga.

***
Gdje sam ja, ondje e i sluga moj biti (Jn. 12, 26) sa Mnom na prijestolu Mome (Otk.
3, 21); biemo uzneseni na oblacima s Gospodom emo biti (1. Sol. 4, 17) eto nae
nade!

***
Svakome oduzmite ono to najvie voli od vidljivih stvari: zatraite ili oduzmite od
srebroljupca novac, od ljubitelja presienja ukusnu hranu, od astoljubivog i gordog
neke njegove privilegije, nazovite ga pogrdnim imenom, i videete ta ini iju nadu,
kakvo je u koga blago, kakva strast! O, sa kakvim se sramnim strastima ponekad
moramo sretati! Ponekad se ovek vezuje neistom ljubavlju za oveka drugog pola,
die, hrani se njime, tako rei. O, sramna nado! O, gnusno srce, koje si od Gospoda
odstupilo! O, ovee koji si telesnu, slabu miicu svoju utvrdio na sebi slinom
nitavnom oveku! Pokazau ti koga treba da voli! Vi koji optereujete srca vaa
prejedanjem i pijanstvom, pokazau vam ko treba da ispunjava srca vaa! Srebroljube,
pokazau ti od koga da kupi srebro eeno; ti koji si strasno vezan za razonode, za
poasti iti poast nebeskog prizvanja; ti koji si strasno vezan za lepu odeu u bijele
haljine, u haljine pravde da se obue (Otk. 3, 18; up. Ps. 131, 9). Gresi su suprotni
nadi: oaj, ama, sujeta.

***
Kazna za greh i mir savesti nakon pokajanja zbog njega oigledno dokazuju da postoji
jedan Sudija, ivotodavac i Bog na Koji nas moe spasti i pogubiti, Koji nam je dao
ivot i zakone ivota i Koji nas kanjava za njihovo naruavanje, i da je On nepromenjiv.

***
Dua se kod svetog proroka Davida naziva okom (smuti se oko moje Ps. 6, 8),
sluhom, jezikom, rukom, nogom ili stopama (daj mi da sluam radost i veselje, da se
obraduju kosti potrvene; obradovae se jezik moj pravdi Tvojoj; ne daj nozi tvojoj da se
spotie Ps. 50, 10; 16; 120, 3). Oko due se ne sklapa ni nou.

***
Zarobi me, Vladiko, u slatko ropstvo Duha Tvoga Svetoga, da kao potoci u jugovini (Ps.
125, 4) poteku rei moje u slavu Tvoju i na spasenje ljudi Tvojih! Daruj mi taj slatki i
moni unutarnji podsticaj da lako na hartiji izlaem punou duhovnih vienja i oseanja!
Neka jezik moj bude trska pisara brzopisca (Ps. 44, 2) Duha Svesvetoga!

***
Duboko oseanje bede, pla zbog postojanja zla, e za spasenjem postoje u svakoj
pravednoj i smirenoj dui. Zvuk zvona je poziv na besedu sa Bogom, dece sa Ocem,
poziv da se pojavimo pred Njim.

***
ta volimo najvie na svetu? ivot i zdravlje. Ko je na ivot i zdravlje? Isus Hristos.
Zato, ako hoe da bude iv, i to veno iv i blaen, veruj u Isusa Hrista i ugaaj Mu,
ivei po Jevanelju Njegovom.

***

Ljubav je Bog. Ako Boga voli, Bog u tebi prebiva i ti u Bogu (Up. 1. Jn. 4, 16). Zloba je
avo. Dovoljno je da jednog trena oseti zlobu prema blinjem i demon je u tebi,
udene se kao igla i nastoji da u tebi naraste kao planina toliko se iri i toliko je teak!
Zato neprestano voli Boga i blinjeg. Ni jednoga trena ne putaj u srce svoje zlobu,
smatrajui je demonskim matanjem. Amin.

***
Ljubav dugo trpi i blagotvorna je (1. Kor. 13, 4), a zloba je nestrpljiva, brza na gnev i
stroga. Zloba brzo kanjava, a ljubav brzo snishodi i oprata. Ljubav vidi svoje
nedostatke i nerado ih primeuje u drugima; zloba primeuje i najmanje nedostatke
blinjeg i slepa je za svoje velike nedostatke. U blinjem vidimo trun, a u sebi ne vidimo
brvno; i to biva esto i preesto, i pored unutarnjih urazumljivanja od Boga.

***
Zlobe se boj kao vatre; ni pod kakvim, naizgled opravdanim izgovorom, tim pre zbog
neeg tebi neprijatnog, ne putaj je k srcu: zloba je uvek zloba, uvek je avolski porod.
Zloba ponekad dolazi u srce pod izgovorom revnosti o slavi Bojoj ili o dobru blinjih; ne
veruj ni svojoj revnosti u tom sluaju: ona je la ili revnost koja nije po razumu; potrudi
se da u tebi ne bude zlobe. Bog se niim ne proslavlja tako kao ljubavlju koja sve trpi, i
niim se tako ne prezire (sramoti) i ne vrea kao zlobom, ma kakvom se prividnom
dobrotom ona prikrivala. Pod maskom staranja o siromasima, skrivajui zlobu svoju
prema Gospodu svome, Juda Ga je izdao za 30 srebrnjaka. Pamti da neprijatelj
neumorno trai pogibelj tvoju i da te napada onda kada ga najmanje oekuje. Zloba
njegova je beskrajna. Nemoj vezivati sebe samoljubljem i slastoljubljem da ne bude
lako zarobljen.

***
Bog je za ljude nepresuan u darovima Svojim. Evo On ve 7370 leta (Pisano 1863.
godine) izobilno hrani sva stvorenja. Svuda se vidi blagostanje, radost, samo to
nezasiti bogatai suvie mnogo zgru u svoje x epove i zadravaju u svojim riznicama
darove Boje koji bi mogli izobilno da prehranjuju stotine i hiljade siromanih. ovee,
vrsto veruj u nepresunost Boju u darovima Njegovim i rado da prelama hljeb svoj
gladnome (Isa. 58, 7); to vie bude davao, to e ti vie Bog slati. Takav je Boji
zakon: kakvom mjerom mjeri, onakvom e ti se mjeriti (Up. Mt. 7, 2).

***
Naui da ime Bog uvek pamti i izgovara sa velikom verom, strahopotovanjem,
ljubavlju i blagodarnim srcem. Nikad ga ne izgovaraj lakomisleno.

***
Govori i ini svaku pravdu bez sumnji, smelo, vrsto, odluno. Izbegavaj sumnje,
plaljivost, mlakost i neodlunost. Jer nama Bog nije dao duha plaljivosti, nego sile i
ljubavi. (2. Tim. 1, 7; up. Rim. 8, 15) Gospod na je Gospod sila.

***
Dii verom (ne sumnjajui u Boju istinu), uzdanjem u Boga i ljubavlju prema Bogu i
blinjem. A kako tome pomoi? Neverovanjem u trajnost bilo ega zemaljskog;
neuzdanjem u zemaljska dobra hranu, pie, novac, bogatstvo, zemaljske veze;
neljubavlju, ravnodunou prema svemu zemaljskom, trulenom: ni za ta se ne
prilepljivati srcem, ni prema emu nemati pristrae. Mislite o onome to je gore, a ne
to je na zemlji. (Kol. 3, 2)

***
Bog je ljubav, a ja sam ikona Boja, znai i ja treba sav da budem ljubav. Bog je
najprostije dobro, kome je tue svako i najmanje zlo. Ja sam ikona Boja: znai, ja
takoe treba da budem potpuno dobar, bez trunke zla. Ako te neprijatelj bude smuivao
hranom ili piem, reci mu: evo moje hrane i pia tela i krvi Gospoda moga, oni mi se
ne mogu oduzeti; dogod sam svetenik svake nedelje se njima mogu prieivati i,
obino, nekoliko puta nedeljno. Sem toga, ako budem u sebi iskao Carstvo Boje
nadom u Njega, Gospoda moga, onda e se sve zemaljsko to mi je potrebno dodati,
po Svetom Pismu: itite najprije Carstvo Boije i pravdu njegovu, i ovo e vam se sve
dodati (Mt. 6, 33). Veran je, pouzdan Bog moj. Sve je za mene Bog. Te rei duboko
usadi u um svoj razmiljanjem.

***
Neka te nita ne ozlojeuje, sve pobeuj ljubavlju: svakojake uvrede, hirove, svakojake
porodine neprijatnosti. Nemoj znati ni za ta sem za ljubav. Uvek iskreno krivi sebe,
smatrajui sebe vinovnikom neprijatnosti. Govori: ja sam kriv, ja sam grean. Pamti da

je blinji jednako nemoan kao i ti, a nemo zbog nemoi se ponitava, i ne treba kriviti
nemone i grene ako priznaju svoju nemo. avola, u zlu jakog, treba kriviti.

***
Otac nebeski se toliko brine o meni, o mom ivotu, o mom spasenju da Sina Svog
jedinorodnog nije potedeo radi mene i poslao Ga je u svet na stradanja i smrt, i hrani
me Njegovim telom i krvlju; i moe li se desiti da se On ne pobrine o meni u manje
vanom ili da mene i moje blinje lii dovoljne ishrane? Toga dosad nije bilo, i nee ga
ni biti. Itite najprije Carstvo Boije i pravdu njegovu, i ovo e vam se sve dodati (Mt. 6,
33) A vama je i kosa na glavi sva izbrojana. Ne bojte se, dakle. (Mt. 10, 3031)

***
ivot moj je Gospod beskonani, Onaj Koji jeste, Svedritelj; ja sam sav pogruen u taj
ivot. Koji je nad svima, kroza sve, i u svima nama. (Ef. 4, 6) Ja sam uvek pred licem
Bojim, ja sam uvek u Bogu i On je u meni. Hou li se u hranu i pie, ili u novac, hou li
se u oveka uzdati? Neu li tada biti slepac? Vaistinu je Bog moja uzdanica, On mi je
sve!

***
ee treba pamtiti rei Spasove: ako se ne ponizite i ne budete kao djeca, neete ui
u Carstvo nebesko (Mt. 18, 34), i apostolove: arko elite razumnoga i pravoga
mlijeka, kao novoroena djeca, da o njemu (njime) uzrastete za spasenje /1. Pt. 2, 2/
(pravo neobmanjivo, nepritvorno, istinsko).

***
Budi krotak i trpeljiv osobito u bolesti i u raznim nepovoljnim okolnostima: jer tada smo
posebno skloni razdraljivosti, budui razmaeni blagostanjem, zdravljem, sreom i
spokojem. Sreni su meu nama oni koji nemaju pristraa ni prema emu, jer se ne
svezuju krtou.

***

Kada se moli, uvek pamti da besedi s Bogom, Ocem milosti i svake utehe, Koji je
nepromenjiv, Koga ne zamaraju nae molbe, sa Ocem Koji je uvek beskrajno dobar,
premudar, svesilan, Kome je zbog beskonane dobrote, premudrosti i svemoi uvek
tako lako da ispunjava sve tvoje molbe, kao to je tebi lako da pomisli na njih i da ih
poeli, kao to ti je lako da izgovori rei molbi, i ak beskrajno lake. Pamti to i nikada
na molitvi ne kloni.

***
Sluga Moj Avram molie se sluga Moj Jov neka se pomoli za vas Mojsej
Samuilo Ilija. (Jov 42, 8; up. 1. Moj. 20, 7; 17; Jer. 15, 1; 1. Car. 18, 36; Ps. 98, 6)
Prijatne su Gospodu molitve svetih za nas, kao vernih slugu Bojih.

***
avo neprestano u srcima naim klevee Boga, osobito Njegovu svudaprisutnost:
zaboravi Bog, odvrati lice Svoje; pravosue: nee traiti (Bog) Ps. 9, 25; 32; 34;
postojanje: nema Boga (Ps. 13, 1).

***
Bog eli da Mu se neprestano obraamo u molitvi kako bi nas, decu Svoju, koja su
podivljala od greha i koja se od Njega udaljavaju, privukao Sebi, oistio i primio u
zagrljaj Svoje ljubavi, kako bi nam pokazao da nam je kod Njega uvek dobro. Tako i
dobri roditelji postupaju sa svojom zloestom decom.

***
Kada uje da govori Bog, zamiljaj re Njegovu kao delo koje se ve dogodilo ili se
dogaa, ili e se dogoditi.

***
Prezasiivanje je liavanje vere, srdane skruenosti i molitve, hladna bezoseajnost,
nemo srca za bilo kakvo duhovno delanje, liavanje blagodati, izvor gordosti, gubitak
smirenja, odbijanje vinje pomoi, izvor hule na Boga i svete, neutoljiva e za veim,

nezadovoljstvo onim to ima, laljivost srca: da prezasitivi se ne budem laa. Ako

biste pitali: zato je mnogo ljudi koji ne veruju, koji se ne mole, ne ive hrianski, koji
se odaju svakojakim porocima? Odgovor je spreman: zbog sluenja stomakubogu.

***
Molitva je voda iva kojom dua utoljuje svoju e. Kada se moli, zamiljaj da je samo
Bog pred tobom, Bog trojini u Licima, i sem Njega nita drugo. Zamisli da je Bog u
svetu kao dua u telu, iako je beskonano vei od njega i njime se ne ograniava; tvoje
telo je malo, i celog ga ispunjava mala dua tvoja: svet je velik, a Bog je beskonano
velik, i po celoj tvorevini Bog sve ispunjava Koji je svuda i sve ispunjava.

***
ta oznaava javljanje triju putnika Avramu? Oznaava da Gospod, trojini u Licima,
kao da neprestano putuje po zemlji i nadzire sve to se na njoj ini, i da slugama Svojim
koje su budne, paljive prema sebi i svom spasenju i koje Ga trae, Sam dolazi, gostuje
kod njih i besedi sa njima, kao sa prijateljima: njemu emo doi i u njemu emo se
nastaniti (Jn. 14, 23); a bezbonike pali ognjem, kao Sodom i Gomor.

***
Gospod je tako milosrdan da se nikad ne gnua nae molitve, nego svaku milostivo
prima, i to je u njoj nesavreno Sam ispravlja, samo treba da Mu se iskreno obraamo
i da Ga ne zaboravljamo sasvim.

***
Mi, propovednici, treba samo da pomaemo Bojim dejstvima na srca ljudska, da
lovimo njihova spremna raspoloenja za pokajanje i da ih pojaavamo.

***
Re Boja je isto to i Sam Bog. Stoga nesumnjivo veruj svakoj rei Gospoda; re Boja
je delo: i tvoja re treba da bude delo; zato poto da re, neizostavno je ispuni; zato i

na molitvi rei nae treba da budu delo i istina, a ne la, ne neiskrenost, ne licemerje.
Tako treba da bude i u celom ivotu.

***
Visoko dostojanstvo oveka, kao ikone Boje. Zato ovek koji ima ivu veru moe da
ini svakojaka uda i da, bar u izvesnoj meri, bude bog za prirodu? Zato to je on ikona
Boja, zato to verom biva jedan duh sa Gospodom. Zato je Bog poslao Sina Svoga
za Spasitelja sveta i dao Ga na smrt zbog grehova ljudi? Zato to su ljudi ikona Boja.
Zato su ljudima data takva neizreciva obeanja, i to takvih dobara, to oko ne vidje,
uho ne u, i u srce ovjeku ne doe (1. Kor. 2, 9)? Zato to su oni ikona Boja. O, kako
treba da potujemo ljude! Kakva treba da bude nada hriana! Prijatelji Boga moga,
mislite o onome to je gore (Kol. 3, 2)!

***
Isus pogleda na Petra, i iziavi napolje (Petar) plakae gorko (Lk. 22, 6162. /Mt. 26,
75/). I sada, kada Isus pogleda na nas, mi gorko plaemo zbog grehova svojih. Da,
suze nae na molitvi znae to da je Gospod pogledao na nas sveoivljujuim pogledom
Svojim koji ispituje srca i bubrege. Ah, kako se ponekad zaplie dua naa u razne
grehove, kao ptica u mreu! Ponekad ne vidi izlaz iz grehova svojih, i mue te:
ponekad je srce strano alosno zbog njih; ali pogledae Isus i potei e potoci suza,
a sa suzama e i svo pletivo zla iz due nestati; i plae i raduje se to ti je takva
milost odjednom neoekivano poslata; i kakva ti je samo toplina u srcu, i kako ti je lako
da bi tada da poleti Samom Gospodu Bogu! Blagodarim svim srcem svojim Gospodu
Koji badava oiuje sva bezakonja moja (Ps. 102, 3)!

***
Dua naa se duom naziva zato to die Duhom Bojim, to jest, tako se zove zbog
Duha ivotvornog.

***
Isus Hristos je delei hranu prethodno podizao pogled ka nebu, blagodario, blagosiljao,
potom prelamao i razdavao. Apostol Pavle je na lai inio isto. Tako i mi treba da
blagodarimo Bogu za hranu i pie i za sva dobra vetastvena, a osobito za duhovna.

***
Duh Sveti je Riznica svih dobara ili duhovnog bogatstva. Pogledajte kakvim su
udesnim bogatstvom bile ispunjene due u kojima je obitavao Duh Boji, kakvom
svetlou znanja, kakvim miomirom vrlina! Dua blagoastivog oveka je prebogata
duhovna riznica; na primer, apostola Pavla, Petra, Jovana, episkopa Jovana Zlatousta,
Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova. Dobar ovjek iz dobre riznice srca svojega iznosi
dobro. (Lk. 6, 45; up. Mt. 12, 35) Eto gde je istinsko blago. To nikako nije ono koje ceni
svet.

***
eli li da vidi hriansku nadu u svoj njenoj veliini: itaj crkvene molitve, proui
hriansko Bogosluenje, osobito nedeljne i praznine slube. Tamo e videti
beskrajno bogatstvo dobara koja su obeana verujuima.

***
Duhovni ovek se umom i srcem pogruava u Boga i u Njemu nalazi riznicu znanja i
premudrosti, pravednosti, mira i radosti u Duhu Svetome (Rim. 14, 17), a telesni ovek
u svijet preljubotvorni i grjeni (Mt. 12, 39), ili u vetastvenu prirodu, ne videi u njoj
Boga, i u njoj trai hranu za svoj zemni, kratkovidi um, za svoje samoljublje i gordost. Ali
blaeni isti srcem (Mt. 5, 8). Oisti se i nadaj se sjedinjenju sa Bogom u beskonane
vekove.

***
Na molitvi se najvie treba starati o vatrenosti duha, o vatrenosti i iskrenosti pokajanja
zbog grehova. Ananija, Azarija i Misailo, prorok Danilo (pred dolazak Arhangelov).
Blagorazumni razbojnik.

***
Svetenik je sluga Boji kome je data Njegova vlast i sila (prilikom pokajanja); sila krsna
je sveteniki blagoslov.

***
Iskreni hriani se neprestano mole, jer neprestano greimo; neprestano blagodare, jer
svakoga dana, svakoga trena dobijamo nove milosti Boje, a i starima nema broja;
neprestano slavoslove, jer neprestano vidimo slavu dela Boga naeg u nama i u svetu,
osobito slavu Njegove beskonane ljubavi prema nama.

***
U najtunijim, najneutenijim trenucima Gospod je sa nama: sa njime u biti u nevolji
(Ps. 90, 15). A mi mislimo ne, Bog nas je ostavio. O, neizreciva je vlast Boga naeg
nad srcima naim! Majka nije kadra da potpuno privue srce nae ljubavi svojoj, dok ga
Gospod privlai svetim Tajnama i molitvom.

***
U dobrim delima postoji nada u nagradu: velika je plata vaa na nebesima (Mt. 5, 12)...
Dobro initi da nam ne dosadi, jer emo u svoje vrijeme ponjeti (Gal. 6, 9)... eka me
vijenac pravde (2. Tim. 4, 8)... Neka bude, Gospode, milost Tvoja na nama, kao to se
uzdasmo u Tebe. (Ps. 32, 22)

***
Potuj sebe, kao ikonu Boju; pamti da je ta ikona duhovna, i revnuj o ispunjavanju
zapovesti Bojih koje u tebi vaspostavljaju podobije Boje. Izuzetno se uvaj
naruavanja i najmanje zapovesti Boje; to naruavanje razara u nama podobije Boje i
pribliava nas podobiju avola. to vie bude naruavao zapovesti Boje, to e se
vie upodobljavati avolu.

***
Naui da savladava svoje srce, svoje strasti silom imena Gospodnjeg i svoje volje,
onda kada ono najvie strada od poriva samoljublja, kada je spremno da sviju i sve rui
i lomi.

***
Imam Uitelja Koji mi daruje ivot: svaka re Njegova je re ivota i, znai, istina.
Upravo Njemu sve verujem, a svemu protivnom Njegovoj rei to ujem u svojim
mislima i u srcu, ili od ljudi ne verujem i smatram laju, smru za duu.

***
Svesveti Duh, po blagovoljenju Oca, oivotvoruje svu tvorevinu nebesku i zemaljsku.

***
Sve vetastveno, kao to vidimo, truli, poev od hrane i odee, gresi takoe, svi, kao to
primeujemo, kvare duu i telo. To treba da preporodi u nama nadu u netruleno,
neprolazno. Vi, sladokusci, vi, koji se razmeete odeom, kuama, bogatstvom ta
inite? Gradite kule od peska.

***
Sve to die udie vazduh i bez vazduha ne moe da ivi; sva razumna, slobodna bia
ive od Duha Svetoga, kao od vazduha, i bez Njega ne mogu da ive. Svetim Duhom
se svaka dua oivljava. (Antifon 4. glasa) Poznajte da je Duh Sveti u odnosu na vau
duu kao vazduh u odnosu na telo.

***
Nou je naa dua osloboena svetske tatine i stoga na nju moe slobodno da deluje
duhovni svet, i ona moe slobodno da prima njegove uticaje, tako da su ovekove misli i
raspoloenja srdana misli i raspoloenja Samoga Gospoda, ili Anela i svetih, ako je
ovek pravedan; i misli i raspoloenja avola, ako je nepokajani grenik.

***

udotvorna ikona Spasitelja je Sam Gospod na njoj. Gorko i kao nehotice plaem, bez
svesne namere; po blagodati koja se od nje na mene obilno izliva, lijem potoke suza koji
oiuju od grehova duu moju i bude mir i radost u srcu mome.

***
avo ima obiaj da nas napada u tekim okolnostima.

***
Ako je kakva misao ivot za srce, onda je ona istina; ako je muenje, smrt srca, onda
je la. Gospod na je mir i ivot i kao mir i ivot prebiva u naim srcima.

***
Zar hrianin koji eka veni spokoj i radost na nebesima ne treba u ovom ivotu hrabro
i sa radou da podnosi sve tuge, napore, bolesti i nepravde, sve muke, svakojake
neprijatnosti? Doista. U protivnom ta e znaiti budui spokoj? Kakvom spokoju da se
nada onaj ko je iveo spokojno, nita ne trpei? Gde e biti pravda Boja? Kroz mnoge
nevolje nam valja ui u Carstvo Boije. (Dap. 14, 22)

***
Odlika naeg zemaljskog ivota je neprestano oekivanje Bojeg poziva iz ovoga ivota
u drugi. Mi nismo svoji, mi smo sluge Boje, kako nas divno naziva Crkva, a sluge iz
asa u as treba da oekuju da e ih Gospod svakog trena pozvati. Zakucae: i krei.
Da mu odmah im kucne otvore. (Up. Lk. 12, 36) A ta mi inimo? Pa mi smo sasvim
zaboravili da smo sluge Boje, mislimo da smo svoji i ureujemo ivot svoj ne po
zapovestima Bojim, ve po svojoj volji: kako nam se ivi, tako i ivimo. I zato nam je
ivot pun bezbrojnih grehova. Pogledajte ivot ljudski i videete da je sve u njemu
tatina nad tatinama, sve je tatina (Prop. 1, 2): mode, teatri, karte, sedeljke,
maskarade, spomenari, raskoan nametaj itd. itd. sve za sebe, a za blinjeg nipoto:
idi go i bos, skapavaj od studeni i gladi.

***

Prezir prema tvorevini tie se i Tvorca; zato se nemoj usuivati da govori ove i sline
rei: ne dopada mi se lice ovog oveka, iako je moda i dobar ovek. To je avolska
mrnja prema stvorenju Bojem, avolska hula. Pamti da je svaki ovek ikona Boja i
da je sva slava njegova unutra, u srcu. ovek gleda na lice, a Bog na srce.

***
ee se podseaj da je zlo u tebi a ne u ljudima. Takvim ubeenjem, potpuno istinitim,
zatitie se od mnogih grehova i strasti. Naa nevolja je esto u tome to svoje zlo
pripisujemo drugome.

***
Sveti Boji su veliki trgovci koji su se obogatili svim duevnim blagom, svim vrlinama:
krotou, smirenjem, uzdranjem, trpljenjem, bogatom verom, nadom i ljubavlju. Zato mi
i traimo njihove svete molitve, kao prosjaci od bogatih, kako bi nam pomogli u naoj
duhovnoj bedi, kako bi nas nauili da se molimo i napredujemo u hrianskim vrlinama,
kako bi se oni, budui da imaju smelost pred Bogom, molili za oprotaj naih grehova i
uvali nas od novih. Odlazimo kod zemaljskih trgovaca u njihove duane da kupujemo
njihovu robu: kako da se ne obraamo nebeskim trgovcima sa usrdnom molitvom, kao
sa srebrom i zlatom, kako da od njih ne kupujemo posredovanje za nas pred Bogom, za
oprotaj grehova i za darovanje raznih hrianskih vrlina! To je, izgleda, sasvim
prirodno.

***
Zato za sve treba blagodariti Bogu i dobrim ljudima koji dobro tvore? Vie radi nae
koristi: da bi nenija, tananija bila oseanja nae due, oseanje nae zavisnosti u
svemu od Boga i od dobrih ljudi, oseanje blagodarne ljubavi prema njima i nae
nitavnosti bez Boga, oseanje nae nemogunosti da opstanemo bez pomoi dobrih
ljudi.

***
Pri prekorevanju potinjenih zbog njihove nemarnosti briljivo se uzdravaj od raspre,
razdraljivosti i pometenosti, i budi krotak, pun ljubavi, staloen i miran. Ako se onaj koji
treba da se ispravlja vrea, krotko mu napomeni da nipoto nema nameru da ga
vrea i ljuti, ve da mu iskreno eli dobro i red u njegovom poslu, da ti nije mrzak on,

ve nered koji on stvara. Ne vreaj njegovo samoljublje i ljudsko dostojanstvo, uzdiui

sebe u njegovim oima a njega poniavajui: ako ima tu slabost (gordost), bolje se
ostavi ispravljanja drugog i najpre se sam isceli: izvadi najprije brvno iz oka svoga
duhovnog, pa e onda vidjeti izvaditi trun iz duhovnog oka brata svoga (Mt. 7, 5). U
protivnom e samo razdraiti blinjeg, a moralne koristi mu nee doneti. Budi krotak i
blag prema drugima kada im zamera zbog njihovih nedostataka, pamtei da i sam
ima nedostatke, i to velike. Izobliava drugoga, recimo, u pijanstvu, ali ako i ti pije, ili
ako ne pije, ali uiva u hrani, ugaa stomaku, prejeda se, ta ti grei isto kao i on.
Sam raisti sa stomakougaanjem i tada e snano govoriti protiv pijanstva drugih.
Krivi drugog zbog nemarnosti prema poslu, a sam si, moe biti, takoe nemaran.
Ljekaru, izlijei se sam. (Lk. 4, 23)

***
Ni prema kome, ni zbog ega nemoj imati zlobe u srcu svome, nikog ni pod kakvim
izgovorom ne preziri. Imajte istrajnu ljubav meu sobom; jer ljubav pokriva mnotvo
grijehova. (1. Pt. 4, 8)

***
Ako naie na tuu nepanju i omalovaavanje prema sebi, ne vreaj se, nego sebi
reci: dostojan sam toga; slava Tebi, Gospode, jer si mene, koji sam po delima svojim
nevaljao, udostojio da primim beae (sramoenje) od meni slinih saljudi. A sam
uvek pokazuj ljubav prema svima, osobito prema bliskima, iskreno, usrdno, svesrdno,
gromoglasno, a ne hladno i tromo, lenjivo, pritvorno, nerado, poluglasno.

***
Ne jedi do sitosti, ne naspavavaj se, trudi se usrdno, moli se svim srcem; budi od sveg
srca posluan roditeljima i stareinama, svima eli dobro, budi svima zadovoljan, i bie
zadovoljan sobom, zdrav i srean.

***
ivot hrianina treba da bude neprestana panja prema sebi samom, to jest, prema
svom srcu, zato to su svakoga trena nevidljivi neprijatelji spremni da nas proderu;
svakoga trena kipe od zla prema nama.

***
Vi koji tako silno izbegavate u ovom ivotu stradanja tela i alosti due, koji tako mazite
svoje telo i ugaate dui zato se ne brinete o izbegavanju venog ognja, hiljadu puta
stranijeg od zemaljske ognjene stihije? Zato se ne starate da izbegnete vene
alosti? Nesrenici, obratite se. Da, bie neizdrljivo.

***
Da li zbog lepote svoga stana, kao divan nametaj, kao ukras, vea u svome domu
bogate i ivopisne ikone, ne odnosei se prema njima sa iskrenom verom, ljubavlju i
strahopotovanjem, kao prema svetinji? Zapitaj svoje srce da li je tako? Ikone u domu ili
u hramu nisu radi spoljanjeg izgleda, ve radi molitve, radi potovanja, radi nazidanja.
Likovi svetih treba da budu nai domai, crkveni uitelji. itaj itije njihovo i utiskuj ih u
srce svoje, pa i sam se trudi da se saobraava njihovom ivotu.

***
Ljubi blinjega svojega kao samoga sebe. (Mk. 12, 31) Sve treba da nam bude
zajedniko, kao sunce, vazduh, vatra, voda, zemlja koji su nam svima zajedniki;
takoe zajedniki treba da budu delom i hrana, novac, knjige i, uopte, svi darovi
Gospodnji koji su dati svima da u njima zajedniare i koji se lako dele. Jer mi nemamo
nieg svog, nego je sve Boje. I nepravedno dre u riznicama svojim suvike svoje
bogati ljudi pored tako mnogo siromanih kojima je potrebna neophodna hrana i
neophodna odea i stan. Ali trudoljublju s pravom pripadaju suvici, i besposleni
pravedno trpe siromatvo i bedu. Zato, ako znamo da je neko siromaan zbog nerada i
lenjosti, takvom ne treba da udeljujemo od suviaka steenih radom. Ako neko nee da
radi, govori sveti apostol Pavle, neka i ne jede (2. Sol. 3, 10). Ali vapijuem siromatvu
koja potie od starosti i iznemoglosti, od bolesti, uzaludnih ili malo nagraivanih napora,
od stvarno tekog stanja, od mnogobrojne porodice, od slabog roda ita, uvek treba da
hitamo u pomo, osobito bogati ljudi. Treba se rukovoditi istorijom apostolskih vremena,
primerom prve Crkve.

***
Sa reima u srcu: sve je mogue onome koji vjeruje (Mk. 9, 23), stremi ka svemu
dobrom i hvale dostojnom. Uvek imaj veru ma kakvo delo nameravao da ini.

***
Na sve naine uvaj prostotu srca, prostotu vere, nade i ljubavi, krotosti, smirenja,
nezlobivosti.

***
Svako dobro je od Boga, i Bog je za nas svako dobro: eto prostote vere, nade i ljubavi!

***
Mi treba damo ivot svoj za Gospoda i blinjeg i da ga ne alimo, a mi alimo ak i
hranu, pie, odeu, stan, novac, knjige i druge stvari taj prah zemaljski. Lukavo i zlo
telo nae trai i najmanji izgovor za samoljublje, pohlepu, otimanje.

***
Kakvo je divno, spokojno, lako opratati grehe onima koji nam nanose nepravdu ili nas
vreaju! Oprostio si i spokojan si. Izvreali su te? Pa ta onda! Tako i treba alostiti
tvog telesnog, starog oveka: samoljubivog, gordog, razdraljivog, zavidnog, lenjivog,
krtog, koji toliko uvreda nanosi Bogu. Dobro je to mu se bar donekle od ljudi vraa
istom merom kojom on meri Bogu.

***
Ne sija sunce, to Gospod sija Svojom dobrotom koja se ni sa im me moe uporediti, to
On blista neizrecivom svetlou Svojom. Ako je suncu dao toliko svetlosti, onda je,
svakako, Sam ima beskonano vie; ako je suncu dao toliko svetlosti, onda e
pravednicima u buduem veku, svakako, dati neuporedivo vie svetlosti, i ovo sunce je
nitavno u poreenju sa razumnom duom ovekovom. Dakle, ako zaslepljujue sija
vetastvo, stvorena svetlost, kako onda sija Sama prvobitna, istinska, nestvorena
Svetlost Bog! Analogija izmeu mira vetastvenog (poev od sunca do travke) i sveta
duhovnog.

***
Kada se brat u emu bilo ogrei o tebe, na primer, ocrni te ili drugome zlonamerno
prenese tvoje rei u iskrivljenom obliku, i oklevee te, ne srdi se na njega, nego u njemu
pronai dobre strane koje nesumnjivo postoje u svakom oveku, i zadri se na njima sa
ljubavlju, prezirui zlo koje je on smislio protiv tebe kao neistou koja nije vredna
panje, kao demonsko matanje. Tako tragai za zlatom ne obraaju panju na
mnotvo peska i mulja pomeanog sa zlatom, nego se zadravaju na zlatnim zrncima, i
premda ih je veoma malo, cene i to malo i ispiraju ga od mnotva neupotrebljivog
peska. Tako i Bog postupa sa nama, dugotrpeljivo nas istei.

***
Njega, Koji nije znao grijeha (reeno je o Hristu), uini grijehom nas radi, da mi
postanemo pravda Boija u Njemu (2. Kor. 5, 21). Zar e se posle ovoga stideti da
prizna bilo koji greh ili da primi na sebe optubu za greh koji nisi uinio? Ako je Sam
Sin Boji nas radi bio okrivljen za greh, iako je bio bezgrean, onda si ti takoe duan
da prihvati optuivanje za sve grehove sa krotou i ljubavlju, jer zaista ima sve
grehove. A za one za koje nisi zgreio optuivanje primaj iz smirenoumlja.

***
Budi smeo, reen na svako dobro, osobito na rei milote, nenosti, saoseanja, tim pre
za dela sastradanja i uzajamne pomoi. Matanjem smatraj amotinju, beznae u ma
kom dobrom delu. Sve mogu, govori, u Isusu Koji mi daje mo (Fil. 4, 13), iako sam prvi
meu grenicima. Sve je mogue onome koji vjeruje. (Mk. 9, 23)

***
Na srcu naem treba neizbrisivo da budu napisane rei: ljubi blinjega kao samoga
sebe (Mk. 12, 31), i da uvek rukovode srcem pri susretu sa blinjim ma gde i ma kada:
kada on doe kod nas, ili mi kod njega, ili kada mu treba neto uiniti, dati, ili pri
razgovoru sa njim. Dakle, nosi u srcu rei: ljubi kao samoga sebe i neprestano vodi
umni rat za ispunjavanje tih ivih rei Gospoda naeg. Prinuuj sebe na uzajamnu
ljubav, namerno obespokojavaj, uznemiravaj, mui crva samoljublja i zlobe koji se
unutra skriva, raspinji ga, pobeuj ga u sili moi (Up. Ef. 6, 10) Gospoda naeg Isusa
Hrista.

***
Kada se bude molio za pokoj due umrlog, prinudi sebe da se pomoli za njega od
sveg srca, pamtei da je to tvoj sutinski dug, a ne nekog svetenika i klirika. Zamisli
kako je pokojniku neophodan mir i kako mu je potrebna molitva ivih za njega, budui
da je ud jednog tela Crkve, kako se demoni nadmeu sa Anelima za duu njegovu i
kako ona drhti od straha ne znajui kakva e je sudbina zadesiti zauvek. Mnogo pred
Vladikom znai molitva vere i ljubavi za pokojnika. Zamisli jo kako ti je neophodan
spokoj kada te sveu lanci grehopada, i kako se tada usrdno, sa kakvom iskrenou,
arom, snagom moli Gospodu i Preistoj Bogorodici, i kako se raduje i veseli kada
nakon usrdne molitve dobije izbavljenje od grehova i duevni mir. Primeni to i na duu
pokojnika: i njegovoj dui je takoe potrebna molitva sada ve tvoja, zato to sama ne
moe plodotvorno da se moli; i njegovoj dui je potreban spokoj koji ti moe da izmoli
za njega toplom molitvom, uz dobroinstvo u korist njegove due, a osobito prinoenjem
za njega beskrvne rtve.

***
Pijanci, preljubnici, stomakougodnici, lopovi, ogovarai, lenjivci, besposliari, kartaroi,
ljubitelji pozorita, plesai, praznoslovci, podrugljivci, recite mi: zbog ega je Sin Boji
siao s nebesa, propovedao Jevanelje Carstva, uinio bezbrojna uda, postradao,
umro i vaskrsao i poslao po celom svetu apostole da propovedaju o Carstvu? Recite,
zbog ega? Da li zato da bi ste se vi prejedali, pijanili, inili preljube, krali, lano
svedoili, provodili vreme u dokolici, praznoslovlju, u kartanju, u pozoritima, na
plesovima, u spletkarenju? O, kako e vas skupo kotati va protivjevaneljski ivot,
ako se ne pokajete i ne ispravite!

***
U pobeivanju zla dobrim posebno iskusni treba da budu svetenici Gospodnji, budui
da poivaju na zakonu Bojem, budui da znaju bezbroj primera nezlobivosti svetitelja
Bojih: Avrama, Isaka, Jakova, Noja, Davida, Mojseja, Samuila, a osobito Bogooveka
Isusa Hrista Koji je najistiji uzor na, apostola Petra, Pavla, Jakova, Jovana i drugih,
prvomuenika i arhiakona Stefana i drugih, budui da se esto ukrepljuju u Svetoj
Tajni priea od Samog Izvora dobrote Gospoda Isusa Hrista, budui da ue druge da
pobjeuju zlo dobrim (Rim. 12, 21). Ako se nije nauio krotosti, smirenju i nezlobivosti i
ako nije nauio da pobeuje zlo dobrim, od svetenika e se odgovor traiti stroe nego
od mirjanina: jer svetenik je uznesen do nebesa Bojim tajnama i dobio je velike snage
za blagoae. A ako postupa neblagoastivo, sam sebe osuuje na veni oganj
svojom nepokajanou, nepromiljenou i neispravljivou. Gospode, oprosti mi

sagreenja moja i naui me da tvorim volju Tvoju! Svetenici ne smeju biti blagi do
povlaivanja gresima i strastima tamo gde je re o iskorenjivanju strasti i ravih navika,
oni su duni da deluju smelo i uporno, ne bojei se zlobe drugih i potpuno je prezirui,
iako i u tom sluaju delovanja njihova treba da imaju karakter krotosti i ljubavi i iskrene
elje za ispravljenjem blinjeg. A ako na njega nita ne deluje, onda ne treba obraati
panju na ljutnju i hirove njegove i treba raditi svoj posao sa vrstinom, ne smuujui se
ispadima zlobe. Lo je svet sa grenicima koji svaku dobru primedbu, svaku molbu
okreu na zlo, u svemu ele da vide samo napade zlobe. Sami ne videi svetlost, misle
da su i drugi slepi; sami budui zli, ne ele da vide dobro ni u drugima.

***
Kada te kogod iz dobrote svoje pohvali kakvim ljudima, i oni ti prenesu pohvale od tvog
blinjeg, ne smatraj ih dolinim, pravednim darom, nego ih pripii jedino dobroti srca tog
oveka i pomoli se za njega da ga Gospod utvrdi u dobrom srcu i u svakoj vrlini, a sebe
dri za najveeg grenika, ne samo iz smirenoumlja, ve zbog same sutine stvari, kao
onaj koji dobro zna svoja loa dela.

***
Neka likuje beskonana ljubav i milosre Vladike zbog naeg iskrenog priznanja i
ispovedanja grehova, i neka se potpuno posrami grehovna obmana avola koji nas ui
da krijemo svoje grehe i da ih ne priznajemo; neka se pokajanjem kao pauina pokidaju
sve mree i uze avolske. avo uporno trai da krijemo svoje grehe i da im se tako
lake i vie u tami predajemo; a mi emo i tu osujeivati njegova lukavstva,
ispovedaemo grehove kako bismo i mi i svi ostali videli kakvoj gadosti se predajemo ili
smo se predavali, i da bismo se tako lake, poto postanemo svesni gadosti, ispravljali
od nje. Govori, reeno je, bezakonja svoja, a ne uti o njima, da se opravda.

***
Govori: nieg svog nemam, sve je Boje. Svoje to je mata naeg grenog tela. Sve
je zajedniko eto rei obnovljenog oveka! Sve im bjee zajedniko, i nijedan ne
govorae za neto da je njegovo. (Dap. 4, 32) Gospode, Tvoje je da mi to da!

***

Brao, spremajte se za sjedinjenje sa Bogom: ostavite zemaljsku tatinu. Prihvatite se

velikog dela samooienja i samousavravanja. Zavolite progres vere i vrline, a ne
progres ovoga veka. Mi se na zemlji pripremamo da ugledamo Umetnika svakog
stvorenja, vidljivog i nevidljivog, Lepotu svega tamo u venosti.

***
Vaspitanicima. Vi ste deca moja, jer sam vas ja rodio i raam vas propoveu radosne
vesti o Hristu Isusu; duhovna krv moja pouke moje teku ilama vaim; ja sam vas
napojio i pojim vas, kao to mati doji, mlekom slovesnim. Vi ste deca moja zato to vas
uvek imam u srcu svome i molim se za vas. Vi ste deca moja zato to ste duhovna eda
moja. Vi ste deca moja zato to sam ja zaista, kao svetenik, otac, i vi me zovete
baukom. Deco, ta re je veoma, veoma mrska avolu, vinovniku neljubavi, zlobe i
licemerja, ali ja mu se, uz Boju pomo, ni na tren neu pokoriti i neu vas nazivati
drugaije do decom, jer vi ste zaista deca po veri, po Crkvi Bojoj i po poukama i
oinskom rukovoenju koje od mene primate. Tuoj deci iskreno rei: deco, mogue je
samo Duhom Svetim, Duhom istine i ljubavi.

***
Tamo gde oekuje snana iskuenja neprijatelja, naoruaj se vrsto sveorujem
Bojim, i to: verom, nadom i ljubavlju. Dri u srcu rei: sve je mogue onome koji vjeruje
(Mk. 9, 23), i izobiluj u nadi Duha Svetoga (Rim. 15, 13). Ni u ta to je dobro ne
sumnjam i ne gubim nadu, iako se ti, neprijatelju moj, upinje da poseje u meni sumnju
i beznae u pogledu svakog dobra, osobito najvieg dobra ljubavi. Sam Bog ljubavi je
sa mnom Bog za Koga smo svi mi eda. Ja nedostojni nosim lik upravo tog Oca. Tvoji
su pa si ih meni dao. (Jn. 17, 6; 9)

***
Onima koji ne itaju Jevanelje. Jeste li vi isti, jeste li sveti i savreni, kad ne itate
Jevanelje, i zar ne treba da gledate u to ogledalo? Ili ste duevno veoma runi i bojite
se svoje runoe? Pristupite Njemu i prosvetlite se, i lica vaa nee se postideti. (Ps.
33, 5)

***

Ne brini o novcu: ako bude potrebno, Bog e ti ga sasuti kao manu, ili e ga nagnati kao
prepelice. Gospodnja je zemlja i punoa njena, vaseljena i svi koji ive u njoj. () Iti
najpre Carstvo Boje, spasenje ljudi, utvrenje njihovo u veri, ispravljenje njihovih
naravi; utvruj svoju veru, oiuj svoje srce, savesno vri svoj poziv, briljivo ispunjavaj
sve svoje obaveze i sve novac, hrana, odea i drugo, dodae ti se.

***
O, Trojice, Boe na, prosto Sutastvo, Koji si stvorio i duu nau po slici Tvojoj, da u
Tebi ivot i mir svoj imamo! O, Trojice, Hraniteljko i Nado naa! Daj nam da se uvek
samo u Tebe uzdamo, da samo u Tebi ivot i mir nalazimo! O, Trojice, Ti nas kao majka
sve nosi u naruju Svome, i sve nas hrani iz ruku Svojih, kao najnenija mati! Ti nas
nikada ne zaboravlja i nee nas zaboraviti; jer si Sam rekao: Ako i ena zaboravi
edo svoje Ja neu zaboraviti tebe (Up. Isa. 49, 15), to jest, neu prestati da te
hranim, uvam, titim i spasavam. Jo si Ti Sam rekao: neu te ostaviti niti u od tebe
odstupiti (Jev. 13, 5). I zbog ega se brinemo o hrani, zbog ega smo nezasiti,
prejedamo se, uivamo u jelu? Zbog ega nam je ao da udelimo blinjem? O, nesree!
O, slepila! O, gnusnog samoljublja! O, neljubavi prema Bogu i blinjem! Ta u licu
blinjeg je Bog i nama je ao da Samom Bogu damo upravo Njegove darove! Seti se
kako je duhonosni prorok Jelisej bogato nagradio enu Sunamku koja ga je od sveg
srca primala u dom svoj i prostosrdano ga gostila! On joj je od Boga izmolio sina, i
potom, kada je sin umro, vaskrsao ga je.

***
Isprazan je ivot na, to jest, u prazno, uzalud, badava, nitavno prolaze dani ivota
naeg namenjeni venosti; samo se o zemaljskom, ovoivotnom staramo, na venost
malo pomiljamo. Budui strani sud, budue muenje i budue blaenstvo koji nemaju
kraja, ne zamiljamo. Svi ivimo u nekoj duhovnoj magli; telo i telesne strasti su svakog
savladale; duh je ugnjeten, pritenjen, uguen. Ali gle enik dua naih dolazi u ponoi i
blaen je sluga kojega nae budnog; a nedostojan je, opet, kojeg nae lenstvujueg
zbog ivotnih briga. Gledaj, zato, duo moja, da te san ne savlada, da ne bude smrti
predana, i izvan Carstva zakljuana; nego se otrezni kliui: Svet, Svet, Svet si Boe,
Bogorodicom pomiluj nas.26

***
Veruj da molitva ma i jednog prijatelja Bojeg, naroito svetenika Bojeg koji sveto ivi,
moe da ini uda u velikom delu prirode, kao molitva proroka Mojseja, Ilije i drugih. I
osobito bogougodno ivi ti, jereju Boji: budi svet, ist, krotak, smiren, milosrdan,

uzdrljiv, trudoljubiv, trpeljiv, i tvoja molitva e svagda dopirati do nebesa i bie usliena
i ispunjena. I svagda se moli svim srcem, a najvanije istim srcem. Anelu bijae
dano mnogo tamjana da prinese sa molitvama svih svetih na zlatni rtvenik pred
prijestolom. I uznese se dim od tamjana sa molitvama svetih iz ruke anelove pred
Boga. (Otk. 8, 34) I tebi je dat taj tamjan. Kadionica sa tamjanom treba neprestano da
te podsea na to, to jest da molitve koje uznosi za sebe i za narodne grijehe iz
neznanja (Jev. 9, 7) i za grehopadove lako uzlaze i da ih Bog rado prima.

***
Ti uznosi slavu Bogu reima, ali je ne uznosi i delima. Slavi Boga vie delima:
uzdranjem, trudoljubljem, ljubavlju, milosrem, smirenjem i trpljenjem. Ne sumnjaj ni u
koju istinu; malovjerni, zato posumnja? (Mt. 14, 31) Teko nama zbog nae sumnje i
sujete.

***
Sveta Tajna Jeleosveenja je duhovni med, ivonosno pie. Kakvo bogatstvo nade!
Kakve molitve! Ekstrakt sveg Jevanelja.

***
Kako je malo potrebno oveku, a kako nam Gospod izobilno podaje darove Svoje da
bismo nahranili i napojili brau nau. Mi iz reke podajemo jedan krag, a i to je Boje,
nije nae. I pored toga krtarimo, tvrdiimo, strepimo, uznemiravamo se kao da nam
preti oduzimanje ivota. O, nedostatka hriana! O, uzaludne, slepe nade u hranu i
pie! O, lukavstva tela! O, nedostatka prostote hrianske!

***
Koji jede Moje tijelo i pije Moju krv u Meni prebiva i Ja u njemu. (Jn. 6, 56) Kao to dete
u utrobi majke svo ivi od nje, tako i hrianin koji se prieuje telom i krvlju Hristovom,
prebivajui u Hristu kao dete u utrobi majke, sav ivi Isusom Hristom. Kao to Ja ivim
zbog Oca, i onaj koji jede Mene i on e ivjeti zbog Mene. (Jn. 6, 57) Jasno. I u ta se
jo sem u Hrista tvoga uzda, priesnie Bojih Tajni, i naroito ti, svetenie? Za ta se
prilepljuje? U emu jo ite ivot svoj? Da li u novcu koji je Judu doveo do beenja? Ili
u hrani i piu? Ali evo tvoje nepropadljive hrane tela Hristovog koje tako esto prima.

ta mi (to) postoji na nebu, i osim Tebe ta htedoh na zemlji, Boe srca moga, i udeo je
moj Bog do veka. (Ps. 72, 2526)

***
Zloba neprijateljeva. to je ko blagoastiviji, to nas avo vie prinuuje na zlobu prema
njemu, kao Saula prema blagoastivom Davidu; to je ko svetiji, to na njega podie
veu hulu, kao na primer, na asniju od Heruvima i neuporedivo Slavniju od Serafima;
prostosrdane pobuuje na nadimanje, prostotu njihove vere pa i same predmete
njihove vere i pobonog poklanjanja prezire.

***
Re Boja kazuje: ne opijajte se vinom (Ef. 5, 18), a vi, to iz krmi ne izbijate, govorite:
opijajte se vinom, i izgradiste sijaset krmi na sablazan brai svojoj. A jo i u crkvu
idete, pojete i kod kue se molite, jezicima svojim dvoliahu. Sudi im, Boe, da odstupe
od zamisli svojih; po mnotvu bezbonosti njihove izbaci ih, jer Te preogorie,
Gospode! (Ps. 5, 1011)

***
Sve dobro za mene i u meni je Gospod; ja sam moralno nita, i vie od toga zlo, kao
to i Gospod moj govori: bez Mene ne moete initi nita Jn. 15, 5 (to i svakom
svetom govori Gospod). Ali ako je za mene i u meni sve dobro Gospod, onda je takoe i
u svetima, jer su i oni ljudi kao i ja. Na primer, sveti se mole za nas po blagodati koja im
je od Boga data (vidi Otkrivenje 5, 8; 8, 3; 4). Kada im Gospod ne bi dao blagodat da se
mole za nas, oni to ne bi ni mogli initi.

***
Nesumnjiva vera, nesumnjiva nada, nesumnjiva ljubav. Usadi te rei u srce i pokai ih u
ivotu.

***

Budi u ovom svetu jedno, po uzajamnoj ljubavi i sluenju, sa svima; i sa tobom e biti
jedno svi Aneli i sveti ljudi, i Sam Bog, i ovde, i tim pre tamo u buduem veku, kada
Bog bude sve u svemu (1. Kor. 15, 28). ovee, dostii jedinstvo: na sve naine
izbegavaj duhovnu podeljenost posredstvom samoljublja, gordosti, zavisti, srebroljublja,
sujete, maloverja. Da svi jedno budu, kao Ti Oe, to si u Meni i Ja u Tebi, da i oni u
Nama jedno budu. (Jn. 17, 21) Jedinstvo je Bog. Podela je avo. Podela crkava je delo
avola; jeresi, raskoli delo su avola.

***
Ako bude sa prodrljivou mnogo jeo i pio, bie telo, a ako bude postio i moli se,
bie duh. Ne opijajte se vinom, nego se ispunjavajte Duhom. (Ef. 5, 18; up. 1. Sol. 5,
68) Posti i moli se: i uinie velika dela. Sit ovek nije sposoban za veliko delo. Imaj
prostotu vere i uinie velika dela: jer sve je mogue onome koji vjeruje (Mk. 9, 23).
Imaj revnost i usre: i uinie velika dela.

***
Ako biva radost na nebu zbog jednog grjenika koji se kaje (Lk. 15, 7; 10), kakvo je
onda radosno vreme za dobre Anele Boje na veliki post, naroito dani pokajanja i
priea: petak i subota? I kako mnogo toj njihovoj radosti doprinose svetenici koji
briljivo, oinski ispovedaju svoju duhovnu decu! Ali, s druge strane, za demone nema
alosnijeg vremena od vremena posta, jer oni sa osobitom snagom besne tokom posta i
sa osobitom surovou napadaju svetenike koji potpomau iskreno pokajanje ljudi
Bojih zbog grehova, i sa osobitom snagom ugnjetavaju u hramu i kod kue
blagoastive hriane koji revnuju o molitvi, postu i pokajanju. Ko od blagoastivih
svetenika i mirjana ne zna demonsku jarost koja se na njih ustremljuje tokom samog
savravanja Svete Tajne pokajanja? Dovoljna je i najmanji propust od strane
svetenikaduhovnika, i najmanji nepravedni pokret srca i oni sa svom svojom
demonskom svirepou ulaze u srce svetenikovo i dugo, dugo ga mue, ako ih,
nezvane goste, najusrdnijom molitvom pokajanja i ive vere ubrzo ne izagna.

***
Post Mojsejev zbog neuzdranja Izrailjci. Stradanja svetih zbog nae razmaenosti;
njihovi postovi i liavanja zbog naeg neuzdranja i raskoi; njihove plamene molitve
zbog nas lenjih za molitvu. Post Gospoda naeg Isusa Hrista zbog naeg
neuzdranja. Njegove pruene ruke na krstu zbog naeg pruanja ruku ka
zabranjenom drvetu i svemu to zabranjuju zapovesti Boje. Primanje naih molitava za
druge kao opravdanja onih za koje se molimo; primanje naih podviga i dobrih dela za

druge, na primer molitve i milostinje za umrle i za ive. Tako su suzne molitve

Avgustinove majke za njenog sina spasle Avgustina.

***
Dok ispoveda, ne tedi sebe, ne uri se, ne esti se, ne gnevi se na decu duhovnu
koja dolaze k tebi. Govori sebi: zadovoljstvo mi je da podrobno ispovedam decu svoju,
ovce Gospoda moga. Time prinosim ugodnu rtvu Gospodu mome koji je za nas
poloio duu Svoju, i donosim veliku korist samim duhovnim edima, pa i sebi, jer
dobrovoljno ispunjavam svoje vano delo i imam mirnu savest.

***
Zbog ega Svemogui nije stvorio svet odjednom, ve za est dana? Zbog toga da
samim delom naui oveka da svoja dela vre postepeno, bez urbe, uz razmiljanje.
Ako se moli, moli se bez urbe; ako ita, na primer, Jevanelje, ili, uopte, svete
knjige ili svetovne, itaj ne urei, sa razmiljanjem i pravim pogledom na stvari; ui li
lekciju, ne uri da to pre zavri, ve se valjano udubi, proui; ili ako ta drugo ini
radi bez urbe, sa rasuivanjem, spokojno. Ni svet nije stvoren za tren, ve za est
dana. Gospod nam u svemu pokazuje primer da bismo ili Njegovim stopama.

***
Karakter ljudi druge polovine 19. veka samooboavanje, samozakonje (autonomija),
materijalizam u ivotu i duhovni skepticizam (bezverje).

***
Obeao sam vam anelski ivot, naruje Avramovo, obeao da ete zasjati kao sunce,
a vi ste prezreli Moja obeanja, rei usta Mojih u kojima nikada nije bilo lai.

***
Zato e za svaku praznu rije ljudi dati odgovor u dan Suda (Up. Mt. 12, 36)? Zato to
svaka prazna re nanosi tetu i dui oveka koji praznoslovi i onima koji sluaju njegovo
praznoslovlje, jer ih ono udaljava od BogaSlova Koji je prost. Zato mi i molimo Boga

tokom posta da sluh na bude zatvoren za prazne rei. Duh praznoslovlja ne daj mi.
(Molitva svetog Jefrema Sirina)

***
Trpi sa blagopokornou volji Bojoj svaku tugu, svaku bolest i nemo, svaku muku,
svaku uvredu i neprijatnost, govorei: da bude volja Tvoja (Mt. 6, 10; Lk. 11, 2), i znajui
da dobrota Boja sve vodi ka najboljem za tebe, i da svaku neprijatnost Gospod lako
moe pretvoriti u sreu i radost.

***
Zdravlje i stomak su oni idoli, naroito kod ljudi sadanjeg veka, meu kojima sam i ja
mnogogreni, radi kojih ivimo i kojima neprestano sluimo, do zanemarivanja dela
svog hrianskog zvanja, na primer, itanja rei Boje koja je slaa od meda i saa,
molitve, te preslatke besede s Bogom, i sastavljanja propovedi rei Boje. Mnogo
etanja radi zdravlja i radi podsticanja boljeg apetita, jedenje sa apetitom eto
predmeta elja i tenji mnogih od nas. A vidi da je zbog naih estih etnji, zbog naeg
pristraa prema hrani i piu i ovo nepovratno proputeno, i ono nije uinjeno, i ovo ne
pada na pamet; jer da li ti je do ozbiljnog dela posle ukusnog ruka ili veere? Ti bi se i
latio posla, ali stomak, napunjen hranom i piem, odvlai te od njega, prinuuje na
odmor; drema za poslom. I kakav je to onda posao? Ostaje samo da ako je posle
ruka legne da se odmori, ako je posle veere da jedva se pomolivi (sit ne moe
ni da se moli kako treba), da legne u postelju i spava alosna posledica
preoptereenja stomaka do sledeeg jutra. A ujutru, gle, opet je spremna rtva tvom
stomaku ukusan aj. Ustao si, pomolio se, naravno ne od sveg srca, od sveg srca mi
umemo samo da jedemo i pijemo, banimo, itamo romane, sedimo u pozoritima,
pleemo na veerinkama, da paradiramo u omiljenoj lepoj odei, dakle, pomolio si se po
navici, nemarno, ispunio si formu molitve, samo formu, bez sutine, bez ive vere, bez
snage, bez vatrenosti u moljenju, slavoslovlju i blagodarenju Gospodu Bogu za Njegove
nebrojene milosti, i bre bolje se laa hrane i pia. Najeli smo se, napili, pa sada jedva
se miui moemo i na posao, samo ako i taj posao nije pre besposlienje, na primer,
trgovanje kakvom ovozemaljskom tatinom, uz obilje zaklinjanja Bogom, lai i obmane.
Eto tako kod mnogih, mnogih prolazi ovaj ivot, iezavaju u sujeti dani nai (Up. Ps.
77, 33), a o najvanijem delu na zemlji o spasavanju due svoje malo se brinemo.
ivot na uglavnom prolazi u klanjanju dvama krhkim idolima zdravlju i stomaku, a
zatim odei; kod nekih, meutim, vie odei, zato to mnogi zbog odee, zbog
klanjanja modi, rtvuju zdravlje i hranu, i dospevaju u drugu krajnost; dalje novcu, tom
velikom bogu, tom jupiteru ovoga veka; radi tog idola mnogi rtvuju i svoje zdravlje, radi
njega oni ponekad noi provode bez sna, radi njega se lano kunu, naruavaju pravila
prijateljstva, postaju hladni prema svojim srodnicima, samo da bi kakvim bilo sredstvima
sakupili vie novca. Postoje srebroljupci koji bi, kada bi to bilo mogue, sve pretvorili u

novac i njime iveli, poput Jude iskariotskog koji je hteo u novac da pretvori i ono
dragoceno miro kojim je blagoastiva ena, to bee svom duom zavolela Gospoda
svoga, pomazala noge Njegove i potom ih otirala kosom glave svoje. Hrianine, ne
treba da se stara o zdravlju i stomaku, niti o lepoj odei i novcu, nego o ljubavi prema
Bogu i blinjem, jer to su dve glavne zapovesti Boje. Koji voli u Bogu prebiva i Bog u
njemu. (1. Jn. 4, 16)

***
Sve je mogue onome koji vjeruje, zato to je verujui jedan duh sa Gospodom. Ako je
verujuem koji ivi na zemlji sve mogue, iako nije sasvim savren, onda je tim pre
onome koji ivi na nebu u prisnom sjedinjenju sa Bogom i koji je savren. Za svete je
Bog sve u svemu, tako da su sveti Boji uistinu bogovi. Ja (odn. Sam Bog, ija je re
istina) rekoh: bogovi ste. (Ps. 81, 6; Jn. 10, 34)

***
Pazi na svaki pokret srca; gledaj je li ugodan Trojici i nije li, naprotiv, pokret tvog starog
strasnog oveka.

***
Dela ruku Gospodnjih svet vidljivi i nevidljivi svedoe o postojanju Gospoda, o
Njegovoj premudrosti, dobroti, svemoi. Zato se i poje esto u crkvi: Blagoslovite, sva
dela Gospodnja, Gospoda (Dan. 3, 57). A kako neki odbacuju Gospoda, ne videi Ga u
delima Njegovim.

***
Veruj i uvek imaj na umu da ma gde da se pojavi sa krstom Gospodnjim na
molebnima ili u drugim prilikama, on uvek osveuje vazduh i sve koji ga se dotiu.

***
Veruj takoe da prilikom svih molitava, molebana, osobito pri Bogosluenju crkvenom, a
najvie na liturgiji, Gospod prebrzo izliva blagoslove Svoje, po molitvi tvojoj ili drugih

svetenika, na sve koji se iskreno mole i miluje ih Svojom Bojom, Carskom milou/
Kada, dakle, vi, zli budui, umijete dare dobre davati djeci svojoj, koliko e vie Otac
va nebeski dati dobra onima koji Mu itu? (Mt. 7, 11)

***
Svetenici koji se na zemlji mole za ljude simvol su i slika nebeske Crkve koja se moli
za nas na nebu i Samog Posrednika Hrista Boga. Sveti su bolji nego to mislimo, i bre
nego to mislimo nam dolaze u pomo po molitvi naoj.

***
Nerado, sa malodunou, roptanjem i hulom na Gospoda trpimo duboke tuge svoga
srca, ne videi korist koje mora biti zbog dobrodunog, blagopokornog podnoenja
njihovog. Mi ne elimo da vidimo da je srce nae ogrubelo i zaraeno raznim strastima,
da je i gordo, i preljubotvorno, i zlobno, i lukavo, i pristraeno prema zemaljskom, i da
se nikako drugaije ne moe oistiti i smiriti, i postati dobro i blagopokorno Bogu, do
dubokim, ognjenim tugama, do velikom teskobom.

***
Utvrdi, Boe, ukrepi, Boe, pomozi, Boe! O Gospode, spasi! O Gospode, povedi
dobro! (Ps. 117, 25)

***
Brine se o ljudskom miljenju, o ljudskoj slavi: delatno se lati isceljenja te duevne
boljke. Pomiljaj i revnuj samo o slavi Bojoj. Smatraj za nita ljudsko beae. Kada
treba ukazati potovanje siromanom ili neobrazovanom i grubom ocu, ili takvoj istoj
majci, ili srodniku, ili prijatelju, ili poznaniku pred slavnima i obrazovanima ovoga veka,
ili stati u odbranu kakve istine meu onima koji se istini izruguju: tada na umu imaj samo
Boga i zapovesti Njegove, i roditelje, srodnika, prijatelja ili poznanika i istinu Boju, i
stani u odbranu potovanja prema njima vrsto, bez malodunosti i stida, nimalo se ne
stidei svih onih koji su pred tobom i pored tebe ili prepiraa.

***

O uzdanju u Promisao Boji. Moe li ena (majka) zaboraviti da se smiluje na edo

utrobe svoje? A da bi ga i zaboravila, Ja neu zaboraviti tebe, govori Gospod (Up. Isa.
49, 15). Da li je iko neniji i da li se iko brine kao majka o deci svojoj? Koja e majka
zaboraviti da nahrani edo utrobe svoje? Ali neka meu ljudima ima i takvih majki koje
naputaju svoju decu, a Ja te, veli Gospod, neu zaboraviti i neu te napustiti, kao to
ine neke telesne majke. Kakvo poverenje, kakvo pouzdanje u Promisao uliva tim
reima Gospod Koji se neprestano o nama brine i nijednog od nas ne ostavlja! Ti se
ponekad brine o tome ta e jesti i piti i ime e se odenuti, i veliku tugu srcu svome
priinjava ako se sa aljenjem, sa bolom rastaje od svog novca, kada ga treba dati
drugome, iako ti ostaje mnogo, i uzda se u prah zemaljski. Pa zato se brine, zato
se prilepljuje za prah? Prilepi se za Oca nebeskog: On te nee zaboraviti i nee te
napustiti; neka te prah naputa; treba da ti bude lake bez njega: jer to vie novca
ima, to se vie tog smea priljubilo uz srce tvoje, to je tee, to je vie tuge za tvoje
nezemaljsko srce. Postoji u narodu poslovica da novac ne predstavlja smetnju, ma
koliko ga imali. Neistina. On mnogo smeta naoj dui da se vaznosi navie, ili da misli o
gornjoj ota x bini, i to ga je vie, to snanije vue nau duu ka zemlji i podstie je da
ini razne zemaljske pothvate: graevine, bogato pokustvo u stanu, bogatu odeu,
raskona jela i pia, i tako oduzima i svetu revnost i dragoceno vreme od due nae
koja ovde treba sebi da kupuje veno blaenstvo.

***
Ljudska dua u svom telu ivi kao u malom svetu. Kao to je neko, zbog bezakonja
koja su se razlila po zemlji Gospod iz samog sveta izveo kaznu na ljude, i voda, koja se
nalazila na svojim mestima, izlila se iz njih i potopila svu zemlju, tako i za kanjavanje
svakog oveka zbog grehova njegovih On kaznu izvodi iz njega samog, zapovedajui
bujicama krvi ili vode (vodena bolest, krvarenja) da se ustremljuju iz svojih mesta i
potapaju mali svet ljudskog tela. Svakoga trena nam je spremna kazna od Vladike, i
nae sopstveno telo, kao i dua, kriju u sebi samima mnotvo kazni za naruioce
zapovesti Boga Svetvorca i Sudije. Tako nas Bog za grehove nae kanjava preko
nas samih: u kazne te vrste spadaju tuge i bolesti. ime ovjek grijei, time biva
kanjen. (Prem. 11, 16)

***
Kada se moli Gospodu, srdanim oima gledaj unutar sebe, duu svoju: Gospod je
tamo, u mislima tvojim i u istinitim pokretima srca tvoga, kao to je i van tebe i na
svakom mestu. Blizu ti je On, u ustima tvojima i u srcu tvome (Rim. 10, 8), a ne samo
na nebesima ili u bezdanu.

***
Prazne prie ili, kako kau, presipanje iz upljeg u prazno sa gostima, odnose iz srca
ivu veru, strah Boji i ljubav prema Bogu; gosti su rana za blagoastivo srce. Imam u
vidu takve goste koji umeju samo da pretau ili presipaju iz upljeg u prazno. Ali drugo
su gosti ozbiljni, religiozni.

***
Presitost iz srca odnosi veru i strah Boji: prezasien ovek ne osea srcem prisustvo
Boje; daleko je od njega srdana, topla molitva.

***
Sagradili ste sebi kuu ili obnovili svoj stan sa namerom da udobnije i prostranije,
istije, radosnije i veselije poivite; postali ste bogati ili makar samo imuni, sve
okolnosti vaeg svakodnevnog ivota su divne, raduju vau duu. ini se da ostaje
samo da uivate u ivotu; ali ne: im ste poeli da uivate u plodovima svojih zemaljskih
briga, u vaoj dui se otkriva dotad nevien izvor nevolje (alosti) koja vas snano
pogaa, najednom vas liavajui srdanog mira i radosti za kojima toliko udite, sve
prestaje da vas zanima, sve kao da prestaje da postoji; oseate da ste pod bremenom
teke tuge i ubistvene alosti. ta to znai? Kakve se to zlobne, zavidne sile ustremljuju
na nas tek to ponemo da ivimo bezbrino? Zato naa dua tuguje i alosti se
upravo onda kada bi, po naem miljenju, trebalo da se veseli? Posluajte mene,
uenika Hristovog: smerali ste da ivite na zemlji u spokoju i zadovoljstvu, dok zemaljski
put treba da bude tuan i tesan; smerali ste da naete svoje spokojstvo i zadovoljstvo u
propadljivim stvarima, a ne u Hristu Koji je za nae due jedini spokoj i veno
blaenstvo, i, evo, Gospod Koji ne eli da ivimo ovde u spokoju i uivanju i da tako
zaboravimo jedino potrebno spasenje due svoje i svoju nebesku ota x binu, ali Koji
eli da samo u Njemu traimo spokoj i blaenstvo, doputa vaem i Bojem neprijatelju
avolu da vas iskuava, da pogaa duu vau tugom i alou, iako vas sve vae
spoljanje okolnosti pozivaju na uivanje, zadovoljstvo i spokoj. Iz iskustva znate da je
svako zemaljsko uivanje tatina i alost duha i da smo bez Boga, uz sve pogodnosti
za spoljanji srean ivot, jadni i bedni ljudi; da je Hristos u srcu nae bogatstvo, na
predivni, svetli stan, na ukras, na spokoj i naa radost. Dakle, podnesite vau tugu u
trpljenju i neka srce vae bolje naui lekciju kojoj vas Gospod pouava vaom tugom.
Ne budite maloduni i ne gubite nadu u milost Boju: posle kratkotrajne tuge opet e
zasjati radost. Jer Gospod je mnogomilostiv i zna da smo prah; da su kao trava dani
ovekovi, da je on kao cvet poljski tako precvetava (Up. Ps. 102, 1415), i nee
dopustiti Gospod da budemo iskuavani vie nego to moemo, nego e nam u
iskuenju ostaviti izobilje snaga da ga moemo podneti (Up. 1. Kor. 10, 13).

***
Iskreno veruj da ega god se dotakne Duh Boji ivotvorni Koji se sa Ocem i Sinom
potuje i slavi, On sve moe da oivi i oduhotvori (da oivi zemlju, penicu, hleb, drvo,
kamen). Tako On od hleba i vina tvori samo preisto Telo i samu preistu Krv Gospoda
naeg Isusa Hrista Koji uvek jeste u Ocu i Duhu. Kako je Duh prost, nesloen,
svesavren, to se On, poput misli, za tren, i bre od toga, useljava u oveka ili u ono to
Mu je blagougodno, i nema tako male stvari ili atoma koji bi bio suvie mali za Njega: za
Njega je i beskonano veliko i beskonano malo u tvorevini podjednako majuno.

***
Postoje u tvom ivotu hrianina vremena teke tuge i bolesti u kojima ti se ini da te je
Gospod potpuno ostavio i napustio, jer u dui nema ni najmanjeg oseanja prisustva
Bojeg. To su vremena kuanja vere, nade, ljubavi i trpljenja hrianina. Ubrzo e za
tebe opet doi od lica Gospodnjega vremena utjehe (Dap. 3, 20), ubrzo e te Gospod
opet obradovati kako ne bi podlegao iskuenju.

***
Na velike praznike neprijatelj i zavidnik na avo vrea nas, rastuuje i baca u krajnju
amu, ili bolestima telesnim koje duh ine utuenim i potitenim, ili svojim duhovnim
ognjenim strelama, ili krajnjom bezoseajnou i hladnoom. Ubrzo postaje oigledno
da je neprijatelj u tebi inio lukavstva, a ne da je uzrok tvoje tuge i bolesti bilo mrano,
prirodno raspoloenje duha.

***
to se vie uveava spoljanji imetak blagoastivih, to vie protiv njih besni satana i
ustaje na njih iskuenjima (lukavstvima), kao na Jova. Zato, bogoljupci, kada se
uveava blagostanje doma vaeg, oekujte snane napade od satane: on e se bacati
as na jednog, as na drugog u porodici i muie ga.

***

Na molitvi ne doputaj da te pobeuje telo i neprijatelj koji preko njega deluje; ne slai
jezikom svojim, nego govori istinu u srcu svome (Ps. 14, 23); sam misli i oseaj onako
kao to govori u molitvi, a ne tako da ti na jeziku bude med, a na srcu led; ako te
neprijatelj pobedi, posle e ve morati da brani sebe, svoju slobodu od njega kao
komad zemlje koji je osvojio neprijatelj, a od Gospoda e odstupiti srce tvoje. Nita ne
potcenjuj u duhovnom ivotu, nita ne smatraj malim, nedostojnim velike panje: preko
malih grehova avo vodi ka velikim. Glavno je: staraj se da uvek bude istinit u srcu
svome. Kada je tee boriti se sa telom, upravo tada pokai svoju vrstinu, upravo tada
ne gubi snagu u borbi, kao dobri vojnik Hristov.

***
Kada srcem osea da Gospod Se ini da hoe dalje da ide od tvog srca, od tvojih
pomisli, ubedi Njega Milosrdnog, iskreno govorei: ostani sa mnom, jer je dan mog
duhovnog ivota nagnuo i blizu je vee, i uie da ostane s tobom (Lk. 24, 2829): jer
On je milosrdan i dozvoljava da Ga ubeuju.

***
Ne sedaj za sto sa duhom uzburkanim kakvom strau, kako ti neprijatelj ne bi okrenuo
na tetu hranu i pie, na bolest, a ne na zdravlje: jer neprijatelj preko svega ini
lukavstva i nastoji da naudi oveku. Za trpezu uvek sedaj s mirom, blagodarei
Gospodu, i hrana i pie e ti biti na dobro i na zdravlje: jer blagoslov Boji e poivati i
na hrani i na tebi samom!

***
Ko hoe ivot svoj da sauva, izgubie ga (Up. Mt. 16, 25), to jest ko hoe da spase
svog starog, telesnog, grehovnog oveka, taj e upropastiti ivot svoj: jer istinski ivot
se sastoji u tome da se raspne i umrtvi stari ovek sa delima njegovim i da se obue u
novog koji se obnavlja prema liku Onoga Koji ga je sazdao (Up. Kol. 3, 910). Bez
umrtvljivanja telesnog, starog oveka nema istinskog ivota, nema venog blaenstva.
to je snanije i munije umrtvljivanje starog oveka, to je savrenije obnovljenje i
preporod njegov, to je vee oienje njegovo, to je celosniji ivot njegov i vee
blaenstvo njegovo u buduem veku. Umrtvljuj se i oivee. Ah, ja sam oseam da
kada sam potpuno zdrav i ne optereujem se i ne iznurujem naporima, tada umirem
duhom, tada nema u meni Carstva Bojeg, tada mnome vlada telo moje i sa telom
avo.

***
Zbog nemoi u veri srca tvoga ne obesnauj svesilnu silu krsta Gospodnjeg, tim pre
ivotvornih Tajni tela i krvi Gospoda Isusa Hrista: one su uvek jedna te ista ivotvorna
sila, jer one su Sam Hristos, vena sila koja je sve stvorila, koja sve odrava i sve
oivotvorava; isto tako je i krst uvek silan silom Raspetog na njemu, uvek je ivotvoran
zbog ivota Koji je na njemu bio raspet.

***
Neka ti telesna sladost bude kao gorina; gubitak, kao dobitak; skupo kao jevtino;
zdravo i hranljivo, kao nezdravo i nehranljivo, zato to ono lako moe biti nezdravo i
tetno za duu. Neka ti jedina sladost bude Hristos, jedina nada On koji je stvorio sve
iz nebia.

***
O, kada bismo se svi mi sreno iskrcali na obalu nebeskog otaastva!

***
A oni ostavie mree i pooe za Njim. (Up. Mt. 4, 20) Apostolima nisu poalili da
ostave radi Gospoda mree svoje, moda jedino imanje svoje, za njih dragoceno, jer ih
je ono hranilo; i mi treba radi Gospoda da ostavimo sve to nas spreava da Ga
sledimo: sve mnogobrojne mree kojima nas neprijatelj obavija u ovom ivotu. Ali nije
dovoljno ostaviti, treba ii za Hristom, kao to su i apostoli ostavili i poli. A ko hoe da
ide za Hristom i stigne onamo gde je On stigao, taj mora da se odrekne sebe i da uzme
krst svoj (Mt. 16, 24; Mk. 8, 34; Lk. 9, 23), poput Hrista i apostola, i da za Njim, Hristom
Bogom, ide, po zapovestima Njegovim, da ne ali sebe za podvige u slavu Boju i na
spasenje svoje. Primenjujui na nas tu jevaneljsku priu o ostavljanju mree, i
nehotice, sve zemaljsko, poev od tela naeg do poslednje stvari koja nas zanima,
zamilja kao mreu koja se lako kida.

***
Nemogue je ne diviti se prostosrdanosti, nepristrau prema zemaljskim dobrima
galilejskih ribara i njihovoj bezuslovnoj pokornosti glasu Gospoda. Nekoliko rei

Spasiteljevih i oni ostavljaju mree svoje, jedino bogatstvo, svoje najbolje blago, i idu
za Njim ne razmiljajui kuda i radi ega. Kakva prostosrdanost! Kakva nevezanost za
zemaljska dobra! Kakva detinja poslunost! Kakav lak pristup (ulazak) rei boanskog
Mesije u prosta srca! Reeno uinjeno! Takvi su i mnogi jednostavni ljudi koji ive u
trudovima (tegobama) i sa malo sree; ali bogatai nisu takvi: ta vidimo na primeru
jednog od njih kome je Gospod ponudio da proda imanje i da poe za Njim? Nije poao
za Njim, ve za bogatstvom svojim Otide, kazano je, alostan. (Mt. 19, 22)

***
Dobro je paliti svee pred ikonama. Ali je bolje ako kao rtvu Bogu prinosi oganj ljubavi
prema Njemu i prema blinjem. Dobro je ako zajedno biva i jedno i drugo. A ako pali
svee, a ljubavi prema Bogu i blinjem nema u srcu: tvrdii, ne ivi u miru sa ljudima
onda je uzaludna i rtva tvoja Bogu.

***
Nemoj se uznemiravati zbog zlobe drugih, nego vazda trijumfuj nad njom veliinom
svoga duha; neka se ona saginje i pada pred tobom na zemlju, a ne ti pred njom. Tako i
treba. Zlo je samo po sebi pad, a ismevana vrlina, iako je ismevaju, uvek je na svojoj
visini, samo da sama ne padne, pobeena zlom.

***
Kada ulom mirisa oseamo neto neprijatno i nezdravo u vazduhu, nastojimo da
izaemo iz te nezdrave sredine, ili kako bilo unitavamo te tetne elemente koji su uli u
ist vazduh: isto tako, kada osea u srcu svom bilo ta to ga uznemirava ili stee,
nastoj da istog asa odstrani taj tetni element koji uznemirava nau duu, na primer,
strasti, znajui da je on iz bezdana paklenog. Telesni i duhovni ivot meu sobom imaju
mnogo slinog, i mudri hrianin ima isto toliko izotreno duhovno ulo kao telesni
ovek telesna ula. A i smeno je na sve naine izotravati telesna ula, a duhovna
ula zanemarivati. Duhovno ulo ili ulnost nalazi se u srcu. Treba ga na sve naine
izotravati i istiti kako bi se odvraalo i od najmanjeg zaudaranja grehova i strasti, istog
trena ih od sebe odstranjujui.

***

Ne boj se ljudskih glasina i podsmevanja tebi. To je avolski strah, nego pomiljaj ta e

o tebi rei Gospod Bog, ta e o tebi rei Aneli i sveti.

***
Pri sukobu i ophoenju sa ljudima, imaj u srcu re "ljubi" i, sluajui je, sa svima
razgovaraj sa ljubavlju i blagonaklonou srca. Nikad iz srca ne isputaj tu re pri
sukobu sa blinjim: ona snano doprinosi utvrivanju srca u ljubavi. Tu ljubav, razume
se, treba nositi u srcu ne odvojeno, ne samostalno, nego zajedno sa srdanom verom u
Gospoda Isusa Hrista.

***
Ti, grenie, koji si pao u dubinu zala, kada uvidi mnotvo grehova svojih i zapadne u
oajanje i ozlojeenost, seti se da je Otac nebeski radi tvog spasenja od grehova i od
vene osude za njih poslao u svet jedinorodnog Sina Svog Gospoda naeg Isusa
Hrista. Priteci sa verom tom Posredniku Boga i ljudi, preklinjui Ga iz dubine due da
sveoiujuom krvlju, za nas na krstu prolivenom, spere i tvoja bezakonja, priteci
usrdno pokajanju, govorei pred jerejem Njegovim, kao pred Njim Samim, bezakonja
svoja kako bi se opravdao, pristupi i svetoj ai, ako te sluitelj Svete Tajne smatra
spremnim, i oistie se od grehova svojih: i, kao reka bie mir tvoj i bie Oca
nebeskoga sin koji bjee mrtav, i oivje; i izgubljen bjee, i nae se (Lk. 15, 24; 32).

***
Ne ljuti se na onoga ko je zao prema tebi i esto ti zadaje bol raznim neumesnim
zamerkama, nego saoseaj sa njim, voli ga, govorei: ta to nije on ili nije ona zla prema
meni, nego avo preko njih besni na mene, a oni su, siroti, zavedeni; proi e obmana
vraja i oni e opet biti dobri. Svi mi smo esto aljenja dostojna orua bestelesnog
neprijatelja. Treba aliti oveanstvo koje vrag snano progoni.

***
Ponekad u dui biva takva okamenjena neosetljivost da ne vidi i ne osea grehove
svoje; ni smrti, ni Sudije, ni suda stranog se ne boji, ni za ta duhovno ne mari. O
lukavo, o gordo, o zlobno telo! Ne ale se bez razloga i sveti: dreme lenjosti me
obuzima i san grehovni pritiska srce moje. Duo, dok jo moe da se pokaje, teki
san lenjosti otresi i brzo pobdij. Ponekad u dui biva takva uasna lenjost i neosetljivost

da te obuzima potpuno beznae da e prognati tu lenjost i neosetljivost. Bolje je,

izgleda, biti bolestan, nego oseati lenjost.

***
Da bude volja Tvoja. Na primer: kada hoe da bude i svim snagama se trudi da
bude zdrav, i uprkos tome si i dalje bolestan, govori: da bude volja Tvoja; kada se
neeg poduhvata, a poduhvat ne uspeva, govori: da bude volja Tvoja; kada drugima
ini dobro, a tebi vraaju zlom, govori: da bude volja Tvoja; ili kada, na primer, hoe
da spava, a mui te nesanica, govori: da bude volja Tvoja; uopte, nemoj se
razdraivati kad togod ne biva po tvojoj volji i naui da se u svemu pokorava volji Oca
nebeskog. Ti bi hteo da nema iskuenja, dok te neprijatelj svakodnevno njima mui,
raspaljuje, na sve naine te ugnjetava nemoj se razdraivati, nego govori: da bude
volja Tvoja.

***
Nestrpljivog oveka sve razdrauje, ljuti; kada dim od svee ide na njega, i to
razdrauje, jer je veoma samoljubiv i mnogo brine o blagostanju telesnog oveka, koga
ne bi bilo zgoreg da ee raspinje na razliite naine. Dua se ponekad aavi
gresima i strastima, i videi to ne vidi, znajui ne zna, oseajui kao da ne osea; a
kada se aavi lice, odmah primeuje, i Bog zna odakle se pojavljuje osetljivost,
aljenje sebe, iako nema nimalo razloga za brigu, jer dim ne tue, ne ranjava, ne
ozlojeuje, ve kao povetarac bije u lice.

***
Ako elite da budete dugoveni na zemlji, ne urite da ivite telesno, da se prejedate,
opijate, puite, bludniite, da ivite raskono, da uivate: u telesnom nainu ivota je
smrt, zbog ega se telo nae i naziva u Svetom Pismu smrtnim ili starim ovjekom, koji
propada u eljama varljivim (Ef. 4, 22). Ako elite da ivite dugo, ivite duhom: u duhu je
ivot: ako Duhom djela tjelesna umrtvljujete, ivjeete (Rim. 8, 13), i ovde i tamo na
nebesima. Drite se umerenosti i jednostavnosti u hrani i piu, uvajte celomudrenost,
ne traite bezumno balzam svog ivota, ne jurite za bogatstvom, za raskoi, trudite se
da budete zadovoljni i malim; uvajte mir sa svima i nikome ne zavidite, svakog potujte
i volite, a osobito se trudite da uvek Hrista u srcu nosite i u miru i blagostanju ete
proiveti mnoge godine.

***
Brate i sestro koji revnujete o blagoau, deavae se da uje, i moda esto, vie od
svojih ukuana, da si teak, nepodnoljiv ovek; videe snanu neblagonaklonost
prema sebi, neprijateljstvo zbog svog blagoaa, iako oni koji ga gaje nee pokazivati
da se upravo zbog blagoaa ponaaju neprijateljski prema tebi ne uznemiravaj se
zbog toga i ne padaj u oaj: zato to avo zaista moe do ogromnih razmera da
preuvelia neke tvoje slabosti kojih ni ti, kao ovek, nisi lien, ali priseti se rei
Spasiteljevih: neprijatelji ovjeku postae domai njegovi (Mt. 10, 36), i nedostatke
ispravljaj, a blagoaa se vrsto dri. Poveravaj savest svoju, ivot svoj i dela svoja
Bogu Koji zna srca naa. Ali gledaj na sebe nepristrasno: nisi li zaista teak po svom
karakteru, naroito za ukuane svoje; moda si natmuren, hladan, nedruevan,
nerazgovorljiv. Rairi svoje srce za drueljubivost i ljubaznost, ali ne i za povlaivanje; u
prekorima budi krotak, nerazdraljiv, nezajedljiv. Sve da vam biva u ljubavi (1. Kor. 16,
14), veli apostol. Budi trpeljiv, ne prekorevaj za sve, neto istrpi utke, i gledaj na to kroz
prste. Ljubav sve snosi i sve trpi. (1. Kor. 13, 7) Ponekad zbog prekora, izgovorenog u
nestrpljenju, nastaje neprijateljstvo, zato to prekor nije bio uinjen u duhu krotosti i
ljubavi, nego u duhu samoljubive tenje da drugog pokorimo sebi.

***
Ponekad ti ljudi mlai od tebe ili tvojih godina, ili stariji, daju putem nagovetaja pouke
koje ne trpi, srdei se na svoje uitelje. Treba trpeti i sa ljubavlju sasluati sve to je
korisno od koga god to bilo. Nae samoljublje skriva od nas nae nedostatke, a drugima
su oni vidljiviji; upravo oni nam i skreu panju. Pamti da smo udovi jedan drugome (Ef.
4, 25) i da smo duni da uzajamno ispravljamo jedni druge. Ako ne podnosi pouke i
srdi se na nastavnika, znai da si gord, znai da u tebi zaista postoji onaj nedostatak
na koji ti nagovetajima ukazuju ne bi li se od njega ispravio.

***
Budui da je Bog Duh svepravedni, zakoni i zapovesti Njegove su isto to i On Sam: u
njima se izraava pravda Njegova. Zato i govori Gospod: Ako Me neko ljubi, rije Moju
(zapovest Moju) drae. Ko Mene ne ljubi, veli, rijei Moje ne dri.Ako Me ljubite,
zapovijesti Moje drite. (Jn. 14, 15; 2324)

***

Za pokojne se moli kao da ti se dua nalazi u paklu, u plamenu, a ti sam se mui;

oseaj njihove muke svojim srcem i vatreno, vatreno se moli za njihovo pokoj u mestu
svetlom i prijatnom, u mestu odmora.

***
Svete prizivaj sa verom nepostidnom i ljubavlju nelicemernom, ako hoe da te uju i
ispune molitvu tvoju. Pamti: slian trai slino. Sveti su ugodili Bogu verom i ljubavlju, i
od tebe ele to isto. Sa verom i ljubavlju sjedini jo strahopotovanje koje im dolikuje.

***
Samoljubivom oveku je ao da daje sebe za dobro drugih. I grla mu je ao za
pouavanje drugih, ako je uitelj ili svetenik; i celog srca mu je ao zato to, tako rei,
sa pola srca slui blinjima, a esto i sasvim bez srca; i fizikih snaga mu je ao, on je
plaljiv kao zec i boji se da se ne razboli od napora, i odmara se.

***
Vera u Gospoda, kao Onoga Koji jeste, izvor je ivota za duu. Kako zamisliti Onoga
Koji jeste? Sve vidljivi i nevidljivo smatraj za nita i zamisli da postoji samo Gospod.

***
Kada treba moliti cara ili bilo kog uglednog oveka, ili koga bilo, treba doi do njega,
videti ga i nai se sa njim lice u lice. Ali tu esto postoji rastojanje izmeu ljudi,
rastojanje izmeu mesta: ponekad treba sresti mnoge ljude, prei mnoga rastojanja. Da
bi se dolo do Cara nebeskog, ili Carice Bogorodice, ili Anela ili svetih, treba mimoii i
odstraniti gomilu neverja, duu osloboditi od srasti, za saputnike uzeti ivu veru, usre i
ljubav: i tada smo doli do njih i smelo moemo moliti Gospoda ili Preistu Majku Boju
ili Anele ili svete.

***
Nijedno umno delo ne biva bez prethodno sastavljenog plana, po ugledu na Gospoda
Svetvorca Koji je prvo zamislio svet, plan njegov i potom stvorio vaseljenu kroz Sina

Svoga i dovrio je Duhom Svetim. Pisati delo bez plana je isuvie samouvereno. Ko od
vas ljudi, kad hoe da zida kuu, ne sjedne najprije da prorauna izdatke, da li moe
dovriti? (Up. Lk. 14, 28) Treba umnim oima srca prethodno videti sve svoje delo, sa
svim glavnim mislima njegovim. initi suprotno znai ii nepoznatim putem, dobrovoljno
vezavi sebi oi.

***
Moli se Gospodu za pokoj umrlih praotaca, otaca i brae svoje svakodnevno izjutra i
uvee da bi bilo ivo u tebi seanje na smrt i da ne bi zgasla u tebi nada u budui ivot
posle smrti, da bi se svakodnevno duh tvoj mirio sa milju o kratkotrajnom ivotu tvome.

***
Prizivaj takoe svakodnevno u molitvi svete proslavljene da bi ti obasjavali molitvama
svojim puteve tvoje, da bi posredovali za oprotaj grehova tvojih i da bi pamtio da po
smrti postoji veno proslavljenje i blaenstvo za dela dobra i vena osuda za dela zla.

***
Tokom molitve ponekad osea neku odbaenost od Boga i oajanje, ne treba se
predavati tom oseanju ono je od avola, nego treba govoriti u srcu: ne oajavam
kukavan za svoje spasenje, nego, uzdajui se u Tvoje bezmerno milosre, pristupam, i
vapijem: ako postoji nada na moje spasenje, ako ovekoljublje Tvoje pobeuje mnotvo
bezakonja mojih, budi mi Spasitelj. 27

***
Kada tokom usmene molitve avo bude podrivao rei bujicom najlukavijih misli, govori:
sila i vlast Spasiteljeva sadrana je u svakoj rei i glasu.

***
Nisi poznao da sam Ja u Ocu i Otac u Meni. (Jn. 14, 910) Zar ne zna da su za vreme
molitve Otac, Sin i Duh Sveti u tebi i ti u Njima?

***
Kada ti tokom itanja kanona i akatista Spasitelju i Bojoj Majci i kanona Aneluuvaru
i prilikom itanja molitava avo bude naaptavao i ubacivao u srce: to nije istina, u to ne
moe verovati, nije tako, i kada ti bude otimao od srca snagu (istinu) molitvenih rei,
tada budi kao gluv koji ne slua, lud i bezuman (Up. Ps. 37, 14; 1. Kor. 3, 18), ni za tren
se ne saglaavajui sa laju neprijatelja i ne mudrujui njegovom paklenom lanom
mudrou, i veruj vrsto istini sve punote crkvenih molitava i pesama, znajui da je to
govor Duha Svetoga Koji je ustima svetih ljudi objavio hvale koje prilie Spasitelju,
Bojoj Majci, svetima i nae nemoi i bedu. Pamti da je Crkva stub i tvrava istine (1.
Tim. 3, 15).

***
Svaki svetenik je apostol u svom selu ili parohiji (ili u gradskoj crkvi), i zato on treba da
ide po kuama blagovestei Carstvo Boje, pouavajui neuke, nemarne, bezbrine,
one koji u strastima i pohotama ive podstiui na hrianski ivot, blagoastive i
trezvene bodrei i podstiui podseanjem na budue nagrade, onima koji izgubie mir
duevnih sila svojih pruajui utehu i sokolei ih. Litije na praznike treba da imaju
naroito taj cilj. Mi obino, idui sa krstom, pijemo i jedemo. Ne treba tako. Treba
blagovestiti sa krstom u rukama o tome da Bog radi toga na zemlju sie, da nas na
nebesa uzvede28 i da se ne treba vezivati ni za ta zemaljsko, da treba ceniti vreme za
sticanje venosti, istiti srce svoje od svake neistote strasti i initi to je mogue vie
dobrih dela. Jelo je Moje da vrim volju Onoga Koji Me je poslao, i izvrim Njegovo
djelo. (Jn. 4, 34)

***
ta znai teak san lenjosti i okamenjena neosetljivost srca tokom molitve, ili pri
sastavljanju propovedi, ili pri predavanju veronauke? Znai da nas ostavlja blagodat
Boja, po premudrim i dobrim namerama Bojim, radi ukrepljenja naeg srca za
slobodna sopstvena duhovna delanja. Ponekad nas blagodat nosi kao decu, ili kao da
nas vodi i pridrava za ruku, tada nam je lako da inimo dela vrline, a ponekad nas
preputa same naoj nemoi ne da bismo bili lenji, nego da bismo se trudili, i trudom
zasluivali darovanje blagodati: eto, upravo tada treba, kao slobodna bia, dobrovoljno
da pokaemo svoje ispravljenje i svoje usre prema Bogu. Roptati na Boga, na nae
liavanje blagodati bilo bi bezumlje: jer Gospod kada hoe, tada i uzima blagodat Svoju
od nas palih i nedostojnih. Tada se treba nauiti trpljenju i blagosiljati Gospoda: Gospod
dade blagodat Svoju, Gospod i uze: kako Gospod izvole, tako i bi. Da je blagosloveno
ime Gospodnje.29

***
Pri lenjosti i okamenjenosti srca ljudi se ponekad zbog malodunosti i nestrpljivosti
ponaaju familijarno prema Bogu na molitvi i sebi doputaju razne neobinosti u glasu i
pokretu koje oznaavaju: nestrpljivost, nezadovoljstvo, roptanje i ak drskost prema
Bogu. Treba se na sve naine uvati toga i savladavati svoju lenjost. Treba pobeivati
neprijatelja i svoje strasti.

***
Ako hoe da bude smiren, smatraj se dostojnim svake zlobe i mrnje drugih i svakog
ogovaranja, i ne ljuti se i ne oseaj zlobu prema onima koji su zli prema tebi i ogovaraju
te, ili te nepravedno osuuju. Govori: da bude, Oe Sveti, volja Tvoja! Seaj se rei koju
Gospod ree: nije sluga vei od gospodara svojega; ako vas mrzi svijet, znajte da je
Mene omrznuo prije vas (Jn. 13, 16; 15, 18). Ako je Najpravednijeg, Svedobrog svet
omrznuo, ta ima neobino u tome ako tebe, grenika i zlog, drugi mrze?

***
Kada moli Gospoda da prosvetli um tvoj i zagreje srce tvoje kako bi sainio propoved,
ili pismo roditeljima, roacima, poznanicima, i Gospod, po svoj prilici, ne uje, i ti ostaje
u tami i hladnoi, nemoj biti maloduan, ne kloni, nemoj negodovati, ne ropi na
nepanju Gospoda prema tebi: Gospod proverava tvoje trpljenje, tvoju veru i nadu, tvoju
privrenost Njemu, Svedritelju. Pamti da Mu je lako da te za tren prosvetli (ozari) i da
za nekoliko trenutaka moe da napie predivnu propoved ili pismo, proeto toplim
oseanjem, ispunjeno svetlou i uzvienim mislima.

***
Htjedosmo doi k vama nekoliko puta, i sprijei nas satana. (1. Sol. 2, 18) Vidi ko
nas spreava da se ponekad viamo ili dopisujemo sa naim roacima, prijateljima ili
poznanicima satana. Kako je ovek sam po sebi nemoan! Kako je ogranien! Nije da
samo Bog ne doputa oveku da uini ono to hoe, nego i satana zabranjuje.

***

Telesno zadovoljstvo, okamenjena neosetljivost prema svemu duhovnom, svetom jeste

teskoba vraja, iako je telesni ovek ne smatra teskobom zato to pristaje na nju; ali oni
koji ele da ive duhovno smatraju je teskobom zato to ona ne doputa da Bog ue u
srce nae, ne dozvoljava da se u srce izlije blagodat Boja koja oivljava i prosvetljuje
nau duu, onemoguava duu nau da ini dela vere, nade i ljubavi. Postaje nekakav
plotski ovek koji nema duha. O, kako su raznolika gonjenja! Kad od srca poali zbog
te okamenjene neosetljivosti, kad proplae pred Gospodom, ona e proi; i srce e se
zagrejati i smekati, i postae sposobno za duhovna sazrcanja i sveta oseanja.

***
Kada se naglas ili u sebi moli za druge, na primer, za ukuane svoje ili za tue, iako to
od tebe nisu traili, moli se za njih sa istom toplinom i usrem kao to se moli za sebe.
Seaj se zapovesti zakona: ljubi blinjega svojega kao sebe samoga (Mt. 19, 19 (22,
39); Up. 3. Moj. 19, 18). U svakoj prilici se toga pridravaj, to jest blinjeg kao sebe ljubi.
Ne ne postupaj neiskreno pred Gospodom Koji ispituje bubrege i srce (Jer. 11, 20 /Otk.
2, 23; Ps. 7, 10/) da ne bi prezreo molitvu tvoju kao praznu i lanu.

***
Ljubav ne trpi samoopravdavanje, ne gordi se, ne nadima.

***
Kada prvi put ili retko itamo kakve molitve, tada ih zbog novine njihove rado, sa
uzvienim oseanjem itamo, ali potom to ih ee ponavljamo, to manje oseamo
elju za njima; one prestaju da nas zanimaju i mi s mukom savladavamo sebe kako
bismo ih itali sa ranijim oseanjem. Evo ta protiv toga, u pogledu molitava, treba initi.
Treba zamiljati da prvi put itamo predivne molitve na koje smo navikli i koje su nas
tako silno zanimale u prvo vreme kada smo poeli da ih itamo; pronicati srcem u svaku
re i ceniti svaku re. Ta pojava u naoj dui posledica je prvorodnog greha posledica
nae prvobitne nepostojanosti u istini. I do danas mi ne moemo da se nepokolebivo
ustalimo u istini: im se podignemo, ubrzo se u njoj pokolebamo. Tako esto biva u
pogledu molitve, tako biva i u pogledu vere, prijateljstva sa ljudima, ljubavi prema Bogu i
blinjem, uopte u pogledu vrline: svuda se pokazujemo kao nepostojani u istini.

***

Tokom molitve se deava i to da se srce nae bogoprotivno stidi pred ljudima rei
molitve ili Samog Gospoda Boga, mlako, ne od srca izgovarajui rei molitve. Treba
savladati taj bogoprotivni, ovekougaaki, avolski stid i strah, i izgovarati molitve od
srca i gromoglasno, prostosrdano, zamiljajui pred sobom samo Boga i na sve druge
gledajui kao da ne postoje. Ko se postidi Mene i Mojih rijei u rodu ovome
preljubotvornom i grjenom, i Sin e se ovjeiji postidjeti njega kad doe u slavi Oca
Svojega sa svetim anelima. (Mk. 8, 38)

***
Ako togod od vidljivog smatra velikim, pored Gospoda Boga, i Njega jedinog Koji
jeste, jedinog Velikog potcenjuje, onda si najkukavniji gordeljivac. Sve smatraj za nita
u poreenju sa Gospodom i samo se za Njega prilepljuj.

***
ovek je dragocen Gospodu, sav mu je svet pokoren; Sam Sin Boji je siao s nebesa
na zemlju radi spasenja njegovog od venih muka, radi pomirenja njegovog sa Bogom.
Svakojaki plodovi, razna tela ivotinja data su mu za hranu, razna pia su mu data radi
priinjavanja zadovoljstva njegovom ukusu, ali ne radi pristraa, ne samo radi uivanja.
U hrianina su uivanja uzviena, duhovna, boanska; upravo tim uivanjima treba
svagda potinjavati telesna, umanjivati ih ili sasvim prekidati kada spreavaju duhovna
uivanja. Znai, hrana i pie se zabranjuju ne radi aloenja oveka, ne radi
ograniavanja njegove slobode, kako govore u svetu, ve da bi mu se pruilo istinsko
zadovoljstvo, trajno, veno, i mrsna jela i alkohol se zabranjuju (tokom posta) upravo
zato to je ovek veoma dragocen za Boga i da se srce njegovo umesto za Boga ne bi
prilepilo za propadljivo, koje ga nije dostojno. A ovek iskvaren grehovima lako se
prilepljuje za zemaljska zadovoljstva, zaboravljajui da je istinsko uivanje njegovo,
istinski ivot njegov Bog veni, a ne prijatno draenje tela.

***
Kod onih koji se ne mole usrdno, od sveg srca, postepeno otupljuje sluh srca i razuma
njegovog; oni gledajui ne vide, i ujui ne razumiju (Lk. 8, 10) rei molitve. Oni se
licemerno mole dugo i ne misle, nesrenici, da e zbog preumnoavanja rei svojih biti
jo vema osueni (Mk. 12, 40).

***
Podsmeva li se nedostacima blinjeg, prezire li ga ili zbog njih gaji mrnju prema
njemu? Ljubav sve snosi. Pamti to i podnesi (pokri) nedostatke i sagreenja brata svoga
da i tvoje Bog oprosti. Trpi nemone udove; mi smo svi jedno telo u Gospodu.

***
Srcem proivljavaj rei Spasove molitve Ocu: kao Ti, Oe, to si u Meni i ja u Tebi, da i
oni u Nama jedno budu (Jn. 17, 21) na sve naine se upinji da se sjedini sa Bogom i
da druge sjedini sa Njim; odravaj na sve naine uzajamno blagoastivo jedinstvo, ne
tedei sebe i nita svoje radi odravanja jedinstva ljubavi: jer Bog je na ivotodavac
svemoni i svedobri Davalac svega; On e i ivot na odrati u trudovima za dobro
blinjih, ako bude potrebno, i sve neophodno e dati, ako radi odravanja uzajamne
ljubavi nemilice potroimo svoju imovinu.

***
Kao to je u svakom najmanjem delu tela i krvi Hristove sav Hristos, tako je u svakoj
misli, u svakoj rei dobroj sav Hristos.

***
Ako zaista hoe da bude smiren, udi za svakojakim uvredama i ugnjetavanjima, kao
to gladan udi za hranom: jer si po pravdi Bojoj toga dostojan.

***
Ako hoe da bude istinski smiren, smatraj sebe niim od svih, prahom koji svi gaze:
jer ti svakodnevno, svakoga asa gazi zakon Gospoda i, znai, Samoga Gospoda.

***
Kada na srce tvoje udari neprijatelj koji se gnezdi u tebi i izaziva u tebi nemir, teskobu i
klonulost duha, ne govori tada propoved da ona umesto koristi ne bi donela sablazan,
da umesto da bude hrana duhovna ne bi izazvala duhovnu vrtoglavicu i muninu; tada

nemoj ni prekorevati: prekori e samo da razdrae, a ne da isprave. Uopte, kada se

neprijatelj gnezdi u dui, tada treba vie utati, jer tada smo nedostojni rei koja je dar
Rei Ipostasne. Prognaj neprijatelja, useli mir u srce i tada govori.

***
Jedan prost Duh u trima Ipostasima, jedna Premudrost u trima Licima je sve iz nebia u
bie privela. Jedna triipostasna Mudrost je Bog.

***
Neki smatraju da se sve njihovo blagostanje i ispravnost pred Bogom sastoji u
iitavanju svih predvienih molitava, ne obraajui panju na spremnost srca za Boga,
na unutarnje ispravljanje svoje; na primer, mnogi tako itaju pravilo za priee. Dok tu
pre svega treba gledati na ispravljanje i spremnost srca za primanje Svetih Tajni; ako se
srce uspravilo u utrobi tvojoj, po milosti Bojoj, ako je spremno da sretne enika, onda
slava Bogu, iako nisi stigao da proita sve molitve. Carstvo Boije nije u rijei nego u
sili. (1. Kor. 4, 20) Dobra je poslunost majci Crkvi u svemu, ali sa razboritou i ako se
moe, ko moe primiti dugotrajnu molitvu neka primi. Ali ne mogu svi primiti tu rije
(Mt. 19, 11); a ako je dugotrajna molitva nespojiva sa vatrenou duha, bolje je uiniti
kratku, ali vatrenu molitvu. Priseti se da je jedna re, vatrena srca izreena, opravdala
carinika. Bog ne gleda na mnotvo rei, ve na raspoloenje srca. Glavno je iva vera
srca i iskrenost pokajanja zbog grehova.

***
Jaki mrazevi i iznenadna jaka jugovina pokazuju oigledno u malom da je Gospod sve
sloio, svu vaseljenu, i da On sve moe da razloi kada Mu je ugodno. To isto pokazuje
pokrivenost ledom mora, jezera i reka i lomljenje leda na njima; to isto cvetanje i
rastenje zemnog bilja u prolee i leto i razlaganje u jesen: to isto raanje i smrt
oveka. Gospod nas je sloio, On nas i razlae.

***
Molitva svetenikova za ljude ima veliku snagu kod Boga, samo ako je svetenik od
srca, s verom i ljubavlju uznosi Gospodu. Daj Boe da bude vie svetenika koji se
Bogu mole plamena duha: jer ko e se pomoliti za ovce slovesne Gospodu sa takvom
snagom, ako ne svetenik koji je za to dobio blagodat i vlast od Samoga Boga?

***
Kada se suzno sa ljubavlju pomoli za ovce Gospodnje, i pomisli ponu da ti tebe
samog hvale, reci im: to se nisam ja molio za ljude Boje, nego se u meni Sam Duh
molio za njih uzdisajima neizrecivim (Rim. 8, 26); i Duh me je tada zarobio u slatko
ropstvo ljubavi Svoje i umilenja srdanog. Da je to istina, vidi se iz toga to slatka
molitva i ljubav brzo mogu da me napuste.

***
Za istinitost Tajni Hristovih jami Sam Hristos. Istiniti su svetovi vidljivi i nevidljivi koje je
On stvorio i koji postoje, oienje od grehova, mir i radost srca nakon priea.

***
Ljubav se ne razdrauje, a ti se razdrauje. Pazi: neprijatelj te obmanjuje, jer se u srcu
pri gnevu gasi vera u Boga i gubi smelost pred Bogom.

***
Razneuju, raslabljuju i smuuju duu prizori ovozemaljske tatine koje smo gledali sa
punim zadovoljstvom i saoseanjem srca; liavaju istote srca i smelosti pred Bogom;
zato je dobro ne ii u pozorita, ne poseivati svetovne, vesele, raskone skupove, ne
gledati uskovitlane plesove, ne gledati svetovne predstave koje prikazuju raznoraznu
tatinu ovoga sveta. A dobro je neprestano se prilepljivati srcem samo za Boga (Up. Ps.
72, 28); a u svetu je toliko primamljivosti da se okom ne mogu sagledati.

***
Da se sveti ime Tvoje! Evo prve nae elje i prve molbe, da se sveti u nama i preko nas
ime Boje. Prisetimo se da smo stvoreni po obrazu i po podobiju Gospoda Boga, po
podobiju Njegove svetinje, ali, avaj, sagreismo, izgubismo svetost, i sada se u gresima
i bezakonjima raamo, u gresima i bezakonjima ivimo, kao kopilad a ne sinovi (Jev.
12, 8). I o emu sada u palom stanju treba da brinemo, ako ne o upodobljavanju Ocu
nebeskom, svom Prvoliku? Sam Gospod to trai: budite sveti, jer sam Ja svet, Gospod

Bog va (1. Pt. 1, 16 /3. Moj. 19, 2/). To treba da bude prva naa elja i cilj sveg naeg
ivota. Druga molba je objanjenje prve.

***
Srce nae svakodnevno umire duhovnom smru. Topla suzna molitva je njegovo
oivljavanje, poetak njegovog disanja. Bez svakodnevne molitve sa toplinom
duhovnom lako se i brzo duhovno umire.

***
Prilikom molitve razum se gordi nad reima molitve i one se u njega ne smetaju zbog
njegove telesnosti i lanosti; ali rei molitve su duh i istina, srebro raeeno poteklo iz
due koja gori plamenom vere i ljubavi, oieno od zemlje, pretopljeno sedmostruko;
naokolo njih bezbonici hode (Up. Ps. 11, 7; 9), ali u dubinu njihovu nee pronii.

***
Neoseanje srcem istinitosti rei na molitvi dolazi od srdanog neverovanja i nemanja
oseaja vlastite grehovnosti, a to sa svoje strane potie od skrivenog oseanja gordosti.
Po oseanjima svojim na molitvi ovek saznaje da li je gord ili smiren; to je oseajnija,
plamenija molitva, to je smireniji; to je bezoseajnija, to je gordiji.

***
Koji sav zakon odri a sagrijei u jednome, kriv je za sve (Jak. 2, 10) to vai kako u
moralnom, tako i u dogmatskom pogledu. Ko svim istinama zdravo ui, a pogrei u ma
kojoj od njih, taj je kriv za sve ili u odnosu na jednu, u biti svojoj nerazdeljivu Istinu, u
odnosu na Gospoda Isusa Hrista Koji je rekao: Ja sam istina (Jn. 14, 6). Zato? Zato
to je Bog prosto, premda beskonano Sutastvo. Mrska je Gospodu ma i jedna misao
zla. (Pri. 15, 26) Koji grei u istini dogmata, ogreuje se o Onoga Koji je za sebe rekao:
Ja sam istina.

***

Nikada ne gubi nadu u milost Boju ma kakvim gresima bio svezan zbog iskuenja
avolskog, nego se moli svim srcem sa nadom u pomilovanje, kucaj na vrata milosra
Bojeg i otvorie ti se. Ja, greni jerej, sam ti primer: ma kako da ponekad sagreim
zbog dejstva avolskog, na primer ponekad se zbog neeg neprijateljski ponesem
prema bratu, makar to bilo i zbog pravedne stvari, i sav se oneraspoloim, i brata na
sebe podignem, i Svetu Tajnu savrim nedostojno, ne zbog hotimine nemarnosti, ve
zbog nespremnosti i dejstva avolskog, meutim, zbog pokajanja, sve, sve Vladika
oprata, osobito zbog dostojnog prieivanja Svetim Tajnama: kao sneg ili vuna
pobelee od krvi Hristove; svet nadnebeski e obitavati u srcu tvome; i lako, lako e ti
biti na srcu, postae blaen. Zaboravie sve uzburkanosti, nemire i teskobu avolsku,
postae sasvim nov i kao da e iz mrtvih vaskrsnuti. Ne oajavajte, brao, ma kakve
grehe da ste poinili, samo se srcem skruenim i duhom smirenim pokajte. Slava
milosru Tvome Gospode! Slava dugotrpljenju Tvome Gospode!

***
Od ista srca ljubite jedni druge iskreno. (1. Pt. 1, 22) Pamti te rei apostolove i
postupaj po njima. Oprataj dunicima svojim, i znaj da kao to neprijatelj tebe smuuje
i pobuuje na neprijateljstvo protiv drugih, tako i njih smuuje i podie protiv tebe. Ljubi i
ali sve neprijatelje svoje, kao zabludele; ne vraaj zlo za zlo, uvredu za
uvredu;naprotiv, blagosiljaj, znajui da si na to pozvan da naslijedi blagoslov (Up. 1. Pt.
3, 9).

***
Budi umeren u svim religioznim delima, jer je i vrlina sa merom, u skladu sa tvojim
snagama, okolnostima vremena, mesta, prethodnim radom razboritost. Dobro je, na
primer, moliti se ista srca, ali ako molitva nije u skladu sa snagama (energijom),
razliitim okolnostima, mestom, i vremenom, prethodnim radom, ona ve nee biti
vrlina. Zato apostol Petar govori: projavite u vrlini znanje (to jest, ne budite poneseni
samo srcem), a u znanju uzdranje, u uzdranju trpljenje (2. Pt. 1, 56).

***
Koji ne sabira sa Mnom, govori Gospod, rasipa (Lk. 11, 23). Treba ii napred u
duhovnom ivotu, uspinjati se sve vie i vie; uveavati sve vie i vie zalihu dobrih
dela; a ako stojimo na istoj taki moralnog savrenstva, na istom stepeniku lestvice
hrianskog ushoenja, to je isto kao da idemo unazad; ako ne sabiramo, to je isto kao
da rasipamo.

***
Neka ti tokom molitve ne bude ao da zapali votanicu pred Gospodom: imaj na umu
da je pali pred Onim Koji ivi u svetlosti nepristupnoj i Koji tebe od svetlosti Svoje
prosvetljuje. Tvoja sveica je kao rtva svespaljenica Gospodu; i neka ona bude dar
Bogu od sveg srca. Neka te podsea na to da i sam treba da bude svetiljka koja gori i
svetli. On bjee, kazano je o Jovanu Pretei, svjetiljka koja gorae i svijetljae (Jn. 5,
35).

***
Gospod je i pored beskonanosti Svoje tako prosto Sutastvo da je sav u jednom imenu
Trojica, ili u imenu Gospod, u imenu Isus Hristos.

***
Ko je od smrtnika dostojan Vladike? Onaj za koga je sve nitavno osim Tvorca, za koga
je Tvorac sve. O, ovee, neka srce tvoje ne bude privezano ni za ta sem za Tvorca.
Prilepljuj se za Njega prosta srca. Ni hrana, ni odea, ni lice ljudsko, ni bogatstvo, ni
udobnosti ivota, ni slava ovoga sveta, nita svetovno neka te ne privlai.

***
Prinosim Gospodu, Vladiici ili Anelu i svetome svetlost vetastvenu da bi mi njihovim
molitvama Vladika podao svetlost blagodatnu, duhovnu, da bi me od tame grehovne u
svetlost poznanja Bojeg i vrline uzveo; prinosim oganj vetastveni da bi on oganj
blagodati Duha Svetoga zapalio u srcu mom i da bi oganj strasti oslabio u srcu mom
jadnom; prinosim svetiljku sa eljom da i sam budem svetiljka koja gori i svetli svima koji
su u domu Crkve. Eto zbog ega ja palim svee pred ikonama, eto ta pomiljam kada
stavljam svetiljku na svenjak. Priznajem, ja palim svee pred ikonama u nadi da u
dobiti dobra duhovna od onih svetih i svesvetih lica koja su naslikana na ikonama,
priznajem svoje duhovno koristoljublje. Ali, zakon uzvraanja se sastoji u oekivanju
dara za dar: kakvom mjerom mjerite, reeno je, onakvom e vam se i mjeriti (Mt. 7, 2).
Ja sam ovek nemoan, telesan, grean, to ne krijem; ne budui uvek u stanju da
prinesem Gospodu svom, ili Preistoj Majci Njegovoj, ili Anelu Bojem, ili svetom srce
koje gori verom i ljubavlju, prineu bar, kao ovek telesni, vetastveni, na dar nebesima
i dar vetastveni sveu koja gori. Neka pogleda Vladika sa nebesa na mali dar mog
usra i neka mi zauzvrat poda vie: On je jedini Koji je bogat i Koji obogauje svakoga,

a ja sam siromaan; On je bogat, ja sam nit i ubog; On je u svetlosti nepristupnoj, ja

sam u tami; ja sam maloveran: neka mi poda dar vere; ja oskudevam u ljubavi: neka
obogati srce moje tim neprocenjivim blagom nebeskim; ja sam slab za svako dobro:
neka mi poda snagu. S moje strane postoji elja za nebeskim dobrima, i vetastveni
zalog njihovog zadobijanja; i neka mi mnogotedri Gospod, molitvama Preiste Majke
Svoje, Anela i svetih Svojih, poda ispunjenje sviju spasonosnih molbi.

***
Kada kogod bude kudio nesavrenstva i nedostatke tvojih dela, smireno poznaj
pravednost tih pokuda i reci: da, zaista sam grean i pregrean, dela svoja ne inim sa
dolinim staranjem i usrem i voljom. Pomoli se, brate, za mene (reci onome koji te
kudi) da me Gospod urazumi i pomogne mi blagodau Svojom da sa dolinim staranjem
i voljom ispunjavam svoju dunost i vrim delo zajednikog sluenja koje mi je
povereno. A ako prezru tvoje sposobnosti, reci: nisam sam sebi dao takve, a ne druge
sposobnosti, one su Boji dar; kuditi moje sposobnosti, znai kuditi Tvorca Koji ih je
darovao. Kada te tvoji budu kudili i pred drugima iznosili tvoje slabosti, reci im: da, ja
sam zaista takav, ali vi nemate nikakve koristi od toga to sam ja ba takav i to ete
me ruiti i ismevati pred drugima: ismevanje nemoi ili slabosti blinjeg nerazumno je i
neoveno, bolje je pokriti neiju nemo, zato to je moja nemo vaa nemo, moja
sramota je vaa sramota: ta ja sam ud va, a i vi niste bez nemoi; i pomolimo se da
Gospod isceli nemoi nae: jer svi smo zaraeni gubom bezakonja. Ljubav, reeno je,
sve snosi (1. Kor. 13, 7), a ne izlae slabosti javnoj sramoti.

***
Veliki su naa nemarnost i lenjost na molitvi: mi smo uvek skloni da se molimo i esto
se molimo kako bilo, samo da to pre zavrimo, brzamo, skaemo po povrini, a u
dubinu srca ne zagledamo. Zato je i molitva naa kao vetar: zaumi, prohuji, i to je sve.

***
Kada te jadnog prekrije tama sumnja, amotinja, oajanje, nemir, tada samo svim
srcem prizovi najslae ime Isusa Hrista, u njemu e nai sve: i svetlost, i ukrepljenje, i
nadu, i utehu, i mir, obree u njemu istinsku dobrotu, milost, tedre darove, sve to e
nai sadrano u jednom imenu, kao u kakvoj bogatoj riznici.

***

Od Gospoda sam sve dobio i dobijam: pa kako da se samo Njemu ne obraam sa

molitvom za sve to mi je potrebno? Kako da se ne nadam da u samo od Njega sve
dobiti? Dobio sam od Njega ivot i sve. Samo On moe da mi poda sve to mi je
potrebno za moje prolazno i veno blagostanje. Njegov je posao, tako rei, da mi
podaje sve to je neophodno: takvo je Njegovo dobro i tedro bie.

***
Obavezno veruj i nadaj se da e od Gospoda dobiti sve to je dobro za nazidanje
blinjeg ili sve to je na spasenje. Ne predomiljaj se (ne kolebaj se) i ne posumnjaj ni
na tren u mogunost dobijanja traenog. Sve je mogue Bogu, i sve je mogue onome
koji vjeruje, i nada ne postiuje. (Up. Mt. 19, 26; Mk. 9, 23; 10, 27; Rim. 5, 5) Samo nas
neverje, nenadanje naeg srca postiuje.

***
Povikavi otac djeteta sa suzama govorae: Vjerujem, Gospode, pomozi mojemu
nevjerju! (Mk. 9, 24) Kakav jad! Odasvud teskoba: i sina ao, i vere u srcu nema. Kako
ne zaplakati. I evo sa suzama govori: vjerujem, Gospode, pomozi mojemu nevjerju!
Tako je i sa nama: nevolja preti, a vere koja spreava nevolje nema u srcu; kako da
gorko ne zaplae u svojoj dvostrukoj nevolji! A mnogi imaju kameno srce i ne oseaju
potrebu za verom radi svog izbavljenja od nevolje.

***
A on se snudi zbog ove rijei, i otide alostan; jer bijae vrlo bogat. (Mk. 10, 22) Kako
se i mi esto snudimo srcem i telom od jedne rei kojom od nas prose milostinju Hrista
radi, a do tada smo bili i vie nego vedri!

***
Zbog ega se pred pretvaranje svetih Darova peva Vjeruju? Zbog ega i svetenik u
oltaru tada u sebi ita Vjeruju? Zato da bi oni koji pred njim stoje verovali i pamtili da pri
pretvaranju svetih Darova uestvuje Sveta Trojica i da je tajna Evharistije delo Svete
Trojice, Oca i Sina i Svetoga Duha; zato da bi i svetenik bez osude, sa nesumnjivom
verom u dobrotu i svemo Oca i Sina i Svetoga Duha savrio Svetu Tajnu i potom se
blagovremeno njome priestio, jer je naroito tada sveteniku potrebna velika vera

budui da se prvenstveno u to vreme neprijatelj upinje da udari na um i srce svetenika

hladnoom i neverjem, ili da uznemirava sumnjom.

***
udo nad udima je to je Gospod i Tvorac moj od greha istrulelu prirodu moju obnovio,
preobrazio, pretvorio kao to hleb i vino pretvara u telo i krv Svoju, kao to je oganj u
rosu pretvorio.

***
Onoga kome hoe da se moli pre molitve zamoli u srcu da te udostoji da mu prinese
srdanu molitvu, pohvalu ili blagodarenje, jer mi samo uz ukrepljenje od Duha Svetoga
moemo da se molimo, uz ukrepljenje od onih svetih ugodnika preko kojih elimo da se
molimo Spasitelju. Uznesi Mu, pre molitve i slavoslovlja, srdani glas da ti daruje
blagodat iskrene molitve, da jaram Svoj blagi i breme Svoje lako poloi na srce tvoje, da
avolsku gordost i protivljenje uma i srca razveje. Ako hoe da se moli Vladiici:
pozovi Je od srca da te udostoji da Joj nelicemerno svim srcem prinese moljenje ili
pohvale i blagodarenje. Ako bi se molio Anelu: pozovi Gospoda da te udostoji da mu
dolino prinese molitvu, ili da pesmom proslavi njegovo dobroinstvo, svetlost i
dobrotu njegove prirode; molio bi se svetome: pozovi Duha Svetoga ijom su svetou
oni osveeni da bi ga dostojno prizvao ili mu uzneo hvale i blagodarenje, jer svi mi
samo uz ukrepljenje od Duha Svetog ivotvornog moemo dostojno i ivotvorno da se
molimo. Sveti Boji su ista disanja Duha Svetoga: Duh die gdje hoe Jn. 3, 8 (to
jest u kojoj dui hoe u onoj i die). Sveta Vladiica je preizobilno osveena i oiena
Duhom Svetim. Aneli su osveeni Duhom Svetim i Njime ive i diu, kao to mi po telu
ivimo i diemo zahvaljujui vazduhu. Molitve u svom istinskom obliku nisu nita drugo
do disanje Duha Svetoga. Sam Duh se, reeno je, moli za nas uzdisajima neizrecivim
(Rim. 8, 26).

***
Sada su ueni ljudi postavili i postavljaju ogromnog idola i svima zapovedaju da mu se
klanjaju, a i sami mu se klanjaju. Taj idol je dekadentna literatura; neisti duh koji nas
pokree je gordi, bogoprotivni, neverujui razum. avo je lukav o, kako je lukav! On je
i u hrianstvu izumeo suptilno idolopoklonstvo, u skladu sa usmerenjem i duhom veka,
i stupnjem njegovog intelektualnog razvoja. Kakav zli lisac! Kako on manipulie sirotim
oveanstvom koje se udaljilo od iskrene vere u Hrista! Kako snano vue ljude u
pakao, uetom ispletenim i neprestano pletenim od tih istih ljudi! Boe moj, Boe moj!
Ta, naim razumom koji je trebalo da nas vodi ka ivom, venom Bogu, on nas

pogubljuje! Ta, naim vedrom nam zahvata mrtvu vodu ovoivotnog, vetastvenog,
ispraznog mudrovanja, podaje je nama i drugim ljudima da je pijemo umesto ive vode
rei Boje! A mi pijemo li pijemo, ne slutei da je to mrtva voda.

***
Pamti da je ovek uzvieno, dragoceno bie za Boga, ali to uzvieno stvorenje je,
nakon pada u greh, nemono stvorenje, sklono hiljadama slabosti; voli ga, potuj, ali u
isto vreme podnosi njegove nemoi, slabosti, strasti, postupke. Ljubi blinjega svojega
grean grenog kao sebe samoga. (Mt. 19, 19) Slabosti slabih nosi, i tako e ispuniti
zakon Hristov. (Up. Rim. 15, 1; Gal. 6, 2) Velike su te rei: razmisli o njima dublje. One
znae isto to i rei molitve Gospodnje: mi opratamo dunicima svojim.

***
Veliko je i potovanja dostojno telo Crkve svete kojoj je glava Sam Isus Hristos. Pamti
da si ti u tom velikom i potovanja dostojnom telu majuni, nemoni ud, i da sve
dobija od Glave tela Crkve Hrista i da te oivljava Duh Njegov. Pamti da u telu Crkve
ima milion snanih udova koji su od Duha Svetoga dobili velike i raznovrsne darove
duhovne, svaki prema svojoj zasluzi i mogunosti da ih primi. Svakog hrianina
uvaavaj kao ud Hristove Crkve i hram Duha Svetoga, nikoga, iz gordosti, ne smatraj
neukim u istinama vere, lienim dara Duha: jer je sve i u svemu Hristos (Kol. 3, 11), i
svima Gospod, u svakom iznutra, projavljuje Sebe, sve prosveuje prema mogunosti
svakoga da primi, svakome bez pristrasnosti dodeljuje darove Svoje. I ovako govori u
sebi: ja sam mali ud u velikom potovanja dostojnom telu Crkve; ja treba sa ljubavlju i
potovanjem da se odnosim prema svim ostalim udovima, kao prema voljenim, dragim
udovima Hrista moga.

***
Kada nas zbog neeg drugi prekorevaju, to ne treba da nas razdrauje i baca u
amotinju, ve da nas smirava, kao nitavne u naravstvenom pogledu, i da nas okree
ka Bogu sa usrdnom molitvom da On ono to je bolesno u nama isceli i ono to
nedostaje nadopuni blagodau Svojom. Razdraivati se, naroito onda kada nas
prekorevaju zbog stvarnih slabosti, znai bolesti dodavati bolest, strasti strast, znai
bolovati od dobrovoljnog slepila samoljublja koje ne eli da vidi svoje tamne strane i
dobrovoljno gine. A padati u amu je sasvim nerazumno: jer hrianin uz pomo
blagodati Boje, ako zaeli, uvek moe da se izmeni na bolje. Pa Gospod nam
izobliitelje i alje zato da bi nam oni otvorili oi srdane, da bismo videli grdobu dela

svojih, i da bismo se videi je popravljali, a ne da bi nas bacio u amu. amotinja je

greh i delo avola. Izobliavanja treba da u nama izazivaju alost po Bogu koja podstie
na pokajanje za spasenje, za koje se ne kaje (2. Kor. 7, 10).