‘MARKSOV METOD Trinaesto poglastje MARKSOV SOCIOLOSKI DETERMINIZAM. Kolektivietl se od eran a je oauka zamovang dbo ‘prema tome, alihove,skclje su, Gaboko desc Tigleldnnne: Dall dies ste’ oat SS, ‘afiog: ert podvjeon lime ie Valter Lipman ‘To. fe _wek, bila strategija, pobune. protiv slobode viokoniat ooeéanja, se frou energie w wraludaim haporima da se ona ualstec Najvreanije ideje huma- Rint éesto su butno edebravali ajihowt amin neprh {sel Kop Su ma oval mai Prodi hunger mmaskom ‘saverniks, warokujucl nejedinstvo Ppompuin Konfuriju, Ove strategia fe Coto bila wie apatite kare hjenic eso! ora 4 menivanja kao toga donnie degree Sh "es, lone, Set 2 fe vos nave fo 40 hogelizam serslfio eK aovd ki Womaloe pokrete: marksiann, do. Sod. majtsje, najrazvjenie 1 majopaenie forme sto Trimamljivo je zadratt se na siénostima femedx rar, Repay fro ela hiss ll splat Tp, bio Be ‘stovim ackorekino ne si Min med’ njihe Mada je nihowo inlet. ho porekio gorovo identino, ne mose Bk sumnje 101renege, wp wr So tomar ee, Om ot et Es aaah gis ei feed sor inaca. rach ene isaos year seat iota Le AE Deiat iti ee sr ang eek aa as mbites Soe ice Epa Pane eset dae mets la eatin ft pe eae ain oj auc! je nepojiljiv. Svi modern pisci dugufu Mark. EM Sow eae Bence ace Eee aris rapt bass Ee Bee Ear ah ier, a ae prema stone’ Sir Hegelu, ost petst niegovog uit = met i ee nt km veneettt meme tsh e mie dae, Gen oe er nies deenar el Sei Sconce eee ae Soe Bi eo aie pene ee ech pant ies rasa See, ie aha ea ae es eis Game & Ga fe ae oe Seg eae & bith ‘onitje,u bordi za dobrobit velike ve- ESE ee anec tans ies Seiten ees“ tae weg near ccc & a Pee ee tak caaeis ecieatianie se Se orate? desttena kat eosin Hl: SGU Ue faasas pauoe me ee etter Sime mee eat fer Bea cient se ge A ln oa gases, Mess e'bio, veruem, Ii prom On je sr ESS oie cia 8 isa oblstnilay all ovo nije moja glavna opraiba. Mno- 202 Fpl, to Je on bmamun raves mnotig fate een a Sevan fe to ‘ Tattan metod pristapa Ghisteden posi Has Ie sdevoran pute ea great metas smiinja na one kot a i are) apres - ue kod aj »j opr Dee itn da Je markleam dh inorcean? Nema d'marksits Sef denna: dress tke Aologie? Cinjnen ac japan tee eto spel ckspeniments a diustveont indijetnys, doses Je'isoe alka dp make, an nut tere gh lo urounort ekopecmensey ead biti neka vrsta drustvene tehnologije ili, barem, pogo- daa % to. All miko ko ifta za 0 Stott markaete et imote“napravid tage, Matcha Yeti Btodska ‘core, tcorja Sji'sa Wijer medsgasts Bes charismatic moc ul roluls. Kao takes, masta sigur mje he oe nova za politiku ruske Komunstcke partije pose og vepona do. paliscze Tas Beater ae Fes frakiégo sabranlo saa Usivent tehoplogyun eas e"prodlaio wipijome,ajcgon ask uel zal 5: te pated poxpuno spent a yells aden 14 aa drateaon"ifinjorngs "Kao. Sia Jeena reg shea, mata fe be yemotan a Some Woblast prikiene chonokife ae ssan Seme Guat Loj se bavio‘ovan” probieetnas es, amin poke czas Tad ee ae Bu le pw alicia ole Ionia Pose rota setspeon chepen ee Stade io iSmumtne "ania So iva! ere koje gate opranien f prtmresaen tov, {ak ‘privainom preduzaéu. Ova. takozvana NEP (ove konometa pola) | Enon ekopeciment patops SGN planet ed noah SHS Neato Tee Bes ogee, oh su pelos Maria Engle NiPscdinttena snmdla“a Rojo at Loni onseees ego to fe weg NEP ail njepcra dontiice aes ERP pettgo heart ‘hes ‘ranog rasmutcan eee broblena, Markova fra clonomska eeasivoga oes Sotaka probleme’ ‘konstnutie ekenomate leks, 103npr, ckonomsko planirae- Kap sto, Lenin, itzaie aay, chonematt? Ql wes o ekonomi sot ieee dstt! een ‘ah nckexiay slogan HOIST 8 Svatog roma nego =ngncbretin, R*Marksovo ekonotusko istradivanje bilo pot- toe He Je no Sjogovrn, orfkom prosoeanet wa ET Ma oo ce Bia ane cre Sie glee mee i bilo eave ‘analiza radi laniranja, ‘Takve, pokusaje on je opty: Ra Eo ‘lopijake 1 nelogitiome. Postedica toga bila je Bo toe mnegett nisu Eake mi proutavall ono Sto, su tiv, * ‘ckonomistic. postiglt ga ovom polju, Sro- jim cbrazovanjem ont st bill Jo8 mane, pripremljont fam cbeqmaktivan posao ‘nego sami *burvoaskl ckono- ences mia, Marks jo iden nob te ee Seapets ols SS, eta eke Ue a oe toy se ‘od lege ont So 2B dso me ey ian ee Pen Dh eb nar, aa Pd th Reseda oli i Maes elfen ot Rots Se eam il in oy oven mui come, ok Pata Siar a roel eS Spueoe das saath ans ok i mate eet e iebl ce ka ont os eet ae oct, Set porns a giao? teat Pees med pane Sle Oo setae a ae neko nln ibn ea" tan mets oe epi: Yelena ‘ely itp te os Seto Ai rye Je veal h, Selnoato ie Berea il pl min ah tnd dx mre en ee ro as de oo fe plan toe ezine a ool ce 108 nauke. Merila pomocu kojih moramo proceniti mar TEE od OPS prakitne parode: Salou mara io nasi tosian agora, fam Seo ve {fe marksisticki metod zaista velo St Mike bis sloio ,takoim preiicni prsnpom ‘este njogovogmeteda jer jet atm bie Jedat od pvt Hlocota Kaji Ie renvo leds koja su keene navann “rages, Be ote sag Sol even, EGRET uvcrniem a fe prektenom potters bl tle evn pn ptt, Eetziga polar Naka nsio je one more dat Prsktene Fonts ‘Unck pda) na plodor, praklene Brkt Fras ec sede mie athce peretakies Pssafe Hi Socks ajc oe apy pak TELSTRA, sam interpreta evel w kome mer ‘ions mage orf skint es gpe moval Pome Shim Elana pane fe Masksna poset swe Ennjre, neamo Tadidke ‘deal cvet alt stvar Jer tome. Seon iments, Motda je oval pragmatic ‘Ra congo Markeu aa prodvidvaznd metodoiodka aati aceite pragmoatte, po kopma rojak seksi atta nab nil ox prea snanje 9 pros iif, nego de prove alot ra agian na atenom predeidanj, pose vatno i propresitne metodoloiko ‘orkrice, odveo je Marisa, nat eS em powscian pu, Jor nailed priate ment da nae mode redid badueaont smo ako ebalatnort vee pre epee indicat easatna poston nj) strtana — odo Je Marken Werpprleby weroanje da srg auc melds sonia trang ny smgom ore ae neaale atone prods | istoikog Tart ce a ee de ca pojoge neautane = ‘erovane da su pong >aaucane {Satins Sho esis ono ar neodvo po: emitene it oo od sulrera wremena Koj Jos Tete ts a ss cat saitersovsn wlan EM linn sfetoda,saavim Je gepotrebne da azn Fr re Se wnatictheg riblema deter Tibia sta da bude posted fkwih metafickth 105Jeger. pr nn tp cepa an ee ae a Bocupeints tel Gh one Pp ee ee te ip ly ty a ach Shee caer asta Ci eat ea Ee epee ae ae 3 ea Sate ea me Spahr make nem yes Ei ine aes Sy achat Ee Eh th ins at ae naugna | ber ove. prefpestavke. Marksa, naravno, ne Bis cee oe ie yaw pen Venie, Jer su najbolji nauénici njegovog vremena Cinili = Mora se primetiti da Markss na pogrefan put. nije codvela apstrakina, tcorjska dokuina ” detenninizma, ‘ego, bre, praktican Utica) ove doktrine na njegova si {ibs ato eon oy mie otmane cies | ti druityene nauke. Apstrakine idea @ aro: lame oft sodredujue drtvent rao}, Hao taka, se Swim je bezopasna ste. dake vod ti Sstoricza, T Zalsta, nema riioga 2bog Kojes bi nas ova ideja vodila Pulivatanja istovielseékog stava prema draitvenim in: Situcljama, sasvim suproto otigledno tchnoloskom od osu, kajt priwataja st, a narotito deterministt, prema Imchanickim: it eleksrignimmasinama, "Nema Zaloga Bog Kojes bisme verovali dae, od svih nauk, soc. Ja. jedina sposobna za Teallaciju vekownog’ saa 0 fanju onoge Sto ham je Duducnose spremla. Ove Werovanje u naysing predskasivanje sudbine nije tere: Ijeno samo na determinizay, njegow digi osnov Je neraclikovanje nauenog.predvidanje, kakvo: ham Je. BO ‘ato in Hate il astonomie, od Srokog spoke to hog prarotenstse, Lolo u Kirokim poeta predska- Ze gate sendenciebuducey razioja dau, Ove dive vest predvidanja sa wrlo raise (kao Sto san keuiao a pokazem na drugom mesta)® i nauéas ba: Fakter prvog nije argument w Korist nauéaog Karaktera druzos. 108 sere ge sec ene a te inter Dino odteo do canja pradacanvatke funkeije nauk por mali ati aa ae Ee attik aati eoeal Pons Gs bis alae crea e pe ior cme stg Sean odreden, pa ni dobra volja ni um nemaju moé da ga =o Ska poke eee ey ee ec coat naira hE eee a Speriiom Rureae ok Segond ean, eee i Gone mca ta ae ee eo Seer, Beil Sh ae eae Sarena atk ae ene pe eee 2 ae cea at gla sm aa neko ko pokataa da ies ad ORS epee aebad ae a ee dy oe Seen See en Ses et iat cae Sledesoj burt Koja preti da skrene brod a pravog kur eer khan nes mee Boe i Sana on ie fear nae" See Sot seiner on Stier th Et se ee Sey ee peat es Sa ee Sree ap ins cone oe Sheet eat Geta rates oa fin Glee oat ane a See es aaah eo el Rial che Seema 107adem mine Wo fo = woogia ecktinn, ecigiseateet ba Pei ee he pepe leg romans, Halt cre 7 Wea aon ogy, ascitic Pte Sree, ree cil eet an aa pt bv Tvl ofa fp Macs ofa et ee es LEE ey ol Jem ane ae Hwickn fete uta: net eno SERRE ghee to ey ke eo acy reklam ala eh erty Fase foo aplenty an iene wih apo el Loan aie nae ko BES nt ale Fe ee ee ee ee. ee eds Sou Soka Beet oat as Sete a ie re poder oer Ur pretpostal ia Nilbvit i, pre, Kontovty shvatanja metoda, dri: Sa evites Saplaimost imesh Marko & Milovh Shvatanja fe, 2bog tons, upadiija, Prema tome, kad SAS Wat veds u Rapivel: rkrajnji lf ovog dela Marks jf Sdaije zakon. krotanja modemog dr Je Mnodeino. re6l da. oA nos! Milov program: SOcncuil problem »-. drustvene nauke je da nade zakon rome kone bile koje stanje drustva proizvodl atane Boje es nasleduje 1 preusima mlegovo mestor. MU Je ‘Ssovim jasno mo moguenost ‘enoga. Sto Je 00 Sao ndve wrste soctolotkog istrativanjac; Jedna odgo- fais Gnome le sutra “pean flog 8 aga fstoicistikom provostva (on Je zauzeo Ovo Sovkig "koje le Mil Gkaraktergao_ kno vopsta, Nowlu © Drugtva fe va | nadgleda zakijucke drugih 2 Spoijanih Istdivanjacs Ova opsia. nana 0 drustea Jachovana, Je na, privelpa Uwrotnost, 1 saglasosti s Hlovim shvatanjem naucnog metoda; ow waroémy ans: Tins drusiva on opinuje kao slotoijsia Metods. Milova Meese arastvact” su okarakterstikaina... promenii- Tian od ednog periods do drugogs, tat odgovarayu 108 ee ee semi pai aro et et ea ee ee Symi ae ci cae epi Gur ile aeeoels am ae ek set ar ee fae of de ogy Sasori ea et, ciicnee Mecgl See k ap seen ges ore re ie Pe pokret vaditepa). Z a et eee che Aa a ea set, Sali, ee gear eee ee ss ees a ds ore le te Bei, can seit ie, ka: olnrin emmee gan elo ph So ren ge alin rae Benge cipigssdip tns por de a sel’ aon alle aaa at egere Eobarcs, dle Med, ker fen Cte Ses ees, i rca ae Ml Bee J lene dia: Sage ako gat fo gn aeons a Sat 2 ae a saan ns in eke ot aaa ling patches er elt oh ia a Foe aie oie ro ch amie tensa ane Seah Rosie Gael der eee! Sica eee Tee ei coe ges as care ee eee Hero per ote, ieee cal os eyecare ators a nadie ee coxa ere. Eerste trot aan gta Som tego an Bios rey eat ae en in ote wt sind See, rota chi ata mast ture ee a Tae ce ea 109trajnu_yrednost, Prema tome, kno sledese, porabaviéu ° pn argumentima w prilog samotialnost_drustvene nauke, 0stte ne mote ee ati na psihologiju. Kasnije cu okadatl da pokadem sadbonosnt sabost | razorne po. Hedice njegovog lstoricizma, Cetmaesto poglavtie AUTONOMUA SOCIOLOGHIE srs min Nera pti a eer ais nigra el ele ees = : POE nh a a ete ean ene eae ee Yeé obrauto, njihovo drugtveno biée odreduje njihovu erie tire dette Was eae ators jeietco memes grt ori, te ae da te, Se gmoney, More of Han Se tte cee on nee ears geen aeeeeaal pore te poe eee | fr karak wan lp cng, an See pe oma wale ee ee ap rl ce ser, Sheil pein, ls erence isa a Sorting ene ceca ee ee sat me, pone ara ‘eaten i en es oar aie gees a eine oath SE Seu Ha ee Gores SEL eect OG ne ore i he, iin a oem, Copia eels ateh sje 1 vas Anni pre prio cracrai pig aL al Fc Pecos re ae, eecee ablailee Biereah ails Seta gcse iS fale ea ialngr oles Fem problent a Goscer bavil &eont somone oli, ie $e Par Wate a moat, Urry al ee oe paral con Hole cede Sy Sean ake eins og foi, sateen rl. 5 iio ako EN eee ‘raat, ateanea pre sa SR ae shes doen re amen 1 kei Svea pak ae ands oso ol ars prot alee 2 opSta not ee iako Je ak 1 ovs) argument, Sips Soup at fo a2 img, da sma namecy, Pots io, Univerzalnost odredenog ponds ferdenfe SHcuyuch dokar korst mjegovos mstinkv ale alle cdlaca Sepuve whorenjonosa sooo} pao _ rol mmmatrania. moga a pokais kako 1° 2 ial Feet ivent sakond moral HE, ik est 2 perolon ae Bru %¢ i i jemo pokusati, da roger MEM: dale, modem pores, de Bi "hie peorat ene gw tent paps acposedi oak da fe drusivo prod ; uz Protiy ove doktrine psthologizma, b no tocilogle mogu reer mehincnelsnces statis "pre sveza, da pokaiu kako nijedno dejstvo ‘mete dass objasti pomocu ne moze da'ss objasti ‘motivas ak mo five (it bilo Eojt drugi psholoskt Hi bihevioristiki por jam) koristimo u objainjenja, ont mors}u biti dopunieni pusvanjom a epite_sanje, i posebno, na okolin. Cae ee Se lodke-analize- Socio nnjen-vrlo_vaian_deo,-more-biti-samestalna. Protiv ovog gledista pristalice psihologizma m vwzyratitl das on sasvish spremai"da Pela velba Valnost faktora okoline bilo prirodnih it arustvenih; Imedatim, struktur (oni moeu vise da vole pomodnu Zeb smodels) drustvene okoline, kao suprotost prirod Foglia, aevrt Je caval gato ha. atlas Hinom psihologizina, mora bit objaimjiva pojme ‘ima Ijudske.privode, Na primer, karakteristiéns inst tucija koja ekonomisti sow sesitioe fei Je funkelont Sanje_plawnl prodmet njihovos proucavanja, moze biti izvedena iz psbologiie. sekonomekog owckae il, ko sted! Milov' natin. iaradavanja, iz. pstholoskog, +feno- Inena tinge 2a bogatetvome®, Siavise, pristalice ps hhologizma upomo ivrde da je to Sto institueije igraju {ako vain tloga 0 nasem drustva uslovljeno_parock tom psiholoskom strukturom Ijudske prirode i, kada su Jednom watajene, one pokazuju tendenciju da postana {radiclonalan f relatiino trajan elemenat nage Okoline Konaéno — 1 ovo Je 22 nih odludujuel argument — ua‘poreklo,a ito fako i razyoj tradieije moraju itl takvi se mga obs puncte oo force wulege | musing ern wie Poltmovima, posto ihe Sovck:stvorio radi ovih fit dru. Hit ciljera’ "pod ulleajem odredenth moti. ‘Cake {Ho Suovt mot vremenom fl zaborsvljen, to zabo- Pavljane je isto Lao Tania spremnost ds, podnosimo Tretia tlie su svrbe mratng, sasnovano ea lfdsko} paired fake su sat 7 i dratven yrinodes", kao Sto il ‘ eae fice eee eee icra Hain aces | individualae Hjudéke prirodee. Ljude ne mod&mo, uopite Ee as ‘orm ioe ppt go i lr as bl eee are ieaie bees IES cee attr Te ecea gecesi EE, fa aac lee Hons Se acaa aca ieee ic eiahen ee USS caeceoimeteleece eo ee Saeig Rates amoraja bit? redukovani_ fanje 1 - ER San cc as Se ga Esta meroda 12 pogresno (kao §to’e biti pokazano u “ovonr wvija), iako-to moze, na prvi pogled, izgledati renga ne eae ee Ste Genet shape We ee Ee, Sk SS vies tse [Batam pritoran da piivad strieistishe mefode. Bo. eee eed Sopuiemasres. cant ARIES Sumario Reel, hires pi a Sen tae ae ‘Kvog pristupa drustveno} nauci (uporedi peto poglavije). na Keidhkujuci_ Mil ‘Keiskyjuci Mila, pokutaéemo da mu zadamo odligu. ‘ impea ea ze uvoditi bilo Kaka genoralincije ke okie da aa tS po. Mj Ajudske prirode i okolnostt i pélosafa mete noo orale Sane ep me oe Hie vedo. naSih dans. Rason ole rata prem deste fecal fds zene i ‘seats (Drugim ‘remas drattiens ckokn, otal ominantan tle) Tako dige serge dejstva 1 pees asta na otnov Idath sposobnes she hip ee Fe te ars nance pales oie, Seti ath ct Ee eed eugene i aadpos gees, rutvonog rao ll, dung casi POPS Ecko: mogee poverovatl, nego podesan ler Hee. Gahog polodaje na kot je prmuden. Ta) pololal ee mae so. ova. teorja 0 preddrusteeno} Hsdtcelprizod koja ‘objasnjava osnivanje drustva — ude) idle’ verdja, ndruitvenog ugovorgs — nile palpelogtorijeki ‘nego 1 matodoloski mit. Tetko dao Samo erpeamo ‘cobiljno,raspravjat, ex postoje. svi ing d'verajemo je Cove 8 bolle, plesey wedak pre bio drastvend nego ludsko bige ( obzirom Fee a dee Sncapottn, dubs). Meat, da, Plymicva da ou drustvene institucle ts njima, gue Povseegivene pravilaost ii dustvent akon, mo- Hui postojatpre“opogs, wo ack Hie vole dare Ta eee avodac i Tjudska psibologia. Ako wopite ho- cae a be bavimo avodenjam, vise nade Bi prio po $209 Gh Srodenje il objatnjenie-psihologie ievesime destbasoe pojmova iz sociologije nego obrauto. Ovo nas, vraca nazad, ka, Marksovom epigramu nd possi “ovog poglaja, Ljudi — Yj. ljudske isl. po Pei nade, strahovi,, obskivanja, motivi t teénje tjud- Shik individka —pfolzvod_au_Zivota_u-dskisu pre ate vrei” Moramo priznati_daje, strakturs Se abe: distr ise (polis A wade su nt dle Src, ee ae lek se edaka 2 Pde, ter pote Hudak postpa,o HeemRh Bro ne madi da su one svesno planirane 1 da Tatas Ai ore Uy ant popovina poten, nad mo. | sa, Nagroue S| 2 Oe is ag inden / Mamcravand sieht nuproduket takwih post | || ie okoline, wodredenom, smish, stvorio da Eno svesno | -wapesno.planialt Siverenet it sniit) ne unk ee BE DSUEape ite ne-samo-naranoge ne fvene institutje nego i na »ljudsia prirodue — nade, Strahove | ambicje, najpre na one koji it nj Repo: Sedino wkljucen, a Kasnije Gesto 4 na sve dlanove dru ‘We, Jedna od posledica ovogs Jeste | v0 da su moraine ‘rednostdrastva = saktevt { prediori koje pris Silt koro svi njogov! Clanovi'—— Dlisko poveeane’s ‘jegovim institacijama § tradieljom 1'da ne mnogu pro Piet atone atone dao So Joa Shand oplavi kata smo ‘raspraviali'o sisccaja platnas radikalnog revolucionars). iE " ‘Sve ovo najnedvosmislenije vai za starije periode ciate lange, at tale poids a a avaljujuci laganom porastu naseg_ ‘zuanja'o Seale saelge lego pores ate leg Sra Peale pena pos math Ber rane erect ak, mo Pont Simacioamey chose cae roms ome weet re srprne suing re ee aa eee ee ee eee Sy reel om af mpm ae star Bio je eisal ef slope’ Grulivee. choles gi) VEE €e Postojati_mmogo-onitt_Koje_nismo. pred: ~Cinjenica da je a Hey jean NOSIS palhologizam ne ae drat eum a open ds tne. " nije kao Ho iforiciet_veruje- pron aie batiuceg ick isorge Of Je pre OUMaDIe Sbininjenje mane ofigednih avisnosty wnutars free ee i, ore “hho. Ke aoe go tr drustyene alcje — istrasivanfe nepodesnost, cat stignosti ili krtosti_ drustvene "See ‘lene otpornost na nade pokutaje da je oblicujeno {nome se bavino, Ba bit objasnio. svoj ‘obttke a open teoriu koja Je. Siroko ‘rasprostranjena koja Savija ono #0 smatram da je supromo istinakom ele / ( ) aAeaOe J gusruitvenih nauka; nazivam je +konspirationom teortom Gratinag Toe shvatane po Kome se objainjene drab. ‘Renou fenontena ‘sastofi & ofkrivanja. ud il grupa pje a santeresovane 2 org) tenon (Bonckad je to Skzivenl interes Koji prvo treba otk 1 ra spe clfece deat aanka trast, ‘Ovo hvatanje ciljeve drustvent ae it popresne teorije.da bilo sta da so dogodl w Grustvu — posehno dogadajl kao So ‘4 Tat, nezapo- Sromastvo, nestasice koje Ijud, po pravil, ne SSL pele lat nepotrednog rol, Dokth Tnotnih pojedinaca fi a eon ors Dprostraafetar eak je stare od istricims (kot se, kao Root nici primis iii fom, ince itvelt ic hongpitatione teorije). U svojim savrenenim Solicima ona je, isto kao f asvremen!itoricizam 1 odre ao teers anwipr zanna Gan primer sokularizacije religioznog ra Homarake bogove tila konsplracja objeinjava, storia frojanskog rata je i#éerla Bogovt st napustent, Mi tm, now mest Je popunieno moda, juding Sroram on le abog Loik patio = ‘akin kao 8 Riuten! Starci Chona, monopolist, Kapitalist ill impe- Bali Ne iclim da kaZem'da konspiracija nema. Naprotiv, one a drufevent fenomen. One, a primer, PO- ong nen ae amen cee omit tee atcha Eee Tenn Pepe sehr rey eect i er ih epee Semen See esha aeadenc'e aa he Sh Sct edna ge Sa os ie tae alten am tac eae se sar ars, Si wteinne Rae dp kota roves tee see eis a ees aa Cl ok We ana elite Paapeso tals aah rinse eee cata m porous ln mocee nae Zao pour eee ue 3 stop Dra rane tage ee Pound propa fo Che duane aoienog il roy obits stu rae Ce ss nega ile awe teat tonal Smnowo nepreiidenh weet "any semuwakee od njih “me tak i nepredvidljive, a Fokuln) da ee, kollo Je to toguts, analy predvide ove reakcije stavlja, verujom, glavia 2a diatak druStventh naka To fe edatak saint eR = Postoft-porrebar arse Objama 2810, w ove poledinat, ‘hom ‘sluéaju, nema nenameravanih’ reperkusily Jodna ‘od najprostihekonomskih akelja mde posi ea mer cljem da deja nenamerevanih posiedca naiih cija bude savim jana, Ako pi walogia primedba Vaal 1a pro. primer iz savvim druge oblasti: ako Sovek’odluti da osigura svoj Zivot, on verovatno nsment da ohfabri druge Tjude da ulode sve ar Modu, on ce 40" Ipak rade -Bosledice nash sig nia mame ‘Sortie drasiva ne mode bit stint sate ordered a ee led ne izgledaja kao da si nametvant od bile habe ‘ameravani realtallabelja oni ud! Koh su anh ainteresovant imeri ne pobljaju psihologizam tako Iako ‘Naveden! p kkso konspirativnn teoriju, jer neko mote rec da upravo rene proves o penuh kupeen ng ta nada is vige'cene — drugim retima, psiholoski fakiori — objainjavaju opisane posledice. Ovo je, na- Tavno, sasvim istiito; all ne smemo zaboravity ds’ ovovune1ova nada ssn ponte ene Idee cea La. pean Sinn eis Rane Se nl aS ae met 2m Gu Sten, ee nce a Beethro Ns Pca oat tre Pet pemaeel tos LSonttor Sl rng hemes fy ela’ ewe kako je neko vidi, tada je moguée da potrogac, Jape - ih pak Se aja Ne ode pear de enn PSUR toa Pci oa, Wat pole een re ce lS pe oumae ; eu ge Pet ae ay Tntragtvan, druty Se Be oe ae ea i imperatlv ie uvoditi bilo kako gene! ‘mprstvenc, nauike, sve dok se ne pokaie da za to Sadat doveljan radlog w Hiudskoj prirodie, kao #10, Je Rail rekao!™. One moraju istrafivanja jedne ‘ulonomne deutvene nsuke, oe dutta Ma. pot psologa. Stak, Soe as PE es, = oe ee Be got pase eae emt Nora, hone mae eH perma ame aig, aN, ks “a ie once ra een a fae mote SS sual | py 0b OR a tes sectat ee Yest cet Ie Hi oe ala ie oa mvs ‘in prensa sa Tne Foul pomose Goes $e Palle Bf wvton, mon fe SPSS, nine "aon, see Ag Smee Zot ee kao iu. drustvenim naukama. To £. ‘ustvari, metod te sknorgsts ena ogi occ, Koja motemo NPo- 120 frebiti tako da objasnimo poteze politiske mod ist soi finkelonisanje odredenihpolitickih. institu alfe- a skladulopikom te situacije--U~ stem, psi iodka ‘analiza akelje poimovima njeaih (racionaiaih il iracionainih) motiva pretpostavlja — kao to je Maks Veber'* pokazao — da smo prethodno razvill neki stan dard shvaéen Keo recionalan w situaciji‘0 kojo) gov, ‘Moji argument], protiv psthologizma ne smeju biti etna shvacent"Onl, uarawno, nemajuaamera. da Ga su prinoloske’ictrativaija t otktica od male ‘puso Kya bat drain ka mre, fe ptihologlja — psifolosija indivi Gtsinog'— Jedna od Grubtvents aauka, tak tako nije mova celoapne drustvene nauke- Niko ne bi porekao Yamnost, z= politicke nuke, takvih psiholoskih. cinje pica Exo Sto je 2odinja zn vlasca 1 rasliciti-newrotieni Fenoment w vedi» tm, Alf sdudnja za viaseas Jo, osu nso Green! poj eee 1 proline ame zo, na primer, ako to studiramo, zaboravit prvu pola Breve Badafe’s dotnjtwasantin wt obvi red, Saleth nsuia ne primer, sail saromeno) porodich ‘porodies move. pruzitt primer se Brim drakgijeg fenorsens) Draga pstholoska einjenica Koja je vaina sa sociologia { koje otvara ozbiljne poll fiche 1 institucionalne probleme, jeste ta da Je Zivot w plemenskom raja, i zajedniee koja litt na’pleme, 2a Tanoge jude conocionaina ‘neophodnost (posebno 22 max Ge Tjude koji, verovatno w skiada paralelizmom lame. Gu ontogenctskog i filogenctskog razvoja, kako fegleda, ‘orajuda_proda, kroz plemenski ill samerickoindi Jokle stupan)). Da ‘moj! napad.na psthologizam nije Zamiiljen Hao napad nav sve psiholoske razloge, moze Bervided moje pottebe: eseto poslaljotakvog sma kao sto Je wteret ahteva, Hoje pred Nas postar- fs civiizacijac Koji Jey delom, rezutat ove nezadov aa‘ene, emocionalne potrébe, Ovaj pojam se odnosl na ‘OGredena osecanja ‘umemirenosti Yzato_ Je pslbolodkt ojam. Medutim, istorremeno, to je i sochlodkd pojam: Jer on ne opisuje ova osecanja. samo’ kao nepriataa, eodredena Jia, nego ih poverije * odredenom dre ‘noretog anv, (ing! pslolos polo ka. Ho Wo a. mak pohmovt io ito Su ambicija it Hubay, smaj alican status) Takode, ne Dtevidet velke —————————— fem poticbe 2a teorijom 0 nenameravanim drustye- Sin police nuh dace potbon am onm o Sam Opisso ao logiku drustvenih soulja. Radi odbrane fT razvijanja. Mi shvatanja da su, prpblem!drustea nesvouljin na probleme sljudske Pelrodes, ‘otigao sam izvan goles tole Je Mare ‘pred- io, O8 nije govorlo 0 ss mi, ith ga je Sie match lnithhovany mi je t0 bio. Ml Koga je imao ‘na Eplrsat "i pre pert proty Picea’ ta chee] gram fe Pre a gelako) form. Tpak. sve dok Tas se dotiée problem sholoske’prirode drustva, Milov-psihologizan' se, mo- Timo ‘ree, “podadara tiealisidiom teonjom. prov ieoje se, Marke borio, Kao fo se 1 dogodilo, bio fe 19 ‘uecaj drugog”elementa w hegeliama, aime’ Hegslovog platonizovanog Kolektivizma, njegove teoriie da su dria fat nacija sealnijes od individue koja im sve dugul, Koja je navela. Marsa ‘na shvatanje ilozeno w ovorn a2 oslarlju, (Primer koji pruta tinjonica da. neko onckad imett edn) sigestify ea f i apacrdne Nie §tGopte) Tako Je, stolid, Marks razvio ode: dena, Hegslova gledtta koja ate superionscet train tad individuom t upotrebie ih ao dokace oro ane gih Hegelovih shvatanja, Ipak, posto ‘Mile matey "edniin Drotintom od Hegel, nism ao didse hee ie Macksovih deja, nogo sam polaiao' da tr mexsten ‘bli dken prot vevient, Hoemenso, Jer mala odgsvormont se prostire Tesi aa el Snot bjaijara, sora 9m Faget ore Be ane ins a f a morao da ives eee gonpinond | njegova, Hav 2a slobodom res POSLEDICE Deadeset treée poglastje SOCIOLOGIA SAZNANJA, pct 9 en 3 ie | Ecce at ie 2 hee Preoviague neg, Takedo, T jo8 “vide, "uouim ee iS ae cis ea Ba See Bertrand Rest ‘Tebko je posuumnjati u to da su Hegslova i Marksova intriistdee owolja karaktedstin’ proivodt niko wos. vremena —- vremena drustvene promene. Kao i Hiozofije Heraklita | Plstona, Konta | Mila, Lamarks i Darvina, to su filozofije ‘promene i, svedotanstva ‘ogrommog I, Pponekad, nesumnjivo zastrabujuceg utiska Kojt promena’drustvene ‘ostavlja na svest onih koji W to} sredini 2ive. Platon jena ovakvo stanje Tea" ovo tao, So je pokuag de zaustav! clokupau oro ‘enn, Modemi drastvent florofi iagleda da. reaguju. rarlitito, posto prihwataju i, Gak, poudavljaju promenu; ‘ova Ijubav prema promeni Sink mal se malo ambivalent om. Jer) fako su napostiii svaku nadu da_promens ‘mogu zauistavit, oni, kao istoricisti, pokuSavaju da Je vide i, prema tome, dovedu pod racionalna kon- ovo, Sigumo, izgleda. kao pokusa)-njenog prio tonaljavanja. Izgleda tako"da za istoricistu promena je sasvim izgubila od svoje teroristitke prirode. U nagem sopstvenom vremenu, vremenu brze_pro- mene, nalazimo, Zak, Zelju da se promena ne samo predvidl nego 1 Kontvolise pomoca centralizovanog op- setnog planiranja. Ova holisticka shvatanja Goja sam Enitikowno u The Poverty of Historicism) predstavljaju Kompromis izmedu platonskih i marksistikih teorija 255,ators aj dn sant proms, toblacyn Markaovess dokerinom ¢-njeno} neizbeimost, rada, E20 Markie Goeatnt © Mel a Sale a en ete ea a ee eee ok Tit fot Se not na pre posed, eedat xo oe a Jo Plea Maske sean pummel’ 2 i Sel pe a ee ae: eee as ame wee ESSE IT bn ie dtr See ear le a ee eae ree cecal Tae ses octamer ets ow aha cee cea athe dole es meen Lm Ey jel mt i amu Stet oa Ms inate screen reign cele, eee ssccoloatie semanas ili nsccologuame, ova dokirne wceipale jemanee Ut reealogag ot ete [ogre nnzfenn kas tora: drustrene determinis hep) een : Pe ee came da patoo mille 1, cape seen lene de patente 4 pogrom Ee a Pe lo Resp ae a se eee oes end sipost, Ong yatta) Mt on tea Soe recat cme ore eam et See ee ee epee Sos Se a ee ee deren eee eas epee gee coe, ate gre ra Sn ete oS elaine euste pe, One ileal ep ne Fee Ee eed ai aan Be St os ep Be oe Se capt et a abe emenaiie esatn, oe een eo ee ee eres a gr ak ah eae, ane ee cemetne ant Spear a el Sot Seams ie EE Lae teed a Ret 256 Saki od ovih raaliciuh drutveno odredenth, sistema Prsipostav, socalrt saznanja asia foaluone Ws lesion. Sociologia suzanja moto bit shvacena kao hegelska ptlla Kantoneteorje sarnanja Jer ona nartvfechniia Kantove tthe ‘onoga Sto moiemo ds odrelitno Lao spasvistiskae teoria‘sazanja. Mili na teorju expe. ata zdjutng s Hjumom, Teoria Koja, ube roleno. ‘naira da'se znanj lim iw ngs poeke sik fala oe Je aretha posted ‘nateg’ krstanja,&" ulno dauie maieijalon it asocijacjs koe st rareijafy unutar toga; najbolji natin iebegavanja gretke' jest ‘da se ‘elanepotpuno ‘pasivan f seceprvan Protiy ove seco time teorie seznanja(obieno Je nazivamn Kumlatiee fron. miljeaja —" soucket “theo” ofthe milo, i je dokazivao da ananje nije koleLeta ‘dary Gobljenth ‘reko ‘mash cla Y vakladiteth. wae du’ kno Ui muzefu, nego da jer uvelom ‘stopena, Tealltat nate sopstrene mentalne sidivassts, da mocamns sche najaktivaje saposlit u itrazivanti, uporedvanje Ledinjavanju, wopstavanj, ao Zelimo da Gogemo” Go ‘pone Or icf moteno sal saveckone too ‘jon aaznanja 4 ovim, Kant Je napusto. neo. div ideal mauke slobodne od bilo koje Wote pretpo stavlianja. (Da je ova) ideal tak po sbi proterecen, bie ‘Pokacano ‘u alelecem pogiania) OF Ye Jesus Savio’ do manja dane iodine poset nt oft gat danadem “zadatk "morse prstipi oprenijen ot Stemom pretpostavki Koje pritvatammo ne Proversvall ‘i empinjskim metodania naukey taksv sistem motome zai! Skategorjlnim aperatom®s Kant je verge Ga je bllo moguce otkrii Jedanistinit | nepromentiv kate onal aparat, ost predstavja' mutta nopromenii Skvir naog inelektualhog. pribora, te ludstog sass. Imac, Ova) deo Kantove teorje napustio je Hegel Ko} Suproino, Kant, nije verovao a fedinsteo ve One misho de se Eovekow iteehtuain pribor sane scala Ida je‘on deo niegovog drustvenog nasi: pro 4 tome, razvo) covekovog tina mora se podudaret {storjakim razrojem njepovog dust, to” jest nactje ojoj pripada. Ova Hegelova teorija i narosto,njepovs 2sdokirins da su celokupso zoanje 1 clokupoa iatina eke, ae Se te lis obrten, ponekad UiRiet SBirimom, @ moe» te Fan er le a postnjem pogo Boe sae So omens Rae fe odo, SEE Ee eee aclsoomes ton razlikom Sto on, pod Marksovim uticajem, naglagava da alton Ue oy Pa ood edan edieeon acto se re Tatra ieee nego pe ocho: Fe eae ie Sean soni weoogtite unter pt posed spre oa tire, atten slo i eine cael rite nner nossa eat eovtcaestsHegiom ie dale, Rekao sam veé da, u skladu sa sociologijom samanjs, nije WS ictus Sot if omseromts tape Boe aetna eatin ol ries hep. Se oat el ection Hea Ho, rl Poctoll Igoe iz toga Lon je snalogan hegelskom metods amene Konflkats, kof ma "E istonit Hlozo- Bie Hegel, dub Koj slobodng lebat imad vrtloga rai is Ei J ecw, nm omg a Vile. siniezr” njegow sopsivent item. Sik f fell seh rata da lobo ible ate eacilae, Koja je labavo ukorenjenn uw drwstveno} ta. Sh ozs ‘biti u stanju da izbegne zamke totalnih {Gediogja; da ona, Htavibe, ote bi w stanja da rox TSGLGU toxaine idsologije, vidi § otkrije skrivene motive i ae determinante koje a inspirisu. Prem oe focislogiia saznanjaveruje da najisi stepen objekie= Teen ee. Gia Hostignae forge. slobodo Iebdece Inigo, koja srl Face ligne idologie Tgjitone ckorenjenost t_nesvesnom. Put u_istinsko Junkie Yeote osktwanje nemeenih, pretpostavki, vista Pahterspife ll, ako modemo tako reel, sociowerapie Ramo ‘na) ko je bio socloanalizovan i ko je sacl ‘Sihulzovag sam’ sebe 1 ko je slobodan od ovog drutve- ‘os Kowpleboa to Jet, svoje drustvene ideologije, moze Ueki najvisw sintezw objektivnog zanja. U prethodnom poglavi, ede sam se bavio »vulgar- isn marisismome, spomenso sam tendenciju Koja move Gin pemecena w grupl moderah fllozofija, tendenej 258 i ty att ots tsa secrete en) wet ani atl Sie Pcdncedint locas Roje othrinnie sbeomizaoe Map arial ore ges Sara voor oh ope Foon Bele Ste ae nee iain ae Beppice means sek aria on oi Be ee er Oe der bbe hemi ae or, ee es ae esr, ee oe A UT ST at elgrost pti, fo moped! 2 see: ieee, Ml, Seo open ome Sloe, aba Die gmk omen foal ee ee ee ee peter oma sore oe “Sieiceen mon anor mae ara ye oe ee Sheth EES AR Sul Oe Bee ors a li, Mea, elo Ee pesca nee ome ie erie he cores, i i, rly er Pen al pe aah Santen footie ee Fae a eg onmnlmani par dee SS Si ios cate Sous ides Seeds Tamera ate see gn alin le oe, Me oot fa er, as os Dori oi parasite lk are spre amer ee Seah Bae Ba peri noe mal el a semmata_soceaaiter era na Pe Se coh cae pe ee By, Reece SE iy rte ee ee all we ome Gace roe I Ee ae a me ee a =deo ae oe sage org een separate toe clog ie veal ae a SEE a ert Pe ten ee bier? eek dale, teva. ae ae eral nee lbmanat sabe, proved iepravtt Dee a al woman ufetinden ew nop soa sma wean chee Sh a Horas a, pone sr ele aoe esa pbs scons kere See ee ren a ake AS Ba aces Ee pa teeta on tee ek Mae iten unger eng ar an faa abo a ead ee mae corel TST wy set sje imal wha soca a eae a esta SET a ton ek ae Segre te temo, can Joma eg ona dank eae ee Ga su ge uspeino sgcisnalica sadn, ooh Bo Brees ee ae Cael ape Objektlmno, s nadmocne ising, ‘Oval ‘Gigledan ‘nedo- Oe Socata geet tn Se se Sonic ok ate ear aban asonoder ele he ocean a cat de Peale amliet “elim sete cae i, bolfe nautnog metoda. Ona gleda na nawke ill sazane Yall, mauog ett Oat Oe a dace oP abvod saet Fee ee Oe a na Shey oe aa coe cae re PRONE, momngues nea ein pele 2g Sammon same. ey ee es a, A mame A YE Nee, ie Cnt ae a ates 260 rpoge lene sporove, Polska pristrsnost ne mode Jade unt poltitke tenrje bd prstamnent Eola Pokaaije Delt aulnie uot stop micletialsee potomata. Ako je-nmins objeltivnoss kao Ste soc Festi ion sonanja nalyno prepostalas ule Iga u neprstnanost I cbjetinost poledaog seed dike, onda jo! moramo re zbogom. Zest, noraino Bisskepiani ‘nege So je to Socoogla”sasnanhe; Jer nem sunje ds tun hating a Stteme predratudo (it notin ideologies abo ole ‘imo ova} tenmia) da mnoge sive witearno lao’ Po Su? eleedne, da ih prilvetamo neksidel t Saks Salvin I sapiopowzdanin verovanjem da Erika nie Sisvinneophodea; ‘atic nist imetak od Pravila, éak iako su se povrino oslobodill od nett Folin predrasuia tt swam pojeinstnom pola oe Hranja" Alt ont-se nist cxlod pomota, Socloaalize INI fog leg’ meds on Hw pokes se Popa na Sal ni Koga maga da reeameh, Sele Eadliuja'{ protite svoje Weoloe sablude fer Snel ole msl Pobjektiniine, ont isu moe dost geo Heglpanivamo maulnom’‘cbjekuvnoidue® Noy ono 0 SobiGlene podrazumersme pod ‘vin pola: petra Be druktijun ounovamat "fo" afar nannognicloda Sbjekuimost je dovoljo tronienn, blake’ pSvesana ¢ raftvnim aspcktom autnog meteda,s Sajenicom da faaka 1 natn objeltivmon. ne reac (a aod oka pojdoy nana ao bug vobjekane, ego iz prlaelitoweprijaielste sarainle mogih na tenia: Nautoaobjekienort ‘mos bid opeata a0 Intertbjettenost nang metoda, Metutinovah deat fren anpakt ‘ake soccon shana got6v0 esti stbemazaj rel om rom, oda peta, mioda priredoth naka Zajodne, ont Kons uisuang to mops Smatitl igo. sJavnl karakter ‘matinox metodan. Preo Postlt alto Hoje pristupacno slabodno} trict. Ne EERIE moze pomaalti voju cori posh everenabGa da'ae ona ne mode ‘apes Medan ovo nee impre nite njegowe.Kolege:nautsike I supersibe taco iipre larva on znaju do namin! sta? mad! aie 21ete gates be mathe weg Maukama, ali i deo moderne ekonomije moze ‘Sioa UG, ee A oe al the oa ras feb ie play Sk aura oO Sar yee, Ulin plas = I lle ao tess thee a en ce aah io, rt bank Sore vatnoge estetskog, ‘lit religioznog jiskustva; jedno iskus- or aie aie ane ee Ter ese tae oe dealt Spa eo pow beh el ier, ett plait eae Tere ita so oe Fa sree peng Se ei ete 1 een rea ae tir gp pn Spe areata ke pl gael tea 2 ool ssp Sr na rat tin lh Tae Tere rate Eat peli go ea el et san este ee Ee Ce ate ore ete jainjenja_ovog, jo8 #alosno zanema renog aspekteaéhog metoda, molemo razmotit deja {EE preporudivookaraeria nay pomoss nent snctoda pre nego pomogu i Ka, . Tretpontawimo dn vidownak papide knjign sanajust fe i moa Sutomatskog psanja. Pretpoat- ‘gi aide Pome tinamn, kas, ao relat sko- 262 ee eee acre cane ere SSI malar meager oa ade ee a ss ns Saintes 2 ie ee, Moet ihe ate sepa ey Eo eo ct aie pore mena i oe Fe eee ghee prea opeoes Bel aoe Lee See ee oe ee Mates, mpeg, 0 erate Poe fe sleet atin oe le ne Lag a, Se aucun Lier em Sod eee rier el oan vltatinas nije prottod nautsor metada, face delos seat oi ede fs tee # elie me vsotkrivenc ‘naulee eelom “EN Ue or ramatanja prineni na prblen sng aioe mete, ating a fora seony reas, remaene a Seer neh oom eel a Pale gee, Semen ae ame i ee) ees pow cnn repent te ie cepa mao cee ae Settee Sere Is Bate cea rein eae ee eee eae ace ass ses, eee eae ae a ee pope a free I ome ee ee Katie, eke pols cra, ote Ee pet tice ee da je i ova krusoovska nauka jo3 od ‘one votksivense Se on eerie dee ch oe a Et Si de pol een lene muta med a Beer eee: Be Bee ee Se eS a i ere ee, eile eal ee eee nee ee ee ae ee prove leer renin! slop, On eg Ee eae cea ae gees gery torens pln ioe tos fee meee coat Eg toc se oe 253tts; Jo yen ene df sin fh sno J pou, fee de Sie" eee Or eee cages San at ie ae oa enc oA nee te ee ee a eee cn we oe kt ee speak Cig Bu le eer a nn ae see ante ne png Ye me erie Sn Bi ee ly PTE EDR ot apes tie es aeons Pani seroma. otal, Neo, Bam tee He ape Sem Me acne oa ad i sep Semel ie rote ct ok Serr neg» tle oieeom hater N,Pitet i ee rai Pane pape Se sc ety es ti Te mld on so aaa poe ul at ea, a, Mee a iinet tall pit Hoos, aaktse See Si effin et Sean pre rel cw ret iatctonano Bee ete na ; rs ae ea tie ime pees et es 2 Ca dam teas Os ole, aon i Ua tt eee a eae een Ze mt eae a SE ome ean et ennai na ke a E beside Sapte ON ter aie taps Lr nD ae Lae oem Sequences gel Sareea dat ate eis Tae else Epa ental serene ci i oe res aco tee ake Paros en Ee ee cle aa 264 agubi, u svetiu naunog metods, svaki smisao. Empirijski etod je dokazao da Je sasvim sposaban da brine © Medatim, to nije zato sto smo odjednom iskorenili sve nate predrasile: metod ihr mote climinisat samo postupno, jednu po jednu. Klasican ‘shuta) je, opet, Ainstajnov otkrige nash” predrasuda koje se tes Sremena, Ajnitajn nije tdio da je otkrio predrasude, (nak nije vrdio da iritikuje nage Koneepele prostora Piremena. Njegow “bo konkvetsn fiike, ponowno. skigranje tearje koja se sruilla 2boe ruclitith cleperimenata koji su, avetia toorje,tgleds protivreill jedan drugom. Ajnitajn Je, ajedno’ smo. Him. drgln farms, sbvatio da" ovo enaéi dao fora. bilapogresna. On Je algo da teskoéa, ‘ako femenimo,teoriju w taki kaja Je dego wremena smal. una ofiglednom po sebl, moze bic klonjena. Drugim Tolima, on je upravo primenio metode nauéne Kite oronalatenja{ eliminacie teorija, pokasaja 1 pogresks: Medatim, ovaj metod ne vodi napastanju. sviky nash predrasude Cinjenien da smo small predrasuda moteme Dre otkrtl tek posto smo je se oslabodil. ‘edatim, moramo,prizaati dace, svakom datom rmomentn ate auido tone anv ne sino 0d speriménats, itd, obsvijenih. do top momenta neeo Lod predrasuila hoje pritwatamo kao tijentce,tako hn?nitmo sveso! (mada nam primene odredenih logikih etods mode pomoci da th otlrijeno). U_ svakom Shigaja, S obeirom a’ fa okorelost w_predrasudama, nogemo rect dae nuke sposobna dat ui, da Tom eke rose hore. Progr moti nan nde bi wren, ine. postojl utvrdena prepreka pred kojom se on ore stasteri Seas pepowtarday wnat, me bit ksitkovana, T tinjeniea da svako mote kritikovadt Konstituite natn objektienost. ‘Nawni.resuleath au srelativnis (ako. ovaj termin uopite treba da bude wpotrebljen) samo utollko ukolike Su rezultatl odredenog nivoa naucnog razvoja podlognt femeni_ u_toku. natienog progress owe. Me znaii da je istina srelativnne, Ako je Jedno twrdenje {stinito, obo je fstinito zauvek, To samo znadi da ve 285ing naudnih rezultata ima karakter hipoters, 1) ikea Sa koje Je dokaz neubedijiv 1 Koll su, zoog topa, Frako doba podiozat reviij, Ova raxmatranja (Kojima Sam ‘se potpunije bavio na drugom mestu), mada nist Reophedna za krika soctologiata mogu, moda, pomoct Belben razumevanje njihovin teorjja: Ona, ako evra {fino mojo} glavno) kritc, takode bacaju svetlo na vad int ogi koja. saradaja,"intersubjektivnost 1” javnost Inetodaigraju wu naucno) krtiel { nauenom progresi. Tetina’je da drustvene natke jos nisu u potpunostl ostigle ca javnost metoda, To. je, delom, posledica Gnistivajuceg uticaja Aristotcla 1 Hgela na fnteligen- tdju_a, delom, nyihovog neuspeba da. upotrebe fetne instruménte,nauéne: objektivnost. Dakle, oni su Stvarno sfotaini ideoloze ii, druktije teteno, neki so- Eiglod’ su nesposobni i Eak nevoljai da govore zajed. Sitka “Jeaikom. Medutim, razlog tome nije Klasni interes, 4 lek nije hegelska dijalekticka, sinteza itt Samoapaliza, Jedini otvoren put za_draitvene nauke (Fee de borne oe ero, See Ferenc rzatt-won BI pre pomotu korakepo-korak drastvenor insiijerbiga, oj Je ovde predlozen za drusivene nauke dif rtralno fe Suprotan onome Kat pred socologis seman} bro, Sto stvara me fedolodke scakoce’ ovih nauka nije njibor neprakti¢an reir pogo pe Snlencn da su rakes roblemi 1 suvise upletent u polje drustvenog i pol Bekog znanja. Prema tome, vodecem rada sociologije suananjar modemo da tiiamo: »Posebnost poli Zhanja nasuprot egaktnim vestama zanja,_sastojt Te'u tome sto je ode manje ‘nerazdvojivo verano st FRenjem,'a racionafni elemenat po svojo) suitini vezan S2 pomenutim iracionalnim manevarskim.prostorome. Na love mofemo odgovoriti da su sznanjer 1 >vollae, odredenom smislu, uvek nerazdvojni | da ova éinjenica 2686 ne mora da vodi ni do kakve opasne prepleienost Nauénile ne mode doti do znanja ber napora | interesa: pziggorem anon! obi fe sada oretent tll Eina lienog interess. Indenjef istraZaje stvarl uglavnom § prakliéne taéke gledista, "Tako radi 1 zemljoradnik, Praksa nlje neprijatel teorjskog znanja, nego njegov pajdragoceniji podstreka®. Mada odredena rezervisanost nade pogodovati nauenik, postoje mnogi primer koji pokaziju da za njepa nije wvek vaino ata atin nezainteresovan, Medutim, 2a nigga Je. valng da ostane u dodiru $,realnoses, $ praksom, jer ont Koj! to previde moraju platiti ‘padom w_ sholastiu. Dakle, prakticna rime ait, Halana jst seat fopots Hows molzmo ulti tracionalizam is sole fopije, a ne bilo koji pokuiaj razdvajanja zanja. od nroljes. ‘Suprotno ovome, sociclogija saznanja se nada da ée reformisat! drusivene tako Ho ée drustvene ‘bautnike ueiniti svesnim druStvenih snaga i ideologija ch, a da toga nisu svesnt, opsedaju. Medutim, lava tellots § ‘Sredfaeudanss jxis'a tone, to ne orto direktan natin “oslobadanja od mii. Jer Kako’ cemo ‘uopite mati da smo napravili bilo’ Kakav progres nifom, pokusala onobadanja of prerasude? Nie. zajednigko iskustvo takvo da si ont Koll su najviée da su se oslobodili svojth predrasuda_najvise os zhowim tlejam? Tdoja da nam socolsto, pet jogko, antropolosko ili bilo Koje.drugo,istrazivanje eleasd male pomec! da ih oslovadimo, vin Je pogreina jer mos! Koji vode ova Istrasivanja. punt Su predrasuda; ine samo da nam samoanaliza ne mode omoci da prevladamo nesvesnu odredenost naaih shu fanja, neyo rons testo vod! jot fnijim samoobmianama, U'istom radi sociologije sazanja® mozemo da pro Eiamo sledeca uputsiva 2a njene sopstvene aktivnosti: sPostojt rastuéatendencija. ‘da postanemo svesni ci ‘ilsea Kojima smo se do sada nesvesno potéinjavall. Oni koji se plate da nafe rastuce pomavanje nilaca Kojt su odredujuct mote paralisati nage odluke i ugro- ait slobodu’, ne treba puno da brinu Jer samo je ‘onaj'istinski” determinisan Ko ne pomnaje najbitnije 267sic acs ey le pa sam nem catalase, aoe “al ped stom alone aeperenh ent Ov. nor, pens Eee plo ee foi ke ae ae pe Senda ear net kk oes rea Bnet a esa oe poe ea eles, el, ioe mania Ersoy ee Oe oe mots hm belie Ser tata cols ee a ected ae saber eat Demo aye conn at Soe Galion ta oes a Sem ae ate as ite ee Seoeile Soman wees kaa Dvadeset setvrto poglavife PROROCKA FILOZOFIJA I REVOLT PROTIV RAZUMA, Marks je bio racionalist. Sa. Sokratom # Kantor, fon Je verovao % ijudskt zazum. ao oanors jedinstva foyesanstva, Medatime, njegova. daktsina. da su. nala tlslienje odedena ilasnimn interesom, ubrzala je pad Ovog verovanje. Kao Hogelova doktsinn da su nade ideje ‘nacionalnim inteesima 1 sradicjama, Mat Sova doktrina Je imala tendeneija da. potkopa, racio- nalistiku verd’ uw tazum.. Prema. tome, ugrofeno. i diesna 1 slova, racionalisuéko stanoviste 1 drustvenim Tekonomskim’pitanjima tesko se moglo odupreti ada 3 ornothd predakaraaje | promt irsionalias mtalno napali na njeya. To je | raalog zaito je suko femedu tacionaliema’ i iracionslizms postao ‘sajvazni intelektwalni i, mofda, moraln! problem naieg vremens 1 Buduél da su_poimovi sramme i sracionalizame neodredeni, bige neophodno grub objasniti agin ‘na koji su ovde upotrebljeni, Prvo, onl su. upotrebljent 4 Sirokom smislut; oni su’ upotrebljent da pokriju ne samo intelektualnu aktivnost nego # opalanje i ekspe- iment. Neophodno je imati ovu primedbu na umu, 269Jer su srazime i sracionalizame éesto upotrebljavani ‘Srsicign lam smile, Suprotnost.ne prema Tiraclonalizmuc Inogo prema sempitiamive; ako. se-upo- iri oral onl, estonia as tigen fed opatanjem 1 eksperimentom, soe bi botje Ba bude opin kao’ sintlcktaalcams. Alb, kad ‘rds govorim 0° sracionalizmus, ova ree wvek koristim a'smisia koi ukdjutuje semprizane toto kao + ~inteleke Tualizame; uprave kao Sto nauka korstl eksperimente {sto kao 1 milljone, Drugo, ret sracionalizame upotre!= Ijavam da bih ukazao, grubo govoredl, na gledisic Kole fe za tim da, pomecu razuma, resi sto vise problema, fo jest da osvetl mitijenje {iakustvo, pre nego da ape Injen emocije 1 stras Ovo objasnjeaje, naravno, nije ‘Cpotpunoat sadovaljaajudey posto sf tk Po Tne io fo et rns taste sondrednt ma foedajemo, srazamne iii strane. snisha wom osedujemo odredene fiztke organe, na primer, mozak Hf'Gieer il a smisia u Kome posedajemo odredene sspacobnostc, na, primes, moc govors ih skrgutania Zabima, Dake, cillem da budemo malo precint}, bilo {i bolje objasniti racionalizam pojmovima praktiéaih Savova il praktiénog ponasanja. Tada bismo mogl Tel a je racionalizam stanoviste koje podrazameva sprem- dnost da se stshataju leridékt argumentl | ugl iz iskustva, Uomo, to je priananje da ojo mogu ne biti w prave i fda ti motes bit u pravu i da se zajednickim naporom Inodemo.pribitid istinie. To. je stav Koji ne odustaje ‘lak od nade da pomote takvih sredstava kao 80 st Sckax palliivo posmatranje, {judi mogu dostici neku Sista sagiasnosti 0 mnogim vaznim problemima: 1 da Jerkada se ho! zat! | Interest Rukobe, cto mo. aspravljati 0 razlgstim sabtevima 1 predlorima, Moai Ps fecimo.aroitrazom, — kompromis ie Shog svoje pravicnost, prikvatliv z= mnoge, ako ne { za. sve. Ukratko, recionalisisko. stax mada >stanoviste raaumnostis, vr. fe_sliéno_nauinom.stano vistu, uverenju da u_traganju,23_istinom_imamo_po Trebusa saradajom 1 da,_po ‘nom mofemo_posticlnesto kao. objektivnost, 20 Od interesa je da se potpunije analizuje ova slié nnost lzmedu stanovista razumnosti i nauke, U posle. nnjem poglavlju pokusao sam da_objasnim drustvent sepals nauinog Totoda pomoée iemlijene naatnostt Robinsona Krusoa, Jedno sasvim analogno razmatranje mote pokszat) drativent karakier razunnost, w suprot. host prem inslektulno} obdarenost i pamety Re "jek motemo red a Shile part ae i ms Sa ie arid ae uci ar at {Gro posledaje, naravno, ne mote biti odlutajuse Tada Seas ee ie ae has_jezik, dugujemo opitenju_s “Ganjeniea da racionalisisko stanovite ueadava dokaz pre nego oscba ‘koja raspravija jeste od dalckosednog $nacals Ona vot shratanj da moramo pita svar {4 s1 Kime opstimo kao mogudl izvor dolaza i razumoe {iformacije; prema tome, ona utemeljuje ono #0 moze Bi episano Lao saconsing Jiao toneansta _, Nata analiza srazumae, do odredenog stepena, mote biti slicna Hegelovo) 1 ono} hegelovacs, Kojl su razun satili" kao druutvent proizvod, 1, zasta, kao west odseka dase ‘li duha drustva (oa, primer, macife i iase)"i ‘Koji su, pod uticajem Berks, naglatavall nai ug_drustenom lel 1 ata, gona. 2 vishost od ‘jogs. Naravno, Ginjeniea fe da. tt postoli ly tos, Negi, ode, wi ‘aataje i i iektivist. Bosta-nas ‘zum dugujemo”sdrasivu’ —-H-odredenom.-draitra Eo to. i dokasili da je sdrustvor sve" Individua vista; air da-je-bilo-Kola-vrednost-Kojuindh vida posedue izvedena iz Kolektiva, tv svihsedaosb. Suproto.ovome, stahovigte koje ovde Predztavliamo ne’ pretpostavija‘éprstenciju” kolktlva amko, na primer, kadem da nai razum dugujemo »drutt fue, tada‘uvek isin dav ga dugujemo odredenim Feiiotnin"pojedincina “Eo, mote, ordanom ‘broju anoniminih pojedinaca — 1 nasem intelektualnom ‘Spstenjus alma, Zb0g toga, Kada govorim o ndrust Nenoje tear raruma Gli e satenom meted), misim, ‘gi, rein df toiintrpersonina, 2 kad She Keka, Svalako, mnogo dagen trade lik ona je veoma vadna, al tcrmin stradiljactakode ‘nora brit analizovan umnttar konkretndh persanalnih re- Tncija, Ako to uradimo, onda se mozemo osloboditi flsiia oe tra traf thin ao akong ‘po sebi vrednn, zamenjulucl ga aledisiem koje trad ij smatra vrednom i besvrednom zavisno od meno ‘caja na pojedince. Dakle, morsmo sivatit da svako fd naz (primerom ii krtiom) mote doprinet razvoj A porn rae nn Branowlte je fe on 0 veoma se rach kuje od populamog, lavorto platonskog”gledista po Ente je sum vinta sopoeobdoste Koft togu ‘pone. dlovatt razvil rie uu & veoma radigicom stepens Netavo, intelcktualna Cbdarcnowt,-na ovaj. main, mo: e bid tezitita | move doprinett razumnosti allt ne ‘ora. Pamein! judi mogu bit veoma nerazumnl: ont ogi robovati svojim predrasudama, i -mogd.misit dod drugih nema Sta wredno da uju. Prema nafem ‘lillenjs, medurim, ne samo da nai razum dugujemo nugima, nego nikada ne motemo nadmasiti druge N- fom razamnoici na natin koji bi uspostavio zahtev 24 ‘auostetom; autoritarizam i racionalizam, u_ maser Sista, ne mogu bit! uskladeri, posto je doka, kojl uk- Ijacuje knit t umetnose mjenog slutanja, osnova 1a. zumnosti. Prema tome, racionalizam w nagem sist Gijametraino Je suprotan svim onim moderaim platon- Skim snovima © brabrim novim svetovima u kojima bi rast amuma bio Kontrolisan it splanirane pomoet nekOR hadmocnog raruma. Razum, kao 1 nauk, vaste putem obostrane.Kritike; din ‘moguél ‘natin’ splaniranjac Acgovog rasta jeste azvoj takvihinsttucja koje obec bedujuslobodu ove kritike, to jest, sloboda mishienja, an Moto pret tan, ike figs tm a ‘fap ing ey, oe J se esto Saale Geko goat sree cae en Wn rw Sm Sa rose olin ati ane elon sgl amet) i) Sls Cie Ein tain me pod] mi are re izmedu al Se eg es ere ep Remade Seat sole, celine: pegcoctoatean, Sole 10 ato earn fas mm cmon ob EF ee eae ete a re oe oa ike ata a i, ae Binal tye pug mas Soe Bape meie se habe arene amie eat ne Ex ‘Ono sto éu zvati spseudoracionslizmom« jeste Pla tonov intelektualni intuicionizam. To je neskromna vera uu sopstvenu nadmocan intelektualntt obdarenost, zahitey dda’ se bude posvecen, da se za sa sigumosea 1 asstort tetom. Prema Platona, kao Sto mofemo da prositamo 1 Timaju® — »treba resi dau mnenju svakl Covek ima, ‘dela, au uma (i »intelektualno} intuleijie) samo bo- gov! I tek nekolicina od Ijudskog rodae. Ova) autoritarni intelektualizam, ova vera u posedovanje nepogrelivog instrumenta il’ metoda koji otkriva, ova nesposobnost razlikovanja izmedu Covekovih intelektualnih modi I nje- govog duga drugima za sve Sto maze da ma ili razume, ovaj pseudoracionalizam je esto nazivan sracionaliz: ‘mome, ali to je dijametralno suprotno onome So mi podrazumevamo pod ovim nazivom. Moja analiza, racionalistigkog stanoviéta nesumn{ivo ig vrlo nekompletna i, spremno priznajem, malo ‘neo- “Gredens;. ali ona ée biti dovoljna za nadu svrhu, No sligan nagin sada éu opisati iracionalizam, istovremeno ‘ukazujuéi na to. kako: iracionalist moze da ga braal. Tracionalisti¢ko stanoviste moze da so razvije na roman aaatest atin, Jako, mob, prenaje da rau nace et pan lo ees RPGS i ho ei de Spc al St ke sh aan ea ar pigetacupasiom ne monte Be a eee eto ie Bat ‘nja i, takode, neSto' manje. Da bismo videli da je on Mn fin Se Sate tl aol ma Pee aden ie moles do a mE ota of se chtode te sasonnle coe cat pee ego mm pete oe Be det Me a an Moe car alana nego Broth er ae ee ae ee es Bee ee Ee tial cj est cae a ee ie eno ae don gt 21 Renee eer tlm aktalevea, anece Fee ae eee odtate aioe ae 2a eee ucla Cot nos ill, ae Ste atte ark bene mesons eee ee elt econ ne mete crenattl crore ial af ike cle raconl se A ete bac pe ee end Fe RAT cconazam jos upline cantare ee ee eee a lhe paste ake va ete en Ee alee matt Bie dladvani ponte kno sein iprevo, Ona igi al i tte futke pete tee Ee a er lh abekaiy Sick sree Set Sd Ect, Mall fe bro hoes ree eee otis mols do eau dla Seo "ome {ela seen ia mage poe or SO Deteat healing siearna velisnu Coveka Al mada sete actin maf iako da potebe ea 2 Se ede lea dl of ma, Njbor Boe ee i ove tintin Foe abl ante ih a on elon. Rreate taps Jane acon, sien spores me [eaciogainom eljuy,sracionalist ce insstirati, u Lope tones ellis 1, rndoaton ie od sec oes Re mama pe ee Eee eas ut nace ter feline) a eat Sree mee rcloabograt eo Sree Potion oval bal Se ceemi in ac pai le ror sus ate eee | tocllin Se HAGUE Laat ats ae Searels Oe pk oe Souls bleg = lin pein poring, ok my line cau eae ae Beta cane ee, commer Sean Sua Sotto AES Sey Sais | oat eee Jus ogeanitenja i otktvajucl neskromne Zabteve'l opas Ee oepninle ghee gona mate pe Fee catalina ot eee wan a eee Cee ee pate iment ae Ba a no el prea ae es sabe, cleat Mae Oe § Bergsonom.i vecinom nematkih filorofa | intelektus. aca) Utemelfio Je navikea ignorisanja il « najooljem slucaju, sazaljevanja egeistenclle ‘ies kao sto je reclonalist. Za. njih. su racionalistt — it smaterjalistie, kao sto ont Gesto kal — a narotito Zacionalistcki aucaik, sromasn! duhom, jer obaviaj bezdufne i uslaynom’ mehanigke aktivnost, potpuno nesvesni dubljih problema Hjudske sudbine t njene flo Zofije. Racionalisti obieno uzvracaju tako sto odbacuju racionalizam kao pulku besmislien: Nikada ranije rashid ‘nije bio tako potpun. Prekid diplomatsiih odnosa izme- ut filosofa pokamuje svoje matenje kad iva pracen prekidom dipiomatskib odnosa famed dréava ‘TU evom spor, ja sam potpuno na. strani raciona: lima. Tu slutaju kida osesam da je racionalizam otitao predaieko jos uvek simpatigem snjim, smatrajucl da 215ova neumerenost (ukoliko iskljutimo intelektualna * Je nies « ieckrommost Patonovog ps "alsta be: Zaulona w poredenjy ® neumerenosct iacionalizma, Po ‘mom midjenju, jedi nadin na koji prekomemt racio- Zalizam mote postatl Skodlf jeste njegora tendenciia ds petkopa svoju sopstrent, posi i ko, podetie reakeija pristaica fraconallzma, Jedino os "je ova fopasnost favela da blize lspitam’alteve pre Ficlonaliama | da branim skromni 1 semoliriient race. ializam “koji priznaje odredena_ograniéenja, Prema ome, rezlkovacu ava racionalstichs.stanovilte koja Gar cenadit kag. skritiGraclonaliame 1 onekrit acionalizame iit spretenciom racionalizame, (Ova. di Slnkelja je nezavisna od one prethodne izmcdu sstin- skoge 1 slatnoge racionalizma, fal iako. ce sstinekic Tacloallzam, wsmisla kot mu Ja dajem, te8ko” Bit Deite dupa nego kre i [Nelritiek it pretenciomi racionalizam mode biti opi- san ao stav o2obe koja kaie »Nisem spreman da pri hhvatim bilo tta so ne moze biti odbranjeno sredstvima argumenta it iskustvas, Ovo motemo, taodey izazitt ergo naisla dbo Koj peipostavka koja ne Inoze biti podriana nt pomoct ia nl pomosi {skustva, mora biti odbatens®, Sada je lako widet da Je ovo tagelo nekrtitkog racionalizmn nekonsistentno; Jer posto ne mode bit) pedreano pomoca arguments il oped ist tiple da ono | aun mora bl Sdbateno, (To je analogno paradoke laiova’, jes, Teéenict koja’ vedi svoju sopstvennestnitost). Ne- LritGki racionalizam jo, prema tome, logit neods2i F posto, Gist lopitki argument mods ovo da pokate, nekritikd racionalizam mode bit! pobijen pomok ever Sopstvenog gratia, argument, ‘Ova irik move biti generalizovana. Poito ceo gument mora sledit pretpostava, edaostayno Je ne noguce zahtevati da sve pretpostavke moraju bid. 2a Snovane ‘na arguments, Zaktey ustanovljen od strane ‘mnogihfilezota da moramo pote ber prespostavit da tilt nisi ne stern pretest o ndovlinom "er logic, pa, éak, 1 umereniji zahtew da moraino” pote shvtlo "malim’skupom pretpostavid. @kategoriiag, i= 216 seth as ma nt Sos eso mat Ser Hse oo alot repos fol Sis vane avkd mje, kao fio bi neko mogao pomisi, declan ox. ‘eh nego forma paradokse lboed ‘se ovo Je sada malo apetrakino, ali w vet ¢ prob- Jemom inove bit ilodeno na manje formalan nadie Re cfonalistgko stanose karakterie zal ajegoveg te Sivanja 2a argument fiekusto. Meduti sf ioe" gument ai iktstvo ne mopy utesahit ceases Stanoviie: Jer samo an! kot sa sprout de wrasse meat il aktstvo 1 koi au, prem tome, oro sascyie 2 usvoll, Bice njime iiprslonrant Dalle scion Histeke atasonite moramo prve uso abs hoceae bilo Kot argument fi ikustvo but tell | one oe mote biti sasnovano na argument il isuusins (v9 Fazmatanje je savin necavlno od pitanja da f poste Hise ih Waar recone argue Ghee hvalanju mode da‘ bude naklonjeno talonlisee Pex Rov). Tz ovoen, moraine salut de recone Sipument node taut ractnalen efskat na sovcke be Sevbell da caval Tacloshno'sangyiic Prema toe Drctencioms raconailzam Je ncodee “svt cionalistisko stanoviie in i eu Ho fo avesno Line earehs nekd"predlog, odlukt eke vesovanie Il winsische {avajaje Koje moze bi) nazvano siraconalse Bet hata da "je ovo. puhtatanle pringeese Wh wah Sstallene nav, ode’ gu pie kg. acon, eso providall {tak sabe lag tome dn bade tated ra pjliovom wopevenom pal none popacee naj oratlem iad. goden Jerse iteraisa Korstio prot ait, I ale, ie imablo pala ne ‘eputeljaraionalna da acho avck ooss OE bik datpetvat! dokaze, blo sve i one edredane Ste 1 tak stanonite mote wala dane posta eid tho, To th je nateralo da eats da setae ULE Tactonlis, ogtvorue da je satonalcars pore anderma da me bit ematen pont dla sagen mae i eel pa oe SE alto, ona, ne. usvojiti iracionalizam? Moog! kof a pose Rao vacionalisth | Kojt suse oslobodil luije SABRE da suvise pretenciocan sacionalizam osulecule : ‘Kapitliral pred iractonall seers Et je ono, sf0. se dogodilo Vajtnedus (Aired Femi, Whidhead), ako sasvim ne gresim). Ali taka wonitna akclja je potpuno newnesna. Mada je neksitls PPK pretencion! retonalizam logitki neodrziv i mada Seer eran Ser posse umn od fa priteatimo. Er posta drag od Fee hatodltin narocito ono krtitkog racionaizma Kole ae ee einjenca do fudamentaln racionalistick sae eiee Sraom slau odraiveg) aka vere — Prot raza, Prema tome, nal labor je oworen. Mo- ‘Ener isda ncki Obie facionalizma, éak nekt radika. EPQi'pretenclozan oblik, All mi smo, takode, slabodai {BB finteremo, nich oblik racionalizma, ona) Koil is; feoas erimaje svoje poreklo w iracionsino} odlict Korr°aB top stepena, primaje odzedeno preenstvo ir clonal citg sor ped nama sje edpostamn intletoaa tas sara se He mopang eau (© abe Pt say ie phanje nao ise posal Jer PUSH ifcionalizme i maiming do- an ad ae Korman omacig eno oer alam Sect ele nn at elkupan oono= Gers tres gine Uptime ko. ean Meee tere Sedat fsionanmy fof me verom u Jeineve Gove Honaventmos, mote da = ean ol 2 Jedno Pvt verovanfe, ive vm Pete le a jena non ako ote ts in wervanfon 3 narott, Sie SN a ll poak romantiao) ee ama 1 postojanje izabrane grupe, w pode liudi na vode 4 ‘ollone, a pritodne 1 prirodne Tobove, jasno okaroie je coors odtuka vplotena u bor iioeda Tracionalizma’ i krlickos racionalizma. “Kao sto smo ranije vide (3 Petom poglavljy), a i sada ponovo t naio) anal nekritiéke versije macions Tizma? dokari ne mogu odredit ‘ako fandamentalna ‘orang odiuku. Alto ‘ne podracumeva’ da nam, Fiem iboru, blo koje ists doksen ne’ mote wopste SEES eh Np Fad en ma unde! «mo om odiskom' apstaktnije waste, najkonsniie je TRG Shalcoaa pone ove sy sere, Realtat fernativa tamed oj motame da talbereme. Jer ‘ino ako motemo da zamilimo ove posledics ea Kon Ereten # praktican matin, zaista 2nammo na sta Se nata dluka odzos!; u protimjom, olutujemo na slepo. Da Sih ovo ilustrovao, ctiraca pasus ie Soowe Svete Doane (Saint Joan). Tull} je Caplin on terdogiavo zahteva ‘Dioanina smrt al Kata je uledao aa lomadl, on iva Slomijen: sNisim mislio ta wo, Nisam mao ako ¢e to fegledat, Nisam ano. Sta radim.- Da sam 2na0, ‘8eupao bik je ie njihovih roku, Vi ne znate. Niste ve ‘ell Tako je prigatt kada ne mate. Reél su vas poms. file all Eada je tou vale) kc ada wile Sts $e ufadil;kada to saslept vale 0, zaputl vase nowrve, Deka mga, oles, on oma 9 ale ‘pines ova] Prizor od menéle Bil je, naravao, dragik ienowtuSoovom Komada koje sa iabgo znete Sta sa turadile 1 odlutile da to rade: i Roje nisu Zale posle oun, Neki Ijudl ne vole da vide druze kako gore 2a lo ImES, ding ole Oye veto ole wu enema nox: Wiktorijanski optimist) je vazno, jer pokazuje da te oem Sail slice nh see i dh ‘aelonalnom? ‘be odredyjy nas odluki w seen aat Rofodiudsomo: Al nose: Konkzetnth posledice tnjthovo jasno poimanjeu onome Sto zovemo pafom simaginacijome provi raza izmedu slepe odlt- Ket odluke donete otvorenth oti; 3 posto nase. ime {Enacju vio malo Koristimo", tako gesto. odlucujemo En'slepo, Ovo je poscono_slaéa) Kada amo. zatrovant nekon® prorackom "Hlosaijom, jedi od: majmocaljh 219sredstava da sebe pomamimo retima — koristedi Soov pain lava, Racionalna { imaginativna analiza poslediea moraine tcorije ima odredenaanalogijuu nauenom metodu. 4 nate, aod, ptm nk ate ‘orfjy zato sto je ubedljva po sei; pre odueajemo a = ig roi i timo oi rine konkvene : Posledioe koje mogu bith he ek. Pfsingmiang proverene A postot indamental ax. “ slugaju nautne teorje, nasa odluka zavist od reniltata|eksperimenata, Ako oni. potvide teoriuy m0- eae usolt dk "ne Pronadtne elf. ARS on protivieée teor}i, mi Je odbijamo. Nedatin w shueate Ioralne Teorije, mozemo samo konfrontiral njene, po. slatice s'naiom saveicu. T dak odluka ekspermensts 7 gee ol pe ol pate aves avi Nadam se da je Jasno.u kom smisit analiza posledica ‘mote uticati a modu odlaku a da je pri tom'ne odte. uje. Predstavjajuct posledice “dveja”alicenativay ta racionalizina, yh morams od Jucit, “tpozoravam titaoes da" Gu Bit pristresan, Bo sada, moseci pred nas dve altemative clorsine edu ckon pol = pokaan ae de ben non etidkom polja = Sam dab rasa, ‘ada nigam sivivao svoje simpatje Sada Sameraeen dia razmotrim one posledice dveju alterativa hole mt fegledaju najdelowornjim 1 oje su uticale na mene pee hodnom poslaviju). Njegova vera ut raziim nije: ceino Yer Waal sopstent mem nego | oy Mae SME zazum drug Prema tome, raconalnost Se, Sak fake YeTue dee inteletuaina nadimovan odes poke dragnet ee sahteve ex auiottont®, sobs svestn,‘ukoliko je njegova ioteligendje ateridee add igelecctlon drug (jes njoeatesko da prom, rie isto tako no ir svojin glade beaks It da neko mote ull, Svom ambien ene e nuge {nove argument ina onlin: Racenstons 285os se mn kn a! ga ‘espe ies dope me eee oe gaia Ga isos Paeriaetiencei eo Ca mate ci erties Yes fone SL eee Bees aan we Grea SPW? meted Veet as a ee erate tae Biota aie moet fees ee i aaah aur nae Sign ape ar aa ee ics Sete a i, oe er SEMA ee Rou ra at Ee eos See ae ie neal cca acer arr i Ronee falar ear a Po ee ELE pea uno ttl Eee opm teehee phi cD a ae Eevee Biers amincn oa cea aa epee cnet eee hein chet panels a sil oma aes ae ee GR ial i ae ose cel Sea Shak eae rag SSE i at mete ca Steak alt ee! Slee prea aie eee Sela mameratne Soars aca aaa Hind ug habe tes eee Sa er ak ia nie res caer ioe es eal em ae reed Pe Seer coc gear a a a Se ee 280 Ghsfenam lol ste emocine dll, sagatancis SUIS felts Se cement, pagatranie (ei is aces gone Py oa pat epee, amen nme ser erie Kruidt Recut nee akan Pane nto Beliey tats 8 Netan pened go oa ws edog seen Tn wv lag erg pommteg sate Use grea eats pst aie tas teal Sigg Fe Eoeragas i psec eda © ee Sa i On natal, ok censor Sead, NOU Pra haze soe, ae it ceo aml elle et Ee Sree pei ta cum, Mea Pop ee ‘a taal spp patella Toc ale tpn not apaald Sass Scena me oli wpe ee SE Saeare a oe pourins dx pconatean ee ee atm en clap erm nl SE ena ae as segment Sia fa pt ee sa ral eo Pore Sr are re eae naamas ae Je dunt poe Sit mines nL as Rooke Se snatches aac wpotrabe pale epoca ae isd ae can ra oa ere ace” Penland Ee Decay ailanins Paget outa zara, Sebel ter SRN wee ce oe Be eae ste Hadi tern aetna tems, koe ee ac Se ns Teg ic eae, ree il do llenog apors. Medutinn, smsstade a 4 “oa acc ootert et pouea oa oj ea ane weal rls SPERM ae uses nro pl patie 27tees oh ome AK rnun, pod nun aceitemegle A son, pode pag dlaleko od:fas, Kojenifade ecco, videl kao’ i, Pa aghod miauobal Ohest kas Tne ode Sno fle wip, itn mccain em apataktnal cal fovcansta lee a jain Roque. Eovetanstvo modem vole sams a ouvedeatn entineyndvideama: Medes apemebene oae {aglncje motemo posad opel de romeo etna cnt doltne jeans peer ee a izmedu racionalizma ! imanizma velo biiska 1, svakako, ‘ogo bisa nego odgorarajce proline iia Panticgalitami ethic ‘tanowitem, Ve rajem ti Joc relat, Kllio eto mugice weld ison ‘Racionalistigko genous obieno, maze bith cura oe Sedites [Oetiet Soka ca Hele Pings; ractalzom sda ze mnogo sutaern pokasje but pads ed epics ‘sisgairinknfondncl Ck ao, takod Sex ‘oi bil povenn «hamarleiom, Mo} Ati Ra Je Jor weak ako nls dro, ber dob aekoana® wv FN aati ae pen oe pis mere se aterm nee ae es cee or 2a Rares ye $at eer ring ene, Eo re fen fh ine ee ce Jom in tape eu gel J main 2 alot, Se eee ae oR te, ema ee SES Rabe math srl fone sano ek me aa Poe ae ee eee OeShvaéen na ovaj nagin, moj kontranapad na iracio- atten 28 at ol ontop mi sei Spgs soe ele Toy me 208 ofl traga 2a poslednjom ezoteriénom intelektualnom snodom, Koju Spisivaw obozavanja, sredajovekornon tmisticizma, ne obavija, mode se neko plas, svoju Ga, ‘ost prema drugim Ifudima. On mole msi desu on sam f njegor suptilan ukus aadmocni a odnost aa se i snauéno dobac, sdoba industijalizacijer Roje unos! sro ep pled sv chan | smaterijalizaciiue tak i'w polie, Mediut 2 eda iénom ekspresijom ovog romanteno eljva, prema nauel, nlegleds da ‘wlazimo. Ijudska due ponovo sadobija svoje mal Teloze spooked Precast ce mehaniaaclje vets, Db pat Beda more de at Gvecansva ko tha, o Sofer; on je ponovo probuiden kag pesnik i proroky sluajuelbapowest | vodsivo snova kot epedaju sasvins Juudro i potzdano, all inspiativnjt i stinalatvalj nego EBtctekruaine mudrost { maueni ‘Mit revobulje Je reakelja prod nemattovite banalnost = linostt burvoaskog drultva i stare umorse kul {ure To je avantura Ijudt Koj su izgubilt sya sigurmost {pus se shove umesto w Konkretne injects Analizajut"ova) pasts, delim, pre svegn all sano ie rigno, da skrenem peta) na’ njegov tipiéan istoricie ERI Katakter i na njegov moralg! futuram® (ulasak ay arta | gm tre fe) a ade eae ja tc rest Koj pass il, upttatl se da Ite to Soe weeny ane Da'li je fstina da naga dus protestje proty materia. lizacijé # mebanizaciie nateg Bvots, da protestuje pro. tiv progresa Koji smo stvorll w borbl prot nebretive patnje kroz glad }'kugu bojt karakterea srednjt vel? Dalle istina da nas duh pati kad mora da lust dovetanstru kno tehnigar i da It je bio’ seca kada J€ morao da sluXi kao rob il met? Ne nameravam da ‘umanjin vito ombljan problem isto mehanickog Tada sngatovanja za koje osecamo da je besmisleno' Kole om a Pa Bene { : ‘ove mitowe prot mater mora da dlunistava stvaralathu moé radnika; medutim, jedina Praktiéna ‘ada je ne u povratis ropstu 1 Linatstva, ‘nego u pokusaju stvaranja mating fove ce preusstl ovo mehanigko argutovanje. Marks je bio u pravu hada je haglasavao ‘dae povecana produtimnast jedina, za da hmebzovania Tada dg sagtonja Tadnog dana, (Pored toga, ne misim da-duh uvek pat Kad tora da shall Zoveéanreva ao fchniean mili da su stchaicare, uldjudujacl velike iamitelie | naue hike, pre wlivall us tome i da su il ato tako.pustolovi Kao" mistie). Ko veruje da su szapovest.# vodstro snovax ‘gnako Kako ‘su th snevalt savremenl proroc, EE te teat all pupa oe Jecktualna mudrost 4 nautnl programe All potrebno fe dase ‘onememo. na" omit revdlucljec itd.’ da bisa jasnije vides Gime smo. ovde suoteni, To Je tipican luraz romanti¢ne histerlje i radikaliama koji su renaltat dumitanja.plemena { tereta zahieva Kole’ pred nas Bosal iliac. dalam th opin Deseo, Poslavja). Ova vista skuianstvae Koja” preporacaje Stvaranje ita kao zamena a briana Gdgovormost je plemensko hriscanstv, To Je hricanstvo Kole oxbija dala fst umanost Goats se ov nmi, provokal mo Sto, posle sveea, oni jest Jeste iegubljeno.jedinstvo ‘tribalizma. ‘Povratak sabre: enom dustya, Hoji ont zastupaju, fests povratak ks: Mote bile Koren. szsotit ako, pista ove viste romantiama Feaguja a takwu ka ‘meal fel it pond okt Jeo takin. dub hima nemoguée raspravjati's racionalistm, najvero- ‘nijatealja ce Bhi elono poster kosblaoran S'turdenjem da ne posto aajednieht jek za. one Eile fe svoje-mistifae sposcbnoste i 2a Stalogia Teak pelsanaliiear® tpostsutsy saree logna Teak} ps oj pret, hhodnom poglavju) kot. pobeduje vale oponente ne tako sto bi odgovarao na'njihove arguinente, nego 30 Ukazaje’ na to kako thy ajthova represijasprociva ds Topas seael oceania Wo Saale oe 1 200 fotlne idole sretaaju ajegore oponene pr inate pci snr) xa) ode tne se am bre roto, abn sabere a oot eon ake Be Ee mane a wet ea Yl fa ‘a fade oft su ea Sie Te ee ea eee ; "e sautvag elon yea) Esti onal) ver bo aa tok ide, poncnSjlnog peeetceanes net eee Teel paihoanalin, koja aon toveka vid ootee Gijalnt objekt tretmane ‘Game fo posed ‘te i sigma pecernen he ge, Pagano sae Miia: pls Joied barctasae kee eae a tecloght amas Soceceaaes. aaa sane ide Siren! inlekiaie” mo oxidant ce as ‘aes er mowed eco gle fae fom asene “on dekle napa Lig posed Reb Kalin ran Teno Ne Enconalite Gra sits poste Sinope aa Ea fern aids Soli a a Retake oe foe ae Horna Soltis deem See Tees Ea lo, on Ke, lla penne, post, empl: biva hee ele‘ pote pod Hadid elite tse Ma Elana ‘ptnika i muses nego weet: Sade tina LOH ubotuje"Naber ele eluant Donen ile” ohdttes Selgyaering Fposchncrsnas Koj sean he mancenym f eile ola prvo’ da ohisie Badlont Seine, Ore eat En sold chscntt sleijenan Soe Ka wo tosee San ony mapa ma fly a Je fro oneal Je tesclozno, DogahuinoY Baise Eiko Mayes Jetponac, pene et Rprotno intleLuaino) ‘eotgovormeet{ mista koji Bane suave ye See Roane ack Tunlovl, elers Baca primer ta lS ot siping peakciktetoves Raton meee bt poten Pomc soi ph pce Nea Jeyu som sopswenotn fj edgtoran 28 ono. fe Bist Rote tat po aac peek i eat w 2arualikovati_od lainih provokat Jedan od nekolicine Keo je cenlo ova} aspeke nauke je hrifeanski {local Di, ieloman’ (. Macmureay), (= jim se. gledistem © istorijskom provocanstwa ne slsiem, lao fo Geno Vide u sledecem poglavijid: »Sama neue, kate ore, ‘nu, Svojim specific poljima istrstivanja, koriti me: fod ‘razummevanja, koji Uuspostavlja. narusent intesrtet Itoije 1 prakses. Veralom da Je to ono 20g cepa fe nauka tao gresha u osima nsticizma, Loft ibeears rake una me vara tore sala Jo, som Sopstvenom poljus, kaze Mekmari ma drugom. mest, sprotmed hellcanate do sda, njogov maak ‘raz... njena spesobnost ra kocperativnl progres, Ko} ne zi za rasne, nacionalne il polne graniee, jena Sposobnost da predvida | Kontroive, predstaljaja naj otpunije manifestacie “hriscansiva ‘koje Je Evropa ‘idelae. Potpio se slasem s ovim jer, takode, vere a nasa zapadna civlizaciia sve) ‘"acionalizam, svoit yer u tacionaino jedinstvo Sovela i ofvoreno druitvo Vinarotite, svo} naueal pled, dugule drewno) sokrat. sic] heatale} vert bratsve eh hua 1 se tusino postenje 1 odgovornost. (east argument proily oralnoatt nauke feste w tome da au mnog! od Ajenih plodova bil koriscent u lose svthe, na primer, 28. pO Frebe rata. Medutim, ova) angument jedva rasluiaje Srbiljng tazmatranje. Ne postolt nits pod suncem Ho fpe moze bit! aloupottebljeno i sto nie bilo sloupotred. Tieno. Cake 1 Tubav. mote biti ueinjens instramentor uti agtgam me bit Jedno oa olin presi. hog rata’'S druge strane, suviie je odigledno da ira Glonalzam, a ne racionalizam, snosi odgovornost 74 Sra uconalha pepitelisen aes. oe take moge. teligiorh ratova, 1 pre {oposle krstaihih ra Tova, ai ne enam ni za Jedan tat voden u ime *natcnog: ile fiospieisanog od strane mauenika) ‘Moser, primetiti da, citsnom pasusu, Melamaii naglatava da ono sto. on cenk jeste nauka. sa njenim ‘pecificnim poljima istraivanjac, Mislim” da je ovo ‘aglatavanje narocito vredno, Jer danas se éesio aj, febieno a veal s misticiemom Edingtona (Sir Arthu Stanley Eddington) 1 Dainsa' James Hopwood Teans), 202 da je modema nauka, kao suprotnost naucl devetnacs- tog ea postal poniznij tome Sy tds prenale lacie Tela Medi, oo ele fe ., 8 Potpuno pogresnom.tsagu. Darvin i Parade! titchaet Favaday) "sina primes tragal'2a itinee {sto tako ponizo kao { svako dright'ne suimnjamy to. da' st ont bill smnogo.pontsni' od pomenuts dive velika saviemena astronoma. Jer, kao #10 su veliki ra Svom sopstvenom polja istrafivanjas, ont, vergjem, fe okaeajt sv9)a poniznost prosirvanjom vol: akthe ost & na polje flozofskog mistciama." Tpak. povoredl Uopitenije, mote se anlta desi da su nautnit postal Poniznli "posto. se progres nike, uglavnom ‘Cava Putem ctlrivanja greiaka i pole, weptie, ito vise Zam, jasije shvatamo ono So ne zaamo. (Duh nauke je duh’ Solera, “Mada sam uglavnom zainteresovan 2a moralat aspekt iconflikta Tzmedu racionalizma t iacionalizma, osceamn abi tebalo da ukratko dotaknem sflozolcKe pelt Droblema; medutim, Selim da ulinim jasnim da ova} ‘epee ovde smatram nevatnim, Ona’ Sto iam "nd tim je Zinjenica. da ketch racionallt sod da ‘lrene situseiju i postane superiomijt od tacionaleta ha drugi natin. On mote titi da Iacionalist Ko fe Ponosan ma sebe zbog avog postovanja dubljth tasters feta | njlhovog azumevanja (uprotnost nati ko} Jedva grebe po njegovo) povrsinb,ustvar, nit pottaje nit "ruume™ njegove.nsterje, nego se! zadavoljava jeftinim racionalicijama, Jer Sta Je mit ako. ne po ua rani rconings 1 ko Pokal vie postovanje za misterlj, nauénik koji se posvecule nik Rovom otkrvanu korak po Korak, sek spreman da 2c podvrgue Ginjenteama I wel svestan da Eak al njepovo hajsmelije dostignuce nikada neve bith vite od sredstova 22 one Rojt-dolaze posle njegs, Ut mistk Koll je slo todan’da‘trd bilo Sea bog toga tto ne strepl of bilo Kalwe provere? Medutim, prio: ovo} sumijivo.slo- Dodi mistct beskrajno ponaeljaja Tata star. (to. Jo {Wek mito. izgubljenom plemenskom ajay histo fodbijanje da se nosi kit civilizactie™), Svi_mistch, Kao to" je mistienlpesnik F Kafka (Pram Kafka), 293pio fen, oobi... dejo nesheativo mig eevee, Je peshatieg Teraae oe San Fs apm ome we De ate ae See eee een sea Sone 2s male pi pay nah ode ee er eae alal oor tcion ecnaat it anal givens BECO PE rs ta Sea ike ble era mason, ah ine Pe ez tonnage. Uva, Haken or orp’ mee ag. e dele oo Je bar cas oe uglier aes seperate Tost pe ae ‘Beloolizorantt Ualeda da bal "ono, Ialonang po. epee te a on, Fac oe sate peo inno at i ese ‘Ho njihove Zivote Gini vrednim’zivljenja uglavnom bilo eons rl Sl wea ig aro, le sete et ten a as ee are sein, Domai oe es frente in, ugh odo eae col me Noeoriie Sy pee ener cr eee areal mee ee peers oe oe tsk sue fab He, Medio 0 Fate osecanje iracionalnosti neponovijive individualnosti i corn etcnane_neroortig feces Ra plete ae epee ate pe feu A ole spe mba ole eae ec al oe eel cece cera aaa etre Pe ndias mie aoe sti a, we Jet cee ic eee mi Mee ee eee moans nodes oe fem een a aa, ars ak abe ina Ni ote ca Sage Ge OMS? RSE? selene ease cast, oe eae ae ellen fate 204 le eee eet ee ee acs isens eaate as gree ee na SBeecanje sei iso opening cline We mistieng ees: Becne eee oe ie et See a ee ce sghecolia Smale a apron ty 2S came tas Er Sarees cee itn Pees to soil imei 2 tah le mgs, Sy is leans ur aie remy Botan mae mln taco a ero, ag melon pwn Se Ge Be alg tes epee atch oi ne tase Se sie ane mae Se cl eh aa ucts emote ea 4 tae be ile Sto te me lie de SESE Ge nk Poe ee SE ima oealen eben, oe te ee Np fights pets pnt arta wee pcp 2 Ee ie ee Eafs one ape oe Pokatem Jeote Seid aie thr mee ee sagen a ee oe Bete ee 2 fovea oie on i hl 1 on ior aie weer ee cr Eo pe seiay exces Came ak nite era pelea gma om i ae bh tan reine earn | Zenon naire Pl 2 ney acini hac lion | Sh cunt ate inane SERRE, oom fake modem ly ans stint at ace epee, lt at 3 soe imme leg le ne sale San ae ie eit Set, prin ess We Metin, rts fol rio, scoyin lat eo 295v a bik slustrovao'opasnost, ukratko x da brite fern drm najuticjlia cionalnin utoriteta alos wrcmen, Ped mit Jo he Ny Walch porn fo stom rada t matematicl i po svojoj saradnii najvedten Shvremenim racionalis iim flovofom, "Bertrandor Raslom.* Vajthed takode smatrascbe racionalistickim fllozofom; “medutim, isto "je bilo + Hopciom, kome Vajthed puno duguje;zaistty on Je jedan od, HeXoUko reohegelovacn Koil maja Kaliko mnogo duguju Hegel (sto Eao't Aristoteli). Nesumniivo, on. duguje Hegel io je imag hrabrost,uprios Kantovorn vatrenom pro testt, da tagradi grandiome metaliaithe sisteme s bes Ijevskimn presirom argumenta, "Razmotrimo. prvi-od nekoliko racionalnth argume- nasa ole J valibed ona w moj) iil Breet | Tealvost,atpument ‘oga on brant svoj spell fival flozolakt metod (mctod ‘KoSt_on naziva,»racioa Kisame). sma. primed pise on®” sna, spekalativan filozofiju"da_ je preamblcionna, Recionalizam, dodaje se, jeste metod pomoce Kojeg Je uéinjen napreda Sraiicamapojediaih ‘enanorts Deli soy medutio, de a} ograniéent uspeh ne smile podstrekavati pokifaje gh poste obvi ambit semana Kole aw ava opea priroda stvarl. — Tedno spomenuto’ opray danje "ove “ke ‘redsaja mevpeas “ertste we Imisno predstavija kao natrpana metaflickio sstemima apusienim 1 heuskladenimn. fet bl kriter} yeaa neuspjeh vx nauk. Mi nista vike ne zadriavamo Pale Sedamnaesfog vjeka nego, Sto. zadrzavamo. Kartesijane Sku Hlozetja ‘toga veka... Glavno.isptivanje hijo tno koje se odnost na konadnost, nego ono Koje se od. hosi_naprogrese, Ovo Je, po. seb, sigurmo savréeno taruman [eal bedi angument; meduti, da fe allan? ‘Otigledna primedba’ prot njoga [eda dak Ha raped, etfs ne U Tk posts snes provera progresic, to jst, provera eksperimeata, pra Se, Mozemo ei 2aSto je moderna fizike bolja od {ike Sedamnaestog_ veka. Modema,fizika odoleva ‘velixom broju prakticnih provera koje potpuno odbactja st 298 Hie sisteme. O&igledna, zamerka spekulativnim metafi- zitkim sistemima ‘je da progres na, Koji onl, poladu avo izgleda isto Tako imaginaran kao sve drug 0 njima. Ova primedba je vrlo stara: ona datira unazad do Bejkna, Hjuma i'Kanta, U Kantovo} Prolegomen™, na primer, titamo sledece primedbe koje. se tiga, na vodhog progresa metafake: »Nesumnjvo,postale mao i koji su, ao 1 ja, nesposobni da otkrivaju da je ova auka, majo napredovals, uprkos ‘minogim lepin ste Fima koje su davno objavljene o over predmett. Na Favng, mozemo nadi pokusaj izoStrenja” definclje it snabdevanja hromog dokaza novi stakama i, prema Hjenja otreanog prekrivata,metafizike {il po da mu se da nov izgled; ‘medutim, to nije ono Sto Je svetu potrebno, Bolesni ‘smo od. metafisi¢kin furdénja. Zelimo da imamo konaéan faiterijum pomoca ‘Koga cemo moci da dijalektigke mastarlje razdvojimo od Jistines. ‘Vajthed Je, verovamno, svestan ove Klasiéne 4 otigledne zamerke; izgleda kao da je se on seéa kada uy reéenicl Koja sledi posle one koju smo poslednju cr firall pise: »Ali glayna objekelja koja datira od Seonacs: {og veka i prima konatan izraz Kod Prensisa Bejlne, igste beskorisnost flozofske spekulacijes. Posto fe to bila eksperimentalna i praktiéna beskorisnost na koja ie Bojkn ciljao, izgleda kao da je Vajthed, ovde, imao inaé zakljutsk ha umu, Medutim, on ga ne pratl, Oo ze odgovara na otigledna primedbu. da ova prakt beskorisnost unistava njogov.stav da je spekulativna fost, kao {nauk opravdana progresom kof ein Umesto toga, on se zadovoljava prelaskom a potpuns razligit problem, “tna dobro pemat problem’ »da nema ni jedne grubs eamostalne dinjenioer, | da nauka ‘mora upotrebiti misljenje, poste ‘mora. generalizovatt 4 detepretiatl injec. Svoju odbrana mati sistema on zasniva ina ovom riuzmatranju: »Tako shy Ganje neposredne grube cinjenice zahteva svoju meta firicku interpretaciju...« Sada, to moze biti iit ne biti feko, All oto, smo, poipune raclit argument ‘od onoga ‘kojiin je on poseo, -Glavna. provera je progress, u naucl Isto kao i'w filozofii: to Je ono std originalno éajemo od Vajtheda. Medutim, nema odgo: 207ora, na Kantows otigldns primedbu. Umesto toes, Varthotor argumest, fednom "a trae problema ‘ortanontt {opstor, Ives po, takvisn pitanina. Eso Keo sr (platonska) Holeltivisteka teora moralnost™ joa vanfslog’ promitranjar atten med opeog ont vansLog" promatranjaAtera "ore {obra indivklulnog inetesa mote’ se vuidonitt sam nds Mada je indieluum a ae fe njegoy soterss ‘isda Tops dobro. ‘Ovo fe bio primer Tacionalistgkog argumenta. Me dui, “acionliteki argument nasi, eth Vajthea je od Hepela naatlo bako da iebeane Kantor Eek ds Splints lorie Sno mabe neve Sake aa rome dokave. Ova) heats metod je dovalio Jednostavan, State ako motsio inbec! ako ‘potpano heenemo:dokere t-argumente. Hegelska ‘Slozaaja ne doko, ona presaduye: Moreme primatl da, saprotno Hegel, Valthed ne ‘pretendaje a ponadl Konacaa piss on le Sk lise ah ‘jens nesavrsenost. Metin, Eno oo zecpelove ob Usraja"dogmatsht metod.polaganja svoje fozotije ne fospovu koja Je ber arguments. Mi je motemo, prihve SH napustis, Aie'S nj ne. malemo.resprelja Be nape ee ace fovekin grubin Cinjeckauma iaktsta noys © abi Einenicada Govekove metasighe ispiacio. Red ae Sttacje ovop,mmetods: Prati il ostavt, ‘eltract felta partic Proms rato Seti, moan “poral isoce day iako sam pols on posteno ia Ein penny, ooce inode fodurajaurereaje baz anja sme Enice “etton tes ‘Nien posiednji deo, naslovlien kao sKonaine inter pretscij esto se 4x dea poglavje, idesine opreé ete le seh riya Saino 1 Toke nS Pema sakna Tinney sient + Cree ‘smo imal posla pod imenom sPromena i Mirovanies), i™Bog 1 svete. Cleat je i ovoy posiedajeg poglavle ‘pasts ns uvode dve refenice- “Ronacan tecme mots 5 anijet smo pomoca grape anitess ja pojedionsrs Semokontradikvoraoss ovist 0 mijekanjo nih tego. 298 wis episntje, U o} net pone. fdeo 0 oom tba cmtet om, fe pe ner ssa tise cpg Homan Sree wet eee Bena nn ope piatean Shem ece, @ Epes oem Se be cei oe Sloe eee Saar pee eh ponte natin abo ce oe enaonnanes ieee ie ‘Tradittornostic Loje sur tabode, odredene yee nagons. Hoes Ph Same, san ee mas Bie emer iia ee et ee ploy ieremess 2 Sy as ue hep rns we cepretih mow kg {fe ee SiS hs pate a NS er ne ce a ee, as ae aS meh he Tae ey ea ae Saen Saab foe tam, Me, ae ee ie pre de ge wae a san eee Aa Same a eee en pel te Per scence hi | Fite ae see reg ln eg Sons, os hg ee eee eee, ee jamera. pe ma, i ae pare pears ant fin ee Han das Bs ech ote pas ei Fe rye mae fois ee ua ee dra eee eee bat 1 paeee ot etree Sa See Oia poeae ate ae ae stvari, »otigledne suprotnosti po sebie. Osecam se tako pane ecep pe a ore ake jie ft nasi coe ie huge peso Se lem non ont ie sera ses pete a me oir Ne msn ah serait ome als eel SEP og ae irae fo eet le ae ma ae gare as ie ae izgubljen, mogu samo da kazem da neohegelizam, kake 200J sd, oe lela te ok cuss pon rn ee tng ar cur ed rane anes Sy St ee iret Fe eins Valdas Ins de cal PPro aus cea (ee en es aah emake th taal Pape eect nc me 5 se ds East at eat ret" Bm eB coal ete ae cme mo et eee pre nai co rae SPALEL ae Saha ae seaar ee ta eel te ee ice, mabes Pemaig ae umoe ema hapa es es th ak de tg oe os ape SER acs Gea mae PE ie cereals mir i di peel a rotaaren a acre Screams Pay ta enone Dee pelea a eg Pang ae oe Seay icc, oan coe wlan = ie Fe ee incnaana + bln Re a eva od PEL dn ie ee eee =arem najizuzetaijom i pajinteresantnijon, enti Fs onan foley | pumice ples ssi Stain ee ee et sone, oe ae eee i Fpl, tammy de ea Sy Ore eatin aie a itn te nea ac seine Pepe” te a Sevag at amie sa €, ee tee eg mints heat he ane Ene pobicries rete J me Fe Rae cite es het Haat orca ona 300 ‘ha uuu, na, primer, njegovo komparatimo istrativanje ‘tentihostijevandelja kao lator lavestaie, © ae grin megtvhim metlatina, aden sanje ‘procenim njegov dokaant material, raconalnost ire tod ivan summa | to saluauje od voce pottorane posto ‘stm njegove vase pte simpatfe na be Ginska ortodoksiju morale saati posbat. letkece 4 odbrani gledita koje Je. w najmanfu ru, ‘neorte- Molino fie So tls a oe ‘Encijama laadeni u njegovom radu, a nnjodadse s Ajegovim napadon aa modern nacionalizas 1 tribal suche F sbaisticker, to fest, Kultura reakeiongrne ieadenctj, koje mus tin povelane Razlog bo kojes sam, pron stem ovome,idvojio Tojnbijevo monumentalno itoncieticko delo da bik ae api a nonnst nt foe tp te fa imo ‘postedice ovogoxtora u dala. takve vrednosti Imozemo u potpanosdlccentl ajegor opassoet Ono sto moram da opitem kao Tojnbljev iacions- iam inp se ate Yen fh je da se on povlatt pred resprostranjenam 1 opastom ‘odo matey vremona Misin namo da arg, ‘enti ne wmaja oxbllino, bar eksperimentalso, nes 4&9 se w njima pe vid iste drugo ego agin na TO Se ispoljavaju dublyt motivi ¢ tendenclje. To ie stan. Viste’ soclomalize hoje je ritixovano Poplevij, stanoviste po kome se oumah sogledava} Begvesnt mote { determinants 1 daastvanom bebltood Miblioca, umesto ‘dase prvo. lpitawrednost samo * ‘Ove ms ist biti vdano do odredenog, FOwo stanovste mote biti opra stepena, kao Sto sam poksiso\ ta pokasen de pret hhodnapoglevije: ovo Je narotito fako w suéaje Fade stor ite mud nla angunente i eda ent is ‘edn padnje. Medtim, ako nije utinjen pokuta] Ga 4 abla arjumentt ura eabilina, ona {e,veralem, option za ‘pravdane! opravano Je ck ‘fvettl enn tghav natin so. Gomo ‘wsvojit Ie stay 1 odnost na taksv postapak. Preme tom: mln da denamo sva prava da imrdimo socomalttka degree prema Kojo) je Tojnbijewo oglisivanje oto de sebjoe 01‘sngumente uzme ozbiling reprezentativno za intelektua liam dvadesetog veka, koji izrazava svoje Tazotarcaye Heat Socdange bemadehnost naan i Tacionsles esavanje nash dradivenih problema belanjem w rell tom mistcizan™. ‘Kao primer odbijanja da se ozbiljl argumensi uzmu corbiljao iabrao saxn Tojabijevo trctiranje Marks. Mo}t Tarlo za ovaj ibor sustedec. Prvo, to je tema Koja ani J blisia ist toll, koliko 3 Saocu ove knjge. Drugo, & Jef pe see Touljom slam payzen, bro ‘jeuh praktiGaih, aspekata., Njegowt glavml.sudovi © Harksovom. politigtom 1 istorijatom ‘abcaje. vo, st Sltat rezultetima do. kojih sam dotao pretebno peta ‘Sim mood foe, zal Jena od ma je at Fanje pokantje njegavu vei istorijshu intueiju Dakle, Tells aa abit’ Soumnjigen za apolopiya, Marken ako ‘ral Marsova ralonalnont proie feeb Yer. ve te mesto ge ce ne sade a nim: Tojnbi tretira Macksa laps Seen sakon) ne atest Uy, Cock Koji nual argumente 2 ono sto ue. Zasta, tetirane Mara‘{Sjojqih toons timo potas opt wsak Koji mudi ‘Tojobijewo delo a to je dg su argument! ne elan natin govora i da je istoitja Gowcéanstva istorja ‘hnocija, trast eligi, ifecionalnih Blozoija,1 mazda, femetgost | posal, da ont nema nila istorjam Fiidskog timtma ii naukom. (imeoa Kao sto su Galil) i'Njute, Harve) Wiliam” Harvey) 1 Paster (Louis Pasteur, ne jgvaju plkakevauloga prvih sest tomove™ ebm orca isrtian Hotah a i ae Sir ln Toh lh eth of teaver Toh! ale enh selon Nether eet ee ae Beales Pon oil sae ts feo oar | abr te eae (ane Sento ppmina’o mibOsort are Sane ea pucton, oman oo SSE Swe. Rak oa oobi ists nee nls spine meg fr owe Cae ee a ee 02 Holt Doninate Mane obi atin Mang eu Ho eter Sac od eg & ee sical Orage Manse uo beet ee ee ees 4 eee nah one deine ieee Sete ties Mem ee is ee ee, say Paro Me Shingles Raautidhe sdbae fore Sep Pe Anna ac Re, ee Sedma abi Seda, Wot Sim Ras ers med ara o Sn, Mme ays oem eae EFL ra net ‘ef Pe de te oe eli be ze gr mal ne ar sce ole ie Ge So) meron BS, wea tere Kn see on Buta? mae Lali pain fo ee cag ana coo coef i ho ace Pe a aes Be ie alae eat Sas rl eno) cot SETS Sai gon Pee own oar Encased te pore Sn ings ets os oe lal Sat ata io amas Dra drunk aka SRS oe ieee am meee Hey Bp more ce ear Cr moe Sok felon teal ak Sipnah Mee ata woes Se BON ces gi eves ge Shinada, Ble poate ont or sane ae paola eee ia, Suse ao a mal REE? Macken fos laa eB oe Seah es nactli oc Datars protien Eo Tne dei goof eg pot Foca en, ap Jit ares Some 2 sate ak mae ae 3081 ideja, scijalizam, zasniva na novos, odnosno racio- halo} 1 naucno) osnov: umesto toga, on »protestajec (Gir ‘Tojabije) 2da_smo\w sumaroo)_ovenl mark SSsicke flovofije.. "ova analiiat'whegelskom Jee Fehon nai: Konettnom ment, Sv ni 128 0 najkarakteritinijem.-. dela Marksove spp Sesiluam Jer gt cena asks sate he marisistitkog naina’Zvota: fo. Je orignalan ele Imenat marksistiskom sistema hoje ne mode pact T hegelskom, hritcanckom, jevrejshom it ‘bilo. kom ‘raga: premartsovskom fevoru Ovo. je protest Koll eho sna ahaa pad, elt Tharksist,cak fda nije prodtao asta vide od Manifest, ‘mora moti da je sati-Marks, rani ito. kao 1 oma) iz TEt7 elikoyao oko sadam i osam rath ppre marke oveth Sevornc soctjalinma: © med aima {one Je" cmadio io skleriainie ii shriléanakie soc Zam, 1 da on nikada nije sanjag 0 otkaivanju soci {izma, nego. samo twrdjo da ga je ulinio Tactonalnim, {ii'igo Sto je to Engels Sao, a je on razlo. soc: jalizam od dtopieke ideje una Meduti, Tojabi Re to anemanije, »U. poluajus, pise on, sodgovora Se neaialoGdll provast tom smile ‘come Driznati humanost { Ronstrokeivost ideale kojem teal Socialism, isto. kao 4 veinost toge ko} ova) ideal igia'w marksistisko) ddcologfi, al cemo nad da smo Mesposobal da, prinratimo marksisizko rvrdenje. fako je Tocjliear Marksovo originalno otkrice, Ukaracemo. Eafe strane, da post} hanes eosin Kol ‘io prakaukovan 1 propovedan pre nego so se 7a ma Stic socijalizam enk 1 culo; ada na os dode Ted_da prevzmemo ofenaiva, mi demo... fwrdit da ‘markslsleki socijaizam vod! poreklo te bikéanske tra Gicje-r« Nikada, svakalo, se bik odrehao ‘ow po feklo { ‘sasvim. je jamo a svaki marisist to moze ter drtvovanja{ najmanjeg” dela svoje vere! Jor marksstcka vera nije w tome da je Marks bio Pro- aalarat humanog 1 Konstruktivaog Meala, nego u tome da je on blo nauinik koji je, esto racionainim sted. sina pokazao da 6 sellin doc 1 natin a koi 308 Kako mote, pitt, biti objasnjeno to Ho. Tobi raanatra mera ‘ha nase Rol oe ae oui ee erik raionainh thiona? Teli bjeinbee eae oe Ei fame ented tankenaes anaes em oid noma matenjs 22 Tohtbija, Gn ie mimteneores Spo Za Pe ie marta dan iso lt Sadi sora bi poslednt Kot ce demtvat Feligiomt karakier marke: Medvln. mace renee, Billet rel tls 9 edits njberoy ‘Sonistog porels nibs cksine Hele me gees prethodnempoglavit, opisena kao’ storizam koje Forma ranted oa Piomensy eorgaztyt Kale [e\tlo Jednostano "kolo ie oa] net a aaa Se op hein si at ele Snomarivanja, ako ne prescnja, ike wate Roja udakey Soi kok ane sa jg Jamo. vas opal Be Cpe Marhovog useaja, ‘Tojabi delet zabljudiae da Ne" Sorte tact eee Fan 'daJe prnovo bodcdle hnjanste ame ae $s eat fallin pout aendgte war Wats Jem moss Ge be tac’ Southam en ke thai Natisoy mora ica} a lease’ RE Islin da“Jo"tag Konaina presen, Sobre Oe no cect mora sh dea cago Sl morajy eminem” sess a jen milosrda od strane coe medi. ovo je, Tareno, camo ralae © ane Pea a 2S Fane da To}slle pores pes ng See es hho mitljenje, Kole mre Gi veomakerektnier A ‘ora erupt nasal ee ote ES "ola, Fallot ngert mot Szram toto” 4 cet hae Tom ep eatin dete tho Pru, dE taste edison y to) outer Taaeabe ase Sands sm densomo press, nest ala recall © Toibijevom tctranju Marke, $0 sc eplijog prebioan aosoreg ore toate skog “Teltivizma,, moto Seed ga eon soothe 05svestan, mada ga ne formulife kao opite naéelo isto: Biskog’ odredenia \celolaspnog wnlljenja, nego same ae nado eiialive aa storsko mis Hanis Jer on, objaojeras da "unima ia "pola: {hek... sksiom dae csloltpno Istoijsko”misjenje nneizbelno ‘relatimno. ¢ obzirom a partikilare okol Tost mislogerog ssopstvenog womens. { masta. Oo Je'eakon Ljuaske Prirode Koga se ljudskl duh ne mote Gnloboditie “Anslogiia ovog storiama sa sociologljom Scananja je otipledna; jer smislio8evo sopstveno Wie moi mestos nije nlita grupo neyo op onoga Sto Tose biti nazvano njegovien sistorjekian boravstems po. analogijis sdmiitvenim boravisteme koje opisuje feclogndna, Ragin fe ko tonite pod, tome Ho Tojabh a avo} za a Todee na istonjsko miljenje, Ho soi fagleda malo cud ho, Zak, nenamerno ograniéene; jer je seve. Foraine da posto ‘Ljadake Brivode oga Tudats duh ‘ne mote osloboditie oft ne vast ze mis. Hee opis ‘nen temo zis mio. 'S nepobitnim, all pre. trivjalnim jezsrom istine sade ekior coe ut socilogzm avo Sim se u prethodna. dea povlalja fale pa 2 Pontatljam "ono tio stm smo fekao. "Modu, So Fe'tte siike, moze bist wredno pokazatl da. Tojabr Jevn reteniea, ako se oslobod svos ogranitenja na is {onjsko milljnje, tesko ‘mote “da se wzme kag oak slome posto bi bila paradokalna, (fo br bio crus SOIL plredotoa laters Jer ako uh be emote elo: odii mantra svog drustvenog Soravist, onda. eamo ovo terdenje mote da bude jedino izraz ynanira drust re ee ‘mania naseg sopstvenog vreinena). Ova primed hema” samo fontialnologitke ‘mateaje. Jer ona uks- Zuje na to da iotorizam il istoriska analiza mote itt Fist an torino, aint oe. fen'naGin postupenja « jednom Sdejorn posto je kre kovana ‘na, malin angimenta.Pobto je Kor" Sdlatin’ ot fstorjokoanalilede uifegont "da dima itoriskoanalitek, a agent Sako je Isorioam tpiten, mada tao zastarco, 308 prised slog vremena; Ul peclie, tiene snot es nauka nadeg_ ‘wremens. I> je tipicna rexel‘ ditervnciontamn'| Period raciocdiesSfe t Bio kof drug, a io a ed dol iri eaters rata yh ‘aclonaiaih metoda na’ drafivene probleme, Draitvena Sten Koja tote da adgovor! Gime aktviogs sis ‘ye da "bral aradsin napa gu pital eal nak nate probleme Samieajdl so} Bip HekotnalidGludjeghort, ‘siden se opasnest da Proliolim da Je Tojsbijer itor Spolegeat ant ebewlf tan footrenjau rau aagl: balsam Ko! poses’ dn pobapie us proslos hts ko in prosennle buducnotb Ais nits dago,itoriatn nog Bi sd rl nd a. djagnoza Je" potkreljens mnogim Aaraktes stima “fofaijevog el Solan prin fe alogoy haglasak na superiornosti-onozemaljSkog nad dejetvom Safe co utleati'on tk ovog svein Talo na prise on pot Miao ‘cick echo, felavk da fe pri aja se as prowok dpe SE a i pete ae el te ee Sjogor da aif uspeo da ec andigne, U prigranja aes odrelas wens woos Rosas Proreia, sadovl digs tomee Eedio pineinog daynikae: (rigian sees shamed {e podlogio kate Hons. fe‘Isus,odoleo). Igaclo Leja Gain Tenacto‘do Loyola) prom tome, dbl pelea eee cee ee EDarnahppas nis Seen tei dere Sate Se ange ce Be es Beis ae ee ee ee enim vige nego vecinu, If gowvo eve drdarnske Koje SS poten mera dine ice des ey ate ae nt ee Eisenman fe oe oa ae ail tae a sec pie See aaa ” 307stisles koncepelju tolerencije on, eimesto argumenala, Kristi Kategorije ao splemeniioste u suproinost Pre: za snskostie: Pasus se bavi suprotosce fameda sme. Fiiznoge,thcgnvani nasa ta Tacoma) csp ‘tf enor sog nena, nagovesoajul ‘ncltctiéaa jedho rugome"” Evo asusn koji Imem na ‘Smus wa,vole) tayo) 1a, rasa Nenselja ne tee fra ts Pemente Monee ok benog rasntarenja u--- alle... prethodno.prakt Koran a nasa, Nonna er onal ove emoralne viste je religgana tolerancia wz=padnom feta od aedamnscstog Soka. do nasi danas Tlie je odupreti se iskutenju da vratimo milo za dra ‘Sjug 7 Rorstes Tonle soprteens termi da i ovaj moralnt napad na oleae} zepadne demokratije wrasava ista plomenitije il Kon Struktimije od einiénog razoéarenja.u tazam: nije to potoran primer onog antiracionalizma koji Je bio f Koji jenna Zalost, jos moderan u natem tapano™ svets, fh je bio prabtikovan ad nauseam, narotito od He: gelovog vremena do nash dana? Naraoo, moja iorjcka analioa Tofnbie alle biyjonKrila "Fo Je samo nelubaran natin venanja rilog za drago, vraéanje daga istorizma njegovim sop “enim noveem. Moja fundamentaina kita ide Faz, deakilin smeronina 1 plo Bi evakako, ofa en ako sam, peiljajul po dstorlzmi, postao oligo: Notas an fo bts dra} feltin enetod poste fol mete ij nego Sto. sada. jeste, Ne lin, da budem poreino chaden, Ne oxain neprijtelistio ‘prema relgiomomamisticizmu, "(amo prema miitantnom. antiraconalistikom dotelektualt Bis) | mora bil pe bow pros ilo og ok Sie dete an gsi Ne sastipa religous: netoleran ha ‘Meds, Sahtoramn ca Yorn Seon, saseael zam ik humanizam, ima isto pravo kao bile Koja dtu fg yora' da doprisesepobolfienj Ijudskih start ‘Poseono, Kontroll meduarodnog lodina 4 tomelen}t "Ad nauseam (at) — do gadost. ~ Prim, red 08 pin, Humane le Tobi, sameme ope Eo'tva nok pels say anpor ‘aac dovodenje pa shih poslova’ pod. [jadski Kontrol’ ‘pak... jedin- ie ea ete Eee Ce jono osinunutar_okviraedinetnadljadoke celine Bite Zovezanctvo deo" bata Moderna Zapedas tke. fala a ae do Sot te ‘Tanate Vark Temate Rule en scnaljs,foporans' To} ko fi israo, lament da Be sto fae minanste da dovede' medunaredne poslove pod trol ljudskog stams, Postajucs se he autoriet Berg girs oo ed ds samo dno olf usho ce lint mote spastl i da'ne posto nadin 2a Gude raza, Ze. post szemalfsk pote, bako' on Eafe, da zament Plesnenkl conta Ne hajen 2a arate mimanieicke yore rau kao eral, post ve rujem da Je, zasta, prineip raconalitcke poieke ta fore eens noi rns, Medan, Aelima { koja se dokazala, moda, isto tako kao | evaka fug vera. I mada, s vecinom umanista, mislim da witzatira, tianjen o etinctra, Boge, wis naoge da doprinese utemeljenju bratstva medu Ijudima, ta- \e5a0 Mision da sunt koji podrvajs, Sovekowa wera uu razum nepodesni da mnogo doprinesu ovom cilju.ZAKLIUCAK Doadeset peto poglavife IMA LI ISTORIJA BILO KAKAV SMISAO? 1 Priblifavajuci se raja ove Knfige, Zslim ponovo (podsetim éitaoca da ova poglavlia nsw imals na- sen da bods potpunn fata storia; ona‘ Shino Tasite mamginalne beleske 2a takva istoriju i, tr to, pre ligne Deletke, To §t0 one, izmedu_ostalog, Kenan nak iy hog ode Hd are fia politike, ‘lisko. Je. Povesano « o¥im ajou Ee eae oe antes ‘lao da i 1@ prima i nor mora avek adrenal Jak lian clanenat0 ne znal dn Jo mnogo toes W ove) Injiat sto stvar wrerenja; «1 nekoliko slucajera ede Oblasnjavam svoje liéne predioge # odlike wu toralno} Pipolitcko) materi, uvek sam mjthow Heat karakter ‘winio jase. To pro madi da Je selckcja tretiranih tema u'mnogo vecem stepent stvar lienog Labora nego fo bi to bio shacaj w, resimo, nano}. Fasprav ‘Ova razlika je, na neki naéin, ipa, stear stopena. ak ni nauka.alje samo sskup Sinjenicae. Ona je, w svakom sluzaja, Holekeija_j, Kao takva, zavisi od in ateresa, Kolekconara, od gledista, U naus, ovo wlediste Je" obiéno odredend,nauéwom teorijom: dake, mi ve Simo’ selekesju iz beskonaene ‘raznowronost Ginjenica Uaspekata einjenica, onih tinjeniea f Kojt st inferesaninl zato S16 su povesant 's ne¥om manje i Floeta nantaog stots ral jubae ix ovate ae ilonota eakijucate tz rma tranja.da je naicno” dokazivanje wvekkaino ada dnl jurimo nage sopstvene repover, kao So kate Ed on, poito iz naley tinjenithog isastva modem tal Sami’ na nadia oli je odzedenonim #to smo @ nh ‘unel, W oblika nasih teorja. Medutim, ovo. nije oar iy argument, Mada je, uopste, istina da vrsimo oclek- - emo testiranje-teorje — da vidime postojt Ir slaba {acka 1 njo). Medutim, mada se. Gnjenice sakuplait Spogledor tiprtim na teonju koja ce poterdivan sve dot dok se teorja hrabro nosl's ov proverana, tne ni vise od prostog f pramog ponavljanfa tnapred Stvorene teonjer One potwrdujuteonju samo aio si Fecultat neuspelih-poksinja da se obore jena pred: Ge mogacnost cbeanje tore Ut uvedivane alone a Je" mogucnost obaranja teorije ie njene newténont ono ito Konsttue fogucnost njesog, Yeravanja i, abog toga, nantai Eatakter teoije; einje su ive provere teorje pokuia) da se falsify predvidanja izvedena Hnje obeabeduje kljue 2a faagni metod®, Ovo. shvatenje nauénog metoda porwr Aue jstonja oauke, Koja pokgaje da ehoperimentt Se Stl ober autos eores da push on, ist, poletal nauénog progresa: Tyndenje da Je aauka ‘kruina ne mote biti podrzano. " * “Medutin, jedan clemenat ovog twrdenja ostafe ist nit; maime dasa sa aautnn opintan{a Einjenica visako Seloktivna, da ona wvek zaviso od teotije, Situacija mote Bit najbolje opisana * retiektorskim 890: pom (oreflekeoraka teotija naukee, kako Je obieno nazi- siz van, suprotmosti prema -kumulationo} teri, mil plat) Ono Mo rilcktorsltsaop owvetiare tal Va ivim’zavisl of Siegovor polotaja od matin Kalo’ px Usmnerimo, jeyove jing, boj, ed; mada fo, nara eellkom stepens sara fod stvacd Koje nellakionst nop, obasoay Sige, atthe detkipeli ce, uve, Zvi od naieg glen, nash Interesa Kojt"s po ‘prvila, Poverant stcorjom ih hipoterom Koj dehimo Ger prover: ona ee, takode, savisid od opts Ehyjunies, Zaeia, tore st hapoters mode da Se ope ‘ea Seisiafiacja leita, Jer"ako poktamo da Yor: Iuliemo ‘nate plate, onda ce ov formulas, po Bra ent fof fond aan rang Be Potcen’ to Jes, privremens pretpostav tie ye funk Sj tome’ a am pomophe’ de visio seek i sree Enjsiee: Mada, mora sam’ bi Joong da 3e"postofi nijeda teonjal! Wptera oa aie, ‘rom gis, radea hipoteea 4 Koja tone ostajes er tema Konatne teorje"t rvaka tora nam db"frim selekelja 1 aesemo rele neni, Ova) Selcktntarater'deskspete. nt je, u odsedenom Soy relatos! a tno sto dbl pam he owt nego drug deskrinejy, ako J nate glee bilo razliGito. To moze, takode, da toe! ina nage Serowmje w intiniost decked al to ae ne odapel a"camo plane Isntont i nelensowtdosksipee; istina nije »relativnas u ovom emislut. : Raclog mali Je desieipaja eelektina, erbo govo- red, ete a Cinjnie beskrajnog bogatstve ft raanolk Kosit momucth aspekats:Einjonice maiogaveta Radi psn ovo beskra stv, imam “a sanju samo Konstan Gro} onacih serie et Oban pe mia tale tov te tot see Sree ee Sere, aia nate ete sxpski Jenik Iara na ‘bitne’ ‘odrednice “ajegovog * snatenjs, Silay Suier coat ces Parte att ee eee SR eaten ace dia’ te fe ath ae ee poe ee ai ae HSE Wise Epo Ee a nO 3cm pil eto do Sao 2, Size malo ii noi, de Bot ot, tee Seely are tl Soper, Ps Se Seats ura miss nthe ai mae ae aoe eae a Cae paler ppg arr ee ee ees ae Sie aut a oe ae ae paper pera ae Neary, ie Sie men pov soe ee Siegert ore tere peal eos fe canal a meee Oi Sa BS set Hn, Soren e, Pe gene wpe ane a te ota ns, get Tore Se sees eae are Teen ails ao Rae ket SE Sapte eg i ie ols remem ra, ain Be Pas oe coe aa See ei Go ce mado Dull pt fee ic ae glen ral seth re eee, Me ne oes igh alii te ae oe ae ee a eee weraareles u Rammotrimo, najpre, malo blite ulogu teorija w pri- rodnoj nauel kao ito. je. fixika. Ovde. teorije imaju nekoliko povezanth zadatska. One doprinose_Jedinstmu fomike 1 pomalu-da_se_dogadajt_obiasne 4 jsto_tako Tpredvide. U vei s objainjenjem {predvidanjem motda soe ae Slog mg dla Dat ote ob JaSnjenje odredenog dogadaja mati deduktivno lave aut sti iskez (evaéemo ga, prognoza) Koji oplsuje taj do- alin frteee emer) el sls fate pmeneole tee Peepers, mle ite pea =e a eee eee pe Soren a ements sae SONS ae, at aT aaa alte bal ls tale apt a de Ft ele oo ee fee ee de ae oo Ee foie soos Wena ie talrin,0 dela. (1) Urimamo izvesne hipoteze koje imaju karakter sei Ups ape oor: ole nals Hani wpe gen Pe oa lp ot: ei ee ee Sas Cages mie ioe ee ae seipe jel oc sis 2a sel ae a gaken soit ne og an (oo cere) Tes, len 3 a es ee ae ales re ‘pomosa poteinth uslova Q) aledec Bec iat G): 2Ora} Lahac oe pace: Ova) salir SEG) motemo, tebe, erat specibenon prognozor. Stet sow Gp Sinuacje koja ont ont iroeion i preae- gata) ey ona ope) pone Be ma ier tars df ‘ta a ‘eae of ke ow go. fedna unta (pola logan) to so anja Lends ‘Tz ove analize objainfenja, matemo vide nella sive, felna Je fa sures ponedilnikada ‘Be mogeino.govorit aa apeokutan nadir, nego da je jedan dogada} warok drigoga, kof! Je njogova posedica, Wodnomt na nek univerzalan sakon. Ypak, off waiver: Yalnl takoat si yo esto tako tfijany Gao u natem assopstvenom primers) da ih, po provi, prihyatamo kao jenlonummesto ds svemo'Loristicna, Drago, upo- tbe tale radi redidannekog secede Aija upravo je. drugt aspekt njonc. upotroe inn tao ded Pots for eerernno Ta thoredujee prediteee dogsdaye tonima Kae Aftalnopoomairamo, ps anaia tod poke ako ‘eorije mogu bid proverene. Da Ui seorfe Korat, ‘Sbjadajenfar predaldanja' ti proveravanja: vie! od na- teenies Pia Lae vve wm Bao det i pretpostaviene. Fano a slaji, tkoevanih teorijsh il general guftch nauk lay ky lng steel iedy petite uno zantereoran on AI hipotexe tne Gh pane oe a | fo nlkada nism 10 slgurml, prinvatamo. moto Si isan nth ‘Rad igteres 2a, epecifitne ae ie cspeient Ao Je ean pono Jmreresovani. smo 2 Rik aglavagm ka 2a sredstva. 28 Sdsedene clove, sreista.pomoea Holih mesemo, pro: Vest univerzaine zakone, Koj sa imtereantal po" sci, posto Uedinjuju nase minje U slataju primenjenth nauka, nad interes je radii. ‘ek da bi tgredio most pretetno Je salsterespvan ta prognocs: da Ives dil ee most odte- dene vste (plan pomecn potetath wslova) noel ode: fen teret Sa njegn su enivereainl akon! eredstva ‘eli el} i prifvadend su kao dinjentee, Trea tome, fiste | primenjene gencralizauce nauke su, fa} nati, axintebeoovane ba Proversvanje univer Zain “hipoters 1 preividanje xpeciith"dogada ‘Medutin, Posto} dai meres, ona} Koll se se obja ‘jenja specenog il pojedinagnog dogadaje. Ako 2aimo da objasnimo jedan takav dogada}, oa primer, odreden ‘Saobracajnu nesrecw, onda, obieno prefutno pretpostav- Ijamo mnottve trvijanih univervalnih zakona. Qo 50 Suna print, aiken ‘da se Hoet lon pod edredenim Pritiskom il da ée se bilo koje motorno vosio sud EEim ‘elom u njemy ako se sudan na odveden natin, 318 2s iin nc ale ms ptt ope peck Hat pot lo Noe tit tne Gamace ak oom) nv preciddania ola oops i konontane’s opadl fivien Cinjenicama is “ aa Vso rk se oteno nal w saci da, takvom cpshnen ge lia ae a i enctine aot ns my dnt fe e Bee te rc ay dt on nom, interesantan s glediSta neke generalizujuce PERE cate trac Sette agement Fe ee Pr yn cee outs Se uenanc wakes taf aaa rein Soda nme foe su aersorae 28 sci Fence tata an ade ae ‘Ovo shvatanje istorije objainjava zbog éega mnogi koji se bave istorijom i njenom metodom insistiraju na tome da su zainteresovani za pojedinatan dogads}, a ne za bilo koji takozvani univerzalan istorijskt zakon. Jer 5 nadeg gledista, tu nema ist ‘zakona. Ge- nralizacija, jednostavno, pripada razlitito} vsti teresa, koja se o8tro rialikuje od interest 2a. spe Fitne dogadaje i njihove wzoino sbjainjenje, so je Tako Sesto. dofinize kao »dogadajt proflost ona: ko kako su se stvamo dogodilis. Ova definicija sasvim dobro istide specifitan interes onoga ko se bavi isto- aujon w eprint pea cme oe tk elk lon mein ae ons oo tat seal Si entice es Deas She cas Fe pr tee ate deh oleae a Fie iO oie eee seen he Helens eles Sie ae Eee eee comer lg eer Be ee eg oe eee Seah a ei eral: suey ioe te eae en tree i ee Bre | arate, Mt oi ja SLI RES Wiha Baha ae ee ree ae eae Slee ol pn ea Pare oe spite dees es erine. Aema eeae E Fee Fle Tike iene es en he oon Pues cre measles i Setioo wee Sy ae ra ee ees mie Bae lute bey rane ee ae ha re irae eg ee Oe oe ee Cee ee ees ee a eee enero tees foro, alae at mete Sore tae ean oe Kele rons mot eden, oe eras cin, Se secs ee et pms Tae hoe bare egos Hak Comes ane pre Eaten chieteme eee, ee oat fade SE, Wien a Fake lke ence Sab ten ps ah te Nan art at bl a oe ee ea een tel satoon no onde samo Semi eo Pare ate i lo ei en ee i |e a Sea Be lc oe area oe Ry conan preg eel ae aa cae =, 318, m Vidimo, prema tome, da oni univerzalnt zakcon! Koje korist Istorjoko objasnjenje me obezbeduju selektiva i objedinjujace natelo, sgledistes za istoriju. U_vrio grasizne smi, tava flediic mole ds, ogira ‘prawie, powrebna st nam dalla 3 elehita koja’ su u isto vreme sredista Bitereca; Neka od jin eu obesbedena pomoca unapred stvorenih deja Koje ‘a neki natin podsecaja na unt Yerzilne sakone, kao Ho je deja daono Sto Je vazno Za inloriju jeote karakter’ oVeliih jodse, mmacionalat Knrakters, moraine sdeje il ekonorek wslovi std, Soda fe vaino ‘idee da sp mnoge sistorijske tecrijer’(one, oka, itt bole optsane kno skvae tears) po From karaliera ogromno rasiikaja od nauénih tej Ser'u istori(oidjocujul storijske prirodne mauke Keo Mo je istorjsha geologija) Sinjeniee hoje nam stoje na seen conto a strogo opranicene | he mow bit ponojene ik dopunjene. po alo) vol. Takode, one Rusakupljene prema tnapied stvorenom gledstu; tako- ‘ani »isvorie [stone beleze samo takve elnjenice koje figledaju" dovoljno. interosantne za stedocanstvo, {ako ae Soran testo sadrde samo take Einjenice Koje se higpaja w anapiedsamlljens eo, Ako dae Hoje ‘nce niu na ragpolagan, cesto nece ith moguca ‘era ove il bilo Koj kaanije teorije. Takve neproverfve INonjeke teomije moss pravom BIN -opiizene kao Etuine u sieht w kome je ova optuaba bile podisnata prot naucaih teorja Takve istorjeke teorje, U sw Protnosti proma nauénim teorijama, 2vaga »gencranin Interpretactjamac. Tnterpretacje. su, vaine jer reprezentuju_ edit Videll smo da je gledifte nsizbotno 1 da, u istorii Tetko mete da se dod do tore Koj moe it) pro: ‘Yerena I Koja, prema tome, ima naval karakter- Dable, he smemo, ise ‘da. generalnainterpretacija mote bit: “potwndena jenom soglasnoseasa_svim_nasim ‘vedobanstvima; jer moramo Imati na uma njem eit 319Infampost, to Bao, nin, de. ewe, posta Suteden bro} drugih (mozda.iokompatibiiih) inter Pretaclja koje se lake s istim qvedocanstvins, 1 da Fete mplemo,dobitt now inforpacie Kole Ot ila anja da. port ma Set) natin kao. font hal Teonian to ne ile nied dra Inerpretacja koja se tako pau Kio Tihovasopstvena, ako wzmemo @ obeir da” su ‘Slow Gafenicn, novi pesudal ekepermentuvek nica, novi ‘prestdal eksperimcatt roe pub sag Ho ot at sa ob, ur Tike {"inkompatDilne teorije ‘azmortt Glsperiment, koje. potteban a odiaeivanja med Niumove 1 Ajnitajgove teonje gravizacije), onda como papustits naleno verovane da bilo Koji odreden skp Ironjekih svedodanstava mote biti interpretiran a Samo jedan natin. ‘Ovo, maravno, ne znati da. sve interpretaclje maja podjednakea vrednost. Prve, sek “postole i Efe koje stvamo misa w akladu s usvojenim svedocar stig drug postoje ‘ke kosinn Jo poten. oe Gen bro} wie’ manje uverijivin pombealh hipotez S525 Ga“zbogna Taletikowane ‘pomocu seetotan- Slava; dalje, postoje eke intorprezmlje koje isu. Slanja da pores injenice koje druge interpretacile ogy da povedu 3, tiolike, sobjasner, Prema tome, fe yom pst robes, Gk on pa ee Hike Unterprelacje- Stavise, mogu Postolat sve vise posrednih stupajeva ‘mange it vile univerzalath Teleistac | omh gore spomemutih specificaih il pole tanh istorii ipotesa, koje w_objatnjentu isto. SSfslik dogadaja pre iarajloga hipotetickthpocetnih ‘love nega universal sakona. Bovolina, eto one ‘ltt prowerene 1 2at0 ‘e uporede na. {item teonjama:‘Medutim, neke od ovth spelficaih Nota inane laste koje sam paso Inter etacijama i koje, prema tome, mogu bist svrstane Povima, kao ospecifitne interpretacijes, Jer svedotan- Swot korist takve ‘specifitne interpretacie testo je (> tako krwinog.araklera kao 1 svedoéanstvo Krist nekog untverzalnog sglediftac. Na primer, na 200 sorte natp mate pra takyn informaciju kof se Ee odredenths dogadaja koji odgovaraju ‘njegovo] sop. Spealncl insta Mea) So Bescle DS She Me lane ako pa Ecageaa inerpcact owe fea apoatalee Pye) SKE inte apa le a Jamotete da cbjsne sa cely Eatin te ofa ef tog Lae unl tal are Sigur ako, primis, say meme Bae Svog”daby” cas harnise ase jaebteael Plate Dorit sah Sanne Rpsiens, MEER meee Sit gtr htt Setanta ee sme Margit: kort dtedent rage Se oe mui io amen ris fe Ho namo jer foil atone de peace 3 se al ten spe eo ook ides eedeeceh re EGY alsssolas peecoce stnceeceaat yee Somicri ont sa esto advedes assem SaaS Shore teonje mga svogde Wt eg) "ekao sam rane da interpretacje mog Bi nkom- aus ‘medgtins Sve"SOE' Wales a Ey mialsee ion Yo, Sra er prea dh ek posiSone anche ae Ee tn i etapa (alee FS etree Soe, Sie, seerraa is daca Med, plc ane ea, aa Istrjgan'tr mal e nul ee omputse « dediom hogs ena fs Bede ess lan ncaownjr Sa esi Ea Bee aris ds Gah inet sade prea ov barley feta) ters fadakoynnsdoveta Teadenk Ga, oak sade tale stan kao ts je upsets” sone fran od sr belo ras) one di Toone nc een Bi shah one ne Sg Sid ese Eo, fo by to bila ud pple iol Sede ue Eton rata up Ox female ere ten Yetnost fer, budidi da sveka paeadle ine sls Sopstrene telkate | probe i unto wefe sevens inkesei sve soptene oul ak’ SNE om aa axija ima pravo da seinterpretra istoriju_ na sebi feeisen atin Eo ye Jomplomontray machina pe treneracija, oslo svega, istrazijemo storia zato sto smo zainieresovani 22 aju® i zato sio elimo Za nautime esto 0 naiim” sopstvenimn problemlana Meditim, istonija ne’ mora da eu2i aijedom od ova Ga cilja’ ako. pod utieajem neprimenliive ie obfeke onesti di piedstavino istorjeke probleme Sinuteg gledista, Ne memo misliei da ce nate aleditte ko je avesno i Ariki primenjeno na problem, itt {nieciorao ‘u odnosu na. elediite onoga Ko" nalvno verte ‘e-da ne interpreira da je dostigao takay nivo objel- nosh Kol un domvoljava da prikate sdopadaje pro. Slot onako kako su se stvamo dogodilie, (Io fe faz log zalio verujom ‘da. éak i taki oeigledno tient ko- Teniari ‘kaki mogu biti madent w ovo] nial mogu Tin opravdani, pofto sau skiadu s ‘stodjskim mato. dom)’ Glavna’stvar’ je bi svestan nosey. gledista. | ‘ia keitean, dale, izbee, Kaliko fe to maguce, ne Sveme i mato neketcke ‘predrasude Ww prikazivanju Einjenica, Bavakom. drugom. posledu,_interpretacia thom ell za gabe ajeng anu bigs lena. plod fost, jena. sposobnost da objasniistorijske cinjenice [Eto lego | njen tematski interes, jena sposobnost da bjami. probleme dana Saieto govored, nema istorije »proslosti kako se ona ‘stan Gogodilae; po8toje samo. isoriske Inter pretacie | nijegna od nih nije Konatna: 1 svaka, gene Fes Ina pravo dara sou agstvent. Medan, be camo. da ima pravo. da lzgradl svolusopstvent sa Me dba a Hola eke odeorena. Be sto pre ‘an koja te ie Eno da" mame: kako se nate teSkoco odnose s_pro- Host 4 "vidio Kaiju dud. Koje moter napredoval uw panel Jelena ar Ho geo fo mo bral whe zaGatke, To. je potteba Kola, ako na ju nije Sdgovoreno raclonalaioy t Korekinim seed BWima,stvaru istorcisueke interpretacije, Pod mje him’ priskom, ‘Taclonalna. pitanje: Kole probleme Gemo rabrati kao nate najprece probleme, Kako oni hastaja' i Kako ih modemo Tesiti2« istorieist zamenjuje am fracionalim 1 privdno Ainjeitkim pitanjom: Kuda Sper atv ame ops sali a dt ‘Meditim, da Il je opravdano si osporavam‘pravo sage, atecbeetie sonia, ne arch sone Biting Nisam ‘Hupraverekao’da"svako- ima takeo Pave? Mop te ove pitas joes dn aa sto cistiéke interpretacije narotite vrste. One interpreta- fe koje su dam polish 1 koje st opravdane jogs tas i eran 6 tein Upon Grn nal prod | mdamo se Gq demo pomoct Segrvog’ even ovvetit;sadasnjost. Suprotgo ‘von, nischn inieepetacja: mote biti uporeGens” = re Settorom Koji ato womrlt nas, To otezava ako no 1 onemogucaje: dase vii filo ita.od nom So Tas kruluje 1 paralise_naie akcljePrevoded" ov Tbetaforuy molems roel dajstonian ne pomaje da smo non! Koll biraja i anedufu Einjenee ttre, "neeo eruje. da sama~sistrjae it sifoif Covecanstvae Saedajr svoj sopstvenia pakonima, probleme, nasi DUgOEnoS 1, ak, nade glediste.’ Ume- Sto priznanja da istorijska_interpretacija mora odgo- eon jeu abu da ie-otkip jue za Tstorsjukao ft" to aaziva), em Use Bs 107 wW Medutim, postoji Ii takav Lljut? Postojé It smisao w istorii? Ne delim ovde da ulazim w. “patenja Soaks; peikvetamn Sinjenicu da vetina Hod, doveljso ‘favo, asia to sen bad, overs 0 saminiitorjee iifo temisht ii svisi Zvotae” U ovom smaislu, u smiska w a1 kome pitam 2a smiao istorije, odgovaram: Istoriia. ema steag “epg bih obrazlotio ovo miBljenje moram, najpre, edi nesio’ 0: nstorjie koju Hudt imajt na unt Pitaju ima Ii ona smisao, Do gada Sam goverio © ssto- Bie tako kao da tome nije trebalo nikaivo objasnyenje: ‘To vise nije moguce, lim da objamim da peta want ame vee Ua vert ro me posto ov Je bar jedan Tang 200 hogs en Kako vecina Ijudi upotrebljava_termin_sistorija (ishing na sisorijue a sms Rote. govorimo 0 QROTIRAN Eure’ ge s eoucle nfo Eaten So je to Istoriia ‘Evrope). Oni ue o tome Soll? na Fea Sa ose foe“ ideo emt se raspravlja u dligama pod dmenom sistorija sveiae il sSslomjaCovetansivac i naviknuth sada. gledaj na 4 kao na manje il vise konacntselju Cinjenica. Ove Elajenice, verujs oni, Konetitibn istorii covecanstra, Meditim, veé smo videli da je ena teskinjo Boga Pa mora posted adele nasim interesima, motema, aa primer, pail 0 sto- i umetnoot, jute, obitaja a ebrant i Ufasne grow. tlce (del Zinsser, Rats, Lice, and Histor.) Sigur, hijedna od ouh isioria nije ‘storia. cowetanstva (uti Sve uzate zajedno). Ono Sto Ijudl imaju ma un kada govore o istrift Covetanstva pre je storia ‘Silndkog peribkog, makedondkey it ritebog ca Sa itd, d6 Sauih dans. Dregs orf dovecanstva, all ono tome iv ot fste toe paidke mote 1oji ietoija covetansive, samo besko- 7) tetra skog Hvors. Ne pos i pega eda od Ovi ie stan puta na mi. tone eta eMedia ovata da edso tee ona balla‘ tretranja mre Pronevere Irebojaisea i “ela ino toi Contos To Etomtie polti¢ke moc! nije mista drugo ne ore nog loving t masornoy bisa a jubajue fina i neke pokufaje’ nihovog obidavanja), am istorija se ui u skolama i neki od najvecih krimina- Jaca. su hvaljent kao njent heroji ‘Medutim, zar stearno ne postoji takva stvar kao feo Je univralna itogia'u eley ponies intone eb ost edna taka itor Sores TI salto je bab imbrana istorii. modi, 9 ne na primer, istorija Teligie i poezije? Posto}i nekoliko raxloga. Tedan je da se moé tie svih nas, 2 poctiia Samo nekolicine, Drugi je da su Wudi skloni oboe ‘Vanja mod. Medutim, ne’ mote bid sumnje da je obo- Yavanje ‘modi jedna” od najgorih vrsta ljudske ‘ido- Jatrje, uepomena na vreme kaveza { Ijudsky ponizost. Obotavanje modi je rodeno iz straha, iz oseéanja koje Jes pravom presteno. Trecl razlog zaSto je politi¢ka mo¢ Uutinjena jezgrom sistonijee je taj Sto Oni Koll oseduj moé Zele da budu obofavani i mom da Fametnu svoje 2elje. Mnogl istoriéari su pisali pod nnadzorom imperatora, generala 1 diktatora Znam da ce ova tumaéenja biti dovekana s na vvecim protivijenjem s raznih strana, ulljutjuct i nneke apologete hritcanstva; jer Sako jedva postosi bilo Sta u_Novom zavetu Sto’ bi podrialo owt doktriny, * Sesto. se kao clemenat hrigéanstva uzima dogma da Bog otkriva.sebe u istorii; da istorija ima smisao da je njen smisao botja svtha, Tstoricizam se, dakle, smatra niuinim clementom religile. Medutim, ja to ne primajem. Tvrdim da je to glediite ista idolatrija 1 Sujeverje, me samo s Tacionalistickog ili humanistis- og nego isa hriéanskog gledista, 5sna og tg at On ,dlesslom, gleda na istorii — poiicku i ‘ju — wees fa eee fey Foie rahe meine ian Gene oat ee Eran Paes ee ere St EP aie cite a eee ee Sp cae a Bees: ijn jor deuinu ale (oni to aie) napino Box, ie fe Amaia Sac Wyle Sa lig geen ines phi ebsiee crates meas ape ed 2 ee a ar alee alan, Seabee ike Fee re ean kam state anda Sires tich aie Geo ate ae Soe rose ren Sth Nin anal sorrimasaea aie batt Graae Sone MPRA Te Mice Se BEER uaa ae arene ot ypiiva Je od ‘teorije da Je orcas poslednji ES eS dea Gh Teena cn Erk Buia aos Sie Rear Bob tie ies a he att fhe fe atcy oe Saas ee Pe a See RIS ee 3 tea ee sree lieons Sakata eda te ily, nora ie Sima sae UE Et ed aie nie eer See Tay bin ues fhe sian ie i Oh are Sv. eee ihc hae fee cepa ose Ba Heston ih pla a Si iin Tae ah ee Ee cet CME unas ae a eat Cle 328 litatora, naple ,Hlomeronom forsm olimlishih sl i scene ade Sidhborbi), To je ono. na ta nas’ je jedan od naiih Dajgorih.instinkaia, Wolatijsko “obottvanie” modi | ‘spelt, naveo da verujemo da je stvarno. U ovo), Cak eed strane coveka stworeno}, ego od. strane oveka Taisikovanoj sistorile, neki. hrigeant se usuduj de Vide ruict Boga! Oni so uowduj da raaimejs 1 enaje Hiavje'On hico kada su imu pripisall svoje stine ito. Hijske Interpretacije! sNaprotive, kale K- Bart. (Karl Bart, feolog, u evom Credo, smoramo pod! od pri: ngage Som ‘ia mame Fada fademo "Boge ne ajeea il ga ne obuinvata..., peso fe Grek odnost na. jedan od Aaiih po sebi sivatljian {Spo seb! stworenih idol, bez obgira da Ti je to duh, pride rom lao (snd § ov, Savon fet Bartova, sheoprotestantake doktrine ‘orkrovenja, Boga. istorje Kao snodopustivee 1 Kao aruevene btovg klein) Mun, « be Grates get, me samo, aroma Ila pr Stavij snow kusajar to. je. odedenie, antih sav. Jer beiseanstvo, ako ita drugo, BS da svetski uspeh alje odlucajuel Heist Je =paulo fot Posten Pistome: Renoyo olan Bert Rake Je Ponije Pl 1w Credo? Jednostavan odgoxor Sama mote bid dag: ioe. atvar wremenne. Prema ome, covek Koji je bio wapesan, Koji Je predstaijao ‘stonjeku moe tog vromena, igra ovde’ isto tehnitku loge ‘akativanja na to ada suse ovl dogadait ode [. Sin su bili ovi dogadaji? Oni nemaju mista zajed Eo poliitkim uspehom, sistorjome. Oni, cak ‘isu bill ni prifa 0 neuspetno}, nenasiing} nacionalno} revokseiji (2 la Gandi) fas Karampehand Makata Gandhi) jevrejskog naroda protlv rimskib osvajaga, Do- fadajl_aisu bili nista:drugo do. pataje. Covela. ‘Bart Peel ans tome da ae rob pater odtod am ceo His ‘or Zivot, ape sumo ma ‘njegowe smrt; on kate Sisus pat, Dake on ne osvaja. On ne tjume, On tema ‘tspeha,. On nile dostigao nilta. viedo Seg pln nto mae i tnane zee is prema njegovom naroda i njegovim uéenicima.s Cite Tajucl Barta nameravam da pokazem da moje shuma- aannisticko« ii sracionalistiskow gledite nije, jedino Sie lem vey obalavanie solo deh {leds inkompeiibiino 8 dahom hriseans © je od vainontl za hrigéansivo nisu.istonjski doki Thentl_omocnim rimskim ouvajatima ‘nego. (koristel Rjeskegorova faz") sono Sig je nekatko nibara on 3 pokatava Ga‘ sto, onakvo} Fakes pretacija sstorje pokulava da-u istorii, onakvo) Kakva Waabeleéena, to fest uw istorii moet tw #torijskom ispeht, vidl manilestacija: Bazle vole 'Na. ‘ovaj napad na sdoktrinu otkrovenia, Boga w {storie verovatno,c bith odgovoreno da je 10 uspeh, Njegov uspeh poste. Njegowe. srt Togs Fo najveca guhora pobeda, da je to bio uapely Plo Keo najveca da eto bo uape, por flow mjegovog teenja Koji to dokaraju 1 opravdavaja ‘pomocs kof je prorocanstvo »Posledaji ce bit prvi {prot poslednjie verfikowano, Drug e&ima, da" Je tolbp Ttonht wanch bazar ert, ror oe ie Ianifestaje Bosja voli. Medutim, ovo. je najopasalja linija “‘odbrane. ican tapliknelja da je svetski uspeh rive argument w kori iscanstea jusno otkriva he ostatak vere. Rarkhiséani sist fall svetsko chee bbrenje ove vrste. (Oni su verovall da savest mora biti sudija mos", = Se obrmuto) Oni ‘koji-smatraju da Istorija‘wpeh hridcanskog ueenja otkrwa Bodja volt ‘omaja se pitti dal je ova) uspeh bio sivarno uspeh ii Thcngte tlle oval duh tumfonae ‘wement ada je erkva Janay. pre nego w'yrement kada je tijumforala, Koja erkra sie Uigraduje ova} duh, ona mugetska i pobednicka cx Inkie vit U pretall sanese In da postoje moet Koji bi priznall mnogo Sta cod oroga, Snsstinajucl da je. poruka,rgcanstra, up ena ‘krotkima, alt koji Jot veruju da Je ova poruka ‘oricsicka, istaknut. predstavmik ‘ovog gledlfta je Di Mekmari Koll, u The Clue to History, sustiny brit onskog éenjanalasi a istorijakom promocanste i koji wt njegovom osnivagu vidi “onoga oj je otro dijaekti¢ht zakon sijudske prirodes, Mekmari smatra!* fa, proma ovom zakonu, politcka istorija mora neiz 328 eino doves do ssocialistiske zajenice sve. Fun Gimensin taken jydnte prin ne mote bid sar Scan rout ce nate Zemijuc All ova istoicizam, hjegovom samenom nade sigumotes, mors vo ‘rn talon mee i mpeg Tle ‘Potemo bit sigur a paeloitam Hu, de ce Sig dh ordi reultat bit fda Cai ftom, a Kos, So vodii's zajednicu isko da krajaja pstolen ne tal Od nats wera Sdlake (da neo pote ber itt tala} odgorormost Ako name Gs Eavston "ote sigur ds ‘née posledt itl pr | rv posledale, Sta Jo ovo" negD amena Saves istoxjeki prorotanstvom? Neste it ova teo- $j (igaro protvao mamaria njenog ators) oper. Zu Diana opomene: sBudl mudat taal kr aeu one Stet cones ‘hocansttn age, je one bo well Polo Bader el Frei? toring eu preva mea par lose udeke prods 1 relgiomig.prorolsnst: To (lees 2 Ea piso ll Tams riseastva vidi u Bnjenld da fe nieeor omival bio Pretiolnle sperittan, nario “Hegel Mole iosstiranje da aspeh ne treba cbotaeas, da on neds Bal wae sefa” ta ne Soesss ine bid Stopljent i, possino, molt pokutait da poker da Birretem sede sakes ork Ws wrafen dee tiasko ubene hnkcansa, ne snl bil Poreano che: SSS" Ont abeala same Salonite sontee Mialjskoge koje sam krikowso u prethodnom Porat Tar BP Ph edidhastvo onceemlfcke oe males al no sigurno’ wil da je Jed natin dae dolade ne ja vera nruzanje {@zemaliske) pomoct oni fu Kofime Ie: ous potrebea Sura. da "fe" moguts Foabivowel Say ixtiole raceviinact iy 2, prec: fa zomulstog uspos boiaie mock save 1 Cope 39eee eee soot see e ra ve pe el Bebe | mone a eee Ha ee mee a of oiled |, posing, i i sk intone re | is ferns) re ek ce Hoa rep ea les SC am fe irk hs a se age gee (ae eee aon, lS SE ier flee He, ae se: Sanh remiel, e e r A i il oe ors Ma ai apn meme, ie rene a, Se CATs wae oom pare ek ale ee Ee sel fae glen met eee Pea eee toe, oe reese Dir ei oie Sate eee etal na Sole, oe, Opal Seton a taht Se pe a ogee eae cro eis cota opts, Se Breen ee bp aren a ere Mee A sant lentes Neder pokes iia Bae eae ie a ea ae mr sie aban ke eee a fer as eet ore a Mi ah plereonte, elgiaa fom ee sos on seis) ie ees Sel Te er item ao lao 1 eitto ws nema is ht sateen, Gu eect, eerie Sasori Seah oe oe Beret poees Mes i some, oe Hear ie Weta poll hf aie lo i ee oe Lm ae 330 cep pti nna ek, eon ondbeprten wea Sra ea eagle Sage cans Sc chan Ee BA eee artes ie ee eed SL SLe Srmg Boece oe Se Nien aot ea ea ee ee eae ine eae marek date Senne ger a ante ke Sede rp oe Tee aint Se aaa Soe Ae Beare mare RaSh eevee Pe Seth ese Sie ee ie ne Se ere ead Pe ea Septet cer eae id ae Beet eee kd clean de iinet a jam amas ee ee ek Se ee (Pete ae ALC coll eh iene age) Mame tare el HOA Shee eal i See seek atin tha ats SiS tee dete oe ea aie anton 1 Eee tagers Src pe tana a Eerahie nda pate tina nat settee peg ati ey UE ara Ss Sah te aces ence isa naa boy meh tne bg te gas GEG Sela ee ars ii ly Ba nat ga Sear Ec eee te Sei oe NS cal ey al ual ee nae oe eee ha aati eau iy at te a a Ge ae. Ahh vutenika. (Kada je Sokrat rekao svojim prijateljima Sere pee eee 3a‘tome, svakako postojfneSto kao romanticni ill este- ticki elemenar w obrazovanju, takav Koji ne treba da ‘last w politiky. Medutim, lako Je to w natelu, isting, to. je tetko primenljivo nia nag obrazovnl sistem, Jer {0 pretpostavlja odnos prijateljstva izmedu ucitelia t ‘ubenika’ tr kome, kao 810 je naglaseno u Dvadeset Cot vrtom poglavija, svaka strana ‘mora do kraja biti slo- bodna. (Sokrat je iisbrao svoje drugove 1 oni mega) Veliki bro} usesika int ave ove nemogucim. ws nasim Ekolama, Prema ome, pokusaji nametanja visih red owt pe samo. da postal neuspesn nego {Sere — ode do neingn mnogo vie konkretnos f Janey nego Ho su ideali na koje se ciljlo. Nagelo da’ onl Koji st fm povscnl ‘ne srcjer pre bilo Saga deugog, bit eae Geni, treba, priznati za ‘osnovno naéelo w obrazovanju, iio ‘sto je primato a medicine »Ne naskodie (, prema fome, »prufi mladima ono sto im je najpotrebnije, da Si postal nezavisni od nas 1 sposobnt Ga sami sizx ert), bio bi veoma wedan ‘lj naSeg” dbrazovnog sistema {-onaj dja fe reallncija ponekad dalcka, ak ako suet sktomno. Umesto toga, vsie ciljevi sa 1 modi, eiljev! koji su tipiéno romantigni i zaista besmi sleni, kao ‘to je »potpun razvo} lienostis Pod uticajem takvih romantiénih ideja. individuali- zam ae jot isjednafava,s cpoiemom, kao sto je to €inio Platon, @ altruizam s kolektiviemom (Co fest sa zame- nom individualistickog egoizma grupnith Me. “tim, ovo zatvarm put Exk | jasno} formulacdf glavnog problema, problema kako. postic! razumno uvazavanje Retije sopstvene vainosti u odnosu na druge individue. Posto. pravom osecamo, da se moramo.usmerith ka nnefem io je lavan nas samih, na nesto Gem se m0- emo ponte ty ae motcmo Zewoval aiuto. jemo da to mora biti Kolekilv, + ne storjskom Imisijome. Dakle, reéeno nam je da se 2rtvujemo 1, Istovremeno, suvéreni smo da_cemo. napraviti-odligan pposao ako tako uradimo. 2rtvovademo se i zato dobiti potast i slant, Postaceme, svodedi.glumeic, heros! na Pozornit Ietovje: 2m ma elk blcems’ well. na. grade. To je sumnjiva moralnost perioda,w Kome se Fatunalo somos nematnom manyinom i x Kome niko 32 | ( nije brinuo obiénim Ijudima, To je moralaost onth Koji, buduci politi it intelekrualst aristokrat, imax Ju Zansu da udu u udsbenike istorije. Te ne moze biti mmoralnost onih koji su naklonjeni pravdl } jednakost; Jer istorijska slava ne moze bit praviéna i aja Stec{ samo nekolicina. Berbroj Ijudi kojt su Isto ‘wredni i jos vredniji bige vel taboravljent ox tg,b,tebalo prizati da Je Heraltska elk, jokirina da visu nagrada move ponuditi samo potom: Sivo, na neki nagin ‘nematno superioma nad. etickom Goktrinom koja nas uti da nagradu trazimo sada. Me- @atim, to nije ono sto nam je potrebno, Potrebna nam je etika koja se protivi uspeli i nagradi, Takvu etiku Allg potzebno lemisliat.'Ona nije nova, Niu fe propo. Tnriganstvo, bar w svojim potecima. ‘Njt,. po novo, spropovedas industrijska isto" kao i nauéna Koo. Beracianalog sopstienos wrenena, Romanténa Seton icka morainost slave tzgleda day srevom, elabi. TO polarie Neral junsk. Potinco ds abtatame a Erva move znatiti isto toliko iil tak 1 vile ako je be- zimena. Naée etitko vaspitanje mora slediti obrazac da moramo ueiti da radimo svoj posao; da se zrtva- jemo za njega, a ne za pohvalu ili ibegavanje osude. (Cinjeniea da nam je svima potrebno ohrabrenje, nada, pohvala I, tak, ostda, druga je stvar) Moramo nai Svoje opravdanje u svom radu, u onome 8to sami re dimo, 2 ne u tzmisljenom ssmislu istorijee ‘Terdim da istorija nema smisao. Medutim, ovo tr denje ne implicira Ginjeniou da sve Sto motemo da turidimou veal s tim jeste da prestravijeno gledamo 1u istonjapoliticke moci iki da’ je moramo smatrati surovem Salom. Jer, moiemo je interpretirat tako Sto emo u isto vreme motriti na one probleme politike ‘modi dije reSenje pokusavamo da-nademo wu naiem vre- menu. Istorija politike moct mozemo interpretiratl = slediéta nase borbe za otvoreno drustvo, viadavinw ra- ‘ums, prevde, slobode, jednakosti, i za kontrolu me- dunarodnog.ziotina. Tak ‘svoith_cilievs, nl jl moat nansinut male alo Storja nema sm S20, wt jo} g@ Woteno Gate. aaHitt mas, ove ae og odredit eljeve koje namer po, bore Me oll Smog, | Emineo. ietorijas Ljudl misu jednaki all mo- $ioaowba odluku dase borimo za Jodnaka prava, ERR tinct, takve kao fle je driava nina rac. Tine MGut mote’ donet! odluke ‘da. ge borkmo, za to 2a ict reconalsije: Ml sami I nas obizan jek smo, So RUD re emoctonalnt neyo racionani, a modeme Hefti Be Sontanemo malo racionalnli, matemo se ‘Renn dn 2 ene ne fae ste iojeradavenja (no Sto bi reklt mal romant . Bee eae nent vacionaineomunitad| st eee en aniteccenes car ail mig_je Sele naljent voi prot m ‘ne fiatelja (oj, kada ou Sr oc i} Ri humanitarnih osecanja u skladu s Paretovim save- ton) intexpretirati je U saglasnosti s tim. Konan, sa ho te eedl © momicks 2ivotae, Nala stvar_ da Pere ig es bit uate eva u 2ivoru, da odreding nie aleve Sa) dializam tojonic 5 odtaka™ je, verujem, fuse ana fi Gasfonie ao tehve ermaju sma one enon, : Fame ce ad moglh pokusaja 26 ane ae roden-aiah. io m sbyonst eal 7a norme foie"so al Moti ee ad EN > HE Me daaija,apraro. ono. Sto oblén0 opis Kao sujeverje, Jer on_pretpostalja_da_2 Djeti ‘tamo, pe nisino™ posefalf_ on “pola ma; on pours sana nate ake an sien on Brn rae ate ee oct sero ce We artes es san Perse mice Jere ces oe ae ee ey fps, berstopins | sang, enor ese a ate ee Spanle pevterenerd seni elegmnor eh sae oe rns a cerca er re Se. eee ee See Ske prods istorijske sudbine. a 4 a cin ee a rans candy on ea, me Se ete, an or nde Hoon seb com to ot Se sng fr eke, le er pee ia ceo oem roan er Sle eosiaaien au oder mee ey ap ee ed scr Bet ea me a MEPs fl tt ell" tt Name olcbos eeer, aidan, me oe capes re ene Hat om me sre, 3, tale, ig, REPELS TAHT Minette al naga oa duliza caja | cdika od seal cout oo ae eet | cla of Bete i aco Mio ato tn can ane se oer ee Balog ia inaee hatin ea Bae Pag siete att Terps see de) ee poekon de Jy per Je robe arsas pa ee a accent Seige eo ath oe ule eae & Seed same sete oe ee slp bens > Srna trac sa 29 oe Pores tcc la me tale ao peat erates pe mares Se Mae sce ple te prow ae Se a me ljeva i realizma*® njihovog izbora, a 25BELESKE