Sobak video lidera

07. oktobar 2004. 00:00 | Komentara: 0

Jedini politiar kojeg je Putin nazvao svojim uiteljem bio je predsednik Lenjingrada
Aleksandar Sobak. Putin nije tat, nije vlastoljubiv, ali ima karakter lidera, kazao je
Sobak.
Nastavci
1.

Sobak video lidera

2.

Odlazak iz KGB

3.

Uzor - Petar Veliki

4.

Bled prvi utisak

5.

Odlazak Borisa Jeljcina

6.

Pravi een - vernik!

7.

Drama na "kursku"

8.

Oktobar u Beogradu

9.

vrst korak napred

10. Godina novog voe

11. Tajkuni hoe vlast
12. Mo novih bogataa
Srodne teme

Put ka EU

Rekonstrukcija Vlade

Sabor SPC

Sluaj Artemije

Sve ene Lotara Mateusa

Pie: Roj Medvedev

ANATOLIJ Aleksandrovi Sobak je bio prvi veliki ruski politiar koji je skrenuo panju na Vladimira
Putina i sa kojim je Putin bez ikakvih nesuglasica radio vie od est godina u korist njih obojice i u optu
korist. Od poznatih ruskih politiara Sobak je bio jedini kojeg je Putin kasnije nazivao svojim uiteljem.
Anatolij Sobak je poeo da radi kao predava na Lenjingradskom dravnom univerzitetu 1973. godine. U
to vreme 36-godinji docent, strunjak za privredno pravo, malo je panje obraao na politiku.
Dvadesetogodinji Vladimir Putin je tada bio student tree godine Pravnog fakulteta Lenjingradskog
dravnog univerziteta. Odlazio je na Sobakova predavanja, ali tada se nisu poznavali.

Tri godine kasnije, Putin je ve radio i bio na obuci u sastavu KGB SSSR za posao obavetajca, a to, kao
to je poznato, nije samo profesija, ve nain ivota. Anatolij Sobak je nastavio da se usavrava kao
pravnik, postao je doktor nauka i profesor. Ali, sve se promenilo krajem osamdesetih godina.
ULAZAK Sobaka u visoku politiku bio je iznenadan i neoekivan. U to vreme pedesetogodinji profesor i
ef katedre za privredno pravo je tek poetkom 1988. reio da pristupi KPSS kako bi pomogao
"perestrojki".
Kada je Lenjingradski univerzitet dobio pravo da predloi svog kandidata na izborima za narodne deputate
SSSR, na konferenciji na Lenjingradskom dravnom univerzitetu pojavilo se osam kandidata, a Sobak je
bio najmanje poznat ljudima koji su se tu okupili. Ali, on je sve iznenadio upeatljivou svojih govora i
jasnoom svoga predizbornog programa. Sobak je na sva pitanja iz sale odgovarao strogo, mirno i bez
nedoreenosti koje drugi, poznatiji kandidati nisu uspeli da izbegnu. Od 400 delegata na univerzitetskoj
konferenciji, njih 300 je svoj glas dalo Sobaku, i on je ubedljivo odnevo pobedu i u drugim etapama te
neobine izborne kampanje, koja se odvijala u Vasileostrovskoj izbornoj jedinici broj 47 u Lenjingradu.
Prvi kongres narodnih deputata SSSR koji je otvoren 25. maja 1989. postao je neobina, nepredvidljiva i
zanimljiva politika predstava i Sobak se tu pokazao kao jedna od vodeih zvezda. Ve prvi kratki govori
Sobaka na pripremnim predkongresnim sednicama i savetovanjima, o kojima publika nije znala nita,
skrenuli su na njega panju narodnih deputata, kao i rukovodstva KPSS. A govori na samom kongresu
potvrdili su njegovu reputaciju iskusnog, kompetentnog, nezavisnog i beskompromisnog oratora.
PO dobijanju mandata deputata Gradskog sovjeta, 23. maja 1990. Sobak je bio izabran za predsednika
Lenjingradskog saveta. Toplo ga je podravala lenjingradska inteligencija, u njega je imao poverenja vei
deo graana Lenjingrada, ali on nije imao nikakav "tim" i nije mogao da nae zajedniki jezik ni sa ljudima
iz sopstvenog okruenja.
Sobak je izneo nekoliko atraktivnih ideja da se u Lenjingradu formira "posebna ekonomska zona", da se
grad pretvori u svetski trgovinski centar i u centar meunarodnog turizma. Od poluzatvorenog i
poluprovincijalnog grada, Lenjingrad ponovo treba da postane Sankt Peterburg i "prozor u Evropu". Ta
ideja je loe prola u gradu u kojem je poeo pad industrijske proizvodnje, sve loije je radio gradski
saobraaj i poele su nestaice najneophodnijih prehrambenih proizvoda.
U nizu poslova i susreta koji su Sobaku omoguili, da ako ve ne moe da prelomi situaciju u gradu, ono
bar da je odri pod kontrolom, bio je i susret sa Vladimirom Putinom, 38-godinjim pukovnikom KGB, koji
se nedavno ratio iz nemakog grada Drezdena na mesto rektora Lenjingradskog univerziteta za
meunarodne odnose. Takve su dunosti u SSSR po pravilu vrili ekisti koji su bili u "aktivnoj rezervi".
Oni su radili i za univerzitet i za svoj resor.
POSTOJALE su razliite verzije prie o prvom susretu Sobaka i Putina. Ve 1990. godine u krugu
petrogradskih demokrata postojala je pretpostavka da su demokrati Sobaku namerno podmetnuli oveka
"iz slubi". Sam Sobak je odluno demantovao tu legendu. "Presudite sami", rekao je u jednom od svojih
poslednjih intervjua, "kako su mogli da mi ga namerno podmetnu, ako sam ja Putina pronaao, pozvao,
kada sam ga poznavao i ranije. Odlino sam ga se seao kao studenta, radio je kod nas na katedri. Zato je
on postao moj pomonik? Sasvim sluajno sam ga sreo `90. godine u hodniku na univerzitetu, prepoznao
sam ga, pozdravili smo se, svata sam ga pitao. Saznao sam da je dugo bio slubeno u Nemakoj i da je
sada pomonik rektora za meunarodna pitanja. Bio je jako dobar student, iako ima jednu osobinu - da se
ne izdvaja. U tom smislu on je ovek koji nije tat, nije vlastoljubiv. Ali, ima karakter lidera."
Vladimir Putin je susret sa Sobakom opisao malo drugaije: "Jedan od mojih kolega sa pravnog fakutleta
me je zamolio da pomognem Anatoliju Sobaku koji je u to vreme postao predsednik Lensovjeta. On mi je
jednostavno rekao da Sobak nema tim, da su oko njega nekakvi sitni lupei i pitao me da li mogu da mu
pomognem. `Na koji nain`?, interesovalo me je.
`Prei sa univerziteta da radi kod njega.`
`Zna, treba razmisliti. Ja sam ipak saradnik KGB. A on to ne zna. Mogao bih da ga kompromitujem.`
`Porazgovaraj sa njim`, posavetovao me je prijatelj."

PODRKA RUSIJE
OVIH dana u izdanju beogradske "Prosvete" izlazi iz tampe najnovija knjiga poznatog ruskog spisatelja
Roja Medvedeva "Vladimir Putin - etiri godine u Kremlju".
U predgovoru ove knjige Medvedev istie da je pojava Putina na vrhu vlasti u Rusiji bila neoekivana, ali i
da ga je pratila nezapamena podrka graana Rusije, i da "sve vie postajemo svesni da je upravo takvog
lidera zahtevalo vreme i tok dogaaja u Rusiji".
Roj Medvedev je jedan od najistaknutijih intelektualaca Rusije druge polovine 20. i poetka 21. veka.
Objavio je etrdesetak knjiga i vie od 300 istorijsko-filozofskih lanaka.
U narednih 12 dana "Novosti" e objaviti neke od najzanimljivijih delova knjige Roja Medvedeva, koji e u
drugoj polovini oktobra biti jedan od najznaajnijih gostiju Meunarodnog sajma knjige u Beogradu.

Odlazak iz KGB
08. oktobar 2004. 00:00 | Komentara: 0

Kada mu je Sobak ponudio mesto pomonika, Putin je rado prihvatio: Ja nisam samo
pomonik rektora Univerziteta, ja sam i kadrovski oficir KGB. Zahtev za prestanak rada
u tajnoj slubi.
Nastavci
1.

Sobak video lidera

2.

Odlazak iz KGB

3.

Uzor - Petar Veliki

4.

Bled prvi utisak

5.

Odlazak Borisa Jeljcina

6.

Pravi een - vernik!

7.

Drama na "kursku"

8.

Oktobar u Beogradu

9.

vrst korak napred

10. Godina novog voe

11. Tajkuni hoe vlast
12. Mo novih bogataa
Srodne teme

Put ka EU

Rekonstrukcija Vlade

Sabor SPC

Sluaj Artemije

Sve ene Lotara Mateusa

Pie: Roj Medvedev

VLADIMIR Putin je svoj susret sa predsednikom Lenjingradskog sovjeta Sobakom, jedinim ovekom
kojeg je nazvao svojim uiteljem, ovako opisao:
"Sa Anatolijem Aleksandroviem sam se sastao u njegovom kabinetu u Lenjingradskom sovjetu. Dobro se
seam te scene. Uao sam, predstavio se i sve mu ispriao (kako mu je jedan kolega sa Pravnog fakulteta u
Lenjingradu predloio da pomogne Sobaku). Kako je on impulsivna osoba odmah mi je rekao: `Popriau
sa Stanislavom Petroviem Merkurujevom (rektorom lenjingradskog univerziteta). Od ponedeljka poinjete
da radite. To je sve. Sad emo se brzo dogovoriti, prebacie vas.`
Nisam mogao da ne kaem: `Anatolije Aleksandroviu, sa zadovoljstvom u to uiniti. Meni je to
zanimljivo. To ak i elim. Ali ima jedna okolnost koja e, po svemu sudei, predstavljati prepreku za taj
posao.` On upita: `Kakva?` Odgovorim: `Duan sam da vam kaem da ja nisam samo pomonik rektora
(Lenjingradskog univerziteta), ja sam kadrovski oficir KGB.` Za njega je to zaista bilo neoekivano. Mislio
je, mislio, i izletelo mu je: `Ma, nek se nosi u ...!` Naravno, da nisam oekivao takvu reakciju, iako sam za
sve ove godine navikao na svata. Ipak smo se nas dvojica videli prvi put, on je profesor, doktor pravnih
nauka... Posle je rekao: `Potreban mi je pomonik. asna re, bojim se da uem u sobu za prijem. Ne znam
kakvi su ljudi tamo.`"
PUTIN je veoma brzo postao ovek od najveeg poverenja i skoro nezamenljivi pomonik Sobaka.
Naravno, to su poeli da primeuju i oponenti predsednika Lensovjeta. Za njih nije predstavljalo veliku
tekou da dou do saznanja da je novi Sobakov savetnik saradnik KGB.
Na jednoj od sednica grupa demokrata je javno zahtevala da se Putin skloni iz aparata Lensovjeta kao
kagebeovac. Ali Sobak je isto javno odbio te zahteve. "Kao prvo", rekao je, "Putin nije kagebeovac, ve
moj uenik. Kao drugo, Putin je radio u spoljnoj obavetajnoj slubi, to znai da je radio u interesu
otaxbine. Stoga, nema zbog ega da se stidi svoga rada." Ova otvorena razmena replika je bila u potpunosti
u duhu Anatolija Sobaka. Ali je ona veoma mnogo pomogla Vladimiru Putinu psiholoki.
U PROLEE 1991. godine stanje u zemlji se pogoravalo. Tih nedelja je doneta odluka da se
"eksperimentalno" reorganizuje uprava u glavnim gradovima i da se formiraju gradske vlade koje e birati
svi graani. Pretpostavljalo se da e se na taj nain jasnije podeliti funkcije izvrne i zakonodavne vlasti,
koje su se u sistemu Sovjeta poklapale. Moskovski Sovjet je bez velikih polemika usvojio novi zakon, ali u
Lenjingradu su se deputati Lensovjeta usprotivili formiranju gradske vlade, koja je smanjivala mogunosti i
uticaj deputatskog tela. Po optem miljenju, upravo je Putin uspeo da ubedi mnoge deputate u
neophodnost formiranja gradske vlade. Takva odluka je bila doneta, iako sa jednim glasom vie.
Izbori za gradonaelnike Moskve i Lenjingrada bili su odrani 12. juna 1991. godine, istovremeno sa
izborima za predsednika Ruske Federacije. Anatolij Sobak je u Lenjingradu dobio vie od 70 odsto
glasova, iako su protiv njegove kandidature agitovali ne samo komunisti, ve i mnoge demokrate. Prilikom
stupanja na dunost Sobak je objavio da od sada u gradu postoji samo jedna vlast, koju je narod legalno
izabrao, i da strukture KPSS vie nemaju pravo da se meaju u dravne poslove.
Gradska vlada je postala novi organ vlasti i nova struktura. Ukupni sistem uprave grada bio je
reorganizovan. Od 28. juna 1991. u lenjingradskoj gradskoj vladi poeo je da radi komitet za spoljne veze,
iji je rukovodilac postao Vladimir Putin. Neto kasnije, Vladimir Putin je takoe stao na elo i Komisije za
operativna pitanja, koja je razmatrala i donosila reenja u vezi sa neodlonim problemima grada. Ta
komisija je u sutini vrila funkciju gradske vlade. Kada je Sobak odlazio na put, Putin je postajao kljuna
figura gradske administracije. Sobak je ak mogao da mu ostavi iste listove papira sa svojim potpisom.
"Dovrite sami", govorio bi u tim sluajevima Putinu.
POKUAJ pua (u Rusiji) 19. avgusta 1991. godine, dogodio se u vreme boravka Anatolija Sobaka u
Moskvi. Ujutro je imao sastanak sa Jeljcinom, zatim je otiao na aerodrom "eremetjevo" i u Lenjingrad se
vratio oko etiri posle podne. Sa aerodroma "Pulkovo" otiao je u tab Lenjingradskog vojnog okruga.
Posle toga, Sobak se obratio graanima preko gradske televizije.
Stanje u gradu je blo napeto, ali je vojska ostala u kasarnama. Na ogromnoj manifestaciji na Dvorcovom

trgu uestvovalo je oko milion ljudi. Putin je u to vreme bio na odmoru na Baltiku, u Lenjingrad je mogao
da se vrati tek 20. avgusta pre podne. To je bio dan kada je Putin morao da izabere: kao saradnik KGB
morao je da radi u skladu sa naredbama KGB, a kao saradnik gradske vlade morao je da radi prema
uputstvima Sobaka. Vladimir Putin je odmah napisao zahtev za prestanak rada u slubi KGB. Kako se taj
raport ne bi ponovo zagubio, Sobak je odmah telefonirao u Moskvu predsedniku KGB SSSR Krjukovu, a
zatim i naelniku Lenjingradske uprave KGB. Raport je potpisan 21. avgusta.
itava epoha u ivotu zemlje i u ivotima Putina i Sobaka ostala je u prolosti. Putina su vie godina
kasnije u jednom intervjuu upitali kako je to preivljavao. "Strano", odgovorio je. "Zaista, to je lom u
ivotu, lom na sitne komade. Do tog trenutka ja nisam mogao da procenim sve dubine procesa koji se u
zemlji deavaju... Naravno da je strano teko bilo sve to preiveti, jer je vei deo moga ivota proao u
slubi. Ali, ja sam doneo odluku."

Uzor - Petar Veliki

09. oktobar 2004. 00:00 | Komentara: 0

Kad je bio druga linost Lenjingrada Putin "nije bio vidljiv", njegovih slika nije bilo u
novinama. Jedina slika u njegovom kabinetu portret Petra Prvog Velikog.
Nastavci
1.

Sobak video lidera

2.

Odlazak iz KGB

3.

Uzor - Petar Veliki

4.

Bled prvi utisak

5.

Odlazak Borisa Jeljcina

6.

Pravi een - vernik!

7.

Drama na "kursku"

8.

Oktobar u Beogradu

9.

vrst korak napred

10. Godina novog voe

11. Tajkuni hoe vlast
12. Mo novih bogataa
Srodne teme

Put ka EU

Rekonstrukcija Vlade

Sabor SPC

Sluaj Artemije

Sve ene Lotara Mateusa

Pie: Roj Medvedev

LENJINGRADSKA vlada je preseljena u veliku zgradu Smoljnog, prema kojoj su u gradu navikli da se
odnose kao prema centru vlasti. Anatolij Sobak je tu zauzeo veliki kabinet na drugom spratu, a Vladimir
Putin je radio u jednom od kabineta u prizemlju. Portreti Lenjina i Kirova (komunistikih voa) skinuti su
jo ranije iz svih kabineta u Smoljnom i na pitanje upravnika zgrade o novom portretu, Putin je odgovorio
da bi u svom kabinetu eleo da vidi portret Petra Prvog Velikog. elja mu je bila ispunjena.
Sobak nije bio ekonomista, nije znao ekonomiju i nije voleo da se bavi privredom. Ali, Lenjingrad nije ni
u sovjetsko vreme bio bez materijalnih problema. Milion i po penzionera, na ije je prinadlenosti odlazilo
40 odsto gradskog budeta. Stambeni fond je bio dotrajao, oko 50 odsto stanovnika tiskao se u komunalnim
stanovima i zgradama bez lifta. Skoro milion radnika, inenjera i naunika u Lenjingradu radilo je u vojnoj
industriji koja je jo u vreme Gorbaova doivljavala pad.
U TAKVIM uslovima, Sobak je sve vie i vie nadlenosti davao Putinu. Veliki obim ovlaenja je u
peterburkoj gradskoj vladi imao i Vladimir Jakovljev. On je ve 1993. godine bio postavljen za prvog
zamenika gradonaelnika. Uskoro je isti rang dobio i Aleksej Kudrin. Ipak, u kuloarima vlasti mnogo ljudi
je znalo i razumelo da je drugi ovek realno u gradu upravo Putin. Ali, on tada, kako su govorili, "nije bio
vidljiv". NJegove se fotografije nisu pojavljivale u novinama. U saoptenjima o raznim susretima i
pregovorima koji su se deavali u Sankt Peterburgu skoro uvek se pominjalo ime Putina, ali bez ikakvih
detalja. Zbog toga su neki novinari o njemu govorili kao o "oveku koji priprema informacije".
Bilo je oigledno da je Putin uticajna linost. Ali, nikome nije bilo jasno u emu je osnova tog uticaja.
Veina, ak i meu znaajnijim inovnicima u samoj gradskoj vladi, nije mogla da prepozna linu bliskost
Sobaka i Putina jer su njih dvojica kontaktirali najvie u vreme putovanja u inostranstvo, kada su ostajali
sami.
Kada je Sobak putovao iz Sankt Peterburga (a van grada je provodio do sto dana godinje), mogao je
mirno da ostavi Putina da ga zamenjuje. "Putin je uspeo da postane nezamenljiv", "To je ovek apsolutno
demokratske orijentacije", "Sa tim ovekom se moe ii u izvidnicu", "Putin nije od onih koji zateu i
naruavaju zakonitost" - ocene su koje je u razliito vreme davao Sobak u vezi sa radom svog prvog
zamenika. I jo: "Putin je paljiv ovek, ali je efikasan, i tamo gde sam ja eleo da radim na silu, Vladimir
Putin je postigao uspeh drugim i produktivnijim metodama."
A U SVOM poslednjem intervjuu, svega nekoliko dana pre iznenadne smrti, Anatolij Sobak je rekao:
"Putin se pokazao kao istinski demokrata, pobornik trine privrede, a u isto vreme i kao dravnik, odluan
i hrabar. On je radio besprekorno. Bavio se ekonomskim vezama sa inostranstvom, a zatim, kada je postao
moj prvi zamenik, u itavom spektru pitanja gradske privrede, i zamenjivao me je kada sam iao na
slubene puteve. Prisetimo se, ko je prvi u Rusiji formirao meovita preduzea? Peterburg. Od 1990. do
1995. godine kod nas je u gradu bilo oko est hiljada meovitih preduzea. To je vie od polovine ukupnog
broja u Rusiji. I ba je Putin stvorio asocijaciju rukovodilaca zajedniklih preduzea koja je pomagala
gradskim vlastima da odre uslove koji su dobri za biznis. Koliko smo samo tada izgradili! `OTIS Sankt
Peterburg` - prvu rusko-ameriku fabriku za proizvodnju liftova; poznatu pivaru `Baltika` pomou
vedskog kredita; industriju kablova `Neva`, `ilet`, zajedniko preduzee sa Finskom, `Koka-kolu`,
`Prokter end Gembl`... Kod nas su se otvorile prve strane banke u Rusiji - ne ekspoziture, niti filijale, ve
samostalne sestrinske banke sa stopostotnim stranim kapitalom... Prvi smo u dravi poeli sa prodajom
zemljita za izgradnju preduzea, kao i besplatnu privatizaciju stanova."
TADA su svi uili, nije bilo poznavalaca trine privrede ni u Moskvi, ni u Peterburgu. Putinov tim je bio
jedan od najuspenijih u tom uenju, a sam V. Putin je pokazao da ume jako dobro da ui. Prouavao je,
onoliko koliko je za to bilo mogunosti, razume se, i teoretske probleme ekonomije. Zajednikim
problemima ekonomije i prava je bio posveen jo njegov diplomski rad. Magistarski rad koji je odbranio
1996. godine nosio je naziv: "Strateko planiranje korienja baze minerala i sirovina u regionalnoj
proizvodnji u uslovima formiranja trinih odnosa."
Kroz nekoliko godina, objanjavajui svoje uspehe koji su za mnoge bili neoekivani, na mestu
predsednika, Putin je govorio:
"Ne zaboravite da sam ja u gradu izvravao obaveze prvog zamenika gradonaelnika i predsednika
komisije koja je faktiki bila vlada petomilionskog grada i da sam na toj funkciji bio skoro pet godina. A
viegodinje upravljanje gradom je, u stvari, veoma rutinski i ne mnogo primetni rad, ali on ima
principijelni znaaj. Tih pet godina su mi dale vie nego rad u administrativnim strukturama u Moskvi. Ja i
nisam bio prvo lice u gradu, ali moram da kaem poteno: sfera mojih obaveza bila je veoma iroka. Osim

toga, tesno sam saraivao sa svim organima bezbednosti. Zato ja to sve znam iznutra, kako treba. I to je
najvee mogue iskustvo. Uz to smo mnogo radili od ujutro do kasno u no. A radom se opet dolazi do
iskustva, do sticanja znanja. Osim toga, uspostavio sam zanimljive kontakte, meunarodne veze na
najviem nivou. To je prosto jako ivotno i interesantno, to je ono to razvija."
Vladimir Putin je marta 1997. postavljen za naelnika Kontrolne uprave administracije predsednika Ruske
Federacije. Krajem 1998,. Putin je postao direktor Federalne slube bezbednosti i sekretar Saveta
bezbednosti Rusije, a na funkciju premijera Rusije doao je u avgustu 1999 godine. Tada su svi o njemu
pisali i govorili kao o prefesionalnom ekisti. O tome ta je i koliko radio u gradskoj vladi Sankt Peterburga
malo se znalo.

Bled prvi utisak

10. oktobar 2004. 00:00 | Komentara: 0

ta moe da uradi takva bledunjava osoba koja se ni po emu ne pamti, koja je potpuno
liena ne samo harizme, ve i najmanjeg traka privlanosti, glasila su reagovanja u
tampi. Ubrzo, meutim, rejting novog efa drave je rastao neverovatnim tempom.
Nastavci
1.

Sobak video lidera

2.

Odlazak iz KGB

3.

Uzor - Petar Veliki

4.

Bled prvi utisak

5.

Odlazak Borisa Jeljcina

6.

Pravi een - vernik!

7.

Drama na "kursku"

8.

Oktobar u Beogradu

9.

vrst korak napred

10. Godina novog voe

11. Tajkuni hoe vlast
12. Mo novih bogataa
Srodne teme

Put ka EU

Rekonstrukcija Vlade

Sabor SPC

Sluaj Artemije

Sve ene Lotara Mateusa

Pie: Roj Medvedev

IMENOVANJE Vladimira Putina za premijera zaista je izazvalo iznenaenje kod veine politikih
posmatraa, kako u Rusiji, tako i van njenih granica. A Jeljcinove rei da on vidi Putina kao svoga
naslednika na mestu predsednika, i da upravo Putin "moe da okupi oko sebe one kojima u novom 21. veku
predstoji obnova velike Rusije" izazvale su bes kod veine politiara. "Potpuni apsurd vlasti", primetio je
tim povodom Jurij Lukov. "Akt bezumlja", podrao je gradonaelnika prestonice Boris Nemcov.
"Ludnica", prokomentarisao je Genadij Zjuganov. Skoro u svim novinama je pisalo da je ak pretpostavka
o mogunosti da se Putin izabere za predsednika Rusije jedna od najekstravagantnijih politikih fantazija
ostarelog Jeljcina. Ali, nikakvih "masovnih radnikih demonstracija" ili "razjarenih masa Moskovljana na
Crvenom trgu", kojima je ljude u Kremlju plaio ubajs, nije bilo.
Uprkos oekivanjima, Duma je verifikovala odluku o imenovanju Putina za premijera bez neke rasprave.
"Bilo je nekako sumorno i ak pomalo dosadno", pisalo je o tom zasedanju Dume u novinama "Moskovski
komsomolac", "deputatima je do najsitnijih detalja poznata procedura usvajanja odluke da Putin bude
premijer, i ona je bila potpuno liena zanimljivosti i intriga, iako je sam Vladimir Putin ostavio na mnoge
deputate prilino prijatan utisak, jer je poteno odgovarao da ne zna odgovore na mnoga njihova pitanja".
"Tehniki premijer za tehniku vladu" - rekao je u kuloarima Dume Vladimir Rikov.
KOMENTARIUI novu Putinovu funkciju, novine "Izvestija" su pisale: "Nikada predsednika vlast
Borisa Jeljcina nije bila tako slaba kao sada. ini se da predsednik pokuava da se osloni na grubu silu.
Uticaj Ministarstva za unutranje i specijalne poslove na snagu karaktera Putina i naredbe vrhovnog
komandanta da se postigne stabilnost u zemlji, znatno e se poveati. Mi emo dobiti vladu koja izvrava
jedinstvene tehnike odluke i nareenja, ili tehniku vladu koja se titi tenkovima".
Ali, najotrovniji komentari pojavili su se na stranicama asopisa "Itogi". "Boris Jeljcin je" - pisala je Galina
Kovaljska - "izvadio iz svog prilino zaprljanog kadrovskog korita malog, neuglednog direktora FSB i
proglasio ga svojim naslednikom. ta moe da uradi takva bledunjava osoba koja se ni po emu ne pamti,
koja je potpuno liena ne samo harizme, ve i najmanjeg traka privlanosti? ini se da je Jeljcinov tim
isturio Putina jednostavno u oajanju".
Ali ve u septembru, a jo vie u oktobru 1999. godine, najvie zahvaljujui brzim i efikasnim odlukama i
dejstvima na severnom Kavkazu, Putin je na sebe skrenuo panju cele javnosti i obezbedio podrku
znaajnog dela stanovnitva Rusije vladi i vojsci. Ta okolnost je neoekivano i sutinski izmenila raspored
politikih snaga u zemlji, gurnuvi u drugi ili ak u trei plan, inilo se, toliko monu koaliciju kao to je
"Otadbina - cela Rusija", na elu sa politiarima "teke kategorije" kao to su Jevgenij Primakov, Jurij
Lukov i Minitimer ajmijev.
U MEUVREMENU popularnost Putina se i dalje poveavala. Sociolozi su ocenili rast njegovog
predsednikog rejtinga sa dva odsto u avgustu na 15 odsto na kraju septembra kao izuzetan. Krajem
oktobra su svi govorili o "porastu bez presedana..." Putinov rejting je skoio na 25 odsto. Krajem
novembra, kada je imao ve 40 odsto, svi posmatrai su govorili da je premijerov rejting stigao maksimum
i da vie ne moe da se povea. Ali, u decembru, posle izbora za Dumu, njegov rejting se pribliio na 50
odsto. Ovakva popularnost nije viena u Rusiji ni kod jednog od aktuelnih politiara, i neke novine i
asopisi su skoro otvoreno pozivali Jeljcina da zaustavi i smakne svog premijera koji se suvie uzdigao.
O mogunosti, ak i neizbenosti prevremenog naputanja obaveza od strane Jeljcina mnogi posmatrai i
politiari davali su izjave jo avgusta 1999. godine. O tome su pisali Mihail Gorbaov i Aleksandar ohin,
o tome smo u svojim intervjuima govorili moj brat ores i ja. Odreivali su se datumi - 17. septembar, 17.
oktobar, zatim 17. decembar 1999. godine. Ali, ini se da niko nije predvideo toliko neoekivanu i efektnu
Jeljcinovu ostavku pred novu godinu, novo stolee, ak novi milenijum, zbog ijeg poetka se pripremalo
slavlje u skoro svim zemljama na svetu.
Odluku o tome je doneo Jeljcin lino, ne savetujui se ni sa kim poetkom decembra.
PREMA Jeljcinovom svedoanstvu, njegov prvi razgovor sa Putinom na temu prevremenog odlaska sa
mesta predsednika voen je 14. decembra 1999. godine, i bio je voma dug. Vladimir Putin se nije odmah
sloio sa Jeljcinovim predlogom i argumentima. "Mislim da nisam spreman na takvu odluku, Borise
Nikolajeviu", rekao je Putin i pojasnio: "Razumete li, Borise Nikolajeviu, to je izuzetno teka sudbina.
Veoma je vano to vi i ja zajedno radimo. Moda je bolje da odete kad bude vreme?" Jeljcin je insistirao,

ak ga je nagovarao, i Putin je na kraju rekao: "Slaem se, Borise Nikolajeviu". Ali i tada Jeljcin nije
naveo datum koji je odredio.
Ve posle 15 dana, 29. decembra u 9 sati ujutro, Jeljcin je ponovo pozvao Putina u svoj kabinet i saoptio
mu datum koji je odredio, a takoe je razmotrio tehnike detalje oko predaje vlasti. Jo ranije, 28.
decembra, Jeljcin je snimio svoje tradicionalno novogodinje obraanje naciji. Ali molio je da se sva
oprema i svi snimci ostave u kabinetu, jer on eli da neto ispravi u tekstu.
Istog dana uvee Jeljcin je svoju odluku saotio Aleksandru Voloinu i Valentinu Jumaevu rukovodiocima svoje administracije. Oni su dobili nalog da pripreme odgovarajue naredbe i tekst novog
obraanja. Posle njih Jeljcin je kod sebe pozvao kerku, Tatjanu Djaenko, i saoptio joj svoju odluku. Tek
rano ujutro 31. decembra Boris Nikolajevi je za predstojeu ostavku rekao svojoj eni Naini.

Odlazak Borisa Jeljcina

11. oktobar 2004. 00:00 | Komentara: 0

Samo nekoliko sati po preuzimanju dunosti predsednika Rusije, 31. decembra 1999.
godine, Vladimir Putin nije poao na planirani doek Nove godine, ve u eeniju.
Nastavci
1.

Sobak video lidera

2.

Odlazak iz KGB

3.

Uzor - Petar Veliki

4.

Bled prvi utisak

5.

Odlazak Borisa Jeljcina

6.

Pravi een - vernik!

7.

Drama na "kursku"

8.

Oktobar u Beogradu

9.

vrst korak napred

10. Godina novog voe

11. Tajkuni hoe vlast
12. Mo novih bogataa
Srodne teme

Put ka EU

Rekonstrukcija Vlade

Sabor SPC

Sluaj Artemije

Sve ene Lotara Mateusa

Pie: Roj Medvedev

POSLEDNJEG dana 1999. godine Jeljcin je doao u Kremlj u osam sati ujutro i u 8.15 je uao u svoj
kabinet. U devet sati ujutro je kod njega uao ef kabineta Valerij Semenenko sa fasciklom tekuih
dokumenata i sa potom. Ali, Jeljcin nije uzeo da ih pregleda, ve je pozvao svog savetnika Voloina i dva
puta proitao pripremljeni ukaz o ostavci i potpisao ga. U 9.30 je u predsednikov kabinet uao Putin.
Pozvani su i ef protokola Vladimir evenko, portparol Dmitrij Jakuin, kremaljski operator Georgij
Muravjov i fotograf Aleksandar Sencov. Jeljcin im je svima naglas proitao tek potpisani ukaz, u skladu sa
kojim se predsednika ovlaenja od podne 31. decembra 1999. godine prenose na predsednika Vlade
Ruske Federacije.
Novo obraanje predsednika Rusije sugraanima bilo je snimljeno u 10.30 sati, a u 11.00 su se Jeljcin i
Putin sastali sa patrijarhom Aleksijem Drugim, koji je podrao Jeljcinovo reenje. Kada je patrijarh otiao,
kramaljski snimatelj je snimio kako Jeljcin predaje Putinu jedan od simbola predsednike vlasti - uveni
nuklearni koferi. Zatim je Jeljcin kod sebe pozvao rukovodioce slubi bezbednosti i unutranjih poslova,
kojima je saoptio i objasnio svoju odluku. Imali su kratak ruak, a u 12 sati su svi koji su se tada okupili u
Kremlju gledali obraanje Jeljcina naciji koje je prikazano na televiziji.
JA odlazim... - te rei je Boris Nikolajevi Jeljcin, obraajui se ruskoj naciji, ponovio nekoliko puta.
Istog dana Vladimir Putin je potpisao svoj prvi ukaz kao v. d. predsednika. To je bio ukaz o doivotnom
imunitetu Borisa Jeljcina i lanova njegove porodice i o uslovima njegovog ivota i obezbeenja. Na taj
nain, kako su i pretpostavljali neki od posmatraa, Putin je za Jeljcina, njegovu porodicu i okruenje
odigrao istu ulogu koju je 1974. godine potpredsednik Derald Ford odigrao za predsednika SAD Riarda
Niksona, koji je podneo ostavku, objavivi njegovu potpunu amnestiju za sve mogue povrede zakona
SAD. Time je Ford obezbedio da se zavre sve istrage koje su ranije zapoete protiv Niksona. Slina
amnestija je bila potrebna i Jeljcinu.
Nekim drugim ukazima Putin je izvrio niz promena mesta i premetaja u administraciji predsednika i,
izmeu ostalog, Jeljcinovu kerku Tatjanu aenko je oslobodio dunosti savetnika predsednika, koju je
obavljala. Zatim je v. d. predsednika napisao svoje obraanje naciji povodom Nove godine i novog
milenijuma. Nekoliko sati kasnije, predvee, Putin nee sa svojom enom otii avionom u Sankt Peterburg
na doek Nove godine, kako je to planirano ranije, ve u eeniju.
Vojne operacije u eeniji i celokupna situacija na severnom Kavkazu su i dalje bili glavna briga v. d.
predsednika Rusije Vladimira Putina.
JO krajem avgusta 1999, Vladimir Putin je u Belom domu odrao savetovanje u vezi sa eenskim
problemom i pozvao je sve bive premijere: ernomirdina, Kirijenka, Primakova i Stepaina.
U Dagestanu su se ve vodile estoke borbe, ali bivi premijeri su smatrali da je nemogue prebaciti vojne
operacije na teritoriju eenije. Oni su insistirali na ogranienom karakteru vojne operacije koja se vodi,
izraavajui zabrinutost za sudbinu civilnog stanovnitva i apelujui da se gubici meu ruskim vojnicima
svedu na minimum. Vojno rukovodstvo zemlje je imalo drugaije miljenje, mada je i meu generalima
bilo razliitih miljenja.
Konanu odluku je trebalo da donese Vladimir Putin. Mi danas znamo kakva je bila ta odluka.
Borbe u Dagestanu jo nisu bile zavrene, kada su u Moskvi i Volgodonsku dignute u vazduh tri stambene
zgrade i na stotine civila poginulo u toku noi na spavanju. Ve nekoliko dana posle prve eksplozije postalo
je jasno da su konci tih zloinakih akcija vodili prema logorima vahabita u eeniji. I bez obzira na to to
je istraga mogla da potraje, negodovanje i strah stanovnika zahtevali su odgovor na to. Ne samo u Moskvi i
u Sankt Peterburgu, ve i u svim velikim gradovima Rusije organi unutranjih poslova, FSB, civilne
odbrane, kao i grupe graana formirane od dobrovoljaca izvrili su detaljnu proveru svih vrsta vozila,
pomonih i naputenih prostorija, podruma i tavana. To je omoguilo da se spree ve pripremljene nove
akcije miniranja nekoliko stambenih zgrada i otkriju nove niti, koje su vodile do organizatora tih stranih
teroristikih akcija.
Protivnici Putina nisu skrivali svoja nadanja da e ruska armija i sve ruske patriote doiveti u eeniji novi

i ovoga puta konani poraz.

JO septembra 1999. godine u amerikom listu "Los Anels tajms" pojavio se lanak pod sugestivnim
naslovom "Buka imperije u raspadu". NJen autor je situaciju u Rusiji na kraju veka poredio sa poloajem
Otomanske imperije poetkom 20. veka, kada je ak Nikolaj Drugi nazivao "evropskim bolesnikom".
Prema tvrdnji M. Rejnoldsa, ne samo eenija, ve i ceo severni Kavkaz ve osam godina se nalazio u
stanju ustanka, protiv koga Rusija ne moe da se izbori, to vodi ka njenom raspadu. Konana dijagnoza je
bila sledea: "Zapad treba da se pripremi za sahranu Rusije, a ne za oporavak posle operacije".
Na nau sreu, ta oekivanja nisu bila opravdana, iako je opasnost da e se dogaaji odvijati po najgorem
scenariju bila ogromna.
Vojska je u ovom ratu razumno koristila svoju prednost u vatrenoj moi primenjujui taktiku vatrenog
valjka, protiv koje su odredi pobunjenika nemoni. Pri tom, vojska im nije dozvolila nikakav predah. Ne
stupajui u direktni dodir sa odredima eenskih pobunjenika i ne trudei se da unite uporita stvorena na
raznim mestima po eeniji, ruska armija ih je zaobilazila, tako da su bili prinueni da se brzo povlae u
strahu od bitaka na otvorenom prostoru ili opkoljavanja. Armija nije osvajala ni sela, ni gradove, ve ih je
samo svojim kretanjem prisiljavala ili na predaju ili na bekstvo. Bilo je mnogo sluajeva da je ne samo
rusko, ve i eensko stanovnitvo podravalo rusku vojsku i pomagalo joj da zavede red - kako bi spasli
svoje kue i imovinu. Desetine hiljada izbeglica su odlazile uglavnom u Inguetiju - pod zatitu ne samo
inguetskih vlasti, ve i ruske armije.
U Gudermesu i drugim rejonima u podnoju planina u eeniji oko muftije Ahmada Kadirova i biveg
gradonaelnika Groznog Bislana Gantemirova poele su da se okupljaju stotine, a zatim i hiljade eena,
koji su bili spremni da ive u sastavu Rusije i da vode rat protiv vahabita i stranih najamnika, protiv
terorista i ekstremista, koji su faktiki oteli vlast u eeniji. Jo u jesen 1999. godine Vladimir Putin je u
Belom domu imao sastanak i sa mnogim autoritetima iz eenske dijaspore, i sa Ahmadom Kadirovim, i
tada je postavio osnovu za kombinovanje vojnih i politikih metoda u reavanju problema eenije. U ve
osloboenim delovima Republike poeo je da formira lokalnu vlast uglavnom od lokalnog stanovnitva.

Pravi een - vernik!

12. oktobar 2004. 00:00 | Komentara: 0

Ideolog eenskog separatizma Hoda Ahmet Nuhajev. Da bi postao hanif, potrebno je

biti nacionalista i anarhista, biti varvarin u prvobitnom sakralnom smislu te rei.
Nastavci
1.

Sobak video lidera

2.

Odlazak iz KGB

3.

Uzor - Petar Veliki

4.

Bled prvi utisak

5.

Odlazak Borisa Jeljcina

6.

Pravi een - vernik!

7.

Drama na "kursku"

8.

Oktobar u Beogradu

9.

vrst korak napred

10. Godina novog voe

11. Tajkuni hoe vlast

12. Mo novih bogataa
Srodne teme

Put ka EU

Rekonstrukcija Vlade

Sabor SPC

Sluaj Artemije

Sve ene Lotara Mateusa

Pie: Roj Medvedev

I KAO drutvo, i kao drava Rusija se istorijski formirala ne samo kao ruska, slovenska i pravoslavna
tvorevina, ve i kao vienacionalno, multietniko i viekonfesionalno drutvo i drava. Raspad Sovjetskog
Saveza i stvaranje Ruske Federacije kao nove suverene drave nisu promenili tu glavnu odliku Rusije koja
svojim liderima daje mnogo prednosti, ali i zadaje mnoge tekoe.
Kada kau da je Rusija evropska zemlja sa hrianskim vrednostima, a to je vie puta rekao i Vladimir
Putin, to je samo jedna strana sutine i prirode Rusije kao drutva i kao drave. Takav pogled na Rusiju je
najvaniji za njene zapadne, severne i centralne regione, ali on nije primenjiv za severni Kavkaz,
Povoloje, Ural i Sibir. Na jugu i jugoistoku Ruska Federacija u svom sastavu ima velike teritorije, koje od
davnina naseljavaju pripadnici drugih naroda, koji ispovedaju druge religije i imaju drugaiju tradiciju i
kulturu, iako aktivno prihvataju ruski jezik i rusku kulturu. Objektivno, Rusija je danas ujedinitelj mnogih
zemalja i mnogih naroda, koji ne bi mogli da obezbede svoje blagostanje i svoje nacionalno postojanje bez
ruske drave. "Mi smo pripojeni Rusiji pomou sile - govorili su stanovnici Dagestana 1999. godine - ali
sada samo silom mogu da nas odvoje od Rusije.
GRADITI Rusiju samo kao pravoslavnu dravu, odrekavi se ak teritorija koje su preteno naseljene ne
pravoslavnim, ve muslimanskim narodima, a pre svega odrekavi se eenije (a upravo takvo
samoogranienje je vie puta predlagao Aleksandar Solenjicin), znailo bi unitenje izgleda nastalog
tokom istorije i sutine Rusije kao vienacionalne i viekonfesionalne tvorevine.
Rusija je prestala da bude socijalistiki Sovjetski Savez i prestala je da bude imperija, ali nije postala
drava ruske nacije, kao to je Francuska drava Francuza, Nemaka - drava Nemaca, a Japan - Japanaca.
Ka odrava, Ruska Federacija je u dananjem obliku ouvala nacionalni ivot mnogih naroda i nacija, ona
pomae u razmeni kulturnih vrednosti i ekonomskoj saradnji unutar Federacije, korienje dostignua
svetske ekonomije i svetske civilizacije. Dostignua ruske kulture ne mogu da znae nikakvu prednost za
Ruse kao naciju. Ni vienacionalni Dagestan, ni Osetija, ni Kabardino-Balkarija, ni Bakirija i Tatarija, ni
Kalmikija i Burjatija danas ne zamiljaju svoj nacionalni, dravni i privredni ivot van Rusije.
MNOGI ideolozi eenskog separatizma mislili su drugaije. Oni su razvijali mit o eenima kao o
posebnom narodu, koji nije znao za dravna ogranienja, koji nije znao i nee da zna za dostignua
moderne civilizacije, koji treba ak da porui svoje gradove, kao gnezda razvrata i izopaenosti, meanja
rodova i asimilacije, i da ivi u skladu sa drevnim osnovama i prorokovim zapovestima. Jedan od
najradikalnijih ideologa eenskog separatizma i nacionalizma Hoda Ahmet Nuhajev je tvrdio: Pravi
een moe biti samo musliman vernik, koji ne priznaje ni dravne idole, ni boanstva meunarodnog
prava, ni zlatna runa nauno tehnikog progresa i trine ekonomije. To je hanif, koji sledi fundamentalne,
prirodne osnove ivota, koje su odredili svi proroci Boga jednoga, spone krvnog i branog srodstva, vene
principe odmazde, osnove plemenskog srodstva ivota u zajednici i druge zapovesti jedinog Boga. Da bi se
postao hanif, potrebno je biti nacionalista i anarhista, biti varvarin u prvobitnom sakralnom smislu te rei.
Nema smisla pobijati te fantazije, koje su neki fanatici pokuavali i pokuavaju da nametnu celom
eenskom narodu. Imamo sve osnove da tvrdimo da je nezavisna, mirna, eenija blagostanja, zajednica,

koja ivi samo po zakonima Kurana i po zakonima prirode - mit. ak i istorija odnosa izmeu eenskog
naroda i susednih naroda severnog Kavkaza i Zakavkazja, puna ratova i tragedija, pokazuje da van
zajednice tih naroda i van Rusije normalan razvoj eenske nacije i eenskog drutva nije mogu.
Indikativna je injenica da su eenske izbeglice koje su se nale u Gruziji poele da otvaraju kole i da ue
svoju decu na ruskom jeziku i po ruskim udbenicima, uei napamet stihove Pukina i LJermontova.
EENIJA koja bi se izdvojila iz sastava Ruske Federacije ne bi raspolagala ni snagom, ni geopolitikim
uslovima, ni ekonomskim i kulturnim mogunostima, ni dovoljnim istorijskim iskustvom i tradicijom, koji
su potrebni za nezavisno dravno (a tim pre bezdravno) postojanje, posebno u tako neobinom regionu
kao to je Kavkaz - gde se preplie nekoliko drevnih kultura i religija. Kada je ostala ne samo usamljena,
ve i u delimino neprijateljskom okruenju, eenija nije jedino poela da se pretvara u radikalnu
islamsku dravu (ak pseudodravu), ve je postajala igraka u rukama meunarodnih teroristikih i
fundamentalistikih organizacija, agresivna tvorevina, opasna za svoje susede, na iji raun je jedino mogla
i da postoji, o emu je jasno svedoilo iskustvo iz 1996-1999. godine.
Ovakav put razvoja eenije nije odgovarao interesima ne samo oblasti i republika koje se s njom granie,
ve i samog eenskog naroda, koji se naao pod vlau naoruanih grupa bez jedinstvenog centra,
jedinstvenog rukovodstva i jedinstvene politike. Veliki deo tih grupa su inili fanatici i najamnici iz raznih
zemalja muslimanskog sveta - od Pakistana i Avganistana do Egipta i Kosova, kao i iz zapadne Ukrajine,
Poljske i Pribaltika. To takoe nije odgovaralo interesima eenske dijaspore u Rusiji, ija se brojnost
danas moe porediti sa brojem stanovnika u samoj Ikeriji.
Saradnju sa Rusijom danas podrava i vei deo obinih graana eenije. Za mnoge eene to je veoma
teak izbor. Ali na koga i na ta moe da se osloni onaj deo eenske nacije koji se sa orujem u rukama
podigao protiv Rusije? Kakvu alternativu imaju ti ljudi u odnosu na rusko dravljanstvo? Ni Iran sa
njegovim iitskim islamom, ni daleko blia po religiji Turska sa njenom eenskom dijasporom ne mogu
biti ni ekonomski, ni ideoloki, ni kulturni oslonac za savremene eenske radikale. U okolini eenije
osim Rusije nema neke druge velike zemlje, na koju bi eenija mogla da se nasloni.
Ni za Rusiju nema izbora. Ona takoe mora da pronae razumnije oblike odnosa sa eenijom od onih
koje je imala i u 19. i u 20. veku.

Drama na "kursku"
13. oktobar 2004. 00:00 | Komentara: 0

Nesrea na podmornici u Barencevom moru predstavljala je najtee dane u ivotu

Vladimira Putina, ali i novijoj istoriji Rusije. Posle dolaska predsednika u Viajevo
porodice stradalih mornara osetili olakanje.
Nastavci
1.

Sobak video lidera

2.

Odlazak iz KGB

3.

Uzor - Petar Veliki

4.

Bled prvi utisak

5.

Odlazak Borisa Jeljcina

6.

Pravi een - vernik!

7.

Drama na "kursku"

8.

Oktobar u Beogradu

9.

vrst korak napred

10. Godina novog voe

11. Tajkuni hoe vlast
12. Mo novih bogataa
Srodne teme

Put ka EU

Rekonstrukcija Vlade

Sabor SPC

Sluaj Artemije

Sve ene Lotara Mateusa

PIE:ROJ MEDVEDEV
Seanja vezana za gubitak podmornice "Kursk" su za narod Rusije bila tea odbriga zbog finansijske
katastrofe u avgustu 1998. i tea od briga koje su bile izazvane puem avgusta 1991. Za Vladimira Putina je
avgust 2000.godine bio mnogo tei od avgusta 1999. kad aje prihvatio ne samo dunost premijera, ve i
odgovornost za uticaj vahabitske agresije u Dagestanu. Mogue je da su deset dana od 14. do 23. avgusta
bili najtei dani u Putinovom ivotu. A posebno teki su bili dani koje je proveo u Soiju i na Jalti.
Na brodu koji je predsednika prevezao na Krim, Putin je tokom cele plovidbe iao napred - nazad po
gornjoj palubi. Po reima oevidac,a bilo je teko gledati ga.
Putin je doiveo nemo vlasti na samom kraju osamdesetih godina, kada se u Nemakoj Demokratskoj
Republici ruio ne samo Berlinski zid, ve i ceo obavetajni sistem, istononemaki i sovjetski, a "Moskva
je utala". Ta nemo vlasti je vie od svega potresla Putina, i o tome je priao u seriji svojih intervjua "U
prvom licu". Ali sad aje on bio vlast - i kao vrhovni komandant, i kao predsednik, ali i on je utao i nije
nita mogao da uradi za podmorniare koji umiru u Barencovom moru. Ovde nije reavan ni vojni, ni
politiki, ni ekonomski, ak ni dravni problem. Na dubini od 108 metara reavan je tehniki problem kako otvoriti kapak otvora za sluaj havarije na potonuloj podmornici "Kursk" i izbaviti iz vodenog
zarobljenitva one koji su moda jo ostali ivi. Taj problem je mogao da se rei ili da se ne rei samo tamo
i to odmah - na velikoj poliranoj platformi za spasavanje u sluaju havarije.
Jo 17.avgusta su iz Tropnhajma prema mestu havarije "Kurska" isplovila dva norveka broda - jedan sa
britanskom mini podmornicom LR 5, a drugi sa grupom ronilaca za ronjenje u dubokim vodama,
zaposlenih u jednoj norvekoj komercijalnj firmi. Prvi brod je na mesto potonuaruske podmornice stigao
uvee 19.avgusta, a drugi oko jedna u noi 20.avgusta. Ceo dan 20.avgusta utroen je na pregled potonule
podmornice i upoznavanje sak ontruksijom otvora za sluaj havarije i prelazen kmore. Sa ruskom stranom
su reeni svi neodloni problemi i napravljen je specijalni alat.
Oko osam sati ujutro 21.avgusta norveki ronioci su uspeli da otvore gornji spasilaki otvor 9.komore.
Komora je bila ispunjena vodom, to je odmah stavilo pod sumnju korienje britanske mini podmornice.
Kao i ruski ureaji, i ona je bila predviena za spasavanje mornara iz komora koje nisu potopljene. ali
ponovni pregled plovila je pokazao da su vodom ispunjeni svi odseci, i da u podmornici niko nije iv.
I strunjaci su bili nakratko zbunjeni. udile su ih razmere oteenja na podmornici, koja je u floti smatrana
najsigurnijom i tokom pet godina je opravdala takvu reputaciju. ta je moglo da nanese "Kursku" tako
veliku tetu? Oigledno, tu je psotojao zbir nekoliko razloga. verovatnog spoljnog udarca, eksplozije
torpeda, akumulator,a boca sa komprimovanim vazduhom - uopte, svega to je moglo da eksplodira. Na
sreu, oigledno se nita nije dogodilo sa krilatim raketama, ije su se lansirne cevi nalazile izmeu jakog i
lakog omotaa trupa. Pouzdanom se pokazala i zatita dva atomska reaktora, i sistem za automatsko
zaustavljanje njihovog rad.a Ni unutar devete komroe, ni oko odmornice nije registrovana poveana
radioaktivnost.

U noi na 19. avgusta predsednik Putin se vratio u Moskvu, skrativi sastanak efova drava Zajednice
nezavisnih drava, u dogovoru sa drugim liderima. Sasluao je izvetaje svih koji su uestvovali u akciji
spasavanja, ali se uzdrao od meanja u tok dogaaja. Tek 22.avgusta Putin je uzeo u svoje ruke sve mere
vezane za stradanje podmornice i njene posade.
Sa aerodroma u Severomorsku nije otiao u tab flote, ve u garnizonsko naselje Viajevo, gde su iveli
oficiri - podmorniari koji su plovili na "Kursku", i gde se nalazila rodbina, koja se okupial tu sa svih
krajeva zemlje. Ukupno ih je bilo oko 600.
Na britanskoj televiziji je prikazano sledee:jedna ena, za koju ej reeno da je ena jednog od poginulih
mornara, vie u kameru na engleskom jeziku: "Ako vidim Putina, ubiu ga!" Ali sline prie su se mogle
videti i rpoitati i u ruskim novinama. Na (moskovskoj) NTV se takoe mogla videti ena koja je u kameru
vikala: "Ne elim da se sretnem sa Putinom. Mrzim ga!"
U stvarnosti je bilo drugaije. Putin je prvo posetio enu poginulog kapetana LJaina i u njihovoj oronuloj
kui vie od sata je razgovarao sa njom. Zajedno su otili u Dom oficira, gde se u sali sa 650 mesta skupilo
vie od hiljadu ljudi. Okruenje i obezbeenje predsedniak Putina je bilo maksimalno smanjeno. Putin je
razgovarao sa ljudima koji su se okupili i odgovarao na sva pitanja, ak i na besmislena, pa i na ona, koja
su se vie puta ponavljala. Nije pokazivao nestrpljenje, smao panju. Taj susret, koji je trajao tri sata, niko
nije pripremao, ali nikakvih incidenata i napetosti, koje je oekivala angaovana tampa, nije bilo kao to
uostalom, nije bilo ni televizije ni prenosa. Putin nije eleo da od svog susreta sa rodbinom mornara pravi
predstavu. "Ja nisam imao predstavu da se flota nalazi u tako stranom stanju" - rekao je predsednik preko
dravne TV. Ali on je takoe i kritikovao ruske medije zbog krajnje tendencioznosti i histerije prilikom
rasvetljavanja tragedije "Kurska", a to je vrealo mornare. "Postoje konkretni ljudi" - rekao je Putin - "koji
su opljakali zemlju, armiju i flotu i oni danas pokuavaju da manipuliu drutvenom sveu".
"Rodbina poginulih mornara je osetila olakanje" - svedoile su sledeeg dana skoro sve ruske novine. "On
je sa nama rpiao kao da nam je rod" - objasnila je novianriam (ruske) ORT jedna od majki.
ak je i opoziciona tampa bila iznenaena."Putin je sa tog susreta otiao kao predsednik toga naroda, koji
je malo pre toga bio spreman da ga rastrgne", pisao je "Komersant". "Putinov dan - pisao je lsit "Izvestija" bio je kulminacija tragedije u Viajevu. To je bila kriza. Ve uvee je ljudima postalo lake. Kako tvrde
psiholozi, u noi izmeu 22. i 23. avgusta svi su spavali. "

Oktobar u Beogradu
14. oktobar 2004. 00:00 | Komentara: 0

Oktobarska kriza u Jugoslaviji 2000. godine bila je za Rusiju neoekivana, a pozicija

Kremlja bila je istovremeno i "najispravnija i najneispravnija". Poziv Moskve Kotunici.
Nastavci
1.

Sobak video lidera

2.

Odlazak iz KGB

3.

Uzor - Petar Veliki

4.

Bled prvi utisak

5.

Odlazak Borisa Jeljcina

6.

Pravi een - vernik!

7.

Drama na "kursku"

8.

Oktobar u Beogradu

9.

vrst korak napred

10. Godina novog voe

11. Tajkuni hoe vlast
12. Mo novih bogataa
Srodne teme

Put ka EU

Rekonstrukcija Vlade

Sabor SPC

Sluaj Artemije

Sve ene Lotara Mateusa

Pie: Roj Medvede

VLADIMIR Putin je na Okinavu, na svoj prvi samit G 7 i Rusije doao iz Blagoveenska 21. jula 2000.
uvee i nije prisustvovao prvom radnom sastanku okupljenih lidera. Ali, ve posle veere imao je
jednoasovni razgovor sa Bilom Klintonom i detaljno mu izloio svoje razgovore sa Kinom i Severnom
Korejom. Klinton je u osnovi bio zadovoljan. Sam je sebe saterao u oak kada je ranije izjavio da e SAD
obavezno doneti odluku o protivraketnoj odbrani u avgustu 2000. godine. Ali, Klinton nije mogao da ubedi
ni svoje saveznike, ni protivnike u svrsishodnost takve odluke, koja naruava raketnu i nuklearnu stabilnost.
Uz to, prve probe modela "zvezdanog oruja" bile su neuspene, ukupni sistem prve generacije
protivraketne odbrane se pokazao kao suvie skup i suvie nesiguran. Sada je Klinton mogao da odloi
donoenje odluke, a da sauva obraz. Tako je faktiki i uraeno u zajednikoj izjavi Putina i Klintona posle
zavretka njihovog sastanka. Ve posle nekoliko nedelja predsednik SAD je zvanino objavio odlaganje
aktiviranja nacionalne protivraketne odbrane. Donoenje odluke je preneto na sledeeg predsednika
Sjedinjenih Drava.
Po oceni strunjaka, to je znailo da je sporazumu o protivraketnoj odbrani iz 1972. godine produen ivot
jo minimalno za est godina, naravno, u sluaju da na predsednikim izborima u SAD pobede demokrate.
Svi diplomatski i vojni eksperti su ovu odluku Klintona ocenili kao najveu diplomatsku pobedu Rusije u
poslednjih nekoliko godina. Pri tome je ona bila postignuta bez duge i otre polemike. Svi lideri zemalja,
okupljeni na samitu "osmorice" pozdravili su postignuti kompromis.
JO krajem septembra 2000. dok se Putin pripremao za posetu Indiji poela je nova kriza u Jugoslaviji. To
je region za koji su vezani mnogi ruski interesi. Ta kriza je za Rusiju bila neoekivana, bila je otra, ali u
oblicima koji su neuobiajeni za konflikte te vrste.
Naravno, prevremeni izbori u Jugoslaviji, koji je trebalo da se odre 24. septembra 2000. godine postali su
predmet skoncentrisane panje ruskih analitikih slubi. Ali, zajedniki zakljuak je bio da e
najverovatniji rezultat tih izbora biti pobeda lidera Socijalistike partije Srbije Slobodana Miloevia, ali ne
i sa nekom velikom prednou. Niko nije prepostavljao ak ni mogunost odravanja drugog kruga.
Suparnik Slobodana Miloevia, Vojislav Kotunica, profesor Beogradskog univerziteta i lider nevelike
nacionalistike partije Demokratske stranke Srbije, za ruske i zapadne analitiare bio je skoro nepoznata
linost. On ni u samoj Jugoslaviji nije bio najpoznatiji, niti najpopularniji opozicionar. Tek u poetku
predizborne kampanje, kada se ujedinilo 18 opozicionih partija, on je izabran za lidera te koalicije. NJegov
uspeh na izborima, protivrene inforamcije o njihovim rezultatima, studentski nemiri u Beogradu i drugim
gradovima, oscilacije u vojsci i policiji - sve se to dogaalo u znatnoj meri stihijski, a ne po nekom unapred
predvienom scenariju.

RAZUMLJIVA je brzopletost zapadnih zemalja, koje su odmah posle izbora objavile da je Miloevi
doiveo poraz, a da je Kotunica pobedio. Oni su eleli da iskoriste poslednju ansu i da pravdaju ratna
dejstva na Balkanu u prolee 1999. godine. Ali, za Rusiju bi takva brzopletost bila neumesna. Ministar
inostranih poslova Rusije Igor Ivanov je bio prvi politiar visokog ranga koji je u Beograd doputovao
poetkom oktobra i dobio mogunost da se sastane kako sa Miloeviem, tako i sa Kotunicom. Problem
vlasti u Jugoslaviji se nije reavao u Londonu ili u Parizu, ali ni u Moskvi. On se reavao u Beogradu.
Posebnu ulogu su ovde odigrali stavovi armije, policije i crkve.
Na kraju je upravo Vojislav Kotunica bio proglaen za predsednika Jugoslavije i Moskva je priznala
njegovu pobedu. Kotunicu su pozvali u Rusiju i poseta Moskvi je bila njegovo drugo putovanje van zemlje
u novom svojstvu. Rusija je podrala ukidanje svih politikih i ekonomskih sankcija, koje su ranije donete
protiv Jugoslavije i doprinela je mirnom reavanju nove balkanske krize.
Mnogi listovi koji su bili opozicija Putinu pisali su da je "Rusija zakasnila", da e novi lideri Jugoslavije
"dobro zapamtiti ko ih je prvi priznao", da je Rusija "uhvatila poslednji voz" i tome slino. Ali to su bili
pristrasni i povrni stavovi. Na kraju je gubitnik u toj krizi bio zapad. Zapadne zemlje su sve stavile na
kartu Miloevievog odlaska i nije im ostalo nita drugo nego da se raduju zbog Kotuniine pobede.
ALI novi predsednik Jugoslavije nikada nije bio prozapadni politiar, on je nesumnjivi nacionalista. On je
odluno osudio zapadnu agresiju na Jugoslaviju 1999. godine. Miloevi je i posle izbora neko vreme ostao
uticajna politika linost. I sama injenica da su izbori raspisani, pokazala je da u zemlji nema totalitarne
diktature. Totalitarni reimi ne raspisuju slobodne izbore, a tim pre ih ne gube. Kada je 6. oktobra 2000.
godine uvee Miloevi javno priznao svoj poraz i u svom govoru rekao da e on sada vie vremena
provoditi sa svojim unukom, njegove su rei bile propraene aplauzima graana koji su se okupili na
ulicama. Tu nije bilo mrnje i poziva na obraun, kao u Rumuniji, mada je jugoslovensku revoluciju takoe
teko nazvati "plianom".
Prilikom oslobaanja politikih zatvorenika, ispostavilo se da ih je u zemlji svega etvorica. Ujedno su bili
osloboeni i skoro svi dezerteri iz nedavnog rata, kao i deo kosovskih Albanaca, osuenih za terorizam.
Revolucija u Jugoslaviji je prola bez krvi i oruanih sukoba, stradali su uglavnom izlozi skupih prodavnica
u centru Beograda. Svodei raune dogaaja, neke novine su pisale da je "Rusija izgubila Jugoslaviju". Ali,
drugi su tvrdili da je upravo "Kotunica za Rusiju idealni lider Jugoslavije". Politikolog Sergej Parkov, iz
lista "Sevodnja", tvrdio je: "Pozicija Kremlja je ovih dana bila najispravnija, ali i najnejasnija. Putin je
pokazao svoje malo iskustvo u spoljnopolitikim poslovima, ali jugoslovenska kriza e pozitivno uticati na
njegov rejting".

vrst korak napred

15. oktobar 2004. 00:00 | Komentara: 0

Ruska tampa je jo krajem 2000. godine, a neki mediji i znatno ranije, poela da svodi
preliminarne raune delatnosti novog ruskog lidera.
Nastavci
1.

Sobak video lidera

2.

Odlazak iz KGB

3.

Uzor - Petar Veliki

4.

Bled prvi utisak

5.

Odlazak Borisa Jeljcina

6.

Pravi een - vernik!

7.

Drama na "kursku"

8.

Oktobar u Beogradu

9.

vrst korak napred

10. Godina novog voe

11. Tajkuni hoe vlast
12. Mo novih bogataa
Srodne teme

Put ka EU

Rekonstrukcija Vlade

Sabor SPC

Sluaj Artemije

Sve ene Lotara Mateusa

Pie: Roj Medvedev

PREMA podacima Ministarstva za ekonomski razvoj i trgovinu RF bruto nacionalni dohodak se u 2000.
godini poveao za 7,6 odsto, a industrijska proizvodnja za 9,2 odsto. Investiranja u ekonomiju su se
poveala za 17,2, a realni dohodak stanovnitva za 9,2 procenta. Takav tempo razvoja za jednu godinu naa
zemlja nije doivela od 1973. Godinji budet je bio ostvaren sa veim prihodima od rashoda i suficit je
iznosio preko 130 milijardi rubalja. Dugovanje drave po osnovu plata, iz budeta, i po osnovu penzija je
bilo, praktino, izmireno. Zlatne i devizne rezerve Rusije su za jednu godinu poveale za 34,4 odsto, a
pozitivni bilans spoljne trgovine Rusije je bio najvei u njenoj istoriji, dostigavi skoro 60 milijardi dolara.
Nezaposlenost u zemlji se smanjila za petinu, a broj trajkova devet puta. Znaajno poveanje proizvodnje
zapaeno je u svim granama privrede koje su najvanije za zemlju. U lakoj industriji porast je iznosio 26
odsto, u medicinskoj 22, u tamparskoj 19, crnoj metalurgiji 16, mainskoj i metalopreraivakoj industriji
15, u hemijskoj i naftnoj industriji 14, u umarstvu i drvopreraivakoj industriji 12, u obojenoj metalurgiji
11,5, u prehrambenoj devet odsto. Proizvodnja u naftnoj industriji poveala se za pet, a u elektroprivredi za
dva odsto.
Objanjavajui neoekivani ekonomski napredak u Rusiji, mnogi ekonomisti su obino govorili o
neoekivano visokim cenama nafte na svetskom tritu. Pri tom se o poveanju cena nafte govorilo kao o
"srenoj okolnosti" za Rusiju.
Po proizvodnji nafte, Rusija, kako je to poznato, zauzima tree mesto u svetu - posle SAD i Saudijske
Arabije. Izvlaenje nafte i primarnog benzina 2000. godine u Rusiji iznosilo je 322,3 miliona tona i to je
bilo skoro 20 miliona tona iznad nivoa iz 1999. godine. Ali, vei deo ruske nafte prodaje se na lokalnom
tritu po fiksnim i relativno niskim cenama. Samo oko 40 odsto nae nafte se izvozi, i po tom pokazatelju
Rusija zaostaje za mnogim zemljama, lanicama OPEK. Proizvodna cena nafte u Rusiji je visoka i ona se
kree od 8 do 14 dolara po barelu, naim proizvoaima se isplati da izvoze naftu, plaajui pri tom sve
poreze, akcize, dozvole za izvoz i tako dalje. Budet za 2000. godinu fomirao se na bazi cene od 19 do 20
dolara po barelu nafte, i vie cene su za Rusiju dobrodole. Ali, da li to moemo smatrati samo "srenom
okolnou"?
RUSKA nafta nije samo dar prirode. Iza tih reka crnog zlata stoji vie od etrdeset godina najteeg
mogueg rada stotina hiljada ljudi, koji su traili naftu u najudaljenijim i najhladnijim oblastima Sibira, koji
su poloili na desetine hiljada kilometara naftovoda, gradili su pumpne stanice, puteve, aerodrome,
gradove, celokupnu infrastrukturu. Trebalo je izgraditi ogromne rafinerije, obrazovati desetine hiljada
strunjaka, naunoistraivake institute, laboratorije, vie kole - i sve se to radilo bez ikakve pomoi sa
strane. Savremeni naftni magnati za sada nisu ba mnogo uveali to bogatstvo.

Istraivanja pokazuju da e u sledeih dvadeset godina potronja energije rasti za tri odsto godinje, i da e
u tom periodu nafta ostati glavni izvor energije. Zato e se potranja za njom poveati. Druga istraivanja
pokazuju da svetskoj privredi ne odgovara ni preskupa ni suvie jeftina nafta. Zato naftno trite ne treba da
se formira samo na osnovu stihijskih procesa, njega treba regulisati, i cene od 20 do 30 dolara po barelu
sirove nafte su optimalne za godine koje slede.
Naftna privreda sa svojom celokupnom sloenom infrastrukturom moe da isprovocira, ali moe i da sprei
meunarodne konflikte. To vidimo i na primeru Kavkaza, i na primeru Bliskog Istoka.
Zahvaljujui sistemu obavezne prodaje tri etvrtine zarade od izvoza, Rusija je mogla da koristi svoje
izvozne prihode racionalnije nego ranije. Da podsetimo da je 1996, koja je za zemlju bila izuzetno teka,
samo od izvoza nafte inkasirano oko 16 milijardi dolara. Ali gde su otile te milijarde? Sada su prihodi od
prodaje nafte regulisani mnogo jasnije. Naftne kompanije su poele da prave velike porudbine za novu
opremu kod fabrika za proizvodnju maina i to je davalo stimulans mnogim drugim privrednim granama.
Ali nije nafta bila jedini faktor rasta.
Veliku ulogu u uspehu ruske ekonomije 2000. godine imala je stabilna proizvodnja gasa. Cena gasa na
svetskom tritu se poveala, ali ne premnogo. Rusija je izvezla vie od 200 milijardi kubnih metara gasa
(6-7 odsto vie nego 1999.) i izvozni prihod je premaio 11 milijardi dolara. Poveao se i udeo atomske
energije, koja je poslednjih deset godina bila znatno zapostavljena.
Ostvareno je i znaajno poveanje proizvodnje i izvoza crne i obojene metalurgije. Ruski metalurzi su za
godinu dana istopili 59,2 miliona tona elika i proizveli 47 miliona tona valjanog elika. Tako velike
proizvodnje u domaim valjaonicama nije bilo od sovjetskog vremena. Ukupna angaovanost kapaciteta
bila je vea od 80 odsto. Poveao se i izvoz ne samo crne metalurgije, ve i aluminijuma, bakra, nikla,
retkih metala, to je Rusiji donelo prihod koji se moe porediti sa prihodima od izvoza nafte i gasa.
TROJICA VELIKIH
KRAJEM oktobra 2000, na jednom susretu u Parizu, Putina su pitali ija bi tri portreta okaio u svom
kabinetu. Ogovorio je: Pukin, Petar Veliki i De Gol.
A na pitanje o sovjetskom periodu u istoriji Rusije Putin je rekao da 1917. smatra prirodnom reakcijom
zemlje na poraz u Prvom svetskom ratu i na centrifugalne sile koje su poremetile sistem upravljanja
zemljom, ali se nije upustio u opravdavanje dogaaja koji su usledili posle toga.

Godina novog voe

16. oktobar 2004. 00:00 | Komentara: 0

Deputat Sergej Ivanenko, iz opozicije u dravnoj dumi, priznao je da je 2001. bila godina
Putina i da je stanovnitvo poelo da veruje u vlast, ega ranije nije bilo.
Nastavci
1.

Sobak video lidera

2.

Odlazak iz KGB

3.

Uzor - Petar Veliki

4.

Bled prvi utisak

5.

Odlazak Borisa Jeljcina

6.

Pravi een - vernik!

7.

Drama na "kursku"

8.

Oktobar u Beogradu

9.

vrst korak napred

10. Godina novog voe

11. Tajkuni hoe vlast
12. Mo novih bogataa
Srodne teme

Put ka EU

Rekonstrukcija Vlade

Sabor SPC

Sluaj Artemije

Sve ene Lotara Mateusa

DEO ruske politike stabilnosti 2000. godine inila je i stabilnost kadrovskog sastava u najviim eelonima
vlasti, ega nije bilo u Jeljcinovo vreme. U periodu od 1992. do 1999. godine u Rusiji je smenjeno oko 40
potpredsednika vlade i vie od 200 ministara, a takoe i pet premijera, etiri javna tuioca i nebrojeno
mnogo odgovornih lica u predsednikoj administraciji i u Savetu bezbednosti. Skoro svima se to dogaalo
potpuno neoekivano.
Jeljcinovi najblii saradnici su saznavali za svoju smenu ne samo dok su podnosili predsedniku izvetaje, ili
u vreme sednice u Kremlju, ve i u vreme godinjeg odmora, u vikendici, na putu ka poslu, na slubenom
putu, ujutro za vreme doruka ili uvee za vreme veere, telefonom od predsednikovog pomonika ili iz
izvetaja informativnih agencija i televizijskih novosti. Ponekad su ljudi isto tako neoekivano mogli da
saznaju i da su postavljeni na novu visoku funkciju. Takve stvari se nisu dogaale u 2000. godini. Za
mnoge posmatrae je bila udna injenica da su prvih dana januara 2001. godine na sednice vlade dolazili
sve isti ministri, koji su se tu okupljali i u januaru 2000.
BIO je samo jedan izuzetak: poetkom februara razreen je dunosti ministar energetike Aleksandar Gavrin
- zbog hronine nesposobnosti da se izbori sa problemima te grane. Nije bilo velikih promena u
predsednikom kabinetu i slubama bezbednosti. Za novog javnog tuioca, na faktiki upranjeno mesto
postavljen je dotadanji prvi zamenik.
Naravno da su kadrovske promene u najviim krugovima vlasti bile neophodne, i mnogi posmatrai su te
promene oekivali jo pre leta 2001. godine. Ali skoro svi su se slagali da promene i prekrajanja u najviim
krugovima vlasti teko mogu iznenaditi javnost svojim radikalizmom.
U knjizi intervjua U prvom licu, koja je izdata marta 2000. godine, navedene su rei Vladimira Putina o
redosledu problema koji stoje pred novom vlau. Tehnolozi sa kojima radimo, primetio je Putin, prave
program rada po godinama. Prva godina - odreivanje ciljeva i formiranje tima; druga godina i polovina
tree - postizanje konkretnih rezultata po fazama; kraj tree i poetak etvrte godine - prikazivnje tih
rezultata i ulazak u novu izbornu kampanju. I ako se ciklus prekine, sve ode uzalud.
PUTIN nije imao nikakav tim, ve je imao malu grupu ljudi koje je dobro poznavao - iz peterburke
gradske vlade, iz studentskih dana, iz FSB. Ti ljudi su ve zauzeli mesta u administraciji Kremlja i Belog
doma, u pres-slubi, Kabinetu, Savetu bezbednosti, FSB, Centru za strateke projekte. NJihova imena su
poznata: Herman Gref, Dmitrij Kozak, Sergej Ivanov, Igor Sein, Dmitrij Medvedev, Nikolaj Patruev,
Viktor erkesov, Aleksej Kudrin, Leonid Rejman, Viktor Ivanov.
Ti ljudi zajedno nisu predstavljali nekakav homogeni politiki tim. Zato se u tampi moglo sresti poreenje
Putina sa kraljem, koji jo nema svitu, ili sa junakom iz bajke ernomorom, koji je izaao iz okeanskih
dubina, ali bez svoja trideset tri junaka.
Zima i prolee 2001. godine su bili daleko mirniji nego pre godinu ili dve. Pojavili su se jasni znaci

stabilnosti u ivotu drutva i radu drave. Ekonomija je napravila primetni korak unapred, realni prihodi
veine stanovnitva zemlje su se poveali - prvi put za dvanaest godina. Shodno tome, popravilo se i
raspoloenje graana.
Prvi put za poslednjih nekoliko godina vie od 26 odsto stanovnika Rusije je ocenilo da su rezultati godine
za njih lino i za njihove porodice u celini dobri ili ak veoma uspeni. Pri tom, je preko polovine graana
zemlje izrazilo pozitivna oekivanja za sebe i svoju porodicu za celu 2001. godinu. Takoe, prvi put posle
deset godina ogromna veina graana je smatrala da ne veruje ni u mogunost raspada zemlje, ni u dalju
degradaciju njene privrede, ni u uspostavljanje diktatorskog reima na vlasti, ni u to da e Rusija pasti u
potpunu ekonomsku i politiku zavisnost od Zapada.
I sam predsednik Vladimir Putin je pozitivno ocenio rezultate svoga rada i rada vlade, mada je podvukao i
da nije uraeno sve to je on eleo. I na prvu godinjicu predsednikih izbora u Rusiji i na godinjicu
inauguracije Putina mnogi listovi su uglavnom pisali o njegovim uspesima, mada nije mali broj onih autora
koji su tvrdili da je mnogo tota u radu predsednika za njih bilo potpuno neoekivano.
U ZIMU i prolee 2001. godine svi politiki posmatrai i sociolozi isticali su neobino visok nivo podrke
Vladimiru Putinu, praktino u svim slojevima drutva. Jo novembra 1999. godine, kada je rejting
poverenja prema Putinu, tada jo na dunosti premijera, dostigao 40 odsto eksperti su tvrdili da je to nivo
gornje granice i da je vii rejting poverenja prema politiaru u Rusiji u principu nemogu. Ali, posle
godinu dana, u novembru 2000. godine on se popeo na 60-65, a do marta 2001. godine je preao 70
procenata. Taj visok nivo poverenja prema Putinu se zadrao i u aprilu i maju 2001. godine. Pri tom su
eksperti i analitiari ponekad sa tugom, a i sa nadom, bili prinueni da tvrde da je Putinova veina veoma
otporna, ali nije vena. ak je jedan od vodeih linosti u frakciji Jabloko u dravnoj dumi Sergej
Ivanenko bio prinuen da prizna da je godina posle predsednikih izbora u Rusiji bila godina Putina i da
je stanovnitvo u zemlji poelo da veruje u vlast, ega ranije nije bilo.
ak su i autori lista Zavtra, polemiui sa listom Sovjetskaja Rosija podvukli da je Vladimir Putin za
godinu dana boravka u Kremlju uradio ogroman posao i izrastao u velikog rukovodioca. Te ocene su,
nesumnjivo, bile blie istini.

Tajkuni hoe vlast

17. oktobar 2004. 00:00 | Komentara: 0

Gubernator najsiromanije ruske gubernije Roman Abramovi potroio oko 400 miliona
dolara na kupovinu engleskog elsija i otplatu njegovih dugova. Raspojasani ivot
novokomponovanih ruskih milijardera.
Nastavci
1.

Sobak video lidera

2.

Odlazak iz KGB

3.

Uzor - Petar Veliki

4.

Bled prvi utisak

5.

Odlazak Borisa Jeljcina

6.

Pravi een - vernik!

7.

Drama na "kursku"

8.

Oktobar u Beogradu

9.

vrst korak napred

10. Godina novog voe

11. Tajkuni hoe vlast

12. Mo novih bogataa

Srodne teme

Put ka EU

Rekonstrukcija Vlade

Sabor SPC

Sluaj Artemije

Sve ene Lotara Mateusa

NEKOLIKO veoma razliitih, ali meusobno povezanih dogaaja izazvali su 2003. godine javnu polemiku
i mnogo veoma razliitih komentara, kako u ruskoj, tako i u inostranoj tampi. Najveu panju je privuklo
hapenje jednog od vodeih akcionara i suvlasnika grupe JUKOS Platona Lebedeva. To je prvi milijarder
koji je uhapen u Rusiji. On nije samo lini prijatelj predsednika kompanije JUKOS Mihaila
Hodorkovskog, koji se smatra najbogatijim biznismenom u Rusiji.
Lebedev je i sam vlasnik nekoliko hemijskih i naftnih kompanija, od kojih je najvea registrovana na
Gibraltaru. Prema podacima iz strane tampe, Lebedev je kontrolisao sredstva u iznosu od 1.520 milijardi
dolara. Javno tuilatvo je protiv Lebedeva podiglo optunicu u vezi sa tri lana Krivinog zakonika, u
kojima se uglavnom radi o krai i prevari, kao i o neplaanju poreza. Istovremeno sa Lebedovom uhapen
je i jedan od rukovodilaca obezbeenja JUKOS-a Aleksej Piugin, koji je optuen, izmeu ostalog, i za
organizaciju naruenih ubistava. U razliitim sektorima JUKOS-a izvreni su pretresi i oduzeti su
dokumenti. Krajem oktobra je i prvi ovek JUKOS-a Mihail Hodorkovski pozvan na sasluanje, a zatim
uhapen.
DRUGI dogaaj koji je ponovo izazvao panju i postavio pitanje oligarha bila je neoekivana kupovina
poznatog engleskog fudbalskog kluba elsi od strane poznatog biznismena i istovremeno gubernatora
ukotskog okruga Romana Abramovia. Prema podacima iz britanske tampe, za kupovinu elsija, otplatu
njegovih dugova i dovoenje novih igraa Abramovi je utroio ogromnu sumu od 350 do 400 miliona
dolara.
Relativno mladi (tridesettrogodinji) biznismen, koji ak nema visoko obrazovanje, Roman Abramovi,
skrenuo je na sebe panju tek poetkom 1999. godine, kada je Aleksandar Korakov, ef predsednikovog
obezbeenja, napisao da je Abramovi glavni finansijer porodice Borisa Jeljcina. Novine i televizija tada
ak nisu imale ni fotografiju tog toliko uticajnog bankara... ali uskoro posle toga se ispostavilo da
Abramovi nije samo akcionar i lan Saveta direktora, ve i faktiki vlasnik velike naftne korporacije
Sibireneft, da u svojim rukama dri kontrolne pakete akcija nekoliko aluminijumskih kombinata i jo
desetine preduzea, kompanija, hotela i firmi koje se bave konsaltingom.
KADA se naao u centru panje, Abramovi je reio da se kandiduje za dravnu Dumu i uao je u nju kao
predstavnik birakog okruga na ukotki. Neujno je sedeo u Dumi i nije ulazio ni u jednu frakciju. Posle
godinu dana kandidovao se na izborima za gubernatora ukotke i, naravno, pobedio.
Teritorija ukotskog autonomnog okruga je znatno vea od Francuske ili Nemake, ali stanovnika je manje
od 80.000. Verovatno je to najzabaniji i najsiromaniji region Ruske Federacije. Abramovi je ovde razvio
iroku delatnost, izgradio je uglavnom sopstvenim sredstvima nekoliko bioskopa, klubova, kola, bolnica,
popravio je stanje transporta, dejih odmora na junim obalama, penzija itd. Ali, na dalekoj i hladnoj
ukotki nije mogue popraviti mentalitet za dve ili tri godine, i 2003. godine gubernator Abramovi se u
svojoj rezidenciji pojavljivao sve ree i ree. Mnogo ee se mogao videti u Moskvi ili u inostranstvu. U
tampi su poela nagaanja, ta e biti sa Romanom Abramoviem i njegovim timom kada se zavri period
gubernatorstva. Kupovina engleskog fudbalskog kluba elsi je to pitanje pojasnila samo delimino...
U vreme kada je Abramovi poeo da se skoro otvoreno povlai iz drutvenog rada i politike i da svoje
ogromno lino bogatstvo prebacuje u inostranstvo, etrdesetogodinji Mihail Hodorkovski je saoptio da bi
on eleo da kroz nekoliko godina napusti sferu biznisa i da se usredsredi na drutveni i politiki rad u
Rusiji. Ve poetkom 2003. godine kompanija JUKOS je znatno poveala obim finansiranja ne samo partije
Jabloko, ve i nekih grupa i struktura KP Rusije. U izbornim listama Jabloka moglo se nai mnogo ljudi
koji konkuriu za mandate u Dumi, a koji su veoma tesno povezani sa kompanijom JUKOS. Nekoliko
osoba iz razliitih delova JUKOS-a nalo se na izbornim listama KP Rusije.
Odnosi izmeu vlasti i dela velikog biznisa zaotrili su se ne samo zbog prevelikih politikih ambicija

nekih oligarha ve i iz drugih razloga. Sada nema potrebe govoriti o vremenima i uslovima u kojima su
dobijanje i prerada nafte privatizovani. Novi vlasnici su uspeli da odre, ak i da razviju naftnu privrednu
granu u veoma teka vremena, kada je cena nafte na svetskom tritu pala na 12-14 dolara po barelu, a
celokupna struktura dravne uprave i planiranja ekonomije bila je unitena.
Nema smisla ni uditi se to je neko 1995. ili 1996. godine kupio za 100 miliona dolara kompaniju koja
danas vredi milijardu ili dve milijarde dolara. Privatizacija je bila nepotena, u nekim sluajevima ak i
sramotna akcija, o tome je sve ve reeno i napisano i to svi znaju. Ali mi svi vidimo i to da naftne
kompanije danas rade veoma efikasno, uspeno, i u celini mnogo bolje nego u sovjetska vremena, posebno
sa take gledita tehnologije i ekologije. Rad i kolektiva naftnih kompanija i njihovog rukovodstva
zasluuje velike plate. Ali ne treba ih preplaivati. Naftnu industriju nisu stvorili njeni sadanji vlasnici i
bilo bi ispravnije raditi sa njima na osnovu koncesija ili rentiranja. Sama nafta je prirodno bogatstvo koje
pripada celom narodu koga predstavlja njegova drava.
ime u savremenoj Rusiji moe da se opravda kupovina inostranih sportskih klubova, luksuznih jahti i
zamkova, kao i velikih imanja u okolini Londona, na obalama Francuske i panije od strane naftnih
magnata? ak su i u Saudijskoj Arabiji i u Emiratima prinevi iz kraljevskih porodica poslednjih deset
godina pazili da ive skromnije, brinui se ne samo za svoje line ve i za dravne interese.

Mo novih bogataa
18. oktobar 2004. 00:00 | Komentara: 0

Milijarderi koji su se obogatili na dravnoj imovini uvereni da im je zahvaljujui novcu

sve dozvoljeno. Spektakularno hapenje Mihaila Hodorkovskog.
Nastavci
1.

Sobak video lidera

2.

Odlazak iz KGB

3.

Uzor - Petar Veliki

4.

Bled prvi utisak

5.

Odlazak Borisa Jeljcina

6.

Pravi een - vernik!

7.

Drama na "kursku"

8.

Oktobar u Beogradu

9.

vrst korak napred

10. Godina novog voe

11. Tajkuni hoe vlast
12. Mo novih bogataa
Srodne teme

Put ka EU

Rekonstrukcija Vlade

Sabor SPC

Sluaj Artemije

Sve ene Lotara Mateusa

Pie: Roj Medvedev

RANO ujutro 25. oktobra 2003. godine na novosibirski aerodrom Tolmaovo je na svom putu za Irkutsks
leteo radi popune goriva avion "Tu 134", koji je od moskovske aviokompanije "Meridijan" iznajmila naftna
kompanija JUKOS. U njemu se nalazio generalni direktor i predsednik kompanije Mihail Hodorkovski.
Najbogatiji biznismen Rusije leteo je iz Ninjeg Novgoroda za Irkutsk u pratnji pomonika i obezbeenja.
Ali prema avionu usmerenom ka udaljenom delu aerodroma, nisu pourila vozila sa gorivom, ve dva
autobusa sa zatamnjenim staklima, od kojih se jedan zaustavio kod stepenica, a drugi pored repa aviona.
Avion su okruili ljudi u maskirnim uniformama. Vrata za prednju kabinu su bila izbaena. Usledila je
glasna naredba: "Ne mrdaj! FSB! (Federalna sluba bezbednosti). Provera dokumenata!" Niko nije pruio
otpor. Oficir koji je rukovodio operacijom uputio se pravo prema Hodorkovskom i rekao: "Imamo nalog,
morate poi sa nama." Hodorkovski je ustao i odgovorio: "Dobro, idemo."
Uhapeni je sproveden do drugog aviona koji je nou stigao iz Moskve. Za manje od jednog sata taj avion
je uzleteo i uputio se u pravcu zapada. Istoga dana, posle kratkog i formalnog ispitivanja u zgradi Istrane
uprave Glavnog tuilatva koja se nalazi na Tehnieskom pereuloku, Hodorkovski i njegov advokat su
poslati u Basmanski sud grada Moskve. Optunica koja je proitana Hodorkovskom pozivala se na sedam
lanova Krivinog zakonika i bila je sastavljena na 50 stranica.
HAPENJE Hodorkovskog je nesumnjivo imalo demonstrativni karakter i predstavljalo je kulminaciju
serije pretresa, ispitivanja i hapenja koji su poeli jo u junu 2003. godine. Kao to je poznato, tada je
uhapen ne samo rukovodilac slube obezbeenja JUKOS Aleksej Piugin, optuen za naruena ubistva,
ve i jedan od zamenika i linih prijatelja Hodorkovskog Platon Lebedev (takoe milijarder), optuen za
otmice, prevaru i neplaanje poreza. Tada nervi nisu izdrali kod treeg oveka u JUKOS Leonida
Navzlina. Bivi rukovodilac Ruskog Evropskog kongresa, nedavno izabran na dunost rektora Ruskog
dravnog humanitarnog univerziteta, Nevzlin, nije se ni pojavio prd studentima i naunicima RDHU za ije
je potrebe JUKOS obeao da e izdvajati 10 miliona dolara godinje. On je otiao u inostranstvo i zatraio
dravljanstvo i politiki azil u Izraelu.
I Hodorkovski je dva puta iao u inostranstvo - u Nemaku i SAD. Tamo je davao mnotvo izjava,
odbacujui sve optube upuene na njegovu adresu i izjavljujui da on ni po koju cenu nee naputati
Rusiju koju voli i u kojoj namerava da se bavi ne samo biznisom, ve i politikim radom - kad doe vreme.
Naftaki magnat je iznajmio avion "Tu-134" ne da bi leteo u London ili Tel Aviv, ve radi velikog
propagandnog putovanja po Rusiji. "Ja nemam nameru da se skrivam - izjavio je predsednik JUKOS - i
biu spreman da se pojavim u tuilatvu kad to tamo poele". Od 15. do 23. oktobra Hodorkovski je stigao
da poseti Orel, Belgorod, Lipeck, Tambov, Voronje, Saransk, Samaru i Saratov. On se susretao sa
gubernatorima, regionalnim politiarima i biznismenima. Milijarder je davao velike svote novca za potrebe
studenata provincijskih visokih kola i organizovao zatvorene susrete sa glavnim urednicima novina i
televizijskih kompanija. To putovanje se odvijalo po ablonu predizbornih putovanja velikih politikih
lidera.
U jeku ove agitacione turneje, Glavno tuilatvo je u seditu kompanije JUKOS uputilo dopis "graaninu
Hodorkovskom" sa pozivom na informativni razgovor u svojstvu svedoka. Hodorkovski je pozvan u
Moskvu kod istranog sudije Karimova S. K. u petak 24. oktobra u 12 sati. Ali advokati milijardera su
istranog sudiju obavestili da se njihov klijent nalazi na putu i da ne moe da se javi Istranoj upravi.
IZAZOVNO ponaanje predsednika JUKOS moe se objasniti samo time da je on dobio uveravanja od vrlo
visokih lica i raunao na njihovu podrku. Takva uveravanja da e biti nedodirljiv Hodorovskom mogla su
da daju samo dva oveka - premijer Kasjanov i ef administracije predsednika Rusije Aleksandar Voloin.
Nesuglasice u Kremlju o tom pitanju bile su oigledne. Nije se sluajno u popularnom listu "Moskovske
novosti", koji je jo poetkom septembra kupio JUKOS, pojavio intervju Borisa Jeljcina. Bivi predsednik
je izjavio da paljivo prati situaciju u zemlji i da se nalazi u stalnoj vezi sa vladom i predsednikom zemlje.
Vladimira Putina su skoro otvoreno i oigledno izazivali i on nije mogao da ne odgovori na to. Zato je
odluio da postupa u okviru zakona, ali maksimalno otro, ak demonstrativno. Sva kretanja Hodorkovskog
bila su kontrolisana, a radi njegovog hapenja bila je stvorena posebna operativna grupa od predstavnika
svih organa bezbednsoti, a ne samo do predstavnika tuilatva.
JO poetkom oktobra 2003. godine, posle povratka iz SAD, Vladimir Putin je dao dosta jasnu izjavu u
vezi sa albama oligarha. "Mi imamo - rekao je predsednik - kategorije ljudi koji su se obogatili i postali
milijarderi, kako se kod nas kae, u tren oka. NJih je drava postavila za milijardere: jednostavno je
praktino besplatno razdelila dravnu imovinu. Oni su tako i govorili: postavljen sam za milijardera. Zatim,
kako se stvar razvijala, oni su stekli utisak da su Boiji miljenici, da je za njih sve mogue i, po svemu
sudei, pokuali su da u Rusiji izgrade sistem vlade oligarha, gde bi iza lea vienih politikih figura stajali

ljudi koji se nisu pokazivali na povrini, ali koji bi realno formulisali odluke od optenacionalnog znaaja".
Posle hapenja Hodorkovskog u odreenim politikim krugovima poela je panika, sledile su jedna za
drugom neumesne i otre izjave. Svi su se trudili da odvoje postupke organa reda i tuilatva od
predsednika Putina i pozivali ga da opomene pravosudne organe koji su, toboe, otkazali poslunost. Bilo je
izjava i o "dravnom prevratu", o "KGB-izaciji vlasti u zemlji", o "impimentu predsedniku Putunu".
Dva dana posle hapenja Hodorkovskog, 27. oktobra 2003, posle otre izjave Vladimira Putina, ostavku je
dao Aleksandar Voloin, rukovodilac Administracije predsednika Ruske Federacije. Imenovanje 38godinjeg pravnika Dmitrija Medvedeva za efa kabineta predsednika nije izazvalo senzaciju. Jurij Tolstoj,
profesor Sanktpeterburkog univerziteta, kod koga je pravnik Dmitrij Medvedev radio na svojoj disertaciji,
objasnio je nove premetaje u Kremlju prilino jednostavno: "Sada e obaveza prema narodu biti vanija
nego obaveza prema oligarsima!"
Feljton pripremio: Pero Simi