OBLICI RADA U NASTAVI SOCIOLOGIJE

FRONTALNI OBLIK RADA

Dominantan organizacioni oblik rada. Naziva se jo i kolektivni, zajedniki, razredni. Rad sa celim
odeljenjem u kojem se nastavnik obraa svim uenicima, bez obzira na to koje metode nastave koristi.
+ ekonominost, mogunost socijalizacije, radna disciplina
- mala mogunost individualizacije, pasivizacija jednog broja uenika, nezainteresovanost, nedovoljna
aktivnost, iskljuenost saradnje uenika
GRUPNI OBLIK RADA
Cilj i zadaci nastavne jedinice se realizuju radom uenika u manjim grupama. Grupe imaju 3-5 uenika,
svaka grupa dobija zadatak (zadaci mogu biti isti i razliiti). Biraju se rukovodilac i izvestilac (moe biti
ista osoba). Sastav grupe zavisi od cilja asa. Nastavnik formira grupe, priprema materijal za rad i
kontrolie grupe u toku grupnog rada.
Uvodni deo: cilj i formiranje grupa; glavni deo asa: samostalni rad grupa; zavrni deo: izlaganje
rezultata rada, nastavnik iz izlaganja izvlai ono to je bitno i zapisuje na tabli.
+ samostalnost i pojaana aktivnost, saradniki odnosi, inicijativnost, timski rad
- neekonominost, komplikovana organizacija, grupaenje meu uenicima
RAD U PAROVIMA
Novi oblik rada. Prelaz izmeu grupnog i individualnog. U kombinaciji sa frontalnim i individualnim
oblikom rada. Parovima se uglavnom daju isti zadaci, o reenjima se frontalno razgovara i izdvaja se
ono to je najbitnije.
Uvodni deo: cilj i formiranje parova; glavni deo asa: samostalni rad parova; zavrni deo: frontalno
izlaganje rezultata rada, nastavnik iz izlaganja izvlai ono to je bitno i zapisuje na tabli.
Moe da se primenjuje i van nastave (domai zadaci, referati).
+ saradnja, solidarnost, aktivnost, motivacija
- neekonominost, komplikovana organizacija
INDIVIDUALNI OBLIK RADA
Pojedinani rad uenika u jednom odeljenju. Svaki uenik radi samostalno na zadatku (koji je isti ili
razliiti, u sociologiji je bolje da je zadatak isti). Moe se primenjivati na svakom tipu asa i u svim
delovima asa. Nastavnik bira sadraj, deli ga na delove, priprema materijal i sredstva, komunicira sa
uenicima tokom rada.
+ razvija samostalnost uenika, produbljuje afinitete prema radu, uenici stiu samopouzdanje,
osposobljavaju se za samoobrazovanje, aktivnost
- pojaano ispoljavanje individualistikih crta uenika, izbegavanje rada kad se naie na tekoe

METODE U NASTAVI SOCIOLOGIJE

POJMOVNO OBJANJENJE I KLASIFIKACIJA
Nastavne metode imaju za cilj:
1. Razvijanje miljenja,
2. Ueniko osposobljavanje za razumevanje drutvenih procesa i reavanje drutvenih
problema,
3. Zadovoljenje potrebe za dijalogom i sintezom.
Nastavne metode su nauno verifikovani naini rada nastavnika i uenika u nastavi sociologije kojima
se obezbeuju optimalni uslovi za racionalnu i efikasnu nastavu sociologije. One su sastavni deo
nastavnog rada u svim njegovim etapama.
Monometodizam vs. polimetodizam vs. metodiki nihilizam
Podela didaktikih metoda u nastavi sociologije po funkciji:
1. Verbalne metode
a. Monoloka metoda,
b. Dijaloka metoda,
c. Metoda diskusije.
2. Tekstovna metoda
3. Metoda ilustracije
a. Ilustrovanje predmetom i modelom,
b. Ilustrovanje umetnikim predmetom i fotografijom,
c. Ilustrovanje dijagramom, skicom i shemom.
4. Metoda demonstracije
a. Demonstracija situacija i procesa,
b. Demonstracija odnosa i pokreta,
c. Demonstracija organizacije rada.
VERBALNE METODE
Monoloka metoda
Objanjavanje je iznoenje niza injenica koje pojanjavaju uzroke, kontekst, i posledice tih injenica.
Obrazlaganje je reanje i utvrivanje injenica, navoenje podataka i ukazivanje na uzronoposledine veze.
Interpretiranje iznoenje misli i objanjenja znaajnih sociologa.
Opisivanje je precizno i objektivno iznoenje vie ili manje detalja o nekom sociolokom pitanju.
Metodika obrada monologa:
a.
b.
c.
d.
e.
f.

Izrada adekvatne kompozicije monologa,

Odmeravanje njegovog vremenskog trajanja,
Prilagoavanje uzrastu uenika,
Mora da poseduje logiko-didaktiku strukturu,
Odabir poeljne dikcije,
Monolog mora da bude primeren ostalim principima nastave.

Monolog: 3 20
+ sistematinost, ekonominost, racionalnost, starosna kompatibilnost, lako se kombinuje sa drugim
metodama
- ne aktivira sve uenike, ne zahteva razumevanje, jednostrana komunikacija
Dijaloka metoda
Razgovor izmeu nastavnika i uenika, uenika i uenika, uenika i nastavnika.
Metodika obrada dijaloga:
1. Odreivanje govorne celine,
2. Preciziranje duine trajanja,
3. Kombinovanje sa drugim metodama.
Dobra pitanja su:
-

Jasna, odreena, jednoznana,

Navode na razmiljanje,
Ne pitaju opte stvari,
Primerena uzrastu,
Jeziki pravilna.

Loa pitanja su:

-

Retorika,
Alternativna,
Dvosmislena,
Pitanje zamka,
Sugestivno,
Duplirano,
Sloeno,
Sa inverzijom.

+ poveava se aktivnosti uenika, poveava se panja, povezuje se novo gradivo sa prethodnim,

provera usvojenog znanja, razvija se sposobnost rasuivanja, uoptavanja, dokazivanja i kritikog
miljenja, razvija se motivacija, sposobnost za govornu komunikaciju i kultura dijaloga, moe da se
kombinuje sa drugim metodama.
- vremenska neekonominost, komplikovana i duga priprema, opasnost skretanja od teme,
neprimenjivost kod svih sadraja.
Heuristiki razgovor
Metoda diskusije
Razgovor koji proizilazi iz razliitosti, pa i suprotnosti stavova i shvatanja istog pojma.
Metodika priprema diskusije:
1. Odrediti jasan cilj diskusije,
2. Predvideti ta e biti zabeleeno,
3. Odrediti zakljuak.

Uslovi za diskusiju:
-

Stvoriti atmosferu otvorenosti,

Provocirati diskusiju,
Vraati diskusiju na bitno,
Traiti obrazlaganje stavova koji se u diskusiji iznose,
Kontrolisati tok diskusije,
Svakog prihvatiti ozbiljno,
Kontrolisati uenikovo beleenje.

+ doprinosi dinamici asa

- sloenost organizacije i ueniko izbegavanje da uestvuju
TEKSTOVNA METODA
Sticanje znanja u nastavi korienjem pisanih ili tampanih tekstova.
Metodika obrada teksta:
1.
2.
3.
4.
5.

Izbor teksta,
Vremensko odreenje,
Odreenje zadatka,
Predvianje naina itanja teksta,
Predvianja naina analize i zakljuivanja.

+ vaspitanje samostalnosti i samostalnog intelektualnog rada, razumevanje pojedinosti i shvatanje

povezanosti, razvoj miljenja, uenje da prave beleke
- udbenik je pisan za prosenog uenika, dakle dosadan i lak jednima, teak i nerazumljiv drugima
ILUSTRATIVNA METODA
Omoguuje da se znanja usvajaju preko ula sluha i preko ula vida. Statiko prikazivanje onoga to se
upotrebljava u nastavi.
Metodika obrada materijala za ilustrovanje:
1.
2.
3.
4.

Izbor sredstava za ilustrovanje,

Vremensko planiranje,
Odreenje vanih momenata na koje uenici treba da obrate panju,
Odreivanje cilja ilustrovanja.

Koristi se na kraju asa.

Upotrebljava se na svim tipovima asa.
+ razvija se sposobnost opaanja, znanja koja se stiu su sutinska i trajna, mirnija radna atmosfera
- prirodna dinamika???
Modaliteti ilustrativne metode:
1. Ilustrovanje predmetom i modelom,
2. Ilustrovanje umetnikim predmetom i fotografijom,
3. Ilustrovanje dijagramom, skicom, grafikonom, emom.

Ilustrovanje predmetom i modelom

Neposredan kontakt sa predmetima ili njihovim modelima.
Ilustrovanje dijagramom, skicom, grafikonom
Smanjuju se konkretni, a poveavaju apstraktni elementi.
METODA DEMONSTRACIJE
Dinamiko prikazivanje u nastavi. Prikazivanje u pokretu.
Metodika obrada metode demonstracije:
1. Izbor modaliteta demonstriranja,
2. Odreivanje vremena korienja na asu,
3. Preciziranje cilja i zadatka demonstracije.
Koristi se u glavnom delu asa.
Koristi se na asovima izlaganja novog gradiva, eventualno asovima utvrivanja.
+ dinaminost asa, aktiviranje vie ula, pojaana aktivnost, neposredno uee
- teko se organizuje, ne moe se primenjivati za sve nastavne jedinice
1. Modaliteti metode demonstracije
a. Demonstracija situacija i procesa,
b. Demonstracija odnosa i pokreta,
c. Demonstracija organizacije rada.
IZBOR I KOMBINACIJA METODA U NASTAVI SOCIOLOGIJE
Kriterijumi za izbor i kombinovanje metoda:
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Cilj (opti) vaspitanja i obrazovanja,

Cilj (metodiki) nastavne jedinice,
Priroda i specifinost sadraja nastavne jedinice,
Psihofizike i intelektualne uzrasne karakteristike uesnika,
Broj uenika u odeljenju,
Linost nastavnika, njegova pripremljenost i naklonost odreenom nainu rada.

U nastavi sociologije preovlauje kombinacija monoloke metode sa svim ostalim metodama.

SREDSTVA U NASTAVI SOCIOLOGIJE

POJMOVNO OBJANJENJE I KLASIFIKACIJA
Nastavna sredstva su osnovni instrumenti nastavnog rada. To su polifunkcionalni, razliiti predmeti,
modeli, slike i drugi oigledni materijali koji u nastavi sociologije slue kao izvor znanja ili kao pomona
tehnika sredstva za posredno sticanje znanja.
Podela na osnovu naina percipiranja sredstva:
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Verbalna
Tekstovna
Vizuelna
Auditivna
Audiovizuelna
Pomona tehnika sredstva

Nastavna sredstva treba da:

1.
2.
3.
4.
5.

Budu usklaena sa ciljem i zadacima nastavne jedinice

Omoguavaju ekonomino sticanje znanja
Ne budu sadrajno prenatrpana
Podstiu uenike na aktivnost
Razvijaju sposobnost uenika
VERBALNA NASTAVNA SREDSTVA

Verbalna nastavna sredstva su re i reenica u monologu, dijalogu, diskusiji.

TEKSTOVNA NASTAVNA SREDSTVA
U nastavi sociologije se upotrebljavaju razliite vrste nastavnih tekstova:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Zapisi na tabli
Zapisi na foliji grafoskopa
Zapisi na monitoru raunara
Video tekst
Nastavnikov i uenikov sastav
Nastavni listovi
Udbenik i prirunik
Enciklopedije, renici i leksikoni

Problem pri upotrebi tekstova u sociologiji predstavlja tumaenje nepoznatih rei i izraza, odnosno
termina. Nepoznavanje i nerazumevanje se uglavnom javlja u tri vida:
1. Re je nepoznata i po obliku i po znaenju
2. Poznata je re ali je nepoznat pojam
3. Poznati su oblik i osnovno znaenje rei, ali je nepoznat njen smisao u reenici
Tokom pripremanja nastavne jedinice nastavnik predvia koje e rei biti nepoznate i predvia naine
njihovog tumaenja i objanjenja i upuuje uenike na renike, leksikone i enciklopedije.

Zapisi na tabli, zapisi na foliji grafoskopa, zapisi na monitoru raunara i video tekst
Najee upotrebljavano sredstvo. Treba da sadri osnovni plan nastavne jedinice u kome se nalaze
osnovni pojmovi i injenice, vana imena, znaajni datumi, znaajni dogaaji, nepoznati termini i
slino.
+ omoguava podvlaenja, koriste se razliita slova (mala, velika, pisana, tampana), krede u boji
- moe da se upotrebi samo na jednom asu
Nastavnikov i uenikov sastav
Mogu biti u obliku referata, prikaza, analize, sinteze, sociolokog ogleda.
Referat se pie na zadatu temu, uz konsultovanje odreene literature. Razvija se smisao za
sistematizaciju i zakljuivanje.
Takoe, moe biti u obliku prikaza neke socioloke studije ili monografije.
Analiza podrazumeva analiziranje drutvenih procesa, drutvenih pojava, institucija. Razvijaju se
sposobnosti opservacije, prikupljanja podataka, primene sociolokih metoda.
Sinteza je pogodna za opis socijalnih pojava.
Socioloki ogled se pie na slobodno odabranu temu uz korienje literature. Potrebna je priprema,
pristupnost pri izradi i konsultovanje sa nastavnikom (ukoliko ga radi uenik).
Nastavni listovi
Izrauje ih nastavnik, eventualno uz pomo uenika. Na njemu je napisan zadatak ili vie povezanih
zadataka. Pogodan za individualni oblik rada i obraivanje teih nastavnih jedinica.
Udbenik i prirunik
Nastavno sredstvo u kome su struno i dostupno izloeni sadraji nastavnog predmeta sociologije
prema usvojenom nastavnom programu za taj predmet. Vaan izvor znanja za uenike, nastavniku
slue kao orijentacija.
Enciklopedije, renici i leksikoni
U njima su objanjeni termini kojima su oznaeni odreeni pojmovi, a esto i ira tumaenja
ilustrovana primerima. Mogu biti opti i specijalizovani.
VIZUELNA NASTAVNA SREDSTVA
Komunikacija se ostvaruje aktiviranjem ula vida. Mogue ih je klasifikovati prema konkretnosti
(konkretni prema apstraktnim):
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Predmeti
Modeli
Fotografije
Dijaslike i dijafilmovi
Slike i crtei
Aplikacije i karte
eme, grafikoni, dijagrami

U sociologiji se najee koriste apstraktnija vizuelna sredstva, eme, dijagrami i grafikoni.

AUDITIVNA NASTAVNA SREDSTVA

Aktiviraju ulo sluha. Obuhvataju audio zapise poput radio-emisija.
AUDIOVIZUELNA NASTAVNA SREDSTVA
Sjedinjuju elemente auditivnih i vizuelnih sredstava. Ne primenjuju se esto u nastavi sociologije.
Obuhvataju film, televizijske emisije i slino.
POMONA NASTAVNA SREDSTVA
Kako bi se nastavna sredstva koristila potrebna su i pomona sredstva poput table, raunara,
projektora i slino.