Bounovi

Vida Bali, roena Bounovi, koja je iz Donje Ilove, kod Prnjavora, sada u Esenu,
moli nas da objasnimo najpre poreklo njenog, kako kae, "curskog" (devojakog)
prezimena. Ali joj to nije jedina elja: "Ako moete, rastumaite i moje udato
prezime." Sve se moe kad se hoe, a naravno, pod uslovom da se ima grae. Za
odgovor o Bounoviima je lako, navela je dovoljno podataka, ukljuujui krsnu
slavu, Petrovdan, a za Balie - teko, jer o njima nije poslala ni slovce. Oekujemo
zato da nam se za njih javi novim pismom.
Pie da su, po saznanju i predanju dedova, Bounovii starosedeoci u ovom kraju,
sada u sastavu Republike Srpske, ali je sluala i druge prie, da imaju neto
"vezano sa Crnom Gorom". Najstariji preci za koje zna su njen pradeda i njegova
dva brata od kojih su, odnosno od njihovih sinova, nastala tri ogranka sa
posebnim prezimenima - Aksenti, Gali i ukari. G-a Vida, meutim, ne
spominje kome ogranku pripada njena ua porodica.
Kao zanimljivost i neobjanjivu injenicu navodi da Bounovia, i to sa istom
slavom, Petrovdan, ima i u dva susedna sela (ili zaseoka) Grabik-Ilova i eregIlova, ali svi kategoriki tvrde da "nisu familija". Mi, smo pak, apsolutno sigurni i
to, takoe "kategoriki" tvrdimo, da je to samo posledica razroavanja koje esto
dalje vodi u netrpljivost i negiranje srodstva i zajednikog porekla. Tome u prilog
govori i podatak da ne slave ba svi Petrovdan, nego neke porodice i, takoe
letnju slavu, mesec dana kasnijeg Sv. Panteliju!
Inae, prostrana i veoma razbacana grupa zaselaka sa osnovom Ilova (izmeu
drugih i Velika Ilova), postoji tako izdeljena kao naslee i iz turskih vremena, kada
su, administrativno, bili odvojeni posedi pojedinih spahija, a zapravo su jedno
veliko selo. Takvih primera u ovom delu Bosne ima jo, a posebno je
karakteristina eava, kod relativno nedalekog Teslia.
Naglasimo da Bounovia stvarno i nema ne samo u drugim naseljima u Bosni i
Hercegovini, ve ni u drugim krajevima u kojima je iveo ili i danas ivi srpski
narod. Nema ih, dakle, ni u Crnoj Gori. I prezime ne moemo objasniti: oblikom
moe biti i patronimiko i matronimiko, ali u knjizi "Renik linih imena kod Srba"
ima i mukih i enskih Boana i Boena, kao i Boica, pa mukih Boenko, Boeta,
Boijan, Boil i Boilo, te Boin, Boina, Boul i Bour i Bourin. Jedino nema
Bouna.
Ali, ima Boanovia. Poreklom su iz stare Crne Gore, iz sela Boanovii u
Piperima, a potiu od Luana, jednog najstarijeg srpskog plemena u ovim
krajevima, pored Jania i Lalia. Po predanju, ukununuk njihovog zajednikog
petka Andrije, Radosav, imao je sinove Krcalina i Boana. Od Boana nastanu
Boanovii, dok su Krcalinovi potomci dobili prezime Janii po njegovoj udovici
Jani koja je sama odgajila etiri sina. Slavili su Aranelovdan, a prisluivali Ilindan.
Ali, i Petrovdan bosanskih Bounovia ima svoje korene. U Piperima su neka
druga bratstva slavila najpre praznik Sv. Petra (i Pavla), pa posle uzela za slavu

Sabor Sv. Arhanela Mihaila.

Istraiva Pipera, na veliki etnolog J. Erdeljanovi verovao je u obrnuto - da su
Petrovdan uzeli za prislubu. Prevideo je, meutim, da je i ovaj praznik bio
znaajan u ivotu stoara, jer su od tog dana prelazili na ispae u vie planine.
Pored toga, praznovanje usred leta, 12. jula, kada je kosidba bila u punom jeku,
stvaralo je mnoge tekoe. Mnogi su ili i u dalja sela, da zarade kosidbom, pa su
morali da prekidaju posao i vraaju se kui da proslave krsno ime. Da olakaju
ivot, promenili su praznik, ali nisu izneverili svetitelja - uzeli su zimske asne
verige Sv. apostola Petra (29. januara), a staru letnju slavu (9. avgusta) zadrali
za preslavu. Oni drugi, Bounovii, preli su na kasniji praznik.
Razlika u jednom glasu u prezimenu, sigurni smo, nastala je ili iz nepanje
svetenika, pisara ili nekog slubenog lica, i to upravo negde oko Prnjavora:
umesto Boanovi zabeleio Bounovi, pa se to ponovljalo u raznim prilikama,
tako da je nakon nekog vremena i familija to prihvatila.